UNIVERZITET U NOVOM SADU

MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD

ETIČKI ASPEKTI ISTRAŽIVANJA NA ŽIVOTINJAMA

Novi Sad, 2015

 UVOD

Pitanje opravdanosti upotrebe životinja u naučnim istraživanjima kojima je krajnji

cilj korist za čoveka,predmet je brojnih biomedicinskih rasprava. Nesumnjivo je da su ogledi
na životinjama omogućili izuzetno važna dostignuća u medicini, poput otkrića vakcine protiv
uzročnika dečje paralize, difterije, hripavca, moderne anesteziologije, transplantacije organa,
te različitih savremenih dijagnostičkih, terapijskih i hirurških postupaka. Bez njih se ni u
budućnosti ne može očekivati značajniji napredak u sprečavanju, dijagnostici i lečenju bolesti
ljudi. Međutim, razvojem naučne, stručne i društveno-moralne svesti, dopuštene granice
unutar takvih istraživanja postaju strožije, a postavljaju se i određeni uslovi bez čijeg
ispunjavanja istraživanja na životinjama nisu dozvoljena.
Grupa eksperimentalnih (oglednih) životinja podrazumeva sve životinje koje se
koriste u naučnim eksperimentima. Ogledne životinje su praktično sve vrste životinja.
Najčešće korišćene eksperimentalne životinje: miš, pacov, kunići, zamorčići, vodozemci,
ovca, svinja, pas, mačka i najmanje primati (majmun).
Dosadašnja praksa pokazuje da se ogledne životinje koriste vrlo ekstenzivno u
raznim naučnim laboratorijama i to:
 u situacijama kada treba primeniti neku novu dojagnostičku ili terapijsku metodu na
čoveku (naročito nove lekove),
 kada treba ispitati efikasnost i štetnost gotovih proizvodarazličitih industrijskih
grana,
 u svrhu profesionalnog treniranja i usavršavanja naučnih radnika i saradnika, i
 u obrazovne svrhe (u brojnim stručnim školama i fakultetima koji u praktičnoj
nastavi zahtevaju oglede na životinjama).
 U zavisnosti od stepena narušavanja fizičkog, psihičkog ili genetičkog integriteta
životinja, ogledi na životinjama svrstani su u sledećih pet kategorija invazivnosti:
 –A- ogledi na neživom materijalu, živim izolatima (ćelijske i tkivne kulture) i na
invertebratima.
 –B - ogledi na životinjama koji ne prouzrokuju osećaj nelagodnosti kod životinja ili je
ovaj osećaj slabog intenziteta.
 – C- eksperimenti koji prouzrokuju minimalni stepen stresa ili bola ili samo
kratkotrajni bol.
 –D- eksperimenti koji prouzrokuju značajan stepen bola kod kičmenjaka.
 –E- eksperimenti koji se zasnivaju na prouzrokovanju bola jakog intenziteta, blizu ili
iznad praga tolerancije, neanesteziranih svesnih životinja.
 U većini zemalja koje priznaju ovu kategorizaciju izvođenje postupaka E kategorije –
zabranjeno je.
Imajući u vidu potrebe normiranja na esperimentalnim životinjama do sada su doneti
neki međunarodni propisi kojima je predviđena zaštita prava i dobrobit laboratorijskih
životinja. To su:
 Univerzalna deklaracija prava životinja (UNESCO, 1978),
 Rezolucija Svetskog lekarskog udruženja o upotrebi životinja u eksperimentalne
svrhe (Hong Kong, 1989),
 Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u eksperimentalne i druge
naučne svrhe (Strazbur, 1989),
 Univerzalna deklaracija o dobrobiti životinja (WSPA, 2000).
 U pomenutim dokumentima se se ističe da se u istraživanjima na životinjama, koja
su nužna za unapređenje medicinske brige za sve ljude, mora osigurati i humani postupak sa
oglednim životinjama. Osoblje u istraživanjima treba imati odgovarajuće obrazovanje i treba
osigurati prikladnu veterinarsku negu. Ogledi moraju udovoljavati svim pravilima za humano
rukovanje, udomljavanje, negu, postupak i prevoz životinja. Helsinška deklaracija o
biomedicinskim istraživanjim zahteva da se ta istraživanja na ljudima temelje na rezultatima
ogleda na životinjama, ali zahteva da se poštuje dobrobit životinja na kojima se obavljaju
istraživanja. Kad god je moguće treba umesto direktnog ogleda na životinjama primeniti
metode poput matematičkih modela, kompjuterske simulacije i bioloških sastava in vitro.
Ogledi na životinjama mogu se preduzeti tek nakon procene njihovog značaja za zdravlje
ljudi i životinja, te za napredak biološke nauke. Životinjama namenjenim za biomedicinska
istraživanja moraju se osigurati najbolji mogući uslovi života. Treba upotrebiti najmanji
mogući broj životinja za dobijanje naučno vrednih rezultata. Istraživači i ostalo osoblje treba
da se ophode sa životinjama kao sa bićima koja osećaju i treba smatrati etičkim imperativom
njihov pravilan uzgoj, upotrebu, te izbegavanje ili svođenje na najmanju meru nelagode,
patnje i bola. Treba pretpostaviti da postupci koji izazivaju bol kod ljudi izazivaju i bol kod
ostalih kičmenjaka, te u tom smislu oglede treba izvoditi uz prikladnu sedaciju, analgeziju ili
anesteziju, u skladu sa prihvaćenom veterinarskom praksom. Hirurški ili drugi bolni postupci
ne smeju se sprovoditi na neanesteziranim životinjama koje su samo paralisane hemijskim
sredstvima. Na kraju, ili ako je potrebno i tokom ogleda, životinje koje bi inače pretrpele
žestok ili hroničan bo, patnju, nelagodu ili onesposobljenost koja se ne bi mogla umanjiti,
moraju se žrtvovati.
Da bi se udovoljilo se udovoljilo svim ovim načelima postupka sa eksperimentalnim
životinjama i da bi se zaštitila njihova prava predlažu se alternativna rešenja za eksperimente
na životinjama. Ta rešenja se sastoje u tzv. pravilu tri R (na engleskom jeziku-replacement,
reduction, refinement). Zapravo, tu se radi o principima zamene, smanjenja i usavršavanja.
Prvo rešenje za alternativu in vivo ogleda je zamena, i to zamena životinja eksperimentalnim
objektima sa niže filogenetske lestvice ili korišćenje neanimalnih modela. Drugi aspekt je
smanjenje broja životinja u eksperimentu. Treća komponenta podrazumeva usavršavanje
eksperimentalne procedure da bi se umanjila etička cena.
Princip "5 sloboda" podrazumeva izvođenje ogleda na životinjama na način kojim se
do najveće mere smanjuje patnja životinja. Princip "5 sloboda" nalaže da se svakoj životinji
u eksperimentu obezbedi:
 sloboda od gladi i žeđi,
 sloboda od neudobnosti,
 sloboda od bola, bolesti i povreda,
 sloboda od neprijatnih emocionalnih iskustava i stanja,
 sloboda ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja i ostvarivanja socijalnog kontakta
sa životinjama iste vrste.

MEĐUNARODNA NAČELA

Prema Međunarodnim načelima za biomedicinska istraživanja na životinjama

postupke koji mogu prouzrokovati više od trenutne ili minimalne boli, potrebno je sprovoditi
uz prikladnu sedaciju, analgeziju ili anesteziju. Farmakološki pristup lečenja bola u životinja
uključuje lekove s poznatim analgetskim svojstvima, međutim, često puta istraživači smatraju
da bi primena analgetika mogla uticati na istraživački postupak i ispitivane parametre. Ipak,
ako je moguće, potrebno je pravilno odabrati vrstu analgetika, s prihvatljivim mehanizmom
delovanja i prihvatljivim eventualnim interakcijama. Slično se pitanje postavlja pri
usmrćivanju životinja na kraju eksperimenta. U najvećem broju eksperimenata na
laboratorijskim životinjama za konačna istraživanja koristi se biološki materijal koji nije
dostupan dok je životinja živa, dok su u drugim eksperimentima životinje podvrgnute
postupcima koji ostavljaju teška trajna oštećenja, onemogućavajući im time normalne
fiziološke funkcije i drastično smanjujući kvalitet života, te se po završetku takvih
eksperimenata životinje usmrćuju. Ovaj je postupak potrebno provesti poštujući osnovna
načela humanosti (u stranoj literaturi koristi se naziv eutanazija). Da bi smrt kod životinja
nastupila bezbolno i bez stresa, gubitak svesti treba da prethodi gubitku motorne aktivnosti.
Važno je napomenuti da se gubitak motorne aktivnosti ne sme izjednačavati sa gubitkom
svesti i odsutnošću stresa. Zbog toga se sredstva koja izazivaju mišićnu paralizu (npr
depolarizirajući i nedepolarizirajući mišićni relaksansi) u uslovima održane svesti ne smeju
koristiti kao samostalna sredstva za eutanaziju životinja. Prilikom odabira najprikladnijeg
načina eutanazije treba voditi računa o vrsti, starosti, veličini i broju životinja, dostupnosti
farmakoloških sredstava i odgovarajuće opreme, te veštini osobe koja provodi eutanaziju (1).

REDUKOVANJE BROJA KORIŠĆENIH ŽIVOTINJA

Smanjenje broja korišćenih životinja posledica je ne samo etičkih dilema, već

između ostalog i metodoloških promena u samom izvođenju naučnog istraživanja. Naime,
sve više su zastupljeni postupci molekularne biologije koji omogućavaju veću iskoristivost
postojećih eksperimentalnih modela. Međutim, razvoj molekularne biologije i molekularne
genetike otvorio je vrata i genetskom inžinjeringu, u kojem se najčešće koriste miševi.
Životinje sa ciljanim, veštačko načinjenim modifikacijama određenih gena postale su jednim
od glavnih modela u savremenim biomedicinskim istraživanjima, čime se bitno promenila
slika o upotrebi životinja u eksperimentima.
s etičkog stanovišta promena gena može imati značajnih negativnih posledica za
zdravlje i dobrobit životinja, poput produžene gestacije, povećanog embrionalnog fetalnog i
perinatalnog gubitka, nastanka anomalija, različite mutacijski efekte i ekspresija transgena s
nepredvidivim ishodom. Usled toga, posledice su učestali neuspeh, a time i veliki, često i
uzaludni gubitak životinja jer su pojedini geni i njihovi produkti od vitalnog značaja i njihovo
"izbacivanje" u životinja ima smrtonosni efekat ili značajno smanjuje kvalitet života. Osim
toga, genetski promenjene životinje pokazuju veliku varijabilnost u održavanju i kvaliteti
zdravlja.

ZAKLJUČAK
Radeći na zaštiti eksperimentalnih životinja i ispravljanju pogrešnog stava da su
životinje nesvesna bića kod kojih bol i patnja ne predstavljaju emocionalno iskustvo-ne
smemo zaboraviti benefit koji eksperimenti na životinjama donose čoveku. U tom smislu
neophodno je osnivanje Etičkih komiteta pri institucijama koje se bave gajenjem i
eksploatacijom eksperimentalnih životinja koji će brinuti o edukaciji naučnika, nastavnika i
studenata u oblasti zaštite oglednih životinja. Pomenuti etički komiteti će voditi računa u
humanom postupku sa eksperimentalnim životinjama (u skladu sa brojnim deklaracijama), ali
imaće u vidu i neophodnost korišćenja eksperimentalnih životinja kao još uvek neprevaziđen
model u proveri medicinskih inovacija koje donose poboljšanje kavaliteta života homo
sapiensa.
LITERATURA

1. Marić J. Medicinska etika. Beograd, 2005.

2. Alfaro V. Specification of laboratory animal use in scientific articles: current low
detail in the journals' instructions for authors and some proposals. Methods Find
Exp Clin Pharmacol. 2005;27:495-502.
3. AVMA. Report of the AVMA Panel on Euthanasia. JAVMA 2001; 218: 671-696.
4. Barnard ND, Kaufman SR. Animal research is wasteful and misleading. Scientific
American 1997; Feb: 80-82.
5. Botting JH, Morrison AR. Animal research is vital to medicine. Scientific American
1997; Feb: 83-85.
6. Flecknell P. Pain – assessment, alleviation and avoidance in laboratory animals.
(http://altweb.jhsph.edu/publications/anzccart/issue8.htm)
7. Lassen J, Gjerris M, Sandoe P. After Dolly--ethical limits to the use of
biotechnology on farm animals. Theriogenology. 2006;65:992-1004.
8. Mani P. Animal welfare problems concerning the use of transgenic animals.
ALTEX 1998; 15: 32-33.
9. Masood Ehsan. Pressure grows for inquiry into welfare of transgenic animals.
Nature 1997; 388: 311-312.
10. Moradpour D. Molekulare Krankheitsmodelle. Deutsche Medicinische
Wochenschrief 1997; 122: 1527-1530.
11. Mukerjjee M. Trends in animal research. Scientific American 1997; Feb: 86-93.
12. Pennisi E, Willia N. Will Dolly send in the clones? Science 1997; 275: 1415-1416.
13. Schuppli CA, Fraser D, McDonald M. Expanding the three Rs to meet new
challenges in humane animal experimentation. Altern Lab Anim. 2004;32:525-532.
14. Wolfensohn S, Lloyd M. Handbook of laboratory animal management and welfare.
Oxford University Press, New York, Usa, 1994.
15. Medicinski fakultet u Novom Sadu (hompage on the internet). Novi Sad; 2011.
(citirano09.05.2014.) http://www.medical.uns.ac.rs/userfiles/file/Doktorske
%20studije/ Rad%20sa%20zivotinjama/pravilnikEksperimZivotinje.pdf