Teorija dizajna

1. Istorija teorije dizajna.......................................................................................................................... 2

1. Istorija problema: teorija i oblikovanje................................................................................................... 2
2. Evropska tradicija teorije dizajna........................................................................................................... 2
3. Američka tradicija teorije dizajna .......................................................................................................... 2
2. Dizajn i proces dizajniranja.................................................................................................................. 3
4. Šta je dizajn? Ko je dizajner?................................................................................................................. 3
5. DNK procesa dizajniranja...................................................................................................................... 3
6. Dizajnerski koncept.............................................................................................................................. 3
7. Kreativno mišljenje: taktike................................................................................................................... 3
8. Dizajn i etika ....................................................................................................................................... 4
3. Principi dizajna..................................................................................................................................... 5
9. Geštalt teorija i principi opažanja........................................................................................................... 5
10. Jedinstvo............................................................................................................................................ 5
11. Isticanje i tačka fokusa........................................................................................................................ 5
12. Proporcije i srazmera.......................................................................................................................... 5
13. Balans ............................................................................................................................................... 6
14. Ritam................................................................................................................................................. 6
4. Elementi dizajna................................................................................................................................... 7
15. Linija.................................................................................................................................................. 7
16. Lik..................................................................................................................................................... 7
17. Patern i tekstura................................................................................................................................. 7
18. Iluzija prostora................................................................................................................................... 7
19. Iluzija kretanja.................................................................................................................................... 8
20. Valer.................................................................................................................................................. 8
5. Boja....................................................................................................................................................... 9
21. Svetlost i boja..................................................................................................................................... 9
22. Klasifikacija boja................................................................................................................................. 9
23. Harmonija boja................................................................................................................................... 9
24. Kontrasti boja..................................................................................................................................... 9
25. Simbolika i psihologija boja................................................................................................................ 10

1 / 10
1. Istorija teorije dizajna

1. Istorija problema: teorija i oblikovanje

Teorija dizajna postoji i služi dizajnu kao praksi na dva nivoa. Prvi nivo jeste da definiše misije i ciljeve dizajnerske
prakse, zatim, uključujući druge discipline razreši probleme sa kojima se suočava, i na kraju da promoviše sam dizajn.
Na drugom nivou, teorija dizajna u saradnji sa teorijom forme pokušava da objasni funkcionisanje forme u svetu oko
nas, da raščlani elemente i principe forme i definiše metode dizajnerske prakse. Poznavanje teorije dizajna omogućava
dizajneru da jasno shvati, razume i definiše probleme dizajnerske prakse i na sistematičan način reši estetske i
funkcionalne probleme oblika i okoline.

2. Evropska tradicija teorije dizajna

Evropska tradicija teorije dizajna uticala je na pomak u dizajnerskoj misli i stavovima. Ona je pomerila dizajn u polje
širih društvenih uticaja. Dotakla je pitanja organizacije samog društva i uloge koju dizajn u tom društvu ima. U
percepciju teorije dizajna evropska tradicija je ugradila socijalni aspekt i humanističku osnovu, koja je do danas ostala
jedna od temeljnih vrednosti dizajnerske prakse. Ona je postavila dizajnera novog tipa – dizajnera koji interveniše
efikasno u okviru društva i prirode, koji aktivno učestvuje u poboljšanju sveta i pomaže ljudima da lepše i kvalitetnije
bivstvuju u svetu.

3. Američka tradicija teorije dizajna

Američka tradicija teorije dizajna karakteristična je prvo po svom kaskanju za evropskim idejama, u društvenom smislu,
kao i po dubokoj vezanosti sa privredom i privrednim načinom mišljenja. Američki dizajneri nisu mogli lako da stvore
teoriju, ali su koristeći se evropskim premisama, sa jedne strane, i jednom izuzetno velikom dizajnerskom aktivnošću,
sa druge strane, uspeli da postave određena pitanja koja će kasnije biti ključna u teoriji dizajna. Takva pitanja su, na
primer, vezana za ulogu dizajna na globalnom planu u smislu društvene odgovornosti, ili pitanja vezana za očuvanje
okoline. Od tada pa do danas u Americi održivi dizajn ili ekološki dizajn postao je glavna tema, koja i dan-danas
zaokuplja američku dizajnersku teoriju i praksu. Rodonačelnici takvog načina mišljenja su Džordž Nelson, Viktor
Papanek i Bakminster Fuler.

2 / 10
2. Dizajn i proces dizajniranja

4. Šta je dizajn? Ko je dizajner?

Kada sumiramo znanja o dizajnu, možemo zaključiti da dizajn nema jasnu definiciju, iako postoje napori da se ona
odredi. Drugo, dizajn je nastao iz kapitalizma i razvijao se zajedno sa njim. Treće, dizajn je menjao svoje oblike i
ideologije prema potrebama stanovništva, razvijajući se u okviru raznih lokalnih ili kontinentalnih pokreta i obrazovnih
institucija, ili se definisao na međunarodnim konferencijama. Četvrto, problemi dizajna su se definisali ili kao estetski ili
kao problemi regulisanja i uređenja društvene stvarnosti kroz tehnike projektovanja ukupnog man-made sveta, to jest
sveta koji je stvorio čovek. Sa druge strane, dizajner je član kreativnog tima koji je prisutan u toku celog procesa
dizajniranja i prati svođenje svih zahteva dizajna. Dizajner se lično i emotivno angažuje na određenim projektima i vrlo
često je vođa tima. On mora posedovati veliki broj kvaliteta i osobina, i to – sposobnost metodološkog pristupa,
tehničku kulturu, poznavanje ekonomskih i tržišnih okolnosti, kao i likovne kulture i sposobnost komunikacije, kako
vizuelne, tako i verbalne.

5. DNK procesa dizajniranja

Dizajn nije posledica slučajnosti, kao što je to umetnički gest – dizajn je temeljno isplanirani projekat. Proces
dizajniranja definiše se kao potraga za estetsko-funkcionalnim osobinama u predmetima materijalne kulture, koje se
nameću kao rešenje određenog dizajnerskog problema postavljenog od klijenta, društva, sveta ili situacije. Dizajnerski
proces je nedefinisan, nelinearan redosled koraka. Kreće se od jedne faze prema drugoj, te se vraća u prvu fazu, pa
skače u petu. Tako ukrug dok se ne dođe do zadovoljavajućeg rešenja. Kakve vrste mentalne ili fizičke aktivnosti bi
dovele do rešenja dizajnerskog problema? Ovde se izdvajaju tri jednostavne aktivnosti koje bi trebalo da pomognu u
kreativnom procesu: MISLI, GLEDAJ, RADI. Prikazana šema predstavlja samo preporuku načina delovanja tokom
dizajniranja. Dakle, prema ovoj šemi, proces dizajniranja podeljen je u šest faza ili koraka. Prvi korak – razumevanje
problema, drugi – analiza i istraživanje, treći – sinteza i kreativno mišljenje, četvrti – odabir rešenja, peti – izrada
prototipa i šesti – izrada finalnog proizvoda.

6. Dizajnerski koncept

Koncept je misaoni plan, projekat, ideja, program određene umetničke ili naučne discipline. Zadatak kreatora koncepta
jeste da postavi određenu strukturu bitnu za razumevanje kulture i sveta. Dizajnerski koncept je misaoni plan, suština
samog dizajnerskog rešenja i predstavlja program i viziju dizajnerskog projekta. Dizajnerski koncept je od izuzetne
funkcionalne važnosti za sam proces dizajniranja – dizajnerski koncept je direktiva, smernica svakom dizajneru prilikom
kreativnog procesa. On se javlja u dve forme, i to kao concept statement, odnosno iskaz dizajnerskog koncepta, i kao
mood board, odnosno tabla inspiracije. Dizajneri iskaz dizajnerskog koncepta koriste kako bi izrazili i razumeli
dizajnerski problem, istražili dizajnersko rešenje, ili prezentovali i definisali misiju svog dizajna. Mood board je tabla na
kojoj se nalazi kolekcija, odnosno kolaž slika organizovanih u određenu estetsku kompoziciju koja pomaže u istraživanju
izgleda i osećaja budućeg dizajna, a ujedno je i vizuelni iskaz dizajnerskog koncepta.

7. Kreativno mišljenje: taktike

Nastavak dizajnerskog procesa uslovljen je primenom kreativnih taktika i tehnika koje dizajneri primenjuju kako bi

3 / 10
 rešavali određene probleme. Taktike kreativnog mišljenja najčešće upućuju na potrebu sagledavanja problema iz
različitih perspektiva. Najpoznatije tehnike ovog tipa su brainstorming i synectics. Veoma je bitno sagledati i razumeti
problem na pravi način. To se postiže pomoću pet mentalnih trikova i to povezujući pojmove ili ljude po principima
konflikta, kontradikcija, komplikacija, šansi i sličnosti. Jedan od najpoznatijih metoda rešavanja dizajnerskih problema
razvio je Džefri Broudbent (Geoffrey Broadbent). Ovaj metod u sebi integriše četiri taktike generisanja ideja (četiri
načina kreacije), i to pragmatičnu, ikonsku (neoriginalnu), analognu i kanonsku taktiku. Još jedna popularna taktika za
rešavanje kreativnih problema jeste i narativ (priča, pripovest). Dizajn koji se može nazvati narativnim je onaj dizajn
kojim dizajner priča priču čija je svrha da poveže sve najbitnije odrednice jednog dizajna. Pitanje koje se nameće jeste
da li dizajner treba svoj dizajnerski proces da zasniva na istraživanju i razradi samo jednog ili većeg broja alternativnih
rešenja? Praksa je pokazala da oba pristupa donose dobre rezultate, te se ovde radi o pitanju ličnog stila u rešavanju
problema.

8. Dizajn i etika

U ovoj lekciji bavili smo se uzrocima, posledicama, efektima i mogućnostima koje dizajn ima u nekom društvu. Dizajn
ima izuzetno odgovornu ulogu u društvu. Sa svešću da nosi takvu odgovornost, dizajner mora aktivno da učestvuje u
društvenim procesima kao istinoljubiv građanin čije delanje ima za cilj dobrobit svih, ili bar većine članova društva.
Dizajner treba da pristupi bilo kom dizajnerskom projektu na način kao da je celo društvo njegov klijent. U dizajnerskoj
praksi dizajner učestvuje kao autor sa punom moralnom odgovornošću. Ipak, dizajner stvara vizuelne poruke koje na
kraju imaju uticaja i odjeka u društvu. Ponekad, dizajner treba da artikuliše jasan politički stav koristeći duhovitost i
subverzivnost poruka, jer on može biti daleko delotvorniji od poruka koje dolaze u drugim formatima.

4 / 10
3. Principi dizajna

9. Geštalt teorija i principi opažanja

Geštalt je pojam koji označava celinu, lik, formu, koja stoji nasuprot detalju, elementu celine. Pravila ove psihološke
škole, formulisana kao reakcija na atomističku orijentaciju pređašnjih teorija, ističu da se celina bilo čega razlikuje od
sume njegovih delova. Geštalt je celovita struktura, konfiguracija (fizička, socijalna, biološka ili psihološka), koja ima
svojstva nesvodljiva na skup delova od kojih je sačinjena. Po pitanju umetnosti i dizajna ova škola je presudno uticala
na stavove u umetnosti škole Bauhaus, čime je došlo do prodora dizajna u industrijsku proizvodnju i svakodnevni život.
Iako se ovom pristupu zamera nekompletnost doživljaja umetnosti, ne može se osporiti njegov doprinos u razumevanju
dobre forme, unutrašnje dinamike dela, dubine, pokreta i boje. Najuopšteniji zakon geštalta naziva se law of prägnanz.
Ovaj zakon kaže da smo mi instinktivno vođeni da opažamo stvari onoliko dobro koliko je to moguće. Mi posedujemo
tendenciju da kompletiramo figuru, damo joj onaj oblik koji bi trebalo da ima. Ovaj najuopšteniji zakon obuhvata
zakone: zatvaranja, sličnosti, blizine, simetrije i kontinuiteta.

10. Jedinstvo

Jedinstvo predstavlja harmoničnu povezanost svih elemenata na jednoj kompoziciji. Jedinstvo nije samo estetski
normativ, već je reč o kategoriji koja označava povezanost forme i sadržaja, forme i stila, povezanost i usklađenost svih
likovnih elemenata i, konačno, jedinstvo svih elemenata koji grade ovo estetsko načelo. Kompozicija ili komponovanje
je stvaranje oblika uz pomoć kompozicijskih načela radi ostvarenja uređenosti na nekoj površini ili u nekom prostoru.
Potrebno je da sve likovne i tehničke snage (pokrenute radi oblikovanja likovnog dela) teže jednom zajedničkom cilju –
likovnom sadržaju. Likovni elementi moraju biti odabrani i međusobno uređeni kompozicijskim načelima. Najvažnija
kompozicijska načela su: blizina, repeticija, kontinuitet, strukturalna mreža, dinamika i kontrast.

11. Isticanje i tačka fokusa

Dinamična stanja našeg mozga i nervnog sistema učestvuju u opažanju i postaju subjektivan deo našeg vidnog polja.
Privlačnost se javlja kao posledica direktnog udara elemenata kompozicije na našu percepciju, a odjek je snažne
koncentracije energija tih elemenata sa unutrašnjim naponom. U kompoziciji, to su mesta jakih kontrasta u vizuelnim
kvalitetima.
U današnje vreme ljudi su okruženi raznim grafičkim simbolima i slikama kao nikada u prošlosti. Takva pojava se uzima
zdravo za gotovo, te je posao dizajnera daleko složeniji. Bez pažnje publike, poruka, umetnička i estetska vrednost
gube na značaju. Ništa kod publike ne garantuje uspeh, međutim, postoji jedan element dizajna koji može biti od
pomoći – tačka fokusa. Uloga tačke fokusa je da istakne određeni element kompozicije i time naglasi neku vizuelnu ili
narativnu poruku. Načela primene ovog elementa su: isticanje kontrastom, izolacijom, pozicijom i dominantom
elemenata kompozicije. Takođe, smišljeno odsustvo tačke fokusa može imati pozitivno dejstvo na pažnju posmatrača.

12. Proporcije i srazmera

Veličina nekog predmeta, objekta ili forme određuje se prema veličini neke druge fizičke forme, mentalne norme ili
mentalnog standarda. Fizičke dimenzije (mere) su apsolutne, jer se određuju merenjem. Proporcije su relativne, jer se
određuju upoređivanjem. Upoređivanje dve ili više veličina nazivamo srazmerom ili proporcijom. Ono što je ključno za

5 / 10
 neki dizajn jeste sklad u odnosima veličina, pa dobre, odnosno skladne proporcije od antike do danas spadaju u
estetsku kategoriju prvog reda. Među proporcionalnim modelima najpoznatiji je zlatni presek. To je idealna proporcija i
pronalazak starih Egipćana i Grka. Zlatni presek je odnos veličina u kome se manji deo odnosi prema većem kao veći
deo prema celini. U umetnosti i dizajnu pod proporcijama se na prvom mestu podrazumevalo postavljanje glavnih
odnosa mera u jednoj celini. Proporcije se uvek osmišljavaju unapred, planiraju se glavni odnosi veličina. Upotrebom
proporcija tokom procesa dizajniranja stiče se relativno siguran oslonac kako u osnovnoj izgradnji dela, tako i u razradi,
u finalnom obliku.

13. Balans

Dakle, balans se na kompozicijama uspostavlja na dva načina: simetrijom (formalnom ravnotežom) i asimetrijom
(neformalnom ravnotežom). Simetrija je najjednostavniji način uspostavljanja ravnoteže i odaje utisak smirenosti i
dostojanstva. Asimetrija ima nekoliko načina koji se mogu koristiti u kompozicijama pojedinačno ili kombinovano.
Asimetrične kompozicije karakteristične su za umetnička i dizajnerska dela nastala u zadnjih stotinak godina i uglavnom
odaju utisak dinamičnosti i napetosti, što delo ili dizajn čini interesantnijim. Ne treba ispustiti iz vida ni kompozicije koje
nemaju uspostavljen balans. One, naime, nisu loše same po sebi. Ako dizajner želi da njegovo delo bude u neravnoteži,
on će ga tako i postaviti. Greške se javljaju samo onda kada se radi bez svesti o balansu ili disbalansu, te se kao
posledica tog neznanja javlja neuravnoteženost kompozicije.

14. Ritam

Ritam je dinamičko stanje u odnosima unutar jedne kompozicije koje nastaje ponavljanjem dva ili više motiva različitih
intervala. Intervali nagoveštavaju ritmički niz događaja, ali i zastoj ili predah u očekivanju novog događaja. Interval
može biti u određenoj proporciji sa elementima koji se ponavljaju, čime se dobija lepša, jedinstvena i usklađena
kompozicija. Dinamička stanja stvorena su nizom ponavljanja jednog istog ili sličnog motiva. Motiv gledamo kao celinu
u kojoj vladaju prostorni odnosi. Ritam kao dizajnerski princip se zasniva na repeticiji koja se pojavljuje u skoro svakom
umetničkom ili dizajnerskom delu. Ipak, ono što karakteriše i izdvaja ritam jeste precizno organizovana celina
elemenata, istih ili blago modifikovanih, koji se predvidljivo ponavljaju. U vizuelnim umetnostima razlikujemo četiri
opšte kategorije ritmova. To su legato, alternacija, progresija i poliritmična struktura.

6 / 10
4. Elementi dizajna

15. Linija

Linija je osnovni likovni element. Ona je prostorni pojam za putanju kretanja u prostoru ili povezani niz tačaka u
prostoru. Za razliku od tačke koja kao takva nema dimenziju, linija ima jednu dimenziju – dužinu. Ona može biti ravna i
kriva, što su suprotnosti koje se međusobno dopunjuju: prava daje čvrstinu i konstruktivnost, kriva razbija monotoniju.
Linija nastaje iz tačke. Tačka je oblik bez naglašene dimenzije: nema visinu, ni širinu, niti dužinu. Tačku možemo shvatiti
kao gotovo apstraktan, nedefinisan oblik koji može da proizvede liniju. Linija se javlja u tri suštinska različita vida, i to
kao kontura, kao podrazumevana linija i kao vizuelna linija. Ključno načelo linije je usmerenost. Usmerenost u
umetnosti je sila koja započinje kretanje. Radi se o povlačenju pogleda sa tendencijom pražnjenja, spajanjem sa sličnim
silama ili stabilnim telima, naravno zasnovanim na zakonima geštalta, o kojima je bilo reči u prethodnim lekcijama.
Osnovni smerovi su: horizontalni (vodoravni), vertikalni (uspravni) i dijagonalni (kosi). Linija je još sposobna da
asocijativno izrazi skoro sva naša psihička stanja.

16. Lik

Lik (oblik i/ili površina kako se još lik naziva) predstavlja nekoliko prostornih linija, ili linija na papiru, različitih
usmerenosti, koje omeđuju deo prostora i formiraju površine različitih izgleda. Na plakatu ili nekom dezenu kroz
površinu sadržani su svi ostali elementi (linija, tekstura, valer, boja). Lik može biti objedinjavajući faktor. Kod
trodimenzionalnog dizajna, kao na primer industrijskog, površine omeđuju prostor i obrazuju formu predmeta, te
stvaraju geometrijsko telo pravilnog ili nepravilnog lika. U osnovi likove delimo na osnovne ili geometrijske i prirodne
likove. Osnovni likovi su: krug, trougao i kvadrat. Kada se prevedu u trodimenzionalni svet, ovi likovi postaju lopta,
prizma i kocka. Poznajemo i umetničke likove koji mogu biti: apstraktni likovi, biomorfni likovi, nestvarni likovi,
pravolinijski likovi, krivolinijski likovi i kombinacija svih pomenutih likova.

17. Patern i tekstura

U dizajnu i umetnosti patern je temin koji je sveprisutan. U dizajnu, patern se odnosi na osmišljeni motiv koji se
ponavlja po nekoj površini. Patern se u umetnosti povezuje sa dekoracijom, te naš interes za patern ima duboke
korene u istoriji primenjene umetnosti. Patern započinje repeticijom, odnosno ponavljanjem jedne dizajnirane jedinice
ili lika na praznu površinu. Paterni se mahom svode na mreže i rezultat su kristalografskog balansa i reda. Osnovna
razlika između paterna i teksture sastoji se u tome što patern zadržava svoju dvodimenzionalnost na površini, dok se
tekstura izdiže iznad nivoa površine i naveliko koristi kvalitet svetla i senke. Tekstura je pojam za kvalitet površine. Ona
se doživljava i uočava čulima vida i dodira i na taj način se ocenjuje da li površina ima gladak, hrapav, tvrd, topao, lepljiv
ili neki drugi kvalitet. Tekstura obogaćuje kompoziciju i predstavlja jedan od najrelevantnijih elemenata forme.
Umetnička tehnika koja najviše koristi teksturu je kolaž. Reč je o tehnici koja se sastoji od lepljenja raznih materijala
(papira, kartona, fotografija, novinskih izrezaka i sličnog) po datoj površini.

18. Iluzija prostora

Prostor je sve ono što nas okružuje. On je sav naš poznati i nepoznati svet, vidljiv ili nevidljiv. U užem smislu prostor
doseže sve dokle doseže naš pogled ispunjen predstavama predmeta i živih bića. Sadržina prostora ispunjena je

7 / 10
 vazduhom, odnosno vazdušnom masom. Takođe, ne bismo imali predstavu o prostoru ukoliko ne bi postojala svetlost.
Svetlost otkriva predmete, njihove razlike, oblike, boje. Oko je receptor čula vida pomoću koga se uočava prostor.
Viđenje je proces koji se odvija u mozgu posmatrača, a prethodi mu složen proces u oku. Viđenjem dva oblika ili figure
obrazuje se složena celina u kojoj delovi svoju individualnost podređuju novonastaloj celini. Postoje tri načina kako se
oblici povezuju u prostorne celine, i to dodirivanjem, pokrivanjem i prožimanjem. Iluzija prostornosti u istoriji
umetnosti najčešće se postizala perspektivnim skraćenjima, ali i izometrijskim prikazima, zatim načinima koje nazivamo
otvorene i zatvorene forme, ili transparentnošću prikaza.

19. Iluzija kretanja

U likovnim umetnostima i dizajnu stvarnog kretanja zapravo nema. Reč je o sugestiji pokreta. Sugestija nastaje
delovanjem sila unutar jedne kompozicije ili forme, a to se putem empatije u svesti oblikuje kao dinamičko stanje
kretanja. Ovaj efekat se postiže tako što umetnik prikaže sekvencu kretanja, a ostatak pokreta se završava u mašti
posmatrača. Radi se o sugestivnoj snazi prikazanog pokreta koji pokreće maštu da u posmatraču izaziva taktilne
osećaje o nastavljanju prikazane radnje. Kretanje najviše privlači pažnju jer su promene uočljive, a oko ih razvrstava
prema značaju. Kretanje se odvija u prostoru i vremenu, a osnovna svojstva su mu pravac i brzina. Kretanje se u dizajnu
i likovnim umetnostima prikazuje nizom slika, zamućenošću linija, izduživanjem oblika, ili ponavljanjem modula.

20. Valer

Valer se u umetnosti i dizajnu koristi kao termin koji označava svetlost i tamu. Naša percepcija određenog predmeta ili
živog bića u prostoru zavisi od odnosa svetlosti i tame. Između najsvetlijih i najtamnijih površina postoje tonske razlike
u svetlosti. Ta postupna promena u količini svetlosti predstavlja valer. U umetničkom i dizajnerskom izražavanju valer
se koristi da bi se predmeti prikazali u prostoru prikazivanjem volumena putem gradacije svetlosti. Valer, pored same
forme, rešava dubinu i prostornost na dvodimenzionalnoj površini. Ljudsko oko razlikuje oko dve stotine različitih
valerskih vrednosti. U valeru razlikujemo durski i molski valerski ključ. U načinu prikazivanja prostora razlikuju se dve
tehnike i to realistički način prikazivanja i dekorativni način prikazivanja prostora. Oba načina zavise od korišćenja
valera na delima.

8 / 10
5. Boja

21. Svetlost i boja

Predstava o prostoru ne bi postojala ukoliko ne bi bilo svetlosti. Svetlost otkriva boje. U najkraće talase
elektromagnetskog zračenja spadaju i talasi svetlosti koje opažamo. Njihova talasna dužina je otprilike 400-700
milimikrona. Za nas je Sunce glavni izvor svetlosti. Sunčeva svetlost je složena, jer se talasi raznih dužina istovremeno
prostiru, a čulo vida ih prima. Kada se ona razloži, dobija se spektar boja. Spektar boja se deli na sedam ograničenih
sektora boja, i to na sektor crvene, narandžaste, žute, zelene, plave, modre i ljubičaste. Naš osećaj svetlosti ima tri
kvaliteta, i to kvalitet svetline (valer), kvalitet boje i zasićenost boje. Svet čoveka je, sem od svetlosti, sačinjen i od boja.
Boje su posledica te svetlosti i manifestacija života.

22. Klasifikacija boja

U osnovi sve boje delimo na dve grupe. Prvu grupu boja nazivamo ahromatskim bojama, a drugu hromatskim bojama.
Svaka boja iz druge grupe ima tri karakteristike, i to valer, ton i zasićenost (intenzitet, kroma). Zasićenost boje
(intenzitet, kroma) predstavlja stepen razlike te boje u obojenosti od ahromatske koja joj je jednaka po valeru.
Hromatske boje možemo podeliti i na tople i hladne, kao i na osnovne i izvedene. U istoriji je poznato nekoliko sistema
boja, od kojih su najstariji Lambertov, Rungeov i Chevrellov sistem. Ovi sistemi su van upotrebe. Sistemi koji su u
upotrebi u praksi i danas jesu Munsellov i Ostwaldov sistem boja. Iz prakse takođe poznajemo i RGB i CMYK sistem
boja. Prema Ostwaldovom sistemu, boje koje kod optičkog mešanja daju belu boju zovu se dopunske ili
komplementarne boje. One se uvek nalaze na suprotnim stranama u krugu boja.

23. Harmonija boja

Pod harmonijom boja podrazumevamo uzajamno delovanje više boja tako da ostvaruju uravnoteženi, stabilan efekat.
Efekat je sličan simetriji ili prijatnom sazvučju muzičkih akorda. Harmonija – disharmonija su kategorije prijatnog –
neprijatnog, lepog – ružnog, privlačnog – neprivlačnog. Postojali su i postoje pokušaji da se na objektivnom nivou
odrede lepe kombinacije, ali ipak postoje subjektivne razlike u ocenjivanju kombinacija. Harmoniju boja ocenjujemo na
osnovu tri aspekta, i to su – kvalitet izolovane boje, kolorit ili kombinacija boja (uzajamni uticaj niza boja) i harmonija
odnosa boja. Harmonične kombinacije boja mogu biti jednobojne, dvobojne, trobojne, četvorobojne ili višebojne.
Takođe, na primerima se mogu pronaći i neočekivane kombinacije. Pored objektivnih kombinacija, postoje i
subjektivne kombinacije, koje pre svega zavise od iskustva i ukusa dizajnera.

24. Kontrasti boja

Pod kontrastom se ne podrazumeva suprotnost boja, već izmena boja. Ona vrsta kontrasta koja menja svetlinu boje
naziva se svetlosni kontrast, a kada menja ton ili zasićenost boje, ili kada ahromatske boje dobijaju ton, radi se o
hromatskom kontrastu. Poznavanje zakona izmene ili kontrasta boja značajno je jer se oni mogu pojaviti u svakom vidu
grafičke produkcije, kao i u svakoj drugoj dizajnerskoj i umetničkoj praksi. Literatura razlikuje dve vrste kontrasta, i to
neprekidni kontrast i istovremeni kontrast. Neprekidni kontrast je pojava kada osećaj koji je izazvan spoljašnjim
nadražajem ne prestaje odmah posle prestanka nadražaja, već postepeno iščezava. Istovremeni kontrast je daleko
bitniji u dizajnu i označava fenomen u kome jedna boja, kada se nađe u neposrednoj blizini druge boje, utiče na tu

9 / 10
 drugu boju. Razlikujemo sedam vrsta istovremenog kontrasta, i to: kontrast boje prema boji, svetlo-tamno,
toplo-hladno, komplementarni kontrast, simultani kontrast, kontrast kvaliteta i kontrast kvantiteta.

25. Simbolika i psihologija boja

Simbolika boja određuje se preko političkog, socijalnog, ličnog, religioznog ili komercijalnog aspekta, koji je u vezi sa
određenim kulturnim kontekstima. Ljubav prema bojama i zadovoljstvo koje od njih proizlazi u vezi je sa društvenim
kontekstom i ličnim sklonostima. Društveni običaji se izražavaju kroz izbor boja. Boje su dobijale određeni značaj prema
geografskim područjima, religioznom kultu, duhu sredine ili tradiciji. Dizajneri najčešće boje biraju prema individualnim
sklonostima ili željama klijenta, ali i u zavisnosti od ideje i sadržaja koji žele da izraze. Boje su najčešće vezane za
predmete koje tumače, te su u kompozicijama uvek imale posebnu ulogu, kojom su izražavale osećanja i doprinosile
opštem doživljaju i izrazu dela.

10 / 10