Psihička

stanja/oboljenja
-Mentalno zdravlje-
 Uvod – Mentalna oboljenja

● Mentalno oboljenje je sindrom:

 koji karakteriše klinički značajan poremećaj kognicije (spoznaje,
mišljenja), emotivne regulacije ili ponašanja individue, koji je
(poremećaj) odraz disfunkcije u psihološkim, biološkim ili razvojnim
procesima, koji su u osnovi mentalnih funkcija.
● U ovoj prezentaciji govoriću o 4 mentalna oboljenja: Depresiji,
anksioznosti, šizofreniji, posttraumatskom stresnom poremećaju i
anoreksiji.
U prezentaciji govoriću o:

1 DEPRESIJI
POSTTRAUMATSKOM STRESNOM
4 POREMEĆAJU
2 ANKSIOZNOS
TI
5 ANKSIOZNOSTI
3 ŠIZOFRENIJI
 1.
DEPRESIJA
Moramo znati šta je depresija jer mnogi ljudi za sebe govore da su
"depresivni", mešajući običnu, kratkotrajnu i prolaznu tugu sa
ovim potencijalno ozbiljnim oboljenjem…
 Šta je depresija?
● Depresija podrazumeva neraspoloženje koje
se razvija bez vidljivog razloga, ili koje po
svom intenzitetu i dužini trajanja prevazilazi
uzrok.

● Na ravni simptoma depresija je patološko

raspoloženje, različito od normalne tuge. Na
ravni sindroma depresija obuhvata razne
kombinacije psihičkih, psihomotornih i
somatskih simptoma, koji se ispoljavaju
različitim intenzitetom, od blagih do
psihotičnih oblika.
• Poremecaji psihičkih funkcija

• Nesposobnost za radost, nesposobnost za doživljavanje ljubavi i nesposobnost

za
odlučivanje tj. Lemanov trijas su karakteristični, znači:

• Usporen misaoni tok do zaustavljanja ili bloka misli.

• Tih govor sa dugim pauzama i povremenim uzdasima.

• Pažnja koncentrisana na sopstvene tegobe, a sa druge strane postoje teskoće

u koncentraciji za teme koje ne okupiraju pacijenta.

• Pod uticajem snažne tuge bolesnik se seća događaja iz prošlosti u izvrnutom

svetlu. Pacijent je za sve
kriv, a najbeznačajniji događaji dobijaju ogroman značaj.

• Sniženje nagona za življenjem, ishranom, smanjenje seksualne želje, nesanica.

• Pad socijalne efikasnosti ( zanemarivanje ranijih obaveza, druženja,

kontakata sa
članovima porodice i socijalnom sredinom generalno).

•Zanemarivanje higijene lične i higijene prostora u kome osoba živi.

Vegetativna simptomatologija tj. somatske tegobe koje mogu pratiti depresiju

• Usporen puls

• Oslabljena sekrecija pljuvačke i suza

• Opstipacija

• Vaskularni poremećaj hladnoće ekstremiteta

• Gubitak menstruacije ili poremećaj menstrualnog ciklusa

 Kako lečiti depresiju?

● Prvi korak u lečenju depresije je pravilno

postavljanje dijagnoze. Ako se sumnja na ● Psihijatar procenjuje da li
je potrebno primeniti
depresiju, najvažniji korak je brzo javljanje terapiju lekovima
lekaru opšte prakse koji će proceniti da li je
potrebno dalje konsultovanje sa psihijatrom ● U prvoj etapi primenjuju se
psihofarmaci,
prvenstveno antidepresivi,
sa ili bez psihoterapije.
● Terapija depresije odvija se u tri etape: U drugoj fazi prednost ima
psihoterapija, udružena
1. lečenje akutne epizode sa farmakoterapijom. U
trećoj etapi postoji više
2. stablizacija terapije profilaktičkih strategija
3. prevencija ponovnog pojavljivanja epizode
depresije
 2.
ANKSIOZNOST
Svako ponekad ima osećaj nemira, strepnje, brige, straha i ovo je
normalna, svakodnevna emocija, ali moramo znati šta je zapravo
anksioznost, kako bismo dnevne zabrinutosti razlikovali od
bolesti…
 Šta je anksioznost?
● Anskioznost se često se definiše kao nedefinisani strah, 
strepnja, slutnja.

● Anksioznost je takodje i stanje svesti, koje uključuje

čitav organizam, emocije, fizičke osete i opažaje, misli i
ponašanje. Javlja se u situacijama koje karakteriše
neizvesnost budućih događaja i konkretnih situacija.

● Ali i neprijatno stanje iščekivanja, da će se nešto loše

dogoditi. Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj
da neće moći da se zaštiti od te opasnosti ili da će teško
podnositi njene posledice.
Simptomi
Telesni simptomi Psihološki simptomi

hn
 Kako lečiti anksioznost?
Ukoliko je u pitanju već
generalizovani anksiozni
poremećaj anksiolitici mogu
pomoći osobi da se stabilizuje i
vrati svoj život u ravnotežu.
Anksiolitike prepisuje psihijatar,
neki od njih su benzodiazepini u
okviru kojih spadaju: diazepam,
oksazepam, medazepam,
bromazepam, alprazolam,
lorazepam.
Pored farmakoterapije, redovne
seanse kod psihologa ili
psihoterapeuta mogu biti od
velike pomoći kako bismo se
bavili konkretnim vežbama ili
dinamikom čitavog problema.
Neki od saveta kako izaći na
kraj sa anksioznošću jesu:
disanje, 3-3-3 pravilo,
potražiti podršku prijatelja,
izbegavati kofein i alkohol…
 3.
ŠIZOFRENIJA
Osobe s šizofrenijom mogu voditi koliko-toliko normalan život.
Tako da, da bismo znali kako da se ponašamo prema nekome s
ovim psihičkim oboljenjem moramo pre svega naučiti šta je to
šizofrenija, a ne koristiti ovaj pojam u slengu i žargonu…
 Šta je šizofrenija?
Shizofrenija (ili šizofrenija) je
duševna bolest koja oboleloj osobi
onemogućava razlikovanje
stvarnih (realnih) od nestvarnih
(nerealnih) doživljaja ili iskustava,
ometa logičko razmišIjanje,
normalne osećajne doživIjaje
prema drugim osobama, te
narušava njeno društveno
funkcionisanje.
Kod shizofrenih poremećaja
dolazi do promene određenih
funkcija mozga.
Bolest počinje u tinejdžerskom ili
ranom odraslom dobu. Iako je kod
mnogih obolelih ona hronično
oboljenje, mnogi bolesnici mogu da
vode ispunjen i aktivan život,
posebno zahvaljujući novim
mogućnostima lečenja.
Poremećaj najčešće počinje
postepeno, ali može početi i
burno. Pravi uzroci oboljenja
su još uvek nepoznati.
Pretpostavlja se da postoji
više uzroka. Između ostalog,
transmiteri u mozgu su u
disbalansu. A oni su važni za
obradu i prenos informacija
između nervnih ćelija.
Simptomi šizofrenije
Bolest se manifestuje na najrazličitije načine s
potpuno različitim simptomima. Kod pojedinih
osoba mogu biti vrlo teški, dok su kod drugih
beznačajni/uopšte nisu izraženi.

Kod šizofrenih poremećaja često dolazi do

gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta.
Takva osoba oseća da između nje i okoline nema
nikakvih granica.

Najvažniji simptomi: halucinacije, sumanute

ideje, poremećaji mišljenja, nedostatak volje,
gubitak osećanja, socijalno povlačenje i
depresija…
Kako lečiti šizofreniju?
● Shizofrenija se leči antipsihoticima. Uz lekove mogu pomoći savetovanja i
psihoterapija, kao deo procesa rehabilitacije. U akutnoj fazi bolesti, kada su
jasno
izraženi psihotični simptomi, bolesnika je vrlo često potrebno lečiti u bolnici.
Bolesnik i njegova porodica moraju da nauče da je bolesnik posebno osetljiv, te
da
treba izbegavati sve situacije koje bi mogle da aktiviraju bolest, kao na primer
preterani stres.
● U takvim slučajevima će naročito biti važna psihosocijalna terapija.

● Pomažu li lekovi? Lečenje duševnih, odnosno psihičkih oboljenja lekovima izaziva

često sumnjičavost, odbijanje i nelagodnost posebno kod bolesnika. To je
razumljivo.
Duševno je, kao i telesno, specifično obeležje svakog pojedinca.
 4.
POSTTRAUMATSKI STRESNI
POREMEĆAJ
Zadnja decenija 20. veka, sa poznatim dešavanjima na
prostoru bivše SFRJ, imala je za posledicu povećan broj
obolelih od PTSP-a. Što bi značilo da je vrlo moguće da
imamo nekog starijeg ko pati od ovog psihičkog stanja …
 Šta je PTSP?
● Spada u anksiozne poremećaje i javlja se kod nekih
osoba nakon svedočenja ili proživljavanja opasnog
i stresnog događaja.

● Produženi period emocionalne preplavljenosti

nakon traume je obeležen kao posttraumatski
stresni poremećaj.

● Posttraumatski stresni poremećaj se ispoljava kroz

psihopatološke fenomene koji predstavljaju
produženi ili odloženi odgovor na stresne situacije
(obično dužeg trajanja) izrazito ugrožavajućeg
stepena ili katastrofične prirode.
Simptomi PTSP-a
01 02 03

“flash back”-ovi odnosno emocionalna otupelost anksioznost, strah,

uznemiravajuća sećanja, na okolinu, depresivno razdražljivost, bes,
košmarni snovi o razmišljanje o agresija.
događaju… budućnosti.

04 05 06

teškoće u izbegavajuće
prekomerno uzimanje
koncentraciji, ponašanje i doživljaj
alkohola i drugih
preterano stanje odbačenosti od drugih.
psihoaktivnih
opreza, rasejanost,
supstanci.
zamor, iscrpljenost.
 Kako lečiti PTSP?
Farmakoterapija – koriste se različite vrste
antidepresiva, anksiolitika i drugih
Kombinacijom
psihofarmaka i socioterapija (metoda lečenja
navedenih načina
koja se sprovodi u grupi s naglaskom na
lečenja postižu se
vežbanje interpersonalnih veština i razvijanja
najbolji rezultati.
Cilj lečenja je boljih mehanizama prilagođavanja za život u
Lečenje se može
uspostavljanje ranije svakodnevici).
sprovoditi u bolnici,
psihičke ravnoteže. Ono se
dnevnoj bolnici i van
najčešće sprovodi kao
bolnice, ali
individualna psihoterapija,
preporučuje se
grupna psihoterapija koja
izbegavanje bolničkog
se može raditi u više formi,
lečenja kad god je to
porodična i bračna terapija,
moguće.
 5.
ANOREKSIJA
Živimo u dobu kada se za žensko (ali i muško) telo postavljaju
nerealni standardi preko društvenih medija. Kao adolescenti puni
nesigurnosti moramo znati šta je anoreksija kako bi pokušali da
sprečimo nastanak ovog oboljenja…
 Šta je
anoreksija?
Anoreksija nervosa predstavlja ozbiljnu
bolest. Prema istraživanjima, nosi najveći
stepen smrtnih ishoda u poređenju sa svim
 drugim psihijatrijskim poremećajima. 

Mentalna anoreksija je psihički poremećaj u kojem

mlade osobe u strahu od debljine smanjuju sve više
unos hrane i dolaze do teške telesne iscrpljenosti i
stvarne životne ugroženosti.

Anoreksija mentalis kao proizvod mnogobrojnih

predhodnih faktora, postaje u jednom trenutku
nesrećno rešenje kontrole sopstvenog života.
Simptomi anoreksije Uporedo sa smanjenjem unosa
hrane dolazi do
ispoljavanja pihičke
simptomatologije. Strah od
hrane i debljine postaje sve
veći, te se osoba sve
1. Strah od debljine i hrane više izoluje od drugih ljudi i
aktivnosti.
Anoreksija postaje izvor
samozlostavljanja,
2. Opsesivna misao o smanjenju potpuno obuzima osobu. Osoba
misli da se
telesne težine oseća dobro i da je sve pod
kontrolom.
3. Poremećaj telesne šeme
4. Gubitak menstruacionog ciklusa Osoba ne priznaje da pati, a
indirektni
pokazatelji upućuju na to u vidu
apatičnosti,
Početak bolesti je postepen. Roditelji dugo ne plašljivosti, do depresivnosti.
Ne postoji bolest
primećuju problem. Kreće se smanjenjem sa više kontradiktornosti i
paradoksa. Ma koliko
unosa hrane, probirljivošću, žalbama na bolno i teško osećanje gladi,
odložiti obrok
stomačne tegobe, nemanje apetita. Oboleli makar za jedan sat, doživljava
se kao pobeda
uživa u osećanju gladi, to mu daje osećaj nad potrebama. Što bolest duže
traje, javlja se
moći. Čak i kad dostigne svoju ciljanu težinu osećanje da su posebne,
značajne, drugačije i
nastavlja dijetu. Opsesivno prati telesnu dolaze do osećanja postojanja i
sopstvenog
težinu. identiteta.
Kako lečiti anoreksiju?

● Specifičnost pristupa konkretnom pacijentu zavise od godina pacijenta, dužine

trajanja bolesti i somatskog statusa, porodičnog okvira, praćenja terapeuta i
saradnje
sa njim od strane porodice, zavisi i od same strukture ličnosti pacijenta i tipa
anoreksičnog poremećaja. Sve navedeno određuje redosled i odabir terapijskih
procedura i intervencija.

● Cilj je povećanje telesne težine i uspostavljanje jasnih granica Ega, buđenje

mentalizacije, skretanje problema sa tela na osećanja, probuditi i napraviti im
unutrašnje vodiče i pomoći im da nađu put spolja.
 Moje mišljenje o ovoj temi:

● Ne mogu ni da zamislim kroz šta sve prolaze i šta sve osećaju osobe koje
pate od ovih poremećaja. Ali mogu da pokušam da se saosećam sa njima .

● Ono što isto mogu da uradim jeste da se što više informišem o ovim
poremećajima, kako bih znala kako da se ponašama u prisustvu osoba sa
ovim psihičkim stanjima, da bih znala kako da njima ne bude neprijatno,
tj. da se ne osećaju odbačeno u mom društvu.
 Takodje…
• Nakon pravljenja prezentacije naučila sam
koji su simptomi ovih bolesti, tako da ako
ubuduće primetim neki od njih mogu
pokušati da ubedim osobu da potraži
psihičku pomoć. Ali ono što sigurno mogu
biti jeste podrška.

• Da li se danas o ovome priča dovoljno? Ne

bih rekla. Iako je svest o ovoj temi mnogo
više podignuta u odnosu na neka prošla
vremena i dan danas izrazi kao lud,
depresivan…
CREDITS: Thiskoriste se u šali
presentation i žargonu.
template was created Iby
Slidesgo, including icons by Flaticon, and infographics &
daljeimages
je mentalno zdravlje u mnogim
by Freepik and illustrations by Stories
krugovima tabu, ali mi je drago što postoji
dosta stranica, portala, medija koji se ne
boje da edukuju (mlade) ljude o ovome.
 Neke
statistike:
 Hvala na
pažnji!

Simeona Sekulović I-7