GIS - Geografski informacioni sistem.

GIS je skup softverskog alata koji se koristi za unos, čuvanje,

manipulisanje,analizu i prikazivanje geografskih informacija.

GIS je računarska softverska i hardverska konfiguracija specijalno

projektovana za prikupljanje, čuvanje i korišdenje kartografskih
podataka.

Osnovne komponente GlS-a su:

1. Unos podataka sa postojedih karata, aerofoto i satelitskih snimaka,

daljinske detekcije, geodetskih premera i drugih izvora.

2. Spremanje, pretraživanje i upiti nad podacima.

3. Obrada podataka, transformacije, analize i modeliranje prostornih

podataka, uključujudi i prostorne statistike.

4. Prikaz prostornih podataka u formi geografskih karata, izveštaja i

planova.

GIS je definisan kao baza podataka, ali se značajna razlika u odnosu na

ostale baze podataka sastoji u tome što su sve informacije koje GIS
koristi povezane sa njihovim prostornim referencama.

Entiteti su fizički objekti ili pojave koje imaju svoje osobine (atribute) i
na određeni način mogu dolaziti u međusobne veze.
Pri tome entitet, u zavisnosti od fokusa interesa, može da bude
predstavnik bilo čega iz realnog sveta:

1. realan objekt: kuda, drvo, mašina, uređaj, brdo, reka, olovka,

dokument

2. osoba: učenik, radnik, student, vozač, lekar...

3. događaj: upis u školu, požar, koncert, nezgoda, ispit...

4. apstraktan pojam: boja, kvalitet, mera, organizacija...

Poseban skup entiteta čine tzv. geografski entiteti. Da bi entitet mogao

da se nazove geografskim potrebno je da poseduje definisanu poziciju
(lokaciju) u odnosu na prostor. Postupak definisanja pozicije naziva se
georeferenciranje.Georeferenciranje se obavlja tako što se svakom
entitetu dodeljuju X i Y koordinate iz odabranog koordinatnog sistema.

Atributi su identifikacione, tematske, pozicione i kvalitativne

karakteristike geografskog entiteta. To mogu biti na primer :

1. orijentacija

2. veličina,

3. distribucija,

4. uzorci,

5. kontinuitet,

6. susedstvo,

7. oblik,

8. razmera...
Za predstavljanje objekata iz realnog sveta na kartama, koriste se tri

osnovna oblika.

1. tačke,

2. linije i

3. poligoni.

Tačke su geografski entiteti koje postoje samo na jednom mestu u

prostoru. U okviru konceptualnog modeliranja one nemaju prostornu
dimenziju.

Linije su geografski entiteti koji se tretiraju kao jednodimenzionalne

pojave.To su putevi, reke, granice...

Pojave za koje sa sigurnošdu možemo redi da imaju dužinu i širinu su

poligoni (npr. dvorište, površina grada, kontinent).Prepoznajemo ih po
tome što su sastavljeni od serije linija koje počinju i završavaju se na
istom mestu.

Topologija je matematička procedura za definisanje prostornih obeležja

i prostornih odnosa, tj. geografski entiteti koji su predstavljeni tačkama,
linijama, poligonima, sada se povezuju u jedinstvenu celinu.

Geografski entiteti iz stvarnog sveta koji se u GIS-u prikazuju putem

tačaka, linija i poligona mogu se u računaru predstaviti primenom tri
modela geografskih podataka:

1. rasterskog,

2. vektorskog

3. objektno-orijentisanog
Rasterski model podataka je najjednostavniji i temeljen je na podeli
delarealnog sveta koji je predmet posmatranja na pravilnu mrežu delija
jednakog oblika.

Tačke, linije i poligoni predstavljaju se odgovarajudim pikselima.

(tačkicama).

U vektorskom GIS-u tačke se predstavljaju koordinatama u

odgovarajudem koordinatnom sistemu.

▪ linije kao niz tačaka, a poligoni linijama i njihovim granicama.

Rezolucija je minimalna linearna dimenzija najmanje jedinice

geografskog prostora o kojem se prikupljaju podaci. Što je rezolucija
mreže viša, više je delija potrebno za predstavljanje posmatranog
područja.

Pri postupku pretvaranja podataka u rasterski model, ogroman značaj

ima izbor odgovarajude rezolucije. Da bi se ove greške izbegle trebalo bi
svakako primenjivati pravilo koje glasi da rasterska delija bude toliko
velika, koliko i najmanji entitet koji se želi predstaviti u rasterskom
modelu.
Za razliku od rasterskih podataka, kod vektorskih podataka se oblici na
karti predstavljaju preko koordinata tačaka koje određuju taj
oblik.Rasterski podaci se često označavaju kao „glupi", dok se vektorski
podaci smatraju „inteligentnim".

ArcCatalog je namenski pretraživač sličan Windows Explorer-u koji se

koristi za organizovanje i upravljanje različitim tipovima geografskih
informacija za ArcGIS for Desktop. Funkcioniše kao samostalna
aplikacija ali je takođe i i integrisan u ArcMap.

ArcToolbox je aplikacija integrisana u ArcMap koja predstavlja paket

različitih geoprostornih alatki koje su objedinjene u grupe.

ArcGlobe se koristi za 3D vizuelizaciju koja i omogudava prikaz

vektorskih i rasterskih podataka na površini planete Zemlje.

Layer - predstavlja datoteku u kojoj se svi podaci (vektorski i rasterski)

dodati u projekat prikazuju u vidu slojeva. Prikaz slojeva u radnom
prostoru je određen rasporedom/redosledom u tabeli sadržaja.

Geoprostorni podaci su podaci koji imaju jasno definisan položaj u

koordinatnom sistemu, tj. geoprostorni podatak je definisan
odgovarajudim koordinatama.

GIS povezuje entitete koje se kartiraju u formi tačke, linije, poligona ili
piksela sa atributima koji se prikazuju za svaki sloj u tabeli atributa.
Kordinatni sistem je skup parametara pomodu kojih se opisuju lokacije
na Zemljinoj površi. Mogu biti:

■ Geografski i

■ Projektovani koordinatni sistem

Osnovni elementi koordinatnih sistema su:

1. Projekcija

2. Elipsoid

3. Datum

GEOBAZA je baza koja skladišti prostorne podatke.Geobaza predstavlja

skup različitih tipova geografskih podataka, odnosno izvornu strukturu
skladištenja i upravljanje podacima u ArcGIS‐u.

Klasa geoobjekata predstavlja skup homogenih prostornih obeležja koji

imaju istu prostornu predstavu.

Svaka feature klasa se sastoji iz četiri osnovna elementa:

1. Naziva,

2. tipa geometrije,

3. koordinatnog sistema

4. atributne tabele.
TIP PODATAKA - postoji više tipova klasa:

■ points- tačke

■ lines - linije

■ polygons - poligoni

■ annotation - anotacije

■ dimensions - dimenzije

■ multipoints - multitačke

■ multipathes - trodimenzionalni poligoni

Text - tekstualne informacije

Short Integer - celokupne brojčane vrednosti u opsegu od - 32768 do

32767 i na osnovu kojih je mogude vršiti matematičke operacije

Long Integer - celokupne brojčane vrednosti u opsegu od - 2147483648

do 2147483648 i na osnovu kojih je mogude vršiti matematičke
operacije

Float - decimalne vrednosti u opsegu od -3.4E38 do 1.2E38

Double - decimalne vrednosti u opsegu od -2.2E308 do 1.8E308

Date - datum i vreme

DMT - Digitalni model terena može se definisati kao matematička
(statistička) predstava kontinualne površi terena na osnovu velikog
broja izabranih tačaka sa poznatim x, y, i z koordinatama, linija i drugih
informacija prikupljenih na terenu.

GRID (pravilna mreža) predstavlja najjednostavniji način i najčešde

primenjivani način za predstavljanje površi terena. Predstavljanje
terena preko grida sastoji se u tome da se površ terena predstavi preko
skupa tačaka sa poznatim visinama uređenim u pravilnu mrežu tačaka.

DEM podrazumeva podatke o terenu u obliku matrice visina terena.

Ona se često naziva gridnom (rešetkastom) strukturom podataka.

Generalni urbanistički plan (GUP) se donosi kao strateški razvojni plan,

sa opštim elementima prostornog razvoja, za naseljeno mesto koje je
sedište jedinice lokalne samouprave.

Layout je jedan od dva načina pregleda karte i on se koristi za kreiranje

izgleda gotove karte za štampu.

U nanoscale smo radi okucnicu Sumarskog fakulteta.

U microscale smo radili centralni deo B.Brda

U mesoscale smo radili KO Banovo brdo i Makiš

U macroscale smo radili GO Čukaricu

Sto je prostor širi detaljnosti je manje, tj sto je veda razmera to ima

manje detaljnosti.

Klip-secenje nekoh ploigona, karata ili rastera

Marge je spajenje istih atributa,poligona povrsina....