Mirjana Đurđević

DEMO ROOM U PORNO ŠOPU

Kada su, nedugo nakon uspešno obavljene privatizacije bioskopa

Udarnik, majstori došli da skidaju prastaru neonsku reklamu sa ulaza, na
njoj je radilo tek pokoje slovo Bio.... Udar.. k. Nisu morali, misli gospođa
Mara, za prijatelje i bivše mušterije još uvek Mara Guzara, dok prolazi
ispod šljaštećeg, pulsirajućeg slavoluka na kome sad piše Tržni Centar,
jednog petka u devet i četvrt ujutro.
Bioskop je kupio Sulja, kinooperater. Otkud mu pare, zapitao bi se
neko. I gde su mu pare sada, O Cinema! je jedini bioskop u gradu u kome
poseta nikada ne manjka, nijedna predstava, od 10, 12, 16, 18, 20 nije
otkazana otkad Mara Guzara zna za sebe. A odavno zna za sebe. Ali nije
glupa. Kupio je Sulja bioskop ko što je i ona kupila porno šop O-ho-ho! u
’tržnom centru’, s neonske reklame, zapravo velikom predvorju
nekadašnjeg Udar..ka isparcelisanom na nekoliko bednih radnjica. Tu su
još O Kilotes!, nazovi prodavnica rublja, zatim O-ruk!, nazovi knjižara, i O
Puls!, nazovi apoteka, e, ta nazovi apoteka Mari najviše ide na onu stvar.
„Ako je ona mala famfulja završila farmaciju, ja sam celu medecinu, za
ginekologa za muškarce, seci me!“ žali se često Sulji, koji, iako je vlasnik,
uredno svako jutro dolazi da vrti porniće, kao što i vlasnica Mara dolazi da
otvara porno šop jer je isti i oficijelna biletarnica O Cinema! Probala je
više puta da ubedi pravog gazdu, Murmulja, da je stoput logičnije da se
karte prodaju u knjižari uz svu ostalu uradi sam literaturu. „Samo ako će
kurave da me uče šta je logično! I da mi samoupravljaju“, odjebe je
Murmulj, budala, i rođena majka, pokojna Olgica, ga je zvala Slučaj

1
devojke O jer se od malena videlo da je eto tako malo gluplji. Al’ je, otkad
su nju, siroticu, izboli iza šupa kod autobuske, postao mnogo opak, ni
šesnaest mu nije bilo. Posle se povezao s nekim ljudima, išao i na ratište,
postao biznismen, jedina mu uspomena na majku to što je ovde sve na
slovo O.
Priča se da je ovaj Sima, iz knjižare, ujak Murmuljove žene, bivše
sponzoruše, to vam, znate, sad nisu kurve, voli da objašnjava Mara, u
stvari pravnik, al’ malo nastran, izbacili ga iz firme jer je vadio onu stvar u
punom liftu, rašomonac, i onda ga zet udomio, zato ga štiti i neće da mu
uvali biletarnicu. Mara nije trpela rašomonce. To dok je bila aktivna, puni
ih haustori po kraju ko govana. Sad samo ne trpi Simu, jer on može da
otvori O-ruk! i oko podne, a ona zbog biletarnice dolazi tri sata ranije iako
će u O-ho-ho! prve prave mušterije, one od kojih ima i procenat, naići
tek... Osim ako ova gospođa...

– Idemo! – energično reče žena, auto još nije ni stao a ona već otvara
vrata.
– Da ipak još malo razmisliš? – uzdiše šofer, prosedi
pedesetogodišnjak, uredno izbrijan, lepo odeven, uspešan poslovni čovek,
reklo bi se po svemu sem po friškim tamnim podočnjacima, ovo je bila
duga noć. – Pre nego što odlučiš.
– Idemo! Ti si tako odlučio, a ne ja.
– A da uzmeš posle taksi, ne smem da parkiram...

2
 – Polazi momentalno! Ne zanima me, neću valjda sama da šetam oko
železničke stanice.
– Zar nisi mogla preko nekog kataloga?
– Jeste, pa da prođem ko s Nekermanom, bofl! Polazi.
Pošao. Jedva se vuče, a ona ko furija. Zastala je kod ulaza, ne
očekuje valjda da joj otvori vrata?
– Čekam te ovde – u ove tri reči stala je sva muškost koju u ovom
času može da prikupi. I ukopa se u mestu.
Ne zadugo. Prema njemu ide učiteljica njihove kćeri! Dobro, dete je
već na fakultetu, ali ipak, ako prepoznaje on nju, i dalje je zgodna,
prepoznaće i ona njega! Kako sabajle bleji u izlog nekakvog porno
bioskopa, u njemu slike sve samih kita od pola metra, stoje ko jarboli, jes’,
ko da to postoji, evo je, prepoznaće me, gotovo je, izbezumi se i šmugnu u
Tržni Centar.

– Dobar dan, zanimaju me vibratori.

– Kakav biste želeli? – rutinski pita Mara i meri pridošlicu. Ispisnice,
tu negde, ali je ova imala lakši život, očuvanija je i u licu i u telu. Bar se ne
pretvara da je piletina, Mara se i za pogrebe veselije oblači od ovog, vidi,
teget kostim, svilena bluza, nije kineska, tašnica od zmije, ne moš’ više od
dva kurtona unutra da spakuješ, skupa čarapa, fina cipela. Mara se počeša
gde je nažuljala žica od brushaltera, jeste kineski, i ispovrati desnu sisu
nazad u dekolte. A da joj ponudi bič i kožne haltere, čini se to joj je
potrebnije!? Generalica!

3
 – Pa ne znam kakav vam je asortiman, pobogu, pokažite mi.

Čovek je hitro preleteo pogledom ’tržni centar’, video u kom lokalu

pazari njegova žena, s leđa, srećom, i zdimio u suprotni kraj. O Kilotes! šta
će prodavnica muških pižama na ovakvom mestu? Svejedno, bar može da
se pravi da kupuje pižamu. Lutka u izlogu stajala je nekako iz profila.
Starinska, s najlonskom crnom kosom, i pižama na njoj je potpuno
klasična, prugasta, takve više ne mogu da se kupe, DTR Zagreb, hvala
bogu da su počeli da ih uvoze, šteta što je zatvoreno... Aaaa?!?!?! Ova
pižama ima pozamašan okrugli otvor na dupetu, paspuliran?! Gospode!
Tek tada primećuje da su oko nogu lutke razbacane tange, muške, sa
šljokicama, perjem, prostačkim natpisima, jedne i od tigrastog krzna, „Sad
ću da te karam!“, seti se čovek Bate Živojinovića i pobeže odatle glavom
bez obzira.

– Taj vam je malo jeftiniji, na obične baterije, al’ kažu mi mušterije

da guta! Zato vam je bolje da uzmete ovaj s punjačem, iz tri punjenja ima
da vam se isplati razlika – Mara je raširila preko tezge ceo asortiman.
– A zašto su ovi toliko jeftiniji? – žena sad prevrće po rukama
kolekciju raznobojnih muških polnih organa od nešto mekšeg silikona. –
Zato što su cmoljavi?

4
 – Ne, gospođo, ti su vam trenažni, nemaju elektroniku. Ali ih imamo
u raznim ukusima, šumsko voće, mentol...
– Ne razumem?
Mara se oraspoložila, uspela je da zbuni generalicu: – Za obučavanje,
trenažni, kažem vam, na njima učite... ovaj, oralne radnje.
– Ma nemojte! – popizde generalica i besno odgurnu učila u stranu. –
Ja da treniram kako da mu popušim a on ne može... A ovaj ovde,
najskuplji?

Čovek nije daleko pobegao. Na ulicu nije smeo, ko zna, možda je

učiteljica još tamo, već samo do knjižare O-ruk! prva radnja do O Kilotes!
Koja je, srećom, takođe zatvorena, jer sudeći po onome što u izlogu stoji...
Voleli su i oni te stvari kad su bili klinci, ložili se na ribe iz Starta, palo bi i
poneko kolektivno drkanje, al’ bili su klinci! Gledao je i posle, Emanuelu,
dobro, ona je bila mršava, zato je Marija Šnajder... Guza i po! Posle su
došle žive ribe, i šta će mu da gleda kad može... Kad je mogao. Pogledaj
samo ovoga sa magarećom kitom i magarećim izrazom lica! Čovek se
ljutito okrenu od izloga knjižare, prepunog magarećih, gle, apoteka, O
Puls!, i to otvorena, ide da kupi kafetin, cepa ga glava još od noćašnje
kataklizme.

5
 – A ovaj ovde, najskuplji? – da se vratimo u porno šop O-ho-ho! gde
je generalica ščepala vibrator marke mount ride, dok očima, koje ima i na
leđima, skenira muža koji se ko gluva kučka smuca od izloga do izloga.
– Desetobrzinac! – sa strahopoštovanjem i u pola glasa izgovori
Mara, jer je cena baš jaka.
– Pa šta, košta ko tri miksera – žena bi se svađala, s kim bilo.
– Da, al’ već na trojku možeš njime i nes kafu da umutiš. A na
šesticu muti i majonez, vrhunski proizvod, multipraktik.
– Uzimam! – izlete generalici, najednom ozarenog lica, zamislila je
kako ovim muti majonez na zaovine oči. Pošto veštica ne propušta da joj
naglasi kako se dobro udala, koje su sve jurile njenog brata... I baš ja da ga
stignem, uzdahnu. – Nego... Gde ovo može da se proba?
Mara raširi oči i opusti vilicu negde do pola dekoltea, za trideset
godina rada na ulici i još pet u O-ho-ho-u! nijedna mušterija, bez obzira na
pol, nije uspela ovako da je patosira jednom jedinom rečenicom.
– Šta da probate? Ovde?
– Pa imate valjda neki prostor, demo room, ne mogu da kupujem
električni uređaj bez prezentacije. I garantni list...
Mara samo nemoćno odmahuje glavom, dok gospođa s mount
rideom u rukama odlučno istrča u hol ispred porno šopa. Gde je sad onaj
nestao?

6
 Iza pulta u minijaturnoj apoteci O Puls! stajalo je jedno tako
jebozovno parče u belom mantilu raskopčanom do pupka da se čovek
trenutno... postideo, mala apotekarka ne može biti starija od njihove kćeri.
– Dobar dan – reče, sve gutajući knedle.
– Dobar dan – zacvrkuta mala, čini mu se raskalašno, ili je poludeo.
– Za šta smo? Za male plavušice?
– Ja, ovaj... – ona je, naime, plavušica?!
– Nemate čega da se stidite, to je sasvim normalno – devojka iz fioke
vadi paketić vijagre i pruža mu. – Može i da se proba, pozadi – namiguje i
pokazuje glavom preko ramena, iza police s šarenim bočicama. Pa se i
obliznu?! – Ako ne deluje, proba je besplatna, ili koliko častite, ali ako
radi onda uzimate tri paketa po ceni od...
– Radovane! Gde si se zavukao? – na vratima apoteke pojavljuje se
njegova žena i maše ogromnom plastičnom kitom! – Šta misliš da li bi
ovaj... Čekaj, pa ti... Rešio si da kupiš? Odlučio? Ljubavi! Hvala bogu!
Žena se baci na njega i poče da ga grli, još s onom kitom u rukama.
Devojka za pultom se izbeči na matoru profuknjaču, Maru Guzaru, koja je
dojurila za ovom lujkom, valjda se uplašila da joj baba ne ukrade...
– Gospođice, spakujte nam dve kutije, plaćam karticom – već izdaje
naređenja generalica. I devojci i Mari. – A vi uzmite svoj mikser, neće mi
biti potreban. Je l’ tako ljubavi?