Professional Documents
Culture Documents
Obligacije Skripta
Obligacije Skripta
Сложене, код којих има више поверилаца и један дужник или више дужника
а један поверилац, или више поверилаца и више дужника и оне код којих су
предмет дужникове обавезе више радњи.
3) Неком трећем лицу а ако оно то не учини, свака страна може захтевати да
избор изврши суд.
Ако један од дугованих предмета обавезе постане немогућ услед неког
догађаја за који није одговорна ни једна страна, обавеза се ограничава на
преостали предмет.
а) Ако је предмет обавезе постао немогућ услед догађаја за које је одговоран
дужник, обавеза се ограничава на преостали предмет уколико право избора
припада њему. Ако право ибора припада повериоцу, он може по свом избору
тражити преостали предмет или накнаду штете.
б) Ако је предмет обавезе постао немогућ услед догађаја за који је одговоран
поверилац, дужникова обавеза престаје. Ако њему припада право избора, он
може тражити накнаду штете и извршити своју обавезу преосталим предметом.
Ако право избора има поверилац он може дати накнаду штете и тражити
преостали предмет.
14.- ФАКУЛТАТИВНЕ ОБАВЕЗЕ
Факултативне су такве обавезе у којима дужник дугује један одређен предмет,
али се може ослободити своје обавезе и предајом неког другог предмета.
Код таквих обавеза постоји један предмет који се дугује, а више предмета
којима се дуг може испунити.
Дужник коме је остављена могућност да се ослободи обавезе дајући неки други
одређени предмет може се користити том могућношћу све док поверилац у
поступку принудног извршења не добије потпуно или делимично предмет обавезе.
а) Поверилац у факултативној обавези може захтевати само предмет обавезе,
али не и други предмет којим дужник може испунити своју обавезу.
б) Кад предмет обавезе постане немогућ услед догађаја за који је дужник
одговоран, поверилац може тражити само накнаду штете, али се дужник може
ослободити обавезе дајући предмет који је овлашћен дати уместо дугованог
предмета.
Факултативна потраживања су таква потраживања код којих је поверилац
овлашћен да уместо дугованог предмета захтева од дужника неки други
одређени предмет.
Код ових потраживања поверилац може захтевати од дужника неку другу
одређену ствар, само под условом да није наступила немогућност испуњења
дугованог предмета услед догађаја за који дужник није одговоран.
15.- НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ – ПОЈАМ НОВЦА, ЗАКОНСКО СРЕДСТВО ПЛАЋАЊА
У СРБИЈИ, ОСОБЕНОСТИ НОВЧАНИХ ОБАВЕЗА И ОСИГУРАЊЕ ВРЕДНОСТИ
НОВЦА
За новчане обавезе предвиђају се извесна правила која нису својствена
неновчаним обавезама.
У случају кад се после настанка обавезе промени вредност новца поставља се
питање да ли се плаћање мора извршити према његовој номиналној вредности
или у сразмери, према унутрашњој вредности новца.
Одговор на то питање може бити заснован:
1) На начелу монетарног номинализма према којем се не узимају у обзир
промене вредности новца, тако да дужник дугује ону суму новца на коју
обавеза гласи, или
2) На начелу монетарног валоризма према којем се узима у обзир стварна
вредност новца, тако да дужник дугује ону суму новца која по својој
вредности одговара суми новца на коју обавеза гласи.
У ЗОО усвојено је начело монетарног номинализма јер се предвиђа да је
дужник „дужан да плати онај број новчаних јединица на који обавеза гласи, осим
кад закон одређује што друго.
Одступање од начела монетарног номинализма постоји кад закон предвиђа што
друго.
Кад новчана обавеза гласи на плаћање у некој страној валути или у
злату, њено испуњење се може захтевати у домаћем новцу према курсу
који важи у требутку испуњења обавезе. (путем уговарања тзв. валутних
или златних клаузула)
Поред тога допушта се и уговарање клизне скале које такође представља
одступање од начела монетарног номинализма.
За новчану обавезу је карактеристично да је дужник може испунити и пре рока.
То правило се изричито предвиђа ЗОО. Искључује се чак и могућност да се
дужник одрекне тог права, јер се таква уговорна одредба проглашава ништавом.
У случају кад новчану обавезу испуни пре рока, дужник нема право да од износа
дуга одбије износ камате за време од дана исплате до доспелости обавезе.
обичаја.
16.- КАМАТА – ПОЈАМ И ОСОБИНЕ КАМАТЕ И КАМАТНЕ СТОПЕ
Затезна камата.- Новчане облигације карактерише то што је накнада у виду
исплате одређене суме новца (камата, интерес) због задоцњења и њиховом
испуњењу одређена законом.
Дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице и
затезну камату по стопи утврђеној савезним законом. Одредба којом се одређује
стопа затезне камате принудног је карактера, тако да уговорне стране не могу
изменити њен износ, нити се унапред могу одрећи права да захтевају плаћање
затезне камате.
У случају кад је стопа уговорне камате виша од затезне камате која је
предвиђена законом она тече и после дужникове доцње.
Право на зетезну камату није условљено штетом коју трпи поверилац због
дужниковог задоцњења. Поверилац има право на затезну камату без обзира на то
да ли је претрпео какву штету због дужникове доцње.
Ако је штета коју је поверилац претрпео због дужниковог задоцњења већа од
износа који би добио на име затезне камате он има право да захтева разлику до
потпуне накнаде штете.
Камата на камату (анатоцизам).- На доспелу а неисплаћену уговорну или затезну
камату, као и на друга повремена новчана давања не тече затезна камата, осим
кад је то законом одређено.
На износ неисплаћене камате може се захтевати затезна камата од дана кад је
суду поднесен захтев за њену исплату. На повремена доспела новчана
давања тече затезна камата од дана кад је суду поднесен захтев за њихову
исплату.
Уговорна камата.- За разлику од затезне камате коју дугује сваки дужник новчане
обавезе који падне у доцњу, уговорна камата је накнада за коришћење новца
која се дугује на основу сагласности воља уговорних страна.
Стопа уговорне камате између физичких лица не може бити већа од стопе која
се у месту испуњења плаћа на штедне улоге по виђење. За највишу уговорну
каматну стопу између правних лица промењују се одредбе посебног закона.
Ако је камата уговорена али није одређена њена стопа ни време доспевања
између физичких лица важи каматна стопа која се у месту испуњења плаћа на
штедне улоге по виђењу, а између правних лица важи каматна стопа коју банка
или друга банкарска организација плаћа, односно уговара за такву врсту посла.
Камата на камату.- Забрана плаћања камате на камату предвиђена је и код
уговорне камате. То значи да се камата на камату не може претходно
уговорити.
Стопа камате ће се повећати ако дужник не исплати доспеле камате на време.
Тако одређена каматна стопа, не би смела прећи границу законом предвиђеног
максимума која је императивно утврђена.
ОБЛИГАЦИОНИ УГОВОР
Уговор ће остати на снази чак иако је ништава одредба била услов или
одлучујућа побуда уговора, у случају кад је ништавост установљена управо
да би уговор био ослобођен те одредбе и важио без ње.
Ништав уговор не постаје пуноважан када узроци ништавости накнадно
нестану (пример, кад оно што је било забрањено постане дозвољено или кад
пословно неспособно лице постане пословно способно).
Ништавост се не отклања ни добровољним испуњењем уговора.
Ипак, ако је забрана која уговор чини ништавим била мањег значаја а уговор је
извршен, ништавост се, у случају кад је забрана касније нестала не може
истицати.
Може се оснажити и уговор који није закључен у прописаној форми ако његове
стране у целини или у претежном делу испуне обавезе које су њиме преузеле,
осим ако из циља због кога је форма прописана не произилази што друго.
Ништав уговор се не може накнадно оснажити (конвалидирати), али се зато може
конвертовати, тј. претворити у други пуноважан уговор. Онда ће међу
уговарачима важити тај други уговор ако су испуњена два услова:
1) Да је то у сагласности са циљем који су уговарачи имали у виду кад су
уговор закључили
2) Да се може узети да би они закључили тај други уговор да су знали за
ништавост свог уговора. (пример, ако се са закључењем уговора о уступању
и расподели имовине за живота није сагласио неки од потомака такав
уговор није пуноважан. Он се може претворити у уговор о поклону закључен
са потомцима који су дали свој пристанак).
ЗОО предвиђа могућност конверзије ништавог уговора с тим што се појмом
ништавог уговора обухватају и непостојећи уговори.
Ништав уговор не производи никаква правна дејства. За разлог ништавости је
карактеристично да делује сам по себи (per se) То значи да се за наступање
ништавости не захтева ни изјава ни изјава воље, ни тужба, ни пресуда. Може се
подићи тужба ради утврђивања да је уговор ништав.
Ништавост је апсолутна јер важи за и против свакога. На ништавост се могу
позивати стране уговорнице, њихови правни следбеници и свако
заинтересовано лице, тј. свако треће лице на чији правни положај ништавост
утиче.
Ништавост је установљена претежно у јавном интересу. Због тога суд на њу пази
по службеној дужности, а право да тражи утврђивање ништавости има и јавни
тужилац..
Право на истицање ништавости не гаси се протеком времена, што је у римском
праву изражено максимом „што је у почетку било неваљало не може током
времена постати ваљано.
65.- ПОСЛЕДИЦЕ УТВРЂИВАЊА НИШТАВОСТИ
За ништав уговор се каже да да правно уопште не постоји, односно да не
производи никаква правна дејства. Он ипак може да произведе неке нежељене
правне последице (одговорност за штету, примену правила о стицању без
основа). Ова дејства не настају на основу таквог уговора већ поводом његовог
поништења.
Ако су уговорне стране (обе или само једна) испуниле своје обавезе извршене
чинидбе су без основа. Тада је свака уговорна страна дужна да врати другој
све оно што је примила по основу таквог уговора. Ако то није могуће или ако се
природа оног што је испуњено противи враћању, има се дати одговарајућа
накнада у новцу према ценама у време доношења судске одлуке ако закон не
одређује што друго. Врши се дакле повраћај у пређашње стање или тзв.
реституција.
Посебна правила предвиђају се за случај кад је уговор ништав зато што је по
својој садржини или циљу противан принудним прописима, јавном поретку или
добрим обичајима. У том случају суд може:
1) Одбити у целини или делимично захтев несавесне стране за враћање
оног што је другој страни дала (то је у складу са максимом „да се неће
слушати онај ко наводи своју срамоту“), или
2) Одлучити да друга страна, оно што је примила по основу забрањеног
уговора преда општини на чијој територији она има седиште, односно
пребивалиште или боравиште.
Као правна последица ништавог уговора може се јавити и накнада штете.
Уговарач који је крив за закључење ништавог уговора, одговоран је свом
сауговарачу за штету коју трпи због ништавости уговора ако је овај био савестан,
тј. ако није знао или према околностима није морао знати за постојање узрока
ништавости.
66.- РУШЉИВИ УГОВОРИ – ПОЈАМ, ПОНИШТЕЊЕ, ОСНАЖЕЊЕ И
ПОСЛЕДИЦЕ ПОНИШТЕЊА
Рушљиви су они уговори који производе правна дејства, али могу бити поништени
на захтев овлашћених лица у законом предвиђеном рпку, а из разлога којима
се вређају првенствено приватни интереси.
На основу захтева овлашћеног лица за поништај рушљивог уговора суд изриче
поништење таквог уговора.
Разлози који уговор чине рушљивим су;
недостатак воље (битна заблуда, превара, претња)
прекомерно оштећење
ограничена пословна способност стране у уговору.
Право да захтева поништај рушљивог уговора имају:
1) Уговорна страна у чијем је интересу рушљивост установљена
2) Њени наследници
3) Трећа лица којима је то право у извесним случајевима признато (пример,
старалац малолетников, јавни правобранилац)
4) Лица која имају интерес да се уговор поништи
5) Сауговарач малолетног лица којег је овај лукавством уверио да је
пословно способан.
Последица поништења рушљивог уговора је укидање његове привремене
важности и то ретроактивно. Узима се да је такав уговор од почетка био
ништав, односно да не производи правна дејства од момента његовог закључења
(ex tunc).
Стране уговорнице могу се споразумети да поништени уговор неће
производити правна дејства само за убудуће (ex nunc) а да се дејства која је
уговор произвео до момента његовог поништења сматрају пуноважним.
Ако је на основу рушљивог уговора који је поништен нешто било испуњено
може се тражити повраћај датог, односно, извршити враћање (restitutio in
integrum). Ако то није могуће има се дати одговарајућа накнада у новцу и то
према ценама у време враћања, односно доношења судске одлуке.
Поред обавезе враћања као последица поништења рушљивог уговора може се
јавити и накнада штете. Уговарач на чијој је страни узрок рушљивости одговоран
је свом сауговарачу за штету коју трпи због поништења уговора, ако овај није знао
нити је морао знати за постојање узрока рушљивости уговора.
За штету насталу поништењем уговора одговорно је и ограничено пословно
способно лице ако је лукавством уверило свог сауговарача да је пословно
способно.
Право на поништај рушљивог уговора престаје истеком рока од једне године
од сазнања за разлог рушљивости, односно од престанка принуде. У сваком
случају престаје истеком рока од три године од дана закључења уговора.
Ако се у предвиђеном року не захтева поништај рушљивог уговора наступа
његова конвалидација, односно накнадно оснажење и уговор производи
правна дејства од момента његовог закључења.
Конвалидација се може извршити и одрицањем (изричитим или прећутним) од
права на поништај уговора од стране лица којима закон то право даје. Једанпут
конвалидиран уговор постаје коначно пуноважан и он за уговорне стране
производи правна дејства од момента његовог закључења. То значи да
конвалидација има ретроактивно дејство.
67.- СЛУЧАЈНА НЕМОГУЋНОСТ ИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ – ПОЈАМ, ВРСТЕ И
ДЕЈСТВО
Немогућност испуњења је начин престанка облигација који настаје у случају кад
испуњење дужникове обавезе постане немогуће услед околности због којих
дужник не одговара.Ради се о околностима насталим после настанка облигације
(накнадна немогућност)
То могу бити околности које онемогућавају испуњење обавезе у:
1) Физичком смислу (пример, уништи се аутомобил у судару), тзв. физичка
немогућност,
2) Околности правне природе (пример, забрани се увоз ствари која је
предмет уговора), тзв. правна немогућност.
Да би немогућност извршења довела до престанка облигације морају се испунити
следећи услови:
1.- Накнадна немогућност, односно, да је немогућност наступила после настанка
облигације. Ако су предмет обавезе ствари одређене по роду обавеза не
престаје јер род не пропада. Изузетно, ако су предмет обавезе ствари одређене
по роду које се имају узети из одређене масе тих ствари обавеза престаје кад
пропадне цела та маса.
2.- Неодговорност дужника за насталу немогућност, што значи да то може бити
само таква немогућност испуњења која је настала без дужникове кривице, тј.
услед околности које дужник није могао спречити, отклонити или избећи.
3.- Дужник који није пао у доцњу. Ако је дужник пао у доцњу за коју одговара, он
одговара за делимичну или потпуну немогућност испуњења и ако ту немогућност
није скривио.
До престанка облигације због немогућности извршења долази само на захтев
дужника који треба да докаже околности које искључују његову одговорност.
Ако је немогућност извршења потпуна облигација се гаси у потпуности. Код
делимичне немогућности дужник се ослобађа обавезе у оном делу у коме је
постала немогућа, али остаје у обавези у делу који је могуће испунити.
Престанак облигације услед немогућности извршења је коначан тако да не
долази до оживљавања дужникове обавезе ако њено извршење касније
постане могуће. Дужник одређене ствари који је ослобођен обавезе услед
немогућности испуњења, дужан је да уступи повериоцу право које би имао према
трећем лицу због настале немогућности.
68.- ПРОТЕК ВРЕМЕНА, ОТКАЗ И СМРТ ЈЕДНЕ СТРАНЕ
Протек времена јавља се као начин престанка трајних дуговинских односа. Ако је
такав однос са одређеним роком трајања, он престаје кад рок истекне, осим кад је
уговорено или законом одређено да се после истека рока дуговински однос
продужава за неодређено време ако не буде благовремено отказан.
Ако код трајног дуговинског односа време његовог трајања није одређено
свака страна може га прекинути отказом. Отказ мора бити достављен другој
страни, с тим што се може дати у свако доба, само не у невреме.
Отказани дуговински однос не престаје аутоматски већ кад истекне отказни рок
одређен уговором, а ако такав рок није одређен уговором однос престаје по
истеку рока одређеног законом или обичајем, односно истеком примереног
рока.
Стране могу уговорити да ће њихов дуговински однос престати самим
достављањем отказа ако за одређени случај закон не наређује што друго.
Смрт није редован начин престанка обавезе, јер смрћу дужника или повериоца
облигација не престаје већ прелази на њихове наследнике
Постоје облигације које се гасе смрћу дужника или повериоца. То су према ЗОО
само оне облигације које су настале с обзиром на личне особине или
способности стране. To je случај са уговором о делу, којим се познати сликар
обавезао да изради портрет наручиоца, уговором о пуномоћству, уговором о
ортаклуку и обавезом издржавања.
Ту спада и штета коју неко трпи жртвујући добровољно неко своје добро да би
отклонио опасност која прети другоме (нпр. да би избегао гажење детета, возач
аутомобила скрене са пута).
ШТЕТА
УЗРОЧНА ВЕЗА
КРИВИЦА
Постоје и изузеци:
ОДГОВОРНОСТ ЗА ДРУГОГ
НАКНАДА ШТЕТЕ
НЕОСНОВАНО ОБОГАЋЕЊЕ
ПРЕСТАНАК ОБЛИГАЦИЈА
2) Као законска суброгација која је прописана у корист лица које има неки правни
интерес да обавеза буде испуњена. Код ње, по сили закона у часу испуњења на
испуниоца прелази повериочево потраживање са свим споредним правима.
ЗАМЕНА ДУЖНИКА
УГОВОР О ПРОДАЈИ
2) Цена, као новчана накнада коју купац дугује продавцу треба да је:
а) Изражена у новцу али се делом може дати и у некој ствари, под условом да је
вредност новца већа од вредности ствари.
б) Одређена или одредива, у противном уговор нема правно дејство. Изузетак
представља само уговор о продаји у привреди, који је и без одредбе о цени
пуноважан. Код таквог уговора купац је дужан да плати цену коју је продавац
редовно наплаћивао у време закључења уговора. У недостатку ове цене дужан је
да плати разумну цену. Под разумном ценом сматра се текућа цена у време
закључења уговора. Ако се она не може утврдити, онда цену коју утврђује суд
према околностима случаја.
У извесним случајевима цена може бити прописана од надлежног органа (тзв
прописана цена). У случају такве цене купац дугује само износ прописане цене.
Ако је већ исплатио уговорну цену, има право да му се врати разлика.
Одређивање цене може бити поверено трећем лицу, али не може бити
остављено једном уговарачу. За одредбу уговора којом се одређивање цене
оставља на вољу једном уговарачу сматра се као да није ни уговорена. Тада
купац дугује цену као у случају кад цена није одређена.
в) Стварна, јер нема цене, па самим тим ни уговора о продаји ако цена није
стварна већ је симулована или фиктивна.
г) Сразмерна, и у том случају представља услов пуноважности уговора.. Уколико
цена није сразмерна може се захтевати поништење тог уговора.
185.- ОБАВЕЗЕ ПРОДАВЦА
Основне обавезе продавца из уговора о продаји су следеће;
1.- Обавеза предаје ствари као главна продавчева обавеза. Има за циљ да купца
учини власником ствари, и да му омогући да се користи овлашћењима која из овог
права произилазе.
Продавац је дужан предати ствар купцу на начин, у време и на месту
предвиђеном уговором. Продавац је извршио обавезу предаје купцу, по правилу,
кад му ствар уручи или преда исправу којом се ствар може преузети“.
Редован облик предаје је уручење (traditio), тј физичка предаја из руке у руку,
којим се државина преноси са продавца на купца. Обавеза предаје може се
извршити путем тзв. симболичне предаје, као и неким врстама фиктивне
предаје (пример, traditio brevi manu).
Продавац је дужан предати ствар купцу у исправном стању заједно са њеним
припацима. Плодови и друге користи од ствари припадају купцу од дана кад је
продавац био дужан да му их преда.
Кад датум предаје ствари купцу није одређен, продавац је дужан извршити
предају у разумном року после закључења уговора.
Кад место предаје није одређено уговором, предаја ствари врши се у месту у
коме је продавац, у часу закључења уговора имао своје пребивалиште, или, у
недостатку овога, боравиште, а ако је продавац закључио уговор у вршењу своје
редовне привредне делатности, онда у месту његовог седишта.
Код уговора о продаји, као двострано-обавезног уговора, примењује се правило о
истовременом испуњењу обавеза обеју страна, ако није што друго уговорено.
Продавац није дужан предати ствар ако му купац не исплати цену истовремено,
или није спреман да то истовремено учини. Али, купац није дужан исплатити цену
пре него што је имао могућност да прегледа ствар.
2.- Обавеза заштите у случају материјалних и правних недостатака што је
изложено у општем делу.
186.- ОБАВЕЗЕ КУПЦА
Основне обавезе купца из уговора о продаји су следеће:
1.- Обавеза исплате цене се у предаји одређене суме новца у својину продавца.
То је она сума новца која је уговором била одређена или законом прописана.
Уколико није друго предвиђено купац је дужан да исплати цену одједном а не у
појединим деловима (ратама).
У погледу времена и места исплате цене, меродавно је оно што је одређено
уговором. У недостатку уговорне одредбе или другачијих обичаја, плаћање се
врши у часу и месту у коме се врши предаја ствари. Ако се цена не може платити
у часу предаје, плаћање се врши у пребивалишту, односно седишту продавца.
2.- Обавеза преузимања ствари састоји се у одношењу ствари од стране купца.
Купац долази у поверилачку доцњу ако не предузме радње које омогућују
продавцу да изврши предају ствари или ако неоправдано одбије да је преузме.
Продавац може, ако има основаног разлога да посумња да купац неће исплатити
цену, изјавити да раскида уговор, ако купац без оправданог разлога одбије да
преузме ствар.
Обавезу чувања ствари за рачун сауговарача имају један према другом и
продавац и купац.
Ако је због купчеве доцње ризик прешао на купца пре предаје ствари, обавеза је
продавца да је чува са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина.
Исту обавезу има и купац кад му је ствар уручена а он хоће да је врати
продавцу, било што је раскинуо уговор, било што је захтевао замену ствари.
Уговарач који је дужан чувати ствари, има право на накнаду трошкова потребних
ради очувања ствари
187.- НАКНАДА ШТЕТЕ У СЛУЧАЈУ РАСКИДА ПРОДАЈЕ
У случају раскида продаје због повреде уговора од стране једне, друга страна
има право на накнаду штете коју због тога трпи, према општим правилима о
накнади штете настале повредом уговора.
Посебна правила су предвиђена за следеће случајеве:
1.- Кад је предмет продаје ствар која има текућу цену ако је продаја раскинута
због повреде уговора од стране једне стране, друга страна може захтевати
разлику између цене одређене уговором и текуће цене, на дан раскида
уговора на тржишту места у коме је посао обављен.
2.- Кад продаја има за предмет ствари одређене по роду па једна страна не
изврши своју обавезу на време, друга страна може извршити продају ради
покрића, односно, куповину ради покрића, и захтевати разлику између цене
одређене уговором и цене продаје, односно куповине ради покрића.
Продаја, односно куповина ради покрића мора бити извршена у разумном року и
на разуман начин, а о намераваној продаји или куповини поверилац је дужан
обавестити дужника.
УГОВОР О ПОКЛОНУ
УГОВОР О ЗАЈМУ
УГОВОР О ЗАКУПУ
УГОВОР О ПОСЛУЗИ
УГОВОР О ДЕЛУ
УГОВОР О ОСТАВИ
УГОВОР О ОРТАКЛУКУ