PE moja skripta Anastasija

Uzrok pada feudalizma I nastanak kapitalizma

Kapitalizam se polako razvija razvojem trgovine, geografskim otkrićima,

monetizacijom ekonomskih obaveza, krstašima, papskim finansijama, državnim
piratstvom, trgovanjem robovima i neorobovskom privredom, zagrađivanjem i
Reformacijom.
Apsolutisticka vladavina kralja je slabila feudalizam a burzoaska revolucija je
uspostavila gardjansko drustvo ciji je ekonomski centar trziste. Industrijska
revolucija takodje doprinosi a I putujuci trgovci su u srednjem veku poljuljali
feudalizam jer su prodavali robu koja na tom mestu nije mogla da se proizvodi I
tako stvorili novu medjuzavisnost izmedju proizvodjaca I potrosaca.
Evropa imala je za cilj da se priblizi indiji I kini ali arapskim protivudarom u XIII
veku I padom carigrada prekida se kopneni put od male azije do dalekog istoka sto
tera evropljane da traze novi put za indiju. Otkricem nove zemlje dolazi do novih
eksploatacije I pojave imperijalizma I kolonijalizma, tako I novih kultura, u istoriji
pojavljuju se i nove privredne jedinice, britanske I holandske istocnoindijske
kompanije.
55 monetizacija
Monetizacija je vrednost zemlje rada, kapitala, proizvoda i usluga pomocu novca.
Novac je krenuo da se koristi kada je selo pocelo da kupuje proizvode od grada i
obrnuto, i u oba su sredstva koja donose profit kamatu I novcanu rentu krenula
da se racunaju kao kapital.
Zapadno hriscansko plemstvo odlazi u krstaske ratove (1096-1270) ratovalo se
protiv turaka I arapa . Ratnici bi ratovali za zlato I novac koje bi pljackali od arapa I
turaka, ali su zato krstaski ratovi potpomogli rimokatolicku crkvu da postane
najuticajnija u evropi, I da od feudalizma I ruralne institucije postaje
komercijalizovana institucija. Kako se obogatila? Papski dvor je na sebe preuzeo
skupljanje poreza za finansiranje ratova i tako stekli imunitet.
56 trgovanje robovima i drzavno piratstvo
Piratstvo koje je najvise dolazilo iz nizozemske francuske i engleske donelo je
plemenite metale u evropu. Jedan od najpoznatijih bio je frensis drejk (XVI) . Ovo
je podsticalo razvoj zanatstva, industrije i trgovine a siromašilo plemstvo jer je
ono imalo fiksne prihode od zemlje. Velika inflacija od 300% koja se desila u
evropi (1500-1650) dovela je do razvoja merkantilizma kao ideje u ekonomiji,
kapitalizma i propadanja plemstva. Merkantilizam je podsticao drzave na
osvajanje i sirenje svojih kolonija. Tu dolazimo do ropstva. Ropstvo je zbog jeftine
eksploatacije radne snage pomoglo širenju poljoprivrede i posredno uticalo na
širenje industrije, poljoprivredne tehnike i prerađivačku tehnologiju, ali se zbog
primitivnosti radne snage nije moglo primeniti u mašinskoj industriji i zanatstvu.
57
1517. godini krenuo je verski protest protiv degradacije vere u Vatikanu, martin
luter koji je zakucao sa 95 teza , protiv prodaja indulgencija i tako jos većeg
bogaćenja katoličke crkve. Luter je govorio da se privrzenost bogu ne dokazuje
davanjem novca crkvi nego verom u njega. Hvalio je individualizam ali nije
podrzavao kapitalizam i proizvodnju radi bogaćenja. Žan Kalvin je stvorio
protestantski pravac po njemu nazvan kalvinizam, koji je gotovo direktno uticao na
razvoj komercijalnog društva. Kalvin smatra da je svima već predodređena sudbina
I da svako treba da radi za svoju sudbinu , ukoliko ima novca onda spada u one sa
dobrom sudbinom, a ako je obrnuto onda spada u proklete. Nemački sociolog Maks
Veber napisao je 1901. čuveni rad “Protestantska etika i duh kapitalizma”, kojim
je dokazivao da je protestantizam oslobodio veliki religijski i moralni prostor za
kapitalističku epohu. Podržao je individualizam, vrednoću, odbacivanje i moralnih
autoriteta u zemlji - sem boga, smernost, pravednost i poštovanje zakona.
58
Zagrađivanje je privatizovanje zajedničke zemlje od strane plemstva. U zajedničku
zemlju spadaju: šume, pašnjaci, livade, jezera, reke. Aristokratija punih 600
godina, od XIII veka nadalje, ograđuje zajedničku zemlju, kako bi prodajom drveta,
sena i napasanjem stoke zaradila više novca nego što bi joj seljaci dali kroz
naturalne i novčane rente. I crkva je učestvovala u zagrađivanju. Seljaci su se zbog
toga dizali na ustanke jer su zagrađivanjem gubili ogrev, pašnjake, ribu i divljač.
Zagrađivanje je sa najvećom žestinom proteklo u Engleskoj. Na ogromne otete
njive, pašnjake i šume plemstvo je širilo stada ovaca koje su za rastuću odevnu
manufakturu Holandije i Engleske davale vunu. Uspomena na veliki dug Engleske
ovcama nalazi se u Britanskom Gornjem domu, u kojem predsedavajući sedi u
fotelji od vune. Gotovo polovina obradive zemlje u Engleskoj pretvorena je
zagrađivanjem u plemićku. Ser Tomas Mor je u svojoj “Utopiji” govorio da su
“pitome ovce postale divlje i da su pojele i same ljude, proždrale sela i gradove, a
od crkava napravile torove”.
59 Apsolutne monarhije su dovele do pojavljivanja kapitalizma jer na lokalnom
nivou nije imao ko da nadgleda ljude I tako se pojavila slobodna trgovina. Sa
nacionalnom drzavom pojavljuje se I prva ideologija pol ek , merkantilizam.
60 Merkantilizam - bullionism. Sistem. Pozitivni trgovački bilans - podešavanje
izvoza i uvoza!!!
61 4 faze nastanka merkantilizma
Prva stvar – rana nacionalna država, samo u eng je bio parlament a u ostalim je
vladala apsolutna vlast.
Stajaća vojska kralja jača od lokalne feudalne, pravni zakon je opstevazeci zakoni I
pokornost svih lokalnih delova.
Ekonomski uslov merkantilizma je zajednički novac, opšti porez, državno
knjigovdostvo i carine na granicama države. Tu ne postoje unutrašnje carine po
nekadašnjim feudalnim provincijama.
Merkantilizam je kao ideja bio sukob liberalnoj ekonomiji. Zašto? U
merkantilizmu je bilo dozvoljeno da jedan ili manjina trgovaca smeju da prodaju
domaću robu u inostranstvu da ne bi dolazilo do konkurencije između domaćih
trgovaca u inostranstvu. Tako se država bogatila i aristokratija se bogatila, ali svi
drugi koji su hteli da prodaju preko, bilo im je mnogo teško i faktički nisu imali
slobodni protok robe, zbog merkantilizma. Pad merkantilizma donosi ideja
liberalizma engleski liberali i francuski enciklopedisti sa svojom teorijom o
pravima čoveka i građanina, koji će dignuti zastavu slobodne trgovine, koja i danas
pleni pažnju ekonomske nauke i politike.
62.
65 fiziokratija
Bavio se fransoa kene koji je izmislio pojam ekonomskih tablica. Dvorski lekar kod
luja xv, fiziokrati su prva organizovana ekonomska škola . fiziokrati smatraju da
ljudski zakoni funkcionisu kao i prirodni i da samo treba da osluskujemo svemir da
bismo znali kako da radimo sa ljudima i drustvenim naukama. Kada je fiziokrata
ana tirgo postao ministar finansija na dvoru luja xvi i marie antoanete, volter
poznati enciklopedista, rekao je da su u zlatnom dobu. Mada oterali su ga jer su
njegove reforme pogodile monopoliste. Tek posle francuske revolucije njegove
ideje su ponovo zadobile pažnju države. Fiziokrati su smatrali da na ekonomiju
najvise utice poljoprivreda. Izjavili su, dozvolite slobodan rad, sve se ionako
ponaša u skladu sa samim sobom. Fiziokrati su humanizam i renesansa ekonomije,
mada se nisu slagali u svemu sa enciklopedistima. Želeli su da sačuvaju plemstvo
kao poredak. Tokom meteža francuske revolucije čuveni fiziokrata di pon će se
sakrivati od revolucionara . pobeći će u delaware gde će njegov sin izgraditi žitni
mlin tj vetrenjaču. Po njima nastaje poznata kompanija du pont.
69
Kapitalizam je ekonomska epoha i siste koji se odlikuje
Opstim privatnim vlasnistvom faktora za prozivodnju, konkurencijom interesa,
trzisnim razmestajem faktora za proizvodnju, ekonomskim podsticajima
Kapitalizam je najvise pominjao karl marks i odlike kapitalizma su : slobodno
trziste, privatna svojina, laisez faire ekonomija, ogranicena uloga drzave
Socijalna struktura kapitalizma
Prva – krupni kapitalisti (industrijalci, bankari, veletrgovci)
Druga – sitni preduzetnici (farmeri, zanatlije, trgovci)
Treca – nezavisne profesionalne grupe (lekari, advokati, sudije... )
Cetvrta – zaposlena lica (radnici, novinari, administracija)
Postoji i peta koja zivi od milostinje.
70 opste privatno vlasnistvo
Svako poseduje jedan ekonomski faktor a to je mogucnost rada i sopstvenu radnu
snagu, osim toga u ekonomske faktore spadaju i zemlja i kapital. Svaki gradjanin
ima pravo da slobodno kupuje, prodaje iskoriscava i poklanja imovinu. Pominje se
i veber. U zavisnosti od toga kakvim ekonomskim faktorima raspolaže, dobiće i
odgovarajući dohodak , na kapital profit, na zemlju rentu, na deonice dividendu,
na novac kamatu a na rad najamninu.
Imovinu nad faktorima deli stanovnistvo i najveci problem nastaje onda kada se
desi jaz izmedju bogatih i siromasnih.drzava to moze da kontrolise premestajuci
bogatstvo.
71 trzisni razmestaj faktora proizvodnje
Relativna cena i cena
Cena kao cena je vrednost robe u novcu, a relativna cena je vrednost robe
izrazena u vrednosti druge robe ili neke usluge. Neke robe nemaju uspesnu
zamenu. Za trzisnu raspodelu faktora proizvodnje i potrosackih dobara, nuzna je
slobodna konkurencija. Nju najvise dovodi u pitanje monopol i povladjivanje
jednih proizvodjaca na stetu drugim.
72 Konkurencija interesa
Kapitalizam su samo naizgled nepovezane individue. Pravo štiti imovinu, a mnogo
individualnih interesa ne može da šteti, po smitu. Nevidljiva ruka, je konkurencija
cenama koja dovodi do tog d a se proizvodi samo ono sto kupci zele po
najpovoljnijim cenama. To moze da otera neke proizvodjace u druge privredne
grane ili da ih cak natera na propast. Ali danas nije toliko ni do individualnih
interesa koliko je do interesa mocnih kompanija koje formiraju nezamislive
monopole. Jedino drzava moze da im parira u tome. U nekim drzavama je zato
bas ona postala glavni vlasnik kapitala, a u americi sve do 80-ih, do pojave regana
i tacer.
73 ekonomski podsticaji privrednih aktivnosti
U kapitalizmu se ljudi teraju da ulazu kapital i da budu ekonomski aktivni, da rade
bolje ali u prevodu to je sve zbog njihovog novcanog interesa koji ih pokrece.
76 cena
Imamo nominalisticku i spritiualisticku ideju cene. Nominalisticka – cena je
kolicina novca koju dajemo za nesto,a spir je vrednost robe. Moderni ekonomisti
se ne cimaju tlk oko toga zasto bas nesto vredi tolko kolko vredi nego se vise bave
odredjivanjem najvise vrednosti pomocu vec poznatih ekonomskih faktora kao sto
su troskovi pravljena robe i vreme utroseno za to, reklame, poreska politika
drzave, vestina prodavanja i cenkanja, monopoli, struktura potrosacke kulture
stanovnistva i medjunarodna konkurencija. Neki ekonomisti kada su se bavili
zasto neka roba vredi bas toliko koliko vredi imali su 4 odgovora
Utrosak vremena na proizvod
Njena retkost i korisnost
Utrosak troskova proizvodnje
Stepen zadovoljstva koji nam njena potrosnja priredjuje
Marginalna korisnost (ne vidim u skripti)
Marginalna korisnost. Menger je napravio tabelu ljudskh potreba i iz te tabele
nastala je ideja o marginalnoj korisnosti robe kao uzrok njene konacne cene. Cenu
odredjuje marginalna korisnost robe. Prvi je ovaj termin upotrebio fridrih vizer.
Marsal je govorio da je neka stvar marginalno korisna onda kada je kupac jedva
odlucio da je kupi . Mada dosta se raspravlja o ovoj teoriji.
77 trziste definicija i pojam
Moze iz skripte
78
Zakon ponude – nelogican, zakon traznje – logican (cena pada i vise se traze te
stvari a cena raste i manje se trazi)
Nemoguce je da se ovi zakoni u potpunosti primene jer mnoge stvari i mnogi
ekonomski faktori uticu na ponudu i traznju, i retko kad se primenjuje ceteris
paribus
Elasticna traznja – traznja koja je uvek ista bez obzira na menjanje cene robe a
neelasticna je ona koja se odmah menja cim padne neka cena
Pojam elasticnosti uveo je Alfred Marsal.
Zakon ponude i traznje – jedino ce na nekoj idealnoj ceni da sva roba bude
kupljena, a ukoliko se ode iznad ili ispod te idealne cene, bice ili viska ili manjka
robe.
81 perfektno trziste
Postoji kada ni prodavci ni kupci nisu u stanju da jedni drugima namecu cene .
takvo trziste ne podrazumeva drzavno odredjivanje cena i njihovo formiranje od
strane monopolskih grupa. Uslovi perfektnog trzista
1. Da proizvod koliko god firmi ga pravi bude jednak po kvalitetu tako da firme
budu jedna drugoj konkurencija samo u troskovima proizvodnje i vestinama
u trgovanju
2. Da postoji dovoljno prodavaca i kupaca da nijedan nije u stanju da poremeti
slobodnu konkurenciju
3. Slobodan ulaz i izlaz sa trzista
4. Jedanko obavestavanje svih ucesnika o svim ciniocima trgovanja
Perfektno trziste ne postoji ali je dobro za izucavanje i ne moze da postoji jer bi
ponistavalo druge karakteristike trzista koje su takodje njegov deo.
Monopoli 82
Monopol nastaje kada ne postoji roba koja bi postojecu zamenila, kada je roba
npr jako kvalitetna i kada ne postoji slobodan ulazak novih firmi u proizvodnju i
trgovanje monopolskom robom . monopsom – jedan kupac odredjuje cenu
Monopol medju kompanijama ih osigurava da zaradjuju mnogo i smanje
konkurenciju, a u drzavi treba da smanji troskove. Mada tokom socijalizma je
tako bilo,a nisu bili smanjeni troskovi.
85 trustovi
Zbog nastajanja prevelikih nekontrolisanih udruzenja , nastali su zakoni
antimonopolski i anitrustovski. Ali ti zakoni nisu obuzdali njihovo stvaranje i
njihovu ekonomsku dominaciju na trzistu. Najveca dominacija je kada
kompanije krenu da kupuju kompanije koje nisu direktno vezane za njihov
domen rada, i to zakoni pokusavaju da sprece, ili kada kompanije potplacuju
politicare radi obustavljanja zakona.
116 akcionarsko drustvo
U prevodu, ljudi koji cine korporaciju ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu
jesu akcionari. Ljudi koji imaju novac ulazu u njih a oni su u obavezi da im
isplate akcije, ali nikad celu sumu novca, i zato su i ona drustva sa ogranicenom
odgovornoscu. Korporacije najbolje funkcionisu bas zato sto ne isplacuju
dugove u licnoj imovini svojih clanova.
Akcionari jesu vlasnici korporacije ali je retko ko medju njima preovladjujuci
vlasnik. Oni su vlasnici obveznica korporacije koje mogu da prodaju na berzi i
to je kapital korporacije koji oni poseduju. Jedino kada se desi likvidnost
korporacije je kada mogu da dobiju njen kapital srazmerno broju akcija koje
poseduju.
Akcionarsko drustvo funkcionise na pozajmicama koje nikad ne vraca, a ljudi
svoje dividende mogu samo dalje da prodaju na berzi.