Tumačenje laboratorijske analize krvi (Normalne vrednosti

krvne slike, kod kojih bolesti su povišene, smanjene,..)

Autor: dr Sonja Ilić Postavljeno: 06.05.2009
Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog
nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima
nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono
podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje
vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika,
hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav
krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Kompletna krvna slika (KKS)

Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih
poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim
materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV,
MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste
leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit

Eritrociti
Eritrociti (RBC), crvena krvna zrnca, su najzastupljenije ćelije a uloga im je da transportuju
kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva. Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l
do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce). Snižene vrednosti
su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti povećane
u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.

Hemoglobin
Hemoglobin (HGB) je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u
tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i
zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik
prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid.
Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem
kiseonika. Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena kod
anemija. Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija

Hematokrit
Hematokrit (HCT) predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su
za žene 0.356 - 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit
može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvožđa
hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da
bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je
smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre,
opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.
Eritrocitne konstante
1
Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita
i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita.
Normalne vrednosti su 81 - 99 fl
MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Normalne
vrendosti su 29-32.9 pg
MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar
eritrocita. Normalne vrednosti su 310 - 350 g/l
RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne vrednosti
su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što je
karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički
pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom
razmazu.
Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su
značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim
vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Povećane vrednosti eritrocitnog
indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povećane
vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne
kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i
emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod
teških alkoholičara.

Leukociti
Leukociti (WBC), bela krvna zrnca, se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija.
Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo
odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Normalne vrednosti su
3.9 - 10x109/l. Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi veći broj
ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, povećava
se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) nastaje usled kancerozne
mutacije mijelogenih ili limfogenih ćelija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca,
javlja se kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod
pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja
broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske
analize.
Neutrofilni granulociti (NEU) su najzastupljeniji fagocitni leukociti. Neutrofilni granulociti su
zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.
Normalne vrednosti su 40-70%
Monociti (MONO) zajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenog
sistema u organizmu. Monociti su nezrele ćelije čija je sposobnost da se bore mala, međutim,
kada jednom uđu u tkiva, počinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se
bore sa infektivnim agensima.
Normalne vrednosti su 1-10%

Eozinofilni granulociti (EOS) učestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i

parazitarnih infekcija.
2
Normalne vrednosti su 0 - 6%
Limfociti (LYM) predstavljaju populaciju leukocita koja uključuje dve osnovne subpopulacije:
T limfocite, koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i B limfocite koji se transformišu u plazma
ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu. Normalne vrednosti su
20 - 50 %
Bazofilni granulociti (BASO) su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i
učestvuju u alergijskom odgovoru.
Normalne vrednosti su 0-1%

Trombociti
Trombociti (PLT) su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi . Normlane
vrednosti su 140-450 x 109/l. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju,
trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Višak izaziva
pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom
sistemu.
Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju
elektronskim posmatranjem određenog volumena krvi u brojaču, a to su:
PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-25
MPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl

Sedimentacija eritrocita
Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži
antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti će se postupno početi
taložiti na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu
ili bolest, kao što je npr. leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje
mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja.
Normalne vrednosti su 2-12 mm/h. Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija,
masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne
reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama
šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).
Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih
stanja, pojedinih vrsta anemija.

Tumačenje biohemijskih analiza krvi (Povišene i smanjene

vrednosti kreatinina, amilaza, bilirubina, transaminaza,
CRP, GGT, holesterola, triglicerida,...)
3
 Autor: dr Sonja Ilić Postavljeno: 10.05.2009
Stalno smo u dilemi da li su naši biohemijski parametri laboratorijske
analize u granicama normale i šta se dešava ako su povišeni ili sniženi.
Zbunjuju nas i stručni medicinski termini poput, alkalna fosfataza,
kreatinin, amilaza, C reaktivni protein(CRP), transaminaze, GGT,...
šta znače pojedine skraćenice i koja je njihova uloga u organizmu.. Ovaj
članak će na najednostavniji način pokušati sa da sve odgovore na vaše
dileme o biohemijskim parametrima laboratorijske analize.

Alkalna fosfataza (ALP)

Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim koji katalizuje hidrolizu monoestera fosfatne
kiseline i alkohola. Enzim je prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima,
kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potiče iz
jetre, a u serumu dece i iz kostiju.
Normalne vrednosti u krvi: 78-217 U/l za muškarce; 68-234 U/l za žene.
Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj
osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padžetova bolest).
Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen,
ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti, kongestije
srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu. Povećane
vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom", što je
normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma. Takođe, ALP je fiziološki povišen kod trudnica u
trećem trimestru trudnoće.

Gama glutamil transferaza (GGT)

GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima.
Najviše -GT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima
intenzivne apsorpcije aminokiselina.
Normalne vrednosti su 8-40 za muškarce i 5-35IJ/I za žene.
Aktivnost je povišena kod ciroze jetre, akutnog virusnog hepatitisa, hroničnog hepatitisa,
pankreatitisa, infarkta miokarda, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primarnih ili
metastatskih tumora jetre, oštećenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srčane
bolesti i zloćudnog tumora pankreasa.

Aminotransferaze (Transaminaze)
Aminotransferaze su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i
ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Određivanje
katalitičke aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, i u
diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti. Prisutni su u krvi u dva
oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT).
Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštećenju prvenstveno jetre, (akutne
infekcije ili toksičnog ošćtećenja jetre, ciroze ili rak jetre) i infarkta miokarda.
Aspartat aminotransferaza (AST)
AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišiću, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u
nizu drugih organa.
4
Normalne vrednosti : 7-38 IJ/I
Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, mišićne distrofije, kod bolesti jetre
(izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod
opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa).

Alanin aminotransferaza (ALT)

Normalne vrednosti: 8-41 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima,
unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa
(hronični i akutni pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.

Alfa amilaza
Alfa amilaza je enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih
sokova. Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju
uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvačnih žlezda.
S-alfa amilaza –normalne vrednosti: 28-100 IJ/I
U-alfa amilaza – normalne vrednosti: - 0-450 IJ/I
Amilaza je povišena u serumu obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod
bolesti pljuvačnih žlezda (mumps), a može biti povišena i kod bolesti bilijarnog trakta
(holecistitis, holangitis, holelitijaza), perforacije čira na želucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu,
uremiji i u postoperativnim stanjima.

Kreatin kinaza (CPK)

CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog
metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišići i mozak.
Povišenje nivoa u krvi javlja se u svim slučajevima gde su oštećena i razorena pomenuta tkiva -
srčani infarkt, povrede mišića, mišićne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar
praćen nekrozom.

Laktat dehidrogenaza (LDH)

LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima i
katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata.
Povišen je u megaloblastnoj i pernicioznoj anemiji, virusnom hepatitisu, šoku, hipoksiji, infarktu
miokarda, cirozi, opstruktivnoj žutici, bubrežnim bolestima, metastatskom karcinomu, kod svih
stanja praćenih propadanjem skeletnih mišića, jetre, pluća, kože. Takođe, i kod raspadanja
crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.

Bilirubin
Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. Oko 80 % bilirubina nastaje
razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života eritrocita u krvi) u
retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz
prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina
(mioglobin, citokromi, katalaza). Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada
postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca.
5
Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutica.
Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/L.
Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci povišenja mogu biti dugotrajno lečenje
nekim lekovima (tetraciklini, antiinflamatorni lekovi), postojanje kamena u žuči ili virusna upala
- hepatitis (A, B i C). Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema
u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija.
Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Urea
Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće
azotemija il i uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije
bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće.
Normalne vrednosti uree u krvi: 2,8-7,2 mmol/l.
Povišena koncentracija uree u serumu je kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu
sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je
povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i povrede.
Snižena je kod dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre.

Kreatinin
Kreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izlučuje iz organizma.
Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije, pa je dobar
pokazatelj funkcije bubrega.
Normalne vrednosti: 53-124 umol/l
Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i
oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti
i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Uzrok može da bude i jak proliv koji je
doveo do dehidracije organizma.
Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

Mokraćna kiselina (urati)

Mokraćna kiselina je proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i
nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je
mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem
stolice.
Normalne vrednosti: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L.
Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima), a
razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči.
Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoći,
kod alkoholičara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loše ishrane, bolesti jetre, kod
gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštećenje funkcije
bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili
zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja
tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokraćna kiselina.
Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

6
Lipidi
Visoki rizik učestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida.
Poremećaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u
plazmi, i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina.

Holesterol
Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u
organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj.
žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.
Normalne vrednosti u krvi: 3,10 - 5,5 mmol/l.
Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom
ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti
(hiperholesterolemija tip IIa). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i
kontraceptivi.
Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško
oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u
slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.

HDL-holesterol
Od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL kolesterol (Heavy density
cholesterol). HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Što su
više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.
Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L.
Povećani HDL je pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti.
I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na
unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su
infarkt srca i moždani udar).

LDL holesterol
LDL kolesterol ili ″loš holesterol″ i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna
oboljenja i za aterosklerozu
Normalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol/L.
Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava
rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze

Trigliceridi
Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne
sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku
masnih naslaga.
Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/L.
Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma,
šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih
lekova npr. kontraceptiva, i što je za savremenog čoveka veoma važno istaći stres.

7
Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod
malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.

Ukupni proteini
Proteini su gradivni materijal čovečijeg tela. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno
povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene.
Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina, a složeni proteini pored svoje
proteinske strukture sadrže i tzv. neproteinsku ili prostetičnu grupu. Funkcija pojedinih proteina
može biti: održavanje osmotskog pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska,
transportna, hormonska itd.
Povećana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije,
paraproteinemije i mijeloma i hroničnih bolesti (ciroza jetre, SLE, sarkom, kronične upale).
Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije,
gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina ili povećanog katabolizma proteina
(hipertireoza, diabetes melitus, nefroza, malapsorpcija), kod leukemije i nekih drugih malignih
bolesti.

Albumini
Albumin je protein koji se sintetše u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti
u organizmu.
Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom), urođenih
grešaka organizma (disalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opekotina i enteritisa.

Glukoza
Glikemija pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Koncentracija glukoze u krvi se održava u
granicama normale delovanjem složenog hormonskog sistema.
Normalne vrednosti: 3,5-6,1 mmol/l.
Povišena koncentracija glukoze - hiperglikemija – diabetes mellitus, feohromocitom, teške
opekotine, šok, stanja sa povišenim adrenalinom.
Snižena koncentracija glukoze - hipoglikemija – hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa,
manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremećaja u metabolizmu glikogena i
ponekad kod bolesti jetre.

Glukoza tolerans test (OGTT)

Dijagnoza šećerne bolesti ili drugih oblika poremećaja u metabolizmu ugljenohidrata potvrđuje
se izvođenjem klasičnog testa tolerancije na opterećenje glukozom (OGTT). OGTT je test kojim
se ispituje metabolizam ugljenohidrata i pomoću kojega se može prepoznati rani stadijum
dijabetesa. Koncentracija glukoze je, nakon opterećenja organizma glukozom, povišena i u testu
se određuje vreme za koje će koncentracija glukoze pasti na normalu. Ovaj test oponaša
fiziološko uzimanje hrane pod standardnim uslovima.

8
Gvožđe
Gvožđe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo hemoglobina,
mioglobina, citohroma i mnogih enzima. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem,
zatim jetra, slezina, koštana srž i bubrezi. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko
faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži,
gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i
parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje
koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.
Normalne vrednosti: 8,9-30 umol/L.
Smanjena koncentracija gvožđa u serumu (hiposideremija) je posljedica nedostatka gvožđa u
organizmu čiji uzrok može biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak gvožđa (nefroza, nefritis,
teža krvarenja) ili smanjeno otpuštanje gvožđa iz RES-a (akutne i hronične infekcije, autoimune
bolesti) i u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze).
Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog
ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne
upale jetre, kod trovanja olovom.

TIBC I UIBC
Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom ili siderofilinom.
Od količine transferina u serumu zavisi koliko se gvožđa može vezati, odnosno koliki je ukupni
kapacitet vezivanja gvožđa u serumu, TIBC (total iron binding capacity). Normalno je da samo
jedan deo transferina ima vezano gvožđe, dok je drugi deo transferina slobodan, tj. nezasićen.
Taj deo transferina koji još može vezivati gvožđe zove se nezasićeni kapacitet vezivanja gvožđa,
UIBC (unsaturated iron binding capacity).
TIBC je smanjen u cirozi, hemohromatozi, nefrozi, hroničnim infekcijama i malignim bolestima,
kod razaranja crvenih krvnih zrnaca, uremije.
Porast TIBC-a se često javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom gvožđa u organizmu, kod
nekroze jetre zbog otpuštanja feritina, kod žena koje koriste oralne kontraceptive, kod anemija,
krvavljenja, trudnoće i akutnog hepatitisa.

Elektroliti
Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode, održavaju normalni osmotski
pritisak i hidrataciju, potpomažu rad srca i drugih mišića, aktivatori su enzima itd.

Kalijum
Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu
njihove oštećene kontraktilne sposobnosti.
Normalne vrednosti: 3,8-5,3 mmol/l.
Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama
kalijumovih soli, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde.
Smanjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne diureze,
povraćanja, proliva ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tečnosti, hiperfunkcije
nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane, gladovanja, gubitka povraćanjem ili dijarejom i naglog
prelaza kalijuma iz ekstracelularne tečnosti u ćeliju (dijabetična acidoza).
9
Natrijum
Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u
velikoj meri raspodelu vode u telu.
Normalne vrednosti: 139-154 mmol/l.
Povišene koncentracije nastaju kod hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, kod preteranog gubitka
tečnosti (povraćanje, proliv), traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema.
Smanjen je u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa,
preteranog gubitka, gastrointestinalnih poremećaja (gastritis, tumor želuca, intestinalna
opstrukcija), jake diureze, hipofunkcije i infektivnih bolesti (pneumonija).

Hlor
Predstavlja neorganski anjon u vanćelijskoj tečnosti. Izuzetno je važan za održavanje
kiselinskobazne ravnoteže u organizmu.
Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u slučajevima povraćanja, proliva, ozbiljnije
insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroničnog plućnog emfizema, šećerne bolesti,
prekomernog znojenja, poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, metaboličke alkaloze.
Kada se hlor preterano konzumira ili zadržava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze
(kiselosti). To se viđa pre svega kod bubrežnih bolesti, dehidratacije (gubitka tečnosti iz
organizma) i preteranog lečenja fiziološkim rastvorom.

Magnezijum
Prvenstveno je međućelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao
i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.
Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma,
najčešće intravenski ili u vidu injekcija.
S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češći
njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka učestalim stolicama,
hroničnog alkoholizma i hronične upale jetre.

Kalcijum
Kalcijum se u organizmu nalazi najvećim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1-2%),
Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda
sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda), unosa namirnica koje sadrže kalcijum,
aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.
Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod pojedinih tumora i
metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti
praćenih razgradnjom kostiju.
Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D,
insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u
organizmu, upale pankreasa.

Fosfor
Fosfor je uz kalcijum važan za izgradnju kostiju, takođe je važan u aktivaciji mnogih
metaboličkih puteva. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih
žlezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju.
10
Povišene koncentracije fosfora nalazimo kod Pagetove bolesti, nekih malignih bolesti i kod
pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Povišen je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i
hipervitaminoze D.
Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod preterane konzumacije
alkohola i kao posledica uzimanja nekih lekova smanjen kod hiperparatireoze, D
hipovitaminoze, hroničnog alkoholizma, oboljenja jetre, poremećaja acidobazne ravnoteže.

11