06 07 Cas Polinomi

POLINOMI
Čas 5
Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 1 / 68

Sadržaj
1 Osnovni pojmovi
Operacije u skupu polinoma
2 Deljenje sa ostatkom i posledice
Posledica 1
Posledica 2
Posledica 3
3 Osnovna teorema algebre
Faktorizacija polinoma
Višestruka nula
Kanoničko razlaganje
4 Vijetove formule
5 Osobine realnih polinoma
6 Osobine polinoma iz Z[x]
7 Geometrija nula
8 Hurvicovi polinomi

Uvodne napomene
Neka je (K, +, ·) polje, gde je K skup R ili C i neka su 0 i 1 neutralni elementi
u odnosu na operacije + i · respektivno. Operacija stepenovanja je uvedena
uobičajeno sa
(∀x ∈ K) x0 = 1, xk = x xk−1 (k ∈ N)
Algebarski polinom
Polinom P po promenljivoj x definiše se sa
n
X
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 = ak xk
k=0
gde je n prirodan broj ili nula i ak ∈ K, k = 0, 1, . . . , n.
Elementi ak ∈ C su koeficijenti polinoma P (x). Ako je an 6= 0, za polinom P (x)

kažemo da je stepena n i to označavamo sa dg P (x) = n. Koeficijent an 6= 0
je vodeći ili najstariji koeficijent polinoma P (x). Koeficijent a0 naziva se
slobodni član.
Uvodne napomene
Polinomi su sačinjeni od monoma.
Primer
P (x) = |{z} 4x2 −x + |{z}
3x4 −2x3 + |{z} 1
| {z } |{z}
monomi: 3x4 - stepena 4, −2x3 - stepena 3, 4x2 - stepena 2,
−x - stepena 1, 1 - stepena nula.
- polinom sačinjen od jednog monoma je

i sam monom, (x5 , 3x, −8)
- polinom sačinjen od dva monoma je

binom, (x5 − 2, x + 1, x3 + x)
- polinom sačinjen od tri monoma je

trinom,
(x2 +x+1, x100 −x50 +1, x8 −3x2 +x).

Uvodne napomene
Nula polinom i polinom stepena nula

Broj 0 smatra se polinomom 0(x) neodred̄enog stepena i naziva se nula
polinom
0 = 0 xn + 0 xn−1 + . . . + 0 x + 0.
Polinomi stepena nula su konstante i to su elementi polja K.
1
Polinomi stepena nula su: P (x) = 2, Q(x) = −1, R(x) = 2 i slično.
Za polinom prvog stepena kažemo da je linearni, drugog stepena je kvadratni,

trećeg stepena je kubni.
P (x) = x, Q(x) = x2 , S(x) = x3

Uvodne napomene
Monični polinom
Ako je an = 1, polinom P (x) se naziva monični polinom.
x ∈ K je moničan polinom prvog stepena P (x) = x.
Polinomi Q(x) = x3 + 5x2 − 4x + 2 = 1 · x3 + 5x2 − 4x + 2,

R(x) = x = 1 · x, S(x) = 1 = 1 · x0 .
P (x) = xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 = 1 · xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 ,
su monični.

Uvodne napomene
Primer
Polinom P (x) = 3x4 − 2x3 + 4x2 − x + 1 je četvrtog stepena, sa koeficijentima
3, −2, 4, −1, 1. Vodeći koeficijent je 3, a koeficijent uz, na primer, x jednak je
-1.
Primer
Polinom P (x) = x3 + 4ix2 + 1 − 2i je moničan, trećeg stepena, sa
koeficijentima 1, 4i, 0, 1 − 2i. Vodeći koeficijent je 1, a koeficijent uz x jednak je
0 (jer je P (x) = x3 + 4ix2 + 0x + 1 − 2i).
1 √ 2
Nisu polinomi: , x, 2x +5x−1
, xx
x+1

Uvodne napomene
Skup svih polinoma nad poljem K označavamo sa K[x].
C[x], R[x], Q[x]

Polinomi se definišu i nad prstenom, na primer, za K = Z imamo Z[x]
Primer
√ 1 √ 3 1
2x3 + 2ix2 + x − 1 + i ∈ C[x], 2x + 2x2 + x − 1 ∈ R[x],
2 2
1 3 1 2
x − x + x + 5 ∈ Q[x], −x3 + 5x2 − 4x + 2 ∈ Z[x].
3 5

Uvodne napomene
Skup svih polinoma ne višeg stepena od n po promenljivoj x označavamo sa

Pn [x].
Kada želimo da naglasimo da P ∈ Pn [x] polinom P (x) označavamo sa Pn (x).
Primer
x3 − x2 + x + 5 ∈ P3 [x], x3 − x2 + x + 5 ∈ P4 [x],
x3 − x2 + x + 5 ∈
/ P2 [x], x2 − 5 + 2x + x3 ∈ P3 [x].

Jednakost polinoma
Jednakost polinoma
Polinomi
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0
i
Q(x) = bm xm + bm−1 xm−1 + · · · + b1 x + b0
su jednaki ako i samo ako je ak = bk za svako k ≥ 0.
Primer
Jednaki su polinomi
P (x) = x3 − 3x2 + 2x i Q(x) = x(x − 1)(x − 2) = x3 − 3x2 + 2x.
To znači da je (∀x) P (x) = Q(x).

Nisu jednaki polinomi R(x) = x2 − 1 i S(x) = 3x − 3. Važi
R(x) = S(x) samo u tačkama x = 1 i x = 2.
Zbir polinoma
Zbir polinoma
Za dva nenula polinoma
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0
i
Q(x) = bm xm + bm−1 xm−1 + · · · + b1 x + b0
zbir je polinom (P + Q)(x) odred̄en sa
(P + Q)(x) = P (x) + Q(x) = cr xr + cr−1 xr−1 + . . . + c1 x + c0 ,
gde su ak = 0, k > n, bk = 0, k > m,
ck = ak + bk , (0 ≤ k ≤ r ≤ max{n, m}).
Važi: P (x) + 0(x) = 0(x) + P (x) = P (x), za svaki polinom P (x) ∈ K[x].
Primećujemo: Stepen zbira dva polinoma ne može biti veći od stepena
svakog pojedinačnog polinoma.
Zbir polinoma
Primer
Zbir polinoma
P (x) = 5x2 − 3x + 2 i Q(x) = 2x3 − x2 + 2x
je polinom
S(x) = (P + Q)(x) = P (x) + Q(x)

= (5x2 − 3x + 2) + (2x3 − x2 + 2x) = 2x3 + 4x2 − x + 2 ∈ P3 [x].
Zbir polinoma
M (x) = −2x3 + x2 − 3x + 2 i Q(x) = 2x3 − x2 + 2x
je polinom
T (x) = (M + Q)(x) = M (x) + Q(x)

= (−2x3 + x2 − 3x + 2) + (2x3 − x2 + 2x) = −x + 2 ∈ P1 [x].

Oduzimanje polinoma
Teorema
Skup K[x] snabdeven operacijom sabiranja polinoma je Abelova grupa.
Neutralni
Pelement je nula polinom,
Pn0(x), inverzni polinom polinoma
n
P (x) = k=0 ak xk je −P (x) = k=0 (−ak )xk .
Oduzimanje polinoma
Oduzimanje polinoma se može definisati pomoću
(P − Q)(x) = P (x) + (−Q(x)).
Primer
Razlika polinoma P (x) = 5x2 − 3x + 2 i Q(x) = 2x3 − x2 + 2x je polinom
S(x) = (P − Q)(x) = P (x) − Q(x)

= (5x2 − 3x + 2) − (2x3 − x2 + 2x) = −2x3 + 6x2 − 5x + 2 ∈ P3 [x].
Množenje polinoma
Množenje polinoma
Proizvod dva nenula polinoma
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0
i
Q(x) = bm xm + bm−1 xm−1 + · · · + b1 x + b0
je polinom (P Q)(x) odred̄en sa
(P Q)(x) = P (x)Q(x) = ds xs + ds−1 xs−1 + . . . + d1 x + d0 ,
gde su
k
X
dk = ai bk−i , (0 ≤ k ≤ s = n + m).
i=0
Važi: P (x)0(x) = 0(x)P (x) = 0(x), za svaki polinom P (x) ∈ K[x].

Primećujemo: Stepen proizvoda dva nenula polinoma jednak je zbiru stepena
pojedinačnih polinoma.
Proizvod polinoma
Primer
Proizvod polinoma P (x) = 5x2 − 3x + 2 i Q(x) = 2x3 − x2 + 2x je polinom
S(x) = (P Q)(x) = P (x)Q(x)

= (5x2 − 3x + 2)(2x3 − x2 + 2x) = 10x5 − 11x4 + 17x3 − 8x2 + 4x ∈ P5 [x
Neutralni element za operaciju množenje polinoma je polinom E(x) = 1,

P (x)E(x) = E(x)P (x) = P (x) ⇔ P (x) · 1 = 1 · P (x) = P (x).
Inverzni element: Neka je, na primer, P (x) = x. Ne postoji polinom Q(x)
takav da je P (x)Q(x) = 1, tj. polinom P (x) = x nema inverzni element u
odnosu na operaciju množenja polinoma.
Jedino polinomi nultog stepena imaju inverzni polinom u odnosu na
množenje: Na primer, za P (x) = 2 ⇒ Q(x) = 21 je inverzni polinom.
Posledica: U skupu polinoma ne može se definisati operacija deljenja.
P (x) x+1
= 2 nije polinom, već racionalna funkcija.
Q(x) 2x + x − 5
Proizvod polinoma
Teorema
Skup K[x] snabdeven operacijama sabiranja i množenja polinoma čini
komutativni prsten sa jedinicom.
Brojeve iz polja K zovemo i skalarima.

Svaki polinom nultog stepena je broj iz K (konstanta, skalar).
Specijalni slučaj proizvoda polinoma:
Proizvod polinoma skalarom

Proizvod polinoma P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 skalarom
α ∈ K je polinom odred̄en sa

αP (x) = α an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0
= (αan )xn + (αan−1 )xn−1 + · · · + (αa1 )x + (αa0 )

Deljenje sa ostatkom
U skupu polinoma se može definisati deljenje sa ostatkom.
Teorema
Za svaki polinom P (x) i svaki nenula polinom Q(x), postoje jedinstveni
polinomi S(x) i R(x) takvi da važi jednakost
P (x) = S(x)Q(x) + R(x),
pri čemu je R(x) nula polinom ili važi dg R(x) < dg Q(x).
- S(x) je količnik pri deljenju polinoma P (x) polinomom Q(x),(6≡ 0),

- R(x) je ostatak pri deljenju.

Deljivost polinoma
Neka je P (x) = x5 + 3x4 − 2x3 + 4x2 + 3x + 4, Q(x) = x2 + x + 1.

Važi: x5 + 3x4 − 2x3 + 4x2 + 3x + 4 = (x3 + 2x2 − 5x + 7)(x2 + x + 1) + x − 3.
Definicija
Ako je ostatak R(x) nula polinom (R(x) ≡ 0), tada je
P (x) = Q(x)S(x),
kažemo da je P (x) deljivo sa Q(x) i polinom Q(x) zovemo delilac polinoma

P (x).
Činjenicu da je Q(x) delilac polinoma P (x) simbolizujemo sa Q(x) | P (x).
Važi: x5 + 3x4 − 2x3 + 4x2 + 2x + 7 = (x3 + 2x2 − 5x + 7)(x2 + x + 1).

Deljivost polinoma
Primer
Odrediti p, q ∈ R tako da polinom
P (x) = x4 − 3x2 + px + q
bude deljiv sa Q(x) = x2 − 2x + 4.
Rešenje: Izvršićemo deljenje na uobičajeni način
(x4 − 3x2 + px + q) : (x2 − 2x + 4) = x2 + 2x − 3

− (x4 − 2x3 + 4x2 )
2x3 − 7x2 + px + q
− (2x3 − 4x2 + 8x)
− 3x2 + x(p − 8) + q
− (−3x2 + 6x − 12)
x(p − 14) + q + 12.

Deljivost polinoma
Iz uslova deljivosti imamo da je ostatak nula polinom, tj.
x(p − 14) + q + 12 = 0, (∀x).
To je moguće samo ako je
p − 14 = 0 ∧ q + 12 = 0 ⇒ p = 14 ∧ q = −12.
Zadatak
Da li je dati izraz
x4 − x3 − 2x − 4
x−2
polinom? Ako jeste, odrediti ga, ako nije odrediti količnik i ostatak pri deljenju
polinoma x4 − x3 − 2x − 4 polinomom x − 2.

Najveći zajednički delilac
Osobine deljivosti
Za proizvoljne polinome P (x), Q(x) i U (x) važe tvrd̄enja
1) P (x) | P (x);
2) Ako P (x) | Q(x) i Q(x) | P (x) tada je P (x) = αQ(x), za

α ∈ K;
3) Ako U (x) | Q(x) i Q(x) | P (x) tada U (x) | P (x)
Definicija
Polinom D(x) je zajednički delilac za polinome P (x) i Q(x) ako D(x) | P (x) i
D(x) | Q(x).
Definicija
Polinom D(x) je najveći zajednički delilac za polinome P (x) i Q(x), tj.
D(x) = NZD (P (x), Q(x)), ako je zajednički delilac za ove polinome i ako je
deljiv sa svim ostalim zajedničkim deliocima ovih polinoma.
Nula polinoma
Definicija
Neka je a ∈ K i P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0 . Tada je
P (a) = an an + an−1 an−1 + . . . + a1 a + a0 ∈ K.
Za P (a) kažemo da je vrednost polinoma u tački a.
Ako je P (a) = 0, tada je a nula polinoma P (x) ∈ K[x].
Ako je a nula polinoma P , tada se polinom x − a zove linearni faktor polinoma

P.
- Nula polinom: 0(x) = 0xn + . . . + 0x + 0,
- Polinom stepena nula: P (x) = const,
- Nula polinoma: P (a) = 0 ⇒ a je nula polinoma P (x)

Deljivost sa ostatkom
P (x), Q(x) 6≡ 0, R(x) ≡ 0 ili dg R(x) < dg Q(x)
P (x) = S(x)Q(x) + R(x)
Važi: dg P (x) = dg S(x)+ dg Q(x)
P (x) R(x)
Važi: = S(x) +
Q(x) Q(x)

Posledica 1 (Bezuov stav)
Bezuov stav
Ostatak pri deljenju polinoma P (x) sa x − a jednak je vrednosti polinoma
P (a).
Dokaz: U našem slučaju je polinom Q(x) = x − a prvog stepena. Na osnovu

navedene teoreme postoje jedinstveni polinomi S(x) i R(x) tako da važi
P (x) = S(x)(x − a) + R(x).
Važi dg R(x) < dg Q(x) = 1, dakle dg R(x) = 0 pa je R(x) = R = const.

Vrednost te konstante je
P (x) = S(x)(x − a) + R ∧ x=a ⇒ P (a) = R.

Posledica 2
Teorema
Ako je a ∈ K nula polinoma P (x) ∈ K[x], tada je P (x) deljivo sa x − a.
Dokaz: Na osnovu teoreme o deljivosti sa ostatkom, za polinom P (x) ∈ K[x] i

Q(x) = x − a postoje jedinstveni polinomi S(x) i R(x) = R tako da važi
P (x) = S(x)(x − a) + R.
Na osnovu Bezuovog stava R = P (a), a kako je a nula polinoma to važi

P (a) = 0. Tada je R = 0 i
P (x) = S(x)(x − a) ⇒ (x − a) | P (x).

Posledica 3
Teorema
Svaki polinom P (x) ∈ K[x] stepena n možemo na jedinstven način da
predstavimo (razložimo) po stepenima x − a,
P (x) = An (x − a)n + An−1 (x − a)n−1 + . . . + A1 (x − a) + A0 .
Dokaz: Na osnovu teoreme o deljivosti sa ostatkom, za polinom P (x) ∈ K[x] i

Q(x) = x − a postoje jedinstveni polinomi P1 (x) i R(x) = A0 tako da važi
P (x) = P1 (x)(x − a) + A0 , dg P1 (x) = dg P (x) − 1.
Ponovo primenjujemo teoremu o deljenju sa ostacima na polinome P1 (x) i x − a,
postoje jedinstveni polinom P2 (x) i ostatak R(x) = A1 tako da je
P1 (x) = P2 (x)(x − a) + A1 dg P2 (x) = dg P (x) − 2.
P (x) = P1 (x)(x − a) + A0 ∧ P1 (x) = P2 (x)(x − a) + A1

⇒ P (x) = P2 (x)(x − a) + A1 (x − a) + A0 = P2 (x)(x − a)2 + A1 (x − a) + A0 .

Posledica 3
Postupak ponavljamo n puta i u poslednjem deljenju polinoma Pn−1 sa x − a dobijamo
količnik Pn (x) = const = An i ostatak R = An−1
Pn−1 (x) = An (x − a) + An−1 .
Zamenom u
P (x) = Pn−1 (x)(x − a)n−1 + An−2 (x − a)n−2 + . . . + A1 (x − a) + A0
dobijamo

P (x) = An (x − a) + An−1 (x − a)n−1 + . . . + A1 (x − a) + A0
= An (x − a)n + An−1 (x − a)n−1 + . . . + A1 (x − a) + A0 .
P (k) (a)
Napomena: Može se pokazati (Matematika 2) da su koeficijenti Ak = ,
k!
čime se dobija takozvani Tejlorov polinom
P (n) (a) P (n−1) (a) P 0 (a)

P (x) = (x − a)n + (x − a)n−1 + . . . + (x − a) + P (a)
n! (n − 1)! 1!

Osnovna teorema algebre
Definicija
Za polje K kažemo da je algebarski zatvoreno ako svaki polinom P (x) ∈ K[x]
različit od konstante ima bar jednu nulu u K.
Nisu sva polja algebarski zatvorena: P (x) = x2 + 1 nema nijednu nulu u polju
K, ako je K = Q ili K = R
Osnovna teorema algebre

Svaki polinom P (x) ∈ C[x] stepena n ≥ 1 ima bar jednu nulu.
Teorema
Svaki polinom P (x) ∈ C[x] stepena n ≥ 1 ima tačno n nula.

Posledice
Posledica 1
Polinom stepena ≤ n sa više on n nula je identički jednak nuli (jednak je nuli
za svako x).
Posledica 2
Dva polinoma stepena ≤ n koji se poklapaju u više od n vrednosti su jednaki.
Dokaz: Ako su P (x) i Q(x) dati polinomi, tada je S(x) = P (x) − Q(x) polinom
stepena ≤ n koji ima više od n nula (to su sve tačke u kojima imamo
poklapanje polinoma P i Q). Polinom S(x) je onda jednak 0 za svako x, a to
znači da su P (x) = Q(x) za svako x.
Primer: Polinomi
P (x) = 3x2 − 4x + 4 i Q(x) = 8 + 5(x − 2) + 3(x − 2)(x − 1)
su jednaki.
Faktorizacija
Faktorizacija
Svaki polinom P (x) ∈ C[x] stepena n ≥ 1 je proizvod n linearnih faktora.
Dokaz: Koristimo rezultat Posledice 2: ako je a nula polinoma P (x) tada je

P (x) = (x − a)P1 (x).
Neka je x1 nula polinoma P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0 .

Tada važi
⇒ P (x) = (x − x1 )Pn−1 (x) ∧ dg Pn−1 (x) = n − 1.
Za n ≥ 2 postoji nula x2 polinoma Pn−1 (x)
⇒ Pn−1 (x) = (x − x2 )Pn−2 (x) ⇒ P (x) = (x − x1 )(x − x2 )Pn−2 (x)
Nastavljajući postupak u n koraka dobijamo
P (x) = (x − x1 )(x − x2 ) . . . (x − xn )P0 (x).
Polinom P0 (x) je konstanta i vrednost te konstante odred̄ujemo poredeći
koeficijente uz najstarije stepene polinoma P : P0 (x) = an
P (x) = an (x − x1 )(x − x2 ) . . . (x − xn ).
Faktorizacija
Faktorizacija
Polinom P (x) je deljiv polinomom Q(x) ako i samo ako su sve nule polinoma
Q(x) ujedno i nule polinoma P (x).
Dokaz: Polinom Q(x) = bm (x − x1 ) . . . (x − xm ).
(⇒) Neka je Q(x) | P (x). Tada je
P (x) = Q(x)S(x) = bm (x − x1 ) . . . (x − xm )S(x),
pa su sve nule polinoma Q(x) ujedno i nule polinoma P (x).
(⇐:) Neka je P (x) = an (x − x1 ) . . . (x − xm )(x − xm+1 ) . . . (x − xn ) =

| {z }
an
Q(x)(x − xm+1 ) . . . (x − xn ), odakle imamo Q(x) | P (x).
bm

Višestruka nula
Definicija
Za nulu x1 polinoma P (x) ∈ C[x] kažemo da je višestruka reda k ∈ N, ako
postoji polinom Q(x) takav da je
P (x) = (x − x1 )k Q(x), Q(x1 ) 6= 0.
Ako je k = 1 za nulu x1 kažemo da je prosta ili jednostruka.
Važi: Ako je x1 nula višestrukosti k tada (x − x1 )k | P (x) i (x − x1 )k+1 - P (x).

Primer: P (x) = (x − 1)3 (x2 − 1)(x − 5) = (x − 1)3 (x − 1)(x + 1)(x − 5) =
(x − 1)4 (x + 1)(x − 5).
Teorema
Broj x1 ∈ C je višestruka nula reda k polinoma P (x) ∈ C[x] ako i samo ako je
P (x1 ) = P 0 (x1 ) = . . . = P (k−1) (x1 ) = 0, P (k) (x1 ) 6= 0.

Kanoničko razlaganje
Teorema
Neka su x1 , x2 , . . ., xm med̄usobno različite nule polinoma P (x) ∈ C[x]
stepena n sa redom višestrukosti k1 k2 , . . ., km respektivno. Tada važi
faktorizacija
P (x) = an (x − x1 )k1 (x − x2 )k2 . . . (x − xm )km ,
gde je k1 + k2 + . . . + km = n, i an je najstariji koeficijent polinoma P (x).

Ova faktorizacija se naziva kanoničko razlaganje polinoma P (x) na faktore.
Teorema
Kanoničko razlaganje je jedinstveno.
To znači da ne postoje dva različita skupa nula {x1 , x2 , . . . , xm } i

{y1 , y2 , . . . , ys } niti dva različita skupa brojeva {k1 , k2 , . . . , km } i {l1 , l2 , . . . , ls }
takvih da za svako x ∈ K važi
(x − x1 )k1 (x − x2 )k2 . . . (x − xm )km = (x − y1 )l1 (x − y2 )l2 . . . (x − ys )ls
Oblici polinoma
Načini zadavanja polinoma:
koeficijentima
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0 ⇒ P ≡ (a0 , a1 , . . . , an ),
nulama
P (x) = an (x − x1 )(x − x2 ) . . . (x − xn ) ⇒ P ≡ (x1 , x2 , . . . , xn , an ),
vrednostima u n + 1 različitih tačaka (u interpolacionim problemima)

def
P (x) = {(xk , P (xk )) | k = 0, 1, . . . , n}.
Izbor oblika zavisi od prirode problema koji rešavamo.

Faktorizacija
Nije oduvek bilo jasno da se polinom može faktorisati na linearne faktore:

- 1702. Lajbnic pretpostavlja da se polinom x4 + a4 ne može faktorisati,
- Bernuli to isto misli za polinom: x4 − 4x3 + 2x2 + 4x + 4. Faktorizaciju ovog
polinoma uradio je Ojler 1742.
- Abel je pokazao da odred̄ivanje nula polinoma
petog stepena ne može da se uradi koristeći
operacije +, −, ·, ÷ i korenovanja
- Galoa (1811.-1832.) pokazuje to isto za proi-
zvoljne polinome stepena ≥ 5.
Evarist Galoa
√
2 −b ± b2 − 4ac
ax + bx + c = 0 ⇒ x1,2 =
2a
Faktorizacija
Odred̄ivanje nula je od značaja u mnogim granama:
- ekonomija,
- tehnika,
- mehanika, . . .
Metodi za približno odred̄ivanje nula:

- deflacioni (odredi se jedna nula, snizi se stepen polinoma , odredi se
naredna nula itd.)
- simultani (odred̄uju se sve nule istovremeno)
P (x)
x̂ = x − (Njutnov metod, odred̄uje jednu nulu )
P 0 (x)
P (xi )
x̂i = xi − Qn (Vajerštrasov metod, odred̄uje sve nule)
i6=j (xi − xj )

Faktorizacija
Wilkinsonovi polinomi:
20
Y
P20 (x) = (x − k) = (x − 1)(x − 2) . . . (x − 20) = x20 − 210x19 + . . . .
k=1
Greška u koeficijentu uz x19 : −210 → −210, 000000119 prouzrokuje

grešku nule x = 20 → x = 20.8, što je greška od 4%.
3 ´ 1014
2 ´ 1014
1 ´ 1014
5 10 15 20
-1 ´ 1014
-2 ´ 1014

Izračunavanje vrednosti polinoma
P (x) = 5x4 + 3x3 − 4x2 + x − 2 = (5x4 + 3x3 − 4x2 + x) − 2

= (5x3 + 3x2 − 4x + 1)x − 2 = ((5x3 + 3x2 − 4x) + 1)x − 2
= ((5x2 + 3x − 4)x + 1)x − 2 = (((5x2 + 3x) − 4)x + 1)x − 2
= (((5x + 3)x − 4)x + 1)x − 2
Ukoliko bi želeli da izračunamo vrednost polinoma P u tački a, dobili bi
P (a) = 5a4 + 3a3 − 4a2 + a − 2 = (((5a + 3)a − 4)a + 1)a − 2,
ili, na primer, za a = 2
P (2) = 5 · 24 + 3 · 23 − 4 · 22 + 1 · 2 − 2 = (((5 · 2 + 3)2 − 4)2 + 1)2 − 2,
Poslednji izraz se može prikazati pomoću takozvane Hornerove šeme:
2 5 3 −4 1 −2
= +2 · 5 +2 · 13 +2 · 22 +2 · 45
5 13 22 45 88 = P(2)
Hornerova šema
Ukoliko želimo da polinom P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 podelimo
polinomom prvog stepena (x − a) količnik
bn xn−1 + bn−1 xn−2 + · · · + b2 x + b1
i ostatak R u tom deljenju se mogu odrediti na način prikazan tabelom
(šemom)
a an an−1 an−2 ... a2 a1 a0

= +a · bn +a · bn−1 ... +a · b3 +a · b2 +a · b1
bn = an bn−1 bn−2 ... b2 b1 R = P(a)
Objašnjenje tabele: U prvom redu se nalazi broj a iz izraza (x − a) i
koeficijenti polinoma P počev od najstarijeg. Ako je uz neki stepen x-a
koeficijent nula, treba pisati nulu na predvid.eno mesto za taj koeficijent. U
drugoj vrsti su sabirci koji zajedno sa odgovarajućim sabircima iz prve vrste
daju u zbiru tražene koeficijente bk i ostatak R.
Formula za računanje: najstariji koeficijent bn je isti kao i an . Svaki naredni
koeficijent bk se računa pomoću prethodno izračunatog bk+1 po formuli
bk = ak + abk+1
Hornerova šema
Tabela nam daje elemente jednakosti P (x) = S(x)(x − a) + R
an xn +an−1 xn−1 +· · ·+a1 x+a0 = (bn xn−1 +bn−1 xn−2 +· · ·+b2 x+b1 )(x−a)+R.
Primer
Odrediti količnik i ostatak prilikom deljenja polinoma P (x) = x4 − x3 − 2x − 4
sa x − 2.
Rešenje:
2 1 −1 0 −2 −4
1 1 2 2 0 = R = P (2)
Količnik je S(x) = 1 · x3 + 1 · x2 + 2x + 2, a ostatak R = 0, pa je polinom P (x)

deljiv sa x − 2
P (x) = S(x)(x − 2) = (x3 + x2 + 2x + 2)(x − 2).

Hornerova šema
Primer
Podeliti polinom P (x) polinomom Q(x) = (x − 1)(x − 2).
Rešenje: Podelićemo prvo P (x) sa jednim od binoma x − 1 ili x − 2. Neka
bude x − 2
2 1 −1 0 −2 −4
1 1 1 2 2 0 = R = P (2)
1 2 4 6 = S(1)
Koeficijente količnika S(x) i ostatak posle prvog deljenja čitamo iz druge vrste:
P (x) = (x3 + x2 + 2x + 2)(x − 2).
Nastavićemo deljenje polinoma (x3 + x2 + 2x + 2) sa (x − 1). Sada je
x3 + x2 + 2x + 2 = (x2 + 2x + 4)(x − 1) + 6 odakle imamo

P (x) = (x3 + x2 + 2x + 2)(x − 2) = (x2 + 2x + 4)(x − 1) + 6 (x − 2)
= (x2 + 2x + 4)(x − 1)(x − 2) + 6(x − 2).
Hornerova šema
Primer
Razviti polinom P (x) = x5 = 1x5 + 0x4 + 0x3 + 0x2 + 0x + 0 po stepenima
(x − 1).
Rešenje: Naš zadatak je da odredimo nepoznate koeficijente Ak u jednakosti
x5 = A5 (x − 1)5 + A4 (x − 1)4 + A3 (x − 1)3 + A2 (x − 1)2 + A1 (x − 1) + A0
Podelićemo prvo P (x) sa x − 1, a zatim ćemo nastavidi da delimo dobijene

količnike.
1 1 0 0 0 0 0
1 1 1 1 1 1 = A0
1 2 3 4 5 = A1
1 3 6 10 = A2
1 4 10 = A3
1 5 = A4
1 = A5
Rešenje: x5 = (x − 1)5 + 5(x − 1)4 + 10(x − 1)3 + 10(x − 1)2 + 5(x − 1) + 1.

Vijetove formule
Polinom drugog stepena
P2 (x) = a2 x2 + a1 x + a0 = a2 (x − x1 )(x − x2 )
= a2 x2 − (x1 + x2 )x + x1 x2 .

Upored̄ujući koeficijente uz odgovarajuće stepene x dobijamo:
x: a1 = −a2 (x1 + x2 )
1: a0 = a2 x1 x2
a1
x1 + x2 = −
a
a0 2
x1 x2 =
a2

Vijetove formule
Polinom trećeg stepena
P3 (x) = a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = a3 (x − x1 )(x − x2 )(x − x3 )

= a3 x3 − (x1 + x2 + x3 )x2 + (x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 )x − x1 x2 x3 .

x2 : a2 = −a3 (x1 + x2 + x3 )
x: a1 = a3 (x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 )
1: a0 = −a3 x1 x2 x3
a2
x1 + x2 + x3 = −
a3
a1
x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 =
a3
a0
x1 x2 x3 = −
a3
Vijetove formule
Polinom n-tog stepena
Pn (x) = an xn + an−1 xn−1 + an−2 xn−2 + . . . + a2 x2 + a1 x + a0

= an (x − x1 )(x − x2 ) . . . (x − xn−1 )(x − xn )

= an xn − (x1 + x2 + . . . + xn−1 + xn )xn−1

+(x1 x2 + x1 x3 + . . . + xn−1 xn )xn−2 + . . . + (−1)n x1 x2 . . . xn .
an−1
x1 + x2 + . . . xn−1 + xn = −
an
an−2
x1 x2 + x1 x3 + . . . + xn−2 xn + xn−1 xn =
an
an−3
x1 x2 x3 + x1 x2 x4 + . . . + xn−2 xn−1 xn = −
an
..
.
a0
x1 x2 . . . xn−1 xn = (−1)n
an
Vijetove formule
Primer
Neka su α, β, γ rešenja jednačine
z 3 = 1.
Odrediti
Sk = αk + β k + γ k , k = 1, 2, 3.
Rešenje: Rešenja jednačine z 3 = 1 su nule polinoma P (z) = z 3 − 1, čiji su
koeficijenti a3 = 1, a2 = 0, a1 = 0, a0 = −1.
Na osnovu Vijetovih formula za dati polinom važi:
a2
S1 = α + β + γ = − = 0 / 2 ⇒ α2 + β 2 + γ 2 +2(αβ + αγ + βγ) = 0
a3 | {z }
a1
αβ + αγ + βγ = − =0 S2 + 2 · 0 = 0 ⇒ S2 = 0.
a3
a0
αβγ = − =1
a3

Vijetove formule
Za odred̄ivanje sume S3 bolje je krenuti od definicije nule polinoma, ne treba
stepenovati prvu jednakost u Vijetovim formulama sa 3. Kako su α, β, γ nule
polinoma P (z) = z 3 − 1, to imamo
P (α) = α3 − 1 = 0
P (β) = β 3 − 1 = 0
P (γ) = γ 3 − 1 = 0
Ako saberemo poslednje tri jednakosti, dobijamo S3 = α3 + β 3 + γ 3 = 3
Primer
Ako su α, β, γ nule polinoma P (x) = x3 + 2x + 2, odrediti moničan polinom
koji ima nule −α, −β, −γ.
Rešenje: Važi
P (x) = (x − α)(x − β)(x − γ) i P (−x) = (−x − α)(−x − β)(−x − γ).
Q(x) = (x + α)(x + β)(x + γ) = (−1)3 (−x − α)(−x − β)(−x − γ) = −P (−x)
= −((−x)3 + 2(−x) + 2) = x3 + 2x − 2
Osobine realnih polinoma
Nule:
Neka je P (x) realni polinom, (P (x) ∈ R[x])
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0 , ak ∈ R, an 6= 0.
Nule realnog polinoma su u opštem slučaju kompleksni brojevi:

P (x) = x2 + 1 = 0 ⇒ x = −i ∨ x = i.
Teorema
Ako je x1 kompleksna nula reda k1 realnog polinoma P (x), tada je i x̄1 takod̄e
njegova kompleksna nula istog reda.
Dokaz: Neka je x1 kompleksna nula višestrukosti k1 .

U dokazu koristimo oba oblika polinoma P (x):
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0
= an (x − x1 )k1 (x − x2 )k2 . . . (x − xm )km .

| {z }
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0

= an x̄n + an−1 x̄n−1 + . . . + a1 x̄ + a0 = P (x̄)
S druge strane, imamo
P (x) = P (x̄) = an (x̄ − x1 )k1 (x̄ − x2 )k2 . . . (x̄ − xm )km
Posle još jedne konjugacije dobijamo polazni polinom
P (x) = P (x) = an (x̄ − x1 )k1 (x̄ − x2 )k2 . . . (x̄ − xm )km
= an (x − x̄1 )k1 (x − x̄2 )k2 . . . (x − x̄m )km .

| {z }
Realni polinom može imati realne nule i parove konjugovano-kompleksnih

nula.
Faktorizacija:
Neka su
x1 , x2 , . . . , xm realne nule reda k1 , k2 , . . . , km
α1 ± iβ1 , α2 ± iβ2 ,. . . , αl ± iβl kompleksne nule reda s1 , s2 , . . . , sl
Parovima konjugovano-kompleksnih nula odgovaraju kvadratni faktori:
(x − (αν + iβν ))(x − (αν − iβν )) = ((x − αν ) − iβν )((x − αν ) + iβν )

= (x − αν )2 + βν2
= x2 + (−2αν )x + αν2 + βν2
= x2 + pν x + qν , pν , qν ∈ R.
Qm Ql
P (x) = an ν=1 (x − xs )kν ν=1 (x
2
+ pν x + qν )sν .

Primer
Neka je P (x) = x6 − 2x3 + 1. Faktorisaćemo ovaj polinom na činioce sa
realnim koeficijentima:
2
P (x) = x6 − 2x3 + 1 = (x3 − 1)2 = (x − 1)(x2 + x + 1) = (x − 1)2 (x2 + x + 1)2
√
−1±i 3
Polinom x2 + x + 1 ima par konjugovano kompleksnih nula 2 i dalja
faktorizacija, a da koeficijenti ostanu realni, nije moguća.
Primer
Jedna nula polinoma P (x) = 4x4 − 4x3 + 13x2 − 16x − 12 je x1 = −2i.
Faktorisati dati polinom.
Rešenje: Kako je polinom P (x) sa realnim koeficijentima, on ima parove

konjugovano kompleksnih nula. Dakle, druga nula ovog polinoma je x2 = 2i.

Sada imamo
P (x) = 4(x − (−2i))(x − 2i)(x − x3 )(x − x4 ) = (x2 + 4)Q(x)
gde je Q(x) = 4(x − x3 )(x − x4 ). Preostale nule polinoma P (x) su nule

polinoma Q(x), a polinom Q(x) dobijamo kao količnik pri deljenju
(4x4 − 4x3 + 13x2 − 16x − 12) : (x2 + 4) = 4x2 − 4x − 3.

1 3
Iz uslova 4x2 − 4x − 3 = 0 ⇒ x3 = − , x4 = .
2 2
1 3
P (x) = 4(x + 2i)(x − 2i) x + x−
2 2
2
1 3
= 4(x + 4) x + x−
2 2

Primer
Polinom P (x) = x3 − x2 + x(−1 − i) − 2(1 − i) nema realne koeficijente, pa
ne mora imati parove konjugovano-kompleksnih nula.
Polinom neparnog stepena, sa realnim koeficijentima uvek ima bar

Važi: jednu realnu nulu: P (x) = x59 + 12x3 − 2x + 1 ima bar jednu realnu
nulu.
Polinom parnog stepena sa realnim koeficijentima ima ili realne ili

Važi: parove konjugovano kompleksnih nula. U svakom slučaju, nule su
raspored̄ene simetrično u odnosu na x-osu.

Osobine polinoma sa celobrojnim koeficijentima
Racionalne nule:
Teorema
Neka je polinom P (x) sa celobrojnim koeficijentima
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0 , ak ∈ Z, an a0 6= 0.

p
Ako je nula ovog polinoma, gde su p i q uzajamno prosti celi brojevi
q
(NZD (p, q) = 1), tada
p | a0 ∧ q | an .

p
Dokaz: Neka je x1 = nula polinoma P (x)
q
p p n p n−1 p
P = an + an−1 + . . . + a1 + a0 = 0 / · q n
q q q q
z }| {
an pn + an−1 pn−1 q + . . . + a1 pq n−1 + a0 q n = 0,
an pn + an−1 pn−1 q + . . . + a1 pq n−1 +a0 q n = 0.
| {z }
an−1 pn−1 q + . . . + a1 pq n−1 + a0 q n = −an pn ⇒ q | an

n n−1 n−1 n
an p + an−1 p q + . . . + a1 pq = −a0 q ⇒ p | a0

Primer
Odrediti racionalne nule polinoma
P (x) = 4x4 − 4x3 + 13x2 − 16x − 12.

p
Rešenje: Potrebni uslovi da je x1 = racionalna nula datog polinoma su
q
p | 12, q | 4.
Dobijamo p ∈ {±1, ±2, ±3, ±4, ±6, ±12}, q ∈ {1, 2, 4}. Dakle,
p 1 3 3
∈ {±1, ±2, ±3, ±4, ±6, ±12, ± , ± , ± }.
q 2 2 4
Proverom utvrd̄ujemo P (1) 6= 0, P (−1) 6= 0 . . . , P ( 12 ) 6= 0,

1 3 3
P (− 2 ) = 0, P ( 2 ) = 0, P (− 2 ) 6= 0, P (− 43 ) 6= 0, P ( 43 ) 6= 0.

Celobrojne nule:
Posledica
Neka je P (x) moničan polinom sa celobrojnim koeficijentima
P (x) = xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0 , ak ∈ Z, an a0 6= 0.
Sve racionalne nule polinoma P (x) su celi brojevi, delioci broja a0 .
p
Dokaz: Neka je x1 = racionalna nula polinoma P (x). Tada p | a0 i q | 1,
q
odnosno q = 1, pa je x1 ∈ Z. Takod̄e, na osnovu prethodne teoreme važi
p | a0 .

Geometrija nula
Lagranžova granica
Sve nule polinoma
P (x) = an xn +an−1 xn−1 +. . .+a1 x+a0 , ak ∈ C
nalaze se u centralnoj kružnici kompleksne ravni
poluprečnika
n n−1
X ak o
r = max 1, .
an
k=0
Košijeva granica
Sve nule polinoma P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0 , ak ∈ C
nalaze se u centralnoj kružnici kompleksne ravni poluprečnika
a
k
r = 1 + max .
0≤k≤n−1 an
Važi: xi nula polinoma P (x) ⇒ |xi | ≤ r.

Geometrija nula
Donja granica
Dat je polinom P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0 , ak ∈ C, a0 6= 0.
Ako je M gornja granica modula svih nula polinoma
1
Q(x) = xn P = a0 xn + a1 xn−1 + . . . + an
x
1
tada je m = donja granica modula svih nula polinoma P (x), tj. |xi | ≥ m.
M
Dokaz: Nule polinoma Q(x) su recipročne vredno-
sti nula polinoma P (x)
1 1
P (xi ) = 0 ⇔ Q = n P (xi ) = 0,
xi xi
1 1
≤M ⇔ ≤ |xi |.

xi M

Geometrija nula
Primer
Odrediti m, M > 0 tako da prsten
{z | m ≤ |z| ≤ M }
sadrži sve nule polinoma
P (x) = 4x5 − x2 + 12.
Rešenje: P (x) = 4x5 − x2 + 12 = 4x5 + 0 x4 + 0 x3 − x2 + 0 x + 12 ⇒

a5 = 4, a4 = a3 = 0, a2 = −1, a1 = 0, a0 = 12. Odred̄ujemo
n n−1
X ak o n a a a a a o
0 1 2 3 4
rL (P ) = max 1, = max 1, + + + +
an a5 a5 a5 a5 a5
k=0
n 12 −1 o n o
= max 1, + = max 1, 3.25 = 3.25

4 4
Geometrija nula
a n a a a a a o
k 0 1 2 3 4
rK (P ) = 1+ max = 1 + max , , , ,
0≤k≤n−1 an a5 a5 a5 a5 a5

n 12 −1 o n o
= 1 + max , = 1 + max 3, 0.25 = 4.

4 4
Granica je M = min{3.25, 4} = 3.25.
Odred̄ujemo polinom
1 1 1
Q(x) = x5 P = x5 4 5 − 2 + 12
x x x
= 4 − x3 + 12x5 = 12x5 + 0 x4 − x3 + 0 x2 + 0 x + 4.
Gornje granice nula ovog polinoma su
n n−1
X ak o n 4 −1 o
rL (Q) = max 1, = max 1, + = 1,

an 12 12
k=0

Geometrija nula
a n 4 −1 o 1 4
k
rK (Q) = 1 + max = 1 + max , =1+ = .

0≤k≤n−1 an 12 12 3 3
n1 1 o n 3o
Sada je m = max , 4 = max 1, = 1, (m je maksimum dobijenih
1 3 4
vrednosti!). Sve nule polinoma P (x) nalaze se u disku
n o
z 1 ≤ |z| ≤ 3.25

Primer
Odrediti racionalne nule polinoma P (x) = 4x5 − x2 + 12.
p
Rešenje: Ako je racionalna nula polinoma P (x) tada p | 12, q | 4.
q
p ∈ {±1, ±2, ±3, ±4, ±6, ±12}, q ∈ {1, 2, 4} ⇒

p n 1 1 3 3o
∈ ±1, ±2, ±3, ±4, ±6, ±12, ± , ± , ± , ±
q 2 4 2 4
Geometrija nula
Moguće racionalne nule možemo predstaviti i tablicom:
n o
Odredili smo da se sve nule polinoma P (x) nalaze u disku z 1 ≤ |z| ≤ 3.25 ,

pa se broj mogućih racionalnih nula sužava na skup

n 3 o
±1, ±2, ±3, ± ,
2
Proverom utvrd̄ujemo da nijedna od ovih vrednosti nije nula polinoma P (x),
pa polinom nema racionalne nule.
Hurvicovi polinomi
U mnogim problemima koji se odnose na stabilnost sistema (elektronskih,

mehaničkih) pojavljuju se polinomi čije sve nule imaju negativan realni deo.
y
Re z< 0
z1
z2 Hurvicovi polinomi
Polinom
z3 z4 P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x + a0
x
je Hurvicov ili H-polinom ako sve njegove
z5 z6
nule zi , i = 1, . . . , n zadovoljavaju uslov
Re zi < 0.
z7

Hurvicovi polinomi
Teorema
Ako je polinom P (x) sa realnim koeficijentima Hurvicov tada su svi njegovi
koeficijenti različiti od nule i istog znaka.
Obrnuto važi samo za polinome prvog i drugog stepena:
Teorema
Polinomi
a1 x + a0 i a2 x2 + a1 x + a0
su Hurvicovi ako i samo ako su a0 , a1 , a2 6= 0 i istog znaka.
Primer
Polinom
x5 + x4 + x3 + x2 + x + 1 = (x + 1)(x2 + x + 1)(x2 − x + 1)
nije Hurvicov.
Hurvicovi polinomi
U nekim specijalnim slučajevima se može lako utvrditi da li polinom ima
pozitivne realne nule:
Primer
Polinom x5 + x4 + x3 + x2 + x + 1 nema pozitivne realne nule.
Rešenje: Ako je xi > 0 pozitivna nula. Tada su svi stepeni xki > 0 i svi
koeficijenti su pozitivni, pa je zbir sa pozitivnim sabircima pozitivan, P (xi ) > 0
Primer
Polinom x5 − x4 + x3 − x2 + x − 1 nema negativne realne nule.
Rešenje: Ako bi xi < 0 bila negativna nula, tada su neparni stepeni
xi , x3i , x5i < 0, pa su svi monomi negativni, odakle je P (xi ) < 0. Ovaj polinom
nema negativnih nula.
Odred̄ivanje dominantne po modulu nule polinoma (|x1 | ≥ |xi |) ili nule čiji je
moduo < 1, |xi | < 1, takod̄e su česti problemi koje srećemo u praksi.

Razno
Polinomima nazivamo i sledeće višečlane izraze:
polinomi po m neodred̄enih
Na primer:
P (x1 , x2 , x3 ) = x31 + 3x1 x2 + x2 x23 .
Ovo je polinom po 3 neodred̄ene, trećeg stepena (totalni stepen), po x1
je takod̄e trećeg stepena, po x2 je prvog i po x3 je drugog stepena.
Ako su svi monomi istog stepena, za polinom od više promenljivih
kažemo da je homogen. Tada važi
P (tx1 , tx2 , tx3 ) = tk P (x1 , x2 , x3 ),
k jestepen homogenosti.
matrični polinom
An X n + An−1 X n−1 + . . . + A1 X + A0
ili, za Ak = ak I, I - jedinična matrica,
an X n + an−1 X n−1 + . . . + a1 X + a0 I.
Razno
operatorski polinom
an An + an−1 An−1 + . . . + a1 A + a0 I
trigonometrijski polinom
a0 + (a1 cos x + b1 sin x) + (a2 cos 2x + b2 sin 2x) + . . . + (an cos nx + bn sin nx)

06 07 Cas Polinomi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

06 07 Cas Polinomi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POLINOMI

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 1 / 68

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 2 / 68

gde je n prirodan broj ili nula i ak ∈ K, k = 0, 1, . . . , n.

Elementi ak ∈ C su koeficijenti polinoma P (x). Ako je an 6= 0, za polinom P (x)

- polinom sačinjen od jednog monoma je

- polinom sačinjen od dva monoma je

- polinom sačinjen od tri monoma je

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 4 / 68

Nula polinom i polinom stepena nula

Za polinom prvog stepena kažemo da je linearni, drugog stepena je kvadratni,

P (x) = x, Q(x) = x2 , S(x) = x3

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 5 / 68

x ∈ K je moničan polinom prvog stepena P (x) = x.

Polinomi Q(x) = x3 + 5x2 − 4x + 2 = 1 · x3 + 5x2 − 4x + 2,

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 6 / 68

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 7 / 68

Skup svih polinoma nad poljem K označavamo sa K[x].

C[x], R[x], Q[x]

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 8 / 68

Skup svih polinoma ne višeg stepena od n po promenljivoj x označavamo sa

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 9 / 68

P (x) = x3 − 3x2 + 2x i Q(x) = x(x − 1)(x − 2) = x3 − 3x2 + 2x.

To znači da je (∀x) P (x) = Q(x).

P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0

(P + Q)(x) = P (x) + Q(x) = cr xr + cr−1 xr−1 + . . . + c1 x + c0 ,

gde su ak = 0, k > n, bk = 0, k > m,

P (x) = 5x2 − 3x + 2 i Q(x) = 2x3 − x2 + 2x

S(x) = (P + Q)(x) = P (x) + Q(x)

M (x) = −2x3 + x2 − 3x + 2 i Q(x) = 2x3 − x2 + 2x

T (x) = (M + Q)(x) = M (x) + Q(x)

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 12 / 68

(P − Q)(x) = P (x) + (−Q(x)).

S(x) = (P − Q)(x) = P (x) − Q(x)

P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0

(P Q)(x) = P (x)Q(x) = ds xs + ds−1 xs−1 + . . . + d1 x + d0 ,

Važi: P (x)0(x) = 0(x)P (x) = 0(x), za svaki polinom P (x) ∈ K[x].

S(x) = (P Q)(x) = P (x)Q(x)

Neutralni element za operaciju množenje polinoma je polinom E(x) = 1,

Brojeve iz polja K zovemo i skalarima.

Proizvod polinoma skalarom

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 16 / 68

U skupu polinoma se može definisati deljenje sa ostatkom.

P (x) = S(x)Q(x) + R(x),

- S(x) je količnik pri deljenju polinoma P (x) polinomom Q(x),(6≡ 0),

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 17 / 68

Neka je P (x) = x5 + 3x4 − 2x3 + 4x2 + 3x + 4, Q(x) = x2 + x + 1.

kažemo da je P (x) deljivo sa Q(x) i polinom Q(x) zovemo delilac polinoma

Važi: x5 + 3x4 − 2x3 + 4x2 + 2x + 7 = (x3 + 2x2 − 5x + 7)(x2 + x + 1).

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 18 / 68

bude deljiv sa Q(x) = x2 − 2x + 4.

Rešenje: Izvršićemo deljenje na uobičajeni način

(x4 − 3x2 + px + q) : (x2 − 2x + 4) = x2 + 2x − 3

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 19 / 68

Iz uslova deljivosti imamo da je ostatak nula polinom, tj.

x(p − 14) + q + 12 = 0, (∀x).

To je moguće samo ako je

Čas 5. POLINOMI 1.–12. novembar 2021. 20 / 68

2) Ako P (x) | Q(x) i Q(x) | P (x) tada je P (x) = αQ(x), za

3) Ako U (x) | Q(x) i Q(x) | P (x) tada U (x) | P (x)

P (a) = an an + an−1 an−1 + . . . + a1 a + a0 ∈ K.

Za P (a) kažemo da je vrednost polinoma u tački a.

Ako je P (a) = 0, tada je a nula polinoma P (x) ∈ K[x].