Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Seminarski rad iz predmeta Uvod u istoriju umetnosti 2

Tema: Honoré Daumier

mentor: Dr Sanja Pajić student: Nevena Bajić , 070185

studijska grupa: 56

Kragujevac, marta 2009.

Honoré Daumier
(1808 - 1879)

2
 Život i počeci

Onore Domije (Honoré Dumier)

je bio francuski grafičar, karikaturista,
slikar i vajar, čija mnoga dela
predstavljaju društveni i polotički život
Francuske dvadesetog veka. Bio je
jedan plodonosan stvaralac koji je
uradio preko četiri hiljade litografija,
međutim bio je najpoznatiji po svojim
karikaturama političara i satiričnim
predstavama svojih sunarodnika.
Slika 1: „Gargantua“. Njegova dela su i posle njegove smrti
veoma cenjena i prepoznavana.
Domije je rođen 26. februara.1808.godine u Marseju u porodici Žan-Batiste Luja
Domijea i Sesilije Katarine Filip. Njegov otac, Žan-Batist, je bio majstor stolarije, koga je
ljubav prema poeziji 1814.godine navela da se preseli u Pariz, u pokušaju da uspe kao pesnik.
Njegova supruga i mladi Domije mu se pridružuju 1816. godine. Domije je još u ranim
godinama pokazivao interesovanje za umetnost, koje je njegov otac uzalud pokušavao da
iskoreni tako što ga je zaposlio kao
„potrčka“ kod jednog vratara. 1822.
godine Domije je postao štićenik
Aleksandra Lenoara, umetnika i
arheologa, koji je bio prijatelj njegovog
oca. Naredne godine Domije se upisao na
Suis Akademiju1. Takođe je radio za
litografistu i izdavača Belijara, gde je i
stvorio svoja prva litografska dela.
Slika 2: „Masques de 1831“.

1
Škola umetnosti koju je osnovao Šarl Suis.
3
 Savladavši tehniku litografije, svoju umetničku karijeru započeo je radeći ilustracije za
muzičke izdavače i reklame. To je predhodilo anonimnim radu za razne izdavače, kojim je
oponašao Šarleov 2 stil i pokazao znatno interesovanje za legendu o Napoleonu.
Za vreme vladavine Luja Filipa, Šarl Filipon je objavio komični list „La Caricature“.
Domije se pridružio urednicima lista, istaknutim umetnicima, kao što su Deveria, Rafe i
Granvil, i započeo svoj rad na satiričnim crtežima. Crteži su se odnosili na predstavnike
buržoazije, korupciju i nekorektnost zakonodavstva i vlade.

Umetnički doprinos i objavljena dela

Onore Domije , iako samouk, bio je istaknuti slikar,

grafičar i vajar. U početku je crtao slova, vinjete,
naslovne strane i ilustracije za razne izdavače. Prve
litografije objavljuje 1829.godine, a od 1830.godine bavi
se nekoliko decenija karikaturom, prateći društvene
događaje u Francuskoj, podvrgavajući beskompromisnoj
kritici režim „građanskog kraljevstva“ Luja Filipa što je
izazvalo mnoge sudske procese. Tako je Domije za
litografiju „Gargantua“ , u kojoj je kritikovao kralja dobio
šest meseci zatvora, ali je posle izlaska 1832 godine
objavio satirične litografije „Masques de 1831“ (ustvari
petnaest portreta u obliku antičkih maski). Domije je
Slika 3: „Pralja“. radio karikature i za „La Charivari3“(1832), list koji je
takođe osnovao Filipon pošto je „La Caricarure“ ukinut zbog svojih uznemirujućih sadrzaja i
ilustracija. U novom listu Domije je stalež buržoazije predstavio u ismejanom liku Roberta
Masera, heroja popularne melodrame. U seriji koja je usledila, okrenuo se pseudo-klasicizmu
umetnosti tog vremena. U „La Charivari“ je ostao sve do 1860.godine, kada je napustio list, ali
mu se opet vratio 1864.godine.

2
Nikolas Tuse Šarle (1792-1845), francuski dizajner i slikar militarnih motiva.
3
La Charivari, ilustrovani list objavljivan u Parizu od 1832 do 1937. godine.
4
 Domije nije bio samo nadareni litografista, grafičar i slikar, već je i stvorio zavidni
broj skulptura vajanih u nepečenoj glini. Smarajući da se grafikom ne moze izraziti u
potpunosti ono što je hteo, Domije započinje
seriju karikatura likova modeliranih u glini,
pa da bi postigao što veću izražajnost, on ih
često boji. U nameri da se ove retke
tvorevine spasu od propasti, neka od poprsja
su izlivena u gipsu. Isto je učinjeno i sa
statuama od bronze posle njegove smrti.
U grupu umetnika koja se formirala
1847.godine, uz Domijea ušli su Dobinji,
Slika 4: „Krispen i Skapen“. Dipre i drugi. Domije se upoznao sa Koroom4,
sa kojim je do kraja života ostao vezan dubokim prijateljstvom i Delakroaom koji ga je veoma
cenio. Posle revolucije 1848.godine pa do državnog udara
1851.godine traje nekoliko godina slobode, u kojima se
Domije opet bavi političkom karikaturom, a posle toga odaje
se slikarstvu. Njegova dela su prožeta njemu svojstvenim
snažnim izrazom, posebnim i prepoznatljivim stilom, sažetim
i sintetičkim tretmanom. Najniži socijalni slojevi u njemu su
imali nepokolebljivog i odanog zaštitnika. U tom periodu
(1850), stvorio je svoja najbolja slikarska dela, među kojima
se ističu takva kao što Slika 5: „Pjero svira na gitari“.

su: „Pralja“, „Krispen i Skapen“, „Pjero

svira na gitari“, „Igrači šaha“, „Ljubitelj
grafike“, „Cirkuska parada“, „Vagon treće
klase“, kao i seriju po Servantesovom Don
Kihotu (1866).
Kao po nekoj ironiji, Onore
Domijer, jedini veliki umetnik romantizma

Slika 6: „Vagon treće klase“.

koji se nije grozio stvarnosti, ostao je u svoje vreme praktično nepoznat kao slikar; njegove
slike su imale vrlo malo uticaja sve do posle njegove smrti. Kao zajedljiv politički

4
Žan-Batist Kamil Koro (1796-1875), francuski pejzažista i graver.
5
karikaturista, Domije je gotovo celog života davao satirične crteže kao priloge raznim
pariskim nedeljnim listovima.
Kada je oko 1840.godine prešao na slikanje, nije našao publiku za svoje delo. Hrabrilo
ga je samo nekoliko prijatelja, i oni su nekoliko godina pred njegovu smrt priredili njegovu
prvu samostalnu izložbu. Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama na ranim
karikaturama, pokazuju Domijeovo konzervativno školovanje. Međutim, ubrzo je razvio jedan
smeliji i ličniji stil u crtanju, i njegove slike iz perioda od 1850. do 1860. imaju pun slikarski
domašaj neobaroka.
Teme su mu veoma raznolike; u mnogima tretira
svakodnevni gradski život, koji se takođe javlja i na
njegovim karikaturama, sada više posmatran iz ugla
slikara nego satiričara. Takvo delo je slika „Vagon
treće klase“. Naslikana je vrlo slobodno, slika je
svakako izgledala sirovo i nedovršeno. Ali njena snaga
proizilazi baš iz te slobode, i zbog toga Domije se ne
može nazvati realistom; on se ne interesuje za opipljivu
površinu već za emocionalni smisao iza nje. Na slici
„Vagon treće klase“ on je uhvatio jedno čudno
moderno ljudsko stanje – „usamljenu gomilu“. Tom
svetu je zajedničko jedino to što putuju zajedno u
Slika 7: „Ljubitelj grafike“. jednom vagonu. Mada su fizički nagomilani, oni ne vode
računa jedno o drugom – svako je sam sa
svojim mislima. Domije ispituje to stanje
ulazeći u karaktere sa širinom ljudskog
saosećanja dostojnom Rembranta, čijem se
delu divio. Njegovo osećanje za
dostojanstvo sirotinje podseća na Luja le
Nena, koga su francuski kritičari u to vreme
upravo bili ponovo otkrili, starica na levoj
strani kao da je direktan predak centralne Slika 8: „Don Kihot napada vetrenjače“ .
ličnosti na slici „Vagon treće klase“.
Teme drugih Domijerovih slika su karakterističnije za romantizam. Mnogobrojna
platna i crteži pustolovina Don Kihota, iz Servantesovog romana iz XVI veka, pokazuju kako
je stalno bio opčinjen tom temom. Visoki vitez-lutalica da svoje snove o plemenitim
6
podvizima oživotvori i Sančo Pansa, zdepasti materijalista, kao da su za Domijea oličavali
tragični susret u ljudskoj prirodi koji večito neprijateljski suprotstavlja dušu telu, idealne
težnje surovoj stvarnosti.
Na slici „Don Kihot napada vetrenjače“ ta suprotnost je
ostvarena sa puno snage: tobožnji junak ustremio se usred popodnevne
žege prema nekoj nevidljivoj, udaljenoj meti, dok Sančo Pansa namoćno
krši ruke, kao pravi spomenik očajanja. Ovde se opet divimo snažnoj
vajarskoj jednostavnosti Domijeovih oblika i slobodi njegove kičice.
Kao slikar Domije nije naišao na uspeh sve do 1878.godine, kada
je Pol Duran-Ruel5 sakupio njegova dela i izložio ih u svojim galerijama
i prikazao talenat čoveka koga su zvali „Mikelanđelo karikature“. U to
vreme Domije je bio slep i živeo je u kolibi u Valmonduau koju mu je
Koro ustupio. Tu je i umro 10. februara 1879. godine.
Slika 9: „Ratapoal“. Bodler je za
Domijea rekao: „I’un des hommes les plus importants, je ne
dirai pas seulement de la caricarure, mais encore de l’art
moderne.“ („On je veoma važan čovek, ne samo na polju
karikature, već i na polju moderne umetnosti.“) Izložba
njegovih dela održana je u École des Beaux-Arts6 1900.godine.
Danas se Domijeova dela mogu videti u mnogim vodećim
muzejima umetnosti, kao što su Luvr, Muzej Umetnosti
Metropolitan i Narodni Muzej „Rijksmuseum“ u Amsterdamu. Ostaće poznat po nizu svojih
Slika 10: Jedna on Domijeovih
dela, uključujući veliki broj slika (29) i crteža (49) koji predsta- glinenih bisti.

vljaju život Don Kihota, motiv kome se Onore Domije divio do kraja života.
Domijeov dvestoti rodjendan proslavljen je 2008.godine velikim brojem izložbi širom
Amerike, Azije, Australije i Evrope.

Literatura: Istorija umetnosti, H.W. Janson, šesto prošireno i dopunjeno izdanje, 1982;
Opšta istorija umrtnosti – grupe autora, Narodna knjiga Alfa

5
Pol Duran-Ruel (1831-1922), francuski preprodavac umetnina, blizak impresionistima.
6
École des Beaux-Arts (“Škola lepih umetnosti”), predstavlja grupu uticajnih francuskih škola umetnosti.
7
Istorija umetnosti – Marija Karla Prete i Alfonso de Đorđis

Istorija umetnosti – Branislav Vujić

Enciklopedija Britanika – Jedanaesto izdanje (Internet verzija)