LEKCIJA: FIZIČKA SVOJSTVA I PODELA UGLJOVODONIKA

Zemni gas, benzin i mazut koriste se kao goriva, a bitumen za asfaltiranje puteva. U svećama se nalazi parafin. Za sve ove
supstance, koje imaju primenu u svakodnevnom životu, zajedničko je da su smeše ugljovodonika.

Ugljovodonici su organska jedinjenja čije molekule sačinjavaju isključivo atomi ugljenika i vodonika.

Na sobnoj temperaturi, ugljovodonici mogu biti u sva tri agregatna stanja. Oni koji imaju mali broj ugljenikovih atoma su
gasoviti, sa nešto većim su tečni, a sa najvećim su čvrsti.

Ugljovodonici se u vodi ne rastvaraju, jer su veze između ugljenikovih atoma nepolarne. Koliko god mućkali benzin i
vodu, uvek ćemo dobiti dva sloja. Gornji sloj je ugljovodnik, jer je on ređi od vode. Zato voda ne može da ugasi upaljeni
benzin, na primer.

Ugljovodnici se dele na aciklične (imaju otvoren niz ugljenikovih atoma i on može biti razgranat i nerazgranat) i ciklične
(ugljenikovi atomi formiraju prstenove). Ukoliko su između atoma ugljenika sve jednostruke veze, takvi ugljovodonici su
zasićeni, a postoje dvostruke, odnosno trostruke veze, onda su nezasićeni.

Metan lako sagoreva, on je osnovni sastojak zemnog gasa. I drugi alkani u smeši čine goriva poput nafte, benzina i dizel
goriva. Sagorevanjem ovih goriva dobijamo energiju za rad u svim oblastima života.

Sveće su napravljene od parafina, smeše alkana. Drugi naziv za alkane je parafini. Ovaj naziv potiče od latinske reči
parum affinis, koja ima značenje „slabo reaktivan“.

Nekada su se sveće pravile od pčelinjeg voska, ali danas su najčešće od parafina. Parafin se dobija iz nafte.

LEKCIJA: NAFTA I ZEMNI GAS - IZVORI UGLJENIKOVIH JEDINJENJA I ENERGIJE

Potrebe savremenog društva za energijom su velike. Glavni izvor energije su fosilna goriva. Osim što su goriva, zemni gas
i nafta izvori su sirovina za mnoge industrijske grane. Zemni gas i nafta smeše su različitih ugljovodonika.

Smatra se da su nafta i zemni gas nastali od organizama koji su davno živeli na planeti i danas su poznati samo njihovi
fosili (otuda i naziv fosilna goriva). Kako je tekao proces formiranja fosilnih goriva možete da vidite u stripu na sledećem
linku:

Zemni gas

Sastoji se uglavnom od metana (do 97%), etana, propana, butana i ugljovodonika koji su na sobnoj temperaturi i
atmosferskom pritisku u gasovitom agregatnom stanju. U njemu se mogu naći i drugi gasovi (azot, ugljen-dioksid,
helijum, sumpor-dioksid i sumporvodonik). Sastav zemnog gasa varira u odnosu na mesto gde ga nalazimo. Može biti
iznad nalazišta nafte (zato ga zovu „gasna kapa“) ili samostalno u dubini zemlje. Do potrošača doprema se gasovodima .

Pre nego što se pusti kroz gasovod, iz zemnog gasa se uklone teži ugljovodonici, a propan i butan se prevode u tečno
agregatno stanje. Od drugih ugljovodonika pravi se tzv. prirodni benzin.

Nafta

To je smeša zasićenih acikličnih i cikličnih ugljovodonika, kao i aromatičnih ugljovodonika. Često sadrži i jedinjenja
sumpora, azota i kiseonika od kojih potiče neprijatan miris. Ova jedinjenja su nepoželjna.

Nafta se vadi naftnih bušotina koje mogu biti na kopnu i na moru. Sirova nafta se prerađuje u fabrikama koje se zovu
rafinerije. U rafinerijama od sirove nafte dobijaju se proizvodi koje zovemo derivati nafte. Ti derivati su takođe smeše
supstanci, ali te supstance imaju međusobno slična fizička svojstva.
Nafta i neki njeni derivati.

U većini rafinerija derivati nafte dobijaju se frakcionom kondenzacijom, dok se u nekim dobijaju frakcionom destilacijom.
Reč „frakcija“ potiče od latinske reči „frangere“ koja ima značenje „lomiti“. Kada nešto polomimo, dobijamo delove i te
delove nazivamo frakcijama.

Postupci za poboljšanje kvaliteta i povećanje prinosa derivata nafte su:

Rafinacija - uklanjanje nepoželjnih sastojaka;

Krekovanje - proces pri kome se ugljovodonici sa većim brojem ugljenikovih atoma prevode u ugljovodonike sa manjim
brojem tih atoma.

Kvalitet benzina izražava se oktanskim brojem.

Najpoželjniji sastojak benzina je izooktan, a najnepoželjniji je heptan.

Oktanski broj benzina se određuje tako što se poredi sagorevanje tog benzina i sagorevanje smeše izooktana i heptana.
Pa, tako, benzin oktanskog broja 90 ima iste karakteristike tokom sagorevanja kao smeša od 90% izooktana i 10 %
heptana.

Radi poboljšanja kvaliteta benzina, dodaje se tetraetilolovo. Ova supstanca omogućava da sve komponente benzina
sagore za približno isto vreme, čime se postiže ravnomerniji rad motora. Da bi olovo izašlo iz motora, dodaje se
dibrometan koji ga prevodi u olovo-bromid (supstanca na slici desno). Ova supstanca zagađuje vazduh, pa se
usavršavanjem procesa krekovanja dobija bezolovni benzin koji manje zagađuje.

Od nafte se dobijaju raznovrsni proizvodi: plastične mase, lekovi, tekstilna vlakna, najlon (čarape), boje, deterdženti,
eksplozivi...

Iako je značaj nafte i njenih derivata neporeciv, ove supstance predstavljaju značajne zagađivače životne sredine.
Zagađivanje se može desiti tokom eksploatacije nafte (bušotinama), prevoza (havarije na tankerima - brodovima koji
prevoze naftu), prerade (u rafinerijama) i korišćenja (izduvni gasovi).