SRPSKI - BIOGRAFIJE

BRANKO RADIČEVIĆ
- Rođen 1824. u Brodu na Savi, umro 1853. u Beču gde je sahranjen, tek 30 god. kasnije telo je preneto i sahranjeno na
Stražilovu (Fruška gora).
- Rođen kao Aleksije, otac je bio carinski činovnik. Majka Ružica je umrla od tuberkuloze, otac je sam nastavio da brine
o sinovima Branku i Stefanu.
- Često se sele zbog očevog posla.
- Branko je bio inteligentan, maštovit i energičan, stekao je solidno obrazovanje.
- Završava osnovnu u Zemunu, gimnaziju u Sremskim Karlovcima, nastavlja obrazovanje u Temišvaru. Kasnije studira
prava u Beču. Kasnije
studije prava zamenjuje studijama medicine jer želi da pomogne bolesnom bratu.
- Kad mu se brat razboleo piše pesmu "Kad mlidija umreti" (kad sam mislio da ću umreti). Pesma je ELEGIJA.
-Branko Radičević je začetnik elegije-tužne pesme o patnji, smrti...
- U Beču menja ime iz Aleksije u Branko. Tamo se druži sa poznatim Srbima tog vremena.
- Na njegov rad velik uticaj ima druženje sa: Vukom Karadžićem, Đurom Daničićem, kao i poznanstvo sa vladikom
Njegošem.
- Ipak njegov najveći uzor je Džordž Bajron (engleski pesnik).
- Prve simptome bolesti (tuberkuloza) oseća 1851. a umire 2 god. kasnije.
-Umro je 1853. u Beču gde je sahranjen, tek 30 god. kasnije telo je preneto i sahranjeno na Stražilovu (Fruška gora).
- Pisao je poeziju (pesme).
-Među njegovom poezijom izdvajaju se : POEMA "Đački rastanak", ELEGIJA "Kad mlidija umreti",
i ALEGORIČNO-SATIRIČNA pesma "Put."
- "Kad mlidija umreti" ima 4 celine, govori o patnji, bolu, smrti:
1. dominira motiv JESENI -simbol smrti, kraja života. Kraj strofe nagoveštava smrt ( zelenog ga više videt neću)
2. opisuje propadanje tela zbog bolesti, opet motiv smrti na kraju strofe (stih : dođe doba da idem do groba)
3. oprašta se sa životom i svim što mu je drago
4. najduža strofa, više metafora. Svoje pesme naziva siročićima (ostaju bez roditelja), govori o velikim ambicijama koje je imao,
žali što neće ostvariti snove...
- U pesmi od stilskih figura dominira metafora

ĐURA JAKŠIĆ
- Rođen 1832. u Srpskoj Crnji umro 1878. od tuberkuloze.
- Rođen u svešteničkoj porodici. Bio je pesnik, slikar, učitelj, prevodilac, korektor u štampariji...
- Školovao se u Srpskoj Crnji i Segedinu, studirao slikarstvo u : Temišvaru, Pešti i Bečkereku (sadašnji Zrenjanin).
- Slikarstvo usavršava u Beču i Minhenu.
- Radi i kao pesnik i kao slikar u Kikindi i Novom Sadu.
- Kao učitelj radi u selu kod Jagodine, Požarevcu, Rači i Kragujevcu.
- Kada postane korektor u Državnoj štampariji to zanimanje mu postaje primarno do kraja života.
- Često je bio u sukobu sa vlastima. Neshvaćen i proganjan, osetljiv i depresivan zbog teškog života umire od tuberkuloze.
- I na slikama i u pesmama često obrađuje iste motive. Većinom piše poeziju ali autor je i preko 40 proznih dela.

- Najpoznatija dela:
REFLEKSIVNA i RODOLJUBIVA poezija : "Na Liparu", "Otadžbina"...
EPSKE PESME "Nevesta Pivljanina Baja", "Mučenica", "Pričest"...
DRAME: "Stanoje Glavaš", "Seoba Srbalja", "Jelisaveta kneginja crnogorska"...

- Pesma "Ponoć" je iz zbirke "Na Liparu".

Pesma ima 2 tematske celine:
1. osluškuje zvukove u noći i povezuje ih sa apstraktnim pojmovima: kretanje zemlje, oblaka, dolazak anđela, smrti, ljubavi...
Prelazni momenat između dve celine je stih "Vrata škrinuše", posle toga počinje druga celina
2. pesniku se u drugoj celini priviđa pokojna majka, misli da je ona izvor zvukova koje je čuo.Ispoveda se duhu majke.
On je pesimista, muči ga depresija. Opisuje joj svoj težak dosadašnji život, ljudsku pokvarenost...Zaključuje pesmu sa
stihovima da je svet pakostan i život žalostan.

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ (3. maj)

-Rođen 1833. u Novom Sadu u ulici "Zlatne grede". Tu je sada Jovina gimnazija na mestu gde je nekad bila njegova kuća.
Umro 1904. u Sremskoj Kamenici.
- Na njega je velik uticaj imao otac advokat, a jedno vreme i gradonačelnik NS.
- Školuje se prvo NS a potom i u Mađarskoj, dobro nauči Mađarski pa je kasnije bio i prevodilac sa tog jezika.
- Zbog očevog konstantnog mešanja u njegov život i loše političke situacije maturira tek sa 20 god.
- Prve pesme piše u Irigu gde je bio za vreme bombardovanja.
- Značajna god. u njegovom životu je 1861. kada je zaprosio ženu Ružu. Zaprosio ju je pismom koje se i danas smatra
jednom od najlepših ljubavnih pisama sa ovih prostora.
- Studirao prava po očevoj želji a nakon njegove smrti prebacuje se na medicinu i postaje cenjen lekar.
- Bio angažovan oko osnivanja Srpskog narodnog pozorišta u NS.
- Piše poeziju za decu i odrasle.
- Tragedija njegovog života su smrt dece (četvoro od petoro je umrlo) i supruge od bolesti, ni on kao lekar nije uspeo da ih spase.

- Najpoznatija dela:
- zbirke pesama: "Đulići" (ruže- o ljubavi i srećnom porodičnom životu), "Đulići uveoci" (uvele ruže - zbirka napisana nakon
smrti žene i dece, ELEGIJE), "Pevanija", "Snohvatice", "Devesilje"...
- Bavio se i izdavanjem časopisa: "Neven", " Zmaj", "Žiža i Javor"

- Pesma „Pođem, klecnem, idem, zastajavam“ 4. pesma iz zbirke "Đulići uveoci", napisana kada je žena bila na samrti,
refren : "Ne sme nam umreti":
1. strofa - izrazima kretanja iskazuje brigu, konfuziju i nervozu: idem, pođem, zastajavam, klecam...Metafora "
šetalicu satu zadržavam" iskazuje želju da zaustavi vreme i odloži smrt
2. strofa - poziv u pomoć:bratu, pravdi, zemlji ,sebi. Ovde imamo obrnutu gradaciju.
3. strofa - centralni motiv deteta-čeda koje će ostati bez majke
LAZA KOSTIĆ
-Rođen 1841. u Kovilju, umro 1910.
- Začetnik modernog romantizma u Srbiji.
- inteligentan, obrazovan, poliglota (govorio više stranih jezika), bio neshvaćen jer je bio mnogo ispred svog vremena
- Uzore nalazi u antičkoj književnosti.
- Prevodi Šekspirovu dramu "Romeo i Julija", na srpski
- Zaljubljuje se u prijateljevu ćerku Lenku Dunđerski, ljubav je obostrana ali nemoguća zato što je on mnogo stariji.
Zato odlazi u manastir Krušedol. Ubrzo se ženi da bi zaboravio Lenku. Ona nekoliko meseci kasnije umire.
- On je opterećen grižom savesti zbog njene smrti i posvećuje joj jednu od najlepših srpskih pesama
"Santa Marija della Salute", objavljuje je 1909. Umire godinu dana kasnije. U pesmi iznosi sve što mu je godinama
izjedalo dušu u vezi te ljubavi.

- Najpoznatije pesme:
"Među javom i međ snom", "Snove snivam"
POEMA "Prometej"
BALADA "Samson i Dalila"
Pisao i drame, kritike, eseje, prevodio...

- Pesma " Među javom i međ snom"je REFLEKSIVNA-misaona.

-Ima GRADACIJE:
srce samohrano
srce ludo
srce kivno
- APOSTROFA- pesnik se obraća svom srcu
-Tema je nastanak poezije, opisuje proces nastanka pesama.
- Pesnik je nezadovoljan jer nema dovoljno inspiracije, opisuje da pesme nastaju negde između sna i jave, ljut je
na srce
koje stvara poeziju i ne otkriva mu kako se taj proces zapravo odvija (srce moje ubio te živi grom)
- METAFORA srce koje je u stvari sam pesnik
- lik Penelope dokazuje inspirisanost grčkom mitologijom

-Pesma "Santa Marija della Salute" (naziv pesme je naziv crkve Gospe od spasa u Veneciji u Italiji)
Pesma je izvinjenje zbog pesme "Dužde se ženi". U toj pesmi kritikuje seču dalmatinskih borova i njihovo
ugrađivanje u crkvu u Italiji. Sada on vidi tu crkvu jer je bio u Italiji i ona ga zapanjuje lepotom i podseća na pokojnu
Lenku.
Pesma ima 14 strofa, prve 3 su izvinjenje ostale su posvećene Lenki.
Strofe su OKTAVE osim poslednje, a svaki poslednji stih je naslov tj. refren.
U pesmi izjednačava Lenku sa Gospom od spasa, tj. podiže je do nivoa svetice. To vidimo kada analiziramo
pesmu od početka do kraja.
Pesnik je zaista uputio izvinjenje zbog kritike katoličanstva , najveći deo pesme je tema tragične ljubavi
prema Lenki.
On HRONOLOŠKI predstavlja dešavanja između njega i Lenke:
- prvi susret
- obostrana ljubav
- iskušenje i unutrašnja borba u pesniku
- rešenost da ode od Lenke
- njena smrt koju izjednačava sa apokalipsom
- Lenkin dolazak u njegove snove
- njegova želja da što pre završi sa ovozemaljskim životom
Naziv pesme je i refren i nalazi se na kraju svake strofe
Pesmu čine autentičnom kovanice koje je pesnik izmislio: beznjenica (vreme bez Lenke),