1 !

PUT KA MAJSTORSTVU ..
• ~UT KA MA STO
(1) 1
cc PUT
PUT
E PUT
j.L.AVERBAH
AAKOTOV .

~r
M.M.jUDOVIC
PUT •
PUTKA
~ .i PUT MAjSTORSTVU
,

~ PUT • ,
>. )j ISTORljA
I TEORIJA
..... PUT OTVARANJA
:::::> PUT •
KOMBINATORNA
Q.
• PU'" I POZICIONA leRA
•
..~?':;,., PU TEORIJA I PRAKSA
•
,~
, L ZAVRSNICA
. ,~ . •

PU
•
.;-". ~'.
PUT KA MAJSTORSTVU
.J
j PUT KA MAJSTORSTVU
·~,.w~
" ..;~;;
;
PUT KA MAjSTORSTVU
•
1. 'j

J.L.AVERBAH
M.M.JUDOVIC II
I
AA.KOTOV
," M.M.JUDOVIC

ISTORljA
I TEORIjA PUT KA
OlVARANjA MAJSTORSTVU
, 1- - - - - - - - - - - - -
2.
AAKOTOV

KOMBINATORNA
I POZICIONA Ud zben ik saha za ml ade

leRA

3.
J.L.AVERBAH

TEORljA
I PRAKSA Fi sku l tura i sport - Moskva
ZAVRSNICA Centar za unapredj iva nje saha - Beograd
. 1977
Pm",o s ruskog : VL ADI M I R POLl£VK TOV
PRE DGOVOR
Lcklor: NEDELJKO J ES IC

U rednik izdania n a s' pskoil , ualskom ieziku M ILl VO J E MO LE ROV It No odresu r edakci je "Sa h ovskc , I<o le" II Cen lraln oj le lev izij i SSSR StiZll hilja de
pisama iz svih krajeva zcml je. Njihov smisao je uglavnom istovetan: "Zamisao da se
11 3 tclcv iz iji dric prcdavanja iz teori; c sahovske igrc je dob ra, cak i odlicna stvar. Ali
bi la bi jos bo lje a ka bi sc pr i ruci n3sia i knjiga koja bi odgova rala izlaganjima pre-
d Jvaca . J er, ma koliko bila dob ra. sva prcda vanja na Iclcv izij i svcdcna su na kratko.
za tu svr hu precizno odrcdjcl1o vrcmc. Pomoc u knji ge maglo bi se ra diti i kasnije, U
sva kom za to pogo dnom trcnutku."
Eta kako se rod il a id cja da se t rud predavaca na televiziji objed ini u zajednickoJ
knj izi. koja hi Ij ubi teljima sa hovske igre mog la da bu de valjan sa putnik i sa vetni k.
Amater i se obicno l ai c na sla bo poznavanje tcori je, mislee i pri tom uglavnom
na teor iju o tvaranja. Stvarno, sa h ist i su potreb na znanja koja bi mu pomogla da
um csno od igra pocetak part ije, da stvori na jraciona ill iji mobiliza ci oni plan . Teor ijska
m a nja pomaiu sahi sti da se bri e snadje u ov im iii oni m stan uardni m pozicijama.
Kona cno, ona pomaiu da se prccizno obav i posao u tehn ic kom s tadijumu partij c -
da se pravil no oceni nasta la zavr snica i da se izabere n ajefika sniji pl an igre.
Pa ip a k. ulogu zna nja u salHI ne Ireba precenjiva t i. Sa h je raznovrs!an j u procesu
igrc je na jvai llijc da sc igra c sa mos talno s naJ.illi u razl icit im sH uacij ama , da ume da
uoei sve osobenos ti pozicij e, izvede prav ilan za klj uca k, prec izno raz motri moguc.'ne
nas tavke i od nj ih oda hcre jedan. naj bo lji .
Sposol.>n ost sa hi s tc oznaca vaj u dva vaina pojrna : smisao za kombin ova nje I
oseea nj e za poz icij u. Ova prvo znac i sposobllost da SC u pozicij i pronadju skrivene
rnogucne kombinacije, da se uoec takti cke spccific. nos ti i proracllnaj u sve var ij an te.
Drugo jc - sposob nost da se prav ilno shva tc karakt eris tike nasta le pozicije i da se
uoe i 0 110 s to je najvainij c, st o je u oceni te pozici je ad odl uc. uj uc.' eg zna caj a.
Sposobnos ti sah iste mogu se razv ij ati . t\loi e sc s teei i razvijati oseea nj e z.a pozi·
ciju, moze se usavr siti sposoh nost za kom h inova nje - i u tome autori vid e osnovnu
ul ogu knjige " Put ka majs torstvu" .
60904-099 Udzbenik se sas toji iz tri dela. Prvi dec - nIs torija j teorlj a otvaranja" - na·
A 009 (01)-77 6 .. 06"0.0. p isao je int crnaciona lni majs tor M. M. J u dovic. Glav n i zada tak udfb enika u oblasti
otva ranja je da se citaoc u pomogne da shvati osnovne idcje i pr incip e s trategije olva·
ral1 ja , od kojih poti cu mnogob rojna razgranjav3 nj3 varijnn ata. Drugi deo - nKombi.
© Flskullura sporl- Mos kva nat orna i pozici ona igra" - je iz pera velcnwj stora A. A. Kol ova . Zada ta k log dela
je da Sf ci taocu pomogne da razv ij c komb inal orne sposobnosti i osocanje za poz iciju
5
I da pobolj sa lehniku izracunavanja varijanata. Aulor za v r snog ddt! - "Teorija i
pra ksa zavrSnica" - je velemajs tor J. L Averba h . IZlll:a \' <J ll je tog dcl a iakexijc IrcLa
da utice na razvoj oscca nj a za pozi ciju i da pomog nc 1I savl a daviln ju tchnicl\ og me toda
igrc u za vr snoj fa zi pa rt ijc.
Da kle, udibe nH, jc Il <l pisa n 1I skli1du s p lano m sah ovske igre. b\edjulim, bilo hi
bolj e da se u izuca va nj ll kursa id e ncs lo iz mel1j cnim redom Ij. lI:1jprc se treba up oZll illi
sa prv ih pe l gla va de la .. Is torija i tcor ija o lvaranja", zatirn prouc ili deo koji jc posvc·
t en sredi snji ci i tek pos le toga prec i na zavr sne g lave deJa 0 o tvaranjilll3 i nn deo 0
zavr sni cama.
Osnovni preduslov za uspeh u sahli je sm isao za sam osiaian rad . Zato je u udibe-
niku dosta prm;tora odvojcno za vei. be, koje obogacllju i uCvr SCUjll znanja i is\m siva
sieecna iZll ca valljem pojedinih ode ]jaka knjige . Za rcsavJnjc znd a laka iz vdbi Il CO-
ph odna jc poscb na sveska u koju Ire ba upi sivali svoja potpun8 rc.senja i odgovore na
pitanja, tako da 10 bude svojcvrslla i veoma Iw ri sna doplilla lI<1ibcnika .

POGOVOR SRPSKOHRVATSKOJ' \ IZDA NJU

Metod ra da "Sahovske skolc" na sovj c lskoj le levi ziji nije b io nepozn a l u jugoslo-
venskim sa hovskim krugovima oi pre izlaska ove knji ge. Ve lelllajs tor A. Kotov i in-
ternacion a lni maj stor M. Judovic. u sa radnj i sa Ccntre m ZLi ullaprcdj iva nje saha iz
Beograda , odriali su pre toga citav niz uspelih pr cdava oja u JlIgos laviji. po metodu
sovjelske telcvizij ske sa hovske sko le, i upravo jc to <lovel o do izdavanja eve Imjige
ina srp skohrvai skom jez iku. Ini ci jativa je spon tano data od samih sll1 salaca a istu su
zajednicki prihvati li "Fisku ltura i sperl" iz Moskve i Cc nlar za unap redji vallje saha iz
ISTORljA
Beograda , koji su zajed ni e ld izdavac i ove kn jige.
Knjiga predstavlja celoviti udibenik iz sahov ske leorije, a priprem ili su je pre-
I TEORljA
davae i sovjetske telcvizij ske sahovske sko le: velcmaj slor J . Averbah, velemajstor OTVARANjA
A. Kotov i inlernac ionaln i maj s lor /It Ju dovie, inace poznati sahovski pedagozi
zasluini za podizanjc ml adi h sahi ~ta u SSSR-u.
Knj iga je namenje na. u prvom rcdu, sislemals kom uvodjen ju ml adi h sahi sta u
sve tajne sahovske igre. Ona e.e vrio dobro posluiili i kao melod sko gradivo mllogo·
brajnim sahovskim instruklor im a koji radc sa ml ad ima U okvir u Akcijc"Sah u skole'\
koja, iz godine u godinu, postajc sve masovnija i popularnija u celoj zemlji. Knj iga jc
namenjen a i kalegorisanim sahi sti ma, koji vee. dos la znaj u 0 sahu , jer te u nj aj na e. i
vrla inleresantne primere i vcibe, koje e.e im pomoci, da jos vi se nauce i postignu u
sahu _ upravo, kaka to i sam naziv knjige i<alc na svom pulu " I<a maj storstvu u
Sahu",
Urednlk srpskohrvatskog IzdanJa
Mil iv oje Molerovl';
 CA TURA NGA I SATRA NDZ
Karla je nastao sa h? Ougo se sma·
tralo da j c to bila krajcm V iii pocetlwfTI
VI veka nase ere, kada se sa il ra zvio
kao vojn3 igra. Medjulim , poslednjih
godi na nallena ckspedicija pod ruko·
vods lvom profesora G. Pugacenkove
dosla je do novog otkrica . U loku ar·
heoloskih radova koje je ta ekspedicija
izvodila u na selju Dalvcf1.in Tepe u
Uzbcki stanu nadjene Sli dYe figuri ce
ad slonova ce koje pripadaju peri odu
vladav ine ku sa nskog cara Huvi skc (I I
vek nase ere). Mnogi slrucnjaci smat-
raju da su to sa hovske figuri ce. Aka
je to ta cno, onda je sa h "postaa sta riji"
za olpril ikc 300 godi nal
U drev noj Indiji prvobitna form a
igre sa ha zva la se "Ca turanga", to jest
"cetvorosastavnik". Daleki predak sa-
vremcnog sa ha, ca luranga je hila igra
kaja je adrazavala saslav i pa red ak
tadas nj e indijske vajske, koju su sa·
cinjavali pesa dija, kanjica, slanevi i
bama kola. Kretanje figura odredjivano
je baca nj em kocke.
U slarinskoj hrenici " Harsa Cari·
Ira" iz cpohe radze Harsa (600- 648
godinc) kaze se da ,,~ahovske lable
uce kako se ra spored juj e vojska" .
Ispocetka u cat urangi st raSa I1 sian
kretao se pravo, ru seei sve na svam
pulu. Ta figura bila jc prcdak dana s·
nj eg tapa. Za ti m su ul oge tapa pripale
homim koJima, dok je sian paeeD da
prevozi horce po dij agonali skokorn
preko polja. slo jc pokaziva lo koliko
jc on bio jaci ad pesadinca koji jc u
napad krclao poi ak a, premestajuci se
sarno na susedno pelje.
Caluranga je poslepeno poslajala
popularna i preko indij ski h gran ica.
Razvoj lrgov inskih veza medju naro-
dim a dop ri nosio je razrneni i na poiju
kuiture. Po svcrnu sudeC: i, Sah se pre·
nosio sa Istoka prerna Zapadu, elprilike
po ovakvoj shemi: Ind ija. Iran, Srednja
Azija, arapske zemljc, Evropa.
Na bl as t. nisu sacuvana ni tacna
pra vila ea turangc, ni potezi neke adj·
grane parlije. J edina u delu cuvenog
naucnika iz Horezma Al Birunija (po-
celak XI veka) nalazi se opis ca turange,
koji sad rii tek neke ovlasne podatke
a toj igri. Malo je verovatno da je u
ea turangi, u kojoj je elemenal slucaj·
nosti igrao veliku ulogu. bilo rna kak·
vih ozbiljnijih teoretskih ranada.
Istarija i teorija .sahovskih alva·
ranja poCinje kasnije, odond a kada je
bluranga, posle nj enog prodora u Iran
i Srednju Aziju - Bak lriju, Sogdu,
Horezrn - bitno usavrsena moder·
nizova na.
Drugi islarijski stepen u razvoju
9

Saha - sa tra ndi - preds tavlja novi, vi si
ob lik calura nge. U salrandiu ishod
bo rbe vi se ne odredjuje slucaj (baeanje
koekc) vee logika i snalailjivost igraca.
Ta igra je s lekl a ve l iku po pul a rnos l.
Arapsko osvajanje Ira na i stva·
ranje snaznog ara pskog kalifata orno·
g ucili su dalj i razvoj satrandia u
drugim zernljama, nj egove nove kva·
litativne promene. U I X veku 0 sa·
trandiu je postoja la obim na struc.na
Ii teralura i dobro razradjena leorija.
Kakva su hila pravi la salrandia i
u cemu su se ona raz likovala od sa·
vrernenih pravila sahov ske igre?
Sasvim s licn i sada snjim hili su
polezi topa , kon ja i kralja. Nije bilo
rokade u njenom dana snjem ob li ku .
Pesak $e bez izuzetka kretao sarno po
jedno polje napred. S ti gavsi na osmi
(odnosno prvi) red, mogao jc da se
pretvori sarno u damu. Medjutirn,
tada je dama bil a s laba fi gura , jer je
m ogla da se pomeri sarno na su sedno
polje po dijagol1a li .
Dru kcije se kretao i slon. 1j. danas·
n ji lovae. On je isao dijagonalom, a li
j e mogao da stupi sarno na lreee polje,
a aka rnu je na putu sta jaJa neka fi g ura,
lovac ju je presk'a kao a da je pri ta m
nije mogao uzeti.
Dobitak partije nije se postizao
sarno matom. vee i patom. Pabeda se
racunala i ka d se osvoje sve prot ivn icke
figure.
Ova prav ilo ilustruje problem iz
rukopisa arapskog majstora AI·Adlija
(IX vek).
Eva kako je u lorn rukopisu api·
sana resenje ovog probl ema : IICrni
nema ni sla bolje od uZimanja pesa ka
(I. . . T : £7) " na Sta mu Grveni (bel i)
daj~ sa h svoji m potezom (2. TdB·H,
on tada ide dole na drugo polje a!fila
10
(Iovea: 2... Ke7), zatim rnll daje sah
kon jem sa trcceg carevog polj a (3.
So6+ ); i on staje na drugo polje svog
konja (3 . . . Kb7); erven i 'tav lja svog
roha·· na pol je Illfi la pred rehorn
(4 . Tf8); rn a gde sa d crn i krenuo svoji m
rohom, crveni cc dovesti svog roha na
drugo polje alfila, na mesto gde je
s tajao erni roh (5. Tf7+ ), i ernome ne
preostaje ni sla drugo nego da ga lIzme
(5 ... T: £7), onda on svojim kOlljem
ug roiava ca ra i roha (6. Sd8+) i sigurno
dobija."
Period razvoja srerlnjevelwvne araps·
ke kulture i I<ulture na roda Srednje
Azije bio jc nesumnjivo i period proc·
vata sa hovsl<og rn aj s tors tva. Iz lih
vrernena sacuvano je mllago rasprava
o sa lran diu . im ena c.uvenih maj stora,
is lraiivaca teorije sa tra nrl za.
Nedavno je u odcljenju rukopisa
ln stitut a orijentalistike pri Aka dcrniji
nauka Uzbekistana pronadjena prava
encik lopedija sa t randia, rukop is koji
sadrii oko tri sta raz liCitih pozicija .
Nap isao ga je, po svoj prili ci . jos u
X II veku , rednjevekovlli tadZiCki majs·
tor Abdu!fath Sidzizi.
Vee ina poz icija koj(' je on pred sta·
via odnosi se na sredi snji cu Hi zavrs~
• Ovde i dalje u zagradama su
napomene au tora.
•• Tako je u sa l ran diu nazivan
top,
nieu. U rukopi su ima mn ogo problema -
man suba, kao i deset pozicija iz o t·
varanja - tabija, 0 ],ojima cerno go·
voriti ka snije .
Satrandi je hia ;: anim ljiva igra ,
ali i dost<1 ncusavr se na . Nairne , u pa r-
tijama salrandia dogad jaji su se od-
vija l i veoma s p o r~, treba lo je da prodje
dosta vremena dok fi gure i peSaci ne
dodju u dodir.
"Otvaranje u ~alrand r u nij e bas
bilo int eresan l no zilpa z io je poznali sa·
hovski isl or icar eng leski profesor N. A\e·
rej - jer sva ka strana mcgla je dugo da
varira poleze ne do lazet i u dodi r sa
prq tivnikom}'
Tokom vremena u vezi s lim pro na-
djeno je zanimljiv o rescnje. /I"\aj stori
sat randia razradili su go love poz icij e
o tvara nj a - tabije - sa pr ib l iin o is·
tim moguenost ima za obe s lra ne.
Sredlljevckovne ta bij e sa trancl i a ko·
je su sacuvane do na sih dana sa kup·
Ij ene su u kapitalnoj s tudiji H. Mereja
nIstor ija sa ha". On navodi ukupllo
trideset jednu ti:lbiju. N iz tabija, koje
ni su bile pozna te Mereju, nal aze se u
ra sp rav i Abulfatha.
Ova tabija - II Dvostruki Almu Sa '
nalt" - nas tala je pos le dvana es tog
poteza. Otvaranje "Dvos t ru ki Almu sa·
nah" preporuc iv ao je teareti ca r satra n·
din Abdu Harad i Ladz ladi (um ro oko
970. godine). Po njegovom mi sljenju,
verovalno zasnav.:mom na izucav anju
pra k ~e svog vrem ena , najbolji je stra -
tc: sk i plan za belog kretanj e pe-saka
"g" i "h". 'apomi njcmo da je Ladi!adi
aut a r rasp rave ko ja sadrii iserpne ana·
li ze o t varanj a Sa t rand ia.
Zall imljiv o je cia je p07. ic iju iz
tabij e " Dvostruki Almu sa nah" 1911 .
gadine proll cavao velerna js tor J. Mizes,
koji je odi gra o nekolik o part ija po
pravilim a sat randia. Po m iS lj enju I. M i·
zesa plan koji preporucuje Ladiladi
je izvrstan.
"Tab ije su pred stav lj a le velik i na·
prcdak u tom p6gledu jer su brza r32-
vij a le igru, koj a je pri tad asnjem ogra·
nicen om kretanj u dame i lovea vapHa
za veeom i ivascu" - pi sao je ruski
istori ca r M. Gonjajev 1880. godine.
Mnage tabije ima le su svoje na-
zive - prolo ti pove budu~ih naziva za
otv aran ja. U jednoj ad arapskih ras..
prava iz X veka za neke tabi je navedene
su pesnic ke ka rakt eri sti ke u stilu od -
jcntalne s im boli ke : "Alm uSanah" (kd-
lata, brza), "SaW' (mac ), ,,~tosanh i"
(mudra), "Sajal" (potok) .. .
Pred va rna je pozi cija jedne ad
ovih ta bi ja .
U ovo j napetoj poz ici ji. kako su
tvrdili teoretica ri Sat randfa. onaj koji
je na potez u pri pravi lnoj igri postiie
uspeh. Ova tvr dn ja . \lcrova lno w:,no-
vana na prakticnim proverama . S\'e-
11
£loci 0 dubini an;!li tickih rnzradil i teo-
ret skih istralivanja. Po svoj prilici,
planovi napada se zasilivaju na pcsnc-
kim prodorlma g3-g4 i b6-b5.
J os jedna tabija:
1 za oko savrernenog sa histe ova
pozi cija nije neob icna. Reklo bi se
da podseca na rna koju varijantu sts·
roind ij ske odb rane.
I pozicija ove tabije takod je je
nalik na savremena postrojavanja u
otvara njima:
otome koliko su tabije bile si:-oko
rasp rostra nj ene svedoei ova cinj enica:
kada su navodj ene pozicije iz partija
koje su igrane bez tab ij a. to se posebno
istica lo.
A sa da upoznaj mo se sa part ij om
igranom otva ranjem "Saj 31". To je
j ed na od najslarijih par t ija u istor iji
saha - stara je preko hilj adu godina.
I mena protivni ka osta la su nepoz nata .
I. g3 g6 2. g4 £6 3. 03 eG 4. Se2 d6
5. Tgi c6 6. 13 b6 7. 14 .6 8. £5 g£ 9.
glel
12
Zrlvujllci pesaka beli olvn ril liniJu
svojoj najjacoj figll ri - topu.
10. Lh 3 Se7 I I. TfJ TgB I ~. Sg3
Tg5 13. L: 15 h6
Za s<lirandi hila bi grllba grdka
13... S : 15, Jer je tad. konj bio znatno
ja ci od lovea .
14. Lh3 Sd7 15. d3 d5 16. e3 De7
17. b3 T.7 l B. e4 Ld6 19. Se3 LeG
Karak ter ist icn i lov cev i skokov i.
20. ed ed 21. d4 U B 22. TI2 Dd6
23. b4 Te7 24. l\d2 b5 25. La 3 Sb6
26. LcS Sc6 27. a3 l\£7 2B. Dc2 Lc4
2D. Tal I Tg6 30. Sh5 l\e8 3 1. S : 16+
Beli je dobro manevri sao i sa da
pre laz i U od luclljuci napad.
3 1. .. l\d8 32. S: d5 Tb7
33. T: £8+ l\d7 34. U5+ l\eG
35. S£4 - mal.
Za raz.lik u od drugih . veoma dugo-
trajnih. duel a u sal randzu - doga djaj i
U ovoj pa rt iji tek li su dosta burno.
VEZBE
Br. I. V ee. smo nap omelluli d<l Sit 1I
sa trandiu potezi kralja, topa i konja
bili isti kao i danas. Pronadjite re-
SAH U EVROP I
Sah je dosao u Evropu najverovat·
nijc u I X veku, nakon slo su Arapi n<l
Pi rinej skom poluos lrvll osnova li Kor·
dopski kalifat. U Rusiju je sah dopro
neposred no sa istoktl u V 1II - I X veku.
Pocev od X II I vda vrseni Sll
razll i poku saji da se sa hovska igra usa ·
vrsi tako da posta ne dinamitnija i
brfa . U X I I I veku uvedeno je pr(lvi lo
da sc pe sak prililwm prvog poteza
pomcra za dva polja. Sledece usavr sa·
vanje odnosi Jo se na kretanj e kral ja.
Njemu je dozvolj eno da jed nom u
toku partije sa svog po loiaja skaci
na bilo kojc tr c~c polje. na primer sa
. 1 na e l , 02. d3. e3. 13. g2, g3 ii i g l.
Rad na usavrSa vanju sal randfa
produZavao se kroz vekove. U drugoj
polovini X V veka pronadjello je ra·
dikalno sredst vo za promenu tempa
igre: lova c jc posl ao da lekometna fi gu ra
po dij agonalama, dolo: je darna dobila
znatno vecu snagu dej stvujuci na
dijagonalama. vcrtil,a Jama i hori zon ·
ta lama po cilavoj IlJihovoj duiini.
S\'oj maltene danasnji obli k sah
j e dol>io sredinorn X VI veka kada se
poce/a primenjivati rokada.
Narav no. sve Ie reforme, :l pre
svega povecanj e udarne silage figu ra.
na nov nncin su postav il e pitanje
vrednosti svakog poteza, a time su,
prakticno, odbacene i premud ros ti ta-
bij a sa trandia.
Evo sta je 0 tome pisao M. Go-
nj ajev: II I sl oena otvaranja, tabije, uop ste
se nisu dugo odriala u Evrop i , pa se
za to i ne spominj u u evropskim pi.
se~je jedne POIICI JC iz ~alrandfa u
kaJoj sudeluju bas ave figure.
san im spomenicima. To je i razumljiva:
lako sc maglo uslanavili da nije svejedno
kako sc vuku prvi potezi u igri, da
jedall los potez u otva ranju moie dati
veliku prednost protivn iku i pokvariti
r il av "svaj" deo parlije."
Prva istorijska dokumenta koja
su bila vailla za izublvanje evolucije
sa vrernenih sa ho\lskih otvaranja fine
dva rukopisa iz XV veka i knjiga Lusene.
koja se pojavila kraljem XV veka u
Sa lamanki (Spanijal.
Katalollski rukopis poeetka de·
vedesetih godinn XV veka je poema
koju su napi sa la Iri pesnikJ i u kojoj
je prikazana pariija izmedjlol MBrsa i
Venere. Eva poeetka Ie parti;e:
I. e~ d5 2. ed D : d5 3. Se3 Dd8
4. Lc4 sla 5. Sf3 Lg4 fi. 113 L : f3 7.
D : f3 e6 8. D : b7 Sbd7 9. Sb5 Tc8 10.
S: .7 Sb6 II. S : c8 S : c8 12. d4 i beli
dobij3.
Kako je u veli 5 ovom ps rtijam
primeli o velemaj stor G. Lrvenfis, "ig'
r:lIlje otvaranja . 5 oblirom na to da .se
S3 h tek bio pojavio. il3liv3 divljenje".
Getingcnski rukopis, napisan na
latinskom jeziku, sadrti 12 olvaranja
koja su navedcna pod rednim brojevima.
U rukopisu sc sret':u neke \'3rijante
sav remene Il<tlij,:mske, Ruske i Spanske
partije i Sicil:janske odbrane.
Evo nekih sistema otvaranja na -
vedenih u tom rukopisu.
Dr. 1. e4 e5 2. SI3 f6 3. 5: e5 Ie
4. Dh5+ l\e7 5. D : 05+ l\17 G. Le4 +
d5 7. L: d5+ l\g6 8. Dg3T DgS 9.
Db3 D : g2 10.•5
13

U rukopi su nije data oeena pozicije.
Povodom ove partije velemajstor
J. Averbah do sao je do zani ml jive ideje.
Po njegol'om mi sljenju drugi potez
ernog - 17-16 - "oeiglcdna je posle.
dica uticaja salrandia iz onog vremena
kada je dej~ l vo dame bilo ograniceno
pa za irtvu skaka ca na e5 nije bi lo
osnova, jer je sa h na h5 bio nemogut!".
Br. 2. I. c4 cS 2. SI3 SI6 3. S : cS
S : .4 4. Dc2 0 .7 S. 0: e4 d6 6. d4
16 7. 14 Sc6 S. LbS Ld7 9. Se3 S : eS
10. Sd5 S: 13+ II. gl 0: .4 12. I.
L: bS 13. S: e7+ .
OTVARANJE -
Prvo delo u kame je posebna painja
posvec!ena olvaranj ima bila jc "Knjiga
o snalai ljivosti i veSti ni u igranju
s.ha". koju je napi sao spanski sveslenik
Rui Lopes, istaknuti sa hista svog
vremena . To dela objav ljeno je 1561.
god ine u gradu Alka lu ; IS84. prevedeno
je na itzlij anski. a 1609. na francuski
jez ik.
Lopesova knjiga polv rd juje da s.
do tog vremena repertoar otvaranja
zna tn o obogalio i da se produbilo razu-
mevanje pozicije, Lopes je prv i ukazao
na znacaj pesackog cent ra.
Lopes u svom delu anal izira sistem
L e4 e5 2. c3, Lovcevo olvaranje,
U IS
U getingcn skom rukopi su razma.
traju se ncke varij ante Spanske partije
sa potczo m 3., .Lc5, zatim d.m;;t snja
Lovcev<l partija. Berd ovo otvalanje i
Eng lcslc3 parlija.
U Luseninoj knjizi navcd eno je
II otvarallja, medju kojima su: It a·
Iijanska partija. Filidorova odbrana,
Ruska partija, Lovcevo otva ranjc, Fran-
cuska odbrana, Spa nska partija (va-
ri janla 3 .. .Sge7). pol czi I. b3 i I. 03.
Povodom potcza I. e3 Lusena kaie
da "kraljev pesak uvek mora bili po-
maknul Za dva koraka" .
Lusena nav odi da je varijante
olvaranja prikupio za vremc plliovanja
po Ililli ji, Spaniji i Francuskoj. Karak-
teri sticno je da su u getingenskom ru-
kopisu i u Luseninoj knjizi identicni
mnogi elementi koji ~c odnose na at-
vamnja . To daje osnova za pre tpostavku
da su all tori niz varijanata lIzeli iz
ran ijih izvora, koji SU nam osta li nepoz-
naU,
POZORI
Kraljev ga mbit (p rim ljeni i odb ij eni)
i Skandinavsku partiju.
Posle f. e4 05 2. SI3 Sc6 3. LbS
Lopes kr ilikuje odbranu sa 3 ... Sge7
i sma tra da potez 3. Lh5 dajc he lome
prednost. Po Lopesovom mi sljenju pos le
I. e4 05 2. SI3 naj bo lj a odbra na za
ernog je 2. . . d6.
Posle I. e4 05 2. SI3 16 Lopes prepo-
rucuje 3. Lc4. a ne 3. S: 05. On oz·
na C3va kao bezuspesne za belog poteze
f. S13. I. So3. I. e4. I. 14. I. g3 i I. b3.
Rui Lopes je U svojim izucavanjima
otvaranja znatno premasio svoje pre·
thodnike i to je dalo povoda nemackom
izucavaocu saila. G. Fan der Laza da
~
I
zak ljuci da je upravo Ru i Lopes "osnivac
tcori je otvaranja" . M. Gonjajev je
smatrao da Rui Lopcsa "Ireba prvenst·
vena oznaciti kao tvorca osnova teorij e
Kra ljevog gambits" .
Velik i znacaj za tcoriju olvaranja
im aju izucavanja ltalij ana Polerija.
Rukopi s Polerija , koji pripada kraju
XVI veka, nije bio stampan. Prvu
deta ljnll 3nalizu tog rukopisa objavio
je A. Linde 1873. godine.
Ukazuju~ i na zna caj Polerij cvog
dela, G. Fan der Laza je pisao: .,Mnoga
.1 poznata o lva ranja su delo Polerija.
I
To vai i i za uvodni deo otvar.mja I.
e4 05 2. SI3 Se6 3. Le4 SI6 4. SgS dS
S. cd S : dS 6. S : 17".
U rukopisu Po!erija vee su an al i-
ziranc Igra cctir i konja, Igra dva konja,
Sredisnji gambit , Odbr:lI1a Karo·Kan.
Sicilija llska odbra na. kao i sistemi sa
fij ankct irflnim lo\'cim a.
Postign ut je znacajan napredak
u izucav8nju Dam inog gambita. Ru·
kop is sadri i i varijantu I. d4 d52. c4
00, Ali. sasvim u duhu stvaral ac kih
teinji svojc cpohe, Polerio najvi sc
painje posvecuj e raznim varijantama
Rra ljevog gamb it a.
Evo niza var ij anata otvaranja iz
ru~ Polerija,
Br. I. I. d4 dS 2. e4 e6 3. Lf4
e6 4. cd cd S. L: bS T: bB 6. 0.4+
Ld7 7. D: a7 Le6. zatim TaB i crni
dobija.
Br.2.
(!l:. 2. OJ . Domeni ko. I. e4 e6 2.
d4 Sc6 3. SI3 Le7 4. e3 SI6 5. Ld30-0
6. h4 dS 7. 05 SeB B. L : h7+ K: h7
9. ~+ L : gS 10. hg+ i be li dobija.
Ql). 3. I. e4 c6 2. d4 dS 3. eS cj
4. e3 Sc6 S. SI3 Ld7 6. Le3 e4 7. 03 bS
B. N6.
\...al. 4. Beli - Skovara, crni -
Paolo Boi. I. e4 05 2. Le4 LcS 3. Si3
Sc6 4. e3 De7 S. d4 ed G. cd 0 : 04+
7. Lo3 Lb4+ B. So3 d5 9. Ld3 Dc7 10.
h3 ~
<JkJ' 5. Seron. 1. e4 e5 2. Lc4 Lc5
3. SI3 Sc6 4. c3 De7 S. d4 ed 6. cd
D : e4+ 7. Kd2 Lb4+ S. Se3 DgG 9.
Tel+ KdS.
~ 6. OJ . Domeniko. f. e4 eS 2.
Lc4 LeS 3. SI3 d6 4. Se3 SI6 S. d30-0
6. ~ h 6 7. h'l Lg4.
\!!!:J 7. San ta - Maria. I. e4 e5
2. Le4 LeS 3. De2 De7 4. 14 L: g l
S. T : g l el 6. d4 .
® 12. Avalos. f. e4 e5 2. Sf3 Sc6
3. LbS LeS 4. L : c6 de 5. S : cS L : 12+
6. K : 12 Dd4 +.
Br. 13. OJ. Domen iko. I. 04 05
2. 513 Sc6 3. Le4 LeS 4. 5<:3 SI6 S. d3
0- 0 6. LgS.
Br. 14. I. c4 05 2. SI3 Sc6 3. Le·'
LeS 4. 0-0 d6 5. e3 Lg4 6. Db3 L : 13
7. L : 17+ KIS B. L : g T: gS 9. gl g5.
Ovu je pozicij u Polerio de taljno
izanalizirao i doSao je do 18kljutka
da je nalJ<l d crnag IIl"Oubra nj i'·.

Br. 16. Buskard o. I. 04 oS 2. Sf3
5<:6 3. Le4 Lc5 4. c3 D07 S. 0- 0 dG
6. d I Lb6 7. LgS fG.
Br. lB. I. 04 oS 2. Sf3 Se6 3. Le4
Lc5 4. e3 SfG 5. 0- 00-0 G. d4 od 7. oS.
Sr. 20. Beli - Polcrio. crni -
DOll1oniko. I. 04 eS 2. Sf3 Se6 3. Le4
SfG 4. Sg5 dS 5. cd S : dS 6. S: f7
K : f7 7. Df3+ Ke6 B. Se3 See7 9. d4
c6 10. LgS hG I I. L : ei L : 07 12.0-0-0
TfB 13. De4 T : f2 14 . do LgS+ IS.
Kb l Td2.
Sr. 22. San ta - Mari a. I. e4 c5
2. f4 dS 3. ed D : d5 4. Sc3 De6 5. Sf3.
Br. 2B. I. e4 oS 2. f4 of 3. Sf3 gS
4. h4 g4 5. SOS h5 6. Le4 Sh6.
e: 10. I. e4 oS 2. f4 ef 3. Sf3 gS
,I. Le4 g4 5. Se5 ~ hG 6. 5: g4 S : g4
7. D : g4 dS 8. D : f4 de 9. De5+ Le6
10. D: h8 Dh4+ II. Kfl Df4 +
12. Kg I D: e4 13. h3 Ld5 i erni ima
odluc:uj ucu prednost.
Poleri o za ovaj nas tavak daj e
"apamenu : Ilp rekrasna odbrana ga m-
bila koja se testa i ~r<l u Spanij i".
Uopstc, Polcrio se U SVO Ill rukapi su
najv ise oslanj a na praksu i analiz e
Leonarda, BOia, Lopesa , Santa - Ma-
rie. Domcnika. Avalosa i mn ogih dru-
gilt cuvenih majstora svoga vrcmcna.
Br. 31. Sanla·Maria. I. e4 eS 2.
f4 ef 3. Sf3 go 4. Le4 g4 5. 5 0S Dh4+
6. Kft Sf6 7. 5c3 Sc6 8. d4 5: e5
9. de Sh5.
16
•
Br. 33. I. e4 05 2. f4 of 3. Sf3 g5
4. Le4 g·1 5. SeS Dh4 + G. Kf I SfG 7.
d4 dG 8. Sd3 f3 9. Sf" fg + 10. K : g2.
Br. 34. I. e4 oS 2. f4 of 3. Sf3 g5
4. Le4 Lg7 5. h4 hG 6. d4 d6 7. Se3 eG.
Sr. 35. Dj. Leonardo. I. c4 c5
2. Sf3 f5 3. S : oS D07 4. DhS+ g6 s.
S: g6 D : 04 + 6. Kd l SfG 7. Dh4 Sg4.
Br. 36. Dj . Leona rd o. I. e4 eS
2. Sf3 f5 3. Le4 fe 4. S : oS dS S. DhS+
gG G. S : g6 Sf6 7. DoS+ Le7 8. S : e7
D: c7.
Zav r s i ~e m o
oV<lj odelj ak kaziva -
njcm 0 ruk opisu isi aknutog maj stora
XV If vcka Djoakina Grcka (rodjon oko
1600. godinc u napolitanskom gradicu
Ccl iko, ucio u Ka lab r iji . umro 1634).
Zlla sc Z3 nckolil\O rul\opisa Greka ,
I{oje je nap isao II per iodu iz medj u
16 19. i 162S. godi no ( IS rukop is.).
Ti su rukopisi prv i put ; tamp an i tek
posle smr ti aut ora, 1656. godine u Eng-
les koj, a zati rn su vi se puta prc.s tampa -
va ni.
Greko je bio izraz ito jak sahi sla.
U nizu otvara nja, koja su bil a razra-
djena jas pre njega , Glck o je pronasao
nove duh ov itc m ogu c n a~ ti za kombina-
d je. G. Fon der Laza objavio je 1859.
It
godin c z.birku varija nata U otvara njim a
koje stJ prikazane u Grekov im rukopi-
sima. Tih varijan ata ima 143.
Najint eresa ntni ja medju njima je
varijanta Grcka u It alij anskoj partiji,
koja vee nekih 400 gOdina privlaci
paznju sa hovskih leore lica ra.
t. e4 eS 2. Sf3 Se6 3. Le4 Lc5 4.
c3 Sf6 S. d4 ed G. cd Lb4+ 7. Se3 S : e4
8. 0-0 S: e3 9. be L : e3 10. Db31
U vreme kada je i iveo Greko ovaj
potez, koji be lom omogucuj c opasan
napad , hio ie pravo olkrovenie. Danas
1.3 nj ega znaju cak i amateri osrednje
sil age.
Evo jos nekoliko varijanata otva -
ra nja koja je naveo Ojoak ino Greko.
Br. 14. I. 04 b6 2. d4 Lb7 3. Ld3
fS 4. of L : g2 S. DhS+ g6 6. fg Sf6
7. gh S : hS 8. Lg6.
Br. \6. t. 04 e5 2. d4 od 3. Le4
5e6 4. Sf3 Lc5 S. Sg5 Sh6 6. S : f7
S: f7 7. L: f7+ K: f7 8. DhS+ .
Pred varna jc jedan od ogran aka
savrem enog Sko lskog ga mbita.
OTVAR ANJE I OPSTI PLA N IGRE
Postepcno razra da problema stra-
tegije i tak ti kc u sahu - tcorija olva·
ranja - postaja la je sve produ blj cnija.
Na razli citim jez icima pojav ljivalo se
sve vise knjiga koje su bi le p osv ~ cne
tim komp onentama sahavske igre.
Od dela ave vrste najp re treba Istacl
knjigu Sir lj ea Filipa Siame (174S. g. )
u kojoj su pr ikazane 74 varija nt e raznih
otva ranja. Tcoret ski znacaj ima analil a
ga mbil. t. 04 e5 2. f4 ef 3. Sf3 Le7
Br. 20. I. 04 oS 2. Sf3 5<:6 3. Lc4
LeS 4. O-{) SI6 S. Tel 0-0 6. c3 De7
7. d4 ed 8. eS Sg4 9. cd S : d4 10. S : d4
Dh4 I t. Sf3 D : f2+ 12. Kh I Dg l+
i mat II sledecem pote'lu .
Br. 30. I. . 4 e5 2. f4 ef 3. Le4
L07 4. d4 Lh4+ S. Kf I g5 6. g3 fg 7.
hg L : g3 8. DhS DfG+ 9. Sf3 d6 10.
L : g5 Dg6 I I. D: g6 fg 12. L : g8
T : gB 13. Kg2 i beti dobi ja.
Gl avni ci lj prouCavanja otvaranja
u Grekovo vreme svod io se, prema pi·
sa nju f\\ : Gonjajcva, na .. smcl i juriS
na ncprijalcljskog knl lja s nehajanjem
za peSak. i ! rlvam a ofici ra (Ii . figura -
M . J .). Ako napad nije uspevao -
napadac je astajao s rastrojcnirn pe-
sacima, cak i s manje oficira i on je
morao da izgubi. To je bil a jedno-
slranasl".
4. Lc4 Lh4 + 5. g3 fg 6. 0-0 ih+ 7.
Khl.
Stama je ovde preporucivao potez
7. . . dS. koj i i dan-danas vaii za
jak polu.
II. ove knj ige se vid i ko"ko se
raz vilo sazn anj e 0 vainosti cen tra .
Ka rakteristicno je da posle I. e-I e5
2. d4 ed 3. D : d4 Sc6 Slama smalr.
za najjac i nastava k 4. Oe3. kOjlm treba
da se omelc protivudar sa d,j.
Za teoriju posebno je znaca jno i
to sto Stama prvi daj e vi sok u ocenu
Daminom gamb itu sm a tr a ju ~ i ga najba.-
Ijirn otvaranjem. Ka snije je Filidor
Damin gambit naziv ao .. AJ epskim gam-
bitom" zato no je Stama bio rodom iI
grada Al ep•.
. Da pomcllcmo jO! da je Slama
izumeo i brojcanu !ahovsku notlciju .
17
koj a je za menila glomazni oplsnl s is-
tern. Tli je notaci ju S lama primenio
u prvom izdallju svojc knj igc (Par iz
1737. god.). Nju je ka snije, 1784. go·
r1i ne, usavrs io nemacki izdavac dela
Djoa kina Greka - Mozes Gersel, tako
da je ona umnogomc dopri ncla bricm
rasprostiranjll sahovskih znanj a.
Za razvoj sahovske kllit ure od
ogromnog znat aja bil a je knjiga sla v-
nog franeuskog snhi s te Fransoa Andre
Filidora (1726-1795) " An al iza sahoys·
ke igrc".
"Anali za" sc sastoji od cctiri ko-
mcntarisanc partijc i ni za va rij anata
otvaranja . Knjiga je doi ivela deseti nu
izdanja na raz licitim jcz ieima i \I toku
eclog s to l ~a slu i il a jc Iju bit cljim a saha
kao glavni prirucnik.
To nij e bilo sarno za to s to jc Fi-
Iidor bi o n aj vc~i maj stor svoga vremcna.
ve~ ponajvi se zbog toga s to je Filidor
na nov naci n pri sao sahovskoj teoriji,
poseb no leoriji otva ranj a.
U prcdgovoru svojoj knjizi Filidor
jc pisao:
"Moja je osnov na namera da ponu-
dim pu bli ci novit ct koji dosad nikome
nij e bio na umu , iii ga , moida, niko
nije shv ati a.
Radi se 0 igri pda ka . Oni su du Sa
partijc. Sarno ani radj aju napad iii
odbranu. I1j ih av poloiaj odl ucujc a
sudbini partije,'1
U skladu sa svojim shva tanj em
.saha. Filidor nije u otvaranjima 10'
Iiko td io brzom razvoju figura koliko
je vodio ra cuna 0 formiranju pCSacki h
lanaea. Stoga je on smalrao da su posle
I. e4 e5 polez i 2. SI3 i 2 . .. Sc6 slabi ,
jer konji zatvaraju put pe!aci ma . 1(ao
beli Filidor je igrao Lovcevu pa r tiju
ill Kraljev ga mbi l, a ka o erni 2. , .d6
(I. 04 e5 2. S(3) I 3., .15.
18
I,N e treba figure pos tav lja ti ispred
pcsaka - pisao je Fil idor. ali je sam
lome dodavao - ponekad jc to ncoph o-
dna."
Kao islrai iva cu otva ran ja Fil id aru
pr ipada veli ka zasluRa s lo je poku sao
da otvara nj e povcie sa opstim pl anom
igrc, premda je i taj plan proizilazio
it njcgove leorije 0 uloz i pcsaka .
"Filidorovo ucenje plC'ds tav lja prvi
pokusClj da sc 11 03 sirem planu izloi i
tco rij a vodjcnja partije - nasupro t sln-
rom empir ijskolll odnosll prema igri".
pisao je sovjctski islor icar N. Grckov,
U drugoj klljizi iz t o~ vrcmcna,
.. Zapa za nja a teor iji i praksi sa hovskc
igrc" (1 763) . it alij anski l11ajs tor Djam-
bo3tista Loti pod\'r'g ao je ostroj kril ici
niz Fi li dorov ih teo rclski h z., k ljllcaka .
Verova lno jc on prvi izrekao sasvim
odred jenu misao da je " Iosc otva ranje
isla slo i los lemelj zgrade".
Godine 1769. u Modeni je izdata
knjiga Domen ika Lorenea Ponciu nija
(1 782. g. drugo izdanje) . POll eian i je
najvi sc ana l izirao otva ranja i za vrs-
nice. Po miS ljenju G. Leven fi Sa . "Pan-
eian i je u ana li zi olva ranja postigao
visok slepcn S<1 vrscnslvn i u tom pogle-
du on je skaro za cit av vck prelckao
svoje savremcni kc".
Ponci ani je poslavi o n iz pr inci pa
s lratcg ij e olvnranj a . i<oji Sll i dan-
danas o3kl ue lni. Po nj egovom mis·
Ijenju. u otvaran ju Ireba td iti slobod-
nom razvoju figura i nji hovorn postav -
Ijanju Ill! poloiaje sa kojih ce moei da
napadaju slab e tackc u proti vni kovom
tabaru.
Prema Poncia niju pe!nck i eenlar
nij e sa m scb i eilj, vet imn tu ulogu da
fi gurama krci put. Osnovna 1I1aga pe-
Saka sastoj i se u potiskiva nju protiv-
nitkih figura sa povolJnih pololaja.
Kra jcm XVI II vckn u Austriji Algajer jc analizirao nlz varijan.ata
Je objav lj eno knJiga beekog maJstor. I\rnljevOR gambila u knit 5U ukljucenl
J ohall a Al gnjcra ,.Novi Ilorclski i potezl 2. :) Sl"6. KS)J1i)C!:. \ftChOt1m
prakl it:: ki pr irllcnik Sithovskc igrt:" . 11 X J X vela . laj rcd led porna pnvuk.l.)
kojoj je velika patnja posvet.ena ~malizl je palnjll hctkog maj)lofa K tt .. rr.pt:.
olvaranja . Algajer je dao niz prrciznih Jto je dalo povtKta d.l olvaranJt
J
razrn da va rijan o3 ta Kra lj evog gambita: I. e4 {'52. 5('3 nazo\ ( Bl-Ckom parllJom.
I. e4 eo 2. 14 el 3. SI3 g5 4. h4 g4 5. Se5
ii i 5. Sg5. Posle 5. S ~5 h6 Algajer je I' C t nE
detnljno istrrt lio i rtv lI skaknb 6. S : f7
Owrnimo ~ no napred Izloltflo;
(d m1il s Algajerov ga mbit) .
Sr. 2. R atmi~hlt 0 lomt ld'ihl
Posle I. e4 e5 2. 5 13 d6 3. Lc4 15
. II II ve(ini variJ<llul. kOJt "no rutn.ll-
4. d4 Ie (llo je po Fil idor u bil o dob ro) ra li n,'p 'ldl proll\'nika bill u-mtc:r (11 n..I
Alga jer je razradi o na s!av3k 5. S ; e5! I .~ke 17 12
Or. 3. POku"4jlc d.1 ml d .. lt
koji bel am daje vooma snni an nap ad .
kr itit: ke primedht uz PtH~ljll Polt'rlo-
Omncnikn I da Olt'nllC: rOli':IJIJ kOJA
jc pnk.lzanlt on dlja,l(rAmu na .. tum III
p<»le pot ... 15 Tdl
Or. -t . Kako te lIt'11 na IA\ III fl.Ip,I.t
u Greko\,oj \'arijalltl p~lt 10 • L .1)
8r. 6. KJkvt are .. kr jc: U( 0
bell II \'lIfiJanll OI\'AranJ br . 20 II
Greko\'e knjIRt'")
Ne lurl l d.t \ IJI (to oJ ·.. or~ kuli
se nJlaze 113 kraju kllJI r O.lJlt ml
oclr~j\.·II() rt:..enJe I tt:k ladA UporMLl
~\'oJe Inl l~ffiJI! rl'~ll'm u knl I
SISTH IA T1 ZACIJ A I AI\ALIZ \
U prvoj polov ini X IX veka Jl ostig· godillc. Taktldjt je data dtlalJ 'nI-
nul jc vc lik i nnp redak u izutavitl1ju . liza Skat kt' INre. k')j.l jt u '" vr"me
sistemn t ilncij i i unalizi sahov ke Igrt!. d.,t l\·el.1 VOle \'alr I kr tmit: u c»
U de lu cngJeskog rnaj lora Vilj cma L UI ~ pi nom Itte'\! Londv" - Edlnhurt ( t ~2 t ­
,.Predavanja iz nhoYske igrc" (Lon d(ll1. I 2M g). hada oW tthnbur 1..1 Jab tI
183 1- 1832), koJe je Imalo dYe ~nj .ge, P Ie I Col oS ~, 513 Sl" 11\0. put . . .
druga kn jign je Rolovo eels bila p - u~thom I probali pot"l 3 d f
v ~cna lcorl ji OI YManja . :1 I rJ.!'um nt~\'jJnom kratak \ftqr
Lu is je no3 roc ito de lll ljno an3lizl. brojl F lhdoru\'l h r 14\ lrll i IUP
rao Ra mbilna otYaranj a I pod \rgao ~ pn'l ru II maj~lor \ 0 Petro\' (I.
kr it i ~ kom sudu niz Filidoro\' ih p~ la\"" 1 18b7) II vurn dolu . .. ••
.' o igri I'elDc ima U ot varanju . dOH,dtna u L~h'ma l l 0' f \p tn-
U kn jizi sc raz lll ut raju gl:l\'ni ns - burg. I ~ l .,
stavei gam bita kojl jr ponud io pralo.,i P I U..-I nAJroo \ AlnlJt U f thdt
engl eski ma jstor Or vi s Enns - 182... ut nJ u 0 ulozl ptuu. PC lrvY )~
19
nuo pafnju na to da u nizu sl ucajeva
Filidor pridaje 5uvise veliki znacaj
npc!afkoj stratcgiji". Takodje je za-
mcrio francu skom sampionu sto
je smal rao slab im polez 2. SI3 (posle
I. e4 05).
A. D. Petrov je prou~avao niz va -
rija nala u olvaranju I. e4 05 SI3 S16.
koje je docnije dobilo naz iv "Odbran3
Petrova" ii i "Ruska part ija", za tim u
Kraljevom gambitu . Lovcevoj igri i
drugim olvaranjima .
"Najnovije form e Sahovske igre"-
to je bio naslov knjige istaknutog fran-
euskog majslora luja Sarta laburdonea
(1797-1840). jednog ad najj ac ih Sa-
his la na paeelku XIX veka . U knjizi
je detaljno analizirano otvaranje 1. e4
e6, koje je dobilo naziv "Francuska
odbrana" . U svojim analizama Labur-
done je posvetio veliku painj u i Prim-
ljenom daminom gambitu.
Veliki uticaj na razvoj teorije
olvaranja imali su meeevi izmedju
Sampiona Francuske Luja SarJa Labur-
donea i sampiona Engleske Aleksandra
!<Iak Donela (1798-1835). koji su
igr.ni 1834-1835. godine. Ti su meeevi
predsl.vlj.li n.jve~e dog.djaje. u sports-
korn i stvara lackom smislu, u Sahovs-
kom fivolu prve polovine proslog "ek •.
Sa stanovis ta teorije otvaranja mecevi
izmedju laburdonea i !<I.k Donel.
znafajni su po tome sto su produbljene
ana lize Kmljevog i Evansovog gambita.
zatim Francuske i Sicilijanske odbrane.
Ukazuju~i na rezultale lih me-
ceva, koji su zavrseni pobedom La-
burdonea, Laza je pisao: lILaburdoneova
igra se odtikuje slab i lno~u i dosled-
noStu u sprovodjenju poslavljenih pIa-
nova", a M. I. Cigorin je partije iz me-
feva nazvao "sjajnim nadahnu~em pros-
lasti" .
20
Prema mi sij cnj u M. I. Cigor ina,
La burdone je pravilno shvatio da "zau-
zimanje centra i premoc! u razvoju daj u
osnovu zn sjajne kombina cije."
Ovakv lI st ratcg iju u otva ranju us-
koro je sjajno demonstrirao P. Morfi.
Od ostal ih lcore ti cara i pra kticara
koji su dali svoj doprinos troriji ot -
varanja spomel1uc!emo i skotskog ma-
jstora Diona "ohrena . On jc 1828.
gOdine u Londollu izdao knjigu u kojoj
su razmatrani nrk i prob lemi otvaranja.
I d&n3S je POzn'l tO utva ranje nazvano
njegov im im cl1 0lll - "Gambit Kahre-
na" : I. e4 e5 2. 14 el 3. SI3 g5 4. Le4
g4 5. Se5 Dh4 + G. I(I I 13.
Ovim protivudarom erni dalaz i
do opasne protiv igre.
Aka je slralegija olvar.,lja S. La·
burdonea u izvesnom srnislu bila pre-
leea melod. igranja P. Modij •. onda
je slvarala s! vo u tcoriji otvaranja
islaknulog engleskog sa hi sle Hovarda
Siauniona (1810-1 874) predodredilo
mnoge stavove velikog sahovskog mis·
Iioea V. Slajniea.
Staunton je naroeito bri! ljivo raz-
radjivao zatvorcne i poluotvorcnc igrc,
metode pozicione strat egije u Damillom
gambitu. En~l es koj par!i j i. Sieilijans·
koj odbr.ni. cak i u indijsk im lonna·
cijama.
Stauntonovo ime nosi gambit koji
je on izmistio - I. d4 IS 2. e4.
Isiovrcrn cilo Ircba da sc ukaic
na znac;:ljnu oko lnos t - da jc jos i 1I
pr vo] polovini proSiog vek. Icor ij.
Jahovskih otvaranj a tek ci nila prve
korake k:J na llcnim uopsiava nj ima.
Kako jc pisao Emanuel Lasker. ,,1I
toku mnog ih vekova igra jc zapoei -
njana 113 srec!u. Pos le nckoliko poteza
nasttljale su kompli kaeije sa me ad sebe
i iek tada dolaz il a jc do izraza sl1 aga
Sah is le".
Za vet inu otv aranja nisu pos tojaJi
nika kvi naz iv i. a nij e bilo ni podelc
sistema otv:Jranja na neke prec izno
odeljene grup e, i to je ol cfaval o ra zvoj
nilucnoistraziv;:lckog rada i sirenj!! in-
forma cij a.
Osnova d'lIla snje sistcmatizaci je ot-
varanja, koja jc ima la velik znataj
za razvoj Sa hovske kulturc i popul ad -
sanje sahovskih znanja. data jc u dvo-
tom nom delu ruskog sahovskog leorc-
ticara profesora K. A. Jani sa "Nova
ana liza otvaranja u s.ahovskoj igri"
(1 842-1 843. g.). koje je is lovremeno
objavl jeno nn frilnruskom i cnglcskom
jez iku.
Sedamnaest godina docnije ruski
casopis "Snhmatnij li stok" je pisao da
jc "posle objav ljivanja ove knjigc Sa·
hovska tcorija konacno dobita sebi
svojstvenu nnu ~ l1u formu".
Na znacaj dela K. Jani S<! ukazano
jc i u prvom izdanju knjige ,,1·land·
buch;'. poz na tom prirucniku nemackog
tcorcticara R. Bilgera. dopunjenom i
prcradjenom od G. Laza. U tom prime·
ni ku. obj.vljenom 1843. godine. po-
vodom deJa K. Jani sa kaie se: "Sva
otvaranja su veoma britljivo raz ra·
djena tako da se nudi mnoslvo nO\'ih i
izu le tno int crcsantnih va ri janata, od
kojih ~cmo nekc u skraccnom obliku
navodi ti kroz celu 113511 knjigu".
o kakvi m se varijantama radi?
K. Janis je analizirao vaine sis.
Ierne Daminog gambita koji nastaju
posle IIvodnih poleza I . d4 d5 2. e4
06 i I. d4 d5 2. e4 06. Njegov prona ·
laz.k je i prol i" na pa d 3 . . .15 - posle
I. e4 e5 2. SI3 Sc6 3. Lb5. Ra.,.dio
je i v.rij'lnlll 3 ...SI6. lakodje u Span.s·
koj partiji , i prccizno je mnaNo niz
nastavaka u Ruskoj partiji.
U knjizi Jani!a ana l!zi ra sc i Si-
cil ij al1ski g. mbil I. e4 e5 2. b4 . a
navedena jc i varija nta otva ranja koje
je kasnijc dobi lo naziv NimcoviCev8
igra (ree je 0 olva ra nju koje pocinje
polez im. I. e4 Se6 2. d4 d5).
Posle I. e4 e5 2. 14 el 3. Lc4 SI6
4. Se3. Janis je razradio odbranu koja
poeinjc potezom 4... eG. Dao je I ana-
li zu varijan le I. e4 06 2. d4 d5 3. ScJ
Lb4 j drugi h sistema Francuske odbra ne.
Kapil. ln. del a K. J amSa . R. BiI ·
gera i G. Laza bila su, u su;tinl. prvi
pri rucnici stvoreni na nallcnoj OSIlOV!
i sa sirokom i pl 3nskom sistematiI8'
cljom svih otva ra nja. Upra vo u tim
dclima zasnovana jc praksa rnZ\!Tsta-
vanja ot v:l ranja na odredjene grupe I
dati su naz ivi Ia sve, iii skoro za S\'e
sheme olva ta nja koje SU u to vreme
bile poznale.
VEtBE
Sr. 6. Da Ii znate sta oz.nac8va
ree ,.gambit"? Kakvo je poreklo te rtt i?
Koja je. po V3rna, Jdeja Stauntonovog
g.m bi l.?
 00 MORFIJA DO BOTVINII<:A
Prva elapa razvoja teorije o tva ra*
nja. koja je Irajala vi se decenija maze
se oznaciti kao roman~icno traganj c
za novim. nepoznatim. Kroz to Ira-
gan je pr ipr em lj cn3 je rea lna baza za
nova otkrica U sa hovskirn olvaranjima,
prj tem u je kori sceno nagomilano
bogata iskustvo majstora ranijih rio je nove prin ci pe vod jcnja igre,
Vfemena.
Kako sma vet j,:,takli , pioniri novag
prilaza teoriji otvaranja hili su ru ski
istraii vac K. A. Janis i ncm3 ck i teore-
tieari R. Bil ger i G. La za. Mcdjutim , poz ici onog rada .
oni Sll prelezno bi li izvrsn i populariza-
tori, sakup ljaci, melodi ca ri.
Odlucne korakc U !lavorn pravcu
ueini l i su clIveni maj stori kojima
pripadaju pocasna mesta u is loriji
saha - P. Modi (1837- 1884) i V. Staj- Stajni covo ucenje je o besnai ilo i rtvu
nic (1 836- 1900).
Svaje sjajne pabede Modi je pas- pa je ovakva i rt va pres tala da bude
Uzaa zahva lj ujuci tome slo se u ad -
nosu na svoje savremenike odlikovao
dubljim oseta nj em za strategiju i tak·
tiku.
.,Taj na Morfija" sadriana je u brzom
i harmonicn om razvoju figura u olva-
ran ju . u pravilnom shvalanj u uloge i
znac.aja pesackog centra, u energi cllom
i pravovremenom otvaranju linija. Pro-
dubiv si i usav rsiv s i ideje Fil idora. La-
burdonea i drugih teoreticara. Morfi
je u praksi po kazao novi prilaz teoriji
olvaranja.
Pod vlaci mo - u praksL Stvar je
u tome da sa m Modi, koji je poput
sjajnog meleora zablistao na Sa hovskom
nebu , nikada nije formuli sao principe
svoje igre, pa se zbog toga mnogim
savremenicima cinilo da tajna njego.
vih uspeha leii jedino u izvanrednom
talentu za kombinacije.
22
Tek je Stajnic mudro zak lj uc io
da j e Modi mogaa da izvoci i sjajne
kombin.ac ije za hva ljujuci pravilnijem
vodjcllju parti je i da je njegova naj-
veca sna ga bi la - prefi llj ena poziciona
igra .
Fil ozof i m islilac V. Stajnic s lvo-
s istem c ija se sus lina sastoji u pl anskoj
pozicionoj borbi u kojoj ko rn h ina ci je
ne dolazc kao za slepljujut i bl esc i gc-
nij a vet ka o log icna posledi ca izvrsenog
Sircnje Stajnicovog ucenja dal o jc
povoela za prei spitivanje do tada snjih i
usvajanjc nov ih pogleda u oelnosu na
c i1 av repert oa r otva ra nja, ujedno i za
kritiku ga mbitnih otva ranja. Upravo,
za na pad koji n ij e dobro prip remljen ,
svojevrsni feli s.
Stajnic je smatrao da sa his ta mora
da se pai ljiv o odn os i prema m aterija lu
i uspesil o je dokazivao, i tearet ski i
prakti cno, da ukoliko za na pad nema
osnove - g ubitak mal{ar i jeunog pe-
sa ka II otvaranju vodi ka porazu.
Na savremenike sasv irn zapanjujuce
je delovala Stajnicova lvrdnja da je
kralj jaka fi gu ra i cia i pri velikom
broju figura i sa m moze energicno da
uces tvuj e kako u odhrani tako, cak, i u
napadu .
Stajnic je prvi dokazao da je
pesacki zaklon iza kojeg se nalazi
kralj posle roka de osobilo sig uran ako
se pesaci nalaze na svoj im pocetnim
poljima . On je ostro osudjivao poteze
kaa sla su h2-h3, odnasno h7-h6,
koji su u partijama onog doba cesto
povlaceni bez polrebe.
Bilo bi ncpravcdno ako blsmo Ivrdi-
Ii da je Slajni cava uce nje nik lo u pra2-
nOIll prastorll. Prvi sve tski sa mp ion
je uop sti o i du boko prouc io teoretske
st udijj e Fil idora, S iauntona , Labur-
donea. cuvenog ncma ckog maj stora i
teoretica ra P;ud sena (1833- 189 1). par·
t ije l\\orf ij a. On je za paz io: U ' " Jepe
kombi nacijc sa irtvama Morfi je sarno
dva pula izveo u ozb iljnim partijama
sa Ja kim protivnicama; inace . obicno
je to c in io kad je igrao sa slab ijim
protivnic ima ."
Kaa sla je jab uka kaja je pala sa
slabla na vel a Njutna na porni sao da
pos loji zemljina leia , tako je i Slaj-
n ieu izu cav anjc kvalileta Morfijcv ih
p ~rtija dalo pndst icaja da razradi svoju
teoriju . Sta jn ic je izveo zakl jucak da
upravo nepravilno i nepromi s lj cno ig-
ranje u o tva ranju moie brzo da dovede
do kala slrafe.
Op s ti pri ncip i V. Stajniea odigrali
su veoma znacajnu ulogu u razvoju
Sahovske vestine.
Dalj ern usponu S tajnicovog ucenja
mnogo je dop rineo nemack i vel ernaj stor
Z. Taras (18r,~ - 1 934). Tara s je ral'a·
dio i produbi o Stajni cove princip e
strategi je U o tvaranju , a li u nizu slu·
cajeva on nij c bio dovo ljno objek! ivan
u svojim occna ma i maida je sllvi se
jednost rano tre tira o komplikovani me-
ha n iza m sa hovske borbe. To se, pored
ostal og, og led a i u tome sto je utvr·
djujuti ni z pr illcipa za igranje otvaranja
leiio da u okvire tih kanonski h "za·
kona" ulrpa svc s10 se desa va na Sa -
havskoj labli .
Za osnovu stralegije u otvaranju
'1- Tara s je smatrao obavez no preuzimanje
in icija l ivc. Pogre sno je bilo i Tarasevo
shvat:mje da "svak i slesnjen poloiaj
sadrii 11 sebi kli cll poraza".
Za leoriju olvaranja b il a je veoma
plodolvorn a stvaralacka polcmika iz.
rne~ jll Z. Tarasa i cuvenog ruskog
maJ slora i ieoreticara M. J. Cigorina
(1 850- 1908) .
Karakteristicna je ova Cigorinova
na ce ln3 izjava: _
I1U s.a hovsk im knjigama i memoa·
rima, isla kao i u razgovorima. dosta
s~ ces to dokazuje: " teorijski", "sa gle·
dl sta leorije tacnije bi bi lo" i sl. Prj
tom se pod pajmom "tcarij ski" obicno
podraz uml'v aju opstcpoznati palezi, s
kojima sc sta lno sreccmo i koji im aju
sarno tu prednos t sto su izanalizirani
vi se od drugih.
U stvari, gotovo u svim 01\'3ra·
njima mogu se pranaci takvi potezi
koji ni su nista sJab ij i od teorijskih -
pod uslovom da iskusan i jak Sahisla
ume da ih utini polaznom tackom cele
kombin acije. Uopste. Sahovska igra
je mnogo boga tij a nego sto to izgleda
ako se 0 njoj sudi na bazi postojtte
teorijc. koja teii da igru sab ije u ad-
redjcne uske forme."
Kao teorelicar M. Cigorin je islicao
a kaa prakticar dokazivao je mcgue-
nos! uspesne borbe protiv pe.sackog
cen tra ako se figurama vr si pr it isak
na centralna pa lja protivnika. Kasnije
je to shvat anje razradjeno i usav rSeno
tako da preds tavlja idej u vodilju u
mnog im sis temima ot va ranja koji su
ak tuelni i u naSe vreme.
Em. Lasker (1868- 1941) i H. R. Ka -
pab lanka (1888- 1942), drugi i lreci
svetski Sampion . da li su relativno mali
doprinos teoriji otvaranja. Obojica su
hili ncnadmasni maj stori srediSnjice i
zavr snicc. dok su probJemima alva -
ranj a posvttivAIi manjc painje ... Zdrav
razum u sah u" - te reei Em. la skera
mogu se sh valiti i kao prakticna us-
23
merenost ideja u otvaranj ima oba Sa-
hovska genija.
Stajnic je. na primer, smatrao da
je ! rtva peSaka belog u Evansovom gam·
bitu nekorektna . uvek ju jc primae i
nastojao je da zadrii viSak peSaka i
rea lizuje tu prcmoc dob ij enu u otva -
ranju. Ipak. iskustvo jc pokaza lo da
pri ovakvoj odbran i crn i lako moie
da se spoiakne. Zar nije prakticnijc
uzeli pe.saka i u pogodnom tr cllu tku
vratiti ga , za dovoljiv! i sc maka r i
minimalnom pozicionom prednosc.u?
Taj pri ncip strateg ij c Em. Laskera
i H. R. Kapabla nke. eija je zi volnos l
da kazana i u nasc vremc, spada u ar-
senal borbeni h sredstava u atvaranj u.
"Profeta rea l nom p r akticnos~u . ad -
brana koj u je pronaSaa Lasker za duie
vreme izbacil a jc iz stroja Evansov
gambi t" - pisao je G. Leven li s.
Obrasce prefi njene pozicianc stra-
teg ije u mnogim shcmama atvaranja
(osobilo u za lv orenim igram a) pru! io je
H. R. Kapablanka u svojim partijama.
Krajem X I X i poee lkom X X vcka
veli ki doprinos teariji otvaranja daa je
Amerikanac H. N. Pi lsberi (1872-
19(6).
Kako isti ee G. Levenli'. "Pilsberi
je osnivac pravca pred koji m je staja la
veli ka bud u ~ n os t. On jc prvi pocco
da do tancina prouca va ne posebne
varijante vet cele sisteme, to jes t uti caj
grupe va rija nata na razvoj sre-d is·
"j ice."
Od ovakvi h slud ija Pilsberija po·
m e n u~em onapad belog u Orlodoksnoj
odbrani daminog gambita i proti vigru
crnag u Ruskoj partiji. Americk i majs-
tor razradia je i shemu otvaranja koja
je docnije nazvana Kcmb ri di-springs
varijantom daminog gambita.
Eva primera slralegije Pilsberija
24
u otvaranju u njegovoj poznataj par-
l iji s Tara sem (Heslings. 1895):
I. d4 d5 2. c4 c6 3. Se3 SI6 4.
Lg5 Lc7 5. Sf3 Sbd7 6. Tc l 0-0 7.
oJ b6 8. cd ed 9. Ld3 Lb7 10. 0-0
c5 II. Te l c4 12. Lb l a6 13. SoS b5
14. f4 Te8 15. DI3 Sfa 16. Se2 Se4 17.
L :e7 T :e7 18. L :e4 de 19. Dg3.
Inicijativa je na slra ni bc.log. Po·
10iaj crnog kralja nije bezbcdan. Iz-
gr a d juju ~ i svoj u igru prema ovoj shemi,
Pi lsber i je postigao ,"nago ubedlji vi h
i efek ln ih pobeda .
Te~ko je precen iti zn ataj dopr inosa
koj i jc teoriji otva ranja dao cuveni
velemaj slor 1\ . Ru bins lajn (1882- 196 1).
On je uspcsno nastav io Pilsberijcvo
delo na planu izucavanja povezanosti
otvaranja sa sred iSnj icom. Eva sio
jc 0 igri Ru bin stajna pisao A. Nim·
covi c:
"Karal<leris l icnom osobcno s~u Ru-
binstajna sma lramo kolosalnu duiinu
pla na koja mu slui ! kao logica n mos t
za prelazak iz otva ranja u sred is-
njicu.H
Kako je v~ islaknulo. dvadese le
godine na!cg veka oznacenc su pojavom
novog pravca u leoriji olvaranja, ciji
su glav ni prcdstavn ici bili A. Nim·
covie (1 886-1 935). R. Reti (1 889-
1929). S. Torl akover (1887-1 954). P.
Romanovsk i (1 892- 1963).
Nim covic je tvorac originalnog
utcnjn a blokadi i pe~aNdm la ncima .
kojim jc produ blj cno r ~zumcvan j e ulogc
pdaka U otvaranju.
Reti je r::Jzradio Cigor inovu koncep-
ciju 0 pritisku figura na peSacki cen-
tar, a krilnom napadu na centar. On
je obratio posebnu painju fijankcti-
ranju lovaca u otva ranju radi borbe
s ccnt ralnim preds traiama prolivnika.
Podvrgn ula je kriti ci skromn. igra
crnog sracuna ta sarno na izjednacenje
I nj oj je prelp os lav lj ena Iclnja da se
postigne aktivna proti vigra.
Sve je to daprinelo da se jave
mnoge originalne formacije u olvara·
nju, pa cak i potpuno nova otva ranja.
M. Gonj ajev nije bez raz loga tvrdio
1879. godine da su .. Nordij ski ga mbit i
Evansov gambit jedina el va potpuno
nova otvaranja koj a su otkrivena u
l e ku~ em s to l e~ u (ree je 0 X I X veku).
Sto se lice sv ih ostal ih atvaranja, rna
koli ko daleko isli nav i teareticar i u
njihovom razradj ivanju, ipak su vi·
dljivi nj ihovi poeeci opisani u deli ma
francuskih i italijanskih Sahovskih pi-
saca."
Dva deseli vek dao je leorlji sah a
dosta nace lno nov ih otvaranja, koja
su vid no zastup ljena u turnirskom re-
pcrt oaru n a jv e~i h takmicenja.
Ujedna, analiza i novih i siarih
otvaranja postala je neizmerno dublja.
sio je sasvim u skladu sa op stim raz-
vajem b hovske tehnike i sveobuh-
va tnim usav rsavanjem st rat egij e i iak-
li ke igrc. Mnage pozicije koje su ranije
oznafavane kao izjednacene, leoreti -
ea rl su poeeli da procenj uj u u kor isl
neke strane, jer imaj u u vidu i cinioce
o kojima se ranije malo vadilo racuna .
Takvi cinioci, u ni zu drugih, su: mo·
gu~ n os t prelaska u bolju za vrsnicu,
osvajanje uporUta 18 figure u centru,
st'lar':lJ1jc rninima lnih pozicionih sla.
bosti u protivnitkom laboru.
lzrazila veliki poznavalac i islro -
i ivac otvaranja bio je cetvrti svetski
lampion - A. Aljehin (1892- 1946). On
je prakticno poknzao kaka sc metod
pribiranja malih pOlicionih prednosti,
koji jc preporucivao Stajnic, moie
uskladiti sa ngrcsivnim te!njama u
srcdi snjici.
Aljehin jc u lcoriju otvaranja
linea dva principijelno nova stav3-
"neprirodno narusavanje ravnoteie"
"konkretno-takticko otva ranje,"
OVil pOliC"ija je naslala u partiji
Aljehin - Mar;.1 (i'/jujork. 1927) posle
J. d4 S[6. 2. c4 c6 3. Sf3 Se4.
Komentari§u6 tu partiju, Aljehin
je pisaa:
"Ovaj potez je u protivrelnosti sa
svim principimn kako u odnosu na
staru formulu (,.ne cini u otvaranju
nekoliko poteza istom figurom"j, taka
i u odnosu nn savrerneni pogled (.. pri-
tiskom na cenlraina poljn testa se
viSe postiie nego njihovim zauz ima-
njem") . Sem toga, mana ovog pottza
je i u tome sio je on skopcan sa ne~
lrebnim prcuzimanjem oa sebe odre.
djen ih obaveza i slo pruf., priliku M-
lome da vef pri sled~em potezu 5tHlri
Citav plan da lj e borbe.
kralko, ovaj potn uprllvo pred-
stavl ja onu karak lerislitnu grdku u
25
otva ranju koju ja naz iva m ncp rirod nim
naru$a vanjcm ra vnotefc."
U pozici ji na dijagramu Al jchi n
jc po,' ukao vcama jak polez 4. Sfd2!
i brzo je slekao nadmDt nu poz iciju.
Da bi sc bolie shvatilo sta je u Alje-
hinovim rukam~ bilo konkrelno-tak-
ticko otvaranje, pogledajmo ovu pOli-
ciju iz nj egove pa rtije sa Eveom (re-
vansni met (937) .
Na prvi pogled poloiaj belog jc
odli ca n. Poste povl acenja lovca sa
polja c5 beli ~c razviti svoje lovce na
b2 i e2 i vr si~c snaian prit isak na
peSaka d5.
Medjutim, Aljchin , u skladu sa
svojim shva tanjcm probl ema olvaranja.
odm ah se upustio u konkrelnc takticke
kompl ikae ije (10 . . . d4!), rac unaju ~ i pri
tom na okolnos t da je beli zaoslao u
razvoju.
Za teoriju sah ovskih olvaranja ad
prvorazrednog su zna caja dela sestag
svetskog Sampiona M. Botvioika.
R,azradi otvaranja on je priSao kao
naucnom radu koji zahteva brii ljiva
proveravanja. analize, stvaralacka pro-
uCavanja.
Njegova glavna l3sluga je u tome
sio je proucio i sistematizovao mnoslvo
pozicija koje, iako nastaju u razlici-
tim otvaranjima, ipak prufaju mogu~­
nost za adekvatno rdavanje. Time je
9.6
postav ljcn Icmelj Ilovog vai nog pog-
lavlja u teorij i o!varanja.
Prcma slnra tanj u mnogih teoreti-
cara Tarascve sko le, ci lj olva ranja
sastoj i se u tome da se figu re poslavc
na pogodna polja i da se, os tvaru j u~i
brzi razvoj, ovl ada cen trom. Sma lralo
se da jc ti me otvaranjc zav rseno i lu
se prckid alo prollcavanjc teorelski h
va rij anala. Naslavak igre vodio je u
nov u sirok u oblast - srediS nji cu.
Pocclkom Iridcsetih god ina Bol-
vinik poeinje da ll a sasvim nov nac in
pril az i ot varanju, i eze~ i da v e~ u
poee tnim potez ima slvori neophodnc
pred uslove 2.a uspesnu borbu U sredis-
njici. Njegove analize sistema ot varanja
obuhva lale su mnogo nared nih poteza.
Bolvinik je uspca da prak licno
dokaie da otvaranje nip osto nije kruta
shema razvoja. Evo sla je on 0 lome
pisao:
" I aravno, sustina saha se ne is·
crpljuje u poeelk u partij e. Osnovni
sadrlaj saha sastoji se u tome slo u
komplikovanom originalnom tipu po·
zici je kada, rek lo bi se, p om o~ i oema
ni 5 koje slrane, sahista mora da pro-
nadje ispravno resenj e.
Dakl e. otvaranj e ni je loliko va i no?
Takav zakljucak bio bi prenagljen.
Otvaranje, po pra vi lu , ima vainu
ul ogu ukotiko slui i kao prolog za prcd-
stavll kojoj jc ime srediSnji ca. Ono
malo dop rinosi uspehu u borbi ako je
plan igre U sredi snjici slabo povezan
sa otvara njem."
Botvinikovo poz navanj e sah3 je
originalno i duboko. On je slvaralac
i graditelj koji krci nove puleve u
otvaranjima. Njegove "novostj" su uvek
orig-inalne i vi sc puta su zapanjivale
Sa hovski svet.
Cilj ovog naseg kratkog pregleda
je da prikliern o kako se postepeno
slvara la leorija olva ranja , ka ko se
boga til o po2.l1ava nj e otva ranja, kako
jc najzad. stvorena ogromna ob las!
!ahovskih znanja koju nal iva mo teo-
rij om otvaranja .
Ako su jos u vreme Em . Laskera i
H. R. K.pab lanke svelski Sa mpioni
mogli da prona laske u otva ranjima
smalraju la drugorazrednu stva r, v~
A. Alj ehin i naroeito M. Botvin ik
pokazali su da Sf bel ce!ishod nog
pripremanj a otva ranj a ne moze raeu-
na ti ne sarno na sporlski v e~ ni na
slvaralac ki uspeh.
Moze se sasvim odredjeno zak-
Ijucili da danas - u vreme velike raspro-
siranj enosli sahovs kih znanj a. sve v ~eg
'znacaja lcoretskih pronalaza ka j stu-
dij a, ca k i, najzad, slva ranj a u nov im
uslovima svojevrsni h " tabi ja" u olva-
ranj ima (recimo, Cigorinova va rij an ta
Spanske partij e) - nijeda n Sa hisla ko-
ji teii usavrsavanju ne moze u tome
uspcti bcz pripremljenog repert oara
otvaranja.
SAVREME NI PRI NC IPI OTVARA NJ A
Kako smo ve~ rekli, u ral licitim
istorij skim epohama saddaj i karak ter
Sa hovskc igre mcnja li su Sf u skladu
sa sve dubljim razumevanj em saha.
Ispoectka napreda k se pos tizao vcoma
sporo. Za mali korak nap red trebalo je
da prodju s l o l ~a. Medjutim, u pos-
lednjih 150 godina, kada je sah poslao
veoma rasprostranjen i kada su se
prosirili med jusobni kont akti sahista,
, laj je raz vil ak lekao mnogo brie.
~ Najpre da se ukratko osvrnemo na
razvoj shvafanj a 0 znacaju centra.
Sahistim a ranijc italijans ke skole
(XVI i XVll vek) pojam een lra bio je
"Sadasnje ucenje 0 ot varanj ima,
po svoj prilici d ov e~e do potp une ob-
nove isloe nj ackih tab ija, ali 5 tom raz-
likom sio su drev ne tabije pri mcnji·
va ne 1I igri bcz pravog povoda i bex
vere u njihovu valjanosl. dok ~e "aj-
nov ije tabije bili rez ull al golemi h
iskll~tava i specijalnih ist raiivanja."-
To je jos krajem proslog veka zapisao
M. Gonjaj ev. I danas - njegove reCi
Sf obistinjuju .
Pri odlicl1om poz nava nju teh ni ke
igrc. sio jc pos talo svojstvo mnogi h,
greska ueinjena u otvaranju mote bili
kobna za ishod citave parlije. Eto
za~ t o se danas sistcmalski , naueno,
iwcavaju Sa hovska otvaranja.
VE t BE
Sr. 7. An aliziraj le poziciju koja
je naslal a u partiji ~\. Eve - A. AI)e-
hin posle 10... d4 !
Br. 8. Ka ko ~e nastaviti crni posle
It. Sa4? U pad ij i jc odigr.no I t. be.
51. je dalje moglo da sledi?
potpuno st ran o lsi ina. vet i tada u
mn ogim pllrtijama vuceni Sll potezi
t. e4 i z. lim d4 (p on.kad posle pre-
Ihod nog e3). ali samo rodi loga d.
dama i lovd dobiju olvorene linije
sa kojih bi mogli da se uslreme na nc -
prijalcljskog kr.lj a. Kod siloviti h na-
pada. l1 a gubit kc pesa ka. cak i onih
cent ralnih, nije se uopste gJed.alo.
Napadac iii je pos tizao s\'oj cilj, iii
je gubio uslcd manjka materija la.
Tome oeitom rasi panju sredstav8
za napad ucinio je kraj Filidor. Pd aci.
koje 511 nip odaAt3va ii romant itari ita-
lijanske skole, po::, tali su u nj~t vim
27
rukarna ubojito oru i jc. Fil idor jc raz-
via uccnje 0 peSaekorn ccntru, 0 pcsae-
korn lancll koji se pO planll i neum itno
pomiee nap red uz pod rsku drugoraz-
rcdn ih Sahovskih aktera - figura.
Sl edeta istori jska epoha - vee sa
brii lj ivijirn odnosom prcma 'pesaci·
rn a - vratila je figura ma nj ihov prvens t·
vcni tnaeaj . U partijama iz tog vremena
opet su oiiveli na padi fi gurama na
protivnickog kralja, ali u odnosu na
razvoj shva tanja 0 vainosti cen tra
uci njeno je rela tivno malo.
Za svoje vremc prav il no rescnje
ovoga problema otkrio je Morli. Os·
nova citave nj egove slrategije otva ranja
sastoja la se u koncent racij i pcsa ka i
fig ura u cent ru, koju je os tvar ivao u
najkraeem roku, vodeti raeu na 0 sva ·
kom tempu.
Ideja da se brzo razviju figure.
koja je bil a poznata jos i ranij e, postala
je za Morf ija, zah va ljujuCi njcnoj dos·
lednoj primeni, osnovni princip igre.
Cilj prema kome su usmerenc sve snage
koje kreeu u boj u pocetku nije proti v·
nikov kralj, ve~ cent a r.
Ostvaruju6 takvom igrom, 11 5'
redsredjenom na odredjeni cilj \ pred·
nost u razvoju. Morri je otva rao lin ije.
jaCao dej stvo svojih fi gu ra i brzo po·
stizao pobedu.
Morfij eve partij e su jasno pokazale
znacaj harmonicne akcije figu ra. oCig-
ledno su demons tri ra le onu z a c udjuju ~ u
sna gu koja se radj a iz pravilno organ i-
zovanog sadejstva figura .
Dalji razvoj sa hovskih ideja pove·
zan je sa imenima Stajnica j Cigorina.
Stajni c je postavio niz op stih
principa koji predstavljaju osnovu
savremenog shva tanja sa hovske igre.
On je razradi o postav ke 0 jak im i
slabim tackarna, 0 pozicionoj pred-
28
nosti i 0 pozicionim slabostima. Prj-
mere lakvih slab os ti predstavlj aju
slab ljcnja pesacki h form ac ij <l : napred
pomereni pesaci u poziciji rokad e koji
pos taju me ta za napad. zati m polja
ispred izolovan ih pesaka.
Stajn icu prip ada C<lst i za razradu
mnogih drugi h teorelskih problema,
ukl jucuj uei i pitanja skop cana sa zau·
zimanjern otvorenih linija, v c~ o m pokre-
t1j ivoseu figura, p redno s~ u lovackog para .
Pridajuei izuze tan znacaj ul ozi
odb ranc, Stajni c je pos tavio prin cipe
motivis3 nog napada , koji se moi e,
i mora se. povesti cim se slekne kakvo
bilo poziciol1o preim ues tvo. na primer
karl je protivn ik zaostao 1I razvoj u iii
kad se II nj egovom taboru pojave neke
slabosti. U skladu s tim principima ·
Stajnic je orga ni zovao svoju igru. On
je briilj ivo pri premao napa d postepeno
"raskli mavajuci" P OZ IC IJ U protiv ni ka .
"Aku mu li ranje sitni h prednosti ima
za rezuJt at veli ko preim uestvo" - isti-
eao je Stajn ic.
OV<l kva igra nametala je manevri-
sallja j pregru pisavanja figura. Eto
za sto jc Stajn ic vi se voleo za tvorene
pozicije sa usporenim tern porn igre,
koje su ornogucava le ova kva prestro-
javanja .
Pri tome se ispostav ilo da 1I ovak-
voj mancva rskoj borbi opsti pr mclpl
Morfij a. koj i su u sus tini bili i$pra vni,
nernaj u ni izb liza onaj zllacaj koji
irnaj u u olvoren im igrama . Gubi tak
temp a. na primer. ovde nij e od presud-
nog znacaja.
Cigorin je sislern alizovao mnogo-
brojlle pozicije u otva ranju u kojima
se gu bitak tempa nadoknadjuje drugim
bitnim pogadnost ima.
U vez i s t im treba islaei da je
sam pojam "tempo" Cigorin tumacio
drukcije od gtavnog apostola Stajni·
covog ucenja - Tarasa. Ka rak teri, ti"·
na jc sledeta Cigor inova prirn edba iz
190 1. god inc u komenta ru partij e PiI-
sheri - Blck bern .
Posle t. e4 c5 2. Sf3 Se6 3. Se3
e6 4. d4 cd 5. S : d4 Sf6 6. Sdb5 Lb4
beli je odigrao 7. a3. Cit ira mo pri mcdb u
ru skog sampiona :
" Povodom ovog poteza doktor Ta·
ras u zbirci svojih 300 pa rt ija ovako
rasudjuj e: vee ka d je beli igrao skaka-
cern Ila b5, on je njime morao da ti Sa h
na d6. Potezom a3 on gubi najmanjc
tri tcm pa. Sam po sebi potez a2- a3
svoj om n i s tav n os~ L1 = I (izgubljenom)
tempu . Za tim izmena skaka ca b5 (a
nc skakaca c3) koji je izvco lri poteza
za lovea koj i je izveo jedan potez=
= 2 tempa. Prema tome, beli je iz-
gu bio tri tempa . Pa ipak, dodaj e Taras.
ova varijant a, bez obzi ra na nienc ne·
dosta tkc, mnogo puta se sre fal; u tur·
nirskirn part/jama.
Po svoj pril ici, od nje sc nc odu·
staje - zaklj uclIjc Cigorin - iz medj u os-
tal og i zbog toga i to ne mogu da se
shvate mudrijaske meditacije pos tova-
nog doktora 0 izgublj enim tempovima
i nj egovoj ar itmeti ci. J er je croi, ig.
raju~ i lovcem na b4 i uzlmajut i skakaca
na c3, vukao dva potcza a ne jedan.
OzbilJan i osnovni razlog sto se
danas ces~e igra pot.. a2-a3 je -
IIcno shva tanje tgraca koji tma sme.
losti da pretpostavi da beli cak i Idi-
otski m, prerna Tarasevom izrazu, po-
lezom 7. a3 dobi ja bolju Igru nego sa
7. Sd6+ gdc je gotovo neizbefan na.
stavak 7. .. Ke7 B. Lf4 e5 9. Sf5+
t(fB to. Lg5 d5 I L ed L : f5 itd."
Cigar in je ustaj ao prot iv Sta jni-
covog j osobito Tarasevog dogmati zma,
priznajuei istovremeno ogro man oma-
caj najva f nijih Stajnl eovlh pos tavki.
Diskusija Stajnic - Cigo rin bila
je izuzetn o vaian dogadj aj za razradu
sahovske teori je. Mnago godi na doc.
nije Em. Lasker je isp ravno ist icao da
iz radova Sta jnica i Cigorina lreba
preuzeti sve sto je vredno, kako bi
se stvori o sti l budu~nos ti.
Upravo to su i uradi li Aljehin I
Botvi nik.
Tako su izg ledalc pojcdine elape
razvoja istral ivaCkog ra da u otvara-
nj ima i postupnog menjanja pogleda u
ovoj oblas ti b hovskih m anja . Tome
treba jos doda ti da se istrafi vaHi
rad u oblasti otvaranja neprekidn o oba v-
Ija i dan·dan as. ta ko ito se prod ublj uju
i usav rsavaju ustaljene predstave i
ocene.
Evo osnovn ih ci nilaca koji odre·
djuju te ocene:
a) jacina figura , njihov broj i
kva lit,,!;
b) pok reUjivos t figura . pros tor kG-
jim one vlada ju;
c) vreme kOj e je ntophod no da se
ova iii ona figura ak tivno ukljuci u
borbu na odredjenom sektoru !ahovske
tab le.
Veoma valan cin/l ac koji se nikako
ne sme ispustiti iz vida je uzaj amno
dejstvo figura i poloiaj kratja.
Evo kako Em. Lasker u svom .. Ud!
benik u Sa hovske igre" obrazlaf.e ove
najvalnije pos tavke stra tegijc olva-
ranja.
"Vrednost sk upa figura I1C prcdsiav-
lja zbir vrednosli sv ih tih rigura uzctih
pojedinacno, pos to sc pri svakoj pro-
ceni mora uzefi U obz ir momcnat ko-
ordinirane igre tih figurn . Samim tim.
ne moze sc uzcli da je ncka figura u
ravnoteii sa islovclnom figurom pro-
livnika ako se pri 10m ncmaju u vidu
konlurc protivnikovc igre."
Govon~c!i 0 znacaju proslora (t crena)
na tab li. Em. Lasker islicc: !t ••• Vaino
jc nc sarno da sc osvoji maleri j:11, bila
to fi gura iii pesak , vec i osvajanje
proslora na koji protivnik netc moci
da prodre bez maler ijalni h ~ubitaka.
Sio veci proslor osvoji jcdna slrana ,
to je manja pokretljivosl protivnika.
a samim tim je manji i izbor poteza
kojima on moie da preli iii da se brani ."
Ograniciccmo se na tih nekoliko
napomcna. Nastojali smo da objas-
nimo proces stvaran ja principa strate-
gijc otvaranja. Evo onih na jvazniji h.
cija je ispravnost dokazana kroz vi-
segod isnju praksu provera i anal iza.
Zap r a v i I n u i g r U u 0 t-
v a ran j u pre k 0 j e p o l reb-
no:
1. Slarati da se fi gu re brzo razviju
i poslave na pogodna i vazn a mcsta i,
po mogucs tvu. omciati prollvnika da
ucini to islo.
2. Vu~i u olvaranju sto manje
poleza pe~acirna, tj . igrali uglavnom
£igurama.
3. Izbegavali ponovno igranje jed-
nom islom figurom , ukoliko to nijc
povezano sa konkrclno-Iaktickim raz-
lozimau (prema Aljchinovom izrazu).
4. Pri ostvarivanju plana ra zvoja
ne igrati ncko risne poteze; zauzima li
otvorene linije.
30
5. Nastoja li da se ovlada cen lrom.
Zauzimali cen lar pesacima, figuram a
vrsit i pritisak na centra lna POl jH.
Evo sta je povodom toga pisao
'/e lemajstor A. Nimcov ic: "Pesllci su
IlHjpogodniji za obrazovanje centra ,
jer Sll najstabilniji ; a li i fi gure slllcstcne
u ccntru u mnogirn slucajevima mogu
u potpunosti da zamene pesake. Umcsto
za p o~e dallja ccn tra, isti ci lj moze se
pos t i6 i pritiskom figura na cenl ral na
polja ."
6. Paziti da se u svom taboru ne
stvore slalne pesacke slabos li i lruditi
se da se takva slab ljenja izazovu u
poziciji protivnik a.
7. Ie zanositi sc prcvremenim na-
padima - pre nego sto sc zavrsi raz·
voj. cak i kada sc ovakv im napadirna
moie p os ti ~ i ma terijalna prernoc.
8. Ie zaboravili da jc i kad kr il·
nog razvoja !igu ra (fij ank('t iranjc la-
vaca) glavni pravac njih ovog dejslva -
ccntralna polja.
9. Pazl jivo pralili sta smera pro-
tivnik. Prcduzimati potrebnc mere za
otktanjanje nj.govih pr.lllji, od nosno
za iskariscavanje gresa ka.
Na ravno, ovo nij e ncki obavClni
zakoni k. ovo Sll sa rno orijenliri, ito.
kao sto praksa pol vrdjuje, sigurni
orijentiri u burnom moru sa hovskih
bitaka . U dalj em izlaganju bi~e ob·
jas njeno na konkrelnirn prirnerima ka -
ko se primeojuju ti opsti princi pi.
VEtBE
U slede~ih pet parlija jedon od
prolivnika pravio je grube greske u
od nosu oa principe strategije otva-
ranja . Us lanovi tc kakvo su to gr~ske
igraci u ~ inili i pronadjite pravllne
nastavkc.
Hr. 9. l. e4 d6 2. Lc4 517 3. 513
g6 4. L: 17+ K : 17 5. 5g5+ KI6
6. D13+ K: g5 7. d4+ l<.h4 8. Dh3.#
nr. 10. I. e4 e5 2. Le4 516 3. d4
5 : e4 4. de <6 5. 5c2 5: f2 6. 0-0
5: dl 7. L : 17+ Ke7 8. Lg5.#
Br. I I. I. e3 c5 2. DI3 d5 3. 5e3
04 4. Dl" Ld6. Beli pred. je.
KOB NA TACKA F7
Vet:! Yam je poznato da su na poeet -
ku partije polja f7 i f2 najosell jivija.
budu~i da ih brane sarno kraljevi.
Stoga je laka shvalljivo sto sc u mno·
gi m sistern ima otva ranja borhene ope·
racije vode upravo ako tih osetljivih
zona.
Napad na tacku f7 odnosno f2
narocito je karaktcristi can za otvorene.
igre, cijirn proucava njem i alpoei-
njemo ovaj mali kurs strat egije otvara-
nj a. Ali prc nego sto pristupimo raz -
matranju raznih varijanala U olvaranju.
moraju se dati dye vainc uvodne na-
pomene.
Kao prvo. lreba da objasnimo tor·
min "otvorenc igre" i da se ukratko
osvrnemo oa principe dana snje klasifi-
kacije otvaranja .
Teorija deli sva otvaranja na tri
grupe - otvaren3. poluolvorena i za-
tvorena. U pn"u grupu spa daju sva
otvaranja u kOjima na potez l. c4 crni
odgovara 1. .. e5. Poluotvorena - to
su otvaranja u kojima na I. e4 crni ne
odgovara 1. . . e5 vcc vuce bilo koji
drugi potcz. I. najzad, za tvorena ot-
varanja. Ij. zatvorene igrc - to su
sistemi razvoja sa prvirn potezorn d4,
e4, 513, 14, b4.
Preko naseg kursa upoz na(!em o
karakt eristi~ne s pecifi~nosti kako per
jedinih otvaranja tako j grupa koje ill
Br. 12 .• 4 e5 2. 511 16 3. 5: e5
Ie 4. Dh5+ Ke7 5. D : 05 + Kf7
6. Le4 + d5 7. L : d5+ Kg6 8. h4 h6
9. L : b7 L : b7 10. DI5.#
Dr. 13. I. 04 e5 2. SI3 D163. Lc4
Dg64. d4 D: g25. Tgl Dh3 6. L: 17+
Ke7 7. Tg3. erni predaje.
objedinju ju. No. odrnah da kaierro
da sa vremena praksa sa sve v~cm tnt-
noStu otkriva uslovnost ovakve podelc~,
Mnoga otva ranja kao da se :-.pajaju i
katkad dovodc do slicnih iii cak i do
potpuno islo\'etnih pozicija,
Druga napomena t icc se metoda
izucavanja varijanata , kojih u veilkom
broju ima svako otvaranje. Jedan dlO
tih varijanata na~i ~e se i U ovo; knjizi.
Treba Ii , mafda , svc te \ arij ante nat.-
citi n3pamel. zapamtiti ih kao labllcu
mnofenja?
Da hi se lakSc shvatio ovaj pc
blem, najp re ~emo objasniti sta ~ u
to varijante. oh 'aranja , da Ii su one
obavezne (za igraca) i apsolutno jedine?
Sahovska borba krije u sebi ne-
brojeno mnostvo razlicitih mogu~n05ti.
Varijante su . po pravilu. sarno primemi
nastavci. koji su \'~ provereni u prak-
si. Dn Ii to znati da se u datej paziciji
I1 C moze nastavit i i na neki drugi
takodje potpuno prih \13tljiv nacin? ~a ·
ravno da ne znaci.
Bubanje varijanata otvaranja I.e
sa rno da je neceli shodno ve~ mote
cak j da skodi sahisli , da sput a nje-
gove stvara lacke sposobnosti. Evo qa
o tome kafe bivsi svetski Jampion Em.
Lasker:
"Umesnost u igrnnju saha s,·akako
da ne treba da ::.e svodi sarno 11:1 pam·
31
tenje, jed nostavno stoga sto pam~enje
varijanata nije ad presu dnog znaeaja .
Pamtenje je slivise dragoceno orutje
da bi se trosilo oa sitnicc .. .
Treba utuv iti u glavu ne zakl jucke
nego metode. .Metod je elastican, 011
ITALIJANSKA PARTlJA
1. e4 05. 2. 5f3 5c6 3. Le4 LeS
Beli lovae je uzeo na "isa" polj e
f7. a crni - f2. Varijante ovog otva-
ranja nOlvodjene su jos u spisima ita-
lijanskih maj stora XV i XVf veka.
Otuds je do§aa i naziv olvaranja.
A 6 ... Lb4+
4. c3
Beli nastoj i da brzo obrazuje pe-
Sacki eentar i da se, potisnuv si erne
figure, ustremi na polje f7. Tokom
nekotiko s tolC<!a taj plan napada pred·
stavljaa je strasno orutje u rukama
igraca koji je vodio bele figure, i tek
u XIX veku opsti napredak u upoz-
navanju olvaranja otkria je metod
solidne odbrane crnog.
4. . . 5f6
Upravo ovaj polez, kojim se pri-
prema protivudar u centru, postao je
najvafniji beoeug u odbrani ernog.
S. d4 ed
32
--------------------------
se maze prlmenit! U sv im !ivotn im
okolnostima ."
Poslc ovi h napomena krenu~emo
na putovanje po beskrajnolll okc.:a llu
shema i varijanata otvarOlnj.a.
D~ nase ka zivanje 0 polju f7 nije
nesto ap straktno. dokazu je varijanta
S... Lb6 6. de 5: e4 7. DdS i erni
nema za dovolj ava juce odbra llc.
6. ed
Obra tite paznju na nas tavak G. 05.
5vako povl acenj e skakaca sa pol jo f6
u toj poziciji bil o hi ncpovoljn o za
crnog; ali on maze da uzvrati encrgic-
nom akc ijom u centru - 6 . .. d5. Na
primer: 7. ef de4 B. fg TgB 9. LgS f6
to. De2+ De7 II. L: f6 0 : e2+ 12.
K : e2 d3+ 13. Kd I Lg4 sa aktivnom
pozicijom ernog. fii, 7. LbS 5e4 B.
ed Lb6 9. 5e3 0-0 to. Le3 f6 11. ef
5 : c3 12. be 0 : f6 t3. Db3 5e7 i ern i
ne stoji slabije.
Crni mora da dej st vuj e energicno.
Vetike t dk~e s tvorilo bi povlocen je
lovea na b5 iii e7 - na primer: 5 . . _
Lb6 7. dS (razmis lite zasto beti pomera
bas ovog pesaka i tako odust.je od
poteza 7. o5?) 7 . .. 5e7 (na 7 ... 5a5
sledi B. Ld3 eS 9. d61 i damino krilo
crnog je Ilzakovano". 8 ... c5 bil o je
neophodno zbog pretnje b2-b4) B.
05 Sg4 9. d61 ed (pronadjite kako heli
treba da igra posle 9 .. . L : f2 + iii 9 . ..
S : (2) to. ed 5c6 t I. LgS sa ocitom
prednoscu.
7. 5c3
Ovaj smeli potez kojim beli idvuje
eentralnog pdaka e4, kao sto yam je
pozna to, ana!izirao je jOs Dj oakino
Greko.
7. , .5: e4
Pribvata izazoy. Zaslu i llje da sc
izuc i i varijanla 7... 0-0 8. c5 Se4
9. 0-0 S : c3 10. be d5! Drugi nasl.lvei
sadrfc mn os lvo skrivcnih opasnos ti
za ernog.
B. 0-0
Paz ljivo analiziranje ave kriticne
poz ieijc moze hili od vel ike koris ti
za usavr sa vanje igraca. Takvc ana lize
pomoci cc vam da bolje shvaliie znacaj
brzog razvoja u samom poee tku borbe.
B. . . L: e3
U Grekovo vremc ovde je glavn i
nastavak bio uzimanje skakacem na
e3 - B• •. 5 : e3 9. be i sa da erni treba
da res i jedan od "veci tih" sahovskih
problema - uzct i ii i ne uzcti?
Jos je Greko pronnsao dOl pos le
9 .. . L : e3 to. Db3! L: a l? odl ucuje
napad na pol je f7-11. L : f7 + KlB
t2. LgS 5e7 13. 5eSI L: d4 t4. Lg61
dS IS. Df3+ US 16. L: fS L : 05 17.
Lc6+ it d.
Mcdjutim. crni mole da ne uzme
tapa na al. Oprezniji Grekovi poiomci
pronas li su var ij anlu 10. _ .dS II.
L: dS 0-0. Ali i u tom slueajll beli
stice prednos t posle 12. L : f7 + T : 17
t3. 5gS LeG l t4 . 0 : e31 (a ne t4. 5: eG
zbog 14 ... 5: d4, dok bi na 14. 0 : eG
erni odgevorio 14. , .Dd7),
2 ~; 1309
9. d5
Na izgled prirodan patez 9. be
slab je zbog 9 . .. d51 Ako sad. be li
odstupi loveem . erni ~c rokirati i
sac ~v~~e vi sa k peSaka. Zbog toga je
StaJnJc u traienju istine ispitivao
na slavak sa irtvom figure - 10. La3.
U partij; nj egovog IO cCa za prvenstvo
svcta sa Em. Laskcrom (1894) igrano
je to ... de II. Tel LeG! (eu veni laske.
rovs ki "zdrav razum u sa hu"; opasnije
bi bilo II ... fS 12. 5d2 Kf7 13. 5: e4)
12. T: e4 DdS 13. De2 0-0-0 14.
Se5 The8 i erni ima pe!aka vi se uz
odlicnu poziciju .
9. . . U 61
Najsigu rniji plan odbranc. ernl
brzo rokira, ucvr.stuje f7 i osigurava se
od pret nji po vcrtikali "cu.
Do velikih z.pleta vodi 9 ...505
to. be 5 : e4 II. Dd'i fS! (ideja Em. Las.
ker. - odstupanje II. .. 5ed6 bilo bi
za crnog veoma opasno) 12. 0: c4 dG
13. 5d4 0-0 14. 13 SeS (no 14... 5f6
dob ro je IS. LgS) IS. Tel KhB (na 15 . . .
TeB sled i 16. La3) 16. La3 b6 17. 5c6
LaG lB. Dd4 DgS. Tako je tekla partija
Romanov - Kotikov (dopi sni turnir
I963- t964). Sledilo je t9. L: e5 de
20. DeS i be l i ima prednost. Umesto
19 . .. de, jace je 19.. . be. Zaslu!lIj'
p.znju i preporuceno je od V. Panova i
J. Estrina (u knjizi "Teeaj otvaranjaU ,
1973) lB. . . Df6; n. primer: 19. 0 : f6
T : f6 20. Te7 Le4 uz obostrane lanse.
to. Tel 5e7
Nije nn odmet da se ispita I dl -
rektno 10... 0-0 II. T : e4 (II. de?
5 d6) t I. . . Se7 i zatim 12. d6 ed 13.
o : d6 5f5 14. DdS 5e7 sa podjedn.kim
mogutnostima.
II. T : e4 d6 12. LgS L : g5 13.
S: gS 0-0

Crni ima pe.sa ka vi se. ali je nd to
.zaostao u razvoju i to daje bel am
neku kompenzaciju. Verovntno sc tesko
mote l1at i neki ad jacih Sahista koj i
ovde ne bi patel eo da oseli "p rekrasne
cari" napada. Medjutim. svi dosadasnji
poku saji da sc taj napad ucini cfikas-
nim nisu urodili plodom. j\\oida te
neko ad vas u tome uspcti... Beli sad
male da igra 14. S: h7. ali mu to ne
daje vi se od remija, kako posle 14 . . .
US 15. T: e7 D : e7 16. 5 : fS T : fS.
tako ni posle ri skantnijcg 14 . .. K : h7
15. Dh5+ KgS 16. Th4 f5 17. Dh7+
Kf7 IS. Th6.
Preporucujemo citaocima ne sa rno
da provere varijanlc koje su navedenc
u knjizi vc!! da i sam i krenu u ispiti -
vanje raz licitih nastavaka u napadu i
odbrani. Recimo, jos im3 mnogo ne·
jasnog u varijanti 13... h6 (umesto
13 ... 0-0) 14. Lb5+ (iii 14 . De2 hg
15. Tel Le6 16. de f6) 14 .. . Ld7 (14 . ..
05 15. 5 : f71 K : f7 16. Df3+ sa opasnim
napadom; umes lo 15. 5: f71 lose je
15. de? zbog 15 ... 0-0) 15. De2 L : b5
16. D: b5+ Dd7 (posle 16 . . . KfS
usled ito bi 17 Tael) 17. De2 KfS.
Beli je sad prinudjen da Ide l1a sve
iii ni sla. jer ako igra IS. 5f3. sledi
jednoslavno IS. .. 5: d5. Zhog loga
u partiji Barcai - PortiS (1969) igrano
je IS. 5: f7 K: f7 19. Tet. Tesko da
napad moie da uspe pos!e 19.. .5g81
20. TeG KfS. U pomen utoj parl iji beli
34
Je nas lavio 21. f4 5f6 22. Te7. II .
.e crnl odgovorio 22 .. . TeBI
Dakle, 'direktan juris belog ne
uspeva. To je uopste karakte risticno
za sve sisteme otvaranja - ukoli ko se
crnl promi~ljeno i tacno branl I orga-
nizuje proti vigru. Nego, u glavnoj
var ij an ti Italijanske partije beli posle
6. . . Lb4+ ne mora da igra u gamb il·
nom s tilu 7. 5e3. Pogledajmo sa d op·
rcwiji nastavak 7_ Ld2.
7 .. . L : d2+
Va lja ispitali va rij ant u 7. . .5 : e ~
S. L: b4 5 : b4 9. L: f7+ (p.ljb. na
l a~ku f7; s lab ije je 9. Db3 d51 to.
D : b4 de I I. 0-0 DdS) 9... K : f7
10. Db3+ d5 I I. 5 e5+ KeG (kr. lj
mora da se otisne na opasan put , jer ako
bi odstupio na eB, to bi znacil o da os-
taje u centru gde c!e postati meta za
n.pad bez proti vigrc) 12. D : b4 e5 13.
Da3 cd 14 . Sf3 sa malom prcdnoscu
belog. Umcsto 12 ... c5 zasluillje painju
12 .. . DfB, sto iznudjujc izmenu dama.
S. 5: d2
sla
Sada se crnl mora osigur8ti od
nep rija teljskih pesaka u centru.
Postoje dva tipicna nacina igre u
ova kvim pozici jama: susretni proti-
vudar u centru - B. .. d5, iii lIkla-
njanje jednog cen tralnog pesaka - B. . •
S : e4. Pogleda jmo obe mogucnosti.
I. S.. . dS 9. ed 5: dS 10. Db3
(na to. 0-0 erni bi lakodje odma h
rok irao) to . .. 5ee7 I I. 0-0 0-0 12.
Tfel 05. Na jbo lj e resenj •. erni se uc'
vrscuje u centru, nlegov skakac oa d5
zauzeo je klju ~n o polje Ispred izo lo·
vanog pesa ka d4. Ovakva polja su
podesna zbog toga sto se fi gu ra koja
je na njima smestena ne moze napadat i
. peSakom . U dalj em loku igre be li ~e
dovesti svog skakaca na e5 iii na e4.
a crni mole da ponud i izmenu dama
putem Db6. Sanse Sll priblitno jednake.
II. S.. .5 : .4 9. 5 : e4
Za~to ovde ne uzeti peSaka na
f7-9. L: f7 + i posle 9. . . K : f7 10.
S : e4 Ii si ti crnog rokade? Odgavor je
jednostavan: sa 10... TeB crni bi stckao
ocitu prednost.
9.. . dS to. De2! 0-0 II. 0-0-0
Lg4
Razmislite: da Ii je za crnog ovde
dob ro I I. .. TeS?
12. h3 L : f3 13. gf de 14 . D : e4
Dh4 15. Kb I.
Pozicija belog je povoljnija. On
mote da zauzmc liniju "gU, njegov izo-
lovani peSak u pogodnom trenu tku
krenu~e naprcd. njegov skakac u centru
Ima aktivan polofaj.
B Br. 14. I. e'l e5 2. 5f3 505 3. Lc4
4. d3
Ovaj mirni plan razvoja takodje
ne .adaje crnome vete brige. Igra
maze teei ovako:
2'
4.. .5f6 5. Se3 d6 6. Lg5
Na 6. Le3 erni. ima vise posve
zadovol javajutih odgovora - 6 ... Lb6.
6. . .Lb4 . Preporucujemo da se ohrati
posebna paznja nn potez 6 ... 0-0,
kajim sc dopusta stvaranje IIdvojenih
peSa ka posle 7. L : c5 dc. To je bto
tip iean metod igre. Posle 7. . . de crn i
ima potpun u kontrolu nad centralnim
poljem d4.
6. . . Le6 (najjednostavnije res.enje.
jer je i u ovom slucaju udvajanje pwka
posle 7. L: e6 fe povoljno Ul crnag)
7. 5dS L : d5 S. L : dS h6. Izgledi obeju
strana su priblifno jednaki.
Razume sc , ovde 5JT10 naveli sarno
manj i deo varijanata koje obuhvata
teorij a It ali ja nske partije. Ali ono ;10
smo prikaza li bite dovoljno da se stekne
prcdstava 0 karakteru barbe u tom
otvaranju i a moguc.nostima jedne i
druge strane. Bice veorna korisno akose
potrudite da shvatite koj i apst i prin'
cip i strat eg ije otvaranja dolau do
izraza u ovde prikazanim varijantama.
VEt.BE
Pronadjile ucinjene grdke u sit-
d~jm "skoi skim'· primer-ima N"apBite
sami opaske liZ ove kratke partije.
LeS 4. e3 d6 5. d4 ed 6. ed Lb4+ 7.
Kfl Ld7 S. Db3 LaS 9. L:f7+KfS 10.
L : gS T : gS It. 5gS DeS 12. 5 : h7+
Ke7 13. LgS. # .
Br. 15. t. d e5 2. 513 Sc6 3. Lc4
S5
 c5 4. c3 SI6 S. d4 ed 6. cd Lb4+ 7.
Sc3 S : e4 B. 0-0 S : c3 9. be Lc7 10.
dS SaS II. d6 L : d6 12. Tel+ Lc7 13.
LgS 16 14 . L : 16 gl IS. So5 h5 16. Dd3
Th6 17. DdS. Crni predaje.
BORBA ZA CENTAR
CcntaT, centar." Kako se ta ree
testa cuje U sahovskim analizama i
komenlarim a. Govorilo se 0 ecn lTu i
kada sma utvrdj iva li principe strate·
gije U otvaranju . kao i u nascm raz-
matranju ltalijanske partijc. Pa, zasto
je borba za cen tar vec na poeetku par-
tije tako presu dno vazna?
Podjimo jzda leka. Na praznoj tabli
stavite skakaca na polje 11 I. Koliko
polja on lute? Sarno dva! Slavite istog
skakaca na e4. Sada on vr si kruino
ga djanj e nap adajuc i osa m polja. A bas
la mogu~no s t svake sahovske figure
da drli pod svojom konlrolom manji
iii veti broj polja na tabli slui i kao
osnovni pokazalelj njene snage.
Primer sa skakacem je najuoe-
Jj iv iji, ali sJiena stva r se dogadja i sa
svakom drugom figurom pos tav ljenom
na ivici tabl e i u centru.
Naravno, moze se prigavoriti da
su to cis to teoretska ralmi sl;an;a.
Sahovske figure ne dejstvuju na pralnoj
tabli. Ima pOlicija u kojima je skakac
na hi mnogo vai niji ad skakaca na e4.
Jeste, im a takvih pozieija. Ali to se
ddava u pasebnim, kankretnim akol·
nostima, koje sarno potvrdjuju opsle
pravilo. Isla tako moze se navesli
niz primera u koj ima je recimo, skromni
pcsak jaei od lopa ...
I jos jedna vazna okolnost. Svaka
figura koja zauzima polozaj u ecntru
po pravilu aktivno dcjslvuje u svim
pravcima. Ona sc stag polo!aja maze
•38
Br. 16. I. c4 cS 2. 513 Sc6 3. Le4
LeS 4. d3 d6 S. 0-0 SI6 6. Lg5 h6 7.
Lh4 gS B. Lg3 h5 9. S:g5 h4 10. S:17 hg
II. S:dB Lg4 12. Dd2 Sd4 13. Se3 S13+
14. gl L:13. Bcli predaje.
• radjene su temeljito i svestrano. Iz
brzo prcbaciti na bi lo kojc krilo, I
ra di nap ada i raeii odbranc.
Praksa pakazuje dB , liZ ostale jed·
nake uslave strana kaja zauzme cen lar
i njime zavlada stire odredlenu pozi·
cionu pred nasl. Eto zaslo se u svi m
olvaranjima taka upa dljivo n a m e~ e
problem centra i zaslo !:e vodi barba
za ov ladavanje centrom. J edna od
takvih otvorenih partija u kojima je
sve sto se dogadja povczano sa borbom
za cen tar jesle Spanska partija , koja
je dobila svoje ime po tome sla su jos
u XV i XVI veku neke njene va rijante
ana liz irali spanski majslari Lusena
Lopez.
I. e4 05 2. SI3 Sc6 3. LbS
Pretnja da se uzme central ni pe!ak
e5 zasad'je sarno prividna. Recima. aka
beli po,le 3 ... a6 igra 4. L: c6 dc 5.
5: e5, erni te lako uspostaviti materi·
jalnu ravnoteiu putem 5 ... Dd4 . Ali
u daljaj igri prit isak belag na centar
stalno te se osetati i b a~ u tome i jeste
smisao razvojnog plana u alvaranju.
~PA NSKE MUKE
Spa nska partija primcnjuje sc vee
vi se s t o l e~a. Shemc otvaranja I1 spnnski h
muka", kako jc pre rnnogo godina ve·
lemajstor 5. Tartakaver duhovito nBZ·
vao ova za crnag teska otva ranjc, raz-
veli kog broja razlicilib sis tema vodjenja
napada i organ izavanja protivigre mi
terno izdvaj1ti i razmolriti neke najka-
raktcris ti cnije.
A Db6 i sada \J povoJjan zaptet za bclcg
3... Lo5
Ovaj potez su igra li jOs majslori
XV I veka i on je patpuno u duhu tog
vremena: svoje napadacke tdnj e crni
usmerava na polje f2.
4. c3
I ovde ni sla ne da je 4. L : c6 de
S. S : 05 zbog S... L : 12+ 6. K: 12
Dd4 +. Bilo bi opasno 4. S : cS. jer bi
beli u nastoja nju da osvoji pes.aka zaos-
tao u razvoj u. U tom slucaju crn i nc
Ireba da igra 4... L: 12+ . jer posle
S. K: 12 S : 05 6. d4 beli o,vaja een·
tar. a zatim te izvrsiti i ve!tacku
rokad u.
Bel i Ima predno,l po,le 4. . .S : 05
5. d4. Siabe , Irane 4. S : 05 olkriva i
smeli ispad 4. . . Dg5. Razmotrile sam i
varijante koje nastaju u tom sJucaj u.
4... S16
Reklo bi se da se nastupanje belog
u centru maze esujetiti potezom Df6.
}\li. vet sma napominjali da suvi Jc
rani razvoj dame maze biti opravdan u
relativna malom broju slucajeva. posta
dama kao najja~ figura lako postaje
meta napada slabijih protivn ikovih
figura (p o,le 4... D16 beli ipak vuee
5. d4!. na primer: 5 . . .ed 6. e5 D~
7. cd Lb4+ ; ako (7 ...S : d4 8. S: d4
vodi 9. Dg4 KIB 10. Lc3 iii 9. e6 L : d4
10. ed+ L: d7 II. L: d7+ K: d1
12. Le3 c5 13. Sd2 Sf6 , napadom za
frlvov.nog pesaka) B. Se3 d5 (nikako
ne B... D: g2 zbog 9. Tgl) 9. 0-0
Sge7 10. Db3 L : c3 II. be. Beli je u
prednosl i jer se llcvrstio u centru I
im a aktivni lovacki par.
S. d4 ed (na S. . . Lb6 dobro j.
6. De2. i ako 6. . . cd. ,Iedi 7. 05) 6.
05 Se4 (i ii 6 ...SdS 7. 0-0 0-0 B.
cd Lb6 9. Lc4) 7. cd Lb4+ B. KII.
Na ovaj nacin beJi fcli da iskoristi
snagu s,'og pe!ackog centra i nestabilan
poloiaj crnih figura . Do izmena i
izjednaeenja vodi B. Ld2 S: d2 9.
Sb : d2 0-0 10. 0-0 a6 II. La4 d6.
Od, lup.nje kraljem B. KI I je za emeg
mnago neprijatnije.
B. •• a6 9. Ld3 d5 10. ed SI6 (to
je najbolje, jer na 10... S: d6 beli
odgovara sa II. dS!) II. de D : c7 12.
Sc3. Beli ima pdaka vi~, a pretnje
crnog ne prcdstavljaju dovoljnu kern-
penzaciju zs materijaini gubitak.
B
3. .. S16
T.kodj. slarinskl ,i,lern odbran.,
31

lakozvana varijan ta Rio de £ane iro.
erni odgovara protivnapadom na pesaka
04.
4. 0-0 5 : e4
Sada na 4... LeS dobro je 5. 5: 05
5 : 05 6. d4 c6 7. de 5 : e4 8. Ld3. Na
4. . . d6 bell Igra 5. d4 s pretnjom 6. dS.
5. d4 Le7
Ot varanje vertikale .,e" dok se
kralj nalazi u eentru moze doneti ncu-
godnosti: posle 5 ... ed dolazi 6. Tel
dS (6 . . ,[5 7. 5: d4 , I ako 7... Lc5?,
onda sledl 8. T: 04+) 7. 0: d4 I
ernom je otexa n razvoj. U slucaju
7. .. Le6, sledl 8. 505.
6. De2 (da se omog u~1 poslavljanje
lopa na dl) 6. . .5d6 (beli bl doblo
akllvnu p02lelju posle 6. . . dS 7. 5 : 05
Ld7 8. L: eG. Veoma su interesa nlne
za samostalnu analizu varijante kojc
naslaju posle 8. 5: d7 5 : d4. Teoreli·
eari smatraju da erni u ovom slucaju
doblja Izjednacenu Igru) 7. L: c6 be
(erni ima slesnjenu igru posle 7 .. .
de 8. de SIS 9. Tdl - elo zaslo je beti
38
Igrao 6. De2, a ne 6. Te l) S. de 5b7
9. Se3 (dobro je I 9. e4) 9... 0-0.
Beli vr 5i prili sak na centa r. /llo·
guono je sad 10. 5d4 LeS II. Le3 III
10. Te l , sto ernom islo olciava oslo·
badjajute pokretanje peSaka d7 .
c
3 ... d6
Reklo oi se: kardinalno re5e nje
problema. Tvrdj ava u eentru - pesak
e5 - sada je soli d no uc.vrStena. Ali
ovaj potez ima i sus tinsku manu : sada
!'iU erne figure stesnjene. lova c f8 nema
dovoljno opera tivnog prostora.
Ovu je odbranu testo primenjivao
i mnogo analizirao prvi svetsk i sam-
pion V. Stajnie. pa se ona tako i zove-
Stajnicov3 odbrana.
4. d4 Ld7
PrE'.pustanje centra sa 4.. .ed 5.
5 : d4 Ld7 6. 5c3 daje bel om slobod·
nlju Igru . Umes!o 5. S: d4 moguono
je I 5. D: d4, na primer: 5. . . Ld7
6. L: e6 L: e6. Pos lo bela dama ne
moze biti napadnuta . ona ra zv ija ve·
Iiku aktivnost u ecntru. Evo karakt er i-
sli cne varljante: 7. 5c3 516 S. LgS
Le7 9. O--{)-O 0-0 10. Thel To8 11 .
Kb I. U laboru ernog je polesno. .
5. Sc3 5ge7 (iJ I 5 ...5: d4 6.
5 : d4 ed 7. 0: d4 L : b5 8. S: b5
Se7 9. Le3).
Belf je pred raskrStem: mofe da
bira izmedju neko liko nastavaka, a
svaki mu pruza dobre izglede. Na
primer:
a) G. Le4 5 : d4 (p retilo je 7. SgS)
7. 5: d4 ed S. D : d4 SeG 9. De3 Le6
10. SdS Le7 II. Ld 2 0-0 12. 0-0 505
1.'3. Lb3. Ta ko je igra no u jednoj partij i
meea Em. Lasker - V. Slajnle (lS94),
Poz icija belog je od li cna .
b) G. de de 7. Lg5 h6 S. L : e6 be
BORBA ZA CENTAR U SPANSI(OJ PART!J!
Nastavljamo ra zmatranje osnovni h
sistema igre u Spanskoj partiji. Posto
je, kao 5to vee: znamo, pret"j a da se
osvoji pcsak e5 posle 3. Lb5 sa rno
prividna, doslo se na ideju da ern i
poti sne beJog lovea s polja b5 i da ujed no
nj egov poloiaj iskoristi za aktivizaciju
svojih snaga na daminom krilu.
I. e4 eS 2. Sf3 SeG 3. LbS a6.
9. Lc3 5g6 10. Od3. Pozlclja erneg
je cv rsta. ali beli ima inicijativu.
e) 5. Lc3 Sg6 7. Dd2 Le7 S. 0-0
0-0 9. Tad I . Bel j vrSi vearna osetan
pritisa k u cenlru.
VEtBE
Nadjite sa mi greske koje su nap-
ravi li igraci i zapisite svoje opaske uz
ove zada l ke za ve:!bu:
Br. 17. I. el 05 2. 513 Sc6 3. LbS
Le5 4. c3 15 5. d4 fe 6. Sg5 Le7 7. de
5:05 8. Se6. ern I predaje.
Br. 18. I. e4 e5 2. SI3 Sc6 3. LbS
515 4. Q--{) S : 04 5. TellS 6. d3 Sd5 7.
L : c6 de S. T: e5+ KI7 9. LgS Od7
10. Te7+ L : e7 II. Se5+.
erni predaje.
Br. 19. I. e4 05 2. 513 5c6 3. LbS d6 4.
d4 Ld7 5. Sc3 SIG 5. 0-0 Le7 7. Tel 0-0
S. L : c6 L : eG 9. de de 10. D : dS TI : dS
II. 5: 05 L : 04 12. 5: e4 5: 04 13.
Sd3 f5 14. f3 LeS+ 15. Kfl TfS 16. Ke2
Lb5 17. fe fe 18. SI4 gS 19. Sh3. erni
predaje.
Ovu je odbranu detaljno fazfadlo
M. Cigorin . Sasvim opravdano ona
zauzima tel no mes to medju svim sis-
temima u Spanskoj partiji.
Do priblifno jed nake iere vod i
varijanta izmene 4. L : c6 de 5. 0-0
Se7 (ovde se mole igraU i 5.. .16. 5. ..
Ld6. j\lanje uverljlvo je 5..• Lg4 6,
h3. i erni mora da menja 08 f3 jef mu
jc ugroten peAak 05) 6. 5 : 05 (ill 6.
e3 Sg6, a zaslufuje pafnju i 6... DdJ)
6. .. Dd4 7. DhS (beli nlsla ne posliie
posle 7. 513 D : e4 8. Te l Dg6, I zatim
te erni izvrsit i veliku rokadu) 7. . .g6
S. DgS Lg7 9. SI3 D : 04 to. T. I Ob4
II. c3 Dd6 12. d4 h6 13. De3 LeG.
Poziclja crneg nije slablje.
A sada sami razmislite kako treba
39
da odgovori ern l ako beli umcsto 11.
c3 odigra II. b3.
Posle 4. L : e6 de beli mofe ig·
rati nn eentrnlizaeiju svojih snagfl putcm
S. d4 ed 6. 0: d4 0 : d4 (mogutno
je i 6 ... Lg4) 7. 5: d4 Ld6 8. Se3
Se7.
O\'de je va ino done ti sud 0 pozi·
C.JI u pogledu perspcktivc i moguc!nih
J>lanova obeju strana.
Sia beli feli da postigne? Zbog
udvojcnih ern ih peSaka l1 a liniji "c"
beli je ostv ario izvesnu prcdnost u
centru i na ' kraljevom krilu . Zgodno
rasporedivsi svoje figure. heli moze
da otpocne pesacku ofanzivu f4, c5.
erni mora da blagovremeno otk·
Joni tu pretnju. Ide mu na ruku to
sto je dobro razvijen i Sio ncma os-
Jah lj enih lacaka u svojoj pOIiciji.
/t1oie ispasti pogodno i to sto erni ima
aktivan lovacki par.
9. Lc3 (bilo bi prebrzo odmah 9.
0-0 0- 0 10. 14 zbog odgovora 10 .. ,
LoS I I. Le3 TeS s prelnjom 12. .. Sd5!)
9... e5 (erni Irna so lid nu poz ici ju i
posle prevenlivnog 9. . .(6) 10. Sde2
Sg6 I I. 0-0 0-0 12. l;l (na 12. 14
dobro ' je 12 . • .(6) 12. .. Te8.
Druga varijaeija na istu lernu. 8 eH
ne pomera odmah pdaka .. d" vee: najpre
igra 5. Sc3 (I. e4 e5 2. 513 S.6 3. Lb5
86 4. L: c6 de). I u ovom slu~aj u
40
crn l nema razloga Ia nespokojstvo.
Evo moguc!ne varijanle:
5... 16 (pelak c~ je branj en, po·
Irebno je u(vrstili i pel aka e5) 6. d4
cd 7. 0 : d4 (niSla ne daje 7. 5: d4
zbog 7 . .. eS) 7. . . 0 : d4 8. 5: d4
Ld7 9. Le3 Lb4 (mofe se i rokira li:
9 . .. 0-0-0 10. 0-0-0 Se7) 10.
Sde2S07 I I. 83 Ld6 12. 130-0-0 13.
0-0-0 Sg6 i beli lelko da mofe iz,
vcsti aktivnu operaciju u cent ru (14.
14 Lg4 ).
4. La4 (povla cenje na c4 mole
da, posle 4 . .. LcS, prcvcde igru u lI a·
lijansku partiju sa tempom vise za
.rnog) S. . . 516.
Takodje se testo igra 4. . .d6-
lakozvana npobo lj sana $tajnicov3 od·
brana". U komplikovanim varijantama
koje naslaju pos le 5. e3, 5. L: c6+ ,
S. c4 iii 5. 0- 0 dolazi do int eresanlne
pozieione borbe sa obostranim sansarna .
Posle potcza 4... Lc5 igra se brzo
zaostrava. Evo varijantc koja mole
pr oiz i ~ i iz tog nastavka:
5. 0-0 SIG 6. e3
Tipitno za ovakve pozicione kon-
strukcije. Polezom G. c3 beli priprcma
aktivne opcrac ije u centru i obezbedjuje
pogodnu moguc!nosl za povlacenje Jovea
a4.
6 . . . La7 (Varijanla koJ u je ~eslo
igrao Alj ehin. Crn l feli da iskorisli
rczervno polje a7. Pa j~ak , ~~elj mole
s l e~i prednos!.) 7. d4 bS (veom. Je
opasno 7... S: e4 8. Tc l, na primer:
8 ... 15 9. 5bd2 i u . lu ~a jl1 9 ... 5 : d2
sledi 10. 5: 05) 8. Lb3 De7 9. LdS
(ovaj polez je jos j a~ i pri 8 ... d6)
9 . . . ed 10. Lg5 de (i posle 10. . . h6
I I. L : f6 0 : 16 12. 05 beli ima pred·
nost) t J. S : c3 i erni ima peSaka v iSe.
ali njegov polozaj nije nimalo ugodan
jer mu prel i 12. e5.
S. 0-0 Le7
Takozva na glavna varijanta Spans·
kc partije.
6. Te l bS (pal lo je pelak 04 bra·
njen, prcti lo jc uzimanjc na e6 sa osva'
janjem pesaka c5) 7. Lb3.
Sada crni ima na raspolaganju
dva principijelno raz lieita meloda igre
7.. . d6 i 7... 0-0. Prvi polez pred·
slavlja uvod u veliko poglavJ jc lcorijc
kojc opravdano nasi ime "Cigorillov
sistem" . Rokada jc uvod u intcrcsa ntni
gambilni sislem americkog velemajs,
lora F. Marla la.
Dakle. Cigorinov sislem.
A jed nom podsetimo na ncophodnos t sa·
7 ... d6 8. c3 (Vreme je da se ak·
tivnom loveu b3 obczbedi pozadinska
ba za , u pogodnoj prilici preti Sa5,
som loga paltz 8. c3 je uvod u dugo·
(rajnu borbu za cenlar).
8 . .. 0-0 9. h3
D.. Ii jc ova prcvenl!va neophodna?
Ccsto sahisti'p oectnici vuku o\'akvc.
poleze bez prckc polrebe, tek laka. za
svaki slueaj ... Ovdc jc ovaj potcz po.
(puno opravdan - jer se njime izda .
leka pojac.ava pril isak na centnr. f\ko
odma h 9. d4, sledi 9 ... Lg4 . !to pri·
mora va belog da se odmah odluei u
vez i sa planorn igrc u ccn lrll. U slu-
~aju 10. d5 s.,S I I. Le2. erni mote
da naslavi I!. . .e6 12. de Dc7 13.
Sbd2 5: c6 14. 511 Tad8, imaju6
u vidu oslobadjajuC!i pokrct d5.
Interesanlna jc i varijanta 10. Le3
cd (ohratite painju nn tipicnu Igru u
eentru - 10... 5 : e4 I I. LdS. V,i·
manje na e4 u slicnim pozieijama je
krajnje ri ska nlno) II . ed SaS 12. Lc2
Sc4 i erni s obz irom l1a moguc!nosl
protivudara sa e5 ima odli~ne proti\'·
!anse.
9 . . . 5.5 10. Lc2 oS I I. d4 De'.
Mancvrisuc!i damom erni zadrfava
ccntar u svojoj vl asti. U ovuj C;gori·
novoj vJrijanti planovi protivnika obie·
no su ovakv i: bcli prcbacnje skakaca
bl prcka d2 i rJ na e3'i1i g3 i l1.!Jstaji
da stvori pritisak na kralje\'om krilu:
erni organizuje protivigru nJ dam inom
krilu. korisl~i se u pogodnoj priJici
(posle cd), otvorenom .. e" linijom.
Razume sc, to je sarno jedna ad
moguti h shema daljih obo>lr>nih ope·
raeija. ali zn nas je va1no da na jednom
prirncru stekncte op~tu prwsta\'u 0
ovom iii onom olvaranju i da vas joJ
moslalnog cada u ovaj ob lasti Sa·
hovskih znnnja.
B
7. . .0-0 8. e3 d5
erni pokusava dn preuzme ini·
cijativu i frlvuje pelaka e5 da bi sl ..
41

kao prednost u razvoju. Primeticemo
da posle 7... 0-0 ako beli ne feli
da se pod a Jakim emacijama i aka jas
strahuje od Mar!alovog napada, mofe
igrat! B. d4 ed 9. 05 5eS 10. Ld5, uli·
maJw!i za!im pesaka d4. Sumnjivo je
B... 5 : dl zbog 9. L : 17+ T: 17 10.
S: 05.
9. ed 5: d5 10. 5: 05 5: 05 It.
T:05516
Bas avaka prvi put je igrao F. Mar-
Sal protiv H. R. Kapabla nke 19 1B.
godine. Danas se avde cesce igra 11 . ••
eSl
Mote se irnati utisak da posle
ovog skromnog poteza erni nema ni-
kakvu kompenzaciju za i rtvovanog pe-
Saka. No, to uop ste nije taeno. Beli
je zaostao u razvoju i to ernome otvara
dobru perspektivu. Tu tvrdnju moie
da potkrep i sledec!a varijanta:
12. d4 Ld6 13. Tel Dh4 14. g3
Dh3 15. Le3 Lg4 16. Dd3 TaeB
17. Sd2 TeS I erni, igraju6 IS,
stvara opasne pretnje.
42
Igra se I op rel nljl polel 12. d3.
U tom slu<aju 12 .. . Ld6 13. Tel US
daje cmom akt ivnu poz iciju.
Mole se uciniti da je najjcdnostav.
nije 12. L: d5 cd 13. d4, jer skakac
na d5 za uzima aktivni ccntralizovan
poloiaj. pa njegovo uklanjanje sa table
izgleda kao sasv im logicno re!enje.
Jp ak, crnome u tom slucaj u ostaje 10-
vack i par, koji dejstvujc na presudno
va! nim pravci ma - 13 .. . Ld6 14 . Tel
Dh4 15. g3 Dh3 16. Le3 US - I to
je sasvim realna kompenzacija za pe-
!aka .
Mof da ova j letimieni pregled ost·
rih i komp likovanih va rijanata za vas
nije bio bas ubedljiv. To je sasv im
prirodno. Stav ise, ml smo s tim raeu-
nali. U okvir im a na Seg malog uputstva
o otvaranjima. razum ljivo, ne postoji
m og u~nos t da 50 podrobno, do delalja,
razmotre najraznovrsnije finese u tom
delu igre. Onaj ko hoce da nap reduje u
sahu. mora stalno da proverava, da
analizir-a i prouca va partije sahovskih
majstora u ko~ima je primenjeno ot-
varanje koje ga za nima.
12. d4 LdG 13. Tel 5g4 14. h3
Na 14 . g3? m ogu~no je 14 .. .
5 : h2 1, na primer: 15. Ld5 L : g3 16.
[g 0 : d5 17. K: h2 Lb7 lB. Tgi TaeS
19. Ld2 TeB 20. 5a3 TfeS i nap ad ernoga
je neodbralljiv. R,azmi slite kako bi sc
ralvi jali dogadjaji posle 15. K: h2
(umesto 15. Ld5), lakod je i 0 tome
•
zas to je bel i Igrao 19. Ld2 a ne 19.
U 4.
14. . . Dh4 15. D13!
(Villi liijagram na str. 42.)
Z-tva figure se ne sme prihvatiti.
na primer: 15. hg? Dh 2+ 16. Kft
Dhl + 17. Ke2 L : g4+ 18. Kd3 0 : g2
19. Tgi U 5+ 20. Ke2 TaeS+ 21.
Le3 T: e3+ sa razaranJem pozicij e
belog. Medjutim, posle poteza damom
rek lo bi se da je sve u najbolj em redu:
polj e f2 je osigurano. napadnut i su
top aB a skakac g4. Ali Mar!al jc sve
to bio prcdvidoo.
15...5 : 121
Pa ipak, oluja na Sahovskoj ta bll
se ne smiruj c. Sada je lose 16. 0 : a8
zbog 16 ...5: h3+ iii 16. TeS zbog
16. . .5: h3+ 17. gh Lb71 lB. T : [B+
T : IB 19. De3 U4 20. D : 14 [)el+ .
16. Ld21
MnogogodiSnja istraliva nja zasad
Sll pokazala da je to najbolji odgovor.
Opasno Je za belog 16. D: [2 Lh2+ 1
17. Kft Lg3 lB. De2 L : h3. MoLda ~e
vas zacuditi: za~ to je potrebno davati
Sah oa h2 pa tek cnda igrati lovcem
na g3? Zato sto se u loj poziciji krije
klopka. Ako se odmah igra 16... Lg3,
sledl 17. D : 17+1 i beli dobija. Ral'
mislite zasto laj potez ne ide aka se
beli kralj nalaz i na (I.
Moida ste obratili pafnju i na
opreznu ocenu "zasad su pokalala".
To nije omdka, a jo~ manje strab
da se izncse svoj sud. Teorlja otvaranJa
ne stojl u mestu. ona se neprekidno
razvija I, kako je ispravno Isticao M. Ci·
gorin, "ono Jio teorija priznaje danas -
opovrgava se sutra."
16.. . L : h3 (a nc 16... 5g4? zbog
17. TeS; nlje dovoljno razlofno ni
16 .. . Lb7 17. D : b7 5d3 18. Te2 TaeS
19. Df3 i beli solidno pojaeava odbranu
cuva juc!i u isto vreme materijalnu
prednosl) 17. gh 5: h3+ lB. Kft i
napad crnog ne uspeva.
Taka, moie se izvesti zaktjueak
da u Madalovom napadu erni dana!
polai e nadu u potez 11. .. rol
A sada cerna se upoznati sa drugim
sistemom u kome erni takodje izvodi
protivnapad u centru.
I. 04 05 2. SI3 Sc6 3. Lb5 a6 4.
La4 SI6 5. 0-0 5 : 04.
To je takozvana olVDrena varijanta
Spanske partije. Uzimajuci centralnog
pdaka crni, naravno, nems nameru cia
ga zadni. Bel i na veoma jednostav.n
nacin mole uspostaviti materijalnu
ravnotefu. Vreme koje te beli utro! Ui
na osvajanje pe.!aka eS, crni feli cia
iskoristi za povoljan razvoj .
6. d4 (nada crnog bi se astv.lil.
posle dlreklnog 6. Tel 50S 7. S: eli
Le7 i beli ne mofe izb«i izmenu lova
04) 6... b5 7. Lb3 d5.
Konfrontacija kralja i skakata na
He" liniji nala1e croom opremast. Posle
7... ed B. Te l d5 (iii 7... 15 B. S : d4)
9. Sc3! (eto kakv i Sll lcpi potezi mo·
gu~ni ' kada se kra lj zaglavi u cen tru!)
9... Le6 (na 9 . .. de dol al i 10. L: , 5
Lb7 II. L : e4 Le7 12. De2) 10. S : e4
de II. T: e4 Le7 12. L : e6 Ie 13. S : d4
(dobro je i 13. T : eG) 13 .. .0- 0 (1 3. , .
e5? 14. Dh5+ g6 15. S: eG) 14 . Dg4
i beli ima bolju pOl ieiju.
B. de Le6
Ova pozic ija srece se u turnirskoj
praksi vee aka sto godina. Iskustvc
je pokazalo da beli ima malu prednost.
uglavnom zbog nestab ilnog poloiajf
crnag u centru.
A stvar.
! . De2 (plan koji je predlolio cu·
veni sovjetsk i vel emajstor P. Keres)
9.. . Le7 (nije lole ni 9... Se5 10. Tdl
S: b3, na primer : I I. ab DeB 12. e4
Sb4 13. eb ab 14. T: aB D : aB 15. Ld2
c6 16. Sd4 Sa6 17. b4 Se7) 10. Tdl
Sc5 II. Sc3 S: b3 12. eb.
Redak slucaj da se uzimanje pe-
Sakom izvodi u pravcu ad centra .
Medj utim. ovde je sve povezano sa
konkretnim razlozima: u nizu varija·
nata beli lak se moi.e da iskori sli .. e"
nego "a" iiniju.
12...0-0 13. Le3 Dd7. POlicija
helog je ma lo bolja. a li tek predstoji
t 'ska borba sa obostranim sansama.
M ogucno je, r.a primer, 14. Td2 sa
pojacavanjem pritiska u centru.
8 10. D: e4 S : e4 II. Tel i beli postil.
9. c3 (na ovaj "ae i" beli ellya
lov ea b3 od izmcne i uc.vrsc.!uje uporiste
d4 u eenlru) 9 .. . L07.
Ovde se igra i 9... Le5. 0 karak-
{eru borbe koja se odvija u daljem toku
partije moze se dobit i predstava na
osnovu sledec.!e var ija nte: 10. Sbd2
0-0 II. Le2 LIS (II. . .S : d2 12. D : d2
16 13. ef T: 16 14. Sd4 S: d4 15. cd
Ld6 sa pribliino jednakom igrom. U
sl ueaju 12. L : d2 sledi 12.. .f6 sa jO!
povoljnijom igrom za crnog. Intere-
san tno je i 12 ... d4) 12. Sb3.
Skakac se ustremljuje na d4 . Sanse
su obostrane.
10. Sbd2 0-0 II. Le2 f5 (p osle
II. .. S : d2 12. D: d2 f6 13. ef L: f6
14. Sg5 L : g5 15. D: g5 D: g5 16.
L : g5 beli ima ma lu pozicionu pred-
nosl) 12. ef S: f6 13. Sb3 (ni !!a ne
daje 13. Sg5 lbog 13. . . Lg4 14. f3
LeB! 15. Te l DdS 16. De2 Ld7 17. Sb3
Ta(>8 , kako je igrano u partiji Kotov -
Averbah, 1952) 13... Lg4 14 . Dd3
Lh5 15. Sfd4 S: d4 IG. S: d4 Lg6.
Pozici ja crncg nije slabija .
VEtB£
Prokomentari site sledete primere.
Pronadjite greske koje su ucinili pro-
livnici i bolje nastavke.
Br. 20. I. e4 e5 2. Sf3 Se6 3. Lb5
a6 4. L: e6 de 5. 0-0 16 6. d4 ed 7. S:d4
e5 B. Sb3 D:dl 9. T:d l Ld6 10. Sa5 Lg4
II. f3 0-0-0 12. e5. Crni predaje.
Tako je tekla partija Hort - Ze lj an-
dinov. Havana, 1967.
8 r. 2 1. I. e4 e5 2. Sf3 Se6 3. Lb5
a6 4. La4 Sf6 5. 0-0 d6 6. De2 b5 7.
Lb3 Sa5 B. d4 Lg4 9. de S : b3 10. ab de
II. T : a6 i beli dobija pe~ka.
t 45
Br. 22. I. e4 e5 2. SI3 Se6 3. Lb5
a6 4. La4 SIG 5. 0-0 Le7 G. De2 0-0
7. L : eG de B. S: e5 Dd4 9. Sf3 D : e4
ll1at erija lnu prednost.
Br. 23. I. e-' e5 2. Sf3 SeG 3. Lb5
aG 4. L : eG be 5. d4 ed 6. D : d4 DI6 7.
e5 DgG 8. 0- 0 Lb7 9. e6 Ie 10. Se5
D : g2+ II. K: g2 e5+i erni dobija .
Br. 24. I. e-I e5 2. Sf3 ScG 3. Lb5 aG
4. La4 dG 5. d·1 h5 G. Lb3 S: d4 7. S :d4
ed 8. D : d4 c5 9. DdS Le6 10. DeG+
Ld7 II. DdS e4 i beli gubi 10vC3.
Sr. 25. I. e4 e5 2. SI3 SeG 3. Lb5 aG
4. La4 SIG 5. 0-0 S : e4 G. d4 b5 7.
REC-DVE 0 GAMBITlMA
Vec.! smo govoril i 0 tome sta je
gambit. U doba sahovskog romantizma
igraci su v~ n3 pocctku partijc !e!ill
da , ne prezaju~i od materija ln ih gubi -
taka. podmetnu nogu suparniku, da
zadaju udarac na polju f7 i f2.
U ta vremcna smat ralo sc da je
prih vatanje gambita i zatim uparna
odbrana asvo~ e n og ma terija la prcko
potrebna, sa rna po seb i razumljiv3
Nase izlaga nje p oCe~e 0 Kraljevam
gam bitu. nnjstarijem predstavniku ceo
lokupne porod ice gambita. Kraljev gam·
bit se igra vec.! vise od eetiri stotine
godina .
I. e4 e5 2. f4 ef
2rlvuju~i pesaka beli zeli da isko-
risti "f" liniju za napad na polje f7.
Lb3 d5 8. de Le6 9. e3 Le7 10. Tel 0-0
II. Sd4 Dd7 12. S : e6 D : e6 13. T : e4
i beli ima figuru vi sco
Br. 26. I. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5
a6 4. La4 d6 5. L: c6 be 6. d4 16 7.
Se3 Tb8 B. Dd3 Se7 9. Le3 T : b2 10. de
Ie II. S:e5 de 12. D:dB+ K:dB
13.0-0-0+ i osvaja lop',
Sr. 27. 1. .4 e5 2. 513 Se6 3. Lb5
aG 4. La4 Sf6 5. 0--0 b5 G. Lb3 Lc5 7.
S : e5 S : e5 B. d4 LdG 9. de L : e5 10.
14 LdG II. .5 LeS+ 12. Khl
Se4 13. Dd5 i crni nema zadovolja\'ajuc.!e
odbrane.
Ostre i komplikovane varijanle Kralje.
vog gambil. koje nasl.ju posle 2. .. ef
igrali su i analizirali najveti majstor i
u proslosti. Ovaj smeli gambit ima
agromnu turnirsku praksu. njemu su
posveccne stotinc specijalnih mono-
grafija , hiljade b traiivanja . .Mnostvo
sja jnih partija koje W lisle u istoriju
saha bila je olvoreno Kraljevim gam·
bitom.
Medjulim, blist.v. slava ovog gam·
hita , pa i sv ih drugih , potamnela je
poee!kom na!eg vek., Slo je bila logifna
posledica progresa Sahovskih znanja,
usavrsavanja tehn ike pozicione i",e.
Prema savet u Em. Laskera bia je
raz radjen novi metod borbe prot;v
gambita. 0 tom smo metodu vet govo-
ril i. On glasi: ne treba po svaku Ct':OU
zadriava li materijalnu prednost: prvom
zgodnom prili kom Ireba vratiti osvo-
jena. kako hi se preuzela inicijativa
iii uravnotefile ~anse uz pojednostav-
Ijcnje pozicije.
Raz ume se, to ne znaei da se Kra·
lj ev gambit ne mole igrati. Solrno treba
imati u vidu da se njimc pri pravilnoj
igri crnog ne moie mnogo pastiti.
Uostalom. malo se istrc.avajuci, ret I
cerno da savremena tcorij a ne pozilaje
takvo otv aranje koje belome ga ran tuj e
prcdnost. Moze biti govorn sarno 0
manjim iii vecim teskaeama u odbr.::mi
crnog.
A
3. S[3.
Takoz van i Skakacev gambit. Nc -
kad a se ovd e obi ~ n o igralo 3 . . .g5,
sto odmah vodi u zestoko zaoslra vanje
igre. ZJ vodjenje napada bel i ima pred
sobom vcliki izbor puteva , koji su u
teori ji otvaranja dobi li ra zlitilc nazive,
uglavnom po prez. imenima snhista koji
su ih izucavali iii primcnjivali. Raz·
motrimo neke od tih putev3.
r. 4. Lc4 g4 S. 0-0 g[ 6. D: [3
('Iucio gambit. Zrtvuju~i figuru i pe·
Saka beli je znatno pretekao protivnika
u razvoju. a slabost polja 17 je veoma
up ad ljiva) 6 . .. Df6 7. eSl (htva. ka·
rakter isticna Z3 igru u ga mbitu-
beli haec da otvori jos jednu liniju
za napa d) 7 . . . D : eS 8. d3.
Ovde ,. igralo i 8. L : f7+1 K: f7
9. d4 D: d4 + 10. Le3 Df6 11. L: f4 .
Ni ogromna materijalna premoe ernog
ipa k mu ne garantuje miran !ivot.
Evo. na primer. jedne za njego kobn.
varijante: 1 t. .. Lg7 12. Sc3 Se7 13.
SdS S : dS 14. D : dS+ De6 IS. Ld2+
46
1(g8 16. f.ell 0: dS 17. Te6+ UB
lB. Lh 61
B. . . Lh6 9. Sc.1 Se7 10. Ld 2 Sbc6
II. Tae l DfS 12. SdS KdB.
Za najja t i nastavak ovde smatraju
Cigorinov potez 13. Oc2, na sia erni
nojbolje odgov.r. sa 13 ... De6.
Cudn. stva r l Mnogogodi snj a
trafivanja teoreticara su ustanovila da
o\'de beli mora da igra 14. Of3 i posle
14. .. DfS 16. De2 De6 moie ve~
ovoj ra ooj fazi borbe dati do ponavlja-
nja poteza - to jest do rem ij a.
II. 4. h·1 g4 S. SgS (Algajerov g. m·
bit) S... h6 (prihvat. izazov; posle
S. . .S[6 6. .S De7 7. De2 ShS B. Se3
Sg3 9. De4 S : hI 10. SdS napad belog
je opas. n) 6. S : [7 K: f7 7. Le4+ dS
8. L: dS+ Kg7 9. d4 f3 10. gf S[6
II. Sc3 Lb4 12. Lb3 Se6 i erni moie
odbit i napad .
Raz.u me se ove su varijante sarno
kap vode u mofU, ali one otvaraju
predstavu 0 tome kako dolazi do borbe
"prsa u prsa" posle 3... g5.
A treba Ii crnl da tako igra? Evo
primcrCt modcrne odbra ne u Skakacevom
ga mbit u.
I. e4 .S 2. f4 o[ 3. Sf3 dS
(Dijagram na s tr. 46).
4. ed (u slucaju 4. eS? v~ id e 4 .• •
g5 posto bel i lovae ne stiie na c4)
4. .. Sf6 (slabi je je 4. .. D : dS S. Se3
De6+ 6. Kf21) S. e4 (iii 5. LbS+ c6
6. de S : e6 7. d4 Ld6) S.. . e6 6. d4
cd i crni ima dobru igru, jer na 7.
L : f4 dolazi Lb4 + i zatim B.. . 0-0.
fsta je stvar i sa 7. c5 Se6 B. L: f4
Le7 9. Sc3 0-0.
8
3. Le4.
Is· Takozvan i L ov~ev gambit. Sah na
h4 nije opilsan za belog: crna dama ce
zauzcti labilan poloiaj i potez.om Sf3
u beli ~e dob iti tempo za razvoj figura.
3 .. . Sf6 (manj e je ubedljiv po t..
3 ... Dh4+. kako se igralo u staro
vreme. na prim er: 4. Kfl Sf6? (bolje
je 4... d6) S. Sf3 DhS 6. Del d6 7.
eSl de 8. S: eS i ako B.• •Le6. dolazi
9. S: f7) 4. Se3 (na potez 4. oS crni
odgov.ra 4... dS) 4... c61 (ovaj j3ki
potez prepofUcio je pre s10 godina ruski
teoretl ~a r K. J ani!) S. Lb3 (nista se
ne postizc sa 5. Oe2, jer crni svejedno
Igra S. . . dSI i 6. ed+ Le7 daje mu
dobru poziclju) S. . . dS 6. ed ed 7. d4
,, Ld6 i lanse crnag nisu slabije.
Poucna jo varijanta S. Df3 (umesto
5. l.b3) S. . . dS! 6. od Ld6 i erni uz
rnaterij alnu ravnolc!u nema teSk~3.
Mog u ~ no je, n3 primer, 7. d4 0- 0 i u
' Iucaju B. L: f4 sledi B. . . Lg4 9. Dg3
Te8+ sa inicijativom crnag.
c
I. .4 eS 2. [4 dS
Takozvani Falk berov protivgam·
bit. Zasto protivga mbit? Za to Ito u
odgovor na frtvu koju nudi beli, crn i
uzvra~a protivfrtvom. I ovaj dose Uj iv
nastavak star je oko sto godi na. Ra-
uadio ga je austrijski mojstor Falkber .
3. ed e4
U ovome je suSlina id eje crnag.
PeSak e4 znatno sle!njava razvoj belih
figura, sem toga i za po1otaj peSaka
na f4 sada nema nikakvog opravdanja.
Beli se sukobljava sa \' ~ pOlnatim
problernom: da Ii da igra na zadriavanje
materijalnc prednosti . cicijaSki cu-
vajuci pCSaka d5. iii da ga vrali s
ciljem dn postigne aktivl1u igru?
i. 4. Sc3
i ti 4. Lb5+ e6 S. de S : c6 (dobro
je i S. . . be) 6. Se3 S[6 7. Sge2 Db6
B. d4 Lb4 9. 0-0 ().-O. Za i rtvovanog
pel ak. erni ima odlicnu pazieiju.
4. .. Sf6 S. Le4 LeS 6. d4 ed 7.
D : d3 0-0 B. Sge2 Sg4 (zaslufuj. pal·
H
nju i 8 ... c6) 9. 0[3 Te8. erni ima na
raspolaga nju vise ozbi ljnih prelnji.
II. 4. d3
Sada erni moze lI spC'staviti mate-
rijalnu ravno tcfu . ali tc bcli im ati
belje izglcde. Eva karakteristicnih va-
rijanala :
4.. .ed S. D: d3 SIb 6. Se3 LeS
7. Ld2 0-0 8. 0-0-0. Beli ima pred ·
nost.
4. .. D : dS S. De2 15 (iii S .. .
516 6. Sc3 Lb4 7. Ld2 L : e3 8. L : e3
Lg49. deL:e210. cd L : IIII. K:II
5 : dS 12. L : gil 6 . Se3 Lb4 7. Ld 2 L : e3
8. L: e3 SI6 9. de D : e4 10. D: e4
fe J 1. Lc4. Na av u var ijantu ukazao
je P. Keres. e rnoga oeckuju mnogi
ldki zadaci.
DRUGE OTVORENE IGRE
Igr. dv. kanJ.
I. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Le4 516.
48
4... 516 S. Sd2 (sislem kojl Je
razradio P. Krrcs: slabile je S. Se3
zbog S .. . Lb4) ~ . . . ed! (slabije je
S. .. e3 6. Se4 5: dS 7. DI3 Le7 8.
S : e3) 6. L : d3 D: dS 7. Sgl3 Lg4
8. h3 L : 13 9. D : 13 Se6 10. Se4.
Pozicija belog je aklivnija. Urne-
slo 6 ... D : dS bolje je 6 ... 5 : dS I
na 7. De2+ jednoslavno 7. . . De7
kako bi sc na 8. Se4 maglo odgovor iti
sa 8 .. .Sb4.
VEtBE
Prokomenlarisilc slcdct!c prirncre.
Pronadjitc greSke koje su ucinili pro-
liv nici i koji jc najbolj i naslavak .
Br. 28. I. e4 05 2. 14 el 3. 513 gS
4. Se3 g4 S. SeS Dh'I+ 6. g3 Ig 7. D : g4
g2+ 8. D: h4 ghD 9. DhS Le7 10.
S : 17 SI6 II. Sd6+ + Kd8 12. De8+ .
Crni predajc.
Br. 29. I. e4 eS 2. 14 ef 3. Sf3 dS 4.
Se3 de S. S : e4 Lg4 6. De2 L : 13 7.516 #.
Br. 30. I. e4 eS 2. 14 el 3. Lc4
Dh4 + 4. Kfl g5 5. SI3 Dh5 6. h4 h6 7.
L : f7 + D: 178. So5 Dg7 9. DhS+ f(d 8
10. 517+ f(e7 II. S : h8 516 12. Dg6
D : h8 13. hg i bel i dob ij •.
Br. 31. I. e4 e5 2. 14 d5 3. SI3 de
4. 5 : 05 Le5 S. Se3 SI6 6. De2 Se6 7.
S : 17 Dc7 8. S : h8 Sd4 9. Ddl S13+ 10.
gl el+ II. Le2 12+ . Seli predaje.
Sada bel i maze odmah da krene u
napad pol.zorn 4. Sg5, iI i da s. op·
redel i za bTZ razvoj poslc 4. d4.
l. 4. Sg5 dS 5. ed SaS (opasno j.
5 . . .S : dS 6. S: 17 K: 17 7. Df3+
KeG 8. Sc3 i beli ima prele~i n.pad.
kako posle 8 . .. Se7 9. d4 e6 10. LgS.
tako i posle 8 ... Sb4 9. De4 e6 10 .•3
Sa6 II. d4 Se7 12. Ll4. Uporedo sa 6.
• ecntram i pojaca prit isak na poljc f7.
S : 17 veoma dobro je i 6. d4) 6. Lb5+
e6 (crni i rlvuje pcSa ka da bi dosao do
aklivnije igre) 7. de be 8. Le2 h6 9.
Sf3 e4 (k ori s l c~i istureni po loia) belih
figura. erni dobij ... niz vain ih temp ova)
to. 505 Ld6 II. cl4 cd 12. 5 : d3.
Obratitc pafnju na to da jc bell
osvajajuti pcsaka u otvaranju lIcinio
vet pet polez3 skakaccm g l. Prirodno,
ern! dohlja razvojnu prcdnost.
12... De7 13. b3 0-0 14. Lb2
SdS IS. h3 Ll5 16. 0-0 Tad8.
Bell ima pd aka vi se, ali erni vrsi
jak pritisak na poloiaj prolivnika.
cime sc kompcnzi ra malcrija lni gu -
bil.k.
t I. 4. d4 (ern i ima mogut!nosl za
lipi can protivudar u ecntru pos h~ 4.
Sc3. na sla maze slediti 4, . . S : M,
na primer: S. L : 17+ K : 17 6. S : e4 d5
7. SegS+ Ke8 8. d3 h6. iii 7. SlgS+
Ke8 8. DhS+ g6 9. DI3 LIS i bol amo
se lose pi se. Umcs lo 5, L : f7+ ispravno
je S. Ld3) 4.. .ed S. 0-0 (na S. e5
jako je 5 . . . dS) S. . .S : e4 6. Tel dS
7. L: dS D : dS 8. Se3 D.S 9. S: e4
LeG (lreba obavczno zatvorili "c" Ii-
niju. ali posle 9, .. Le7 neugodno jc
10. Lg5) 10. SegS (ovde beli im' veliki
izbor o!trih nasta\'aka pribliino iste
vrednos li: 10. Ld2. 10. LgS itd.) 10 ...
0-0-0.
Eta ga na dcl u - princip igre u
garnbitirna. Crni vrat!a osvojcni rna -
terijal i posti ie solidnu poziciju.
II. S : eG 10 12. T : e6 Le7 (dobro
je i 12. .. DfS) 13. Ld2 Db5. Pozicija
crnog nije ni sla slabi ja.
EVANSOV GA~\BIT
l. c4 05 2. SI3 SeG 3. Le4 Lc5 4. b4
2rtvujuti pesaka beli lc! i eta ov lada
4, .. L : b4 (ako erni ne prihvati
gambit i povufe 4. . . LbG. boli posli!e
dobru igru posle 5. a4 .6 6. Se3) S. e3
I. S. . . Le5 G. d4 ed 7. 0- 0 d6
(na 7. .. de mofe usl.dili 8. L : 17+
K: 17 9. Dd5+ ) 8. cd Lb6 (pozicija
kojn je bil:l svojevrsna tabija X IX
veka. Praksa i analize teoreticara po·
ka zale su da je za bclog neap hodno da
bno razvije figure daminog krila) 9.
Sc3 Lg4 (do vrloglav ih za pl eta od velo
bi 9 ... SI6 10. 05. de I I. La3) 10. LbS
Kf8 (mora se igra ti ovako: posle izment
na 13 - 10. . . L : 13 II. gl - beli hi
sacuvao sns!"i centar i ponovo bi
pret io polezom d5 , a u sluraju 10 . . .
Ld7 dobro jc I I. e5 sto vodi otvara nju
cent ra, opasnom zn crnog tlok mu Sf
kra lj nalazi na e8) II. Le3 Sge7 12.
a4 as 13. Le4 Lh5 (preltl o je 14. L : 17)
14. Tel. Za vi la k od jednog p.lak.
erni t!e morati dos ta da prctrp i.
II. 5 . .. LaS 6. 0-0 d6 7. d4 Lb61
(ideja Em . Laskera) 8. de de 9. D : d +
S : d8 10. S : eS LeG. Vraltv; ! i pelak •.
erni je postigao p02icionu prednost.
8eli nista ne poslile oi p o~ le 9. Db3
DIG 10. LgS DgG 11. LdS Sge7 12.
L :.7 K: e7 13. L : eG D: c6 14.
S : e5 DeG. Poznata slika! Ponovo se
crni rado li b va materijalne prednos ti
da bi ostvario dobru pozieij u.
Umeslo 6. 0-0 akl ivnil ' je 6. d4.
na sta je za cmog nnjjednostavn ije da
nastavi 6 .. .d6 (beli bi doSao do yealOa
opnsne inicijative posle 6 . .. cd 7. 0-0
de 8. Db3) i . Db3 Dd7 8. de de 9. 0-0
(mogu~no je i 9. L.3 Lb6 10. LbS)
49
 9.•. Lb6 10. Tdl De7 II. La3 Dr6
12. 5bd2 5ge7. Predsloji oSlra borba
sa oboslranim Sansa ma. I u ovoj va-
rijanti se mole pokuSati da sc izva di
olrovni gambitov zub naslavkom 8 . . .
Lb6 (um eslo B• •• de). na primer - 9.
0-0 5a5 10. Db4 5; c4 II. D; c4 de
12. 5; e6 De6.
MADJAR5 KA PARTIJA
I. e4 e5 2. 5f3 5c6 3. Lc4 Le7
Mi se ne za drf3vamo podrobno na
obja snjava nju nazi va alva ra"ja . 0 tome
je ranije bila gavora. R ezi miraju~i
ana sto je vet fteena . naglasi~emo da
su se Ii naz ivi uglavnom usla lil i u
drugoj polovini prosiog veka. Si slemi
otvaranja koji danas postoje dobili
su svoje nazive po imenima gradova i
zemalja u kojima su ta otvara nja pri-
menjivana iii proucava"a . Neka 01·
vara"ja su "aZVa"a po imenima Sa -
hisla koji Sll se bavili njihovom ral-
radom . Postoj e i alvara"ja koja imaju
nazive prema imenu fi gure ~ iji je raz-
voj karakleristican za poee lak partije.
IsUna, ne mote se reti. da su svi
ti nazivi sasvim osnovani. Ponekad
su teoreticarl i greSi li, proizvoljno
daju~i imena pojedinim olvaranjima.
Razvijaju~i lovca na e7 , crni zeli
da izbegne osire carke do koj ih dolazi
u Italijanskoj partiji i osobito u Evan-
sovom gambitu. Pozicija crnag ostaje
c:vrsta, ali i stesnjena, i on ~e dugo
morali da paf ljivo manevri se zadna-
vaju~i svoja uporista u centru.
4. d4 d6 (prepu. l.nje cenlr. s.
4... cd daje belome od licnu igru , re-
cimo; posle 5. 5; d4 dG 6. 0-0 5fG
7. Sc3 0-0 8. Lf4 Ld7 9. Tel) 5. d5
(dobro je i 5. de de 6. D ; dB+ L ; dB
7. Se3 Lg4 B. Le3 i nadalje s velikom
60
rokadom) 5... 5bB 6. Ld3 516 7. c4
0-0 B. h3 5bd7 9. 5c3. Pozicij. crnog
je stesnj ena .
FILIDOROVA ODBRANA
I. e4 e5 2. 513 d6
I u ovom olv aranju crni im a cv rstu,
ali i stcsnjcnu poziciju.
3. d4 5d7 4. Lc4 <6 (neophod na
op rez nost: na 4.. .Sf6? beli bi odgovorio
5. 5g5. au slucaju 4. .. Le7 sled i 5. de
5 ; e5 6. 5; 'e5 de 7. Dh5. Lo'e je
5 ... de zbog 6. Dd5) 5. 0-0.
Na 5. Sg5 5h6 6. 0- 0 crni mora da
igra 6 ... Sh6, ali ne nikako 6. . . Le7?
zbog 7. 5c61 i ako 7 .. .fe. onda 8.
L : h6 sa stra sn im napadom.
5... Le7.
Sada su m og u~ni razliciti planovi
igre. Evo jednog ad njih: 6. de de 7.
5g5 L ; g5 B. Dh5 g6 9. D ; g5 i bell
im a pred nost zahvalju ju~i aktivnqm
lovackom paru.
LOVCEVA IGRA
I. e4 e5 2. Lc4.
U savrem enoj sahovskoj praksi ovo
slarinsko otvaranjc skoro da i nema
samostalno znacenje. Crni moze igra ti
2...5f6. 2. . .5c6. posle eega igra moie
da predje u druge sheme otvaranja koje
ve~ poznajemo.
IGR A CE TII~ I KONJA
I. e4 e5 2. 513 5c6 3. 5c3 516.
Mirna i solidna konstrukcij£ ot.
varallja. Po pravilu, obe slrane brzo
i ugodno razvijaju svoje figure, ! to
dovod i do igre sa priblif no jednakim
izglcdima.
I. 4. LbS Lb4 (yeama je Inl eresa n.
tan i cesto se primenjuje ispad A. Ru-
bin' lajn. 4...5d4 i u slue.ju 5. 5 ; e5
sledi 5.. . De7 6. Sf3 S; b5 7. S ; bS
D; e4+) 5. 0-0 0-0 6. d3 d6 7. Lg5
Na ovoj poziciji treba se posebno
z.addati. Lako se zapata da su do sada
protivnici razvijali svojc figure sime-
tricno. AI i ovde crni mora da se laUS-
t.vi. Uop ~ le. lreba imati u vidu d. je
duzi simetricni ra7.voj veoma opasan za
crnog - zalo sto u otvaranjima beli
moie pre da otpolne sa aktivnim de-
Jstvima i crni netc biti U stanju do
uz vrati udar. Ako bi sada crni igrao
7... Lg4? sledilo bi B. 5d5 5d4 9.
5 ; b4 5; b5 10. 5d5 5d4 II. Dd2 ;
na II. .. L : 13 dolazi 12. L: f6 gf
13. Dh6. Ne pomaie ni 12. . . Dd7
13.5e7+ KhB i 14. L ; g7+ .
7. .. L ; 03 B. bc De7. Naslala
pozicija moze se occniti kao pr iblii no
jCdnaka. Crni ima u vidu prebacivanje
skakaca c6 preko dB na eG, a kasnije,
zavisno cd okolnos ti , igrac!e c7-c6 iii
c7-cS. Ucvrstivsi cenlralnog pe!aka
c4, beli ~e preduzeli napredovanje
d·peSakom (d3-d4).
II . 4. Lc4 5 ; e4 S. 5; e4 (ni lla ne
daj e 5. L; 17+ K; f7 6. S; e4 d5)
5 .. . d5 6. Ld3 de 7. L ; e4 Ld6. Crn;
ima sasv im zadovoljavajut u p02.iciju.
IGRA TRI KON JA
I. e4 e5 2. 513 5c6 3. 5c3 Lb4
Otvaranje koje se retko sr~e.
Posle 4. Sd5 beli ima ak tivnu pazi-
cjju. Ako crni igra 3 . .. Lc5 - prerna
nama ve~ dobro poznatim motivima _
dobro je 4. 5 ; e5.
ENG LE5KA PARTfJA
I. e4 e5 2. Sf3 5c6 3. 03.
Te1 nja da se dobije aktivni ctnta r
bila bi op ravdana u slu<aju dobrog
razvoja figura . Medjutim. sada ovaj
potez malo obetava belome.
I. 3. .. 5f6 (odmah napads pe!aka
e4 posta je potez c3 oduzeo skakacu
b I podesno polje). 4. d4 5 ; e4 (slsbi je
je 4... ed 5. e5 i na 5. . .5e4 mogu~no
je 6. De2). 5. d5 5bB 6. Ld3 5f6 (dobro
jc i 6...505) 7. 5 ; e5 Lo5 (ali ne 7.. .
5 ; dS B. Lc4) B. 0-0 0-0 9. c4 d6
10. 5f3 Lg4. Crni nema nikakvih lei-
koca.
II . 3... d5 (karakleristiesn proti·
vu da r. Posta skakac ne mote do6 na
polj e ca, Z3 crnag je povoljno 4. ed
D ; d5)
61
 4. D34 .
Ovde se igr;1 i 4. Lb5. Posle poteza
u partiji crni moze ponuditi orig inal ni
gambit. koji je sracunat 113 dobij anje
I azvojne prednost i.
4.. .516 5. 5 : e5 Ld6 6. 5 : e6 be
7 . d3 (vecma je opasno 7. D: e6+
Ld7 8. Da6 de 9. Lb5 0-0 10. L : d7
D : d7) 7.. .0-0 B. Le2 T.B 9. Lg5
h6 10. L : 16 D : 16 II. Sd2. Za irlvo·
vanog pe!a ka erni ima aktivnu pozi·
dju . Beli bi sc na sao na ivi ci prov alij e
posle II. 0 : c6 LeG - zaosta lost u
razvoju mogla bi g<l dovesti do kata -
strafe.
VE7.BE
Prokomentari sile s le d e~ e
prilllere.
Na djit c greske koje su ucinili protivnici
i koji su nastavci baJji.
Br. 32. I. e4 e5 2. SI3 SeG 3. Le4
SI6 4. d4 ed 5. 0-0 Lc5 6. e5 d5 7.
el de B. Tel+ Le6 9. Sg5 D : 16 10.
5 : 06 Ie II. DhS+ . Crni predaje.
Br. 33. I. e4 e5 2. SI3 Se6 3. Le4
516 4. SgS dS 5 . ed 5 : dS 6. d4 ed 7. 0-0
Le6 B. Tel Dd 7 9. 5 : 17 K : 17 10. DI3+
KgG I I. T : 06+ D:.6 12. Ld3+ . Crn i
predaje.
Br. 34. I. e4 e5 2. SI3 SeG 3. Le4
LeS 4. b4 LbGS. a4 a6 6. as La7 7. bS ab
B. L : bS 5169. La3 5 : e4 10. De2 S : 12
I I. S : e5 Sd4 12. S : d7+ S : e2 13.
SI6:jj:.
IIr. 3S. I. e4 e5 2. 513 d6 3. Le4
Le7 4. d4 ed 5. 5 : d4 Sd7 G. L : 17 +
K : 17 7. Se6 DeB B. 5 : e7 DdB 9. DhS+
gG 10. DdS+ Kf6 II. Lg5+ Kg7
12. 506+. Crn i predaje.
Br. 36. I. e4 e5 2. 513 Se6 3. Se3 516
4. Lb5 Sd 4 5. La4 Le5 6. 5 : e5 0- 0
7. SI3 dS B. 5 : d4 L : d4 9. ed Lg4 10.
13 Sh5 I I. Ig Dh4 + 12. Ke2 514+ 13 . .
KI3 D12+ 14. Ke4 15+ 15. gI TleB+ .
Beli predaje.
Br. 37. I. e4 e5 2. 513 Sc6 3. Se3
Le5 4. 5 : e5 5 : e5 5. d4 De7 6. Sd5
DdS 7. de D : e5 8. Lf4 d6 9. b4 De6
10. Lb5. Crni pre da je.
1i2
Br. 3B. I. e4 e5 2. SI3 Se6 3. c3
SIS 4. d4 S : e4 5. dS Se7 6. S : e5 Sg6
7. Ld3 S : 12 B. L : gG S : dl 9. L : 17+
Ke7 10. LgS+ Kd 6 I I. Se4+ KeS 12.
Sba3: e rni predaje.
POZ NAT I MOn VI
Privodimo kraju nasc pu tovanje
kroz predelc otvorenih igara. 1 Z3 one
otvorcnc igrc sa kOjima ~cte se UPOl-
naU U ovorn pog\i1\' lju islo su karak te·
ristic ni osnov ni princip i strat egije u
otvara nj u - borba 1<1 cen tar I priprcme
Z3 napa d na najugrofenije tac kc u
prot ivnickom taboru , brl a mobi li za·
cija snaga. I pa k, put cv i ostvarivanj ..
tih plllnova u mnogirn slucajevi ma
raz li kuju se jedan od drugoga.
SKOTSK A IGRA
I. e4 . 5 2. 513 Se6 3. d4 ed 4. S : d4
U ovom otva ranju fivahna borba
u centru otpO<! inj e bez priprema. Uz
preci znu igru crn i moze postic!i izjed·
nacenje. Pogledajrno tri samosta lna
odbrambena sistema.
I. 4.. .516 5. Se3
Malo obelava 5. 5: e6 be 6. e5
De7 7. De2 Sd5. Ovde je mogulno
B. e4 Sb6 9. Sd 2 Do6 10. b3 Le7 I I.
Lb2 0- 0 12. De4 d5 13. cd ed 14. Ld3
as IS. 0- 0 D : e4 16. L : e4 dS . Crn i
~e produfi ti napredovnnje pe!akom
a5-a 4 I poslit i ~e zadovoljavaj ut u
poz iciju. Na 8. c4 int eresa nlno je i
8 . . . La6. a n:r 9. De4 slcdi 9 . . .516.
S. .. Lb4 6. 5 : e6 be 7. Ld3 dS
8. cd (pr imamljivo 8. eS pavl ae i snai an
odgovor B. .. Sg4 9. 0- 0 0- 0 10. Lf4
I6!) B. • .ed 9. 0- 0 0-0 10. LgS.
Jedna od najva!n ijih pozici ja ovog
otvaranja. Crni ima na raspolaganj u
nekoliko potpuno zadovolj avajuti h 010 -
gutnosti. Dobro je, na primer, 10. ..
LeG I I. DI3 (ali ne I I. L : 16 D : 16
12. 5: d5 L : d5 13. Dh5 TfdB i beli
ostaje kralkih ru kav a) 11. . .Le7 12.
Tae l hG. Na ovom mes tu u part iji
Aljehin - Lasker (internacionalni tur-
nir u Pelerb urgu , 1914) igrano je 13.
L : h6 gh 14. T : 06 Ie 15. Dg3+ KhB
16. Dg6 i crni ne moze izbe6 ve<! iti
lah.
Ako beli ne feli da forsira dogadjaje,
mole da odstup i lovcem na d2 ii i na
c l. Ali i u tom slucaju sanse crnog
nisu ni sla slabije.
Osim 10. . . LeG igra se i 10... c6
I I. DI3 Ld6 12. L : 16 D : I6 13. D : 16
gf jer udvajanjc pe!aka nije opasno
posto je povezano sa izmenom dama.
sto znatno umanj uje izg lede belog za
uspeSno vodjenje napada.
V ~oj napetosll vod i II. . . Le7
(umesto II. .. Ld6). U turnirskoj praksi
igra lo se i 12. Tae l TbB 13. Sdl TeB
sa obostran im Sansama.
11 . 4. . . Le5 5. Le3 (na 5. S: c6
crn i hi postigao :tad ov o l ja\'aju~ i po-
loiaj sa 5 . .. D(6) S ... Lb6 6 . Sc3 d6
7 . Le2 SI6 B. Dd2 Sg4 9. L : g4 L : g4
10. 13 Ld7 I I . SdS. Beli vla da vetim
pros torom, ali u pozicij i c:rnoga nema
slabosti.
U poslcdnje vrcme testa se igra
varijanta 5. 5b3 Lb6 6. a4. ali i u
tom slucaju erni se ose~a dosta dobra,
ka ka posle 6 . . . aG taka i posle, 6 . . .
OfG. Eva kaka Sf mote rszvijsH igra
posle pateza damom:
6... DI6 7. De2 Sge7 B. as Sd4
9. S : d4 L : d4 10. c3 Lc5 (10... LeS
II. g3) II. g3 (ako I I. .S. sledi 11. ..
De6, sto indirektno otklanja pretnju
b2- b4 : 12. b41 L : b4!) I I. .. 0-0
12. Lg2 a6 13. 0-0 d6 14. b4 La7 15.
Lb2 5e6. U na staloj komplikovanoj
pOliciji erni ne stoji slab ij e.
It !. 4 ... Dh4
S larinski 5 tajnicov pot... Ovaj
ispad damom mo:f.e izazvati cudjenj e:
crn i narusava jedan od principa stra-
legije u otvaranju - prerano razvija
svoju najjacu figuru. 03 , to je tabla.
Ali sahovski principi nisu dogma .
sve za visi od konkretne si tua cije na
tab l i. Jeri beli je isla u izvesnoj meri
adstupio od t ih principa ucinivsi u
pocetnom stadijumu igre dV3 poleza
skak acem.
Slojn ieova idela d. se u napa du
na centralnog pdaka e4 angatuje i
53
i7.vede na istur ene polof.ajc leska art i-
ler ija je riskantna , 31i, kako je vol eo
da kale prvi svelsk i sampion, "Sah
ll
nije za Ijude slabi h zivaea •
Mogutan je ovakav 10k igre: 5.
Sc3 Lb4 6. 5db5 D : 04+ (na 6... KdS
veoma je jako 7. DdS) 7. Le2 L : e3+
(ii i 7 . . . KdS S. 0-0 L : ,3 9. 5 : c3
Dd4 10. Ld2 i ern i ima ozb iljnih l es·
kola) 8. 5 : e3 Dd4 (lose je S. .. D : g2
9. Ll3 Dh3 10. 5d5 KdS II. Ll 4 d6
12. S : e7) .
Karakted sl it na situacija . Beli ima
razvojnu prcdnost. cTlIi pesaka vi sc.
Sta je ovd e vaini je? Nekad sc sma tralo
da posle 9. Ld3 5ge7 10 . 0- 0 0-0 II.
Sb5 Db6 12 . Lc3 Da5 beli stiCe pred·
nost. Evo jedne od m og u ~ nih va rija-
nata. koja potvrdjuje to mi sljcnje-
13. c3 5d5 14. b4 S : e3 15. L : h7+
KhS 16. Dh5.
U poslednjc vreme sov jctsk i too-
reticari skrenu li su paznju na sledeeu
mogucnost pojaca nja odbranc ernog:
8... Dd4 9. Ld3 i sad a 9. . .Sb4 i na
10. Sb5 sledi 10. .. De5+ I I. Le3 e6.
Pred lofeni nas tavak zahteva. naravno,
temeljitu provcru u praksi.
SKOT5KI GAMB IT
I. e4 e5 2. 513 5e6 3. d4 ed 4. Le4
Ovde je za crnog najjednostavnij e
da nastav!jajuci sa 4. . .Sf6 predjc u
jednu od pouzdanih vari janata igre
54
dva skakaca. U tom sluca ju za njega
nij e opasno 5. 5g5 d5 6. cd poradi 6 .. .
De7+ , na primer - 7. De2 5b4! iii
7. KI I 5e5 S. D: d4 5: e4 9. D : e4
De5 sa odl icnom poz ici jom .
Opasno je 4. .. Lb4+ 5. e3 de 6.
0- 0 eb 7. L : b2 i beli ima jake pr.lnje.
Ra ni je je ces lo prim cnjiva n razvoj
lovea na e5: 4... Lc5 5. c3 i na 5 ... de
mogl1tno je 6. L : 17+ K : 17 7. Dd5+ .
1 opel crni moze da primen i svo-
jevrsni metod lransformaci je planova
u otva ra nju . Posle 5. c3 on prevod i igru
u lokove nama v e~ poznate Italijanske
partije.
Ako vet beli leli da igra u gambi t.
nom sti lu. cnda je za njega prikladnije
4. o2-e3 (umesto 4. L(4).
Ovaj nastavak vodi ostroj igri .
Evo jedne va rijantc za primer:
4. . . de 5. Le4 (iii 5. 5 : e3 Lb4
6. Le4 d6 7. Db3 L : c3+ 8. be Dd7
9. 0-0 5a5 10. Db4 5 : e4 i erni nema
l.skata: uz 8 . .. Dd7 nije los. ni 8 ...
De7) 5 . . .516 (riz iono je 5 . . . eb 6.
L : b2 Lb4+ 7. 5c3 516 8. De2 d6 9.
0- 0-0 i crni c!e zbog dva pdaka mo-
rali mnogo da iskusi) 6. 5 : c3 Lb4 7.
0-0 (na 7. e5 mogut no je 7.. . d5 i u
slu ca ju 8. Lb3 sledi 8 . . .5e4) 7.. •
L : c3 8. be d6.
Pozicija crnog je cvrsta. Na 9.
La3 dobro je 9. .. Lg4, kako je igrao
V. Sm islov proliv engJeskog majstora
J. Penrouza . 5rete se lakodje 9. e5
5 : e5 (slabije je 9... de 10. 5g5 0- 0
11. La3) 10. 5 : e5 de II. Db3 De7 12.
La3 c5 13. Lb5+ Ld7. Vratajut i male.
rijal, crn i dobija lepe m og u ~ n osti-
14. L : d7+ D : d7 IS. L : e5 De6 16.
La3 5d5 17. Tae l 0-0- 0 18. T : e5
The8 itd.
RU5KA PA RTIJA
/. e4 e5 2. 513 516
. ed D : d5 10. 5c3 5:c3 II. be 0-0 12.
Metod igre koji se izraz ito razlikuje
od onih koje smo ranije razmatrali.
Crni ne brani centralnog pesaka e5
vee sam na'pada na e4. Pogledajmo
dva osnovna sistema .
/. 3. 5 : e5 d6.
Manje je soli dan nastavak 3. . .S :
e4 4. Do2 De7 (4 .. . d5 5. d3) 5. D : e4
d6 6. d4.
4. 513 5 : .4 5. De2 De7 6. d3 516
(na 6... 5cS dob ro je 7. 5c3 sa prel·
njom 8. 5d5) 7. Lg5 D : 02+ (igra se
I 7.. . LeG III , prema preporuci D.
Bronl tajna 7. •. 5bd7) 8. L: . 2 Le7
9. 5c3 c6 10. 0-0- 0 5a6 II. Th. 1
(B. 5paskl je proliv T. Petrosjana
Igrao II. 5.4, llo je posle I I. .. 5 : 04
12. de 5c5 dovelo do prib lil no izjednac.·
ne pozicije - me.: 1969. godine) 11. . .
Sc7 12. Lfl 5eG 13. Ld2 Ld7. Crni ne
stojl slab ije. To je pokazala padija
lz mm 5paskl - Pelrosjan (1969).
U va rija nti s potezom 5. Oe2 obicno
dolaz i do upros~avanja i pozicione
borbe s izvesnom in icijativom belog.
Igra postaje znat no ostrija posle 5.
d4.
J I. 5 . . . d5 6. Ld3 Le7 (Igra 50 i
6. . . Ld6 7. 0- 0 0-0 8. e4 eG) 7. 0-0
5e6.
J ak potez koji je preporucio K.
JaniS. Pl an crnog sastoji se u tome da na
8. e4 odgovori sa B. . _l g4_ Posle 9.
Lf4 Ld6 izgl.di obeju slrana se Izjed·
nacuju.
8. Tel Lg4 9. L : e4 de 10. T : e4
L : 13 I I. D: 13 (na II. gf dobro je
I I. . .15) 11. ..5: d4 12. Dd3 Se6.
Pozicija je jzjednacena.
LETON5K I GMIBIT
1. .4 . 5. 2. 513 15
Praksa je pokazala da ovo rano
prelazenje u na pad nije op ravdano.
Beli postiie prednost. Evo jedne od
tip ilnih varijanata:
3. 5:.5 DI6 (3. . • Ie? 4. DhS+)
4. d4 d6 (i ovde j. loSe 4. . .Ie zbog
5. L(4) 5. 5e4 Ie 6. Se3 Oako je I
6. Le2 d5 7. sea i zali m o2-e4) 6.. .
5c6 (be li posliie aklivnu poziciju t
posle 6.. . c6 7. Le4 d5 8. Lb3 Le6 9.
e4) 7. d5 5e5 8. Le2.
65
 U dal jem toku partlj e bell gradi
svoj u igru prema sledccem pl anu : 0-0.
Sd2 i f3. Preciz no sprovodjcnj e tog pl ana
donosi mu prednost.
BECKA P ARTIJ A
I. e4 e5 2. Se3
Pri kladan razvojni potcz, ali nista
vise ad toga. On ne stva ra prct njc,
a daje mogucnos t crnarn e da hi ra izmc-
dj u viSe dob rih puleya. Eva dva lakva
pula:
I. 2. . .Se6 3. Le4 Sf6
Verova lno je Z3 crnag rizicn ije
3... Lc5 zbog inleresan tnog ispada 4.
4.Dg4. pa u slu caju 4... Df6? sled i S.
SdSI D : f2+ 6. Kd I Kf8 7. Sh3 Dd4
8. d3 d6 9. Df3 L : h3 10. Tn ! i erni ne
mole izbeti gubitak materijala jcc mu se
dama nasla u za mci. Umcs to 4. . . Dr6?
lreba igrati 4... g6.
4. d3 Lb4 S. LgS h6 6. L : f6 (aka
6; L h4, crn i igra 6 . . . d6 nc iu rec i s
rokadom i racunajuci na varija ntu 7.
Sge2 LeG 8. 0- 0 gS) 6 .. . L : c3 + 7. be
D : f6 8. Se2 d6 9. 0-0 gS (i ovd e je
vcoma vai an ovaj pe lez koj i spree;]va
napad pesakom f2-f 4) 10. d4 Se7.
Prebaci vanj cm skakaca na g6 crn i
adetava ceniar, a 1I zgodnom momentu
taj skakac moei ce da usedne na pelje f4.
Obral ile pai nju na ses li polez
crnag. 2 3510 je lovac uzeo skakaca bas
56
u tom mamenl u? Za ta sta hi na 6. , .
D : f6 beli odigra o 7. Sge2 i ond. bl
pri jzmen i na c3 lI lCO lavea ska kaccm.
Kas nij c bi bcli skakac magaa da sti glle
na va i na eenlralna poljc d5.
I r. 2. . .Sf6 3. f4
Ovde se igra i 3. Lc4 . na sta je naj.
jednos ta vn ijc 3 ... Sc6. Do vclik ih kOIll'
pli kacija maze da dovede 3 . . . S : e4 4.
Dh S! Sd6 S. Lb3 (na S. D : eS+ De7
igra se pojednos lav ljujc) S.. .Se6 6.
SbS g6 7. Df3 fS 8. DdS.
2 r tvuju~j ovde kva l ite ~ crn i p'os li i!!
opasan napad : B. .. De7 9. 5: e7+
Kd8 10. 5: aB b6 I I. Sf3 Lb7. Ova
poz ici ja je sves tra no analizirana . Dijag·
noza glasi: crni napad patpuno korn·
penzi ra malcrija lni il datak .
3. .. dS (ali ne 3 .. . ef 4. eS De7 S.
De2) 4. fe 5 : e4 5. Sf3 (na S. Df3 mo·
guono je S... Se6 6. LbS 5 : e3 7. be
Dh4 +8. g3 DC'I+' U slueaju 6. 5 :e4.
sledi 6. . . . Sd4 1. na pr imer: 7. Dr4
de B. Le4 U S) S. . . Le7 (erni poslile
zadovo l java j u ~ u igru i posle 5... Lg4
iii 5... Lc5 , da bi na 6. d4 adgavorio
6. .. Lb4) 6. d4 0-0 7. Ld3 fS B. el
L : f6 9. 0- 0 Se6 10. S : e4 de I I. L :
e4 5 : d4 .
(Vldi dijagram na kra ju sir. S6).
Poz icija je astra , ali crn i nc stoji
slabi je.
SRED ISN J ,' fGRA
1. e4 e5 2. d4 ed 3. D : d4
Dama suvi se rana ulali 11 Igru i
zata crni bez muke pastife ra vnotcfu.
3 . . .Se6 4. De3 (Najbo lji plan.
Odavdc dama za drinva pok rct pesaka
d7-dS. Lose je. naravno. 4. Dc3? zbag
4.. . Lb4) 4... Sf65. Sc3 Le7.
Oslri je je 5. . . Lb4 , na primer :
6. Ld2 0-0 7. 0- 0- 0 Te8 B. Dg3
(na B. 13 jako je 8 . . . d5) B. ..S : e4 9.
5 : 04 T : e4 10. U4 Dr6 i sa d je lole
I I. L: e7 zbog II. . . d6 . a u slucaju
12. L : d6 sledi Dh6+ .
6. Ld2 dS 7. ed 5 : dS 8. 5: dS
(il l B. Dg3 5 : e3 9. L : e3 U 6) B. . .
D : d5 9. Se2 0-0 10. Se3 DeS. Crnl
nema t esko~a .
NORD IJ SK I GAMBIT
I. e4 e5 2. d4 ed 3. c3 de 4. Le4 cd
L : b2
2r t vuju~i dva pdaka . bcli je prete.
kao protivnika u razvoju, njegovi lovel
ciJj.aju nn kraljevo krilo crnag. Cmi
sada meie iii da se uporno brani putcm
S.. . dG 6. f4 LeG IIi d. odmah u~,nl
bezapasnim napadafke namere belog
pomotu metoda koji vet dobro pozna·
jcmo - v r a~,a j u~i rnaterijalnu dobit.
Evo Ie varijante: 5... dS G. L :d5
(6. ed SfG 7. Sc3 Ld6 B. SI3 0-0 9. 0-0
Lg4 i erni ima pdaka vi!e u mirnoj po-
zieiji) 6...Sf6 7. L: f7+ (.• 7. Sc3
slrdi 7. . . Le7 B. Db.1 0-0) i . .. K :17
B. D : dB Lb4+ 9. Dd2 L : d2+ 10. K :
d2 cS. Uz materljalnu ranotefu crnl ima
dobru poziciju.
Bt-Ii lesko sla maze pos1i6 i 6.
L : dS Lb 1+ 7. Sc3 L : e3+ 8. L : c3
Sf6.
v £t B£
ProkomentnriSite sled~e prirnere.
Pronadjite greske koje su u~lnili pro--
tivnici i koju su bolji nastavci.
Br. 39. I. 04 eS 2. Sf3 Sc6 3. d4 od 4.
5 : d4 DhS 5. Dd3 Sf6 6. Sd2 Sg4 7.
g3 DI6 B. S4f3 SeeS 9. De3 Lb4 10. D: b4
5 : f3 + II. 5: 13 D: f3. Beli prodaje.
Br. 40. I. e4 e5 2. 513 Sc6 3. d4 ed
4. Le4 LeS 5. SgS Sh6 6. DhS Se5 7.
Se6 de 8. D : e5 i belo dobija .
Br. 41. I. e4 e5 2.513 SfG 3. S: e5
d6 4. Sf3 5 : e4 5. d4 d5 6. Ld3 Ld6 7
0-0 Lg4 B. e40-09.cdISI0. Te l L:h2+
II. K : h2 5: f2 12. De2 S: d3 13.
D : d3 L : f3 14. D : f3 Dh4+ I erni
dobija.
Br.42. I. e4 e5 2. Sc3 SIG 3. Lc4
5 : e4 4. DhS Sd6 5. Lb3 Lei G. d30-0
7. Sf3 SeG 8. SgS h6. 9. M s.a 10.
Sd5 Sf6 II. DgG fg 12. 5 : e7T+ i mot
u sledetem potezu.
Br. 43. I. . 4 e5 2. d4 od 3. D :d4
Sc6 4. De3Sf6. S. Lc4 Se5 6. Lb3 L1>4+
7. c3 Le5 B. Dg3 L : f2T. Beli prtd_je.
67
 POLUOTVORENE IGRE
To je uobicajeni na zi v otvaranja u
Kojima na patez I. e4 crni ne odgov<l ra
I. . . e5 veC bila kojim drugim polezom.
Da Ii to znaci da ern i u loj grupi at·
varanja prepu.sla protivniku cenla T i
odustaje ad borhe zs njega? Ni u kom
slucajul Central na pa lja su i u palua l·
vorenim igrama srera borbe za prevl ast,
sarno se la borba ovde vodi drugim me-
tod ima. a res ia i u drugom tempu-
sporije se razvija nego u olvorenim igra-
rna.
U ovom poglavlju Tazmotricemo
glavne varijantc jedne ad klasicnih po-
luolvorenih igara.
FRANCUSKA ODBRANA
I. e4 e6 2. d4 d5
Crni !r;)jna u cvrs~lIje central no
uporisle d5 i dohija CVTst u p02:iciju.
Organsk i nedostatak ovog otvaranja
je: s tesnjen po lozaj lovea c8. Njegova
aktiv-izacija - to je s tal na briga crnog.
o karakteru barbe kcja se razv ij a
posle ovih uvod ni h poteza moie se
steti odredjena predstava na osnov u sle-
deteg sistema razvoja:
I. 3. e5
Raspored pesaka, osob ito u cen tru,
obicno opredclj uje karak tcr daJje igre.
Beli ~e sada voditi ak tivne operaeije na
58
krsljev om kril u koristetl pretbod nieu
e5. dok cc erni otpoeeti protivakeij u
ns daminom krilu .
3... c5 4. c3
Do interesa ntnih zap leta vodi
ir!va pcsaka 4. Sf3 Se6 5. Ld3 cd 6.
0-0. Be li je zs peSaka dob io razvojnu
prcdnost i crni mora bit i vrlo obazriv.
Maguena je 6. .. Le5 7. Sbd2 Sge7
8. Sb3 Lb6 9. U 4 5g6.
4... Se6 5. Sf3 DbG
U Francuskoj edbra nl cesto se
srctc ovaj ispad dame, kojim se paja-
cava pritisak ns pe ljc d4 i ugrozava pe-
sa k b2. Ovakva kankrclna svrha ap.
ravdava rana uvodjenje dame u bitku.
6. Le2
Na prividna ak ti vnij i patc.z G.
Ld3 erni igra G... Ld 7 (ni kaka ne 6.. .
cd 7. cd 5 : d4? 8.5 : d4 D : d49. Lb5+)
i lava e mora da ide sa poljs d3.
6... Sge7 7. Sa3 (i pasle 7. de De7
8. Sd4 0: e5 erni ima zadovo lj ava-
jueu paz iciju) 7.. . cd 8. cd Sf& 9. Se2
Le7 10. Tb l as. fzglcdi su jednaki.
I I. 3. Sc3.
Ma lo obccava iz rnena na d5: 3.
ed ed 4. Ld3 Se6 5. Se2 Ld6 6. e3. Ovde
je Alj ehin vukao smc li ispad 6. . .
Oh4. Opct kankretna situaeija opravda-
va ovaj rani .. izlszak" dame kojim ,
erni spreesva beJog da fokira, a posle
7. g3 Dh5 rnogu duci do izrazil sl abosti II. L: h7 + K : h7 12. 5g5+) II. .r
na kraljevom kfil u. D : f6 12. g3 5 : e5. Nasla la je aSlra
3... Sf6 pozieija sa ohost ra nim sansamR.
U stara vremena ovde sc igral o 4. Umes to 4... Le7 primenjuje se i
e5. Na prvi pog led av aj potcz mora razvoj lovea na agre.sivniji polo!aj:
bit! pevo ljan za be log - jer pesak 4... Lb4 sa prolivudarom na peSaka e4.
poti skujuci ernag ska ka ca sa ternpom
dolazi na po lje e5 . Ali sa h ima svoj u
dlja lektiku. laka je Irenu tna karis!. n
za belog, ovaj patez ima i svojih mana.
Sada. kada ern i krene u pralivakci ju
igra juci c7-e5 , maze sc pokazati da
skakac na c3 nije ns pravom mes tu.
UostaJom, pogledajtc i IIverile se.. .
4. e5 Sfd7 5. f4 c5 6. de (vee je
veorna tesko adrfati poz iciju u eentru Int eresantan sistem koji jeprona!ao
pos to bell ne mofe da igra c2-(3) 6 . .. Amcrikanae Mek·Keen. Dalje mote
Sc6. a zat im, zavisno od sit·uacije, erni slediti :
ce uzeti peSaka c5 lovcem iI i skakacem 5. e5 h6 6. Ld2.
i dobice kank retnu protivigru. Ne daje mnaga 6. ef hg 7. fg Tg88. h4
Pared 5. f4 maguena je i 5. See2 gh (mora se uzet i. inale ce beli peSak
05 6. e3 Se6 7. 14 16 8. 513 Db6 i erni doei na h5) 9. DhS DfG 10. T : h4 D :g7.
ne stoji slabijc. Aka bel i umesla 9. Dh5 DI6 odigra 9.
NajceSce sc igra prirodni razvojni Dg4. apel isla 9 . .. DI6 10. T: h4 i
pa tez 4. Lg5 (u poz icij i na dijagramu sada ne 10. .. T : g7? n. Iia , Iedi I I.
na str. 58) , kajim se pojacava pritisak Th8+ U 8 12. S: d51 I beli dablja.
na pcsaka d5. Da lje je mogucna: Pravilna je 10... D : g7.
4. .. Le7 5. e5 Sfd7 6. L:e7. 6 ... L : e3 7. be So<! 8. Dg4 g6 9.
Ovde jc in teresanta n i lakozvani Ld3 5: d2 10. K: d2 05 II. h4 (ne II.
Sat arav napad - 6. h4. Opasna je L : g6? Tg8) 11. .. Sc6.
prim iti sada idvu pesaka: 6 . .. L :g5 Nasta ls je krajnje "apeia situacija.
7. hg D : g5 8. Sh3 Dh6 (na 8 . .. De7
Protivn ici vode "apad na razlicit im
jaka je 9. 514) 9. g3 i pasle ralvaja krilima . Sanse su obostrane i otprilike
lovca na g2 skakac sa h3 od laz i na f4 i jednake.
erna dama CC se "aci pod vatrom. Na j- II I. 3... Lb4
bolj e jc nastavit i sa 6. .. h6, 6. . .
a6 iii 6 .. . 05 7. L : e7 K : e7 (a ne 7.. •
D : e7 8. Sb5) 8. 14 506.
6 ... D : e7 7. 14 (na 7. Sb5 erni bl
adgavaria 7.. .Sb6) 7.. .0-0 8. 513
c5 9. de 506 10. Ld3 15 (Neoph adna
opreznos t. erne figure su otislc sa kra -
Ij evog kril a i na naivno IO ... S: e5
bila bi moguena ti plcna kombl naci ja
59
 V ezu j u ~ i skakaea c3 crni vrsi
pritisa k na ccntar, taka da znacaj
pol('za c5 pos taj e jos yeti. Ovu varijan-
tu cesto sretcmo u turnirskaj praksi.
4. e5 c5 5. a3
OVde su m og u ~n i razli citi aslri
na s(avci - 5. Dg4 , 5. dc. Nekada je
izazi vao paniku skromni patez 5. Ld2,
da bi sc U slu caju 5. .. cd odgovorilo
6. Sb5. Najbolje je 5. . . Sc6 i ako
beli igra 6. Sb5. sledi 6 . .. L : d2+ 7.
D : d2 S: d4 B. S: d4 (za crnog nije
opasno B. Sd6+ KfB 9. 0-0-0 Sh6
10. Ld3 f5) B. .. cd 9. D : d4 Se7.
5... L : c3+ (slabije je 5 . .. cd 6.
ab dczbog varijanle pozna log sovjetskog
(eorelicara V. Rauzera 7. SI3 cb B. L : b2
Sc7 9. Ld3. Za irtvovanog pesaka beli
ima snainu inicijativu) 6. be Sc7.
7. SI3 (na 7. Dg4 igra se 7... Dc7.
na primer: B. D: g7 TgB 9. D: h7 cd
10. Kdl S bc6 II. SI3 dc 12. Sg5 TIB
13. f4 Ld7 14. Dd30-0-0. Obe slrane
imaju na raspolaganju interesan tne mo-
gutnosli) 7... D.5 B. Ld2 c4 9. Le2
Sbc6 10. 0-0 0-0.
Beli mora da priprema akciju na
kraljevom krilu, ali ~e proboj fronta
lesko moti da ostvari. erni moie da
aktivira svoje snage na daminom krilu,
il i da posle razvoja lovea na d7 orga-
nizuje protivudar sa f6.
IV. 3. Sd2
60
Na G.vaj n(l ein beli izbcgava veziva-
nje sa 3 . .. Lb4 i sprcma se da eentra lnog
pesaka d4 podrii putcm e2-c3. "\edju-
tim, polaiaj skakaca na d2 je manje ak-
livan !lego na c3 I emi, k o ri s te~i tu
okolnost, postiie jednaku igru .
3. . . .c5 (najl ogi cniji i najjednostavniji
naslavak) 4. ed ed (ne ide 4 . .. cd? 5.
Lb5+ Ld7 6. de i ako crni sad igra 6 .. .
L : b5. sledi 7. cf+ K: f7 B. Dh5+ )
5. Sgf3.
Da, ali sada crni ima izolovanog
pe-saka. Zasfo se anda on u ovo upustio?
2ato slo pesak d5 ima velik uticaj nn
eentralna polja. Taj uticaj uto liko
vi se do lazi do ilfaza sto se beli skakac
ne nalazi na polju c3 , vet! na d2.
5.. . Sc6 6. Lb5 Ld6 7. 0-0 Sge7
B. de L : c5 9. Sb3 Ld6 10. Sbd4 0-0.
Crni ima realne m ogu~nos ti za prolivig-
ru.
V. 3. Sc3 de 4. S : e4
Takozvana var ij anta izmene. Pre-
pu s t a ju ~i
belome pesaeku nadmo~ u
centru, czrni mora .sla100 da drii pod
kontrolom centra lna polja I da na njih
vr si pritisak figurama.
4... Sd7 5. Sf3 SgfS 6. S: 16+
S : f6 7. Ld3 Le7 B. 0-0 0- 0 9. S,5
c5 10. de Da5 I I. De2 D: c5 12. Lg5
erni ima c.vrstu, ali pasivnu pozici-
ciju. Problem razvoja lovea c8 on
nece moce lako da r c~ i.
VEt BE
Prokomentari sitc sledcce primere.
Pronadjite greske i bolje nasta" ke na
tim mestima.
Br. 44. I. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3
Sf6 4. Lg5 Le7 5. L: f6 L : f6 6. e5
Le7 7. Ld3 c5 B. de L : c5 9. Dg4 0- 0
10. Sf3 Sc6 I I . L : h7+ K : h7 12. Dh5+
GRANATA I OKLOP
Vet! je hila govora 0 klasifi kaciji
otvaranja koja je u teoriji ustaij ena.
Napomenuli smo da je ana uslovna i
da ne odraiava uvek karakter i tok
dogadjaja u igri. Ponekad mi pada na
urn da predloiim novu klasif ikaciju :
a) staja ~a otvaranja, b) hode~a olva·
ranja, c) tr ce~a otvaranja.
Narav no, to je sala, ali moida u
njoj postoj i i zrno istine.
Stvarno, ima olva ranja u kojima
sheme var ij anata u nizu mnogih godilla
tapkaju u mestu, ostaju gotova nepro-
menjene. Uzmimo, na primer, Itali-
jansku , Englesku. B,eku partiju. 19ru
ceUri konja . .. Isla tako, mnoga atvara-
nja kreeu se naprcd, neka sporo, druga
brie; to je slucaj, recimo, sa Spanskom
partijom. 19rom dva konja, Francuskom
odbranom . ..
lima. najzad. dosta otvaranja
cij a se tcorija razvija brzo - maltene
na svakom turn iru jav lj aju se u njima
nove ideje na osno"u kojih se stva raju
KgB 13. Sg5 T,B 14. D: 17+ KhB 15.
DhS+ KgB 16. Dh7+ KfB 17. Dh8+ .
Crill predaje.
Br. 45. I. e4 e5 2. d4 d5 3. Sc3 Sf6
4. Lg5 Le7 5. e5 Se4 6. L: e7 D: , 7
7. Dg4 0- 0 B. Ld3 S : c3 9. be e5. 10.
SI3 e4 II. L : h7 + K : h7 12. Dh5 +
KgB 13. Sg5 i bell dobija .
Br. 46. I. e4 e5 2. d4 d5 3. Sc3
de 4. S : e4 Ld7 5. SI3 Le6 6. Ld3 SI6
7. S: f6+ D : 16 B. Lg5 L : f3 9. Dd2
D : d4 10. Lb5+ . Crni predaje.
Br.47. I . e4 e5 2. d4 do 3. Sc3 Lb4.
4. e5 c5 5. a3 cd 6. D : d4 Sc6 7. Dg4
L : c3+ B. be S : e5 9. D : g7 Df6 to.
Lh6. Crni predaj e.
Br.48. I. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3
Lb4 4. e5 <5. 5. Dg4 Se7 6. D : g7 TgB
7. D : h7 cd B. a3 Da5 9. Tbl dc 10. ab
Da2. Beli predaje.
prob lemske varijante, pronalaze nepoz-
nati putevi. Desava se nesto .. Iicno
poznatom takmicenju granata - ok lop.
U tim oi var anjima slalno se pojacava
napad belog. ali i ern i istrajno jaca
mO<! svojih odbrambeni h uh·rdjenja.
U krug lih "trcee ih" otvaranja u
prvom redu spadajll ana u kojima se
kroz duele proverava jedna od najvain i.
jih tema savremcne teorijc: pritisak
figura na protivn icki pe.sae ki centar.
U ovakvim igrama jedna slrana pre-
pusta protivn iku peSaCki eeniar, da
hi ga zat im dria la pod jakom pa Jjbom
svojih figura.
Medju otvaranj a koja strelovito
jure napred spada , u pr"om redu.
Sicilijanska od brana.
I. e4 c5
(Vidi dijagram na sir. 62).
Ovim potezom crni otpae inje borbu
sa tacku d4 i pokazuje nameru da vodi
aktivne operacij e nn daminom kril u.
Posta beli odigra d4, c.mi cc izvditi
61

ilmenu na d4 i otvori<!e za svoje leske
figure IIC" Iiniju. Obicno, u ovom olva-
ranju beli aktivno dejstvuje u cent ru i
na kra lj evom kril u. a crni na daminom.
Iz mn o~ tva raznolikih os trih i
slo!enih formacija Sici li janske odbrane
mi <!emo razmolrit i lakozvanu "Zmajev u
varijantu" u kojoj igra na supro tnirn
krilima dobija svoj bli stavi izraz.
2. SI3 d6 3. d4 cd 4. S: d4 SI6
5. Sc3 g6
Fijanketiranj e lovca f8 karakle-
rise metod igre sa egzoticn im naz ivom
Zmajeva varijanla. Lovac sa g7 podria-
va agresivne akc ije crnog na daminom
krilu. Dalj a igra belog razvija se u dva
glavna pravca: a) beli rokira na kra lku
stranu. a za lim nasloji da napredova-
njem f2-f4 slvori prelnj e na kralje-
yom krilu_ Odmah <!emo ret i da mno-
gobrojnl pokusa ji da se maksimalno
pojacaju le pretnje nisu krunisani
uspehom - jer crni post ite dobru igru;
b) beli pravi vcliku rokadu kako bi.
posto zgodno rasporedi svoje figure,
62
izveo peSackl juris na kraljevsku rezl ..
denciju crnog. Preporucen od V. Rau-
zera , ovaj plan zadaje crnom vellke
brige.
Pogledajmo jednu od vari janata
kao primer:
6. Lc2 Lg7 7. Lc3 Sc6 8. 0-0
0-0 9. Sb3 Le6 10. 14 Sa5 II. IS Lc4
12. S: as L : c2 13. D: c2 D: ,5
14. g4 Tac8
Vidite, kako su se relj efno odrazili
planovi dveju slranal Ako beli sad igra
15. g5. sledi 15. .. T: c3 1 16. gl (iii
16. be S : e4 sa odl icnim izgledima
crnog) 16 ... T: e3 17. D : e3 L: IG.
Crni ima sarno pesaka za kva1itet, ali
njegov lovac za uzim a odlican poloiaj.
Mogufno je. na primer. 18. e3 TeB I
erni ima zadovoljavaju<!u protivig ru.
Umeslo 15. g5 igra se i 15. Ld4. ali i
tada se m ogu~ n osti uravnolefuju posle
15 . . . Db4 IG. Tadl Dc4.
9. Sb3 igra se radi spreeavanja
prodora kome lei i erni : d6·d5. Ali
erni ima mogu<!nosti da preslroji svoje
borbene redove i onda pokuSa da isko-
risti ne bas povoljan polozaj protiv-
nickog skakaca .
9. Sb3 as 10. a4 (iii 10. a3 a4 II. Sd4
d5 12. cd S: d5 13. S: d5 D : d5 14. Lf3
Da5 15. S : c6 be 16. L : c6 Ta6 i crn;
ima dobru poziciju. Na 15. L : c6 sled i
15... be 16. S: e6 De7 17. Sd4 Td8 i
erni za !rtvovanog pe!a ka imn lovatki
p.r i odl il nu Igru) 10 ... LeG II. Sd4
d5 (mogutno je i 11. .. S : dot 12. L:
d4 Tc8 13. f4 L(4) 12. S : e6 (be li ne
postife ni sla kon kretno ni posle 12. cd
L : d5 13. S: d5 S: d5 14. S: cG be
15. Ld4 e5 16. Le5 Te8. Sanse su jedna-
ke). 12... fe 13. ed S : d51
Lovac g7 akt ivno ul az i u borbu.
Na 14. Lg4 najjednostavnije je 14 . ..
S : e3 15. L : 06+ Kh8 16. fe Db6.
A sada poglcdajmo kako sc odv ij aju
dogadjaji kod velike rokade belog.
I. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cd 4. S :d4
SI6 5. Sc3 g6 6. Le3 Lg7 7. f3 0-0 8.
Dd2 Sc6 9. Lc4 Ld7 10. Lb3 Tc8 II.
0-0- 0. . 13 .. . ,4 14. S : a4 L : a4 15. L :.4
U plan belog ulazi juriSni pokrd
h2-h4-h5 sa ciljem da otvori "It" Ii-
niju i organizuje napad na ernog kralja.
U ovoj varljanti dolaz l do lzuzetno
ostrc pozicije jer se crni ne ogran ieava
sa rno na odbrambene mere v~ i sam
nastoji da orga llizuje l1ap ad na belog
kral ja.
Ko ima bolje bnse? 0 tome se
i dan·danas vade neprekidne diskusii('.
Teoreti cari to cine u allalizama , veie.
majstor i i majstori u turni rskim dvo-
bojima.
Um es to II . 0-0-0 igra se i odmah
II. h4. U tom slucaju mogu~no je II. . .
Se5 12. h5 S : h5 13. Lh6 L: h6 14.
n : h6 i sada za crnog nastaje trenuuk
2a odlucnu akciju - 14 .. .T : c3 15.
bc Da5 16. 0-0-0 TeB sa oboslranim
opasn im prelnjama.
I I. . .Se5 (inleresan lno je i II. ..
S : d4 12. L : d4 as) 12. h4 ,5 13. h5.
Ko ~e kog. pre? U ovakv im pozici·
jams okl evanje je is to sto i predaja.
N. 13. g4 dob ro je 13. .. a4 14. S: . 4
Se4 15. L : e4 T : c4 16. Sc3 Da8 17.
h5 Tfc8 18. Dd3 b5 i n.p.d crnoga je
brli.
Sc4 16. Dd3 Da5 17. Lb3
U. ovom komplikovanom polo-
zaju znatiieljni istrativac velemajstor
V. Simag in ukazao je n3 ovu interesan-
tn u m ogu~nos t : 17... dS i ako 18. ed .
sledi 18. .. S: d5 19. L: c4 T: c4
20. D : c4 (20. Sb3? D : .2) 20 . .. 5 : e3
21. Db3 S: dl 22. T: dl i lovac g7
pret~i je uperen na poziciju beJog
kralja.
Sicilijanska odbrana obiluje ovak·
vim vrtogla vim varijantama i zbog
toga , prirodno, privlaci patnju svih
Ijub itelja ostre iere.
6J
 DR UGE POLUOTVORENE IGRE
l\ARO· l\A N OD BRA NA
I. e4 e6 2. d4 d5
Kao i u Francuskoj odbrani, crn i
jaca uporisle d5 i dobija cvrs tu poz iciju.
Organska mana olvaranja ogleda se
u tome ; to sk.kac bB os tajc bez podesnog
palja za razvaj.
I. 3. e5 U S (II Karo· Kan od brani
lo".e eB se ose~a ugodno). 4. Ld3 L :d3
5. D : d3 066. Se3 (iii 6. Se2 Db6 i zal im
o6·e5) 6.. . Db6 7. Sge2 c5. Pozieija
crnag jc patpuno zadovoljava juca.
I I. 3. Se3 de
Naravno. nclogi cno bi bil a 3. . .
e6? jer za tvara pu t lovell c8, a na 3 . . .
5[6 jako je 4. e5 Sfd7 (4. . .Se4 5. See2
sa prelnjom 6. f3) 5. 061 [e 6. Ld3 I
beli pasti te napad.
4. 5 : e4 U S 5. Sg3 Lg6 6. Le4
Za belog jc povolj an i starinski
nasta" ak 6. 1t4 1t6 7. 513 Sd7 (beli ska·
kac sc ne sme pustiti na c5. Lose je,
na primer. 7. .. 06 B. Se5 D16? 9.
Lg5 1 i beli dobi ja) B. ItS Llt 7 9. Ld3
L: d3 10. D: d3 De7 II. Ld2 06 12.
De2 516 13. 0-0- 0 0-0-0 14. 505.
Beli ima ak liv niju poz icij u.
6... 06 7. SIe2 Sf6 B. 514 sa boljim
izgledima belog.
II I. 3. Se3 de 4. 5 : e4S16 5. 5 : 16+ el
Miran nastavak. Jgra SI! i 5 .. .gf.
posle cega mote slediti - na primer:
6. c3 US 7. Se2 h5 B. h4 (napredovan je
cmag pcsaka mom se Z3u staviti. U
slueaju B. Sg3. slcdi B. . . Lg4 9. 13
h4) B. • . Sd7. 9. Sg3 Lg4 10. Le2 (10.
13 Dei !) 10 . . . L : e2 II. D : e2 Da5
12. 0-0 0- 0- 0 sa oboslra no oSt rom
igrom.
PogJcdaj t.c pa zlji vo poziciju oa
dijagramu . Zami slit e da ~ odje do iz.
mene svi h figu ra. Be li bl tada neosporno
im ao prednost. jer su njegovi pdac i
bolje rasporedjeni. a p ojavi~e sc i mo-
guc: nos t da s tvor i slobodnog pesaka.
Sve jc to tako. Ali, kako je govor io
S. Tar takovcr, "na putu ka za vrsnic i
bogovi su stvorili srcd isnji cu". Razume
sc, crn i nema potrcbe da ide na potpuno
pojcd nostav ljenje pozic ij e. Udvojene pe-
sa ke na "r' Iiniji on f eli da iskoristi
za organizovanje igre figurama i Z3
preuzima nj e kont rolc nad nizom Il ajvai.
niji lt polj a (05. g5).
Dalje je m ogu~ n o 6. Le4 Ld6 7.
De2+ Le7 (cuvajw!i damu ad izmene,
ern i ~e pos le rakade opcl smcstit i 10-
vea na d6 i imaee moguc: nosti za akt iv-
nu igru. Siab ije je 7 .. . De7.) 8. 513
0-0 9. 0-0 TeB 10. Tel Sd7 I I. e3
SfB 12. Lf4 LeG 13. Lb3 (n a 13. Ld3
ern i ~e odgovori li 13. . . Ld5) 13. ..
L : b3 14 . • b as . Sanse Sll pribli! no
jednake.
Sl\A DI NAVSKA ODBRANA
I. e4 d5 2. ed
Patcz t. .. d5 ima viSevckovnu
istoriju. U. njemu jc nasla svoj odraz
tei.nja ernog da brzo otpoene sa aktiv-
nim dejstv ima. Ali za to se nisu stek li
"eophod ni preduslov i - niJe stvorena
odgova rajuc: a poziciona baza.
6 eli posli ie odlicnu igru I posle
2 ... D : d5 3. Sc3 DoS (3 . • . DdB 4.
d4 povoljno je za belog) 4. d4 516 5.
Sf3 Lg4 (iii 5 . . . LIS 6. 505 s pre lnjom
Se4) 6. h3 Llt5 (beli ima od licnu poz i·
ciju i posle 6 .. . L : 13 7. D : f3 c6 B.
Ld2 Sbd7 9. 0-0-0) 7. g4 (uz obez·
bedjcn ccn tar operacijc na krili ma ,
po pravil ll, imfl ju vetu snagu) 7. . .
Lg6 8. Se5 c6 9. h4. Crnag su sna slc
ozbi ljne teskoC:e.
Posle 1. c4 d5 2. cd ern i moze
igrati u garnbitnom stilu 2. . .5f6
i ako 3. e4 e6 4. de 5 : e6. im ace oe it u
prednost u razvoju. Medjutim , za belog
je jednostavn ije i povoljnij e 3. d4
S : d5 4. e4 S3 prcdnoSt: u u eent ru.
ALJEH INOVA ODBR AN A
I. e4 516.
Originaln3 od brana koju je uvea u
praksu A. Aljell in. Dop ustajuc:i belom
da stvori pesack i centar . ern i svojim
figurama vrsi pritisak l1 a cen tralna po-
Ija.
r. 2. 05 (ako 2. Sc3. posle 2. . . 05
prelazi se u Beeku pari iju) 2. . . Sd5
3. e4 Sb6 4. d4 d6.
3 IV 130g
5. f4 (ostra varijanbt cetirl pe.
saka. Na 5. Sf3 crni mole igrali 5 .. .
Lg4) 5.. . de 6. fe Sc6 7. Le3 U 5 B.
Se3 06 9. Sf3 Le7 10. Le2 0- 0 II. 0-0
16 12. el L : 16 13. Dd2.
Poz icija je puna fivota, al i beli
ipak ima bolje izg lede , na primer:
13... De7 14. T. dl TadB 15. Del i
crne figure ncmaju slobodu mancvrisa -
nja.
I I. 5. ed ed G. Lc3 Le7 7. Ld3
Sc6 8. ScJ i CTni ima cvrstu , ali std.
nj enu poziciju .
III. I. e4 516 2.05 Sd5 3. d4 d6 4.
513 Lg4 5. Le2 Sc6 6. 0-0 06 7. e4
Sb6 B. cd cd 9. ScJ Le7 (n ik.ko ne 9.. .
L : 13 10. L : 13 5 : e4 II . d5 i beli ima
napad) 10. b3 UG I I. Lc3 0-0 12. • 3.
Poloiaj crnih skakaca na daminom
krilu daje be lome povoda za poeetak
peSnCke ofanzivc. Na 12 .. . d5 sled i
13. c5 Sd7 14. b4.
NIMCOVIC EVO OTVARAr-;J E
I. e4 Se6.
U principll ista ideja kao i u Alje-
hinovoj odbrani , ::IIi potez skakacem
na c6 je manje aktivan - jer nije na-
pad nu! peSak e4 . Posle 2. d4 d5 3. Sc3
de 4. d5 SbB (ii i 4...Se5 5. U4 Sg6 6.
Lg3 a6 7. Le4). 5. Le4 SI6 6. Lf4 06 7.
Sge2 cd B. 5 : d5 S : d5 9. L : d5 eG
10. Le4 D: dl + II. T : dl beli im.
poz icionu prednost.
ODBRANA PI RCA - UFIMCEVA
I. e4 d6 2. d4 Sf6 3. Se3 g6.
Izuze tno kompllkovan siste.m ot-
varanja, tija sc teorija sta lno menja
i usavr!ava . U oJiroj borbi emi, po
pravilu , pos tife nkti vnu protiv igru.
Evo jednc ad m ogu~ni h varijana ta:
4. 513 Lg7 5. Le2 0-0 6. 0-0 c6'

Siabije je 6 . . .Sbd7 7. e5 SeB S. U4
Sb6 9. h3 e6 10. De l. I posle 6... Lg4
7. le3 Se6 B. Dd2 e5 9. d5 pozieija
hclog je aktivnija.
7. h3 Sbd7 B. 05 de 9. de Sd5 10.
S : d5 cd I I. D : d5 S : e5 ,a jednakom
igrom.
VEtBE
Pr?~omentar i s itc sledecc primere
PronadJlte greske i najbolje nastavke.
Br. 49. I. e4 e5 2. SI3 e6 3 d4 cd 4
S : d4 SI6 5. Se3 l b4 6. 05 Da5 7. ei
ZATVORENE l ORE
U ovom poglavl ju razmotri~emo
neke klasicne var ij ante daminog gambi -
la.
I. d4 dS 2. e4.
Ovo popnl arno olvara njc odsecno
zahtcva ad parlncra da resavaju pitanja
koja su povezan3 sa prob leman cen tra.
e ni treba da prebrodi jzvesne t es k~e i
za ta Iljegova odbrana mora hi li promi s-
ljena i tacna.
66
l : e3+8. be D : c3+9 Dd2 D . ·,1 10
fg Tg8 II. eJ Dbl 12. Ld3 Db6 i3' DhG
IS. I~ . D: h7 Kf7 15. S : f5 i bel'· d
blJa. [ 0-
Br. 50. I. e4 e6 2. d4 d5 3. Se3
de 4. S : e4 Sf6 5. Sg3 h5 6. 195 14 7
L : f6 hg S. Lo5 T:h29. T:h2 Da5+ 10:
c3 D.c5+ I I . de gh I crni dObija.
Br. 5 1. I. e4 Sf6 2. 05 Sd5 3 e4
Sb6 4. d4 d6 5. f4 LI5 6. ld3 l · d3
7. D : d3 de 8. fe e5 9. d5 e6 10. 'Se3
Dh4 + II. g3 D:c4 i crni ima matcrija.
Inu prednost.
Br. 52. I. e4 d5 2. ed D ' d5 3
Sc3 Da5 4. d4 SI6 S. le4 US 6. 'ld 2 eG
7. Sd5 Da4 8. l bS+ D : b5 9. S : e7+ .
ern I predajc.
Br. 53. I. c4 d5 2. ed D : d5 3 Se3
DdS 4. d4 Se6 5. SI3 194 6. dS S~S 7.
S : e5 l: dl S. l b5+e6 9. de a6 10.
e7+: ab II. ed D+ T:dS 12. S : dl i beli
doblja.
Br. 54. I. e4 d6 2 d4 g6 3. SI3
197 4. Se3 Sd7 S. le4 SI6 G. eS de 7.
de SgS S. l : 17+: K : 17 9. Sg5+ KeS
10. SeG. Crni predaje.
PR IMLJ ENI DAMIN GAM BIT
2... de 3. Sf3 (na 3. e3 crni nc odgo-
varn 3 ... u51 4. a4 e6 5. au eb 6. D13.
vec 3 ... c5 i u slucaj u 4. de sled i 4. . .
D : dl+ 5. K: dl l eG sa dourom
igrom) 3... S16 (i ov de nije dou ro 3 ... bS
4.• 4 e6 S. e3 Db6 6. ab eb 7. Se5! lb7
S. b3) 4. e3 eG 5. L : e'l eS G. 0-0
a6 7. De2 (7. a4 daje crnom mogu~nos t
za mall cva r Se6-h4) 7 . . .Se6 8. Sc3
b5 9. lb3 Lb7 10. Td I.
Beli ima inicijalivu, ali i odbram-
benc mogucilosti crn og ni su s.labe. Mogu-
cno jc, na primer, 10 .. . l. e7 II. de De7
12. e4 L: e5.
ORTODOKSNA ODBRANA
2.. . eG.
Sada pesak d5 dobija pOllzdanu za~ ­
titu i pozicija ernog u centru postaje
veoma stabilna. Siaba je straml potcza
2. . .00 ~ t o se zatvara lovae e8. Osnovna
ideja ove odbra ne je da se odrzc uporista
u eent ru i da se pripremi razvoj lovea
eS.
3. Se3 SI6 4. 195 Le7 5. e3 0-0
6. SI3 Sbd7 7. Tel.
Snaian i aktivan potcz. Ako sa da
erni igra 7 . .. e5, onda posle 8. de de
(na S... Da5 sledil o bi 9 .• 3 D : e5 10.
Sb5 Db6 II. Lf4 i beti jP. 11 p r~ dn os ti)
sledi 9. e6! i erni dospeva u ncugodan
pol oiaj.
U slucaju 7. De2 (umesto 7. Tel).
erni s puno razloga moze igrati 7... cS,
da bi na 8. 0-0-0 odgovorio 8.. .
Da 5 i stekao opasa n protivnapad. Pri
otvaranju "e" linij e poJozaj dame n::l c2
jc ncsiguran. IgrajuCi 8. ed 5: d5 9.
L : e7 D : e7 10. S: d5 ed II . de S : 05
beli moze izo loval i peSaka dS. Medjulim ,
ovaj pesak se telko moie nap adati . a
erni konlroli~e een lralna polja.
7... e6 (Posle 7. . . u6 8. ed cd 9.
Ld3 lb7 10. 0-0 05 I J. De2 beli im a
aktivan poloiaj i m og u~n os t za stva·
ranjc pretnji na kraljevom krilu.
Sem 9. Ld3 dob ro je i 9. l b5) S. l d3 .
Na jprirodniji polez, mada erni do-
hija tempo uzimaju~i na e4. Kod po·
ku ~a ja bc log da od lofi razvo; lovea fl.
erni Is lo ne fu ri sa uzimanjem na ("4.
Na primer: S. De2 h6 9. Lh4 36 (erni
3'
predvldja ov akav pla n akeije: de. b7-
b5 i Lb7; bel i, kao i u vetini drugih
va rijanata dami nog ga mbit a. ne igra
e4-e5 jcr bi lime ojacao pdaka d5 i
uj cdno omogucio crnome da prip re·
mi kretanje pesaka e6-e5) 10. a3 TeS
I I. Ld3 (vi se nema korisnih iscckujUl!ih
pot eza) II. . . de 12. L: e4 b5 13. l a2
e5 i posta ce razvi ti lovea na b7, ern i
ce postic. i izjednaccn jc.
S... de 9. L : e4 Sd5 (Kapab lanki n
sislem) 10. l : e7.
Ostah Ilastavci z.a beJog su neuver·
Ijiv i:
a) 10. Lf4 S : 14 II. et e5. na pri·
mer: 12. d5 Sb6 ii i: 12. de S : e5, iii,
na jz.d : 12. 0- 0 Sb6 13. Ld3 cd 14 .
5 : d4 U6 sa povolj nom igrom l.a ('rnag.
b) 10. h4 S : e3 II. be (II. T : e3
gubi kvalil el: 11. . .16 12. l : 06+
Kh8 - nap adnut je be li lovae na g5 i
preU 1:1 . .. Lb4) II. . . b6 i crni nasla-
vlja ra1.voj potcz ima c5 i Lb7, dok
je beli oslabi o svoju p01. ieiju : kralj
mu je O5tao u ccntru. a mala rokada sad
je rizicna.
e) 10. Se4 D.5+ II. Kfl (II. Sed2
L : g5 12. S: g5 S : e3)
II. . .16 12. lh4 S7b6 i erni ima
inicijativu .
10. .. D: e7.
Nije dobro 10. . .S: c31 zbog II.
L: d8 S: dl 12. l e7 i na 12. . .TeB
dolazi 13. LaJ .
I I. 0-0 S: e3.
Crni dosledno sprovodi svoj plan .
Siabi je j e II. SSb6 12. l b3 05 13. SH
ed 14. 0: d4 i be li ima Vt'Onl 3 aktivnu
poz iciju . LoSe j€', na primer , 14 . . .
Tb8 15. Tfdl i erni jc potp uno V C1.a Il .
Nci og icilo bi bilo II. . .57 b6 iii 11. .•
57f6. jcr \I tom sl ucaju vaino p omeranj~
peSa ka e6-e5 hil o bi veoma olelano.
12. T: c3 05.
67

Tr ijumr planske slrategije. Razvoj
lovea eB je obezbedjen i erna pozic ij a
nije slabija . M ogu~no je 13. de S : 05 14.
S : e5 D : 05 15. f4 Df6 16. e4 LeG 17.
e5 De7 lB. Lb3 f5, kao s lo je igrano u
"artiji Kapabla nka - La sker (Moskva,
1936). Ako se um es lo 16. e4 igra 16. f5 ,
onda je dob ro 16 . .. b5 17. Ld3 TdB.
KEM BR ID Z - SPR II GS
VARIJA NTA
I. d4 d5 2. e4 eG 3. Se3 Sf6 4. Lg5
Sbd7 5. c3 (pogresno je 5. cd. cd 6.
S : d5? , bog 6 ... S : d5 7. L : d8 Lb4+
8. Dd2 L : d2+ 9. 1(: d2 I( : d8 i erni
os laje sa figurom viSe) 5 ... e6 6. Sf3
Da5.
Jdeja ove odbrane je u tome da se
iskoristi vezivanje skakaca e3 i da se
sprovedu protivudari na daminom kri·
lu. Beli mora igral i pafljivo. Slabo je,
na primer, 7. Ld3 Se4 i na 8. L: e4
dolaz i 8 . .. de i lovae g5 ostaje n('bra·
njen.
68
NajbolJe je ,a bel og mirno 7. Sd2.
Igra se moie odviji1ti ovako: 7. .. Lb4
B. De2 (nikako ne B. Db3? , bog 8... de)
8 . .. 0- 0 (cvrs lu ali !leak l iv nu poz ieij u
ima erni posle 8 ... de 9. L: f6 S : fG
10. S: e4 De7 II . g3 0-0 12. Lg2)
9. Lh4 (ii i 9. Le205 10. de Se4 i ,apleli
koji na staju su sa svim povol; ni za
em og) 9... 05 10. Sb3 Da4 II. L: fG
S: f6 12. de L : e3+ 13. D : c3 Se·1
14. Da5 D : as 15. 5: as 5: c5 16. cd
cd.
Na ovu varlja nt u skren uo je pn znju
Aljehin. Beli ima minimalnu prcd nost.
SLOVENSI(A ODBRA NA
I. d4 d5 2. c4 e6 (Ovim pol e,om
u cvr s~ ujc
se taHa d5, a nc zatva ra lovac
ca. Siaba je strana ove odbranc sto
sc skakacu bB oduzima pogodno polje za
ra,voj.
I. 3. Sf3 Sf6 4. Se3 de (Na 4.. ,
US dola, i 5. cd cd 6. Db3 sa pril isko m
na pesaka b7. Ako ern! igra 3... b6,
onda cc bili oslabljcn a bela polja b5,
a6, e6) 5. a4 (Na 5. c3 sledi 5 ... b5
6. a4 b4 7. Sa2 eG 8. L : e4 Le7 9. 0-0
0-0 10. De2 Lb7 II . Tbl a5 12. Ld2
Sbd7 13. Sc i Db6 14. Sb3 05. Crn i ima
odlicnu igru - partija. Rdevsk i -
Smislov, 1945. ) 5 ... U 5 6. e3 (iii 6. Sc5
Sbd7 7. S : e4 De7 8. g3 05 9. de S : 05
10. Lf4 Sfd7 , ,atim f7-£6, Lb4 ill
Le7 I LeG sa Jednakom Igrom) 6. , ,
eG 7. L : e4 Lb4 8. 0- 0 0-0 9. De2
Sbd7 (prep orll / uje V. Smislov) 10. e4
Lg6 II. Ld3 Lh5 5.:' jednak im sansa ma.
II . 3. Sf3 Sf6 4. c3 eG 5. Se3 Sbd 7
6. Ld 3 de (Posle 6. . . Le7 7. 0-0 0-0
8. e4 de 9. S : 04 b6 10. De2 Lb7 II.
Td I De7 erni ima stesnjenu poz iciju .)
7. L : e4 b5 8. Ld3 (na 8. Lb3 sledi
S. .. b4 9. Sa4 La6) S. .. a6 9. e4 05
(takozva na meranska va rij anta, koju
je ra zradio A. Rubin stajn) 10. e5 cd
(lose je 10... Sd5 II. S: d5 ed 12.0- 0
i pesak e5 snai no pritiska ernu pozi·
eiju) II . 5: b5 (slabije je II . ef de 12.
fg L : g7 IIi I I. Se4 Sd5 12. 0-0 Le7)
II. . .ab 12. ef Db6 13. fg L : g7 14.0-0
0-0 15. De2 Lb7.
Pozicija jc veoma komp likovana .
Siabosti crnih pesa ka nadok nadjuje
dobra igra figura.
TARAS EVA ODBRA NA
t. d4 d5 2. e4 eG 3. Sc3 05
M"na ove odb rane Je u tome sto
beli odmah uzima na nBa n crneg izolo·
vanog pe!a ka dS.
4. cd cd 5. Sf3 SeG 6. g3 (najlogiC.
ni ji na stavak - beli vrs i pritisak na
pesaka d5) 6.. .Sf6 (na 6. . . e4 sledi 7.
Lg2 Lb4 8. 0-0 Sg07 9. So5 0-0 10.
S : c6 be II . e4 i erni pclaci u een tru su
nestabit ni) 7. Lg2 Le7 8. 0-0 0-0 9.
Lg5 LeG 10. de L : 05 I I. Te l Le7 (II. . .
Lb6 12. b3 i, mada je pozicija dvose.kla ,
slabost pCSaka d5 se konkrelno oset.a)
12. Sd4 S : dol 13. D : d4 . Pazie ij. be·
log jc poyoljnijn.
ALBI NOV PROTI VGAMB IT
t. d4 d5 2. e4 e5
3. de (Primanje gambita je gotovo
uvek najcfikasnije nj egovo obaranj e.)
3 . . . d4 (posle 3... de 4. D: dB+
I( : d8 5. col bell je u prodnosli) 4. SI3
(Pogrdno Je 4. e3 Lb4 + 5. Ld2 de
6. L: b4 ef+ 7. Ke2 fgS+ I 8. Kel
Dh4 + sa ncodbranjivim napadom . Ne
spasava bclog ni mcdju!ah 6. 0 84+
,bog 6 . .. Sc6 I na 7. L : b4 sled l 7. , .
ef+ 8. K: f2 Dh4+ 9. g3 Dd4+ i po-
lotaj belog je kriliCan) 4. , .Sc6 5. g3
(varijanta M. Gigorin. ) 5 .. . Lg4 6. Lg2
Dd7 7. 0-0 0-0-0 8. Da4 Kb8 9.
Sbd2 Sge7 10. Sb3 SeS II. 05 sa pred·
no~u belog.
89
 Tema rlaminog ga mbit a je preop·
sirna i. nara vno. nije ni izda leka iser·
pl jena na5im izlaganjem. Ona se u sirem
DR UGEZATVORENE IGRE
I rn a ih mnogo i go tovo sve su
veoma kompli kovane i teske. To kao
da je drugi stup anj u teori ji otvara nja.
U veti"i ov ih otva ranja igra sc razvija
u maneva rskom stilu. a citav kompleks
indi jskih odbra na. koje danas u turn irs-
koj praksi velemajs tora i majstora zau·
zi maju vodee.e mesto. zasniva se na
ideji da se jedna strana pri ti skom fi gura
suprotstavi pesaekom ecn tru protivni -
ka. Ovakva slra tegija za ht eva ozb il jne
pripreme i dob ro razumevanje pozici-
onih finesa. Evo kratk ih podataka 0 tim
sistem ima.
STAROINDIJS KA ODBR ANA
I. d4 S[6 2. e4 g6
Stara. ali vee ilo ml ada tem a: pesac ki
eenlar pod J)aljbom figura.
3. Sc3 Lg7 4. e4 d6
Nas toj e~ i da razbije pesacki een lar
belog. erni pri prema potez e5 iii c5.
GR[ NFELDOVA ODBR ANA
I. d4 S[6 2. e4 g6 3. Sc3 dS
U ovom sistemu otva ranj a snafno
je izraien motiv borbe sa pesacki m
centrom. Karakteri sticna je gl av na va-
rijanta: 4. ed S : dS S. e4 S : c3 6. be eS
DAM[ NA I NDIJSKA ODBR AN A
I. d4 5f6 2. e4 e6 3. 5[3 b6
Ra zvijaju~i
lovca na b7. erni zeli
da drfi pod kontrolom polje e4 i time
70
opsegu mole upoznaU proucavanjem
pa rtij a maj stora i specija lni h prir uc ni-
ka.
ome ta opcraeije beJog u eentr ll, Obicno
igra tece ovako: 4. g3 Lb 7 S. Lg2 Le7
6. 0-0 0- 0 7. Se3 Se4 i erni ima so lid·
nu pozici ju,
N IMCOV ICEVA OD BRANA
I. d4 Sf6 2. e4 e6 3. Se3 Lb4
Crni vrs i pritisak figu rama na po lje
e4 i pred uzima proti vna pad u centru.
Na 4. e3 m og u~no je 4. . .e5 iii 4. . ,d5,
dok se na 4. Dc2 najcesce igra 4... d5.
RAGOZI NOVA ODBR AN A
I. d4 5[6 2. e4 e6 3. Se3 dS 4.
5[3 Lb4
Konstrukci ja koja po spoljnom
obli ku lic i na pozicij e Nimeoviccve
odbrane, a li je pl an , koji je predl oi io
sovje tsk i teoreti ca r, drukcij i. Crni se
rukovodi idejom da II pogodnom mo-
mentu izv rsi izmenu na polju e4 i
za tim da os tva ri napredova nje peSu ka
e6-e5. Radi os tva rivanja ovog pl ana
ob icno sc lovae sa b4 vra~a na d6.
HOL AN DSKA ODBRANA
I. d4 [S 2. c4 e6
Sisiem otvaranj a u kome se, po
prav ilu, vodi komplikovana borba.
Beli aktivno dcluje u eenlru, dok ern!
teii da organizuje protivnapad na kra-
Ijevom krilu.
STAU NTONOV GAM BIT
t. d4 [S 2. e4 Ie 3. Sc3
Smeli pokllsaj da sc irtvom peSaka
preuzme inicijativa. Posle 3 ... 5fG 4.
Lg5 erni ne moie da igra 4.. ,d5 zbog
S. L : 16 ef G. Dh5+ g6 7. D: dS i
beli je u prcdnos ti. Umesto 4. ' .d5?
obicno se igra 4. . .Se6.
RET IJ EVO OTVARA NJ E
I. 5[3 dS 2. e4
Be.!i clalje igra g3 i razvija loven nn
g2, poja cava j u~ i lime prit isak na tack u
d5. U ovom otvaranju beli dopusta
emorne da stvor i pesac ki ecntar. koji
zaUm postaje meia njegovog lIap:Jda.
BERD OVO OTVAR AN J E
I. 14
Bcli uz ima pod konl rolu poljc e5. a
za tim ob icno igra 5f3. b3 i Lb2. Mcdju·
tim, po tel f4 si vara u njcgovom polozaju
izvesne slabost i.
FROMOV GA MBIT
I. 14 e5 2. Ie d6
Zr tvlljuCi pesakB, ern i feli da posle
3. ed L : d6 za prc t i napadom nn belog
kratj a. Obicno se igr. 4. SI3 gS 5. d4
sa veli kim zap lclima.
BUDIMPESTANSKI GAMB[T
t. d4 Si6 2. c4 eS
Mada jc frtva pdaka povezana sa
duh ovit im iaktic kim ispad ima. ipak ona
nij e dovoljino uverl ji va. Beli dolazi
u pred nos t. Evo mogul! ne var ij ante:
3. de Sg4 4. e4 5 : e5 5. f4 See6 6. Le3.
OTVARA NJE SOKOLSKOG
I. b4
e rni moie postic i zadovoljavajllcu
igru na viSe nacina, Mogucno je: I. ..
eS 2. Lb2 [6 3. bS dS 4. e3 Le6. Crni
ima dobru pozieiju. sio je log icna posle'
di ca nac ina igre be!og koji je utrosio
dva tempa za pomeranje peSaka b2.
STARO[ ' D IJSKO OTVARA JE
Za sav remenu straleg iju otvaranja
sve je vi se karakteri s ti ~an takav metod
igre pri kojemu be li bi ra sisteme koje
prete!no primenjuje erni. ali. reklo bi
se. sa tempom vi Se. Up ravo taj se me-
tod primenjuje i u staroindijskom otva-
ranju: I. 5[3 dS 2. g3 5[6 3. Lg2 US
4. 0-0 e6 S. d3 Sd7 6. Sd2 e6 7. Del
Le7 8. e4 de 9. de Lg6. To je jedna od
tipicnih varij ana ta. Nas t:tje pozidja sa
obos trnnirn m ogu~ l1 os tim n .
ENGLESKO OTVARA NJ E
I. e4
Elasti ca n sistem otvaranja . koj i
pruia m ogu~ n os t prelazka i na koloseke
drugih formn cijn. No primer. I. .. Sf6
mote dn odvcdc 1I indijske sheme. Posle
J. . ,cl) kao da dolazi do Sicil ijanske
odbrane sa promenom boja.
Engl ko ot varanje jc danas veoma
popu larno. Evo nekol iko varijanata
koje rnogu poslufiti kao pr imer:
I. . .e5 2. Se3 516 3. 513 Se6 4. d4
ed S. 5: d4 Lb4 (tnteresantno je I
S.. . LeS 6. S: e6 be 7. g3. Ovde je
Aljehi n skrenuo pafnju na oAtar nasla·
yak 7 ... h5 i ako beli igra 8. M. dollzi
8 .. . Sg4 .) 6. LgS (,Iabije Je 6. 5 : e6 be
7. g3? De7 8. Lg2 la6 9. Dd3 dS) 6 . . •
h6 7. Lh4 L : 03+ 8. be d6 9. e4 Se5
10. Le2 SgG. Predstoji oJtr. borb•.
71
 I. .. 05 2. sea Sc6 3. g3 g64. Lg2
Lg7 S. e3 Sgc7 6. Sgc2 d6 7. d4. S.li
ima aktiv niji paloiaj .
I. .. 05 2. sea 516 3. SI3 dS 4. cd
5 : d5 S.•4 Sb4 (na S. .. 5 : ea slcdi 6.
be e6 7. d4 s ma lam p r edna ~ u bcl ag) 6.
.
Lc4 e6 7. 0-0 a6 B. a3 S4e6 9. d3 Le7
10. Le3 Sd4. ern i ima zadovo lj ava ju ~ u
. ..
POZICIJ U.
Uz ovaj deo na seg izlaganja dato je
vi se vefb i za samosta lni fad. Smatramo
da stc postcpeno v~ slckli solidno iskus t-
va u komentarisanju i ana liticnoj pro-
veri. Za to ce vas ladatak ovoga puta
biti slozeniji. Ne sa rno sto lreba da Dlk ri-
jete greske U olvaranj u i prav il ne nastav -
ke, vet i da pokusate da date ops tu
karakleri stiku za odredjeni sistem otva-
ranja, prosi rujuci kratkc poda tke
navedcne u nascm izlaganju.
VEtBE
Prokomentarisi te sledetc primere:
Br. 55. I. dol d5 2. e4 dc. 3. 513
516 4. e3 bS S. a4 c66. SeS La6 7. ab eb
B. b3 eb 9. T: a6 5 : a6 10. L : bS+.
e rni predaje.
Br. S6. I. d4 dS 2. e4 e6 3. sea
516 4. LgS Sbd 7 S. e3 Lc7 6. 5130-0 7.
Tel e6 B. Dc2 a6 9. cd ed 10. Ld3 TeB
II. 0-0 h6 12. Lf4 ShS 13. 5 : dS cd
14 .Le7 i beli je 05vojio da mu .
Br. 57. I. d4 dS 2. e4 e6 3. Sc3
SfG 4. LgS Sbd7 S. Sf3 Lb4 6. c3 eS 7.
Lb3 Da5 B. Db3 Se4 9. L:e4 de 10. Se5
f6 II. 5: d7 L : d7 12. Lh4 La4 i beli
gubi damu.
72
Br. 58. I. dol d5 2. c4 e6 3. sea Sf6
4. Lg5 Sbd7 5. c3 Le7 6. Sf3 b6 7. cd
cd B. LbS Lb7 9. SeS 0-0 10 Lc6 L : c6
II. 5 : c6 DeB 12. S : e7+ D : e7 13.
5 : dS Dc4 14. 5: 16+ gf IS. Lh 6 D :g2
16. Df3. (Vldi dijagra m pas le vclbe
br. S7).
16 . .. D : f3 17. Tgl+ Kh8 lB.
Lg7+KgB 19. L : 16 #.
Br. 59. I. dol dS 2. col e6 3. Se3
Sf6 4. 513 cS S. LgS cd 6. 5 : dol e5 7.
SdbS a6 B. 5 : dS a b 9. S : 16+ D : f6
10 L: 16 Lb4+ II. Dd2 L : d2+ 12.
K : d2 gf. S eli predajc .
Br. 60. I. d4 dS 2. col c6 3. Sf3
US 4. Db3 Db5 S. cd D : b35. ab L : bl
7. de Le4 8. T : a7 T : a7 9. e7 i bc li
dab ij a.
Br. 6 1. I. dol dS 2. c4 c6 3. Sf3
516 4. Sc3 de S. a4 U 5 5. 505 c5 7. e4
5 : c4 B. 013 cd 9. D : fS Sd5
10. L : c4 e6 II . LbS+ Ke7 12.
Sg6+ hg 13. SdS+ ed 14. DeS '"
Br. 62. I. dol Sf6 2. col e6 3. Sfa
b6 4. g3 Lb7 S. Lg2 Lc7 6. 0-00- 0 7.
Se3 Se4 B. D c2S:c3 9. SgS S:e2+ . Scli
predaje.
Br. 63. I. dol Sf6 2. col e6 3. Sf3
b6 4. g3 Lb7 S. Lg2 Le7 6. sea 0- 0 7.
0-0 dS B. 505 Sbd7 9. cd 5:05 10. d6
L : g2 II. de D : e7 12. de L: II 13.
ef i beli ima oeitu prednos t.
Br. 64. I. d4 Sf6 2. c4 g6 3. sea
dS 4. Sf3 Lg7 5. LgS Se4 5. 5 : dS 5 : gS
7. S : g5 e6 i beli gubi figuru .
Br. 65. I. dol 516 2. e4 gS 3. Se3
dS 4. cd 5 : dS 5. e4 5 : e3 6. be e5 7.
Le4 Lg7 B. Se2 Se6 9. Le3 cd 10. cd
DaS+ II . Ld2 Da3 12. Tbl 0-0 13.
dS Se5 14. Lb4 Dfa IS. gf 5 : f3 + 16.
KII Lh3 # .
KAKO UCITI OTVARANJ A
. Kako lreba radl li os proucava nju
ot va ranJ a? Da Ii treba m ali i pamUti
mnogobrojne va rijan te koje su navedene
u dchelim prirucnicima za olvara"ja?
Pa lih va rija nata Ima na desetinc hi-
IJada ...
J a! Jed ndm Ireba naglas itl da su
va rij ante otva ranja sarno mogutni nasla-
vci koj! su ispitani u turnirskoj praksl.
Oni nip oSto ne iscrpJ juju sv u ralnoli-
kos t baThe nit i kalUj u da u pozitij i
nema i drugih potp uno prihvatiJivih
nastavaka. M. Cigorin jc prav ilno isti-
cao da se u svakom olva ranju moie
i lbe~ i igranje sab lonsk ih vari ja"a la iz
knj iga , ada 5e pr i tom ne postign u nisl a
slab iji, "ego mofda cak i bolji rezultali.
Jos od lucnije se 0 tom pitanju
izrazlo Reti , On je pisao da je "znanje
izgradj eno sarno na varijantama - fa·
tamorganaU ,
Stvarno, varij ante otvaranja ne
smeju se predstavJj ati kao nesto okame·
nj eno, vee ito. U sustini, one su sa rno
ogJedaJo turn irske prakse i neprek idno
se menjaju i usavr savaju. /l1cnjaju se i
occne De sarno pojedi nih var ij anata vee!
i celih sistema olvaranja. Veama ees ta
nas tavci koji su vet stav lj en i u arhivu
ponova postaju znaeajn i zbog nekog
skrivenog manevra, koj! rs nije nije
bio pravilno ocenjen. I to je prirodni
proces razvoja.
Eto zasto mchanicko p am~enje
varijanata nc donosi koristl- one nema
niccg zajednickog sa stva rn im, korisni m
i potrebni m znanjem tearijc olvaranja,
Svesno usvaj:1njc, razumev:1l1je
opstih princi pa strategije otvaranja,
idejnog sadriaja sistema otvaranja -
et o sta je neophodno svakom sa histi kcr
ji ieli da se usavrsava.
Pri tom treba napomcnuti da uprkos
tome sto istinc 0 bnom razvoju figura , 0
znaesju cenlralnih polja i sl. ponekad
izglcdaju tako nolorne, ipak cesto se
dogodl, eak i Iskusnim Sahistima. da
ve~ posle prvih poteza U olvaranju po-
ei nju da kombinuju , da tete osvajanju
mater ijala. jednom feeju dopustaju "ne·
zakonito naru savanje ravnoteic" , Uko-
liko ani pri tom imaju posla sa jakirn
protivnicima, ovakvo "nar u ~vanje"
obicno vodi pOfazu.
U na sem prirucn iku najvise je
paznje posv~eno idejama u sis lemima
otvaranja , U Yez i a tim imali sma na
urnu da izu cavanje opstih principa i
konkretnih var ijanata mora da bude
u medjusobnoj neraskidivoj veti i da se
zasniya na prakti c.noj igrl. A ve2.be
slu!e za razvijanje navika za samoslalan
rad i za proverayanje kako su shvaf!!eoi
prinelp i otvaranja i kako sc steeena
teoretska znanja primenjuju za SahoV5--
korn tablom.
Pri prollcavanju materija la koji
sadrii ova knjiga ne smeju osta ti nejasna
mesta. Ukoliko yam nije jasan ellj neo
kog poteza u otvaranju koje prollcavate,
potrudite se da bolje shvalite to 0 cemu
se govori u knjizi , pogledajte partije
majslora sa tom tcmom.
Uzgrcd blldi reCeno. upravo partije
jakih s.a hista mogu vam prufiti, lIZ
pailjiyu analizu. \'aian i koristan rna .
terija l za uS3vrSavanje.
Ipak , znanjn koja steknete astaf!!.e
mrt vi bpita l ako varijante koje vas
interesuju ne budele primenjivali u
prak ti cnoj igr i. Korisno je da se odigra-
ne pa rtije zapisuju i zaUrn anaHziraju.
kako bisle uslanovi li gde je ucinjena
73
grcs ka i gde se moze odig ra ti bo lji
po tez.
S to Sf tii!e rcpert oar.1 o tva rnn ja,
najbol je je, kako pokazujc isk us lvo ,
poecti sa lzuCava nj em o tvoren ih iga ra.
U ovom del u t oorije na roeito dolaze do
izraza taka vazni pojmov i kao slo su:
razvoj fi gura, centa r uza ja mnog delova·
nja snaga. vreme, pros lor.
M. Cigor in je srna trao da igranje
ga mbi ta pomaie s ti ca nju vcs tinc za
komb in atornu ig ru. R. Ret i je is t kao
da izucavanje o tva ranja obavezno treba
paCe li sa klas icn im o tvorcni m ig rama.
H. R. Kapab Jankn naz ivao jc Spa nsk u
partiju prob n i m kamenom zn razume·
vanje pozicione igrc i manev ri sa nja .
Na kra ju, va lj a up ozoriti cit aoce
da ne t reba ga ji ti st rahopostova nj e n i
u od nosu na op s te prin cip e, n i p rema
velikom mnostvu t eoretski h va rijana ta.
Op s ti pr inci pi im aju z naca j kao
zak lj ucci izvedeni iz veli kog broja
c lllJ en ica. Po p ra v ilu, a ni s u tac ni.
Ali , nema prav ila bez izuzet ka , a u
nekim posebnim slu caj evim a ti opsti
princi pi rn ogu se pokaza ti kao nepr ihva ·
Ujiv i.
Ve~ sma vi se put a ll kaziva li na ve-
Iiku vai nost brzog razvoj a fi gura i ii
s tvaranja p esa ~ kog centra. Ali . pret-
postavirno, prakti cna partija dove la vas
je u ovakvu s ituaciju: figure se mogu
brzo razviti - a li sa rno ta ka sio ~e
se pos tavili l1a dos ta nepovoljn a m es ta,
udaljena ad centra . Oa Ii je takav brz l
razvoj ka r is tan ?
IIi mole iskrsn uti ovakvo pi tanje:
odlJrana centra bi~e skopcana sa ve li -
kim tes kocama; lreba Ii ond a stva ra ti
t akav centar?
U tome i jes te nep rolaz na drai
saha : sio iraii stva ralacki prilaz. p ro-
ni cl j iv sud. sposobnos t da sc saglcda
u na pred.
Uvek treba ima ti na Uni U da je
ot v ara nje us ko povezano sa drugi m
fazam a Sa hovske pa rl ije. Ces to var ijan te
olvara nja davode do l ip icnih pOlicija u
sred is njici: s tav ise, t ime s to na odre·
dj eni naci n kOlls lru is u pesacke formaci jc,
ot varanja uti cu i na sklap igrc u zavr-
snici.
Ponovo nagla sava mo - ova uza -
jamn a vcza na jboljc se maie sag ledali
an a li z iraju6 pa rl ije majs tora II koji ma
je sa drfa na t em a koj a v as int cresuj e.
U jed nom ad svoji h pr iru cn ika za
sa hi s te Em . Las ker jc na pominj ao :
uLc leo bi h da vasp itam uceni ke
t a ka da u meju samosta lno da mi s le i da KOMBI-
predmet p rollcavanja podvrgavaj u kri·
t ic i. Ne !elim da il11 u sa h u preporuc im
NATORNA
aps t raklne pojmov c niti opsla mesla, I POZICIONA
v e~ da im da m i iva znanj a ... Oni moraj u
bi li sp remni da u sa hovskoj borbi podvr· IGRA
gn u p roveri svoje po jrnove. su dove i
p rocenc - i ne jed nom. nego mnogo
p u ta - ma rl jivo j s ra dos~ u ."
To s u raz loi ne ceC il
 SREDIS NJICA
Sredina igrc - sred isnji ca - ne-
sumnjivo j e najvafnija od svc tr i faze
sahovske partije; b~s U ovom s t:..dijumu
bitno dolazi do od lucn ih laktickih suka-
ba dejstvujllcih snaga. sp rovode se
na vi se potcza un:lpred sracunute korn -
binacije, ostvaruju se kompllkovana
preslroja v3nja figura. tj. stratcsk i pla-
novi. Nekako se maze zamislili da
maj stor iii velema js tor slab ij c odigra
o tvaranje ii i da ne ispolj i potreb nu tae-
nost u realizavanju nezna tne prednosti
U z3vfsnici , ali nikako ne maze bit i
sahista vi se kvalifikaC'ije onaj ko nc
pokazuje visok stepen majstors tva u
igr:mju srcdi snj icc.
Naravno. ima Sa hoyskih dvoboja
ciji Sf rezultal resava vee U otvaranj u;
ima dosla pa rtij a u kojima jedlla s tra na
dolazi do pobede sa rno u la\'r~no m S13-
dijumu - u zavr!nic i. Ali ovakv i pri.
meri su retki u porcdj c.nju s onim nebrojc--
nim rnnos tvom pobeda u sredi snjici
koje su ostvarene na turnirima i mete-
virna tokom poslc.dnjeg s t o l ~a - p erio-
da vl adavine razumnog iii, tacnije,
naucnog saha.
J os sarno pre sto godina smatralo
se da pobedu u sah ovskoj partiji odre-
djuje talenat igraca. Ali eto, pojavio se
prvi svets ki prva k Vi lh elm Stajnic i
skrenuo je painju !ahista ns jc.d noslavnu
flnjenicu - da rezultat s.hovske borbe
ne zavis i u prvom redu od talenta v~
od posebnih svojstava pozicije. Po-
10i.aj figura na labli daje prednost I
inicij ati vu jed nom od igraca , jab!
strana razvija zatim napad i dovodi
protivnikovog kra lja u malnu p07.iciju
iii postii.e znatnu materijalnu prednost.
Stajnic nas je naucio da od redimo
svojstvo ave iii one pozicije i da u sag-
la snosli s tom dijagnozom od redjujcmo
smer b itke - stva rarno p lan dalje igre.
U proteklim dccenijama posle Stajnica
njegovo ucenje je razvij cno i upotpu-
nj eno i danas Sahovska teorija predstavlja
dosla pozamasan zbornik zakona i pra-
vila potvrdjenih praksom lurnira i
meeeva i duboko razradjcnih od !ahovs-
kih teoreticara celoga sve ta.
U sahovskoj teoriji najvKa pall .j a
pok lanja se sahovskim otvaranjima -
nji ma su posvetene, u punom smislu te
reC i, stotine knjiga na svim jezicima
sveta. Manj e je knjiga 0 zavr sn icama, a
sasvim je malo ist raiivanja posv~enih
sredi snjica ma. Mote se r~i da se u
izuc.avanju sredi ~njica jos nal31 imo
negde na poeet ku puta i da preds-toji
ogroman rad da sc dosegnu mnoge}oS
nejasne s tvar i u ovom stadijumu Sahovs--
ke igre.
Ume!nost igranja u komplikovanim
pozicijama s red isnjice -zavisi ad tri
osnovna kvaliteta !ahiste. Prvi je-
n
s ni sao za u<X<l vanje j prcdv idjan je
komb in acij a. ka o i Z<I nji hova tacno
p orac unava nj e. Dil lje. vclcmaj stor sc
nd likuje sposobnosc li za ana li ziranjc
pozici ja - on ume ua uoe i koj i clc-
mcnti igraju odlu cll jucu ulogu u od rc-
dj cn(lj pozici j i, zatim da naprav i s in tcl ll ,
to jest da donese ocel1 u 0 poz ici j i. i
posle svega toga da ut vrdi pl an igranj a
koji je zasnova n na proC'en i u dalom
momentu nastalog ra sporeda figura na
KONlB! NAC!J E
U procesu komp li kovane sahovske
borhe u sred isnjici igrac sve vreme nasta-
ji da zav iri u on~ slo ce hili, da pred-
vi di kako cc se razv ij ali borba. On smi-
51ja svoje na redne poteze i protivnikove
odgovore. Pred njegovi m zarni slj enim
pogledom prolaze nizov i va rija nata .
Kao slo cerna v id eti 1I odgovara jucem
octeljku. vd Una raclInanja varijanata
nijc jed nostav na stva r i ad toga urn no-
gome zavis i uspeh sahi ste na tllrnir ima .
Neke su varijant e proizvoljn e - u
njima potezi jednog igraea i odgovori
nj egovog protivnika ni su obavez ni. U
ta kvim slucaj evirna irn amo neforsirane
varijanle. Ali, desava se da su potcz i
obeju stran a. a u svakom slucaju odgo-
vori strane koja se brani, obavezni-
inace ce odmah doc i do kata strofe. U
ovom slucaju ree je a fors iranim vadj an·
tama. Najzad, ima forsiranih varijanala
sa frlv ama, kada napadac daje protiv-
niku znat an materijal radi brzog sti ca-
nja zna cajne, forsi ranim racunanjem-
ustanovlj ene prednosti. koja vodi do
nrodbranjivog mata iii velikih materi-
jalnih dobitaka. U ovom slu caju radi se
o kombinacijama.
Dakle. kombinacija je fors irana
7S
tabli. I naj zad. trece je - sposoh nost
za tac no, brzo i nepogresivo p roracuna -
va nj e va rijana ta.
Eto za sto ccmo u ovoj kn jizi izu cava -
ti sred iSllj ieu 11 lri de la - komb inac i-
jc; ocena poz icij e i pl an; i racunanje va -
r ija na ta . Kad bud e pa! ljiv o proll cio
ovaj deo knjige i res io postavl jelle za·
dalke, sahis la. pa i onaj bC'l vi se kale-
gorij e, osetice kako je poCco da postepcno
prev azil az i svo je drugove u sahli.
varij anta sa t rtvom. J edno vreme u
sovje tskoj sahovskoj stampi vodi la se
s iroka disk usija 0 temi: sta treba naziva-
li kombi nac ij om? Bil o je predl ozeno
mnogo defin icija. vodile su se valrene
diskus ij e i, na kraju, svi su se saglasili
da se usvoj i gore navcdcna defi nicija
kao pr ik ladna .
Mada pod nju nc rnogu da se pod-
vedu nel(e vcoma lepe komb inaci je
koje su izvel i klas ici sahovske igre, ova
definicij a jc podesna i sa na stavno·
-pedJgoskog stanovi sta i teoreti cari su
se zato sa nju i opredelili.
Treba da se zadri imo na osobitoj
ul oz i kombin aci je u proccsu borhe
dveju sahovskih armij a, u prvom redu
na njenoj iznen adnosti. nVodeCi poz i-
cionu borbu, majstor se trud i da ucvrsti
i iskoristi prave vrednosti , pomocu
kombinacij e on "astoj i da obori lainc
vrednosli. . . Kornbinacija izaziva nco-
cckivano ponovno procenjivanje vred-
nosli" - isticao je veliki Sa hovski fil o-
zof Emanuel Lasker.
Njernu povladjuje jedan drugi svet-
ski prvak - Mihail Botvinik:
"Vec ad prvih koraka Sahista se
navikava na uObicajena merila 0 mate-
rlj alnoj vrednos ti figu ra. Pozna to je da
je top jaci od skakaca, da lovae prib·
li i no vreel i ko liko i tri peSa ka , a lovae i
dva pesaka pr ib li fno ko li ko i top. da je
dama jaca od topa itd.
Medjutim , postoje pozici je 1I koji .
rna ti odnosi vrednosti presta] u da
vaie, u kojima, na pr im er, dama poslajc
slab ij a od pesaka . Do ovakv ih pozic ija
dolazi se pomoc u i rt vC.'1
Iz kakv ih se clemena ta sastoji
komhinacija ?
Pre svega , da hi se stvori la mog u-
cnost za kombinadj u. to jes t za i rl vu
koja menj a uobicajeni odnos snaga,
polrebno je da sc poeclrw poz icija iz
koje nice korn binacija odlik uje nekak·
vim svojstvirna. Da hi sr i rtvovalo i u
za rnen u za ma tcrij al dobila vanrcdna
"duhovn a snaga" figura koje su oslale
na tab li, ncop hodno je da P OZ lCIJ 3
dozvoli ovakvu moguc nost, da pos tojc,
kako rni to ka!erno, naroC iti moti vi
kombinacije. Prema tome. motiv korn·
binac ije - 10 je razlog njenog nastaja-
nja, spec if ie.nost pozicije koja omogutava
da se izvede f rl va i postigne predv idjen i
ci Ij.
" Krug uslova u kojima je moguc no
na slutiti prisut nost kornbinacije \'eoma
je ogranicen - piSe Lasker.- Posto-
janje takvih uslova daje povodn za
radjanje ideja u majs lorovoj glnvi."
Otpoe injuci kombi naciju, proracu-
navajuc!i u gl avi sve nj ene ogranke ,
Sa hl sta, naravno. mora da v ~ vidi
zavrsnu poz iciju . Ta se poz icija naziva
T c mom k 0 m b i n a c i j e. 1'-:a
kraJu krajeva. zavrsna pozicija moze
se dobiti iz polazne sarno ako postojc
narocitl potezi koji vr se potrebnu trans-
formaciju. Za takav niz forsiranih poteza
upotrcblJava se naziv: s ( c d s t v a
k 0 m bin a c J J e. raj naziv govori
sam za sebc: sredslva - to su pomocni
potez i.
Bite najjednos tavnije da se ele·
mr nti komb inaci je pokazu na najobie.-
nij em pr imeru. koj i je ljubi lelj !aha
upoz nao vet pri prvim koraci ma sav-
lada vanj a ,. premudros tl u Sa hovske leo-
rije.
Vec pr i prvom poglcdu na ovu
pozi ciju isk usni vclemajslori c!e odmah
zapa ziti da su moguclJosb odstupanja
crnog kralja veoma ogranicene. PeSaC" i
g7 i h7 ne pustaju ga napred . susedno
polje g8 tuce bt"la d.1ma. Postoje ocig·
ledn i molivi za kombinaciju. I velema -
jstor odm ah poe inje da Irail kombinaciju
(p relpostavili smo f a nt a~li~an sluCaj.
kao da , tobofe, r.(hi lac najviSc Sahovske
Wul e ne zna Ilapamet ovu kombinaci ju).
I naravno. iskll sn i !ahis ta odmah
ce nat i Icpu kombi nnciju: I . 5f7- KgS
2. Sh5++ KhS J. OgS+ II T : g ~ . Sf7.:j!:
Vet smo govorJli 0 motiv irna ou
cfektne kombinacije. Pred narr a j~
tematska - zavrSna - pozicija. Crni
kral; je pogi nuo ugu'cn vla!l titim figu -
rama - eto za sto se to zove kombi sul -
djom oa temu .. u g u ~nog mal a". La ko
ce se prepoz lla ti i sredstva kombinad·
je - sahovi skakacern i lepa ir h a dame
na gS.
I Jo! Jedn. , (v",. ();im gl.vnih
cinilaca koji omoguc!.avaju kombina-
ciju pos toje i sporedni, ali time ne
79
manje valn!. On se, recimo, u poziciji
na dijagramll crna dama ne na!azi na
polju cS, ond a bi crn i odmah mogaa
da uzme skakaca na polju f7 i kombi-
nacija nc bi uspcla. I mnogi drugi
cinioci doprinosc nastajanju ove kom-
binacije; najvainiji jc - poloiaj belog
skakaca na gS. Ovakvc cinioce nazvacc-
rna pral eti m molivima
k a m bin a c i j a.
VE tB E
Br. 66. Nadjile motiv dobitnickc
kombi nacije bclog.
Br. 67. Koji motiv za komb inaci j u
pomde belome da postigne pobedu?
Br. 68. Koji pOl icioni cinilac daje
crnarne mogutnost da dobijc partiju?
Br. 69. Pokaii tc mot iv kombina -
cije. Kako bcli moic da dobije?
Br. 70. Koj i lll o1iv kori sti beli u
svojoj dobitnickoj kombinaciji?
Sada temo razmotr it! tei glavna
tipa sa hovsk ih kombinacija :
mat ne kombinacije,
pc!acke kom binaci jc,
kombinacijc s moli vom koei$~enja
ncpovolj nog polofa ja protivn ikovih
figura .
MAI NE KOMB INAC IJE
,,
Prak ti cno, bezb rojnc su mogucnosU
da sc da mal neprijalcljskom kralju.
Mi ~cmo, s obzirom na z3v rsnu pOlici-
ju, sve maine kombinacije razvrstati
prcma s l ed~i m lcmama :
J. Mat na osmoj horizon tali;
2. Mat na scdmoj horizonla1i;
3. Mat Ul koriStcnje vertika la
2. dijagona la;
4. Napa d na slabe lackc;
5. Razaranjc pesackog zaklona;
6. lzvl a~c nje kralja.
" 27 . . .S : c3 28. T : c3 T : c329. T : c3
MAT NA OSMOJ HORI ZONTA LI
Tek sto je poeeo da izucav8 !ahovs-
ku teorijll, amatc r tc se naei U velikoj
nedoum ici. l<aiu mll: ne pomeraj pcsa-
kc koji st il e kralja, jcr to prolivni ku
dajc mogucnost da sc "zakaci" figurama
za nap red porncrcnog pesa ka i da olvor i
Iin ije na kraljcvom kri lu. Istov rem('no,
svako dobro lna: ako nc porneri! jednog
od pcsaka , netc! svom kralju napraviti
"olvor" i onda se pripazi da ne dobijes
mal na osmoj horizontali. V~ na poectku
~a hov skog pula mora sc mi sliti dijalek-
tick i povezujut!i krajnje sliprolnosti.
Bernstajo Kapa bl anka
Par tij a sa turnejc.
Moskva. 1914
Da bi sc topom iI i damom dospelo
na poslcdnju - OSm u za be log iii prvu
za crnog - horizon lalu i kralju objavio
mat, moie se frlvovati mnogo malerija-
la. i eto zaslo su kombinacije s ovom
tcmom obicno vcoma efek lne.
U pOliciji na dljagramu 8 ern slajn
se odlucio da Ulme opasnag crnag
J'lcSaka i odigrao je:
27. S: c3?
Racuni c3 vclemFljstora bila je jed-
noslavna: on jc sma trao da tc posle
Db l+ 30. Ofl 0: .112 iz svega proil at i
Irampa pcSn ka 32 za pdaka c3. U par·
t iji su st\'3rno odigrnni gotovo SV'i ovi
potel;. ali posle 27 .. .5: c3 28. T : c3
T : c3 29. T: c3 uslcdio je strahov it
udar - 29 . . . Db21!
Bel i Je odrnah morae do preda pttr-
tiju . jer gubi nnjmanje topa. Dama se
ne sme uzcti z~ mala n3 prvoj hori-
'Zonta lL
Podmctuti sc: pod udar protivni·
kovih figura. damn napad3ju~c: strllne
mole da bude veoma akti\' na i dol zadaje
udarce ne prezajuti pred vlastitOtn po-
gibijom. Armija koja ostaje na la bli
o)vetite se za njenu pogibiju i date
Ileprijateljskom kraJju mat na pasltd-
nJoJ horizontali. U turnirskoj puksi
bilo je mongo slUCOjCV3 vi~tnlkog
podme la nja "ciste" dame i takva ope-
racija dobila je naziv "besna da ma" .
A dams Tore
N ju Orliena, 192 1
Hajdele da proanaliz, iram o ovu
POZIClj U sa stanoviSl a komb inacioni h
mofiva. Beli je na potezu. P rvo sto pada
II cei , to je da u poz icij i crnog nema
"olvora" za kra lja; znac i, beli ee tcliti
da topom i ii damom upadne na osmi red_
Slede~u specificnost pozicije vee je:
tele uoeiti. Pailjivom analizom rnoci
cerna da primetimo da je osmi red ,
uprkos spo ljasnjem pr ividu sigurnosti,
znatno oslab Jjen. jer udvojeni beli
topov i sp remni su da svakog momenta
upad nu na polje eB. Bel i isla nema "ot-
vor" za kra lja. al i tc.ske fi g ure ernog
jos n isu mob il isane za upad na prv i red
i belom, mada i on t reba da igra pai-
Ijivo, jos ne preti opasnost.
Razmis!ivsi nad ovom in teresant -
nom poz iei jom. uoeicemo da t op eB, a s
nji m i tacka eB nisu dovolj no bra njeni.
Crna da ma je pri morana da ne napusfa-
juci svoje mesto euva po lje cB , Ma bela m
daje mogucnos t da mirno pod uda r da-
me, upodmeee" svoje fi gure. Uskoro cemo
pron(l~i i prv i udarae. Preporucujemo
citaoeu da citav proracun varijanata
izvod i u mi sl ima , ne pom icuc i figu re.
Najpre. raz ume se, treba pok usa ti da
se samostalno pronadje naj bolj i potez, a
82
tek zatlm. ukoliko se u tom poku saju
ne uspe, pag ledati kako jc igraa maj stor.
Ali svejedna, cak i kada proc itate kam -
binaciju u knji zi, uzdrlitc sc ad pome-
ranja fi gura - to ce vam da ti dobru
praksu za Sahavska usavrSa v<tnje. za
razvoj kombinatarnog duha.
Bel i je ad igraa: I. Dg41!
Prvi skak "bcsnc" dame. Crn i je
ne: sme uzeti . jer bi 1I tom slucaju dabio
mat na e8. Ali beli i S;;IITI preti da uzme
damu na d7, Sla da sc ra di? Nijed an top
ne maze da brani damll - jer bi usle-
dila izm ena dama i opet bi bio mat sa
polja eB. Ne pom aie ni prcthodna izmena
na c2: kari s l~i se time sta mu je top
branjen skakaccrn, beli cc mirna uzcti
ernu darnu.
Preoslaje: sa rna jed no: sk lonili damu
sa polja d7. Ali gde? Sarno na jedno
polje - bS. Jedino odatle erna dama
brani klju cna polje e8.
I. .. Db5
Naci sledeci pa tcz bclag vee jc
laksc. Kad se zna da ern a damn ne sme
da napusli dijagona lu a4-e8. lak o jc
shvatiti da je i top eB vczan zastilom
svog " kolege" - tapa e8. Ispada da
IIbesna" bela darna moie slobod na da
nastavi svoje "mracno" delo.
2. Dc4!1
Krasno! Dama je panovo pod dvosl-
rukim udaram, ali je nijedna erna
Figura ne moie uzeti. l apel ne ide pret-
hadna uzimanjc l1a e2, jer ni sa da !lema
mogucnosti da se nekako bran i erna
dama. Preostaje jedna - bckstva. s
tim da se opet ne ispusti iz vida adbra·
na po lja ell.
2.. . Dd7.
Sta sma postigli? Za sa da jed no:
mozerna ponovo progoniti ernu darnu.
Ne pla sec i se da cerna dac i pod njen
udar . opet cerna pokusati da je oteramo
Sa di;agollille a4-e8. Eta za slo se
sledeci potez kombinacije na laz; bez
mnaga napora .
3. Dc7 11
Zapanjuju~a nametlji vos t, zasno-
vana na potpunaj s igurnost i. Prasta
analiza uveri~e na s u to da erni ima
sarno jedan jedini adgovor kOjim se 2a-
sad spa sava - navi odskok damom na
polje b5.
3 .. . Dbli.
I sta sma sa d pastigli? Lep o smo
podm c.ta li damu pod udare, ali jas
nemama nikakve kori sti od toga. Nc-
cerna valjda ponav ljali poteze - 4.
De4? A mazda ~e m a jed nostavno uze ti
pe.saka na b7? Pat svaka kol Time odu-
zimamo protiv ni ckaj dami i poljc el7 i
istovremeno je napad amo. Dakle. to
igramo - uzimama peSaka b7!
:2:alosno bi se zavrsila avakva brzop -
leta operacija. Sarno sto bismo uzeli
pesaka b7. usledio bi st rahavit udarac -
4. D : b7?? D: e2!! Ta, i nas kralj
isto nema "atvor" i sada cak mat daje
erni posle 5. T : e2 Te l+ 6. Se l T : el+
7. T : el T : el#. Eta kuda vodi neop -
rez nost - treba dobra ol va rili oc it
Racllnanje a ve varijante navest!e
nas na nov u kombinatornll ideju. ;.\ mo-
ie Ii se sa lernpom sk lonili lop sa c2?
U tom slucaju uziman je damarn na b7
odmah od luC: lIje sudbinu bitke. jer
vi se ne bi bilo uda ra erne dame na e2.
E. naj za d. pronac icema sledee i polez
koji jc adigran u partiji.
4. a41 D : .4
J ednostavan ra clIn dokazuje da
erni drugog odgovora ncma.
5. Te41
Preti prvo uz imanje tapa na eS.
za ti rn dame na a4. Lako se moierna
uveriti da erni ima sarno jedan odgovor-
pav lacenje dame na b5.
5 ... DbS
A sa da vee!. ide uzimanje na b7 -
6. D : b71 Crni vise ne moie izbcti mat
iii si lne gubilke. I crnl predaje.
U raz mat renim primerima izlaz
kra lju zalvarali su sopstveni pesaei.
Im a mnago l<l kvi h primera da u stva·
ranju matne mrefe po osrnam redu pored
sopstvenih rigura "sudeluju" i proliv-
nikovi pesCle i.
Beli sprovodi kambinadju sa rna·
tom na oSfTIoj ha rizontali, pri cemu crnog
kralja 113 poslednjem redu ne zalvaraju
samo peSaci vee i njegov sopstveni
ska kac.
Beli je postigao pobedu na sled~i
nacin:
I. D : ell! D: hS 2. 5.7+ 5: .7.
Kralj SI! nije magaa povu~i na hS
jer dama uzim a tapa f8 a mato,m .. Ali
sada erni skakac zatvara kralJu lzlaz
no polje e7.
3. D : f8+1 K: fa 4. Td&jt.
VEtBE
A sada imate ladatak da nadje te
kornbinadju u sledeeim pozicijama.
Kao sto smo se dogovarali. najpre odre-
dil e motive kombinacije i tek posle
toga potraii te sredstvB i lematsk u po-
2iciju. b· .. mofe
Dr. 7 1. Koj u korn lI1aclJu
izvesti beli?
83
 Sr. 75. Na koji nacin beli dobija?
Sr. 72. Nadjite dobitniclw komb i·
naeiju belog.
Dr. 76. Kako beli forsirano posH -
i.e pobedu?
Sr. 73. Beli forsirano objavljuje
mat. Na koj i nacin? MAT NA SEDMOJ HOR IZO NTA LI
Odavno je pozna to: dva tapa koja
su prodr la na sedmu (ii i drugu) hori -
zonta lu mogu da naprave velik i 10m,
cak i da forsirano daju mat. Ima sijaset
primera kombinaeija sa korise!enjem
slabosti na pretposlednjoj horizonta li.
Razmotritemo sarno neke od njih.
Sr. 74 . Na djite kombinaeiju belog.
e rni je na potCZIJ. Po tpu no je
oeigled no da su u poloiaju belog tacke
g2 i h2 slabo branj ene. Neposredno pret i
kalastrora na pol ju g2 , ali ern i ne mole
od mah uzeti tog pesaka zbog protiv -
prc tnj e mata damom nJ] c8.
Masta je crnom pomog la da nadje
s l ed~i , nima lo oCigledan, a vcoma d ek-
tan ud ar.
I. . . Dg l+lI
Bell je primoran da odmah preda.
U stucaj u 2. T : g l, sledia bi nama vee!
poznati lIuguseni" mat skakacem na f2.
Uzme Ii beli darnu kraljem, erni topavi
e!e s od lueujue! im efeklom pradret i na
drugu horizonlalu i dae!e "slandardni"
mat na poljima g2 i h2.
2. K : g l Tg : g2+ 2. Kh IT : 112+
4. Kg l Tbg2#.
Ne tako lepa za ako, ali je islo veo-
rn a pouena sled~a poz itija iz partije
Nim eov ie - Kapablanka. adigrane na
rnedjuna rodnom tu rn iru II Njujorku
1927. godine.
Svetski prvak frtvo vao je pesaka da
hI i drugim topom prodro na prelpasled-
nju horizonlalu .
I. . .e51 2. L : e5 Tdd2 3. Db7
Tematska, nama vet poznata . mat-
na paz itija na drugaj horizonta li nas tala
bi posle 3. HI D : e3 4. fe Tg2+ 5. Kh 1
T: h2+ 6. KgI Tcg2 #. Medju lim. i
sada raz igra ni erni topovi postaju
uhi tacn i. Bclaga ne bi spaslo ni 3.
Of I, na sta bi ern i odgovorio 3 . . .
Dd5 4. Ld4 nf3 s. neizbeinom ka lasl·
rofom na polju f2.
3. . . T: f2 4. g4 D, 6 5. Lg3 T: h21
Novi ncpr ij::l tan udar. U sluCaju
6. L : h2 , crni nastavlja napad putem
6 . . . D : g4+ 7. Kil l Dh3 s neizbe!nim
matom.
6. Df3 Tg2+ 7. 0: g2 T: g2+
B. K : g2 D : g4 i olp or belog posl,o
je uzaludan.
Motiv sa kori Uenjem slabosti sed-
me horizonta le donosi uspeh ne sa rno
pri napadu sa dva topa koja su prodrla na
nideracki red". Poneka d ulogu pomoc.-
nika odl icno izvrSa va napadacev lovac
postavljen oa velikaj dijagonaJi a l-h8.
Kla siea n pr imer ovakve kombi nacije ,
nazvane "mlill", ilustruje cuvena partl-
ja
Tore Lasktr
Medjunarodni turnir
Mosk"" , 1925
U ovoj pOliti;i meksiCki sahi sta
sjajna je iskori stio slabu z3 stie!enost i
taekc g7 i citave sedme horizontale.
1. U6!!
Beli daje damu da bi stvorio origi·
nalnu bateriju koja protivniku 'Zadaje
nenadoknadive gubitke.
1. . . D : h5 2. T: g7+ KhB 3.
T : f7+
Napustajue!i polje g7 I periodicnu
se vrae!ajw!i ponova u pocctnu poziciju,
be li top e!e usput uzeti jos crnog loven
h7. a zatl m ~e se pozab8viU crnom da-
85
me m. ~ah o v ski komponisti SlI iskori slili
lemu kombin3cijc "mlina" sa jos vetom
snagom - u nekim njih ovim kompozi-
cijama "pobesnel i" top pokupi rnaitcne
citav kornplel crnih figura.
3... Kg8 4. Tg7+ Kh8 5. T: b7
Kg8 6. Tg7+ Kh8 7. Tg5+
Sada jc top krcnuo na drugu str;)-
nu - po ernu damu. Da bcli jos uzme
i pesaka 37 ne bi irnalo smi sla .
7... Kh7 8. T: h5 Kg6 9. Th3
K: 16 10. T : h6+. Crni prcdajc.
Slitan tip " mlina" pojavio sc 1I
partiji
Hib ner
Antu anc
Minh en. 1969
Na prvi poglcd cini se da sc erni
uspd no odbranio. Medjutim. sledcei ere-
ktni udar omogu~ava belome da stekne
od l ucuju~u prednost. 2rlvuju~i damu
on gradi " mlinsk i 7rvanj". koji ~e zn
svega nekoliko poleza defillitivno da
samelje svc snage ernog.
I. Te71 D: h5
Drugog odgovora ncma. A sa da
"frvanj" poeinjc da radi pricinjavaju~ i
strasna razaranja.
2. Tc7+ KI8 3. T: b7+ Ke8 4.
Tc7+ KI8 5. T: h7+ Ke8 6. T: h5.
erni ima u zavrsnici dva pcsaka manje i
to unaprcd odrcdjuje ishod borbe.
Sedma (dr ug.) horizonta la predsta-
vlja pogodnu magis tralu za prodor
napadaj utih topova. Kada se uspesno
86
izvedc taka v prodor. protivnik mora
hi tno prcduleli odbram benc mere da bi
na svaki naci ll za stitio sla be tacke na
toj horizon tali. I tada tes to ispada pro·
lJilacno da se napad prencse nn sllsednu
.sestu iii os mu horizon talu. Kombinu-
j u~ i napad na si rem frontu. moze se
protivniku. ba s na taj nac in. zadati
od lu c u ju~i udnrae.
Larse n
N. j ~orl
Snhovskn oll mplj.da.
Lugano . 1968
Crn i jc 11<1 potezu. Inici jat iva je u
njegovim rukama. On sp rovodi pro-
dor na drug u horizontaiu i za to irl-
vujc pdaka. U da lj cm tok u partijc
La rscnu polazi zn ru kom da za sl iti
slabn tack u g2. Onda argentinski vcle-
maj slor menja mesto napad.1. Pre svcga .
on ukljucuje u kornbinat orni nap ad
druge svoje fi gu re - dalllu i skaka ca.
Zatim jednog svog tapa prebnetljc oa
tre~u horizontalu, 113 kojoj se , nn kraju
krajeva , i zada je zavrsni udar - kern-
binatorna zrtv3 sra cunata na to da se
bel om kra lju, saterallom u IIgao. da
mat.
Evo k.ko jc da lje tekla parti jo:
1. .. T8b2! 2. S : e4 Tc2 3. Dc3 S :04
2rtva pesaka c4 bila jc priviuna -
erni je odmah osvojio vainog pesaka
e4. Medjutim. prodor koji izvod i beli
sledeCim potezom ni jc "imalo prijatan.
pa jc crn i moraO da unapred iz racuna
svc varijallle i da predvidi sve zap lE:te.
4. d51 ed 5. Sb6 T : e3 6. Dd4 Goglfdz. Botvlnlk
Medjunarodni turnir
Udar na d5 jc dosta opasan. Ali.
crni top je presao n3 trel!u horizontalu i Moskva. 1935
poja vila sc veoma opasna pretnja irtve
na h3. Razume se. erni odmah koris li
t u moguc nost.
6 ... Dh5!
Za ma t irtvuje se cilav top.
7. D: d5+ Klt7 8. D: a2
Ovaj potez omogucuje forsirani
mat , a li bcli i onako nije magao da otk-
loni silne pretnje neprij ate lj ske arm ijc.
8. . . T: h3+ 1
Na pot ezu je crni. Svojim s led~im
Prodrevs i prvo na drugu hori zonta -
ispadom dame Botvin ik nagla sava ne-
Ill . crn i top je zaUm presao na trecu. i
povoljni polotaj belih fi gu ra napadnu-
upravo po njoj je zadao zavrsni uda-
tih na drugoj horizon ta li. I\\otivom korr...
rac.
binacije u ovom slucaju smatramo osJab·
9. gh D: h3+ 10. Dh2 SI2 #
Ijenos l druge horizontaJe. Medjuti m.
Ako se u pr ikazanom primeru sfera
Botv inik. g led a ju~i daleko napred. mot ri
akcije top ova udvojenih na drugoj ho-
112 jos jednu sJabost u pozieiji protiv·
rizontali kasnije prosirila i na t retu
nika - nedovoljnu zasti~enost i prve
horizonta lu, u s l e de~oj partiji top u
horizon tale.
od lucnom momentu sem druge osvaja i
1. . . De2!
prvu horil.ontalu.
Kako odgovoriti? Napadnut je lovae
Obratimo pafnju na tok borbe u
e2. a u slucaju uzimanja na c2 top ad-
poslednjim a na liz iranim primerim a. U
jednom napada oba 10VC3 .
njima se kombinacija u sus tini jav lj a
2. L.3 L :.3 3. T:.3 D: e2 4.
tek Ul. poslednje poteze - kada se iz-
D : b6 Tab8 5. Dd6
vodi od illcujuca zrt va topa. dok se u
Poslc drugog potez.a za koji se
s l ede~em primeru zrtvuje dama za topa.
odlucio beJi. igra teee forsirano. a sada
Do tog momenta igra se odvija fors ira-
sledi zavrsni kombinacioni udar:
nim potel.ima, a li bez irtava. Koji
5. . . D : f1 + ! 6. K: II Tbl + 7.
se momenat igre ovde moze smatra ti
Ke2 Te2#.
komb inaci jom? Ako sc nn sivar gleda
forma lno, cisto teoret ski, tek od momen- v£tB£
ta kada se izvod i frtva. Medjutim, mi
~emo postupili suprotno od toga , i to
je , svakako. ispravno. Potezi koji
prethode zrtv i u znatnoj meri su forsi -
rani i predstavljaju svojevrstan preludij
kombinacije. To znaci da ani s" razlogom
mogu bitl uk ljuceni u samu kom binaei -
Jll. No. s ovakvlm primerima cHalae ce
Ie srestl I kasnlj ••
87
 Hr. 77. ernl Je na pol ez u. Na kojl
na eln on dob lj a? (D jj agr. na sir. 87.)
Br. 78. Kako br.1i forsirano pos t ifc
pobedu?
Br. 79. Pronadjitc rnatnu kombi -
naciju belog.
8r. 80. P ronadj lle pu l koj l bel og
vodi pobedl.
Br. SI. Na dj lle komblnaciju belog.
88
MAT UZ KOIHSCENJE VERTIKALA
I DIJ AGONALA
Pretci na v c~i na kombi naeija las -
niv.:l sc l1 a kor iscenju verli ka la i di ja_
gona la. Naravno. ne ra di se 0 sv im.
mnogobrojn im, lioij a ma na sa hovskoj
tab li, v ~ sarno a anim a kaje su usmcrc.
l1 e na kra lj cva kr il a. I rn a dasla pa rtiji1 u
kaj ima kra lj Jcd nag a d par tncra ad lazi
oa da mina kril o pravee i vcliku rokadu ;
u tom slucaj u naj va i. nije Iinijc i dija -
gana! e bice one kaje su usmerenc na
dami nu st ra nu lab le. Medjutim , u vc-
eill i slucajeva mi gavor imo 0 vcrl ika -
lama " hu . "g" i "f" , kao i 0 dij agona larna
b l- h7, a l - h8 I a2 - gS (a u slu·
caju napa da croag - a dijagona lamil
b8-h2, .S-hl i a7- g l ).
Lako ee sc shvatiti speeif icnasti
ovakvi h ka rnbin aci ja . Obicno se i.r t-
vuje ova iii ona fi gura - po eenu svog
iiva ta ona pradire u la bor nep ri jateljs-
kog kra lja i ta mo sl va ra pan iku. Za tim
sc napad aceve fi gure . kojc su blagovrc-
mello pri spelc. ustremlj uju u slyorenu
bresu i prod revsi u ra zb ijeni kra lj ev 10-
gar daju ma t iii za dabijaju o d lu c u jtl ~ u
prednosL
J\lj cerno ana lizira ti komb inaeije
koje se il ya de uz karisc cnj c napred oz-
na cenih vcrlikala i dij agona la.
I(a da teska fi gura napa daca - top
IIi dam a - laU l mc ver tika lu (lin iju)
"h", to maze da sc zavrS i pog lhij om pro-
ti vnickog kra lja.
Pda k g6 koji jc zasao u tabor cm og
i m o~no pos tav l j cnc bele figure o m og l l~ u,
j u izvodj enje s l c d e~e efektnc kombina-
dje sa f rtvama uz kori sc:cnje "hi! vert i-
ka le.
I. DdS+ 1 DfS
Razume se. od mah gubl I. . .U S
2. T : h6+ Kg7 3. Th7#. All I sada
beli c:e ir l vom topa posti c: i odlucujuc: i
nap ad.
2. T : h6+ 1 L: h6 3. Df6+ Dg7
Ne sme se igrati 3... Lg7 zheg
jed noslav nog 4. Thl # .
4. Th l !1
Takozvani .. ti hi" pa tez, koj i ipak
od mah odlueuje Ishod bi l ke . Prelnj.
uzim an ja loven h6 moie se o tkl on iti
sarno oa jeda n nae in , ali oi to oe spa-
sava crn u vojsku a d propasti .
4. . . D : f6 5. ef
Mat u s led~ em pot czu je neodbra-
ojiv. Moze se sa rno ad loiit i pog ih ij a
dajuci sah skakaccm no d2 b3.
Roso llmo Kl eman
Por /oriko. 1967
Posle prethod ne izmene i saha
s kakaeem - I. L : d5 cd 2. Sf6+ KhS-
beli je zapanji o protivnika s l ed~im
sjajn im udarom:
3. Dg6 11
Za misao je Jed nostavna : u s!ucaju
3 •• .Ig 4. 5 : g6+ bg beli daje mal lopom
na h3. Crni jc poku~o da produi l
olpor b r anc~i lack u 117 oa "h" vertikali.
3 . .. Dc2
Ali sada odmah odlucllje vet dav -
no zamisljeno prebacivanje topa sa 33
oa krajnju desnu vertikalu.
4. Th31 D : g6 5. 5: g6+ Ig 6.
T : h7# .
11. velikog mnoslva kombinacija
lasnovanih nn iskoriUavanju olvorene
"g" li nije Ireba izdvoji ti klasica n pril'Jfer
iz st varala stya vclikog amcrickog Sam-
pi ona Po la j\\orfija . U njegovoj partiji
sa Pau lsenom (be l i) 1857. godine nastal::.
jc ayakva pozicija:
Korislcc i uda lj enos t bele dame ad
kraljevog kr ila , kao i nepovol jan polo-
iaj be! ih fi gura . erni je otvorio "r'Ii·
" ij u pomoc u cfck tllc h ive da me.
I. . . D : f31 2. gl
Sa da se sv e erne fi gure energicno
uslrem ljuju na bclog kraija , pri cemu
sc odlucujw!i udari zadaju upravo na
otvorenoj verlikali na kra ljevom krilu.
2 . .. Tg6+ 3. Kh l Lh3
P reti mat u dva poleza - 4, , •
Lg2 5. Kg I L: [3. Beli 10 moie da
iz begne 5:11110 na jeda" nneill.
4. Td l Lg2+ 5. KgI L : f3+ 6.
Kfl Tg2!
"Tihi" potcz posle kojeg preli rna·
neva r T : h2-h 1#. kao i jednoslavno
uzi manj e Iln f2. t\'epoveztani odrcd bel ih
ligura nije u stanju da atkloni tu pret-
89

"jll. Kada je crni frtvovao darnu, oc lg- II i 2... T : f7 3. DbB+ sa ma lira.
ledna je imao u vidu veorna vaian njem.
moti v koji ovu kombinaC'iju tini mogu- 3. T : f7 T : f7 4. DaB+ TfB 5.
cnom - l o~ raspored be lih figura. Dd5+. I<h8 6. c6 i beli lako dob ija.
7. D d3 MI sma cmal iziral i primere matnih
I ovaj zakasnel i pov ralak be le dame kom bin acija u koj ima je odlucujucu
ne donosi spas . ul ogu igra la otvorena Iin ija na kra lje-
7 ... T: f2 + B. Kg I Tg2+ 9. yom krilu . Poneka d uspeju se otvoriti
Khl Tgl:\t. i dye Iinij e i tada, razume sc, matiranje
Navescemo jedan p rim er kombina- olkri venog kra lja ide brie.
tornog nap ada u koj em j e iskoriscena U pa rli ji Planinc - M arangunic,
obvorena ,ll linija. igranoj 1969, u pozic iji prikazanoj na
dijagram u.
Clgorln Marko
Berli" , 1897
be li jc ra zori o kralj evo krilo cm og zft·
Yom dame. Preko dve olvorcne linije,
Beli je na potezu. Motiv matne "g" i "hOI. bcli topovi su izveli neodbra ·
njiv napad.
kombinacij e na kraljevom krilu nije
I. D: gG! 1 hg 2. T : gG
tesko otkriti - oslablj ena tacka f7 n.a
,.r' liniji koja se moze odm ah olvoriti Preti mat 1I dva poleza. Hi lno se
put em izmene na eG. moraj u doves ti odbrll l11bene rezcrve.
2 .. .ShG 3. T : h5 Tf7 4. TG : hG+
C igorin precizno iskoriscuje posto-
janj e kombinacionog mol iva za sprovo- Kg7 5. Th7+ Kg8
djenje jednostav ne al i efikasne l(Ombina- Iii 5 ... l<f6 G. T5hG+ Kc5 7. T: f7
cije . sa ncodbranjivim napndom.
I. fe D : e6 G. Th8+ Kg7 7. T5h7+ I(g6 8. ef+
Crnog ne spasava ni izvodjenje T : f5 9. T: d8 T: dB 10. Ld3. erni
druge dame. Posle I. .. a2 2. T: f7 predaje .
alD + 3. Kg2 DaB kalaslrofa se desava U praksi sa hov skih takmiccnja
na sed moj horizonlali - 4. T: g7+ veoma su cesti slu cajcv i kori scenja
sa brzim matom . dij agonala za izvodjenje kombin ae ia-
erni i sada gubi. ali to je vee pas- nih udara na protivnickog kralja. SIe-
deci pr imer prika zujc kombinaciju
led ica j ednostavnc, ma da j veoma Jepe
zasnovanu na snaz i lovca koji zauzima
kombinacije.
2. T : 171 D : 171 glavnu dij agonulu 01-h8.
90
Poz icija prikazana na dij agramu
na sta la je u partiji ]\l iS ta - Kloza .
odigranoj u Polj skoj 1955. godi ne.
Na prvi pogl ~d cini se da je pozidja
bel og bezna dci na zbog vezanog lovca
d4. Jpak, pafljiv kornbinalorni preg led
poz icije pomoei ce va m da lIstanovite
da bcli im a mogucnosl da iskoristi
snagu lovea d4 pomotu neoeekivanog.
zapr epas~u ju ceg udara.
I. Dh7+ II
Smi sao ovog pol cza je da se dobij e
tempo, kako bi za tim pod zaslilorn lovea
koji gine, doslovce u posl ednj cm trenu·
tku, be li l opovi forsi rano dali mat emom
kralju .
I. . . K: h7 2. T: g7+Kh8
Sklanjanje kralja oa h6 vodilo hi
jos briem zavr setku borhe - tada bi
beli odmah objavio mat: 3. Tl gG.
3. Tg8++ Kh7 4. T Ig7+ Kh6
5, TgG+ Kh7 6. TBgH Kh8 7. Th 6#.
Evo jo! Jedne 1510 ta ka dopad ljive
kombinacije.
Beli jc na potczu. Analiziraj uCi po-
ziciju. lako eerno zapaz iti da je stvorena
napctost oko dijagonale al-h8 i.
prvenstvcno . oko polja g7 i h8 u laboru
ernog kralja .
Put ka pobedi je veoma efcktan -
poveza n jc sa s l ed~om neoeeki va oom
i rt vom bele dame:
I. DgH II K: g7 2. Sf5.L+
Od dvoslrukog saha jedini je spas -
povlacenj e.
2. . . KgB 3. Sh6 #.
Citalac lreba da zapamti malou
sliku sa lovcem oa dijagonali a l-h8 i
skakacem na h6. Ooa sc testo sre<!e u
kombinaeijarna.
A sada primeri kombinacija 1I koji.
rna se kori sti sna!!a lovea iii dame na
dijagonali bl - h7.
BeH je eJektno okoncao borbu u
ovoj poz iciji , uzetoj iz jedne Aljchi -
nove partije.
I. D : 0411 fe 2. L: 04+ Kh8
Zrt va top a na f5 ne menja tok bor-
be - beli bi jednostavno uzeo Joveem
topa .
3. SgG+ Kh7 4. 5: fB++
BeU je napravio svojevrsni "mlin'·.
sarno sto ovog pula ulogu lopa-rusioca
obavlja bcli skakac .
4 .. . Kh8 5. SgG+ Kh7 6. s.s+
Kh8 7. Sf7#.
Sl ede<!i primfr it partije Spilman -
D cker . igranc u Busumu 1934. godine,
91
Lila lac mora pazljivo p roucili , jel je
kombinacij a sa i rtvom 10\ ca na 117
tipicna i testo se penavl ja, take da
peznava nje ove kombina..: ijc ul ~l z i u
obavezan I1 te.'t nick l m iflimumll svakog
.sahistC',
Dob ilku vod i za ovakvc poz icijc
tipicna irtva lovea na h7 , Neophodnost
i m og utnost ove irlve opredcl juje
c injenica da u poz ici;i na dijagramu
pos loji slaba lacka u poloiaju oko
ernog kra lja , sto se moze iskori sliti
irtvom na dijagonali b J- h7.
J. L : h7+1 K: h7 2. Sg5+ KgB
Poneka d u ovakvim komhinae ija.
rna kra lj smelo kr~e n(lprcd. ali posle
2... Kg6 3. 5f4+ (kada nema sk.kaca
na .2, beli igra 3. Dg4) n.mogucno jc
odbiti pretnje bclog. Pa ipak, prepo·
rucujemo da se p re zrtvc lovea na h7
proracunaj u sve mogutne v:1ri jantc u
slucaju d a crn i kra lj ode na po ljc gG.
Inaee', posle pov lacen ja kra lja na
gA ma tni napad belog ide ,, \<30 po loju".
3. Dd3 TeB 4. D117+ Kf8 5. D118+
Kc7 6. D : g7 Kd8 7. D : f7 Sf8 8. 114 1
erni predajc.
Sahovska istori ja poznaje mnogo
pr imera u kojima je i skori s~ ena snaga
napada jl!t ih figu ra koje su dejstvova le na
di jagonati a2- g8.
U pa rt iji Ta; ma nov - Kuzmin ih .
koja jc igrana u Lcnj ingra du 1950 ,
lavrsni udar cm om k ra lju zadao je
92
be li lovae koji se prebacio na dijagona lu S prozirnom pret nJom da u slucaJu Sr. 85. Crnl je na polez.u. KOlka
a2-g8. povlacenja cmag kral ja na h7 da mal u on farsirano dahija ?
jcdnom potczu - Dh2#. Imajtc u vidu:
lovae a2 ne pu sta crnog vlada ra na
polje g8.
4... g5 5. D112+ Kg5 5. Dh5+
Kf5 7. Df7:\1:.
I opet je kralj matira n pomocu
belih figura kojc su potpuno zavlada le
dijagonalom a2-g8.
VEtBE
Sr. 86. Pronadjitc cfekln\! komb i-
Br. 82. Crn i je na potezu. Nadjite naciju belog.
Bcl i jc igrao: J. 5g6! efek lnu komb inaciju.
Prcti mal dam om na h8, a erni
nc moze da lIzmc ska kaca zbog gubitka
dam c - J. . .fg 2. L : c6+. P rcoslajc
sarno jcdan odgovor ,
J. .. Sh7
Ali . sada jc bc lom pruiena pril ika
za r fektnu kom hinaci ju,
2. T : e6! fe 3. D: d8+ I
Udar ko;i odv la ei ernu damu od po·
Ija e6. U dalj em iz lag.mju ci ta lac cc Br. 83. Crni je na potezu. Ko;a Sr. 87. Kako beli forsirano dobija?
mu kombinacija donosi pobedu?
vi d('ti jos kombinaeij a sa ov im moti-
vom .
3 . . . D : d8 4. L: c6:tl:.
Lepa zBvr.sna sl i ka ,
I u partiji Lohmer - Karkner
(N,mel"" (940) heli je na dopad ljiv
nac-in iskoristio snagu svojih figura koje
su zauzele dijagonalu a2-g8 ,
Br. 84. Prona dj ite dobitnicku kom- Sr. 88. Pronad jite kako dobija
binacij u belog. bel i.
t. T: h7+1 K: h7 2. Th l+ Lh5
3. T: 116+ ! K : h6 4. Df4+ 1
93
 NA PAO NA SLABE TACKE
Anali z i raju~i prirncrc it prcth odnc
glave, vidcli smo da Sll "dalekomctne"
figu re u isH mah za dava lc udarce 11 3
nekoliko laca ka kraljevog kr ila protiv -
nika. na primer na poljima hfi. h7, h8
po vert ika li. iii nn poljima fG. g7 i h8
po vcli koj dij agonali.
U "i Zll kombinacija odlucuj ut i
uda rci zadaju se na jednom po lju, pri
cemu u "apadu ne uccstvuj u sarno dale-
kometnc fi gu re - topovi . lovd i da ma,
vc¢ fi gure sa ogranicenim radiju som
deJovanja - skakac i i pebei. U ta kvim
sluca jcvi ma rcC je 0 napad u na slab u
tacku kralj cvog kr ila . Pri tom. napad
moze bil i eksploz ivan, sa zrlvova njem
zna tnog matcrij ala , ali moze biti i
laga n. i spolj ava ju~ i se u nagomil Cl va-
nju udara.
U sledc.!oj pozici ji, nastaloj u Oak je u prethodnom pri mer u rar-
parliji Eve-Flor. koja je odigra na u
Amsterd amu 1932. godine. beli je spro·
yeo odlucujut i uda r na tac ku h7 i rl -
vujuei na nj oj s kakaca.
t. S: h71 K : h7 2. L : g6 + I
Pr inosee i sebe na irlv u na polju
h7, beli skaka c je omogucio svojim
da lekomelnim llkolegama" da se s odlu-
cujucim efeklom ukljlJce u os lru akciju
razbijanja protivnickc armije. Potp uno
olvarajufi poziciju crnog kra lja novom
irtvom - ovoga puta lovca - Eve ima
94
u vid u ovakav zavrsclak svog ncadbra-
nj ivog napad a:
Ak a ern i uzrn e lovea - 2. .. fg.
onda dola<i mat posle 3. Td7+ Kh6
4. 0114 . Slvar se ne poboljsa va ni pov la.
ccnjem kra lja na gS. na sta bi lovaepo.
novio uda r, ovog pula na polj u h7.
Lako se maierno uvcri ti da poslc 2.. •
KgB 3. Lh7+ ! K : h7 4. e4 top se uk-
Ijucuj e u napa d dajuci mu odlucujuci
dopr inos.
A maida bi se ern i rnoga o spasili
aka ne bi pri hva ti o i rt vu u prvom pate·
lU1 Ne l U slucaju , reei mo, t. . .TldSI -
najbolja odbrana ernog - bel i zav rSava
borbu ukl j w~ uj ufi II njll i vOjnika,
koji , mada spor. ipak na vrern e stife
na mes to od lucne bi lke. Nairne: 2. h41
Td7 (i ii 2 . . . K : h7 3. 0 : 17+ KhS
4. Te7) 3. h5 K: h7 4. L : g6+ i beli
dob ija .
bijanj e poloia ja oko kralja irv r ~cno
po metodi eksplozijc, II pa rtij i Mab s -
Aleksander , odigranoj u Londonu 196 1,
beli vodi sistematski na pad na laCk u
g7. mada i ovde, razum ljivo, pesae no
moie oba viti bcz h tve.
Uvodni efek tni udar - irt va tOP3 -
sracuna t jc na to da se crna da rn a., koja
se nalar i na daminom kri1u, odsece ad
svoje armij e koja brani kral jevo kri lo.
I. Td51 ed
Ako se dama povuce, j u risnj\l ~ a
bela arm ija dobil a bi jos jednu ubojit u
jedini cli visc.
2. Sh5 g6
J edina odbrana . Sada su eTn:'! polja
na kra ljcvom kril u posta la "zjapete
rupe" i beli encrgic ilo koristi ovu vearna
znat aj nu prednos t.
3. Sh16+ L : 16 4. S : 16+ Kg7
Nn polez 4 . . . KhS sledil o bi pri-
rodno 5. Dh4.
5. OeS l
Ka r akt e ri s li ~ n a Poz lclJa Zil napad
nn oslab ljena crna potja. Ovaj metod
napada veoma je pri vlacan i ces to sc
sretc II turni rskoj prak si. Prcti odskok
skakaca sa dvos tru ki m Sahom, a za tim
odill cuj m!i I.Id ar dam om na polju g7.
5 . . . KhS 6. Lh6 Se6 7. Lgi + !
Svi ud ar i bel ih rigura usmereni
Sll na slabu tac ku g7. Novom irt vom
beli na jza d dobija razme!taj ligura kako
njemu odgovn ra.
7 . . . K : g7 S. SeS++ Kh6
Mora sc beia ti , ali u pu t u crneg
kralj a susti i u mocne snage belog.
9. 014+ g5
III 9. . . I(h5 10. Sg7#.
10. 016+ Kh5 I I. Sg7+ Kh4 12.
Df2#.
Eksploz ivna i rlva na polju f7
odluc:ta je ishod partij e Lilien ta l
L:llldau, koja j e odigrtl na U Amstt!r dn·
mll 1934. godine. Zas., d nij c moguc no
uZimanj c skakaccm 113 hG , nli irlva
lovea n3 f7 daje helome mogllcnost da 1I
neko li ko skokova priblii i svoje glavne
snage i da proti vn iku zada od!utujuce
udarcc.
I. L : 17+ K : 17 2. Td6.
J\ ko bi se sada na pad nuta damn po-
vu kla, beli bi objavio forsiran i mat u
tri potcza - 3. S: h6+ gh 4. 0g6+
l<e75. DeS#. Oak le. lop se mora uzeli ,
posle cega be la dama III podrsku skakaca
slva ra neizbetnu ma tnu mreiu oko
crnog kralja.
2. . . L : d63. 0 : g7+ KeG 4. S :dG
U svim slucajevima ern i oe moie
da izbegoe mat iii slom svoje pozicijc.
Posle 'I. .. TIS dolaz i 5. S : c8 T : eS
6. 0 : h6+ i 7. D : b6. Ako ern i igra
4. .. TbS brnnet i time damu. ooda od ·
lucuje 5. S : 08. Na 4.. . 0 dS beli daje
efek tan mat igrajuci 5. S: e8 0 : e 6.
0 f6+ Kd5 7. Od6+ Ke4 S. Tel + Kf5
9. 016+ Kg4 10. h3+ Kh5 II. g·I# .
Kao sto smo vet vi deli , kod ovnk.
vih napada nn slabc tatke V3!nll ulogu
nekad mogu da odigraju i na izgled sln-
bi pewci.
FJ; er Msgmarsuren
Mcdjuz(lnski lu rn ir u
SUSIl , 191i7
Upravo bclom pe!aku prip3da u
s l ccl~cmprimcru jedna oct najvafni.
jih uloga u nap acJu:
I. Oh6! DIS 2. 0: hi+ 1 K: h7
3. hg+ +1 K : g6 ~ . L e~ # .
95
 vEtne
Sr. 89. Pronadjite dob itnicku korn·
bin. ciju belog.
nr. 90. Ka ko beli forsirano dob ija?
Dr. 91. P ronadjite forsi rani cJek tan
put ka pobedi belog.
Br. 92. Kako beli forsirano dob ija?
96
RAZA RANJE POZICIJE KRALJEVOG
KRILA
P rcostalo !lam jc. da r;)zmotr;m o dva
poslednj a Upa matnih kombinacij a. _
s motivom ra za ranja pOlicije protiv nic.
~og ,kra ljJ i s mot ivom izvl acenja kra lja
II nJ cgovog za klona. I mada su ave dYe
teme mcdjusobno povezane. ipak jc
pr ik ladn ije da ih razm otrimo zasebno.
U ob icn im uslovima i(ra lj je za k lo·
nj en sopstvcnim pcsaci ma i ni sta ga nc
ugroZa va . Ali, odj ednom - nap adac
POl11oc!u zrfve fi g ur~ . iii napadajuci
peSaci ma, uni stava taj pd3Cki z3k lon.
Razbij eni zak lo" vi Se nc vrsi svoje
funkcij c i nepri jatelj skc figure bcz tes·
koce prodiru n3 kra ljcvo kr ilo. Razume
se da je metod raz3 ran ja veoma efik asan
metod. Eto zas to sc on, reklo bi se,
~c s~e nego ostali melodi sr~ e u sahovs·
koj praks i.
J ednostavan je i potp uno ratum·
Ij iv metod kojim je Aljehin razbio poz i·
ciju kralj cyog kril a u partiji sa majsto-
rom Scleznjev im, odigranoj na lurn iru
u Pistan ima 1922. godine.
J. S : g6 hg 2. T : e61 f.
Ako crni ne bi prih va tio i rtv ll topa
na polju e6, ond a bi lop naslavio bitku
u z im a ju~i pesaka g6.
3. D : g6+ KhS 4. Lc2 i od mal .
ncma od brane.
Sli~ ne zrtve cesto sretemo u tumirs-
koj praksi i ~ita l a c mora da ill uk ljucl u
svoje .,naorui anje" kao univ erzalni tchll i-
~ki metod napada.
I II sledet im pri meri ma napad se
vod i pos to je prethodno razb ijcna pozi·
cija pesaka koji sti te protivn ickog kralja
od "direktnog pogotka" .
CI.tjakov Panov
Mo.wa, 1949
Bcli neoeekivanom irtvom lopa
rllsi pesack u poziciju koja zakla nj a
cmog kralja.
J. T: h7+ 1 K : h7 2. Th l+ Kg6
3. 05+
Kao sto se vidi, sve bele figure u ~e ­
stvu ju u napad u na c:rnog kra lja koji je,
izgllb ivsi neophodan zak lon, prinudjen
da krcne ka sred ini t:!ble. Ist ina, mora se
imati u vidu da crn i sada ima topa \·ise,
ali bcli je, pre no s to je i rtvovao tap a
na h7, mora o tacna do kr nja dn izra·
cuna sve varij ante svoje komb illacije.
3 . . . LlS 4. L : fS+ I( : 15 5. Dd3+
Ke6 6. Dh3+ KI7 7. g6+ !
. Tipicno za 51icne poz ici je - sve snage
napa daca , I.do poslednjeg peSa ka", mob i-
li su se za napad na kra lja.
7... KIS S. TII + . Crni pred aje.
Odav no je pozl1ata kombi nacija u
kojoj napadac , da bi razbio kraJj cv
p eSa~ ki zakl on. f rt vuj e aba love3. Prvi
put jc ova kombin3cija iz vedena u
partiji svetskog !a mpiona Em. Laskera
proti v Baucra i oladu ana i nosi naziv
4 z.... 1309
" kombl nacija Lasker· Baud l • Pra me·
njena je mnogo pula u turnirskim parti .
jama, od kojih lema jednll prikazati
(parlija Kiri lov - F urman).
Crni je na polczu. 2rtvllju~i dV3
love3 , crni je po tpuno razorio pe~~k i
zak lon ispred prolivnikovog kralja.
I. .. L : h2+ I 2. K: h2 Dh'l+ 3.
KgI L : g21
U ovoj ponov noj !rtvi i jeste sustina
kombina cije emeg.
'I. 1(: g2 Tc6!
Crni top juri na kraljevo krilo, a beli
to nikako ne moie da spreci.
5. Lf4
Beleg ne spaS3va ni da ,!anje dame-
S. DI3 Tg6+ 6. DgJ Te2! 7. D : Il6 Ig i
za ti m end uzima pes.1ka c2. 5to ra:u
dono.>s i odlucujm! u prcdnost.
5..• D : 14
Crni je vet pOCl'O da skuplja .. Ieti-
nu" - vratio jc jcd llog 10ve.3. S,'oji m
s l ed~ im polczom beli pri prema bek tvo
kra lja preko polja f I. ali njtgOY protiv-
nik cncrgicllo spree3 va tu naml'fU.
6. Th I Tl6! 7. Th2
Iii 7. Dd2 D13+ i crn i lako dobi j• .
7 . .. TgG+ ! Beli pred. je.
P",le S. I(hl sledl Te l+! 9. D : .I
D13+ 10. Tg2 D : g2 i beli dobij' ma l.
Ponckad sc u opcra eiju razbljanja
od brJrnbell c pozic:ije protiv nika uklju-
cuju i pCSuc:i napadaca. Ovaka v napa d
je najckonomitniji, jer su pdad naj -
97
'cvti n ij i malerija l i pr i njihov oj izme-
n i nc na ru sava se ma t eri jalna ravno tcza .
O va pozicija nas la !a je u par t ij i
G oncarov - Strasduns. odig ra noj
1960. godi no.
Bcli je razr us io P OZICIJ U ispr ed
nep rij a tclj skog kra lj a scri jom kom b in a-
tornih ud ara . U tOj opcracij i ul ogu ,,140·
U jCd nos tavn o 2. Lh3 i ka tas lrora se
lovodjc obav io je bel i peSa k.
I. g6! hg 2. S : 06 1 Ie 3. L : 06+
KhS 4. T : g6 Tl7
erni kr:ll j vet! se ne os~a s igurno,
jer su nep ri jatcljs ki m f ig ura ma p u tev i
za njcgov tabor otv orcni. G ubitk u bi
vod io neop rezn i po tC'z 4. . .Sf6 zbog 5.
T : 16 i 6. D : h5+. Modjulim. i posle
od igra nog po tcza belc fi gure s ti zu do
crnog kra lj a.
5. Dh5+ KgS 6. T: g7+ 1
J os jcdna zrt va. koja dcfinit ivno
razgolicuj e crn og kra lja . Pos le ovog
poleza erni se od mah p redno. jcr sledet!i
sah topom v od i mat u.
Na ori g ina lan nacin ra zb io jc
pozic iju nepri ja teljskog kra lj a v elema js·
tor Porti s u pa rtiji sa Ra dul ovom na
l urniru u Budimp csti 1969. godine.
B II ~ Knl lj ne sme da se pov ut e na polje
B 'i'IJ . ... ll l
i ii UI ~
iU .!li l ~ 1 lie
~ 6f1J.JjjtiJIVM
rJ;'fAfJ~ !~
9S
Za snda ern i kra lj jc na sao prija tno
mcs ta sec i nc v idi sc ka ko b i bc le ri gurc
mog le da se p rikrad u njcgovom u tv r-
dj enju . Pa ipak, s lcdecc energ icne i rtve
pcsaka omoguc ile s u preduz im anjc od-
luclIj ut!e ora nzivc .
I. . 41
Sia da odgovori erni ? U s lucaju l. ..
de dolaz i 2. d5! ed 3. Lh 31 i crn om ~ se
zio pi se. P re li jednos tavno lI zim anje
na r5 , a ako se ern i bra ni sa 3 . . .g6,
onda dobija 1. 0 16+ KgS 5. L: 151
gf 6. Kh 1 i a d p relnjc saha topom na
g l nema odbra nc. Na primer: 6. . . Lc2
7. Tg l + Lg4 S. D : 15.
Gu bi i t. . .fe, na !ita beli i,gra
od igrava na 'Polju c6- 2 . . . 0(:7 3.
Lo6+ ! D : <6 4. D : 06+ I( : 06 5. b7 i
pesa k prod irc u damu.
I. .. 0 : b6
erni un iStJva opa snog odma klog
pehka , koj i se u mnogi m v:lri jant ama
prctva ra u damu . Al i sada pesac l(3
pozie ija ernog u een tru bukvalno se
ra spada .
2. 01 Da7.
Iii 2.. .cl 3. Dd7+ KIS 4. e6 i
ernog nc cck a ni s la de bro.
3. D : 06+ KIS 4. L: d5 cd 5.
T : b5 T : d4 6. OcS+ . Crni predaje.
VEl.BE
Sr. 93. e rni je na pot czu. Pron a~
djite kom bi naciju koja ga vodi ka pobedi.
Sr. 94. Pronadjitc dob itni cku kom- ad svojih pesaka . gdc se nc mol e tako
binacij u be log. IOJko domasiti. 2rtvom fiJ;tu re napadac
pr imorav3 kralja da iz zaklona izadje
" Ila cis ti nu" . Ra zumljivo je da ov de
tete moze da se zas titi od udara nepri -
jatclj ski h Figura - i u veti ni slucajeva
kra lj mora da ide i dal je napred i gille
na sredi ni table, iii cak u ta boru nepri ·
jate lj a. N ije tcsko uoc iti motiv o\'akvi h
komb inaci ja : to je kao i kod drugi h
ma tnih kombinaci ja nedovoljna z:ls l i·
cenos t polja u kra ljevom susedslvu.
Sr. 95. Koja kombinaci ja vodi Klasican pr imer kombinacije sa
bel og ka pobedi? moti vom izvl acenja kralja predstavlja
part ija Em. Lasker - Tomas , od igrana
19 12. godin,.
Dr. 96. Nadj ite forsiranu komb i-
naciju belog.
Svc be Ie fi gure us treml jene su na
kraljevo kri lo . dok je erni . pomalo la -
komis leno. os la bio polja h7 i g6 . Ncdo-
voljna a dbrana crnog daje belam mo tiv
da izvede sledceu fenomena lnu kombi ·
nadju. koja evo vet.! 64 godi ne izazi va
ushic.enj e svakog ko se 5 njam prvi put
sr~e .
I. D : h7+ !1 K: 117 2. S : 16++
Kh6
IZVLA CENJ E KRALJ A 118 - u tom slueaj u drugi beli skakac
Kornbinacija s moti vom izv lnccnja objav lj uj e ma t 113 polju g6. Sad a poe inj e
kralj a iz ugodnog polozaja u ug lu sa hovs- progonjenje crnog kr::li j3. koJe se z3vr Sa-
ke table ne zahteva spccija lna Tazjas nje . V3 na sasvim neoeek i\·.!I llom m ~ l U.
nja. P ravet!i malu rokadu (i sla rasud ji· 3. Seg4+ Kg5 4. h4 + KI4 5. g3+
vanja vaie i kad je u pil anju velika
l okada), kralj se skriva iza zakl ona
KI3
Kao slo vidimo. na svaki Sah Cfni
4' 99
kralj ima za odstupanje sarno jcdno
jedino poljc.
6. Lc2+ Kg2 7. Th2+ Kg I 8.
0-0-0#.
Bel i je imao i drugi prijatan izbor-
8. Kd2;jj:.
Turnirska praksa zna i mnogo dru·
gih kombinacija sa motivolll izvlaeenja
kralja. Navestemo neke od njih.
Roseto I(ardoso
Porloroi. 1958
Beli frtvom lovea , a zatim i da me.
probija pesacki lanac koji stiti emog
kralja i izvlaci zlosrecnog vladara iz
prijatnog kulka. A onda svoje zadaike
izvrsuju preostale bele ri gure - i ernom
kra\ju n e~c poci za rukom da izbegne
mat.
I. Ld5! ed
Ne pomaie ni pokusaj da Se zad rfi
kljucna ta cka 06. Posle I . .. 5f8 odlucuje
htva dva bela topa - 2. T : e6! 58 : 06
3. T: 06 5 : 06 4. L : 06+ Kf8 5. Dh8+
Ke7 6. 5f5+ K : 06 7. De8+. iii jo;
jednostavnije - 6. Df6+ Ke8 7. 5f61
d5+ 8. Kh4 i erni moie da preda.
2. D : g7+1 K: g7 3. 5f5+ Kg6
Bilo bi sasv im losc 3 ... Kg8 4.
5h6+ sa brzim malom .
Uostalom. erni kralj gi ne j sa da .
4. Tefi+ 516 S. T: 16+ K: gS
6. Tle6!
Odlucujll~i "lihi" pot ez. Nema odb-
rane od pretnje mata pesakom h3.
100
6 ... Tg2+ 7. K: g2 Dd8 8. 5c71
Crni prcdaje.
U slcdetoj poz iciji. u kojoj je ern i
na potezu. upravo sc namc~e frtv a dame
na polju h2. [\\edjutim. kad ovakvc i rlve
mor .. sc izra cll il ati sv(' do kraja, jer u
slucaj u da ne bude mala protivnik ce
zadriati prcvcliku materija lnu prcdnosl.
Zat o preporucujemo citaoeu da 1I glavi
prelhodno izrac una sve mogucnczapl cte
koji na staju posle zrtvc.
I. .. D : h2+ !! 2. K: h2 Th6+
3. Kg3 5c2+ 4. Kg4 Tf4 + 5. Kg5 Th21
Ovu poziciju Ci lalac - ako feli da
se usavr sava u sahu - mora ' da
pailj iva izana li z ira. Crn i, nesum njivo,
ima i drugih pu1eva I(a pobedi. Prol1ati
ie puteve - to je vas zada tak.
Moida jc ispad topom najkrati i
najsigurn iji n:leill da se postigne pobe·
da. jer se pretnja mata pdakom h6
nc moze lako otk loniti.
6. D: f8+
Beli sc nada da ~e prolivnika l rt-
vom dame umilosli"iti. Medjutim. be li
kraJj ispred samog tabora crnog je
pogodna meta i crni u svakom slucaj u
nalazi put za zavrsni napad.
6 . . . K : 18 7. 513 h6+ 8. J(g6
Kg81
Kada je kralj-putnik opkolj en ncp-
rijate\ jskjm figurama. uvek Sf nadje pogo-
dan put za zavdctak matne hajke,
9. 5 : h2 TISll
Efck tan :!:3vrsctak napada.
10. cf 5f4 :11:.
Karla sc jzvodj irtva radi izvla ccnja.
moraju se do kraja izra c.unati svi putevi
lutaju~eg kral ja. ina ce on mole da usko-
ci u nek i bezbcd ni kutak i onda - pi si
propalo.
Br. 99. Kako beli dobija?
Ovde je crn i irtvovao Iovca i pesaka
(istiI13. lovca je potom vra tio) smatra-
juCi da ~e kralja na e4 "nekako" matira·
Ii. 51edilo je: I. .. Lg3+ 2. Ke2 d3+
Br. 100. Cmi je na potezu. Kako
3. Kc3 DI6 4. K: e4 D : 17. posti ze Icpu pobedu?
Cini se da je polofa j belog bOlna-
delano al i. . _
5. Th3 a6 6. DgS h6? Uace je bilo
6... e5) 7. Dc3 e5 8. K: d3 Lf4 9.
Dg i 0-0-0 10. Ke2 i beli kralj je
umakao.
VEtBE
Br. 97. Crn; jc no potcz u. Na kOJi
nacin dobija?
PESACKE KOMBINACIJE
Od svih snaga koje dejstvuju ns
Sahovskoj ta bli jedino pcla k Ima mogu~ ­
nosl da se. dosligav!i do posled nje
horizon tale. pretvori u najj a~u [iguru-
darnu. Ova mogucnost do se tako ruJgl0
promeni odnos :maga otv3rD veorns siroko
poljc zs kombinacijc. 2rtvujuti matrri-
jal. aktivna strana poma!e peiaku da se
Br. 98. Pronadiile put ka pobed; promctnc u damu. c ime odmah dobija od ~
belog. luc.ujucu materij:Jinu prcdnost.
101
 Lako su razu mlji vi motiv i ovakv ih
komb inacija: pos tojanje na tab li slobod-
nog. daleko odmak log pesaka . kao i
nedovoljna zasti~cnos t mes ta promoci -
je - osme horizonta le. J asna je i lema
kombi naci je: zavrsna pozicija sa poja·
yom nove dame . CHalae yef n as l u~ uje
sta moze da poslui i kao sredstvo za
izvodjenje ovakvi h kombinaei ja. Razume
sc, to su potcz i koji pomaiu pcsaku da
stigne do osme horizon tale.
Ka pabl anka S pilm an
N j ujork . 1927
U O\'oj pozicij i kubanski sa mpion
sveta od igrao je:
J. abl! D : g5 2. L: e4
Ma lo-poma lo pos taje jasno zasto
je Ka pab lan ka zrt\'ova o lo\'ea. Ako
erni sa d odgovori 2 ... Ta7, beli bi prod-
ro nap red peSa kom put em 3. b6 D : as
4. ba! D : a I 5. T : a I Sb6 6. a8D S : a8
7. L : a8 i pos tiga o bi vcli ku mat eri jal-
nu prednost. Ne poma ze ni druga odb ra-
na - 2 . . .Ta7 3. b6 D : as 4. ba Lb7.
U tom slueaju odlucuje 5. T : as L : e4
6. T: a6 Ta8 7. Te2 Lb7 8. Ta5 Kf8
9. Tb2 Le8 10. Tb4 Ke7 I I. T : e4
beli dob ija.
2 .. . T b8
I sa da. da leko odmak l i peSak zavr-
Sava svoj p ut.
3. ba T b5
Ako bi crni menjao dame. morao bi
zatim da za pela k. a6 dA figuru.
102
4. De7 Sb6 5. a7 Lh 3 6. Tf b I!
Dobijalo je i jednosl av no 6. aB D,
a li Ka pablanka igra ubedl jivije.
6 . .. T : b I 7. T: b I f5 8. U 3 f4
9. ef. Crn i p redaje. Pos toj i ve liko mnost·
va komb inaci ja s temom prelvaran ja
pesaka u damu. Razmotri~emo neke od
nji h.
U s hi~C'n j e i savrcmeni ka i sahista
sv ih kasn iji h poko lcnja izazva la je
pclacka kom binaci ja koja jc izvedena u
partij i izmcdju dvoj iee ma lo poznati h
a ma l cra.
Ort ueta Sane
M adrid , 1934
Pozicija bclog izg leda dosta s igur-
na. prcmda je crni na potezu. Medju ti m,
usledil a jc fcnomcn a lna komb inacija u
kojoj je ern i iskori stio snagu svoj ih
slobodn ih pesa ka i na taj nae in deman-
lovao sv e pr iv idnc vrednost i.
.1. .. Td2 2. Sa 4 T: b2 3. S : b2 e3
Sta sa d da igra beli? U slueaju 4.
Sd3 e4 + 5. T : bG cd - dva erna slobod-
na pesa ka lako sa vl adjuju skakaca.
Ne dolazi u obl ir da se ska kae povuee na
neko drugo polje, jer crn i slobodn i
pesak prodlre na c I. Cini se da jC' pobe-
da laka , a li be li ip a k pok usa va da nad-
m ud r i prot ivnika i sprovodi vet poka-
za nu odbrambenu kombinaciju s iz·
menom redosleda poleza.
4. T : b6!
E to u cC'mu jc st var ! U slucajll 4.. ,
ah 5. Sd3, iii II. .. c2 5. Sd3 - lJ<,s.. k se
zaus tavlja , a bcli ostaje sa figur om vi se.
Pa ip ak .. .
4... e411
Potez koji demonst rira snagu pesa -
ka. Ne sme se uzeti na c4 - pos le 5 .. .
e2 pesak prclazi u damu. A ve~ preti
5... e2. J ed ino preostaje:
5. Tb4 a5 11
Neverova tn a pozic ija! Tr i izolo-
vana pda ka (a dva od nji h jos su i
udvojena) - pobedjuju topa i skakaca.
Zar to nij e trijumf stva ralackog uma u
5..1hu?1 Ova j pri mer pokaz uje kakve
neiscrp ne rezerve nev icljene Icpote sk ri-
V3 u scb i nasa vol jena drev na igm.
6. Sa4 .b. Beli pred.je.
K.. da se pesa k pokretc na kralje-
vom kr ilu i zajcd no sa os ta lom svojom
arm ijom juriSa na poloia j nepr ij a te1j-
skog kral ja, nj emu u ofa nz ivi mole
prip asti naja ktivnija ul oga. Evo ka kvu
je ul ogu odi graa skromni peSae il! II slede-
~ e m kombi na ta rnom zavrset ku napada
belog.
Beli je neoeckivano od igrilo:
t. D: hG!1 gh
Drukcije se ne mofe spreiili mal u
dva poteza - sa Sahom na polj ima h7
i h8.
2. gh+ Kf8 3. TgS+1 K: g8 4.
h7+ Kf8 5. h8D#.
U nekim izuze tni m slucajevima
l1:1padatu Sf vi se isplati da svog pood -
makl og peAaka ne pretvara u damu v~
u neku slabiju figuru. najtesce u sbka-
ca. a takvu moguc!nost treba uvek
r:1 cunati.
Furman Keres
Mosk,·a. 1948
U slutaju da se na tabli pojavi druga
hela dama. crni je priprem io ncugodna
iZllenadjenje - I. fBD? Dc2+ 2. Ke3
De2+ 3. Kf4 De4#. Ali jos v~e iz -
nena djenje cekalo je crnag - beli je na
fB postavia skakaca .
t. f8S+ I Kg8 2. LeG+ i beli
dobija . U par ll j i je jos sledi lo:
2... D : e6 3. D : eGT K: f8 4.
D : d5 US 5. D : as i beli je bcz tdkoca
realizovao svoju materijalnu prednost.
ZavrSavajuC!i poglav\je 0 pCSackim
kombi nacijama. ostaje nam jos da
kafema da nist! bd retki slucnjev i kada
u nnpa d ne kr~e sarno jedan slabodni
pp.snk vee! se ustrem ljuju "apred i dvs ,
iii ~ak i tri povezana pesska. Razume
se, an i predstavljaju \'eliku snagu i
mogu da pce iste sputa i najc\"fsce odbra·
mbene bed erne.
103
 .' \edju najiivopisnije z3vrsnicc u
kojima falanga odmak lih pesaka odnosi
pobedu spada kraj zna men ite par tije
Makdonel - Lab urdone. koja je odigra-
na pre skoro slo pedesel godina (1834).
Crni pCSaci su stigl i na drugu i
trctu horizontalu. Sasvim je jasno da
frtvom dame Labu rdone odmah postiie
efek lnu pobed u.
t. .. D : dl! 2. T : cl i e2
U ovoj sli kov itoj poziciji belome
ne preostaje nista drugo nego da preda
beznadeinu partiju.
Mada relko. ali ima i lakvih sluca -
jeva da se, kada falanga odmak lih pe-
Saka sOgne na poslednju horizontalu,
na tabli pojavi citava "gomila" dama.
Medju ovakvim primer ima najintere-
santniji je s l e d e~ i:
Ova je poz icija nastala u partiji
Rovner - Guljdin (Moskva, 1939).
Prednost crnog je neosporiv3, ali heli
je na potezu i on forsira . .. pat.
t. Dg8+ I K : g8 2. De8+ Kh7
3. Dg8+ 1 Kh6 4. Dh7+ Kg55 . DhG+ 1
K: h6. Pal.
104
v£tn£ ISKORISCAVANJE NEPOVOLJNOG
POLOZAJA FIGURA
Br. 101 Prona djil e put ka pobed l
belog. Treei i dos ta znacajan ra7.deo sahovs-
kih kombinacija povczan jc sa iskori s·
c:!ava njcm rdja vog polofaja proti vnicki h
figura. Lako su shvatlj iv i mot iyi ovak-
vilt kombi nacija - nj ih odrcdjuje sam
naziv oy o~ odeljka. s\\etodi iskari s-
~a v a nj 3 rdjavog poloia ja fig ura su
raz liciti i dosta znaeajni. Mi cerna razmo-
lrit i tak ve teme kombin ae ij a kao sto
su: dyostruki udar, vcz iv anje, zaseda.
Br. 102. Pronadji le dob itni cku kom- hvatanj e i jos neke spec ificne teme koje
hinaciju bclog. proizil aze iz osobitih komplikovan ih
za plcla fi gura , medju koje spadaju :
pregradjiva nje. zavlaccnje, prekrivanje
i preop terecenos l. Smisao svakog od
na veden ih pojmova p osta~e jasan kad
budu anali zirani odgovarajuti primeri .
Najl akse sc shya ta komb in ac:ija
S<:l temom dvostru kog udara. Sya ko od
nas l\a da je pocco da igra Sah radovao se
kad hi mu poslo za rukom da uhvati u
Sr. 103. Beli forsirano dohija . Kako? p(>sacke "makaze" dve protivn icke fi ·
gure iii da obj av i "porodicni" sah kralju
sa is tovrcm enim napa cl om na da III 1I.
Tada smo saznali da su "ajbolj! majstori
Zit "makaze" - skaka c.i. Eto zas to u
sahovskoj praksi postoji mnostvo kom-
hinacija na lemu skakacevih makaza.
Andrejev Doluhanov
Br. 104. Kako beli posme lepu po- Lenjingrad, 1935
bed,,?
Crni jc na potezu . Pazlji Yim raz\.!lc-
danjelll poz ieije moie se ustanoviti da
su uele figure smeslene van domaSaja
"konjickog skaka". Evo kako, ako se
dobra koriste geometrijski mot ivi, erni
ska kac moie cia zada - u hukvalnom
znacenju ove reei - un iStavajute udar-
cc citavoj beloj vojsci:
I. .. T : h2
Pripremn i patez za kamhinaciju
koja sledi. Potrebno je skloniti tapa sa
hi taka da ne stili polja prvc horizonta '
Ie.
2. T : h2 D : a3!1
Lep potcz vanredne snage. Pretnja
mala oa al pri morava belog na uzima-
njc dame. a na to nayodi i razmatranje
druge mogutnosti odbrane - 3. Kbl
5c3+ 4. be (iii 4. Kel Da l+ 5 . Kd2
5 : d 1 i erni ostaje 50 .. skakacem viSe)
4... KaB i bel i ncma odbra ne od mala.
n. primor: 5. Lb5 T : d I :j:j:.
3. ba
I sarla crni skakac zapoeinje svoju
ru si lacku akciju.
3... L : .3+ 4. Kb l 5e3+ 5. Ka l
Lb2+!1 G. K: b2 5: d l+ 7. Ke l 5: 03.
Beli predaje.
U slcdecoj (uvenoj kombinatiji crni
je trijum fovao izvodeti desetopoteznu
kombin aciju . na cijem se zavrSetku
lovecm zadaje dvos~ruki uda r.
Ret! AIJehln
Baden-Bad.n, 1925
lOS
 U ovoj poz iciji Aljehin je kao crni
odigrao:
I. . . LeG!
Beli top je pri s iljen na povla cenje.
Najbolja je odstupnica
2. Tcc2
Sada dolaz i ser ija fors iranih udara.
2.. .Sg4 + 3. Kh 3 Se5+ 4. Kh2
IspoSlav il o so da boli kralj no mozo
otie!i na celvrti red, jer bi lada usledio
odlucujuci sa h lopom .. polja a4.
Lose bi se kralj provco j kad bi ods tupio
na prvi red . gdc bi mll crni top naneo
zavr sni udar sa polja al.
4... T : f31
Zilva koju bcli nc sme da primi,
vee! uzima skakaca e2.
5. T :.2 Sg4+ 6. Kh3 S03+ 7.
Kh2 S : c2 B. L : f3 Sd4 9. T03 S : f3+
to. T : f3 Ld5! Beli gubi ska kaca .
Is to kao za "makaze", sahi sta-poeet -
nik odmah saz najc i za vezivanjc figura:
vee! U o tvara nju protivnik je stavio
lovea na b5 i poeetniku je jasno da pre·
rna pravil irna skakac ne moze da ode sa
polja eG - jer ga vezuje lovac. Docnije,
on jc mogao mnogo pula da vidi raz·
liCi te sHne i vel ike kombinacije koje su
zasnovane na vezivanju figura .
Crni skakac na f6 cvrsto je vezan.
Dok erni jos nije preduzeo mere za
odvezivanje skakaca, Trifunovie! brzo
napada vezanu figuru.
t. g4
106
Trlfunovll Golom bek
Amsterdam , 1954
Preti pomeranje pcSaka na g5 sa
osvajanjem sk.1kaca .
I. . .g5 2. h41
Opct sa islom pretnjol11 . Crnl mora
da s lo pre izic\je iz " maske" i oslobodi
vezanog skakaca .
2.. . Kg6 3. Lc4 + I
Tera kralja ponovo u vezivanje.
Ne fe l c~i da izgubi skakaca, crni radije
pri staje da dobije mat. To je, naravno,
nj egovo pravo.
3 ... S : c4 4. h5+ Kh7 S. T: f7+
KgB 6. Dg7:lJ:.
Vi sestrllko se kor isti vezivanje u
sJedecoj pozic iji, u kojoj bc li, igrajucf
prvi , fors ira " ugu seni mat".
I. S: 04! Sc : c4 2. T : 04 S : e4
3. T : c4 D : e4 4. SgSI
Preli mat skakaccm n. f7. takodje i
damom na 117. U oba slueaja pretnja
sc zas niva na tome sio je erni lop na g7
vezan.
4 ... Dg6 5. D: h7+1 D: h7 6.
Sf7#.
J os od svog sahovskog "del injstva"
cUalac zna za razlicite naeine hvatanja
fi gura, potev od skakaca koji je za lulao
do dame upctlja ne u lu kav tl mrezu.
Stvar anje komh inaci ja nn temu hvata-
nja fi gu ra prividno je jcd nost;w no - u
njima se lako mogu raspol nati i motivi.
i lema , i sredstva. Mi ~e m o se og ra ni~ ili
na prikaziva nj e samo jednog pri mcra
kombina cije na temu hval anja . ali
zato temo ul oviti najjacu figuru-
damn .
U meeu Jugoslavija - j\\adjarsk a ,
igra nom 1957. godine, partija Karak-
laji!! - Beli brzo je hi la zav rsen a .
Beli je bczbrifno z.avukao darnu nn
d7. Kao odgovor na to usledila je "naiv-
na" ponuda za izmenu dama.
r. . .DcB
Ne potrudiv ~i se da dobro promi sli
o poziciji i shvati za ~ t o protivn ik daje
lov ca. Karaklajic je povukao :
2. D : c7
Medjutim. posle 2.. .f6 klopk. s.
zatvorila - bela dama oe moze sc iz·
vuci iz mrete. Zbog neodbranji ve pre!·
nje 3. . . Tf7 beli je prcdao.
Ako su razmotrene kombinacijc
oa izgled dosta jednoslavne, ave koje
slede Irafe odrcdj ena objasnjenja .
Najpre neSto 0 kombinacijama oa temu
zasede. U prvc tri grupe kombinacij3
na lemu iskoriStava nja nepovolj nog
po lofaja figura sve je bilo jasno: aktivna
stran8 uspevala jc da izvede dvostruki
udar , vezivala je iii hvatala neprijateJj·
sku fi guru . U kombinacijama na temu
zasede lIv odni potcz nije uvek shval-
Jjiv i sarno pafljivo ra'lmisljanje pomate
nam da otkrijemo nameru napadaca.
Zaseda obicno ima vid prikrivenosti -
pretnja ne pada u eeL Zato i jeste za·
seda. Jpnk. otkriti pretnju ne znaC:i da se
ona mote i izbe~i. Cesto moras da piaU!
raclIn zato sto nisi uspeo ranije. jo!
pre nckoli ko poteza. da je primeti s i
na vrcme o tklonis. Eto zasto su kombi·
naci je na {emu zasede obicno sloiene
i efik asne.
Fu rman Smislov
MoskllD. 1949
Na prvi pogled ni sla ne govori da je
pozicija crneg bez nadna.
Medjutim , posle uvodnog poleza
belog, koji je Furm an acito predvideo a
Smislov potcenio, katas trofa je neiz-
betoa .
r. Db21!
Skroma n i neup adljiv patez , ali
koji skriva u seb i strahovitu snagu. Pre-
bacu jll~i darnu na dijagonalu al-ha,
beli st vara st ra snu zasedu racunajlh!i
sa uzimaojem skakacern oa g6 sa !ahom.
Ako tad a ern i uzme pelakom h7, dabitku
vodi 3. Th3+ sa matom; u sJutaju
uzimanja damom - isla se forsira m, t
preba civanjem tapa oa g3. Crni nt
maie da osujeti "arneru beJog i jc.!
je dobro za njega slo mote da se izvule
po cenu jednog pe!aJ..a. Treba jos da se
107
 napomene da Sf ovakvi polezi lako pre-
viJe u ra cunici i za to nije nikakvo eu do
sio ga je s metnuo S um a i tako isk usni
sa hi s ta kakav je bi o II to v reme budUl! i
svet ski sa mpion Vas ilij Smislov.
I. . .5e4 2. 5 g6+ D : g6 3. T : e4+
Dg7 4. D: g7+ K : g7 5. Te7+ KI6
6. 14. erni predaje.
Dobitak s kori st!enjcm zasede
siroko se kori s ti u nizu \ a ri~anta U olva-
ranj u. Evo. na primer . jednc od pozicija
koja nas tajc posle pozna tih poteza u
otvaranju.
Beli je r retckao protivnika u razvo-
iu figura, pri cemu je "usp u t" izgradio
u centru nckoliko prikrivenih baterija
zaseda . U jednu ovakvu zasedu crni je i
"upao".
Dobitak Sf postiic pomoeu infere-
sa nt n ih kombinatornih irtava.
I. 5 : 15 el 2. 5f6+ D: 15 3.
D<18+ I L: d8 4. Lb5#.
Interesantan mat sa zasedom topa
na el i lovca na e2.
PrE'Ostalo n am je da jos ra zmo trimo
nekoliko lema sa iskoriscavanjem nepo-
vo ljnog polo:laja neprijateljskih figura .
M.ada Sf speci fi cna preplitanja figurne
igre, koju eemo sa d analizirati, relativ-
no relko sree u u lurnirskoj p raksi (eeste
ih u svoji m de lima koris te sahovski
kompozitor i). ip ak preporucujem o eilao-
eu da ih brii ljivo prouei, razum e i usvo-
ji, ne sarno zato da bi iii sam iskorislio
l OS
vee I s loga dn i sam ne bude uhval!en
u za mke koje mu pos ta v lj a protivnik.
Za os tvariva nje zami sljenc kombi-
na eije be log Ileoph odno je d:1 pesak f7
ne b ude bral1j(,l1 . No, zasad ga. brani
erna dama . P rcsckav si lilliju dejs tva
erne dame sa
I.Td71 L: d7
be li zaf im ncome la no sprovodi zamis-
ij t'ni p lan sa lepom matnom kom b ina -
cijom .
2. D : gi+ ! T: g7 3. T : g7+ 5g7
4. 516+ Kh8 5. 5 : 17#.
Lako je s hvatljiva i lema preop te-
r~ e nos ti. Svaka fi gura u ma kojoj
pozi ci ji im a odrcdjenu lunkciju. De-
Silva se da poj edine figure kojc s tile
pol otaj kralja budu preoptereeene i
zapravo ni s u u stanju da izvr sc sve
svoje funkcij c. Ova preopt cretenost
se moie lepa is koristiti.
Crna dama resava glavni zadatak -
b rani svog kra lja od bele dame na dij ago-
nali a2-g8. Dak le, dama ne sme napu-
stiti lu diJagon. lu - ana je preopl.,e.
tena ovom veoma vainom fu nkcij om .
I aka sad napadnemo III dalllll put em
I. Tdl l
crni neee moei da uzme lopa vee ee
mora li da menjo3 1103 c4. U tom slucaju
preth odno lI zimanje na dB sa sah om
os tavlja be lame tapa v iSe.
Karl.lkter kombina c ija na tern II adv-
Io3cenja vidi se iz primera koji s mo uzcli
iz Taraseve tu rnirs ke praksc.
I. . . Le71 2. Tf6 Ld8 3. Td6 Le7
4. Tb5 D : b61 5. D : b5 Le5+ 5. D : c5
T: e5.
I s kvalitelom viSe eIll i je dobio
par ti ju.
VEt BE
Br. 105. Cl n i jc na pote:zu. Kakvu
komb imlciju on moie da spravede?
Cini se da crni . ia ko je na pol czu,
n ema spa sa od pretnje s trahovitog udara
na tacku h7. On ne moie dati sah damom
ni na dI. niti na f3. Ali on igra:
I. . . Te7!1
I sada jos beli mora da se spasava.
Topa ne mole da Ulmc ni bela dama -
onda dolazi sa h na f3. ni lop - sledi
sa h n a d I. Za belog je jos dobro sto
ima na raspolaganju spa sonosni potel
kojim preti mal na fS.
2. b51
I erni ponova nol3zi izl3Z iz lcS- Sr. lOG. Prol1a dj ite dob itnicku
kombinaeiju be!og.
kog pol oiaja.
2... Dd I + 3. T : d t T : b7 s re-
mi jem.
"' clod zavlaccnja odlicno ilus truje
partija Em. Las ker - Ragozi n sa me-
djunarodnog lurn ira u Mos kvi. 1936.
Crni je na potezu . Ragozin je pre-
fi njen im mancvrima namami o bclog
topa na di jagonalu g l-a7 i anda osvo-
jio kvo lite!.
109
 Br. 107. Koji efeld ni po lcz belog
donas i pobcdu?
Br. 108. Pr onad j it e d ivn u kombi-
nacij u belog.
o e ENA. ANALIZA . PLAN
v c~ 51110 rekli da komb ina cija de-
ma nt uje priv idnc vred nos ti, dok palida-
na igr a potvrdjuje rca lne vrcdnosti. Trcba
jos reti da se kom bin acij c u prakti cnoj
sahovskoj borbi 's retu rclati vno relke,
dok se sa prob lem ima poz icione ig re
sahis la mora sre ta ti II svakoj pa rtiji .
Su sti nCl je u tome da se izanal izira
pozicija , da nese slid a njoj i shvati ko u
da tom mamcn tu stoji b ,Ije: beli iii
crni. A maida je pozicija jedll aka ?
svakom pojedinom slucaju oct rcd juju se
po kva lite lu i spo ljnom izgledu sa svim
ra zliciti p la novi igre. Ona j koj i stoji
bo lje ima pra vo i obaveza n je da na pa ·
da - ok leva nje m oze doves li do gub itka
prednos t i. U sla bijem poloiaju, na rav·
no, b ral1i~emo set tra z i ~c mo putcve za
izjeull uccnje. A kada je pozicija jedlla·
110
Br. 109. Ka kav ma ti v i on koji ~I nacin : Prvo razlate III mtt terij u na
na ci ll moie da iskori sti bel i?
cl emente , za tim odrcdj uje kva nlil ali v ·
ne medjuodnosc sva kog ad nji h. To mu
daje prav o da sasvim od redjcllo izja vi
kakvu jc mat criju ispil ivao. Islo lako
post upa i sa vrcmeni sahovsk i l11aj5toT.
Na jpre. on "razlate" pozi c iju nn el e·
ment e. p rocenjuj e kakvi su kvant ita tiv ·
ni lIIedj uodnosi ti h e lemenata. Takav
proces zove se sahovskom ana lizorn .
Zatim dolaz i vreme sintczc. ocenji van ja
" Br. 11 0. ern i jc 11 3 potczu . Prona- pozicije. Znajuc: i sve 0 clemen tinu! i a
dJ ltc cfck lan put ka pobcdi. nj ih ovom b roju. majstor s iz vesnom
dozom sigurnosti ocenjuj e poziciju. Na ·
rav no, u tom procesu nema malerna ti cke
tacllosti. cesto mnogo !i ta zav is i od uku·
sa ig racn. Nisu bcz raz1 0ga la ko cesta
sporcnja ma jstora pesle parlija - svak l
od njih sa ia rom i ubedjenoscu t vrd i da jc
njcgova pozicija bolj a . Ali rna kako bi ·
10. occna ipak ima karnk tcr obj ekti ,,·
nosti . Za vrS iv si sa ocenom pozici je ,
i gra ~ pri st upa izra di pl ana igre.
Kakve clemente pozn aje sahovska
t corij a? Mi smo vee:. na pomenuli da sc
ka , onda jed ino je rd enje: ne srlj ati t eorij a sredi snj ice jos nalazi u embri o·
u r iska n lan na pad , a li i ne pOdlega ti nalnom stanju . da se jos ni su potpuno
pan ici. Treba m imo manev risat i lra· u ob l i ~ ili pri ncipi i zakon i pozic ione
zec: i mogucnosl i za pos tiza nje pozicionog borbe. Ali v~ sa dn motcrno govoriti 0
prei muesl va. onim osnovn im elemen l ima koj i odre·
A kako 50 odredju je ko sloji bo lj e? djuju svaku poziciju i na koje Sahi sta
Ka ko sc ocenjuje poz icija? Nekada
"raz lat.c" poz ici ju u toku nnallzc. To
Sahovski majs lori nisu postav lj a li ovak· su: slnba polj a i slab i peSac i. slahO$t
va pitanja - an i su vu kli najbolje pcriferij e. slabe i jake d ijagona le, slabe i
pa leze oslan ja j uc i se na svoje iskuslvo, jake vrrUk ale. ccnl ar . proslor i ncpovo·
U in t uiciju , prirod ll i l a lena t. S tajn ic
Ij. n poloia] figur• .
je na uc io sahi s l e da ana li ziraju i oce· Ka da se sahista bavi ana lizom i
njuj u poz ici ju i time je sahovskoj borbi
occnom pozi cije? On Ii on to cin i pri
dao erikasno oru i je. Posle St a jni ca sah
svakom po tezu? Rnzurn e se - nco Ocenn
je krenuo na ucnim put em, dobio je se donosi u kljuenim . krHi ~nim mOlllen·
solidnu i s lraf i va~k u bazu . lim a , kada se menja 10k borbe. kada
Savremeni hemicar , na primer. ka·
Dna dobija nov i smer. I. razume Sf.
da mora da odgovor i na pil anje kakva igra~ obavczno ocenjuje poziclju pri
je ma ierija pred nj im, post upa na slede..
rac.unanj u varij a na ta, ka da POkUSa V8
da pred vid i dogadjaje I da .. ~Ieda
sta c:e 5e de.slli p~lc nckoliko potna.
J asno jl! da mi moramo tnall u Ua
upu;lamo . kakvu ~emo imatl POZICIJU.
a to se mDie pO!>t It!i prcko aoalize i cecne
Sada ~cmo razmotriti pilllnja koja
se od nose lUI pojcdine pozlciune ele·
mente.
J A KA I SLAM POLJA
Sia je sl.bo polje? Odgovor je jed·
nos lavan: polje koje ne mole biti napad ·
nu to poroti vnitkim pd.,kom. Oakle to
je polj e. nn kojem se bcz ikakvog st ra·
ha . a bas obratno. sa ~ajem vlaslite
nepovrcd lvos l i. mote da uc.vrs li pro-
ti v nikova figura. ~ara\'no , taj pojam 11
praks i imtt i drug i znncaj - c~to nazi ·
\'31110 slabi m pa ljem I t3k 0 polje.
koje mofe biti n:l padnulo od protivl1I)..o-
vog pesaka. ali ovakovo napadanje
povezano je sa bitnim slabljenjem ro
zicij e. I ~t o lako lako je shva tljl \'o toJ
je ja ko polje. Ttl delu je ukon uprotn .
ti. Ako je potje slabo za pral1 v nlka
a no je jako za n a~ figu re. Ako . N
pr ime.r, uz belog peSaka na e-l crn i ima
pes., ke d6 i 05. onda je polj e dS slobo
za crnog i jako Zil belog.
Trebn cita oca unnpr ed upozouti
lUI sledee:.e. Govorili sma 0 dogl1J3tskim
Tara!evim prav ilima. koj • .!i u e odn<blla
i no pojrnovc 0 !<tla bim poljima . ,\\odttrta
teori ja je podvrgla pono,"noj proctni
mlloge dogme Tara seve ~kol e . medJ u
njim3 i poja m 0 sla boshma . Na pri.
mer . u mnogim varijantama Sicilijan ..·
kc odb rane crni se rado apr delj uje
za nckad al1atemi sa nu pd aC:.ku pm.tavu
dG i e5 uz odsutnos t pe1aka c7. a utlm
dokazuje vila lnost takve formacijt.
Izuca vaj ull problem 51.blh polj. I
slabi h pelak. , mor.mo l dl ll defin l..·
I II
 nju principa ,.a li nikada ne smemo smet·
nuti s urna neoph odnost da se sva pita-
nja reSavaju konkretno, vadec!i raeuna a
oscbenostima dale poz icij c.
Pag lcdajmo sledeci primer. U par·
tiji Em. Lasker- Kap ab lanka, odig-
ranoj u Peterbu rgu 19 14, dos lo jc do
ave pozicijc:
Hajde da izvr si mo anal izu ave
poz.icije sa stanovi! ta Sahavskih cle-
menata. Uci nicema to u mislima. isto
onaka kaka to c ini sa hov sk i majs tor u
to ku partije.
Pre svega, pada u oe i zjapcta sla·
bost u crnoj poziciji na polju eG. Beli
ska kac se na tom polju oseca sigurno,
iako sc nalazi u sredistu nep rijate ljs-
kog tabora . Pri pailjivom razmatranju
poz icije magu sc u po laiaju crn og uaeiti
i slab osti polja h5 i as, ka o i pesa ka d6
i fG. Istovremeno. u poz ici j i bclog slaba
su polja h4 i f4. takodje i polja c4 i 34.
Ci ni lo bi se da suo s obz irolll na izra -
zene sla bosl i, sa nsc jcdnakc, ali po lo-
zai skakaca na e6 daje bela m ogromn u
prednost upravo U odnasu na slaba po-
Ija.
Pos ta na t ab li nema akt ivn ih lava -
ca i da ma , ne postav lj a se p it a nj e di-
jagona la . asia se li ce verli ka la - hc li
ima v idl j ivo preim ucslvo_ Od osob it e
je valnos li vl ada nj e "h" verti ka lom,
koju beli odmah za uzima svoji m topom,
Vaino je i t o 5t o beli moie brzo da udvo-
112
ji lapove na "hll verli ka li. <leak i da
ih u sJui:ajll potrcbe prebaci na drugu
verlika lu na daminom krill! _ "a", dok
crn i fo tcic maze da ucini.
Vidljiva jc prcdnost beJog i u pog-
led u pros lara - 011 im<l bo lju poziciju u
centru, Najz<lC1. be le figure su u pore-
djcnj u s prot ivn icki m mnogo aktivnije
razmestene. Poseb no je vazan poloz41 j
skakaca nn eG. a lop i skakac c3 , kako
tc se uskoro ispos tavili. sprcmni su da
j urnu tI sami g usti s bitke i da u njaj
oslva re odlucujuci cfckaL
Op sli znk ljucak 11 ocen i pozicije
glasi: beli ima preimucstvo u prostorll i
vlada nju otvoreni rn l inija ma. a sto jc
najva zn ij e - II pozic iji crnog ima mnogo
slab ih pa lja i slabih pdaka. Iz oeene
p ro izilazc i plan ovi igrc u na slavku obej u
strana: beli ce na padati , dok erni mora
da se bran i.
Vel ik i Lasker jc sjajno iskarislio
prednosi svog po lozaja. On je od igrao:
I. Th3!
Dominacija na olvorenoj ver l ika li
vee daje be lamc moguc nos t za snaia n
napad. Na prime r, aka bi. crn i od igrao
neop re-L.no I. ..Sc4. mog lo b i usledi ti
2. Th7+ Ke8 3. Ta l ! Lb7 4. 5c7+
Kd 7 5. T: e7+ K: e7 6. Ta 7 i beli
dobija. Crn i je pr is iljcn na oprez llo
manevri sa njc, mada ga slesnjenost u
proslor u oncmoguca va da rasporcd i svoje
snage onako kako bi ie leo i kako to
za h teva pozicij a .
I. .. Td7 2. Kg3 KeS 3. Tdh I Lb7
4. e5!
Od lucu juc i prodor , 2: rtv ujuci pe-
saka. beli dob ija izva nredn u prili ku da
za posedne skakacem po lje cS, t akodje i
za napad na ose Uj iv u slabost u poz icij i
proliv ni ka - polj e i6_ Lasker preciz no
iskorisc: uj e sla ba pa lj a i slabe peSake
protivni ka i nj egova igra u ovoj poz i-
elji mote da posluzi kao klasicatl O'l ra zac
Ul metod igrc pro tiv slab ih l<lea ka.
• 4.. . de 5. 5e4 5d5 6. 56e5!
Beli skakac ga lopira po slabim po-
ljim a u proti vnickom taboru kao da je u
svome, Isposlav lja se da crni top ne sme
da ode sa polja d7 .bog jednosl.vnog 7.
5: b7 i S. 5d6+. Mora se da t i kva lit el.
6 .. . Lc8 7. 5 : d7 L : d7 S. Th7
2. TIS 9. Ta l!
T ip icl1 0 prebacivanjc topoya sa
kr ila l1a krilo, slo je moguc no listed
ogrom ne prost orne premoci be iog,
9 ... KdS 10. TaS+ Le8 II . 50S.
Crn i predaje,
P reporucujemo citaocu da II prakli-
cnoj igr i ne propu sti ni jednu mogucnus t
d.:1 oslab i vni ne tacke u palozaju protiv·
nika i da zat im iskori sti te slabosti.
Lako se uOC3va da je u poloiaju
crnogveoma slaba tacka £6. koja se nala zi
neda leko od kra lj a. Eto zasto je vcoma
vaia n ma neva r koji m se postiie izmen3
lovca d4 .
I. U2! L: 12
Lovae sc ni je mogao sacuvati nl 53
I. .. LoS 2. 14 U 6 3. 5: 16.
2. T : 12 Da5
Ne dozvo ljava be loj dami da dodje na
polj e c3.
3. De2!
Dama preko polja b2 prod ire na
dijagonalu al-h8_
3 . . .16 4. Db2 TIS 5. g41
Ig ra koju vee poznajemo - zasno.
vana je na vezivanju peSaka f6.
5 . .. h6 6. 14 g5 7. h41
Odlucujuci udarac. Preinja dvosl.
rukog uz/m anja na g5 primorava crnog
da odustane ad napora za odrfavanje
la cke 16.
7.. .gh S. 5: 161
Skakac se nc moze uzeti zbog 10. gS.
U pa rtiji crn i kralj je poeoo da befi,
ali brzo je dospco pod ma lni napad.
Druge primcre iskariStavanja slabih
potja cilal ae ce na<!i u prilofenim ~ ­
dacima za veib u.
Pone kad maze da se izazovc slablje-
nje celc grupe istobojnih polja i lada
naslaj e slabos t pcriferije. Jgra 1I ovak-
vim slucajcvirna lako se male shvati li:
zau zima jm!i svojim figurama ta oslablje -
na polja . napadac sve vise pojaca va
priti sak dok nc dodje . do kvalitalivne
promcne cilavc pozicijc - kada se pri -
tisa k pretvori u mat ni napad iii se pos-
t/gne zn ai:ajna malerijalna prednost.
U lJoz iciji Al atorcev - LcyenfB (str .
II~) crni jc na po tezu. Ako izvrsimo
analizu an a lognu onoj u prelhodnom pri -
meru (a mi liporno prcporucujemo Citaocu
da ovalevu analizu izv rSi samosta lno,
pre nego sio nastavi da i:ita dalje),
utvrdic!ema na osnovu mnogih pokaza-
tel ja da je igra pribliino jednaka.
Mcdjutim , u poziciji pos toj i jedna spe-
e;!icnost - slabost belog 1I odnosll nn
crna polj.:1 u centru. I crni cllcrgicno
113

Alatorcev LevcnFi s
Samplonal SSS R
Tbilisi, 1937
kor isti ovu pogodnost za scbe i za pro-
tivnikovu nesrec. u na taj nac in sto na
polj e e5 salje jcdnu za drugom skoro
sve svoje fi gure. Pog ledajte kako je
preciz no igra o velemaj slor Lcvenfi s.
I. .. Sg61 2. Tei De7 3. Te l So5!
Prvi gost na polju e5 . Beli ga odmah
uni slava, ali skaka cevo mesto odmah
zauz ima nj egov kolega.
4. Sf : . 5 S : e5 5. f3
Povec.ava se broj oslabljenih cmi h
pol ja.
5 .. . b6 6. S : 05 D : e5
Sada se na zlosrec.nom polju uslo-
lieil a dama.
7. Dd2 Ld7 8. De3 Tfe8 9. D : 05
T: 05
Igra cmog je na prv i pogled jednos-
tavna - salji sarno svoje figure na
po lje 05.
10. a3 as I I. b3 Kf7!
I sa rno "njegovo ve lica nstvo" spre-
rna se na kr itieno po lje kako bi li cno
predvodi lo ofanzivu svoje vojske u
zavrsnici.
12. Kf2 Kf6 13. Ke2 Th5 14. Thl
Ko5 1
Sada sarno lreba saceka li pogodni
momenat pa da kralj po pri jat nom pute-
Ijku jurne nap red , medju be le pesake.
1i4
15. Kd3 h6 16. h3 Tg5 17. Th2 Tg3
18. h4 Tg8 19. Kc2 g5 20. hg hg 21. Kf2
g4 22. Th5+ Kd4
i(riticni momen at je dosao - kralj
jc krenuo u odlucn i pohod.
23. Td l+ Ke31 24. Th7 gf 25. U I
II i 25. L: f3 T : f3+ i sledi sa h
lovcem na g4 .
25 ... Ke2 ! 26. Td3 Lh31 27. T : f3
T : f3+ 28. K: f3 L : fl. Beli pred.je.
VE t B E
Br. III. izanali zirajte poz iciju.
Pronadjit e nacin za iskori stavanje po·
ziciooih ci nit aca u igri belog.
BT. 11 2. Koje su tacke slabe?
Ka lw beli . igrajuc i prvi , moie da is-
kori sti slabos ti u protiv nickoj pozi -
ci j i?
VERTIKALE
Kada sma govorili 0 komb in acija ma,
vi deli smo od kolikog su znacaja
olvorene verti ka le. I u ob icnoj pozicionoj
borb i vlada nje li nijom mote da postane
cinila c koji obezbc dj uje pobcdu. Na -
Tac itO se to oscca u pozicijam a u kOjima
postoji sarno jeun a ot vorena linija i
nj ome vlada akli vn a strana . Desava
sc da na tab Ii ima nekoli ko ot vorenih
li nija i lada jedna od njih moie da
poslane od lucujuci "pta cda rm", te nj omc
figure napadaca prve provaljuj u u pro-
li vnicki tabor.
Metod igrc u pa rtij ama u kojima
od lucujucu utogu igraj u otv orcnc vcrti·
ka le je jednoobraza n. Jgrac koji ima
inicija ti vu koncenlri se na olvorenoj
lin iji maksirnalan broj teSkih rigura i,
pomaiuc i tu akciju svim ostalim bor-
beni m jed inicama, na kraju krajeva
vrsi proboj front a. A zatim slcdi stadi-
jum razb ijanja prolivnika u nj egovom
tab oru.
Allehfn Nimcovlc
San Remo, 1930
8 eli vlada vecim prostorom, ali sa -
rno to ne bi bil o ad od lucujuceg zna-
caja da nije usled il a ra nije planirana
Aljehinova ofa nziva na dam inom kril u.
Ka da ci talac bude ocenjivao ovu po-
ziciju (a dogovoril i smo sc da on to uv ek
Cilli) , mora uzeti u obz ir ne sam o s ta-
licoi poloiaj koji je pr ikaza n na dij<lg-
ramu v e~ i dina mik u dogadjaj a, Ij.
treba da obra ti painj u i na naredne
poteze i planove obeju slrana .
Alj ehin je odigrao:
I. a51 ScB
Crn i l eli da se sto pre oslobodi od
nellgod nog skaka ca na dG i radi toga
cak pristaje da sc iz lozi jos vetem
prostornom "guscnjuu •
2. S : 07 D : 07 3. a6 Df7 4. Lb5!
Kritican momcnat u partiji. Beli
na mcrava da otcra skal<aca sa potja
c6 i da prodre topom na sedm i red.
Posle razmisljanj a Nim covic donosi
odgo vorn u odluku : shvaliv si da je
prodor protivni ckog tapa na c7 23 nj ega
ravno propasti . on se op redeljuje da po
svaku cc nu zadrfi skaka ca na polju c6
i time preprcc i pu l proti vnikov im Ie!·
ki m fig urarna U srce crnog tabora. To je
ld ka odluka , a!i izn udjcn a.
4... s Se? 5. 0-0 h6 6. TfI n cB
7. Te2 DeB
Crni je cak sprema n i da se izlo!i
vczivanju na e6, sa rno da skakacu
ob ez bedi jos jedn u zastitu. Sudbina
cit .w e borbe ,'czuje sc Z3 poloiaj ska ·
kaca oa otvorenoj vertika li.
a. Tac! Tab8 9. De3 Te7 10. Te3!
Obratit e pafnj u na ova prestroja.
vanje. Teske figure naj opasnije prete
kada su napred postavljeni topovi a
odostrag ih podria va dama. NajboJje
je da se operacija prodora u protivni ck i
poloiaj izvodi u takvom borbenom po-
relku .
10 . . . Dd7 II. Tlo2 l Kfa 12. Del
Tbe8.
13. La41
11 5
 OdlucujuCi udar . Prctnja da pd ak
b4- kr ene naprcd primora va ernog da
i rtvuje pesaka, mada mu je sa sv im
jasno da ga to n e~e izbav ili iz ncp ri lika.
13 . . . b5 14 . L: b5 KeB 15. La4
KdB IG. h4 1
Crn i predaje. On ne moie bei g uoi·
ta.ka povuCi ni jeda n potez - sivorena
je poz ie ija iznu dice.
Udubile se u slcde~u pozi cij u. Pri
njcnom oecnj ivanju, slo ~c m o ucin ili
prcma prav ilim a koja sma usta novil i,
za kljuCicemo da be li im a izvesnu ,
i::. l ina nez na lnu pr ednosL
Ona se sasloji u mal oj prosta rnoj
premoci i u v lada nju dij agona lom o l- h7
Medjuti m, oee na se iz osnova mcnj a
kad pOlici ju raz motrim o sa sl anov ista
di namike pra va ea predstojecih okr sa ja .
Uac i ~emo da bel i ima sasv im konkretan
pla n o tv ara nja vcoma vaine li n ije na
kra ljevom kr il u. ba bi kasnije preko
te magi st ra le prodro u pro tiv nicld ta -
bor. Element i tog plana su: strelov iU
skok pesaka sa g2 oa g4 i g5 , iz mcna na
hG. posle c'!cga se otva ra mag istr a la
" gu. Na jedinoj atvarenoj li ni j i b~li
ce ima ti znatnu prednosl, a to z ilac i da
ima vcliku prednos t.
Dak le, kako je tekla odluc na bilka?
1. TI31
Vaina fin esa . Beli namerava da igra
g2-g4-g5. al i pre nego slo o t kri je
svoj plan, on se ma ksi malno priprcma
I 16
za slo bric osvajanje buducc ol vorene
Ii nijc. Eto za sta je on vee pri prcmia pre-
bae iv<.lnje ta pa preko f3 na polj e g3.
1. . . Sd6 2. g4 TIS 3. Kh I KhB
4. Tg i DdB 5. Tfg3
Posta se ne maze i z be~ i ot vara nj e
lin ije, bel l un apred raz mesla svoje lcske
fi gu re n 3 najpogodn iji naci n.
5 . . . Td7 G. g5 ! SI5 7. L: f5 ef
B. gh gh 9. Dg21
Beli je mun jevil o pos ti gao za sehe
najpogodn iju pozic iju - postrojio jc svo-
je tcske fi gure na olvorciloj l inij i.
Poz ici ja ima vrl o intercsa nt an spoljasni
izgled.
Beli preti da prodre po otv orcnoj
Ii ni ji na jednu a d i ri tacke pogod ne za
inv azi ju - gB , g7 i g6 . Crni Ireba
da odjednom brani sva tri polj a , ali
on 10 nij e 11 stanju da llc ini i uskoro ~e
doii veti sla m. Treb a jos skr enut i painju
citaoea na velik u snagu koju imaju
dva lop a i da ma kada sc na laze na
islaj vertik a 1i.
Prell o d l uc uju ~c 10. Tg7 sa slede~ im
II. Dg6 i mol om na polju h7. Olkl . -
njajuc i lu prelnju, ern i ne sme da ispu sti
iz vida ni odb ranu vai nog pa lja gB.
9... Td17
Crn i namer:lva da 11 8 10. Tg7 edge·
vor i 10 . .• DeB i aka hi tada beli odigrao
II. DgG. sledi lo bi 11. .. De4+ 1 12.
Kh2 Dc2+ 13. Tg2 D : g2 i crni bl
bio zadovolj an svajom pozicijom.
10. TgGI
Uveriv si SI! da bi prodor na polja
g7 i gB bio necel ishoban . bel i prod ire
nn l rece vai na poljc i pr isilj ava pro-
tivnika da kap itulira. P rct i 11. T : hG+
Th7 12. Dg7:j:\:.
10 . •. De7 II. TgB+
Ma ka ko ern i odgovori o. u iducem
potezu dobija mat.
VE t BE
Br. 11 3. P ron adjit e kako beli
moi c da iskoristi oi voren u "e" linij u.
Br. 114. Kako ~e beli naj bolje
iskori sl il i "c" vcrti ka lu?
DIJAGONALE
Sve sto je rcceno a vertik ali odnosi
sc i na slucajeve kad a odlucujuci pozi·
c ia ni c inil ac u borbi postaje jedna od
vafnijih dij agena la. Na pad ac za uzima
dij agona lu, koneent riSe na njoj svoj e
snage i zatirn ladaje prot ivn iku z8vd ni
udarac. Pri lorn, u posleclnj em jurisu
ne lIceslvuju sa rn o .. d ija~o n a l ncu figu -
re, vec i osta le Silage. koje blagov rcmeno
pri spevaj u na najvainlji sek lor fron ta.
I-I aj de da ana lizira mo i oeenimo
s l ed e~ u pozi ciju.
U pogledu sla bih !aea ka, zauzetih
vertikala , vladanj a ecntrom i ra sporeda
figu ra - dYe stranc stojc pr ibl ii no po-
djednako. Pada u oei vai nost vel ike
dijagona le a l- h8. Zasada njome vlada
ern i i cak se sti ce uti sa k da mu to dajc
prednost. Ali. mi sma se dogovor il i d.1
ne dajemo santO statick u ocen u pOlicije.,
ve~ i dinami cku i za to moramo imati
11 vid u log iku dogadjaja lokom prvih
nared nih poteza. Prelp osta vi mo da ~e
beli uspeti da izmeni ernopoljne lovce,
posle cega ~ e odj ednom pos tati cset no
slab i d ijagona la i polja aka crnog
kra lja. Ako, da kle. u oceni pozicije
po lazi mo od dina m iCkc s itu ad je. onda
f!emo, ba s zhog slabosti veli ke crne
dij agona lc. dati prednost poloiaju
be log. .
Eva kako su tekli dogadj aji u par·
lij i koju r.zmalramo.
1. Tb l !
Beli 'p rema po l"" b4 (iii b3) . a
za tirn nameraV3 da poslavi lovea na
poljc h2, radi izmene.
1. .. TeB 2. b4 DdB 3. Lb2 TbB
4. Dd2 bG 5. L: g7 K : g7 G. Dc3+
Prv i deo n3padackog pl ana je ost-
varen. Lovd su izmenjen i. dijagonala
117
jc znatno oslab ljena . Sada je crni pri~
l1udjen da po ,tavi peSaka na ro. t imc
st vara nov, vcoma oseUjiv, objckat za
napad belih figu la .
G. . .f6 i. Tb2!
Manevar koji nam jc vee poznat.
Beli prebaclije lopa na e2 i time stva ra
latentni pritisak po cen tra lnoj vcrtikali.
7 . . . Oe7 S. f41
Tci~i aktivnoj igri, crni je namera-
vao da postavi damu na e5. Najbolje
je da se ovakvi potezi bl3govremeno
spreee.
S. . . 0fS 9. Tbe2 TbdS 10. g4 Sh4.
II. S: 161
Dosta jednostavnim takti rk im uda ~
rom zavrsa va se precizno izvcden plan
belog, koji je bio zasnovan na pravilnoj
oceni pozicije. Crni ne moie uzeti ska·
kaca zbog saha lopom na e7 sa dob ija·
njem dame.
II. .. T : e2 12. S: d7+ KgS 13.
S : fS T : g2+ 14. Kh IT: fS 15. Te7.
erni preda)e.
Posle 15. .. Tf7 16. Te8+ TfS 17.
T: fS+ K : fS IS. OhS+ i 19. 0 : h7+
erni gubi i skakaca.
"Nije zlato sve sto sija", i obratno,
~esto se veliko i skupoceno krije u nep~
I imetnome.
1(0 bi rekao da ~e najvainiju ulog u
u nas tavku pa rtije odigrati di jagonala
a l -h8? Nju sada zatvaraju crn i pCSaci
i, cini sc, nema nikakve nade da <!e
: e otvorili.
]IS
Mcdjutim, dinami cl1a oeena pozicije
sugcri se l1am da erni ima ozbiljnu poz ici ~
onu prednost i da se ta predn os t og leda
ba s u tome sto erni im3 mogul!l1 ost da
iskoristi velik u di jagol13111 . Sledel!i plan
igre, podeJjen u iri etape, dovodi idcje
emog do trijumfa.
Prva i druga clapa plana: erni brani
peSaka d6. zatim os tvaruje potkopavanje
putcm poteza e6. Nij e dobro da se to
ut ini odmah, jer bi beli na d5 uzeo
skakacem , koji bi se tamo utvrdio i
njegovo prednje uporisle igralo oi
zl1acajnu ul ogu u suzbijanjll akeije
ernih figura . Eto zasto erni najpre vu ee
b7-b5-b4 i lera skakaca a polja e3.
Trc~a ctapa: poslc izmenc na d5
pomcriti pesaka e5 na e4 (neka bude
cak i uz irtvu tog pe!aka) i otvoriti
dijagona lu a l-h8, sto omogul!uje da
se pozieiji belog kralja zada od luc:ujuci
udarae.
A sada pogledajmo kako je ern i u
praksi ostva rio svoj plan .
I. .. b5 2. Sf! b4 3. Se2 c61
Prva clapa se bliii svom zavrse tku.
Sada bclome nc ide u ra eum 4. de
O:~ 5. O:~ 0:d6 ~ T:.
S : e4 7. Td7 Sf5 i erne figure poslaj u
vcoma aktivnc.
4. c4
Ovaj potez sarno olak sava zadalak
crnog u vodjenju napada posto jos ot-
vara i "e" Iiniju. Medjutim. i da jc be ll
igrao drukcije, erni bi opel imao znatnu
prednos t - Ispravan plan . zas nov an na
pravilnoj oceni poz icijc, nckako jc sam
po scbi doveo ernog do potpunog tri~
jumfa.
4. . . be 5. de D : e6 6. S : c3 TabSI
Iksori sl!avanjc olvorene linije za
napad - to jc prirodna reakcija ernog
na cclvrti potez protiv nika. Prilago-
djavajuti se novim prilikama , erni neslo
menja plan. Uzdrfavajul!i sc privre-
meno od polcza d5, koji olvara d ijago ~
nalc, on maksimalno nagomilava d ejst ~
va svoji h figura na olvorenoj "b" verti-
kali. To je ll ama ve~ poznati met od -
sreli smo se s nj im II prethodno m odeljku
poglavlja 0 sred isnjiei.
7. Sg3 Tb4 S. Td2 TfbS 9. Te l Ob71
1 sa ovim smo se vet up oznali -
ernc leske figure vde maksi malan pri.
lisak po olvorenoj vertikali.
10. Tec2 d5!
Zav rselak plana zapoeetog pre dc-
set poteza. Beli vi se ne sme da dozvoli
dal je pomeranje ovog pcsaka, a ne odgo-
vara mu ni izmena na e4. Zato on mora
da pristane na otvaranje igre.
I I. ed e41
Ostvarilo se sve 0 ccmu je erni sa-
njao. Sada jc lovae na g7 postao stra sn i
utesnik napada svi h ernill fi gura l1a
krilicnu lack u b2.
12. 0e2 57: d5 13. 5d I 5d7 14.
Tc4 T : c4 15. 0: e4 S : 03 16. S : 03
L : b21
' 3 kraju mali kombinaeioni trik.
17. Ob3 Lg7 18. T: d7 0: d7
19. D: b8 Od3+ 20. Kel
IIi 20. Sc2 Odl :jj:.
20 ... 0 : 03+ Beli predaje.
VEZBE
Br. 11 5. Kako beli iskoriscava
posedovanje dijagona le a2-g8?
Br. 116. Pronadjile pul ka pobedi
belog uz iskori stavanje dijagonale al-h8.
PROSTOR I CENTAR
Ova dva pozieiona pojma povezuje-
mo u jednu celinu. Stvarno, prednost
u prosloru mole sc posti~i sarno kad se
ima prevlasl u eent ru. Ako smo daJeko
nap red pomerili pe!ake na kIiiima, to
jos ne znaci da imamo tcrensku pred·
IIOS t. l ema potrcbc da sc poscbno ob·
jasnjava koliko je vazilo vladati veI! im
proo torom.
Takodje, nije potrebno ubedjivati
citaoca koliko je znacajno vladanje
\19
ccntrom. Onaj ko Im a snaia n centar
m Olc ponckad da stvara planovc u pu-
nOj saglasnosti sa svoj im icljama i st i-
10m: ima j u~ i jak centa r. on moze da
krcnc II napad na krilima iii da nastavi
da ..gusi" protivnika nnpredova nj cm
svojih snaga u ccntru. Centa r jc uvek
vcoma valno podrucje sahovske borbe.
jer sa rno kad se ojaca svoja pozici ja
moze sc mi sliti na napad na krili ma;
u protiv nom sluca ju vi uvek riz ikujetc
da pret rpite neuspeh sa svoji m planov i-
rna napada u momentu kada vas pro-
tivnik sprovcde potivu da r u centru.
"Protiv napad 1I centru , to je najbolj i pri-
govor na napad na krilu" - ova pra-
vil a treba uvek da imate na umll ka da
plani rate i vodite napad na krili ma.
Pozicije u cen tru odrcdjuju karak-
ter Sahovske bitke. Kad je centa r prel-
rpan pesacima. operacije tek u uspore-
nim tempom. a kad jc centa r sloboda n -
fig ure kao da sc utrku ju po "slobod-
nom polju". Ccntar moze ima ti razlicite
karakleristikc. prema cemu sc mOle po-
deliti na nckoli ko ti pova :
I. Napeti. nerazjasnjen i cent ar
2. Zal voreni cenlar
3. Siobod ni cent ar
4. Pokretn i cenl ar
5. Fiksirani cenlar
Igra kod nera zj3 snj enog ce nt ra je
razum ljiv3. Dak sc pesaci jos na la ze
u napetom poloiaju , nas je zada tak da
izidjemo iz te na petosti izvukavsi ko-
ri st za sebe. MOTllmo da se odlucimo
kakav centar ic limo da ostvarimo. Aka
icl imo da ima mo slobodan ccntar. mo-
ramo mcnja li pesake: ako l1 am vi se od-
govara za tvaren i ccnlar. onda porn era·
mo pesake dok sc nc nasione na protiv -
ni ckc pesakc isprcd sebc. Kada zaklju-
t imo da je za nas naj boljc reScnjc
fi ksirani centar, lada IlI cnjalllo pCSa ke
120
s li m sto osiavimo Jeda n par pesa ka ,
up rli h jcda n u drugog. Napc li cen tar jc
spccifican - iz njcga mogu nasta ti sv i
drugi: igra u tak" im sluca jcv ima - 10
je borba za najpogodniju Z3 nas pCSacku
poziciju u centru . Posto jc itbor r3zno-
Ii k. mi n~cmo poscbno ana lizi rali
pr imere na petog cc ntra. Ovaka v cc nt ar
moletc videti u mnog im pa r ti jama vele-
majstora.
Relf I(a rl os
Badell -Baden, 1925
Pesaci obcju strana cv rsto su zat-
voril i cent ar. Prirodno jc sto se igra
prcllosi na krila - beli te poku Sa ti da
povcde oranzivu na kralj cvom hilu, a
crni ~c pri prcmiti protivnapad na dru-
gom kraju tobl e. Doga dj aji se odvijaju
sporo. figure poku savaju da se preko
dalck ih krila probiju u la bor protivnika.
I. g4 b5 2. 15 fG 3. Dd2 g5 4. h41 hG
5. Th l be
Uskoro ~ c se iSI}Oslaviti da ova
izmen3 ide u prilog belom. ern i ne
moie da se dovoljno mobilise za ak tivna
dejstva i prirnoran je da sc ograni ci na
odbranu kral ja. On jednos tavno ne
sti f e da nesto predu zme na daminom
krilu. Eva Z3s tO se lrebalo uzdriali
ad it menc i odi grati, recimo, 5 . . . Se7.
6. de Sd4 7. Se3 ThS B. Th3 TbgB
9. TOld DdS 10. Sd5 gh .
Ka pitulacija . U dr ugom slucaju -
da crni nije ot vorio "h" liniju. to bi
beli sa m ucinio i 51.1 od l ucuju~ i m crek-
tom prodro bi u tabor crnog kralja.
II. T : h4 KI7 12. Kf2 DfB 13.
T : h6
Potctak kraja. Crni v ~ trp i mat e-
ri jalne gub it ke. Obi lazak kril a sa strane
kod za tvorenog cenira , na kraju krajc"a,
zavr sio sc uspclim prodorom u tv rdjavu
branioca.
13 . .. T: h6 14 . T : h6 Dg7 15. Da5!
Za vr sni skok sa dru gog kr il a. Crni
je pr inudjen na ka pitul aciju, jer nc
mozc da odbije l11 aln i napad belog.
U pozicij arna sa pokrctn im pesackim
centrom pHalljc sc ob icno postav Jj a
ova ko: ii i ~e se cell tar pomerit i nap-
red i ra zbitl s upro tstav lj uju ~ u nep ri·
jateljsku sa hovsku vojsku, ii i ce sl rana
koja se brani uspcti da za ustavi ofan-
zi vu nep rijaleljskih peSaka , da prodrc
svojim figu rama u olvore koji su sc
stvoril i izmedju proti vnicki h peSaka
i za tim da otp ocne efi kasn u protivo-
fanzivu. U ova kvo m slucaju napad je
osudjen na propas l, ii i je za duze vreme
zadria n.
Kotov Unciker
Medj uzonski tu r nlr
S altebaden, 1952
Kao signa l ta "apad pe.sacke armadc
poslufilo je pokrelanje cenlralnog pe-
~ka .
I. e4! cd 2. ed de 3. fe 505 4. Ddl
Se4 5. Le i
Privremcno odstupanjc bclih figura
radi jos si lovi tij cg skoka napred.
5 . . . Sh7 6. c5 TeG
Crni zuri da dovcdc figu re ta od.
branu kraljevog krila. Medjutim. jaki
beJi pCSaci u centru omctaju te manevre.
Vz to, i bele figure sa strahovitom sna-
gom stup aju u na pad.
7. Tel! SfB B. 515 KhB 9. Dh5
PogJedajte s kakvom lakocom bcle
figure stiill lin potrcbna mesta na fron tu.
To jc mog ucno za to sto snnia n pCSacki
ccnlar stesnj ava crne figu re i one nisu u
slanju da olll l'taju protiv nikove mancvrc.
9.. . Te7 10. Th4 Sh7.
II. S : gi!
Udar na poziciju kraljevog krila'
tipica n zn ovnkvc pozicije. Pr imerc ovak·
vog uda ra ve~ SOlO videli u poglavlju 0
kombinacijama. J ponovo ne mofemo a
da ne istak nerno vcliku ul ogu koju Je
odigrao jaki pesafki centar.
II. .. K: g7 12. L: h6+ KgB
N. 12... KhB sledilo bi 13. T : f7
crni bi mogao da sc preda.
13. Tg4+ Tg6 14 . eG! erni predaje.
Ponekad sc deSava da su po jedan
beli i crni pe!ak u cen lru uprti jedan u
drugog a na susednim linijarna. po pra -
vil u. nijedna od slrana nema peSaka. U
ovom slueaju radi se a fiksiranom centru.
Mada je igra u ovakvl m pozicijamn ns
121
izgled jednos lavna, l rai i se vel iko majs· NEPOYOLJAN POLOZAJ FIGURA
torstvo u vOdj enju maneva rske borbe.
~ ~ !'Ji .~ manj e fig ura , to cc se jace osctiti njegova

U tome je posebno bio jak svet ski

la mpion Mihail Bolvin ik.
Siolberg
~ . mpi on a l SSSR
ll i m'i'fI ~ Ovde cemo govori ti 0 mirnim po·
nadmoc za ci tavog skakaca.
~~i'~ e 5. Sh41 a6 6. • 4 Da7 7. 515 U B
Bolvlnik
aHUillUI
Ii il1 H.lU.~
tI
z icij ama u kojima se nepovol ja n pola.
fa j jedne iii nekoliko pro ti vn ickih fi·
B. Se4
Ratuj u~e a rm ije smanjuju Sf za
gura ne iskor iSc uj e me todom ostro
jos jednu jedinicu. Tako ~e se dot:i
Ii fl3 ~ IU takt ickog, ko mbin a tornog uda ra, ve~

Moskva . 1940
Pe!aei d4 i dS predslavlj aju upori l la
sa kojih figure mogu da uti cu na sekl ore
lahovskog fronl a. Dok beli jol ni !la
nije postigao u pravcu ovla davanja
tackama e5 i cS, crni ve~ vlada tackont
c4 i uci nio je sve sto je bil o mogu ~ no za
skok crnog skakaea na e4. Mi svesrd no
preporut ujemo cit aoc u da dobro uoci
s kakvom je preciz nos~ u Bot vini k zav·
Jadao cenlralnim poljima.
I. . .Se4 2. fS S: g3
Svi bra nioci polja e4 i c4 odm ah se
uni stava ju.
3. D : g3 Ld6 4. Df3 Le7 5. Dg3
U6 6. L: h6 L : d4+
Ova izmena pesaka ornoguCila je
crnome dOl uni sti v<li no up ori ste belih
fi gura u centru. Sada je citav ccnt ar u
vlasti crnog i on skuplja na cenlralnom
podrucju og roma n odred svojih ak ti vnih
boraca.
7. Kh I f61 S. Let Te4 9. Db3 SeS
to. Db l Te4
Poglcdajte kako su crne figure
cvrsto zauzelc centar. Nijcdna bela bor.
i'FjJ!~'!ll~
preci znost kojom je pos tigao odlucnu
prednost. Na izgled , svc su to obi cni
po tczi. a li njihova snaga leli ba s u
jed n o~t av nos ti za snovanoj na strik t nom
postova nju zakona s tra teg ije.
II . as Le5 12. b6 ab 13. Sb2 Te3
14 . Ld 2 Tb3 15. De2 Db5 16. Te l U B
17. Td l Te2
Ka ra kleris ti cna tra nsfor macij a - iz
centra uti caj cm og sc p rosir io na kra lje·
va kril o.
lB. De l T : h3+ 1 19. gh d4. Beli
preda je.
VE t B E
Br. 118. Sastav ite prav ila n plan
igre za belog. -==~=,...,..=,
.•••IU.
~ Hit
Jill fl • •
pomoc u tra jne opsa de i usporenih ma nc·
va ra.
Kotov Tajma nov
Turnir prel end c na ta
Cirih. 1953
Up ad lj ivo je da je pozicija crnog
ska kaca na a5 izrazit o nepovolj na. On
ne sa mo da ne moze da bud e aktivan
nego su mu pr ak ticno odrezan i i putev i
pov ratka u redove sopslvene vojske.
Sh va ti v .si da se ovaj mi nus u pro-
ti vni kovoj poz iciji za d ugo ne moze
pon iSti ti. beli je odl uc io da ne f uri s
akcijom usmerenom na rdja vo p la sira nog
konj a. Pl an mu je ovakav: koristec: i to
sto na kraljevom krilu crni, u stva ri,
ima jednu fi g uru ma nj e, otpoeeti na tom
sektoru oslru borbu. Ska kac. sa as
nikako netc mat i da na vreme stignc
na popri ste . A ta o kolnost obez bedice be-
dolle da crn i necc im a ti sia da suprot·
s ta vi belo m skakacu: njegov skakac na
a5 i dal je ce sc na laz iti " u autu*' .
S... 5 : e4 9. L : e4 b6 10. Dd I
Priprema se da na kra ljevo krilo
prebaci j darnu .
10. .. ab II . ab Ld7 12. DilS Le6
13. U 4 Sb3
Na jzad se i taj skakac pokrenuo,
a li je jasno da se i da ljim kretanjem ni
za jotu nece pri bl iiit i svom kra lj evom
krilu.
!4. Dd l Da2 15. h4 Sa l 16. h5 Sc2
St vara se utisak da skakac lu ta u
pomrci ni ne. na lazet i iz laz iz lavi rinta
u kome se na.sao.
17. Le5 Db2 lB. Le7 5a3 19. U 4!
Se2 20. De2
Crn i ska kac je uhvace n! Za to je erni
od mah pred ao partiju.
Sta to sll sti nsk i znac. i ka d se kale
da je pol ozaj neke figure nepovolj an?
Kada mol emo da t vrdimo da neka fi·
gura stoj i na loS-em mest u? Ta tv rdnj a
se mofe zasnivati na vise razloga. U
svak om pojedinom slucaju, u svakoj
poziciji , to pit a nje treba reSa va ti po-
sebno. Treba sarno ret i da to nije tako
teska stvar i da ce na si citaoc i moc i i
sa mi da razjasne pitanj e rela tivne aktiv·

,•••• iii ifil

bena jedini ca cak nijc u stanju da mu
sc pribli i i. Citalac treba da obra ti
palnju na Bolvinikovu doslednosl i
122
lorn nadmoc u fi g urama u odlu cnoj bici
i. naravno, donecc mu pobedu.
1. Tae l TaeS 2. Le i
Sve bele fi g ure ubrzano se prebacuju
sa da minog na kra ljevo kril o.
2... T : ei 3. T: e i TeB 4. T : eB
nosti figura.
U neki m slucaj evima figura mole
bi l i za uv ek izbacena iz igre i lada je
lako pobedit i protivn ika , koji, u stvari,
igra sa figurom ma nj e. Takvih sl ucaje·
6 Ii! (ltDlm .. va ima ca k i u partijama majstora.
~ .Uj;. }i~
g IUHiU.1li/J
L : c8
Beli rado menja lopove - 110 je
Evo jedne KapalJ lank ine partije, u
kojoj je on vodio erne figu re.
123

Beli je nespretno rasporcd io svoje
snage i svctski prvak je sa nekoliko
energ icnih poteza bllkvaillo 7auvek isk·
Ijuc.io iz igrc belog IOVC3. To je lI ~ i ni o
na sledcci nae in:
I. .. g5 ! 2. S: fG+ D : IG 3. Lg3
Lg4 1 4. h3 L : 135. D : 13 D : 136. gl f6
Sada bcli lovae g3 Ilikako netc moci
da sc izvuce iz kl opke, u koju je $.1m
upao. Preostaje sarno da Sf pokaic kako
je Kubanae laka dobio partiju. brzo
zapodenuvsi bilku na drugom kraju lab·
Ie.
7. Kg2 as B. a4 KI7 9. Thl KeG
10. h4 nbB
Crni ne obraca painju na dirljive
poku Sajc prolivnika da prcduzme l kciju
na kral jevom krilu. Njega zani ma sa rno
dam ina si rana tab le.
II. hg hg 12. b3 c6 13. Ta2 b5
14. ThaI e4 !
Crni odvazno krece 1I susrc t najve·
tim kamplikacijama - U sllstini. on
im a figuru vi se i neOla ccga da se plasi.
15. ab eb 16. eb3 T: b5 17. Ta4
T : b3 l B. d4!
Grcev it poku saj da 5(' irtvom pesaka
oslobod i priIi 5k~. Ali niSta viSe ne
pomaic.
l B. .. Tb5 19. Te4 Tb4 20. T: e6
T: d4. Beli predaje.
Ima slucajcva kada dYe iii nekoJiko
protivnikovih figura imaju los poloiaj.
Sovjelski Sampion je veoma pre-
finjeno osctio da dva erna skakaca
124
Botvinik :ltalbc'g
Medju narodn i lurnir u
Mosko;. 1935
slojr. nespretno i tu je okolnosl od l icno
iskoristio.
Na izgled, erni ska ka ci s toje aktiv·
no - sigu rno su branj eni, zauzimaju
centralnc poloZllje. U s tvari, pozicija
emag ima jedan krupan nedoslala k:
nijcdan skakac nc moie da ucini samosta-
Ian polez. Skakaci su uzajamno branje·
ni i u slucaju da odbrana otkaie, jedan
skakac ce Pils ti.
S\tojim fjnim manevrima beli to
odlicno iskorB~uje.
I. Lc3
Oba skakaca Ireba do kraja driali
na udaru. Na kraju krajeva. erni to
nece moc i da izdrzi.
J. .. DeS 2. Oe4!
Sve sa istim ciljem - oba skakaea
su pod udarom dame.
2... Oe6
Prelilo je 3. g4 sa os\'aj anjem jednog
ska kaca . Sada beli izbegava prelazak u
zavrsnicu, u kojoj bi erni mogao da
oslobodi svojc. skakace. U sredisnjici
za crnog je taj problem nerdiv.
3. D[4 Db5 4. Kh2
Beli ne IUri sa odlucuju~im udarom:
erni skakaci svejedno ne mogu nikuda
otieL
4.. . KgB 5. TeS Of!
Pri znaje kapilula ciju . Ali sl<ak ac i
sc ipak Ile mogu osloboditi.
6. L: [5 Se2 7. Lh7+ KhB B. T : e2
0: e2 9. 0 : [7. Crni predaje.
V£ i Rr:
Br. llg. Crni je na potezu. Kako
moze da postigne pobedll?
Br. 120. Pronadjile mogu~nos t. is- vara nje. cim su odigrani 5vi potczi koj i
kori scavanja nepovolj nog poloiaja
ernih figura .
PLAN :
Pb nska igra predsta vlja naj slozeniji perno u novu potieiju. mi odmah slva-
problem u Sahu. Sahista pocinje da spro·
vodi duboke planove tek onda kada
dostigne visoki slepcn !ahovske kvali.
fikaeije, pa i tada to svakome ne polazi
Zil rukom. Jp ak. Osnovne clemen te st va-
ranja plana mora da poz naje svak i
Sahista koji proucava .sahovsku lcoriju.
Sta je plan u sn hovskoj partiji?
Neki pogrdno smatraju da svaka partija
Ieee po jedinslvcnom planu. da Sa-
~l l s til odrnah posle otva ranj a. iii jos
I pre, s tvara pl an igre za celu partiju
i s tri klno ga sprovodi u delo. To nije
tac na . P lan je zb ir svih strate.Skih
operae ija koje slede jedna za drugom i
koje se svaki put sproYode prema poscb.
noj zarn isli . IIsaglasenoj sa zah teYi ma
da te pozicije.
Dakle, zb ir nekoliko opera eij a koje
smenj uju jedn a drugu. Ali. kakav plan,
kakvu sir<ltdku operaciju Ireba sprova.
diU U odredjenom momenlu? Od cega
zavise na si pl anovi? Odgovor se n a m ~c
sam po scbi : zavi se ad poloiaja koji jc
nasta o l1 a tJbli. a cija svojstva oce-
njujemo putem nnal izc.
Pogl ed. jmo kako Ireba da posl up a·
010 u tOkll part ije. t im jc zavrSeno ot·
sc navodc u pri rucni eima otvaranja .
pristupam o stvaran ju plana. Prvo ana·
liziramo pozicijll - raz laiemo je na
clemente. Za lim pra vimo sintezu -
izvodimo opstu acenu poloiaja obej u
stranB. Tek posle toga poc injemo sa
5a!,tavl janjem plana igre. Ocena nam je
pomogla da otkr ijemo dob re i slabe sica-
ne kako na !e ta ko i protivniko\'c pozi-
cije. Sada Ireba da odredimo operacije
koje I!e nam omogllciti da iskorislimo
dobrc stranc l1<1 se pozicije, tokodje i.
slabosti u poloi nju prolivnika Cim u
igri realizujemo ul\'rdjeni plan i dos·
ramo novi plnn. I tako to ide do kraja
partije.
Proana lizirajmo i ocenimo O\'u
poziciju. Crni ima slabc peSake a5. c6
i f7. Beli \'Iada olvorenom ,.r' linijom
i njegove figure su znal no aktiyn ij e.
Pret~e mesto zaut ima bela dam a. koja
sl,elja po dijagonali a2-cB.
Irnaju6 II vidu sla bosti u protiv-
nikovom taboru, koje je otkrlo 3nali-
125
 Karpov Spaskl
Met pretendenata
Lenjingrad, 1974
zirajutJ u glavi ovu POZICIJU (mi sma
dali kratku analizu, a cita la c moze pod-
robnije ana lizirati poziciju i izvest i
dctaljniju ocenu), Karpov je utvrdio
konkret an plan igre za narednu etap u.
On zeli da otcra fovea sa polja h4. zatim
da udvoji top ave na ,,(" Iiniji j iznud i
potet 17-f6. To ce os labit i tacku e6 i
omoguciti beloj dami prodor na to polje.
Eta, to je fa; kra tki ali vatan plan.
I
t. Sb II
Odlicno resenje. Skakac se preko
d2 prebacuje na f3. tera lovca na h4
i daje mogutnost topu d2 da stane ncl
polje f2. Istovremeno potezom c2-c3
beli C:e oterati jedinu dobro postavljenu
crnu figuru- skakaea - sa b4 na pa-
sivno polje a6.
t. .. Db7 2. Kh21
Vaina finesa - lovac se ne sme
pusliti na g3.
2. .. Kg7 3. c3 Sa6 4. To2l
Izbegava izmenu topova. Belome
su potrebna oba top a za prodor u pro-
tivnicki tabor.
4. . . Tl8 5. Sd2 Ld8 6.S13 16
Prvi dec plana jc izvr.sen. Sada beli
stvara novi plan. Ukra tko, ta; plan
je ovakav: be li prodire damom na e6 i
kombinujucl pretnju S : e5 I prodlranje
topom sa d2 na d7 olpoc in)e dlrektan
126
napad na oslab l)enl polola j cr nog. u
centru i na kraljevom krilu .
7. Td21 Le7 S. De6! TodS
Ovaj na izgled prirodan patez vadi
fors iranom gubitk u partijc. Medjutim,
nije laka naci neki baJj i na stavak za
crnag.
9. T : dS! L: dS
Ina ce beli uzima s kaka ccm na cS.
10. Td I SbS II. LcS ThS
12. T: dSI
Log ican zav rsc tak dva plana belog,
od kojih je drugi nastavak prvog. Poslc
12 . . . T : dB 13. Le7 erni ima ogromnc
gubitke. Zbog toga Spaski je odmah pre-
dao partiju.
Bro; moguc:ni h planova u sahovskoj
p;utiji je beskrajan. Druge primere raz-
li cil ih pla nova igre ci ta lae C:e naci u
pr iloienim za dacima za veibe, kao i u
partija ma maj stora koje bud e analizlrao.
A sada c:emo se zadriati na dva vazna mo-
ment a.
Prvo. Preporucujemo ci laoe u da
dobro zapamti ovo pravilo: bo lje je ig-
rali prema loscm planu negoli uopstc bez
plana . Nemojte se plasi ti toga sto ncC:ele
iz.abrati bas najbo lji nacin vodjcnja
partije; i to C:c u svakom slucaj u biti
bo lje nego ako se igra bet plana. Od-
sustvo plana je u sahu pogibeljno- bez
tacna utvrdjenog smcra u igri obavezno
c:ete dospeti u kriticnu poziciju.
Sokolskl Botvlnl k
Len/ingrad , 1938
Sada jc pozicija pri hlifno jednaka i
ishod susreta zavis ic:e od toga ko bude
igra o bolje. Majstor Sokol ski dalji
deo partijc ig ra bc-, plana, 510 sc kaie -
sarn o pomcra rigu re. Sup rotno njemu,
crn i se u svojim akcijama pridriava od·
licno promisljenog plana i oslvaruje ga
5 maksimalnom preeiznosc.u.
I. Se2
Vee! u ovom potczu malo ima sm isla.
Trebalo je organizovati napad na pesaka
c5 putem I. Sa4 i 2. La3. To bi bila igra
po planu. dok C:c sada sve vi se slabit i
uzajamna veza medju belim figura ma i
pozicija bclog posle svakog poteza biC:e
sve gora.
I. .. Lh61
Botvinik orgn ni zujc veoma jak pri-
ti sa k na polje e3 i na citavo kraljevo
krilo. Njegov jc prvi, planom pred\'idjen
ci lj - da uz odredjcllu kori st pomcri
pesa ka d5 na polje d4.
2. La3 Sg4 3. Dd3 SdeS 4. S: eS
D : c5 S. Sg3 DIG 6. Shl.
Vidit e Ii na sta su spale bel e figu-
re - one moraj u da se kriju u uglu.
A, kao !to je pozna to, ta kvim potezima
se ne dobijaju sahovske partije.
6 . . . d41 7. Do2 So5 S. cd cd 9. T : cS
L: cS I 10. Te l d31
Svaki potez crnog je deo dobro
smi sljenog plana ciji je cilj iksor isca-
vanje snage slobodnog pes.ka d3.
Njcgovo pomcra nje ern i komb inuje sa
prctnjama proti vni kovom kraljevom
krilu.
10. Dd l
IIi 10. D: eS1 D: 05 II. T: 05
d2 12. Le2 dtD
10 . . . Lg4! II. Dal d2 12. T: 05
d iD 13. T08+ T:.S 14. D: 16 Le2.
Bcli predaje.
I poslcdn;e. Kod veC:i ne pozicija
mo'-e biti po nekoliko planova, a mi iz-
medju nj ih vrsi mo izhor u zavisnost i ad
svog karaktera, stila ig re i trenutnog
raspolofenj a .
U ovo; pozieiji beli ima nn ras po-
Jaganju u najrnanju ruku tri jednako 10-
gicna plana:
I. On moze da zapoene ostar na pad
na daminom krilu putem b2-b4. pas-
tavljajue!i damu zaUm na b3 i pomera -
ju~ i pcs. ke dalje.
2. Veoma je temeljan drugi plan.
Sell igra I. Sh4 g6 2. Dd2 s prebaciva-
njcm dame na kraljevo krilo. Ostvarivsi
zatim potez f2-f4, beli postiie op asan
napad na kraljevom krilu.
3. Beli moie igraU I. Td2 i zatim
Ted I, de i Lh3. To ~c mu done Ii ozbiljnu
inicijativu u centru , iz koje docnije
rnogu proiziC:i znatni pozicioni iii rna -
tcrijalni dobici.
Tri plana isle vrednosti. Neka vas
to inspiri se pri izboru . Ne pia site se d3
c.ele poti krivim putem. to je bolje
nego igrati bez plana.
127
 RACUNANJ E VARIJ ANA TA
U praktitnoj igri na lurnirima i u
meecvima. sahisla sarno II rctki m. iZll -
zetnim slucajevima izvod i kombina -
ciju; znatno teSte on vrSi ana lizu pozi-
cije i donosi sud 0 njaj, posle cega stvara
plan igre. Medj utim, racunanjem \lar i-
ja nata on se bavi skora sve Vfeme prcd-
vidjeno za igru: ponekad to j e kral ko
"protrc3vanje" kroz niz kracih va rijana-
ta, ali u pojcd inim moment im a to moze
hil i veoma stoicn kom pl eks uzajam no
povezanih var ijanata.
Rac.unanje var ijslla ta - to jc sag-
!edavanje m og u ~ n jh svojih potera i ad -
govora protiv ni ka u najb l iicrn "odse-
cku" parti jc. Kada raz misljamo 0 slede-
ccrn potezu . mi proce njujemo sopstvcnc
mogucnc poteze j prona laz imo protivni-
kav odgovor. Pokusava mo da obu hva -
timo 510 je mogu~no vise pote23 i sagle·
da rn o sto yet i broj odgovora na poteze
koje narnerava rn o da odigrarno. Urneti
izvest i deta ljno racunanje, raz molri ti
na jveti broj rnog uenosti , tj. 2a dui i
peri od igre, za sto veci broj narednih
poteza - to je ono sto u velikoj meri
dokazuje majstors tvo sah isle.
Vain a okoln os l - kontrolni sa t stoji
pored sahovske table. Za raz mi slja nje
o potez ima i var ija ntarna dajc se ograll i-
1:£110 vreme - 16 poteza na jedan cas.
Igrac je, dakl e, obaveza n da mis li ne
sarno 0 tacnost i racunanja vee i da ne za -
padne u oskudicu vrern ena za raz mi s-
Ijanjc. To jos v ise oteia va nas zadatak
u racu nanju varijanata i mi smo zato
du in i da u nasem razgovoru im amo u
vid u i pr isus tvo Sahovskog sa la u toku
part ije.
Pr i racu nanju varijanata mnogi ,
ea k i jaki sahis li, naprave sitni je pro-
puste i ozbiljnije greske.
128
"Mora sc irtvova ti - pomisli o je
vodja bcl ih fig ur. - Ali gde? P rob.cu
na hG. Oak le, I . L: hG gh 2. 0 : hG
L : eS 3. T: eS Og7 4. Oe3 LdS - i
ni sla nisam dobio za figuru .
Moida ce b ili bolje na gG? -
lete la je slcdcea misao u glavu.- Tada
do-
dolali I. S : g6 L : g3 2. hg Ig. 3. T : e6
gh4. T: 16+ Kh 7. Nema m kva ill et a ,
pCSak d4 je slab. crn i lovae je veoma jak.
Ne vredi irivovati ni na g6.
Hajde da jos jed nom pog ledam irtyu
na h6. Moida eu pronaei pojacanje za
be log. Oakle, I. L : hG gh 2. 0 : hG
L : e5. Nista ne uspeva. Jos jed nom trc-
ba videl i zr tv u kva lite la - I. S : gG
L : g3 2. hg Ig 3. T : 06 gh 4. T: IG+
Kh7. Ope t ni sta".
"Pretrcavst ovako nckoliko puta po
va rijantama s potez im a I. S: g6 i 1.
L : h6 majstor koji vodi bele l igur e.pog le-
dao jc sa t. nBraeo rn oja I Skoro sam pola
casa mis lio. Cajt no t se pribJiiava".
I odmah, ne raz mi slja juei, ni minu ta
vise, povukao jc I. Lc3. Potez koji sarno
.. ucvrseuje" poz iciju. Sled ilo je: J. ..
S14! 2. Og4 hS13. Od l h4 i beli je od mah
morao prcdati part iju .
Pat kakve je greske naprav io nas
poznanik-sa hista racunaju ~ i varija nle
u navedenoj poz ieiji?
Prva greska. Bel i je poCco rac unanje
varijanata ne oznac ivsi seb i prethodno
one polcze koje ee razma trat i. On nil e
f za sebe odredio po te:ze-kand idatc. I ko-
nacno. propustio je da razmotr i potez
1. Le3. Pravilan pocetak ra cuna nja u
mislima uvek mora bili odredjcn tacnim
ulvrdjivanjcm po teza -kandidata: "Ra-
cunaeu va rijante s potez ima -kandidatima
I. L : h6 , I. S : g6 i I. Le3". I tek posle
toga otpoceti sa racu nanjem.
Druga gres ka . Bcli nije bio dovoljno
J
od lucan da vee posle prvog racunanja
I odsecno kaie scb i: .,Sve su m ogu~nos ti
I
i
raz motr ene, ja se od lucujem za potez ..."
Po pravi lu, propu sti uci njeni zbog kra t-
ko~c rac unanja zna tno su manji nc~o
I gubici zbog neod luc l1osti. Ko lebivos t
vodi u cajtnot i nes lavnu pogibiju.
Treen gre!ka . S eli je nekol iko puta
II pretrcavao" prcko jednih le istih va rija-
nata. To je rasi pn icko gubljcnje vre-
mena i snage.
Haj de da formu li scmo prav il an red
racunanja varijanata . To cerno uraditi
na prim eru is le pozicijc. Najpre cerno
odrediti poteze-kan didate koje cerno
raz matrati. Ima tri ovakva poteza:
! I. L : h6, I. S : g6 i I. Lc3. Zat im po
jedanput "prolaz imo" kroz sve va rij antc
I do one "dubine" koju odredjuju nase
sposobnosti i zahteva sa rn a poz ieija .
I
•
Izracunavsi svc po jednom. mi sc za us-
lavljamo i, nadjacavs i sasvim normalnu
FISer
Sa hovska olimpijad a
NaJdor!
II
Varna , 1962
5 Nt 1S0g
iel ju da jos jed nom razmotrimo sve
mogucnosti. donosimo konacnu odlu-
ku koji ~emo potez odigrati .
Analiza pozicijc prikazane na dija-
gramu poka zaee da beli da bi u~vrstio
svoju prednost, mora organizovali brzi
napad na crnog kralja koji se zaglavio
u centru . Posle kraeeg razmisljanja
obeleiicerno potez koji nameravamo da
igramo - 1. Tel i razmotrieemo sedam
mogum, poteln·kandidata koje mofe da
izabere crnL Zapamlimo ih u mislima ,
recimo, u slcdeecm poretku :
I. I. .. Tg8; II. I. . .06; III. I. .. hS;
IV. I. .. Sd7; V. I. .. L : g2; V I. I. ..
de; V I I. I. .. 05.
Sedam poteza-ka ndidatal
naravno. mnogo. U partijama obicno
To je,
ih ima lri-cetiri. Medjutim , treba biti
sprcman i na dugo rac unanje.
Redosled kojim smo naveli poteze-
kand idate je proizvo ljan; on mole bili
bilo kakav , zavisno od felje igraca.
Sada treba da razmotrimo var ijantu
po varijan tu sa svim rnoguenim peripeti -
jama veoma komplikovane Sahovske
borbe.
I. I. .. Tg8 2. T : e4 ! de 3. OhS
Tg7 (3 ... Tg6 4. 0 : h7) 4. SIS i beli do-
bija.
I I. 1. .. 06 2. OhS (preti 3. S : 06)
Lg6 3. 0 : dS 0 : dS 4. L: dS Ta7
5. Lf4 Td7 6. S : 06 Ie 7. L: 06 Sc6
8. Tacl i beli dob ija .
III. I. . . hS 2. T : e4 de 3. Ob3
o : d4 4. Le3 i napad belog od lucuje
o ishodu parlije.
IV. I. . .Sd7 2. Sc6 Oe7 3. L: dS
sa neodbranjivim napadom.
V. I. •. L : g2 2. K : g2 de 3. or3
Sd7 4. SIS Tg8+ 5. Kh I (S. , .06 6. T : 06
i 7. OhS =If) 05 6. Le3 i beli ima ogromnu
prednos t jer se crni kralj zaglavio u
een t ru tab le,
129

VI. I. .. de 2. T : e4 Dd5 3. 0[3 sa
prednosc.u belog.
VII. I. .. e5 2. D.4+ Sd7 (2 ...
Dd7 3. Lb51) 3. T: e4 de 4. SI5 Le5
5. Sg7+ Ke7 6. S15+ Kc8 7. Le3 L:e3
8. Ie Db6 9. Td I Ta7 10. Td6! Dd8
I I. Db3 De7 12. L : 17+ Kd8 13. Le6.
Crni predaje. Ova varijanta jc igrana u
partijl.
Razmot rili smo sedam komplikova-
nih varijanata i pri tom se ni smo baea-
kali ad j edne do druge varijante. Da bi s-
rno bolje zamisiili i predstavili seb i ~i ­
tav praces racunanja, mi cerna ga nac-
riati U obliku sta bla
(
I. .Stablo.
gde je na deblu pateL koji sma odabra li
1. Tel , a sedam varijanata predstavl jaju
sobom sedam grana koje se granaju dalje
na male grancicc. Ovu shemu cerna naz-
vali .,Stablom racunanja".
Pravilo racunsnj a koje SJl10 nap red
formulisali moiemo sada prikazati druk-
cije, slufeci se "stabJom racunanjall •
PoCinjuc.i racunanje varijanata nikada
nemojt. "trekarati" od gran. do grane.
130
"Protrcalt stc jednu varijantu - prcdjl-
te odmah na drugu. I laka do kraja .
Nikada se nemojte vra~ati na vc~ raz-
motrenu varijantu.
VEtBE
Dr. 12 1. Proracunajte potez I. Thgl l
lconslruisite "stab lo r a~unanja" .
Br. 122. Prora cu najlc patez I.
caD i kanslruiSite "slab lo ra cunanja".
TIPOVI PO ZICIJ A
U sahovskoj borbi jav ljaju sc poli-
cije razlic ilih tipava: zavisno od njiho-
vih specificnosti, na razlicite "aeine
vrSi sc izracunavanje varija nata u nj ima .
Pog lcdajmo , na primer, avu va rijantu
Spanske partijc:
I. e4 e5 2. SI3 Se6 3. Lb5 a6 4. La4
SI6 5. 0-0 Le7 6. Tel b5 7. Lb3 d6
8. e3 0- 0 9. h3 SaS 10. Le2 e5 II. d4
De7 12. dS.
Ovde sc viSe ne malerno ograniei ti
na opsla razmiSljanja - ,.budi na op -
rczu !1O Svaki neprijatelj sk i ispad mora
se predvideli, svaka varija nla tacna
izracunati. Ovde odluc:uje tae nosl pro-
ra eu na. konkretno izracunavanje svake
komblnacione mogutnosti, sva kog prik-
rivcnog takti ckog udara .
I jos neSto 0 razlicHim tipovima
pozicija . Probajmo da izraeunamo sve
mogutnosti varij an te. na primer, u
avakvom polo:iaju.
To temo ucin iti prcma pravilu koje
smo ustanovili. Naj pre temo odrediti
poteze-kandidate. Bite ih sedam, ito:
I. I. S : c6; II. I. Sd3; III. I. Dg4;
IV. I. Dc4; V. I. DdS; VI. I. Tadl;
VII. I. Sg4.
Odredivsi proizvoljno upravo ova-
kay redos led raeunanja. razgledatemo
svc moguc:!ne vadjanle:
I. I. S : e6 D: e6 2. Dg4 Dg61
19ra je jed naka - beli nema nikakvu
prcdnost.
II. I. Sg4 (preti 2. 516+ Kh8 3.
Dh4) I. .. h51 2. 5e5 S : e5 3. L : e5 -
opel je igra priblifno jednaka.
III. I. Sd~ Ld6 2. Dg4 15! 3. DI3
5aS 4. D: b7 S : b7 - pozicija je pa-
novO jednaka.
IV. I. Dg4 S : e5 2. L : e5 16 I Igra
jc jednaka.
V. I. Dd5 Sa5 (slabije je I. •• Tae8
2. Sd7 Ted8 3. Dg5) 2. D: b7 S : b7
3. Tfdl Tfd8 sa jednaklm izgl.dima.
131
 VI. I. De4 5d8 2. Dg4 5e6 3. Ta dl
TadS! pozicija je izjedna cena.
VII. I. Tadl S:eS 2. L:e5
Tae8 - igra je jednaka .
Razmotrili sma sedam varljanala
prema onim polez ima·kandidatim a koje
sma na pocctku odredil i.
<D
u
'""
.'"
q
i "'" ;;
•
.'"
0 "l 9 ~ 0-
~ se jos maze borit i.
2·:
2. "Grm".
Do kakvog smo zakljucka dos1i?
Da je u svim slucajevima poz icija jedna-
ka. Pa, sta da radimo? Sve zavisi od na-
seg raspolo!enja, borbenog duh a, po-
lolaja na turnirskoj tabeli. "1i maiemo,
aka to i elimo, da pristanemo na remi
(u svakom slueaju da ga predlo!imo).
malerna nastaviti sa manevrisanjem u
nadi da ~emo posti~i makar i malu pred -
ncst. Jasno je jedno: mi sma sproveJi
racunanj c prema pravilima.
A sada izracunajmo sve mog u ~ n e
varijante u ovoj pozi ciji:
Paste izvesnog prallc3vanja pozicije
uacifemo da za belog interesantnu mo-
132
gucnost predstavlja neocekiv an tak ti cki
udar I. Td8+ 1 Ide Ii ta !rtva ?
PogJedajrno varijantc. Dama nc m o~
ze uzeti tapa zbog mata damom na f7.
Preostaje uzimanj e kra!jem - l. . ,
K : dB, Sada da izracunamo ovu vari ~
jantu: 2. D : 18+ Kd7 3. D : g7+ Kd8.
Kra!; nc maze o ti~i na cG zbog saha
lovcem na d5, posle cega crni gub i damu,
4. Dg8+ Kd7 5. D : h7+ Kd8 6.
Dh8+ 1
51 abije j. G. Dg8+ Ke7 7. D17+
Kd 88. D18+ K d7 9. 06+ T : e6 i ernl
6 .. . Ke7 7. 151 Veoma opasan. mada
" Uhi" potez , Preti B. fG+ ,
7 .. . L : 15 8. Dg7+ Ke8 9. Dg8+
Ke7 10. D17+ i beli doh ij a.
Preb rojte - sasvim neprimetno iz-
rac unali smo varijantu od 10 poteza.
Ka ko je to mogucno? To je lako obj asniti :
im ali sma varij an tu bez ogranaka -
"goluU , Takv u vari jantu naz ivamo lI d eb~
lo", jer se ana moze na dij agramu n ac rta~
ti u obliku prave Iinije.
\/
~.
nDcbla"
Za razlik u ad "deblau prcthod ni Dak lc. !e>t mogufnlh odgovoro .
primer bio je omanji ngrm". Taka ~em o Jest poteza·kandidata, Pristupamo re-
dam izrac.unavanju svih varijanala_
ga i naz iv ati u na sem razgovoru o"s la b-
lim a racunanja'· . I. I. .. S : e I 2. T : e4 T : e-! 3. DgS
"Stabla ratu nanjaU sa gus tim , mna- g6 4. DIG sa brzim dobitkom .
gabrojnim granama mogu se nazvati I I. I. .. TeG 2. cd i zatlm sarno
nnepralaznom sumom" - upra va taj po- 3. L: eG. jer crni ne mole odgovorili
jam najbolje adgovara za mrScn im pati- 2... ed zbog 3. Dg5 g6 4. Sh6+ I 5.
cijama sa mnastvom komp likovani h i D: as.
v isepo lcz nih varija na la. PogledaJmo Ill. I. .. T:.4 2. DgS Tg4 3. Sh6+
u
i 4. S : g4.
jedan pri mer "nep rolaznc sume ,
Kotov Lisle In
IV. I. .. Ted8 2. DgS s.a 3. Dc7 i
taHa f7 se ne mole braniti.
Sampl onat SSSR V. I. . . D: e3 2. Dg5 Sh5 3. Tel
Lenjingrad. /999 i zatim 4. D : hS.
Vi. I. . . Te5 (ovaj pote:z je od.gran
u partijl)
2. 5 : d6 D : <3 3. D£4 d3 4 Te3!
Le2 5. S : 17 T5e8 6. eS Dd~ 7.
DgSI D : e4 8. Sh6+ Kl8 9. tf i <rill
nijc mogao da odbije matni napad,
Imamo Sesl kompilkovanih. \ iSe-
poteznih varijanota. ;.\ ko bi. mo s.adJ
nacr tali .,s tablo ratunanja" za ovu po-
Beli je na po lezu, Odmah zapafa mo ziciju, dobili bismo pravu .. neprolaznu
sumu".
da je beli stvori o ozb il jne pretnje na
kral jevom kr ilu . Posle neminovnog pro-
dora skakaca na 15. tofka g7 "pu cafe po
svim savovima", Cemu vodi hitno
uskaka nje ska kaca na IS? Da II crni
ima odbranu? A mol da te 10 jednostav -
no odvesti gubit ku va l nog pelaka c3?
Odgovor oa sva ova pitanja mote dati
tacna izra cunavanj e svih mogut ih va-
rijanta, Izvesterno ovak.1V racun:
Mi treba da utvrdi rno da Ii je mo-
gufan potez I. 5£5. Rodi loga oba vezni
smo da izra cunarno sve var ijante sa
mnogirn pote:z im a-kand idat ima koji do·
la ze U obzir kao odgovor na nd polez
I. S£5. Odrcdju jemo te po teze-ka ndida l• .
I. I. . .5: .4; II. I. .. To6: Ill. 4.
I. .. T : e4 ; IV. I. .. Ted8; V. I. ..
D : c3; VI. 1. • •Te5. ~ Nep ro l al n a Suma'"
133
 Tako smo dob ili Ir i tipa "stabla ra·
cuna nJa : "grml jc", ndeb lo" i nnepro-
lalnu sumu". Citalac te na prirn erirna ,
posle racu nanja varijl1n:tta . moci da
zak ljuci kakav ti p "stab la racunanja"
ima pred sobom.
VE t BE
Br. 123. Crni je na potezu. Pronadji·
te dobitak , izrac.unajte varij anlc, nacr-
lajte "stablo racunanja".
134
Br. 124 . Na poletti je crn i. Pron;;.-
djitc dob itak. Nacrtajte "sta blo racu-
nanj a".
Br. 125. I<ako dobija beli (na po-
tezu)? Nacrlajt!! "stablo ra cunanja·'.
POTEZI-KANDIDATl
Zavrsa vajuti odelj ak 0 racunanju
varijanata ukralko temo jos neS to reci
o dva momenta koji su it ekako vai ni z:t
tacno racunanjc varijanata. Tck kad sc
upoz na s njima, ci lala c cc moti da
shvali fin csc ra cunanja , naucice da iz-
begav a ncoecki va nc ncugodnosti pri
racunanju komplikovanih var ijanaia u
uslovima ograniccnog vremena za raz·
misijanje. Dak le. jos jednom 0 polcz i·
ma-kandidatima. 0 neoeeki va nim potc-
zima. 0 tak lickim uda rima i 0 "Iukavim"
potez ima.
Kada smo formulisali pravilo ra-
cunanja, kaza li smo: "Pre ncgo slo po·
tnete sa racunanjem obavezno prebrojle,
odredite sve rnogucne poteze-kand idate.
prec izno ih zapamlile po bil o kom re-
dosledu". Zasto smo tako slrogo tra ·
fiJi nabrajanjc poteza-kanditala? Zas·
to je pre poeetka racunallj a neophodno
da se otkriju svi polez i koj e temo u nas-
talo; poziciji razrnalrati?
Sve se 10 obja slljavOl vrlo jednos·
lavno. Prelpostavimo da sma poecll
sa racunanjem ne nabrojavsi u mislima
sve poteze-kandidate . Sia se moie do-
goditi? Potpuno je mogucno (a u groz·
~iCavost i Sahovske bitke 10 se deSava
veorna cesto) da pri racunanju varijana -
ta mi naproslo zaboravimo da razmol-
rimo ovaj iii onaj potez, a bas on moie
bili najbolji. Jer racunajuci varijante
!ahista obavezno gleda i na a sovnik -
koliko je jos ostal o vrcmena za sve po-
leze do vremenske konlrole - i ponekad
poeinjc da se nerv ira, furi I u loj groz-
nici jcdnostav no zaboravlj a da uzme u
obzir nek i od mogucnih poteza. A kad
se on navi kne da pre poeelka racunanja
pobroji i fi ksira sve m ogu~n e poleze-
·kandidate, procenat mogucnos ti da is-
pust! iz vida neki pOlez-kandidat zna lno
SI:! umanjuje.
U partijl koju su odlgrall V. Rago-
zln I A. Bolesla vskl 1953. godl ne doSio
je do ovakve poz icije:
Na potOlu je be ll . ernl tek !to je
frlvovao figuru . Bilo je osnova za
zrtvu - u prikazanoj poziciji viSc po·
ziclonih fakiora ukazuju na ve l ike iz-
glcdc ernoga da sprovede uspesan nOl -
pad. Bcli kralj je olvoren i cak je izi·
sao prema sredini tabl e. On moze
postati obj ekat napada svih crnih figu·
ra. Losu pozieiju zauzima i bela dama -
ta najjaea Jigura beJog besposli ci na
drugom kraju tabl e i ne uces lvuje u
odbrani sopstvenog kralja.
Istovremeno erne figure pokazuju
ogromnu aktivnost. Pr e t~i poloiaj za -
uZlma erna dama, kao i top ea. Skakac
i lovae koj i se lIalazi nn opasnoj dijago.
nali g l-a7 spremni su da zadaju
krnlju oselsn lIdar. U slucaju potrebe, u
silovit juriS mogu krenuti i pcSaci kra·
Ijevog kril a. Citava crna arm ija je sprem-
na za napa d.
Koji je najbolji nacin odbranc za
belog? ViSe dese tina minuta uirosio je
velemajstor Ragozin t ra:lc~i mogutnost
da dovede svoju voj sku u stanje najbolje
odbrambenc spremnO! ti. Razmatrao je
i ovu i onu va rijan tu ... Poglcdajte kakva
je komp likovana racunanja izveo beli
razmntrajuc i naj raz licitije odbrambene
poteze. On je proucavao mogucne po-
teze i varijan te:
A. I. Ld2 Sd3+ 2. Kl i L: d4 3.
ed D16+ 4. Kg I I s. da doblj a I 4. ..
D12+ 5. Kh t Se ll. I 4. .. D : d4+ sa
vet nama pozna ti m "zagu senim rna -
tom".
B. I. Db4 D : g5 2. D: b6 Dc3+
3. Kif Sd3 I bell nem. mogulnos t I da
otkloni dve pretnje mata damom - nn
12 I el.
C_ I. SI3 Se4+ + 2. Ke ll (2. Kl i
D : g3 i be ll maie da preda) De6 3.
S : 04 h611
Veoma interesan ina pozieija. Na 4.
L : h6 dol.zi -I.. . D : h6 5. T: d5
De l+ 6. Ke2 T : 04 + 7. Kd3 Db l+
8. Kd2 Lc3+ 9. Ke2 Lc5-t i em i dobi ja.
Konacno. posle 4. Da4 dolazi 4. . .
D : e4 + 5. D: e4 de 6. Sd4 hg i ern;
te lako dobili u za vdniei.
D. I. h4 h6 2. Lei D16+ 3. Kg I
D : h-1.
Kako god sada bel i igrao - izgu-
bile.
I. 4. Sgl5 Tel+ 5. T : 01 D : ot+
6. Kh2 D : c l i kraj ...
II . 4. Sdl5 Sd3+ 5. KI I D" 2 6.
Le3 L : e3 7. S : e3 T : 03.
Iff . 4. Sge2 T: e2 5. S: e2 Sd3+
6. Sd4 D12+ 7. Khl Se l 8. Td2 (ii i 8.
T: 01 D : e l+ 9. Kh2 Le7+ ) 8... Dft +
9. Kh2 Le7+ W. g3 (ii i 10. Kh3 Dh t+
1I. Kg4 g6 sa neizbefni m motam) 10 . . .
t35
LoS II. Te2 L : d~ 12. T: e l Lg l +
13. Khl D: <I.
IV. 4. Sf! Dg4 5. Td2 Te l 6. b4
Se4. 7. Td3 De2 8. Tl3 Sg3 i beli
gine.
Beli je ul oiio og roman trud racullaju-
ci varijante i na kraju Sf uvcri o da je
njegova pozicija bcznadeina. U partiji
on ie igrao I. Le i? i posle I. .. DI6+
2. Kg I Sd3! 3. h3 Tel+ brIo ie ilgubi o.
A spasa je ip ak bilal Da je ocli pra-
v llna ra ~ unao, prema shcmi a kojaj
sma govorili, sasvim je mogucno da hi
na sao spasa.
PoCev ~ i da nabraja i od rcdjuje
mogucne potczc-kan didal c. beli bi, na-
ravno, najpre postavi o sebi pilanj c: koji
j e mOj dlj. koji poz icioni zadatak moram
da resim?
1ma puna osnOV3 za prctp ost avku
da je beli tac na rormulisao 5VOj naj -
vafnij i zadatak; da za od branu kra lja
privedc maksimalne silage. u prvom
redu za luia lu damu a3. U tom slucaj u
on je morao poiraziti odgovarajuce
poteze-kandidate, pogodnc za ostva rc-
nje osnovnog cilja. Treba lo bi da raz-
motri poteze damom, za tim da zamisli
kako protivnik vidi va rij antu u kojoj
da ma juri prema kralju preko polja cl.
1 tada bi prona~ao spasonosni polez _
I. b41
Lako se moierno uveriti da bi uz
ova kvu odbranu beli spasao partiju.
Na primer: I. ..Se6 2. Le3 15 3. Sd : 15
D14+ 4. Ke2. iii I. .. Se4+ 2. S: e4
o : e4 3. Dc I ~ - dama se u pravo vreme
ukljucuje U odbranu kra lj a. Na jvere-
val nije je da hi se crni morao pomiriti
sa neresenim razulta lom posle I. ..
D : g5 2. be De3+ 3. Kf! D14+ 4.
KgI De3+.
Oakle.. pogreSsn sistem racunanja
varijanata koslao je belog najrnanje po.
136
la poena . N3damo se de ~c ovaJ primer
nauciti nn se citaoce dn racunaju vari-
janie prema napred prikaza noj shcm i.
Na kraju naseg razgovora a ra cu na-
njll varijanata J a sredi snjici ielimo
dOl skrencmo pa i nju cital aea na jednu
stvar. U sa hu. kao i u iivo lu. pored
neophodnog zakonomernog, posloje i
slucajnosti. One ne proisticli logicno iz
citavog proeesa promena pozicije, ali
se dosta testo srceu i postoje. Zbog toga
sa hi s l a· prakti ~a r mora umeli da na vre-
me primeti Ie slucOljnosli, dOl ih blagov-
l~llI(.nn preduli ilri. kako one ne bi imOl-
Ie orl[ucuju~i uti eaj na rezu lt at citave
partij l'. Mora se dobro upa mtiti da
slucajnm t u sahu. d o punjuju ~ i ncophod-
no. jcste spceificna forma ispolj avan ja
neophodllosti - da Sli sl ucajnos t i ne-
op hodnost uzaj.:mlno povezane. dOl idu
zajedno.
Jos ~el11o nd to r c~ i 0 dve pojave u
sa hu - 0 takozvanim lak liCkim udarima
i "Iukavim" polezi ma.
U part iji Op oecnsk i - Aljchi n
nastala je ovakva poz icija:
Op occnsk i jc ovde igrao I. Sf4.
On je v ideo ir tvu skakaca u sledeccm
potezu ernog. ali jc izracunao da ana
crnome ne daje vi se od remi ja veeitirn
sa hom. A Opocenski nije imao niSta
protiv remlJa sa svel sklm sa mpio-
nom.
U pa rtiji je ernl stvarno f rt vovao
skakaca :
I. .. S : 12! 2. D : 12 L : e33. D : e3
T : oJ 4. S : d5 .
Na izgJcd , be li ima odlicnu poz iciju.
On jc napao topa i istovremeno prcti
skakaccm dati sah na f6 sa osvajanjcm
dame. Gini se da erni ima sa rno jedan
pri hvatJjiv odgovor: on treba da polra-
f i spas u irtv i svog topa za lovea na g2
i daljc u vceitom sa hu. Medjutim. na
ncsrecu be log. svetski sa mpi on je ima o
sasvirn drugu ideju.
4. . . Te2! 5. Se7 De7 6. S : a8.
Najverovat nije jc ceski majstor u
tom trenut ku rekao u seb i: "Pa dob ro.
sada je remi". Avaj . ceka lo ga je zapre-
pasc ujucc izncnadjenje.
6 .. . Lh311
Strahovit potez, izuzeta n po svoJoJ
snaz i i cfikasnosli. Lovac je otisaa sa
napadnutog polja. <I Ii on jos brani
polje eB. Prcti jednostavan mat u dva
polela (p os le 7. . . De3+ ). dok bc li ne
sme uzeti lovra zbog forsiranog mal a u
cctiri poteza. Poz ieija be log adjcdnom jc
postaJa beznadeinil.
Da Ii ovaj iznenadn i udar proistice
i7. cilavog lokn prcthodne barber Lo-
glena. on s njom nije povczan - maglo se
des iti da tog udara i ne budc. Sahista
mora zna li da prcdvidi slucajnosti . da
oscti m og u~nos t njihovog pojav ljivanja
i da to bl agov remeno osujeli. A ako
vi sami pronadjete ovakve poteze i
iznenadite protivnika , to moie da bude
moc no orufje kojc u lrcn oka menja
citav 10k borbe .
Posle neoeckivanog protivnikovog
udara Op oeensk i je jos odigrao 7. Td8+
D: d8 8. L : h3. ali ie posle 8 . .. D : a8
predao part iju.
Mala primedba. Ima Sahisia. koji
cit av u svoju igru zasnivaj ll iskljucivo
na tra icnj ll slic nih taktick ih udara . koji
prj svakom potezu poslavljaju protiv-
ni ku zamke i izmi sljaju svakojake tak-
ti cke trikove. Ovde trcba rcci: uspesno
se kori sliti taktiCkom vestinom. umeli
primetili i osujetiti protivnikove udare.
pravovremeno otkriti njegovc za rn ke-
10 je vaino svojstvo sahovskog borca.
Mcdjuti m. ovaj neophodn i kvalite t Ire-
ba da ide up oreda sa majstorstvorn po-
ziciOlle igre. sa smislom za analizu i
ocenj iva njc pozl ctje I stvaranje dubokih
slrales kih planova. Sflmo harmonic-
nosi slita vodi rnaj s!orstvu i uspesima.
Nasu prot tome. svaka jcdnos tranast.
zagrejanost sarno za taktiku neizbeina
vodi ialosnim rezu ll at ima. dcgradaciji
stvaralacki h i sportski h uspeha .
Sah obiluje mnogim Jepirn kombina·
cijama. neaeckivani m efektnim pote--
zima. Na mene Iicna snaian uti sak asta·
vljaju tllkozva ni "prilvorni" potezL
Oni su, po pravilu "kralki" - figu rica
se porn era sarno za jedno iii dva polja.
a ip ak rczu lla! tllkvih poteza maze bili
i ' uzelno presudan.
Predlaiemo cilaocu da nn sledec.em
primeru sam rn zmo lri j(>dan ,.prih'olOi"
polez.
137
Pelrosjan Smislov je igrao damom na e5 zap rctiv si mato m
Turnir pretendenata u dva pot",. - I. . . 512+ 2. Kho!
Cirih. 1953 o : h2 #. 5mislov jc zbog toga uzeo
damom ska kaca na d3 i zali m Izveo
no\' U damu - dBD. To je dovelo do
remija. Medjutim, be li jc imao nn rus·
pol<lganju nooeekivan i "pritvorni po.
tez" koji bi mu donee pobedu. Sa I.
Dd611 on ne sa rno da jc otklanjao pret .
nju mata vee je obezbedjiv;)o i promociju
nove dame. a time i pobedu. "Pritvornc"
potezc. ka o 0510 vidimo. ponelcad ne
Poslednji Petrosjanov potez bio je prim c~uju cak ni najja ci vc lemaj-
Jagiea n i nametao se sa m po seb i: Crni stori.

TEORIJA
I PRAKSA
ZAVRSNICA ~~'--I
 OSNOV NE KARAKTERISTIKE ZAVRS NICE
U tok u borbe koja se odv ija oa
!ahovskoj lab l i snage obeju strana se
postepeno iscrpJjuju, pOlicija se pojed-
nostavljuje i igra prelaz i u poslcdnju,
odluclIju(!u razu - z3v rsn icu.
Zavisno a d toga u kakvoj je situa-
cij i partij a pres la U z3vrsnicu. pred ig-
raccm se pos tavlja jedan ad t ri mogucna
za datka. Ako j e materijai no iii poziciono
prcimw!stvQ na nj egovoj sl rani. on
mora poku sa ti da rca lizu je to preimuc-
siva j postigne pobed u. Ali aka je pred-
nas t oa protivnikovoj slrani . on da lreba
naslojati da se spretnom odbranom ta
prednost neutrali se i taka partij a svede
na remi. I, najzad , a ka U s rediSnj ic i ni
jednoj s tran i nij e posla za rukom da u
svoju kori st poremeti rav notefu. moic
Sf pokU Sa ti da se s t ckn e prednost up-
rav ~ U ovoj poslednj oj e lapi partij e.
S obzirom na karakt eri s t ike borbe
zavrSnice se mogu podeli ti n a dye osnov-
ne grupe. U prvu grupu s padaju zavr-
sn ice u kOjima jedna s tra na ima sasvi m
rea lnu p rednos t u ma terijalnoj s nati i
za to poku sava da zav rs i pa rtiju ma tira-
nj em proti vni ckog kral ja. sto druga s tra-
na, naravno, nas toji da izbcgne. Te
zavrs nice (mi (!emo ih nazva H t ehni ckiml
su vel! davno izucene i teorija ima 0 njim a
po tpuno odredjeno mi sljenje. Ogromna
vet ina zavd nica koje spadaju u ovu
grupu su elementarne i uce se pei pr vom
upoznavanj u sa Sahovskom Igrom. 2 ato
sma tramo da i vi poznajete tehn icke
zavrsnice.
U drugu, zna l no ve~u, grup u spa-
daj u takve zav rsn ice u koji ma Sf! ras-
poloiivi m snaga ma, po pravil u, ne
moze ma tira ti protivnicki kra lj. pa se
moraju trat ili dr ug i pu lev i ka pobedi.
J eda n takav put predstavlja napredo-
vanje pesaka sa ciljem da se oni pretvore
u dame i ti me s tekne prcdnost u snazi,
dovoljna za davan je mala. Takvi zav-
rSeci pa rtij e preds tavl jaju sam i sobom
zav rsn ic u igre, iii kr a~e - lavrsnicu.
Njihovom prouca vanj u b i ~c , uglavnom.
po,veton ovaj deo knjigo.
Dakle, mi smo pre svega ostalog
ut vrdi li da se u zavrSnici pojavljuje
novi s trates ki cil j - prel varanje pe-
Sa ka u damu .
La ko jc odredi ti i ostale karakle-
ri s ticne osobenosti zavrsnice. Ako kra lju
ne preti ma t. on mote da "slobodno
diSe'\ mote izi(! i iz svog sk loni s ta i
aktivno uc.esl vova ti u borbi. To znaei
da kra lj u zavdnki postaje aktivna.
ofanzivna fi gura. On mote da napada
protiv ni eke figure i pCSa ke i testa prvl
up ada u proti vn icki labor.
Posta u za vrsnici ostaje malo figura
na tabli, njihova rela tivna vrednost
se p ov~ava . Dok je u s r e d i~ nj i ci t esto
dovoJjno za pabedu a ko se stvori od.
I4l
 lucujuca premoc. u snngal11a na jed110m treba zna li relalivno lI1a lo: - karak lc-
delu table, 1I z.1Vrsllici je, po pravilu, ris li cne osob ill c pojedinih figura, Osnov. Br. 126 Br. 130
vaino ne sa rno Ulncti aktivirati sve ne met ode igre, tipicne pl anovc, neke
postojeee snage pojedinacno vee i orga- vaine teore lskc poz icij c. Sve cete 10
nizovati njihovo IIzajamno dej s{vo. Pra- nac ; l1a s lranicama ovog dela knjige.
vilno odigrati zavrsni cu mat i postici Zavrsni cll tre ba ulll eti igrati. Ma
maksimalnu aktivizaciju i preciz no sa · kako bilo veli ko preimuc.." lvo 1I sredi s-
dejstvo svih raspol oi ivih borbenih sn'lga. njici . vcoma cesto put rca li zovanja log
Posto je II zavrsnici str.,t d ki cilj prcimuc"lv3 vodi prcko zBvrsni ce, a liZ
pretv3ranje peSa l\a 1I damu, log ieno slabu lehniku mogucno je da sc nc do-
je da se uloga pcsaka u zavrSnici naglo bijc ni dobijella poz icija . Dobra tehnika Mat u 7 poteza
povecava. Ook u sredBnjici vi~ a k od reali zacijc preimucstva j este siguran Mat u 4 poteza Br. 131
Br. 127
jednog pesaka obitno nc igra presudnu zll nk jakog ~a his t c. Nije slucajno, na
ulogu, dotle u zavrsnici vi sak jednog primer, ~ to su svi cllven i majslori, svi
peSaka u mnogim slucajevima je pot· svelski sampioni virtuozno igrali zavrS·
puno dovoljan za pobcdu. nice.
ZaUm, dok se u srcdi snjici plallovi Neiskllsni sahi sti po pravilu nas lojc
oJeju strana. po pravilu, odredjuju u da izlJegnu pojcdnoslavljenjc pozicijc
skladu sa uku sima i fanta zijom prot Iv· smatraju ~ i da ce u zavd nici igra pos·
nik~, u zavrsnici plan jc uglavnom lIslo\,- tati dosa dna, da nete biti toliko bogata
Ijen specificlloStu pozicije i, nezavisno mogucnostima ka o sredi snjica. Medju-
Mat u 5 poteza
od slila i uku sa, svako mora da izabere tim, to jc pogrd no rni slj enjc. U zavr-
otprilike jedan te isti put. Taj Pllt je snici irna dos ta pros tora za fantaziju' Mal u 4 poteza Br. 132
Br. 128
najceSte tipican za odredjeni tip zavr s- sa rn o da bi se taj deo partije zavolce,
nice, i sa rno on vodi do cilja. treba znati i razumeti njegove specific-
I poslednje. Posto u zav rsnici ima nosti. ' Treba sav ladati tehniku. I lada
relalivno malo figura i pCSaka , ona se ~e vam za vr~nica otkr iti svoje cudesne
moze klasificirati i prouCavati lakSe tajne, postace yam isto tako interesanlna
od drugih (aza igre. U razvoju saha to· kao i sredi snjica.
kom vekova do tancina su proucene i Najzad. kako jc isticao jos svetski
izanalizirane desetine pozicija u zavr- Sampion H. R. Kapab lanka , izucava·
snici. U njima je tacno ustanovljen nje zav r ~ nica korisno jc ne sarno radi
krajnji rezuitat, pronadjeni su najbolji boljeg igranja u ovom delu partije, ve~ Mat u 5 potcza
planovi igre za svaku stranu . U talevim i stoga sio se time u sav r ~ava razumeva- ~Iat u 3 poteza Br. 133
pozicijama znanje izbija 1I prvi plan, njc pozicije i op sle shvatanje saha i Br. 129
i tak i n ajve~e majstorstvo ne moie iz· poboljsava igra u celini.
men iti neizbeini rezultat. Na laj l1a-
tin dolazimo do zakljucka da, u pore-
djenju sa sredisnjicom. u zavrSnici raste V£i8£
uloga leorije. ul oga znanja. U sustini ,
mnoge pozicije u zovrsnici prcds tavljoju Ne su mnjamo u to da dobro pmna-
logifne zadatke sa strogo jedi nslvcni m jete tehnicke zavrSnicc. Radi vclbe.
poku~ajte da pronadjete najbrfi put
reSenjem. do cilja u sledeeim pozicijama (na po-
Nemojle se plaSili, u zavrsnici tezu je bel i):
Mat u 7 poteza
142 143
 (III I. •. Kb8 2. Kd7); a ako se erni kralj
nalazi na d8, onda od lucuj e nap red ova nje
pel aka : I. e6 Ke8 2. e7 Kb7 3.
Kd7.
Nastavlja ju<!i ana li zu. lako cerno
zakljutiti da bc li post iic uspeh ukoliko
njegov kra lj moze da zauzmc polj e eG
ili b6. pri ce mu n ije vaz no gdc sc nal az i
protivn icki kralj .
PES ACKE ZAVRSNICE U teori; i pdack ih zav rsni ca ov ih
scs i po lj a - b7. e7. d7 . b6. e6. d6 -
dob il a su naz iv k I j u c n i It pol j a
. KRALJ J PESAK PROTIV KRALJA na potezu erni. m o ra~e da igra I. Kb7.
Evo 105 jcdne vazne pozicije uzajam-
ne iznudicc. Ovde su kljucna pol;a
b4. e4. d4.
Pogledajmo. Neka je erni na potc·
Zll. On jc prinudj cn da "aslavi l. . . Kb5
(iii I. .. Kd5). posle toga dolazi 2. Kd4
(odnosno 2. Kb<1). Sada pdak automatski
iz laz i u damu. na primer: 2... KeG
3. Ke4 Kb64. Kd5 (obilaienje) 4... Ke7
5. Ke5 Kd7 6. Kb61
Ostvarivsi ohilazni mancvar kra ·
Ijem. beli je zauzeo jedno od kljucnih

Kra lj orneta pre tvaranjc protivni·
\ ckog pesa ka u darnu posto za uz irna jedno
! od polja na nj cgovom putu. Ali , on se nc
. moze vecito na laziti na tom polju.
Red vucenja potcza primorava ga da
odsl upi. da oslobod i polje koje je doll e
zauz imao i da pesaku otvori put. Uz
I podrsku svog kralja peSak ~e kre·
! nuti naprcd. Na kraj u krajcva. svc
' ~e se sves ti na ovu krit icnu poziciju. u
kojoj kralj vise nema moguc nosli za
odstupanje.
Prcd nama jc pozi cija uza jamne iz·
nudice (cugevanga) . Pravo na prvl
potez nepovoljno je za obe strane. A.ko je
beli na potezu. mora odi grati I. Ke6,
!to dovodl do pata I remlja. Ako je
,
pos le cega beli v uce 2. Kd7 i prctvara
svog pcsaka u damu.
Pomcrajuc i pC Saka napred. bc li
mora n'lstojati da dobijc pozici ju kao na
dijagramu 5 tim da erni bude na po tezu.
dok erni leii da u ovoj pozicij i na po te·
zu bude bel i.
Poku saj mo da sa mi odredimo kada
je to mogucno.
Pog ledaj mo paziciju s pesa kom na
e5.
.I asno je da ako beli kralj uspe da
zauzmc jcdno od tri polj a ispred pesa ka
(b7. e7. d7). pe!a k ~e au toma lsk i
poslati dama. Poku sajmo da od redimo
kakav ~e bili relU lia t a ko je bell kralj
na polju d6. Ako se prl tom erni kralj
na lazi na eS. onda odlucuje obil azni
manevar kraljem: I. Ke6 Kd8 2. Kb7
pcsaka e5: osvoji Ii beli kralj maka r
jed no od tih pol j a, beli cc lad a ostvariti
svoj cilj - prclvaranje pcsaka u Na 1. .. Kb3 erni naslavlja I. .. Kb5 .
darnu.
ern i ce od riati u zavrsnici remi
ako ne dozvoli bclom kralju da dodje na
kljucna polja. Lako je ustanovili da
za to pri poloiaju belog kra lja na d5
ern i kra lj mora biti na d7 iii e7. a pri
polozaju belog kralja na b5 - na b7
iii e7. U tom sillcaj ll posle potela 1. e5
erni kralj se mora pov ut i tako da na
2. Kb6 iii 2. Kd6 im a na raspolaganju
polez 2. . . Kb8 iii 2... Kd8. Na pri·
mer, kada mu je kralj na e7 , erni ima
jedini spasonos ni odgovor - I. .. KeS.
ko; i odgova ra svim postavl;enim uslo-
virna . dok I. .. Kd8 (iii I. .. Kb8) posle
2. Kd6 (iii 2. Kb6) 2 . . . Ke8 3. e7 dovod i
do iz nudi ec i poraza crnog.
polja i moze prevcsti peSaka u damu .
Druga je stvar ako je na potezu belL
a na I. Kd 3-Kd5. ne puslaju~i napred
be log kralja. Pos le 2. e4 Kc5 3. Ke3Kc6
(mogu~no je i 3... Kd6 i 3... Kb6)
4. Kd4 Kd6 5. c5+ Kd7 6. Kd5 Ke7
7. e6 Ke8! 8. Kd6 Kd81 i. kao !to nam je
vet poznato. erni remizira.
Tilko sc vodi borba za kljucna poJja.
Oa nc pusti protivnickog kra lja ni na
jedno od tr i kljucna polj a erni je uspeo
na jedi"i mogutni naein - slavio jc
svog kralja ispred protivnikovog iii.
kako se to uobieajeno kaze. zauzeo jc
opoziciju. Opozicija kraljeva je za
slabi ju st raml jedino sredstvo barbe
za tri klj uc:na polja. koja se nalaze jedno
pored drugog na istoj lin iji.
U neki m sahovski m udibenicima
glavna painja u peSaCkim za vrsn icama.
se posv«uje opoziciji kraljeva. To nije
sasv im pravilno. Mi cerno jos vise pula
videli da je upravo borba za kljucna
pol ja lajtmotiv vetine pCSackih zavrsni·
ca. J sarno u slucaju kada sc tri kljucna
polja na lazc jedno uz drugo na islaj Ii-
niji, mora se teiiti apoziciji kaka bi sc
izbeg lo obilaienje.
PokuSaj mo da pranadjerno resenje
pozicije na dijagramu polaleci ad teorije
kljucnih polja.

144

Kljucna polja pes. ka e3 su d5, c5 ,
b5. Dak l., ako beli kralj bude na d4,
crn i kralj mora biti oa d6. aka beli kralj
dodje 08 c4 - cnda na eG, aka je be li
kralj oa b4 - oa b6. Na svako a d ova
tri palja beli kra lj st ite Z3 isti broj po-
leta - tri. Istovremeno crni kral j oa pelje
d6 stile u dV3 pole.z.a. na c6 - u tri, oa
b6 - u ccti rL Elcmcntarna arilmetika
pokazuje da ukoliko beli kralj odmah
krene oa polj e b4, crni netc dospeli da
zauzme polje b6 i izgubh~e parlij u. Na
laj nacin prona lazi mo resenj e:
1. Kc21 Ke7 2 . Kb31 Kd6 3. Kb4!
KeG 4. Ke41
Crni je u iznudici j ne moze izbc6
obilazni manevar belog kral ja . Zauzev si
jedno a d kljucnih polja , beli posUie
eilj.
Ako jc pcsak ivi cni a protivnicki
kralj zauzima pelje isprcd pesaka, on
se vi se oe mote isli snuti - zbog pata .
Medjutirn. i ivicni pesa k ima kljucna po-
Ija i ukoliko njih zauzima kralj jaee
st rane - peSak oapreduje u damu .
U pozi ci ji oa sledecem dijagramu to
su polja g7 i gS. Deena pozicije z3visi
ad loga ko je na polezu. Ako Je na polezu
beli , on uspeva da zauzme kraljem polje
g7 i poslilc ci lj :
I. Kg4 Kc5 2. Kg5 Kd6 3 . Kg6 Ke7
4. Kg7 I crni ne mole spreeili izlazak
befog peiaka . Druga Je slvar ako je na
l46
polezu erni: 1. .. Ke5 2. Kg4 Kd6 3.
KfS Ke7 4. Kg6 KfB 5. K117.
Beli je prinudj en da povuce laj po-
tez. U protivnom, crni krillj ~e s ti~ i
u ugao, odak le ga viSe nij e mogucno
istisn uti.
S. . . Kf7 6. h4 1([8 7. I1 S Kf7 B. 116
KfB i beli s lojl pred Izborom k.ko d.
izvede rem i - da sa mag scbe patira
iii da dovcde crnog kra lja u pal·poziciju.
P ogledajmo sada sluCaj kad. su
aba kralj a udaljcna ad pesaka.
Ovde rez ultal zav is i od toga ko jc na
potezu . Ako jc na pol czu beli, on ~c
uspeti da svoga pcsaka p relvori u damu:
1. bS Kf4 2 . b6 KeS 3. b7 Kd6
4. bBD+
Ako je na potcz u crni, on uspeva
da s ligne pe .. ka: 1. .. Kf4 2. bS Ke5
3. b6 Kd6 4. b7 Ke7
Da bi se bn:o moglo odrediti da Ii
kralj stife pdaka, u ovakvi m zavr sni~
ca lna kori s li sc lakozva nonpravilo kvad-
ralau ,
Kvadral pela k. b4 (b4-bB-fB-f4)
oznaeen je na dij agra mu neprek inulom
crnom li nijom.
Pravi lo kvadrala sasloji se u s ic-
de~em: ako se kralj nalazi u kvadralu
pesaka iii. budu ~ i na po lezu mofe uti u
t<lj kvadral - on s liie pe saka . U pro-
livnom s lu caju - ne s li fe ga.
Kada se pesak nalaz i nn poee tnom po- . 8r. J 36. Bel i je na polezll. Zadatak
lolaju. dak le kada on moze da se pomera Je analogan prethodnom.
za dva polja napred, kvad rat se mora
obelef iti za jedno pol je isp red pesaka.
VEl.8£
Br. 137. Beli je na potezu. Njegoy
j e zadalak: dati pe!aka , ali ne pustiti
protivniekog kra lj a na kljucna polja.
PokuSaj te da resile taj zadatak.
Br. 134. BeH je na patezu. Njcgov
POUA 1 RASTOJANJA
kralj je vet zauzco kljucna polja. No.
P odsetimo se nil ana s lo nam je
da Ii on sme do pameri pe saka ?
pozna to 0 klasifikaci jama pes.k•.
Pog lcdajrno dij agram.
Dr. 135. 8 eli jc na potezu. On mora
da osvoji protivnickog peSaka i za uzme
klJucn. polja svog pes. ka . Kako Ie lo PeSaci b4 i b5 - karakteristicna je
posli~l? da s u se ani "sudarili celom u telo" -
147
zovu se blokirani pesaci t jcr su pos ta li
nep okretni. Pcsaei cSt cSt g5 su s lobodni t
jer nn njihovom putu nem:! prolivnickih
peSaka. Siobodni pcSaci sc medju sobno
razlikuju . PCSak cS je branjeni slobodni
pes.ak, dok su peSaci e5 i g5 - usa mljeni.
PCSak a6 je za05 lao. Aka bi se oba kralja
na sla oa daminom krilu , onda ee Sf
pcSak gS, koji je najuda ljeniji, zva ti -
udaljcni slobod"i pesak.
Mozemo da zam is limo najrazlicitije
polohje pesaka i z.a svakog od njih
moiemo naCi njihova kljucna polja.
Eva primera:
Imamo najobicniju pozic iju sa blo-
kiranim pesakom. Prvi zadalak belog
je da osvoj i protivnickog peSaka, a z.a ·
tim da svog pesaka pretvori u damu.
Oakle, plan belog sasloji sc iz dva dela.
Jasno je da ako beli kra lj bude zauzoo
jedno od po lj a - eS, IS, gS, as, bS, eS,
gubilak ernog pe5aka biee neiz.bcian.
Prema tome, i la polja mofemo sa
pu n im pravom nazva l i kljucnim poljima
aka njih zauzme kra lj jace strane (u'
ovom s lucaju bclog), to ee omogueit i
poslizanje p rvog cilja.asvajanje pe saka.
Zilaci , blok ira ni pesak ima svoj
sistem klj ucnih polja. Usput cemo na ·
glasiti da postitanje p rvog cil ;a (os-
va janj e pesa ka) jos n iSla ne kazu je 0
izvrkn ju drugog dela p lana (pretva ra-
nje pd,aka u damu). Pretrpevsi neuspeh
148
u borbi 7.<l pcsaka i Izgubivsl ga, sla·
bija stral1a moie I da ne dozvoli protiv·
nHm da svog peSaka pretvori u damu.
S takvim slucajem upravo se ovde
sreeerno. Buduci na potezu, erni je
pr imoran da pusli prolivnickog kralja
na kljucna pol ja svog pesaka. Na I. . ,
Ke6 sledi 2, KgS Ke7 3. KIS Kd6 4. KfG
KeG S. l(eS i erni gubi pesaka.
Ali zaUrn 0 11 na s tavl ja 5... Ke71
G. K: dS Kd7! I postile remi, jer bell
kralj ne s tile na kl jucna pol ja s lobodnog
peSa ka .. d" .
Citalae rnoie pos taviti logic no pl·
tarlje. II Kakva je prakti clla korist od
kljucnih polja?"
Na slcdcc im primerima vi eete se
uveriti da ovaj pojam olak sava analizu
ni za peSackih zavr~nica, omogucavajuei
da se brzo i nep ogrcSivo odredi precizan
plan igre.
N Grigorje v I
192 1
Crni je na polezu
Beli preli da odma h dobijc part iju
polezom 1. Ke2 . On ee z30m potisn uti
ernog kra lja, olp oeeti n ap redova nj e pe-
sakom "d" i osvoj iti dr ugog peSaka.
Nije tesko pogoditi da je e2 prvo kljucno
polj e. Lako je na~ i i drugo k ljucno
polje - b3. Ako zauzme to polj e, beli Ie
osvaji ti pesaka c3. Crn i c!e se spas iti
a ka uspe da ne pusli protivnickog k ralja
ni na jcdno kljucno polje. To je mogueno
sarno posle poteza I. . . Kf3! Na primer:
2. Kd l Ke3 3. Ke l Kd4 4, Kb l KeS
5. Ka2 Kb4 i kra lj je s tigao na vreme.
MOlete se sami uveriti da po tez I. . . Ke3
vod i porazu.
Kod kre lanja belog kra lja od e l do
a2 crn i kra lj jedinim isp ravnim pote-
zima odlazi sa f3 na b4 i ne dopu s la
osvajanjc kljucnih polja. Madrute kra-
Ijeva pokazuju se kao povezane. Na
svaki potez belog erni ima sarno jedan
odgovor. Polj u el odgovara sarno polje f3,
polj u dl -e3, c1-d4, b l- eS, a2 - b4.
Takvu medju sobnu vezu polja nazivamo
saglasnoseu, dok su sarna po lja doblia na-
ziv sag 1 a s nap 0 I j a.
Crni kra lj, da bi omeo belog u
osvajanj u kljucnih polja , prinudj en je
da se krcc!e sarn o po saglasnim poljima.
Dakle , sag lasnos t se ukazuje kao
sreds tvo borbe kra lj cva za k ljucna polja.
Slede~i primer pokazuje da ako sc
s3glasnost ne mOle sacuvali , neminovno
dolaz i do poraza.
Na p rvl pog led c ini se da se ovde
crni maze IIspesno odbraniti. Na I. Kc5,
s pretnjom da prod re na k lj ucno po lje
b6, erni ima jeclini ali zadovo ljavajuci
edgevor I. . . Ke7: no I. KdG - I. .. Kd8
OVde opet imamo s lucaj sag lasn ih polja:
<5- e7, d6-d8, dS - e8, Dakle, okolo
pe!aka erni uspeva da Sac.UVB sa-
gla snost. Medjutim, probaj tc da sc
povucete kralj em nazad, ree imo no polje
d4. J asno je da ern i ne moie odgovor il i
I. . . Kc7 zbog 2. KcS. Znaci, 0 11 mora
igrati I. . . Kd 8 iii I. . . Kb8. A Sfa Ie
se des ili ako odigramo jos jedan ,.pr i-
c.ekn i" po tez - 3. Ke4? N ij e tesko uvi-
deO da u tom s lucaj u crni nece moci da
sacuva saglasnos t: na 2 . . . KeB odlutuje
3. KdSI Kd8 4. Kd6, dok na 2, , . Ke7-
3. K<5.
U ovorn primeru upoz naJi smo se sa
jednim od najjednos lavni ji h s lucajeva
saglasnih polja, sa lakozvanim " troug-
10m" (p olja d5, c4, d4) . Mancvri suc i kra-
Ijem po lroug lu, beli post it e naru savanje
r avnoteie u svoju kori s l.
Sada cemo pogledati neke spec Hi-
Cl10sti geometrije sa hovske ta ble.
I. MaJzells,
1921
Beli je na potezu i osvaj. pe", ka
a7. Oa bi spasao partiju, crni kralj
mora dospeti na polje c7 u momentu
kada bel i uzme crnog pesaka . U lom
slucaju bcli kralj nec!e moei da zauzme
nijedno kljucno polje (b7 i b8l,
Pesaku a7 beli kralj maze pricl
za is t i broj pot eza na nekoli!<o nacina.
No primer: e7-d7-e7-b7, iii e6-d6-
c6-b7, iii e6-d5-c6-b7 iii, najzad ,
e8- d7-c6-b7!
149
 Zar va s to ne cud; sto lIa sahovsknj
tabU pra\·j put nije krati od puta po
izlomljenoj liniji? Znaj uci za ov u ne-
ob;cnu osobcl1ost 'iahovske tab le, mo-
femo poku h li eta pomeramo kralja ka
peSaku na nne in kojim cemo isto\'rc-
meno ometati kr~ tan; e ernog kralja ka
po!ju e7. Takvo u s klad~iva nj e obaveza
ovde sc da ostvariti. Posle I. KeG Ke3 2.
Kd5! beli kralj kao da "odbaeuje rame-
nom" ernog kralja . O\'aj je prisilj cn
na povlacenjc i vi se IlC mote da stigne
pravovremcno do cilja. Na primer:
2.. . Kb4 3. Ke6 Ka5 4. Kb7 Kb5 5.
K :.7 Ke6 6. Kb8 i be li do!, ij"
"Odbacivanje ram cllom" je omil jcn
nacin vodjenja pesacki h zavdni ea. Po-
znavanje tog nac ina poma!e nam da lako
res imo sledocn stu diju.
N. Grl gorjev ,
1931
(Zav rSe t ak stu d ije)
Pokulaj bel og da dodje na pol je e7
zavrsio bi se po njega lragi cno , jcr islo
za pet potez. i erni kralj stite na polje
as, posle ceg. pada beli pel ak b6.
Ali, ako beli ne mOle da odbran i pc-
Saka bG, to znac i da u tom momentu
kada erni kralj bude uzeo pesaka ,
beli, da bi se izbdrio za remit mora do-
vesti kral ja na polje b4, kako ne bi
pustio protivnickog kra lja ni na jedno
od kl jucnih polj a peSaka b7- .S, bS, c5.
ISO
Medj ulim. pravol inij skim kre lanjem
kralja beli Ile postife taj ci lj : J. Kg"
Ke2 2. Kf4 Kd3 1 i ern i kra lj uspeva
"odgurnuti ramenom" svog oponenta.
Ideja odbrane sastoji se u finom
'.
menevrisanju kralja. koji izbegava "mus-
ku borbu": I. 1(g31 Kc2 2. K[21 Kd3.
3. Kell Ke4 4. Kd2 KbS 5. Ke3 1(: b6
6. Kb4 i eil j je postignul.
Tema "usk ladjivanja obavezs", po-
veZ;l l1a sa svojevrsnolll geome trij om
sa hovske tablc, najmarka lltn ije je jz·
rdeIHI u sledceoj cuven oj studi ji.
R. Ret! ,
1978
Remi
Kakav to remi mOle bit i 1I ovoj
poz ic iji? Beli kralj jc katastrofaillo
z30stao za ernim pcSakom , a u pesaka
eG , rek lo bi set nc mOle poltl ga ti nikak·
Vll !ladu.
Pa ipak, bel om po lazi za rukom da
rd i ovaj veoma teia k zada tak .
Gone/i protivnikovog pesaka, beti
kralj mora nastojati da islovrcmeno
pridje u pomoe svom pdaku. Takvo
"gonjenje dva zcea u isti malt donosi
uspeh:
I. Kg71 KbS 2. K[SI h4 3. Ke5 h3
4. Kd61
Kralj ni je sligao protivnikovog
pesaka. ali se zato ndao kraj svoga
pcSaka I moie ga podriati : 4.. .h2
5. ('7 Kb7 6. Kd7 i remi.
VEtOE
Sr. 13S. Beli je na potczu. Tra i i
sc dobitak. I. d4 ne vodi cilju: crni
odqovara I. . ,I(e4 2. Ke3 K[SI 3. Kd3
K[41
RcScnje treba trat ili pomotu klju-
cnih i saglasni h polj a.
Neka se crni kralj na laz i na f4 .
Onda je mogu/no : I. Ke2 Kc5 2. Ke3
Kd5 3. d4 Ke4 4. Ke4 K: b4 5. d5
Kc5 6. Kc5 b4 7. d6 Ke6 8. Ke6 b3 9.
d7 b2 10. d8D bID. Ob. protivn ika
imaju dam e. al i posle I I. De8+ Kb6
12. Db8+ erna dama gine.
Prema tome, poljc e2 je prvo kljlle-
no polje. Drugo kljucno polj c /'este d4 :
aka bc li kralj dospc na d4, be i dobija
sasv im jednostavno.- Vas je zadatak
da odredite odgovarajuca polja i pro-
n.dj ete put ka pobed i.
Br. 139. BeJi je na potczu i dobija.
Klj ucna polja su e7 c8. Za belog je
neophod no da zavlada tim poljima.
Prva liu ija stlg ltl snih polja pronalaz i
se lako: d6,- 16 d7-b7 d8-bP .
Poku Sa jtc s.lmi da odred itc o:- lalc Iinijc
saglasnih polj:! , kao i Pllt koji omoguca-
va crnomc da odrii s..lglasnost.
Dr. 140. Beli je na potezu. Dobitak.
Ako bi beli kralj odmah krenllo ka
peSa ku g6. to mu nc bi donelo lIspeh:
I. Kc5 Ke4 2. K[S Kd4 3. K: g6 Ke4
4. KgS K[3. Mora se pronaf i mogucnost
da se "odgurnc" protivnick i kra!j . Rat-
mi slite kako se to mote rostit!i.
Br. 14 r. Beli jc na potezu. Remi.
Pozi eija belog je na izgled totalno iz-
gub ljcna . ali gonet i u isH mali "dV3
zeta" on spasava pa rl iju .
Na koji naeln to uspcva?
REA Ll ZOVAN J E P REIIIIUCSTvA
Obicno, II pCSack im Z3 \' r ~ l1 ieama
vi sak jednog pe!aka potpuno je dovoljan
za pobedu i rea lizovanje premoci u
tom slucaju ne predstavlja ni kak\'u
teSkocu. Polrebno je sl voriti slobodnog
pe!aka i sprovesti ga u damu. uk i u
151
sluc.1 ju kada p r o tl v n i ~ ki kralj zatlstav·
Ija tog pesa ka. jaca slrana uspeva da.
odv l a c~ i protivn ikovog kr ~l! ja , svoji m
kra ljem prodre do pe!a ka na drugom
kril u i tamo stekne presudnu mat crij alnu
premO\!.
Pre nego sto se sh rori slobodni
peSak . prep orutl j ivo je da se poboljSa
pozicija svog kralj a kako bi se najeli -
kasnije. ne pruzajw!i protivniku nika k-
vih Sa nsi. oslvarilo krela nJ e slobodnog
pe!aka u damu .
Pogled ajmo skolsk i p rimer.
Najpre se u igru uvodi kra lj :
I. KI I Ke7 2. Kc2 Kd6 3. b4 (da ne
propusti kra lj a na e5. Isla je m og~ c n o
i 3. Kd3 Kc5 4. Ke3 as 5. b3 i zali m
6. a3 i 7. b4) 3 . . . Kd5 4. Kd3 IS 5. 14 g6
6. g3 a6 7. a4 KeG.
Kralj ne moze za drza ti ak tivn i
polozaj - nedostaju mu po tezi.
B. Kd4 Kd6 9. b5 ab 10. a b Ke7
I I. Kc5
Na jjednostavn ije. Beli daje slo-
bodnog pe! aka. a postile odlucuJuf u
prednosl na drugom kril u. Medjutim,
bi lo je mogufno i II . Ke5 Kb7 12. b6
KbB 13. KeG KeB 14. b7+ KbB 15. Kb6
h6 16. h4 g5 (oeajnick i pok usaj da se
Il vede pal) 17. hg hg l B. Ig l4 19. g& 13
20. g7 12 21. gBD #.
II. .. Kb6 12. KI6 K : b5 13 . Kg7
Ke4 14. K : h7 Kd4 15. K : g6 i dobij ••
152
V. Ber.
/936
Beli dobija
Im p ul siv no nap redova nj e pcsakom
ovde vodi sa rno do remija : J. g4+ Kg5
2. Kg3 Kg6 3. KI4 KI6 4. Ke4 (dalje
pom eran je pel aka daje pat) 4. .. Kg5
5. Kd4 K: g4 6. Ke4 KI5 7. Kb5 KeG
B. K:.5 Kd7 9. Kb6 KeB .
P ut do ci lj a je: hila n napad na "au
pesa ka - I. Kc3 Kg4 2. Kd4 K: g3
3. Ke4 KI4 4. Kb5 KeSS . K: as Kd6
6. Kb6! Beli kralj uspeva da "odgurne"
svog suparnika i osvoj i kljucna polja.
6 . .. Kd7 7. Kb7 i dob ij •.
Za slicne poz ieije anal it ica r V. Ber
jc iz \'eo jednostavno pravi lo koje ola-
kSava donoscnjc oeene 0 njima: u po-
zicijama sa bloki ran im pe!aci ma a4-a5
dobit nitka zona slobodnog pesa ka ogra-
ni cena je dij agonalom e7-h2.
Aljehln Jec
Hamburg. /9/0
Nckc lill l'Se u rc.1 lizaciji zav rsnicc s
pesa kom vi se mogu sc videt i i na pri -
mcru par ti jc Aljchi n - Jee.
Na pad nu protivnicke pe!a kc ne
donosi bel ome uspch: ern i moze i sa m
nap asH pCSa ke e5 i c3. Ka pobedi vod i
pout an kenljev ma nevar: I. Kd31 Kd7
2. e41 14 3. Ke2 KeG 4. K12!
U sli cni m pozi eij ama pcsae i e4, f-t
naziva j u se "neranj iv i pCS:aei", jer se ne
ispla li da im se pr ilal i kraljem. Crni
kralj je pri nudjcn da uzmc na Co) 1
pr idje pCS:ak u e4 , posle cega odlucujc
5. K13.
Speeifi cnas ti pesac kc form ae ij e. pos-
toja nj c tcmpova i po loiaj kra lj cva-
to su glav l1i ci nioci koji odrcd juj u oecnu
poz icije i pla n igrc u pesackoj zav rSll ici.
Udalj cn i slobodn i pesak ii i magu-
~ nos t stva ranja takvog pcsaka, uz ostalc
jcdnake uslovc, obi cno prcdstavlja pre-
sudnu pOl ieionu prednos!. Pl a n igre
u takvom slucaj u je: odv lacenj e pro-
ti vni ckog kralja putem nap rcdova nja tog
slobodnog pe.saka i prodor svojim kra -
lj cm u protivnikov tabor. Evo kara-
kteri s ti~ nog pr imera:
Pesa k a2 - uda lj eni slobod ni pc-
13k - znatno je opasniji od peSilka e4.
P osle forsirane izmene tih peSaka beli
kralj ~e bit i zna tno blifi pe!acima na
kraljcvom kr il u nego erni . i to od lucu je.
I. Kc2 Ka3
Ako erni bu dc up aran i nastav i
I. . . Ke5. posle 2. Ke3 Kb5 3. a3 Kc5
4. a4 Kd5 5. as Kc~ 6. a6 on Ie bili pri .
Iludj cn na izmcn u u jo~ ncpovoljnijoj
si tu aeiji.
2. Ke3 K: a2 3. K: e4 Kb2 4. Kd4
Ke2 5. Ke4 Kd2 6. KI5 K.2 7. K : g5
KI2 B. K: loJ K : g2 9. Kg4 i dobija.
Cak i lama gdc n('rna slobodni h
pesaka. speeHicnost peSackc forrna cije
moze dn prui i mogu~nos t za prodor -
kada SI! irtvam jcdnog iii nekoliko
pcsaka olvara put za darnu nckom dru-
gam pesak u.
1(. I( ocio,
1766
e rn i kraJj je uda lj cll ad pe!aka
beli sp rovod i karakterislican rrodor :
I. b6! cb 2. a61 ba 4. eG i pelak 50
ne mai e zatlstaviti. iii I. .. ab 2. c6!
be 3. aG! D:I j c na polczu ern i. on bi
sva ka ko mogao dn spree i prodor igraju-
I i I. .. b6.
Borba z.a temp o vodi se u svim tipo-
virna pc!acki h zav rsni ea .
Znaca j lempova tesko da se mole
preeeniti . Uz njihovu p am ~ mole se
odluciti borba za k lju ena poJja, mme se
pos ti~i pozieija sa izn ud icom . najzad,
mole Sl! pr odreti u protivnicki labor.
Evo sarno d\IC pozicije u koj ima
"viSa k" temp ovn odredj uje cita \'u slra-
tegiju i&re_
153
 Prcma N. GrlgorJ evu
Beli dobija
Tri tcmpa viSe d<Jj u l11ogu ~n os t be-
lorn da postigne u5pch. Jedan tempo on
irosi da bi prodro na tacku g5. drugi -
da dodje na h6. i t r~i. p05icdnji-
da izvede odlu~lIju~c obilatcnje i osvoji
kl jucn<l polja.
I. KI13 KI7
Ne pomaie ni I. .. go ,bog 2. 141
Na primer: 2. .. gl 3. gf KI7 4. Kh4 Kg6
5. h31 (odillcuju~i lempo) 5 . . . Kh6 6.
Kg3 Kg6 7. KI3 KI6 8. Ke3 KeG 9. Kd4
Kd6 10. h4!
2. Kh4 KI6
Ne uspcva l1i pokusaj protivnnpa-
do - 2.. .I4! 3. gl! K16. Posle 4. Kg3 KI5
5. 114 KeG 6. KI2 KfG 7. Ke2 KeG 8. Kd3
KI5 9. Ke3 KI6 (9 ... KeG 10. Ke4 KI6
II. 15 g5 12. hg+ K : g5 13. Ke5 i dobija)
10. Ke4 Ke6 II. 15+ gl 12. Kd4 Kd6
13. 14 i beli dobija .
3. 14 KI7 4. Kg5 Kg7 5. h3! KI7
6. KI16 KfG 7. Kh7 KI7 B. 1141 KI6 9.
Kg8 i dobija.
;\\\!Jjutim. ako bi se beli pc.sak na -
idZio na f4. doiaicnje kra lja na polje g5
ne bi bi lo korisno - jer beli nc bi imao
dovoljno tempova. Ali zato, prj po-
10L1ju pC S~k3 oa 14 odl ucuje ob ilazo i
manevar sa leve sirane, 5 kojim 511 za
pobcdu potrebna sarno dva tempa.
154
Prcma N. GrigorJevu
Bcli dobjja
I. KI3 Ke7 2. Kc3 Ke6 3. Kd4 Kd6
4. h31 KeG 5. Kc5 Ke7 6. Ke6
Samo ovakol Nista ni jc davalo
6. Kd5 Kd7 7. Kc5 Ke7 8. h4 KI7 9.
Kd6 "bog 9. .. I([G.
6... KeG 7. 114! l(e7 8. Ke7 KeG
9. Kd81 (obi la!enje) 9. . . KI7 10. I(d7
Kf6 II. Ke8 it d. Crni se I1C spasava IIi
aklivnom odbranoJ11-9 . .. Kd5 10. Ke7
Ke4 II. KfG KI3 12. 1(: g6 K: g3
13. Kg51
Mi smo sc vee IIverili u to da jc u
pdackoj zav rsnici kralj glavna aktivna
lienos!. On se bori za kljut na polja .
napada prot ivnikove pesake. I.odbacuje"
ncprijateljskog kralja.
U s l ede~c m primeru razlika 1I po-
luzajll kraljcv3 odlutujc 0 5udbini par-
lije.
I. Kd5 KI81
Crni pok ll sava da osujeti nameru
belog da prodrc kraljem na e7.
2. Kd6 Ke8 3. 15 g5 4. Ke71 Ke7 :'I: ~r. 143. Beli je na potezu. Po-
5. Ke81 Kd6 ku s<l li e da dokazcte da je ovdc bcli
Nema sia drugo. Na 5 . .. Ke8 od- peSak oprlsniji od crnag.
lucuj e 6. 16.
G. Kd8 Kc5 7. Ke7 f6 8. KI 7 KI4
9. K : 16 K: g4 10. KgG i beli pelak
c!e postati dama pre nego crnL
VE t fJ E
Br. 144. Beti je na potelu. Posle
I. h6 KI8 2. ~5 beli dohija branjenog
slobodnog pe!ak •. Da Ii je 10 dovoljno
'a pobedu?
Br. 142. 8 eJi je na potezu. Branjcni
"slobodn jak" koci akc iju bclog kralja.
Da Ii beli mote rca lizovati svojc prei-
m u~s t vo?
Br. 145. Crni je na polezu. Beli
je [orsirao prelazak u "ovu pCSacku
z3vrsnicu i maloeas je odigrao potez I.
g2- g4 . smatrajuti da ovim potezom
zalvara kraljevo krilo i da ~e zatim
mati rla otpoene napad na ane pe~
~ake na daminom krllu. Da Ii je nje-
gova id~'ja dobra?
KONJSKE ZAVRS NICE
SKAKAC PROTIV PESAKA
Ska kac , austav lja pelaka lOu, l·
m aj u ~ijcdno od polja na njegovom putu.
Zbog toga on se mora nalazit i u blizi-
ni peSaka. Medjutim , skakac je "nespre-
tnaU figura i to sio se nalaz i u blizini
pcsaka nc garantuje de c:!e mat i i da ga
zadlti .
155
 U pozic iji na str. 155 posle I. 36
pesak prelazi u darnu: sa m skakac ne
moze da ga zaustav i. a smcta vla stit om
kralju. Naravno. ovo je izuzctna pozi·
cija. ali ona pokazuje da je za skakaca
najopasnij i ivic ni pesak.
Izuzcy ivicnog, sa svim ostalim
pdac im a koji su stigli na prclposlednji
red .skakac lako izlazi na kraj, cak i sam.
Ovde beli nikako nc uspeva da po-
lisnc konja: I. Kc6 SbS+ 2. Kc7 Sa6+
3. KbG SbS itd.
Medjutirn , ako je pcsak ivicni -
situacija se rnenja.
Posle I. KbG SaS+ 2. Kb7 skakat
upada u ·klopku.
Kada se ivicni pcsak na laz i na
$estorn redu, skakac od li cno izv rsava
svoj zada tak da. zadrii pcsaka .
I. Kb5 Sa7+ 2. KbG ScS+ 3.
Kb7 SdG+ Kc'7 SbH 5. Kb6
Cini sc da je bcli uspeo da potisne
skakac. . ali poste 5. . .SdG I ispostavlja
sc da napretka nema; na 6. 37 do laz i
156
G. .. Sc8+ . Skatuci oko pesaka. konj
mu ne dozvol java da 5e pokrene. Spo-
sob nost konja za iznenadnc .,makazc"
predstav lja snaz no takticko sredstvo.
Kako skaka c maze izda leka da stigne
pesaka, pokazu je sledet i prim er.
Da bi zadriao pesaka, skaktlc mora
da dospe na h7 iii b8. Sa desne slrane
ne maze da pridje pesaku - omela ga
protivnicki kral j. Znac i, lreba krenuti
na drugu stranu - J. . . Sd3 ! 2. b6
Sb4 3. b7 SaG i remi.
Ponekad, kada sc cini da skakac
nema vrcmena da sligne pesa ka. u per
moe mu maze pritcCi.. . proti vnick l
kralj .
Crni Je na polez lI i spasava se:
I. . .Sd3 2. b7 ScSI 3. b8 D SaG+' Izba·
vljenje mLi danosi poloiaj proti vnikovog
kralja. Isla stva r bi se dcs il a i kada bi
sc kralj nala zia na polju a2.
I. . .Sd3 2. b7 Sb4+ ! 3. 1\b3 ScG
Za citaoca je Livek korisno da ima
«Ia um u val no svojstvo skakaca: da-
juci sab, mole dob it i vaia n tempo.
Sledec i pr imer od li cno prika zuje
sve mogucnosti skaka ca.
N. Gri go rjcv,
1938
(Zavr!e tak stu dij e)
Bel i je na polezu
Crni pret i da potczom I .. . Kc5
pOlisne skakaca , a 2atim prctvori pcsa·
ka u da mu. Bcl i te uspeti da odrii rcmi
ako u momentu kad pcsak sti gne na
poljc b2 uspe da zauzme jedno od ova
tri polja - a3 . c3 ii i d2.
Pre svega, potrchno je poboljsat i
poz iciju skakaca i odrcditi poloia j
protivnifkog kralja.
t. Se7+ 1 Ke4 1
Najncugodnij i odgovor za belog.
Posle I. . . Kd4 moze se prihli!iti kralj,
jer na 2... b3 sled i 3. 5b5+ i 4. Sa3.
A na t. . . KeG posle 2. Sa6! b3 3. Sb4 +
4. Sd3 beli odmah za llstavl ja pcS3ka.
2. Se81
Izvanrcdan polezl Da bi krcnuo
napred. skakac cini kora k unazad . Poljc
e8 je vain a cvorna lacka. Zavisno ad
toga gde cc se nala zi ti crni kralj, bcH
ce i odabrali svoj put ka polju hI.
Ta se marSrula maze menjali ad c8-
c7-b5-a3 do eS-f6-e4-d2. Na 2.. .
b3 sted i 3. Sd6+ Kb4 4. Se4 b2 5. Sd2.
a II sluc(lju 3. . . Kd3 - 4. Sb5 b2 5.
5a3. Za lo erni pokusl1 va da konju oduz·
me polj e d6.
2... 1\c5 3. Sf61 Kd4 4. ScSI (po·
novo na gla vno poljc!) 4. .. Ke5.
Poste 4... b3 5. Sd6 Kc3 6. Se4+ !
Ke2 7. SdGI b2 8. Sc4! be li sliie na vreme.
5. Sc71 1\dG G. Se8+ I
Ponovo jedini spasonosni odgovor.
Poste G. Sb5+? Kc5 7. Sc7 b3 S. Se6+
Ke41 beli hi izgubio.
6 ... 1\c5 7. Sf6! Kd4 8. SeSI b3
9. Sd6 Kc3 10. Se4+ 1 1\c2 It. Sd6! b2
t2. Sc4 b iD 13. Sa3+ i remi.
Korisno jc upozllati sc sa jos jcdnom
vainom od li kom skakaca - sposobnaStu
da na pull! protivnickog kralja postav lja
"barijcrc".
J. Avrrbah,
1956
Dobro postavljcni ska kac pastavio
jc "barij eru" na putn belog kralja-
polja d4, dS. d6. c6 su za njega Ilcdostup·
na. On je primoran do ide dugackim
kruinim pulcm, a zn 10 vrcmc crni kralj
stife u pomOe.
157
 Evo I<ako so 10 zb iva: t. KIG Kg3
2. Ko7 KI4 3. Kd7 SaS 4. KeG Ke5
5. Kb7 K ~ G G. K: as Ke7 - pat. Dak le,
remi.
Slicnu situaciju vidimo i l1a slcde-
cern dijagramu .
J. Averbah ,
1956
Zauzilllanje O\'og pa lja i jcs lc naj·
va zllija stvar - sa da be li kralj pas-
tajc aktivan.
3 .. Kd24. Ke4! KcI 5. Sb3+ Kb2
G. 5 : e5 .,2 7. Sb3
Ali aka je na potezu erni, on rem eti
planovc bclog f inim manevrisanjcm
svog kralja - I. .. KeG I i u slucaju
2. Sc3 s l e ~i 2. . . Kb5 3. Se4 a2 . Olpor·
nijc je 2. Ke2 Kb5 3. SdG+ K.41 4. Se4
b3+ 5. Ke3 a2 6. Kb2 Kb4 7. Se3 c4
8. Sd5+ l(e5 9. Se3 I(d4.
S nage bclog su razdvojcnc. Za p<xti ·
znnjc pobcde cmom kralju Lilo bi dovolj·
0 0 cia pri djc s\'ojim pc).aci ma oa kralje·
VOl'll kril lL Medjulirn, to rnu ne polttzi
z.a rukom. Posle I. SgJ beli postavlja
.. barijeruU nn l iniji "c" . Preti 2. Se l
15 3. Sg3 14 4. Sc2 [3 5. Sd·l+ sa dobit·
kom pes.k • . Zbog gubilk. pc'ak. k.. lj
nc moic s tati oi 1111 jedno poljc 113 ..c'·
li oijl. Na primer, on I. . . Kc2 s\edi 8r. 148. B II je na POltlU .jf".
2. 5.·1 15 3. Sg3 14. 4. Se2 13 5. Sd I \-. gtw. pozlelJ! IZllleda bt""lI1Jddn..
Ipak. malda jus IlIjt H" tli{ubljrnl')
...
V £t.B£

Ovde su za kra lja nedostupna palja

d5. d6 . d7 . e7. On mora ob il aziti "bari-
jeru" . Mazetc se i sami uverili u to d.. Dr. 149. Bell Je IlJ pi I 'U \\' l~
2lJ :tpl1 lti dmo ,,1/JUllet ..... Pvk, Jjlt
crni kral j sti ie na Vfeme. dn jc pO"-IJ\IlC.
Beli je oa potezu . erni dob ija.
Prili kom barbe skakaca i kralja
Vidimo poz iciju koju jc jos 1880.
proti v nekoli ko pcsaka vcoma jc vaina KA KAC /\ PF ACIIII/\ PROTIV
U godioe anali zirao Horvie. Pos le 10.
da pos toi i "medjusob no razu mcv3nj e - K/\ KAC/\ A PESA IIIIA I B (Z JlH
5,,4 c3+ II. 5: e3 alD+ 12. 1( : a l
ta cna raspodela obaveza medju figurama.
K : c3 crni dobija. Ne pomai u ni drugi
Kralj . ~ju 1J"'~nlJe INri protay
J . Averbah, odgovori. Na primer: 10. Se2+ Kd3 pe ka aKb ~ llitl .. l.i na njrgu\.m
1954 Sr. 146. Na potezu je belL On Ii
II . Se l + Kd2 12. Ka l b2+ 13. K: b2
a lD+ 14. K: al K: e l ild .
on maie do svog pdaka pretvon u
domu?
putu, all got ~ka"'.i\: marJ ' ' lVOI) pod-
r!J\'tJtJ .
Iwzctna je s led ~a poz ieija.
V. Cehover .
1938

Ovde svc zav isi ad toga ko jc n3

potczu. 8 cli, aka je na potezll, sti ie Ovdl' ~ (.1m "'raJj usad m 1f.1 m
da mtlksimnlno organizuje sadejstvo bar it I ,naM JIO.I bc-I
"'J
svojih snaga . Or. 147. Bel i je no polezu. D. Ii I. 1\<6 Sb4 ( ~.~.< iun u .,.,.,.x
I. Se3+ Kd4 2. S<2+ ! Kd3 3. Sa II te uspcti do zadrli pe ko? s,"om kr>lju) ~. d7 1\<7 J. s...;

158
 StraSa Il udarac koji odluclIjc. Nije
se moglo odmah poti kra ljem na ei zbog
3 . .. Sd5+ i remi, te zato bcli prvo odv-
lac i skakaca.
3.. .5 : .G 4. Ke7 i pes. k se ne
maze zallsta vi ti.
Ako se protivilick i pesak na laz i
na jedall korak do polja promocije.
onda. po pravilu. vce iti sah moze bit i
jedina moguC: l1os t za spas.
Na potezu je crn i
Remij u vodi I. .. 518+ 2. KdB
(2. KdG SgG) 2... SeG+
Mcdjutim . ako bi skakac mogao
pomne i kralju da se odbrani od vecitog
saha. beli bi posti gao pobedu.
Pogledajmo poziciju u kojoj ska kac
konlroli se polje eG.
M. Bolvinlk.
1952
Crni na potezu
Sada jc ernom tesko.
I. . .SIG+ 2. Kd8 Se8 3. SeGl Sd6
(iii 3 ... 516 4. Se5+ i 5. Se41 odvlace~i
160
sbkac. ) 4. Kd7 5e8 5. 5g5+ i odvl.cl
se kralj.
Dak le. 1I slicnim poz icija ma beli
dobija odvlaccti protivn ickc figure od
borbe sa pesa kom. Odvlacenje se ostva -
rujc t rt vom skakaca. 2rlva konja radi
odv la cenja je tipicna metoda vodjcnja
kOlljski h zav rsnica.
Ako pesa k nc prcti da odmah posta -
ne darna . sa nse slabijc strane n<l spas
ra shl.
Crni jc na potezu
Ovo je tipicna remi pozicija . Ska·
ka t Koc i pcsa ka. a kra lj mancvri se
oko njcga. uk!jucujuci se u borbu sa rno
kada je to ncophodno. Na primer: I. ..
Kg7 2. Ke8 5hG! 3. 5e7 (3. e7 515)
3 . .. KIG 4. Kd7 Kg7 5. 5d5 5g8 i beli
nije nista postigao.
Poznato nam je: 0510 se pesak nalazl
bliic ivicnoj vertika li, to je on opasniji
t
za skakaca; l1a ivici table smanjuju se
borbeni kvalitcti skakaca . Da bismo se
u to jos jedn om uvcrili. poglcdajmo
poziciju R. Relija sa ivicnim pcSakom.
Dobitak belog, nezavisno od toga
ko jc na potezu
Ako je na polezu erni: t. .. Kb4 2.
KbG Kc4 3. 5e3 1 (odvl.cenje) 3.. .5d6
4. Ke7 Kc5 5. .7 i ld.
Ako je oa potczu beli, onda on red
za vuccnje potcza mora prcdaU protiv-
niku. To se izvod i pom~u duhovitog
manevra.
R. Rell.
1929
t. 5e5 1 Kb4
Belome olok sa va zadal.k I. .. Sd6+
2. Ke71 5b5 3. KeG 5.7+ 4. Kb7 5 b5
5. 5e4 i cilj je poslignut.
2. KbG 5dG 3. 5e41 5e8+ 4. Ke7
Ncophodna prcciznosL Pos le 4. Kb 7
Kb5 5. 5e3+ Ka5 erni bi se Spas.1o.
4... Kb5 5. Kb7 K.5 G. SeS Sd6 +
7. Ke7 5h5+ 8. KeG 5.7+ 9. Kb7 S b5
10. Sc4 i beli je sproveo svoj plan.
Pesak vise u zavrsnici skak;tca S.1
veeim brojem pesaka molc biti realizo-
van pribliznc islo taka jednostavno kao i
u pesa~koj z3 vr snic i. Plan dob itka u
glavnim cr iama je isti: posle jac-anjn
poz icija figura (kralja i ska kaca) i pe-
saka treba stvor iti slobodnog pesaka i
vediti ga u damu. Dalji tok igrc zav i-
si od met ode odbra nc. Ako se sa pesakom
bor i skakac. nasiojal!e da ga potisne.
Ako u pomoc ska ka cu polazi kra lj.
onda jnca sirana obicno uspeva da isko-
risti odv lAcenje snaga i postitc od lu cu-
6 h. 13011
j U~lI prednos l prodrevs i kraljcm ill
skakacem ka pCSac ima na drugom kril u.
Bcli prvo poboljsava pozicijll kralja
uputiv~i gn na damino krilo. gde preds-
tOji stvaranje slobodnog pcbka.
I. KI I Ke7 2. Ke2 KdG 3. Kd3 Kc5
Crni pokusa va do spreei sl varanje
slobodnog pe~aka .
4. 5e2 5d5 5. g3 .5 G. b3 15 7. 33 g6
8. bHI
Bcli irtvuje pcsaka da bi preSao u
dobij en u pcsacku lavrsnicu 1I kojoj
ima waino ak tivnij eg kralja . r aj me-
tod - zamcml jednc vrstc preimucslva
za drugu - naziva sc transformacijom
preimw!stvn. Mi ~emo sc s njomc jos
vi se puta srcsii.
Crni ne prihvatn irlvlI i nastaje
~ I cdcta etapa borbe - borba zn nnpre-
dovJ nj e pcSakn.
8. ..• b q. • b+ KdG 10. Kd4 Sci
II. 14 5b5-f- 12. Ke4 5e7 13. 5e3
Najjednostavnije. Dobija i 13. bS.
ali to zahteva duga~ak i tacan r:leun
posto erni ima mogu~nost zrlva skakilCa
i st varanja zapleta u igri. "a primer:
13 ... 5: b5 14. K: b5 KdS 15. Sel Ke4
IG. Ke5 Ke3 17. Kd5 KI2 18. KoSI
(pomoc u konlrafrt ve beli dobij n dr.go-
ceno vrcme) 18... K : c l (lin isto se svod i
18... Kg I 19. 513+ Kg2 20. 1\16!)
19. KIG KI2 20. Kg7 Kg2 21. K: h7
1\ : h2 22. K: gG K : g3 23. 1\: 15 i
dobijn.
13 ... KeG 14 . Kd4 KdG 15. Se·l+
KeG
U sluca jll 15 . .. KeG. postaje opo -
san .• b" pe la k: 16. 5e5 KdG 17. 517+
Ke7 18. 5g5 hG 19. 513 KIG (prelilo je
20. 5h4) 20. Kc5 Se6+ 21. Kd6 gS 22. b5
5 d8 23. Sd4 5 b7+ 24. Kc7 5e5 25. bG
Kg6 2G. KeG Sa6 27. b7 itd .
IG. Ke5 Kb5 17. Se3 5.G I . 5 d5
Ke~ 19. S[6 h5 20. Sd5 5 b8 2 1. 5e7 i
161

bell osvaja erne pesa ke na kraljevom
krilu.
Pri malerija lnoj ravn olezi udalj eni
slobodni pesak, ii i mogucnos t nj egovog
stvaranja - yeoma je vazno poz iciono
preimutst vo. Skakac nije figura dalekog
domela - on leska mofe uzeli uC.cSca
u borbi na oba kril a. Aka se bori sa
sl obodni m pcSa kom, anda jc on fakti cki
za njega vezan.
Clgorln Mars.a l
Kar lsbad, 1907
Beli jc 11<1 potezl!
Beli ima uda tjcnog sloboctnog pesaka
moze da spree i slvaranj e slobodnog
emog peSa ka . To je dovoljno za pobed u.
I. Sd51 Sd7 2. g51 h6 3. Sf6 Sb6
4. h4 hg 5. hg KfB 6. KcS Sa4+ 7. Kd6
Kg7 B. Ke6 KfB 9. b6 5 : b6 10. K: b6
Ke7 II. Ke7 KfB
Poku saj kontran apa da ne uspeva -
II. .. KeG 12. KdB K15 13 . Sh7 ild.
12. Kd7 Kg7 13. Ke7 KhB 14. SeB
KgB 15. Kf6. erni predaj e.
Barca
Simagin
M oskva , 1949
Crni je na potez u
162
U ovoj poz iciji bell ima slobodnog
pcSaka vise. Ali, ovde laj ci nil ae ne
odrcdjuje oeenu poz icij e. Podrfa n fi.
gurama, eenlraln i ern i pcsak je mnogo
opa sniji , posta beli lesko maze da obje·
di ni svoje snage za borbu s njim. Sarno,
erni mora dejslvova li energicoo.
I. .. d3 2. Kf I Sc3 3. Kc l Kd 4 4.
Kd2 Se4+ 5. Ke l Sd6! 1
Jedi ni pu t do ci lja . Ne sme sc do.
zvoliti belome da objedini svoje snage.
Polez 5 . . . Kc3 6. Sb5 d2+ 7. Kc2 Kc2
vod io je sa mo remiju zbog 8. Sd4+.
6. Kd2 (iii 6. Se6+ K e31 7. Se7 d2+
B. Kd I Se4 9. Sd5+ Ke4 i dobija)
6 .. .Sc4+ 7. Kcl d2+ B. Kc2 Ke3
9. 5 b5 5.3+ 11 Boli p red. je.
VE t BE
Sr. 150. Crn i je na potezu. P oz i ~i j a
na dijagrarnu dob ijen a je pomcranJ em
fi gura za jednu verti k.~ l u u.dcsno.. 1I
prim eru sa sir. 160. kOJI V.O ~.1 reml Ju.
Da Ii to meoja OCCIl U Pozl clJe?
Or. 151. Beli je na potezu. Crn i
kral j je uda ljen ad pd aka. Da Ii se to
maze is kori st i t i?
Sr. 152 . Beli je na p o t cz~ i dobija:
erne figure su veoma stdnJene. Bell
uspeva da to iskori sti.
LOVACKE ZAVRS NICE
LOVAC P ROTIV PESAKA
Lovae je figura dalekomelna i brzo·
hod na. S jednog kraja tab le on moie
da tute polja na drugom kraju . Zahva·
Iju juci tome on lako izlazi na kraj sa
protivn ick im pesakorn . rn a gde seon na·
lazio. Dovoljno mu je da izdaleka luce
jed no ad polja na pulu pesakovom.
Aka prol ivnik ima nekoli ka pesaka .
ooda lovae, d.ll bi mogao da ih zad ri i,
mora delovati zajed no i usaglaSeno sa
kra ljem.
M. Henaberger,
1916
( Zavr ~ etak studij e)
Remi
6'
Or. 153. Beli je na potezu. U ovoj
pozici ji beli uspeva da iskoristi nepo-
voljan poloiaj ernih figura. I a koj i
nacin?
Pogledajrno nekoli ko pri mera kojf
prikazuju slucajeve dobro usag lasenog
delovanj a figura.
Crn i kralj ima l o ~ polofa j i nn prvorn
mestu namec.e sc ideja a njegovom pre·
baci vanju ra di ceonog napada nn pe:;',ke.
'\\ed jutim . takav plan ne vodi do uspeikr
I. . . Ke5 2. as KeG 3 . •6 Lb8 4. KcS
Kd7 5. Kb6 KeB 6. a7 i dobija.
Ispra\'a n je plan da Sl! najpre pojaca
poloiaj lovca kako bi mogao da Sf!
najef ikasnije sup rol stavi pes.a ci ma . To se
poslife polezom I. .. Lf4! (I. . . Lg3
iii I. .. Lh 2) , posle cega sa lovne preba ·
euje na dijagona lu 37-g l. Eva dva
glav nn na stavka:
A. 2. KcS LeH I 3. KeG Kd4!
4. b5 Ke4 5. as (5. b6 Kb4 6. b7 La7)
5... Kb4 6. a6 Ka5 i abe erne figure
odli cno sa dejslvuju.
8 . 2 . • 5 Le3 1 3. b5 " cS! (kr. lj
krcee na onu stran u na kojoj ga ne moie
ometati protivnicki kralj) 4. b6 KeG
5 . Kb5 Kd7 6. Ka6 (6 . • 6 KeB 7. KeG
L : b6) 6 ... KeG 7. Ka 7 Lf2 i beli nije
nisla pos tigao .
163
 N. Grlgorj ev ,
1927
Remi
Krenc Ii be li kralj odmah prcma
pesacima - lIspch cc izostat i:
I. Ke7 e5 2. KdG Kd41 3. laG e4
4. Ke6 13 5. lb7 (prctilo je 5... e3)
5. . .126. laG Ke3 7. KeS K13 S. Kd4 .3
9. lb7+ Ke2 10. laG+ Kd2 I ernl do·
bija.
Rcmiju vod; I. Le6! Bcli prcbacuje
lovca na pogodniju poloiciju i pri tom
dobija tempo loa dovodjcnjc kralja i
ra spodelu zadalaka mcdju svojim figu·
rama.
I. .. [3 2. Ke7 [2 3. lh3 K[3!
Najopasnije za belog. Pasle 3 ... c5
4. Kd6 Kd4 S. KeG e4 6. K[S e3 7. U I Kc3
S. K[4 Kd2 9. K[3 bell os(varujc uzo·
jamno dej stvo svoj ih figura.
.t. Ke6! (ponovo jedini odgavor)
4. .. 05 5. KdS 04 6. Kd4 e3 7. Kd3 e2
A. Seleznjev ,
1917
164
Cini se kao da je sve sVrScno-
bcli je zakasnio. Ali. ..
8. 194+ 1! K: g4 9. K: e2 Kg3
10. Kfl i remi.
Beli s~ u s tu d;ji A. Selcznjcv{] na -
lazi prcd tcski m za tl.dkom. 011 mora da
razgranici utogc svojih figura. Prema
kOIll pcsaku krcnuti kraljcm?
Pos le I. I<fG Kf4 2. KgG Kg3 3. I<f5
h3 ·1. Kc4 h2 ispostavlja :;c da kralj sl11cia
loveu. dok I. KdG! I<d4 2. KeG Kc3
3. KdS b3 4. Ke4 b2 5. la21 r1ovodl do
jasne ra spodc lc obavcza, u tome je
spas.
U barb; protiv dva pdaka izvanred·
no jc vaino da sc os lvari princip l!svako
pokriva svogau . Ka o i u fud ba lu, i oyde
je mogucno mcnja njc mesta.
Iz analizc A. Alj ehina,
1934
erni je na potezu
A. Aljehin je smat rao da u ovom
pol ozaj u ern i kra lj ne maze uspesno
pomoei loveu jer je isuvise udaljen ad
pesaka. Ali, nije bas taka. Kao slo
je u svajc vreme pokazao N. Nogovici n
(Ivanovo), posle I. . .1<e2 2. f4 1<.3
3. [S l<e4 4. f6 1<.5 5. b5 polezom 5. ..
Ke6!! erni menja ulogc fi gura, taka da
kralj krcte ka "b" pcsaku - 6. b6
Kd71 7. Kb5 KeS S. KaG KbS I partlja
se zavrsava remijem.
Aka usk ladjivanjc delovanja fi·
gura ne uspe , iii sc mazda porcmcli ,
st rilna koja sc bran! obicno dozivij ,lVa
porilz.
G. Oten,
1892
Dobllak
Kada bi erni bio n2 potezu, on bi
uspeo da partiju svede na remi, kako
posle I. . . KeG - usmeravajuc! kraJja
ka "a" pesaku i kontroti suc i lovccm
"g" pesaka, taka i posle I. .. K g6 2.
a5 US 3. I<d5 lh6 4. a5 U4 - u kom
slucaju su uloge abrnute: lovac cuva
"a", a kralj "g" pesaka.
Ali na potezu je bel;' ion uspcva da
dobije koristeci nczgodan poloiaj pro-
tivnickog kralja.
I. as US 2. I<d5 lh6 3. g5+ I
Pesak se prinosi na irtvu da bi se
poremetilo uzajamna dej stvo protiv-
nlcklh figura. Sada na 3... 1<: g5
od lucuje 4. a6. a na 3.. . l : gS 4. Ke4
Lh4 sledi 5. Kf3 i sopstvcni kralj smeta
loveu.
Aka prolivnik ima tri vczalla
pcsaka, onda - braneei se - treba se
Remi
naj prc poslarali da se sprec i njihova
napredovanjc. Na dijagramu jc jcdan
ad tipicn ih poloiaja kojima treba teiiti.
Bele figure su ovrie maksimalno
aklivne : kralj napada jedinu slabost
u pozicij i (rnog - pcsaka dS . i ne do-
pu sta ernom da prcduzme bilo sta
susli nski vazno.
J. Averb ah,
1954
Remi
uk i u ovoj pozicij i beli male
racunati na spas aka odmah prebaci
lovca u pesaCku pozadinu.
I. lbS! [3 2. ld7! Kf4 3. l eG g4
4. Kfl l<e3 5. l h31
Eva u cemu jc smisao prebacivanja
lovca u peSaCku pozad inu : beli je taEno
raspodeJio obaveze svojih figura -kralj
ne propusia protivnickog kralja, dok
lovae zadriava najopasnijcg ,,(' peSaka.
Pretllo je 5... g2+6. KgI Ke2 sa dobl(·
kom. Na primer: 7. 194 h3! 8. lh5
h2+ 9. 1<: h2 Kf2.
Maida je erni mogao da igra jace?
Hajdc da proverimo: l. . . h3 2. Ld7
13 3. leGl Kf4 4. Ld7 Ke3 5. L: g4
f2+6. Kfl h2 7. U31 opet je reml .
Lovae po jacini obicno vred i tri
pc.saka. Mcdjutim, ako lovac uspe da
ukoci protivnicke pCSake, remi je rna-
gucan i kad protivnik ima viSe ad tri
pesaka.
Evo dva prlmera.
165
 J . Averbah,
1954
Na potezu je erni - rem i
Bel e fi gure su pos tavljen e i~~alno ! I
crni ne uspeva da dobije partlJu. Na
.
pnmer. . I. . KfG.. 2 K: dG KIS .. 3.)
KdS e4 4. Lh3+ (najjcdnoslavnlJe
4.. . Kg5 5. K: e4 ild.
s. LOJd,
1868
Remi
Crni im a osam (I) pdaka za lovea,
ali posle I. Ld7+Ka3 2. Lc6 Ka2 3.
Kc2 dolaz i do tragikomic ne sltua~.IJe ­
peSac.ki lanac je izgubio po~retlJlvost ,
a kralj nikako ne mole da shgnc u po-
moc. k d
To je pravl Ifljuml bla a e.
166
VEtBE
Br. 157. Paku laj le d. dak.!ete
da jc ovde lovac preoptere~ en svojim
obavezama.
ISTOBOJ N1 LOVCI
LOVAC 1 PESAK PI\OTlV LOVCA
Ako kralj sla bije stranc uspe da
Sr. 154. Beli je na potezu . l:0va c zauzme polje ispred pesaka kojc ne na.
je preoptere~en bo~b~n: sa dva pesaka , pad a proth' niCk i lovac, remi je oCj-
Moze Ii se to iskofl stttt? gledan. A\nogo je sloien ija odbr.:J na
u slucaj u da kral j ne uspeva da stigne na
to polje.
. pcsa ka na osmi red.
8r. 155. Bell kralj je udaljen ad
esaka . pa ipak beli uspeva d~.usag!~s l
~ejstvo svoj ih figura. Na kOJI nacm?
Beli je na potezu i nastavlja I. Lh5,
ne pu ~taju~i kra lja na polje d8.
I. . . Lh 3 2. Ke5
Oa bi potisn uo lovea. beli kralj
mOra stici na polje c7. Neka sc crni
najp re pridriava taktike iScek ivanja .
2... Ld7 3. KdS L.4 4. KcS Ld7 5.
Kb6 L.4 6. Kc7 Lb5
Sr. 156. Crni je na potczu. Da II
on ovde mole da pobedi?
Dob itak
Oob il i smo pozic iju u kojoj ~e beli
uspeti da manevrom' Lh5-f3-c6 elimi -
niSe ernog lovcll. Ako crni bude drfao
lovea na dijagonali e8-h3. odlllc-i~
manevar Lh5-13-b7·c8 i be li isto potis.
kuje lovea .
Oakle. pa sivna odbrana vodi porazu.
J edan lovac oe moie izi~i na kraj sa
nadmo~ nim snagama protivn ika .
Moze Ii crni spree iti manevar be.
iog? Eliminisanje je bilo ostvareno po-
fezom lovca na c6. ern! bi to mogao
spreciti kad bi mu se kralj nalazio na
polju cS. Nije tesko ustanoviti da u
ovom slucaju beli ne bi mogao da iZ\'ede
Remi
N. primer: I. Lg4 La4 2. Ld7
Ld 1 3. Lc6 Lg4 - I beli nije nfSl.
pos tiga o.
Vratimo se sada prvom dijagramu
na ovoj strani . Ook protivnicki kralj
kr~e ka polju c7. crni kralj mora sti~i
na polje cS. Na 2. Ke5 !reba nastaviti
2. .. Kg71 3. KdS Kl6 4. Kc6 Ke5
5. Kc7 Kd4 6. Ld 1 Kc5 i ernl je pos.
liga~ c ilj.
167
 Medjutim. drianje pod konlrolom
polja e!im ln acije IlC spasava IIvek.
Aka je pokretljivost lovea og raniccna .
moze nastn ti pozicija izn udi ce. (Vl di
posled nji dijagram na str. 167.)
Obicnim potezo m lovea na dijagona -
Ii h3·d7. eiji je smi sao iSceki vanje,
beli dovodi cmog u iznudie u i postize
eilj.
Za sli cne pozieije postoji vaZno
pravilo. Siabija strana se spasava sarno
u slucaju kada na dijaganali sa koje
lovn e kontroli se pesaka ima najmanje
Iri palja . U rlat om prime ru ima sa rn o
d\!3.
Pogledajmo jos jednu pozieiju koja
pot vrdjuje ovo pravila.
L. Cen t urini,
1MB
Dobitak
Karl ili mu se kralj nalazia na a8,
bcli bi lako postigaa uspeh pr e baeivi ~i
svog lovea preko 37 na b8 i potisnuvsi
ernag lovea. Ali. kralj nije postavlj en
tako dobro i erni moze omelati belog
loven da dodje na 37.
Na I. Lh4 erni nastav lj. I. .. KbSI
2. Lf2 Ko6!
Sia sad da igra beli? Na .. pr icekni"
potel loveem 3. Le3 sledi 3.. . Ld61
4. LgS KbS S. LdS KeG i ern i kra lj je
opel stigao na vreme. Pa ipak, postoji
put ka pobedl. On otp~inje potczom
3. Le5. koji eenorne odutima vaino
168
polje dG. S.da na 3... Lf4 sledi 4. Le7
Kb5 5. Ld8 Ke6 G. Lg5! (sve se svodi
na dobijanje ovog lempa I) 6.. , Lh2 7.
Le3 i lovae je dospeo na 37.
Poznavanje slicnih krili cnih pozi ·
dja je veoma vaino. Bez toga se u komp-
likovanijim zavdnieama ne moze na t i
pnlViian put ka pabe di iii remiju.
Evo jednog primera iz praksc vcle-
maj stora ,
I(a pablanka lnnovsk l
N j lljor k, 1916
Crni je na potezu - Remi.
Crni je oeen io de je p02icija ns di-
jagramu baznadezna i predao je partiju.
Medjutim . pri pravilnoj odb rani ovde
sc l1e maze pobediti, mada se ad sla bije
strane zahteva preciznost i pronicJji-
vost. Kralj mora zaobici prcko zalcd ja,
kako u daljoj igri ne hi dozvoliotlpok-
riv anje".
Dakl e, I. .. Kf41 2. Ld4 (Na 2.
Le5+ dolali Ke3 3. b5 Kd3 4. Ke6 Ke4
,a jasnim remijem) 2 . . . Kf31 3. b5 Ke2!
4. Ke6 Kd3 5. Lb6 Lg5 6 . Kb7 (naj o-
p.s",), na stavak) 6... Ke4 7. KaG
Kb31 S. Lf2 LdS 9. Lei Ka41 i kralj je
stigao u pravi cas,
Primeticemo da kad bi se beli lovae
na lazio l1a polju d2 (umesto na (3)
beli bi ipak postigao pobedu.
Crni je na potezu, Beli dob ija.
Na primer: I. .. Kg4 2. b5 Kf3 3.
KeG Ke4
Nesreta je crnog .sto ne moie da
dobije tempo polelOm 3 ... Ke2. Beli
na to na stav lja 4. Lf4 Kd3 5. Le7 i
pesak ce biti unapredj en u damu. Zbog
toga kralj mora konlroli sa ti polje f4.
4. Kb7!! (jedini polez koji vod i
pobedi) 4... Kd3 5. Lell Ke4 6. Ka6
Kb3 7. LaS Lg5 8. b6 i dob ij •.
Ako jaca st rana ima dva pdaka
vi se, onda rea Iizovanje prednosti
uglavnom ne stva ra ni kakve teskote.
Ipak, ima i izuzetaka, kada se dobi la k
ne maze post ici.
R. Fa]n,
19·/1
Imamo pred soborn klasican pri -
mer blokade. Crni kralj je (vrsto blo-
kirao jednog pesaka i kon trolisc drugog.
Svi pok usaji be log da se oslobod i
pokazuju se uza ludni. Na primer: I.
Kd l I(d 3 2. b5 Ld8 i tatim 3 ... l(e'l.
II i: I. Kb2 Lf4 2. Ka3 Lg5 3. Ka4
Ld8! (ne sme se propustiti kralj na a5)
4. b5 Lb6 itd.
I na kraju - jedna izuzetna pali-
cijs .
Benedikt son OI al,on
Rejkjauik, 1956
Ako beli da lovea za "e" peSaka,
bice remi - jer se beli kralj nete moci
islerati iz ugla h J. Up ravo zbog toga
pri pra vilnoj odbrani belog erni nikaka
ne moie dalje pomeriti e6 peSaka.
Jgra je nastavljena ovako: I. .. Lc3
2. Ld6 l(e4 3. Le7.
J ednosta vnij e je manevrisati lov-
eem oslavljajuti i dalje na udaru
polje e5. ali i potez koji je odigrao beli
jos ne gub i: oa 3. . ,e5 sledi odgovor
4. Lt6.
3... Le5 4. Lb4 Le75. Le3 i mole
svc poeeti ilnova.
Medjutim, umeslo 5. Lc3 beli je
od igrao slabo - 5. Le?? i posle 5 .. .
I(f5 6. Llt4 Lf'i! 7. Le i e5 8. Lc3 ..I
pcsak jc krcnuo nap red ,
Partija je zavdcna ovako:
9. Ld4 1(g4 10. Lf2 Kf3 II. Lh4
c3 12. Lf2 e2 13. Le i Lg3 14. Lb4 Kf2
15. Le5+ Kfl 16. Lb4 Le i 17. Le7
Ld2 18. Llt4 Lc3. Beli predaje.
159
 VEtBE
Br. 16 1. Beli dobija . Pokusajte
da resite ovaj ne bas lak zadalak.
Br. 15B. erni je na potezu . Preti REA Ll ZOVA NJ E P REIMUCS TV A
L d7+ KfB 2. Lc5+ Kg7 3. Le7. Mote
I! se crni odbran iti ad te pretnje j iz-
nuditi remi? - Pri istoboj nim lovci ma pcsak vise
po pravilu, donos i pobed u. Plan rea:
lizacije moze Sf uslov no podel iti na
slede6e g lavne ela pe:
I. Kra lj j lova c za uzimaju belje
polotaje Uatanj e pozie ij e fi gur.) .
2. Pesaci se posta vljaju na najpa-
voljnija pol ja - sprcma sc stvaranje
slobod nog pesaka Uacanje pozicije pe-
sak.).
3. Stvara se slobodni pesak, koj i
uz podrsku kra lja kre6e na pred. Dalji
Br. 159. Beli je na potezu. Ako tok parlije zavisi ad plana odbrane.
odmah kr~~e kra.ljem na pelje e7, nista
neec posh~ l : crm ~e blagovremeno sfici 4. Ako protivnik poku sa d. biD-
kira slobodnog pesaka lov cem, onda
na eS. D~ bi post igao pobedu, bel i treba
da dobl)e odl ucuju6i tempo. Kako lovac i kralj poti skuju iii izo luju pro-
ce to ucinit i? tiv nickog lovca. posle cega pesak krete
da lje nap red.
S. Ako prot ivnicki kralj za driava
pesaka . jaca st rana to koristi da svoj im
kralj em nap ada prolivnikove pcsakc na
drugom kril u i lamo postiic od lucujutu
materijaln u prednost.
Pogledajmo kako beli real izuje
svoje preimuts tvo u sledctoj POZICIJI.
I. Kft KfS 2. Ke2 KeS 3. Kd31
Kra lj hita no polje c4, odakle moie
Br.
1.60. Beli je na potezu. On pomoti stva ranje slobodnog pesaka.
osva)~ pesaka: Ipa k, da Ii mu je to 3 . . . Kd7 4. Ke4 Ke6 5. Lc3 g6 S.
dovol)no za pobedu? bi LbS 7. f3 Le7 B. a4 LbS 9. Ld4
170
Prema R. FaJnu ,
1941
Dobilak
Lovac je lauzeo jaku een tralnu
pozici ju. U daljem tok u partije on te
tog polja podrtavali slob odnog peS.k • .
5
9... Lc7 10. b5+ ab I I. ab+ Kb7
12. Kd5
Pokusaj da se spreei napredova nje
belog kralja odmah bi vodio gubilku.
Na t I. . . Kd6 sledilo bi 12. Le5+ Kd7
13. bS Lg3 14. Kd5 Lf4 15. Ld4 i IS.
LeS.
Do sada je sve teklo po planu.
Crni kra lj je znuzel borbom s pesakom
i beli se sprema da napadne pesake na
kraljevom krilu. Ali, borba jos nije
okoncana. Treba sav lndati jos jednu
prepreku. Kontrol i5llc. i izdal eka pri·
laze peSacima, erni lovae poku sava da
spreci prodor protivnika.
12.. . LbS
Posle 12 . . . Lf4 13. Le5 Le3 14.
Kd6 bel i odmah up ada u erni tabor.
Ali sada 13. Le6 L.7 14. Kd6 ni sI. ne
daje zbog 14... LbS+. Prod or ne us·
peva ni posle 14. LdS Lf21 15. KeS Lg3+ .
Pa, kako da se, ipak, izadje nakraj
s loveem? Moida se maze ograniciti
njegova pokretlji vost? Ispada da moie.
13. Lf2 Lc7 14. g3 h5 15. h4 LbB
IS. b61
Zadalak je izvrsen. Crni je dospeo u
a nudieu i ne mole se odbranili od
ma nevra 17. f4, IS. Ld4 i 19. LeS. Ne
pom.ie ni 16. .. KeB. jer sledi 17. Kc6
LeS IS. f4 LbB 19. b7+ KdB 20. Lb6+
Ke7 21. Le7 i dobija.
Kao sto vidite. aka se pravi pore-
djenje sa konjsk im ill pesack im lav rs·
nicama, II lovackim zavdn icama jay·
ljaju se naknadne teAkoce koje kom·
plikuju realizovanje materija lnog prei·
mutstva. uk i u ovom idealnom pri-
meru beli je morao dobra da se pomuci
knko bi stvorio poziciju iznudice i
prodro u neprij alelj ski labor.
Pri maleri ja lnoj jednakosti jed:m
od bitnih elemenata koji odredjuje ocenu
pazicije je - slobodni pdak. Eva pri-
mera na tu temu.
L1 slcln LevenfJs
Len/ingrad , 1932
Crni je nn potelu
Crni ima udalj enog slobodnog pe·
saka. Scm toga. beli "h" peSak nalni
se na polju lovccve boje i mora se bra-
nHi. Istina . izglede crnog umanjuje
to Mo na tabli ima relativno malo n-
gura i sto polje promocije ,.h" peSaka
ne tuce lovae (!rtva 10vea za .. b" pwka
daje bclome rem i).
\. .. U6!
Bel i je dosao u iznudicu: na poteze
lovcem usledite iii gubitak pe!aka ill
pomeranje crnog slobodnog peSaka. a
na 2. Ke2 dolazi 2. • • Kf4.
171
 2. 14 Lb2
erni oe bi postigao ni sla vUe od
remija posle 2. . . Kg4 - zbog 3. Ke4
Le7 4. 15 b4 5. 161 UB G. 17 b3 7. Kd3.
II i 4... UG 5. KdS K: 15 G. Ke6 Kg4
7. K : bS L : h4 B. LaS Lg3 9. Ld B U 4
10. Ke4 LgS I I. L : gS i 12. Kd3.
3. Ld2 Lg7 4. Lb4 U65 . Lei Le71
Panova iznudlea. Mora se igrati
kroljem.
6. Kl3 Ld6 7. Ld2 Le71
Sputa" odbranom, beli je primors"
da dalje pogorSav8 svoju poz iciju . No
patez lovcem po dijagons li c l-e3 od-
lutuje B. . . b4. a na B. Kg3-B . . . Ke4.
Beli vise vali da se li! i "fll pe!a ka .
B. Lc3 L : 14 9. Lb4 Le5 10. LaS
UG II . Le i Le7! 12. Kg3 Ke4
Po koji v~ put beli mora da se
povla~i zbog iznudicel
Sada od lucujc prilazak kralja slo-
bod nom p.sak u - 13. LaS Kd3 14.
Lei Ke4 15. Kl4 U G 16. KIS Le3 17.
Lg3 b4 l B. Ld6 b3 19. La3 Kd3 20.
KgS Ke2 2 1. K: hS Ld2 22. Kg4 Le I dolazi B•.• Lg4 + s lakim dobllkom.
i dabija.
U ovom primeru slabi pdsk h4
je potpuno ukotio aktivnost befog .
Aka se u lovackim zavr Anicama pesaci
oalaze na poljima loveeve boje , to je,
po pravilu, bila" nedostatak . Prvo ,
njih moie napadati layse j mora se
5ta lno mislit i nn nj ihovu odbranu.
' Drugo, polja izmedju pesDka "iSll do-
s{upoa lovell , Ata omogu~ uje protiv-
nickom kra lju da pridje tim pesacima.
Sve se to Jepo vldi iz sledeC!eg pred.je. Posle l B. Kg2 KeS 19. Kh2
pr irnera .
Prednost crnog je nesum njiva. Be.
lim peJacima na daminom krilu potrebna 22. KI3 Kd2 23. Le2 LIS 24. e4 L : e4 +
je za~tlta. dak le. be li lovae ~e biti
voun UI nj ihovu odb r.nu. 1 no drugom
krllu ernl pe!ae! su posta" l] eni bolje
nego p ro ti vnl~ i. Dosta je aktivan i li zov8njo prednosti kada se protivni.
172
Smls loy Keres
Mosk"" , 1951
Crni je nn polezu - dob it nk
crni kralj . Sve to daje povoda ZlI ken.
slata eiju da ern i ima odJucujuC!u pred-
nost. On ju je realizovllo na sledcl! i
naei":
I. .. Lbl 2. 83 as!
Fiksira slabe bele pesa ke.
3. Ld I KgG 4. Kg2 KfS 5. Kl3 Ke5
Postepeno Ilad bel im se nadnos i
opasnost da dospe u iznu dieu.
6. 04 gS 7. Ke2 LlSI B. g4
Oclgledno iZll udj eno. Na 8. 114
B. . •Lb I 9. KI3 15 10. gl
Ni]e bol]e ni 10. Ke2 Le4 II. Kl2
f4 12. ef K.: f4. Beli je u iz nud iei i
prinudjen je do: pus ti prot ivn ickog
kralja u svoj ta bor.
10 . . . K : 15 I I. KI2 Le4 12. Kg3
Kg6
U akciju stupa pos lednja rezer·
va - "h" pdak.
13. KI2 h5 14. Kg3 "" + 15. KI2
LIS 16. Kg2 Kf6 17. Kh2 KeG. Seli
Lbl 20. Kg2 Ke4 erni kralj upada II
beli tabor. No primer: 21. KI2 Kd3
25. K: e4 K : e2 2G. KIS Kl3 27. I( : gS
Kg3 ild.
OYaj primer prikazuje plan rca.
kovi pesaci nnlazc nn poljimn loyceve
boje.
Taj plan se s11s loj i iz nekoliko clapa:
I. Fiksirsnje sla bih proli vnikovi h
polaka ;
2. Vezivsnje proli vnikovih snaga
UI odbranu tih pcsaka;
3. Aktiviranje kralja - osvnjanje
kra ljem pri laza taboru protivnika;
4. Kulminacionu tack u plana pred-
stavljn st\'aranje poz icije iznudice-
knda svnki prolivni koy odgovor pruZa
pril iku iii 7.a prodor kra lj a iii za os·
vajanje materijaln .
VEtBE
Sr. 162. Na potczu jc belL ~ ?b il ak .
Mnterijalna prem ~ .bcloga IlIJe ~·c·
lik a - jedan udvoJelll p~ sn k. /o~edlu:
tim. erne figure Sli s t e~I1Jene. SVI ern!
pesaci su nJ polju lovceve bOje. Sve
u svemu. prednost beloga je potpu no
dovoljna za pobedu. Prikaiite to po
va rij antama.
Sr. 163. Bel i je no polezu. Dobl·
tok. Beli ima pdaka vi'e, ali zbog rna·
log brojn figura na tahl i od njega se
trat i tacnD racunanje. j\\oiete Ii doka -
zali da bcli oyde dobija?
Dr. 164. Crni je nn potezu. Dobi·
lak. Put ernog kralja ka protivnitkim
peSacima je otvoren. Medjutim . nn
I. .. Kl4 beli im' odgovor 2. KdS.
Budite ob3zrh'i!
Dr. 165. Beli je na pot~u. Dabi·
lak. Zadatak je da red \'u~enja pote:lO
predje no crnog. Kako se to mote pas·
ti~ i ?
RAZNOBOJ N I LO VC I
LO VAC SA PESAC IMA PROT t V LOVCA
SA PESACIMA 1 BEZ NJiH
U zavrsnieama 5 rnznobojnim lav·
cimn materijalna prednos t obicno nemll
odluc.ujw!i znacaj . Oak su u mnagim
drugim zavrSnicama dva peSakll . 5
retkill1 Izuzecima, sasvim dovoljna pred·
nos t za posti zanje pobede. u zavrsni·
cama raznabojnih lavaca nijt ni blizu
lako.
173

C. Salvlol/,
1887
Remi
Kao sio se vidi. beli nc moze pas·
tit!i vise od remija. Na prim er: I. KeG
Lb4 2. Le4 KdB 3. KI7 La3 4. eG Lb4.
erni uvek moze dati lovea l a aba pcSllka.
Mcdjutim. dovotjno je da se nesto
izmcn i pre thod na poz icij a, pa da j
rezultat bude drukciji.
C. Salvloll,
1887
Dobilak
Ovde erni kral j vee ne mole da
taka uspesno izidje nakraj sa belim
peSaeima. Posle t. U3 KdB 2. KeG
Lb4 3. 16 LaS 4. 17 Lb4 S. KI6 Lc3+
6. Kg6 Lb4 7. Kg7 beli ce za jednog
pc.saka osvojiti lovca. a drugog ce
pretvoriti u damu.
Nemojte misliti da je u pitanju
sarno rastojanje medju pcSacima. Evo,
na primer, pozicije koja se nc moze
dobiti. mada rastojanje medju pe.sa.
tima iznosi lei reda.
174
Oa bl postigaouspeh , erni kralj mora
podriati pesake. Ipak, on ne uspeva da
J . Averb.h.
1950 prodre u beli ta bor.
I. Ke21 Ke4 2. Le4 Lg3 3. LbS
KdS 4. Kd3 Le I 5. LaG KeG G. Ke2 f(bG
7. Le4 Ka S B. Kb3 1 i put je za lvoren.
Otprilike islo se de!ava i ka da abe
st rane imaju pesake. Pesak vise, pa i
dV3 , moze se poka za li kao nedovoljno
za pob edu.
Pogl edajmo, na primer, tipi cnu
poziciju s pesakom v ise. Olp rili ke
Remi istu ovakvu poz iciju sa istobojn im lov-
Vaino je to SiD bcli kr~j nc moze eima bcli je dobio. A ovd e je clcmenl aran
podria li svoje pcsakc - nijc U slanju rerni.
dn pomognc nj ihova Il apredovanjc.
A eva ti picne rcmi -pozicije sa dva
vezal1 a pesaka.
Remi Haj dc da proverimo: I. KI I KIB
Crni lovae napada jednog pe§a ka I 2. f(e2 Ke7 3. Kd3 LeG 4. b3 KdGS.
spreea va kre tanje drugog. Beli nc moze Lb4+ Ke6 6. Ke3 gG 7. a4 Kb6 8. U B
ni sia da ucini. hS 9. b4 LdS 10. g3 LeG.
Ne donose pobedu ni tri povezanD Kao slo vidite, belome ne polaz i
pcsaka - ako protivnlk uspe da ih za rukorn da stvori slobodnog pesa ka.
bl okira. Ali, mozda c!e kra lj uspeti da prodre
A. Seron, prema peSacima na drugom krilu?
.......-- 1952 I t. Kd4 Lb31 (p elake jc korisno
zakoci ti) 12. as+ KbS 13. Ke5 Le6 14.
KIG KeG.
Makar se crn i kralj nalazio na dru-
gom krilu, lovae i sa m od li cno iz lazi
nakraj sa za stitom pesaka.
IS. KgS KbS 16. h4 Ke6 17. 13
LdSI
ernl mora bili oprezan - pretilo
Beli je na potezu - Rem!
je 18. g4! sa stvaranjem opasnog 510-
bodnog pcsaka na "hi! Ii niji.
lB. KI4 Kb5 19. g4 KeG 20. gh gh
bcli nema vi se sla da preduz me.
Ova j prim er oeigJedno prikazuj e
osnovne ka raklcristike zav rsnica sa
razl1oboj nim lovcima:
I . Nap redovanj e slobodnog peSaka
lovae ne moze poddati: polj a kOja na.
pada proti vn ick i Jova e njcmu su ncdo-
slu pna.
2. Lovae takodje nc moze da napad·
ne prot ivni kove pesa ke koji se nalate
na polji ma suprotne bOje.
Te ka r<lkteristike opredeljuju tri
osnov na remi-poloiaja koji su tipicn i
za ovu vrslu zavrSniea.
Za posti zanje r('mija ernome je
dovol jno da " tapka" II mestu. Sam lovae.
bcz pomo6 kralj a. lako izlazi na kraj
s protivnick im kraljem U od brani svojih
pesa ka na oba kril.1.
Mada su erne figure pos ta \' ijene
nepovoljnije nego na prethodnom dija·
175
gramu. ipak i ovde bell ne mole nista
postiti. Od crnog se trati sarno mini-
malna taenost. Tako. na primer, na l.
Kb6 ne treba nastaviti 1. .. Ld3? ? 2.
Kc6 I bell doblja, vee I., . Ld 7.
Ovde beli ne moie iskoristi ti svoju
znatnu mater ijalllil prednos t, jer crni
kralj spretavJ prodiranje bc!og kra lja.
Na pr imer: I. KeS Kc61 2. Kb6
Kd71 3. bS KeS I
Bila bi grub a greska oliti lovcem
sa polja as - zbog 4. aSD+ L : as S.
Ka7 U 3 6. KbS (v raeajue l deo ma lerl-
jala. bcli je prodro kral jem i sad moi e
podr la li napredovanje pc, aka) 6. . ,
Lg2 7. b6 Kc6 S. Ka7 I bell dob lja.
Dok je u prct hodnim primerima
bila dovoljna i pasivna tak tika, dotl e
je U ovom rcmi iz nudjen aktivnom od-
branom.
U koji m se, onda. slu cajcvima ipak
moic pos tiei pobeda u zavr snici ram o-
bojnih l o v ac~ ?
Na ovo pitanje odgovor da ju slc-
dee i primeri.
Kolov Botvini k
Crni je na potezu
176
Reklo bl s. da je pred nama Ilpi-
can rcmi : kra lj koc i slobodnog pcsaka ,
lovac brani pcsake nJ oba krila .
Mcdjutim, crn i je odigrao I. . .
gS! 1 2. fg.
Gubllo je I 2. hg h4 3. Ld LIS
4. g6 L : g6 5. fS L : fS 6. K: 1>3 I\g2
i Z3 "It pcsa ka bcli mora da II f iguru.
2... d4+13. ed Kg3 4. La3 K: h4
5. KdJ K : g5 6. Ke4 h4 7. Kf3 LdS+,
Bell predaje.
Avcrba h Ljublinskl
Mash"" , 1950
Beli je na potczu
Oa se crnl kra lj na laz i IW c8. tesko
da bi bcli magao prcduzet i nesto bitno.
Mcdju tim, pri ovakvom ra sporedu snaga
beli uspeva da stvori slobodnog pesaka
na kralj evom kr ilu.
I. Kc7 LeS 2. h4 Ld 7 3. g4 ! hg 4.
fg LeS S. h5. Crnl predaje, jer na 5 . . ,
Ld7 odlucuJe 6. L : f61 gf 7. h6.
Eve Janovskl
Gr oningen, 1946
Bel i je n3 potczu
Prvi je utisak dn beli kralj neee
moti da sc prcbaci do svojih pcSaka
nn daminom kr ilu . Ali, nijc tako. Us-
lerl ilo je: I. KgS Kf7 2. Ld 4 Lg2 3.
h4 Lh I 4. b4 Lg2 5. bS L1li 6. U 6!
Klj ucni potez u planu belog. Lovac
Je odsckao crnog krn lja od daminog
I,rila i kon trolisc crnog pcSa ka .
iJ 6 . .. Lg2 7. h5 1 gh 8. KfS! Pul jc
za belog kralja olvorcn i ernl predaje Br. 168. Dccnite pozielj u. Pokaii·
tc mogu~ni plan igre,
VEZBE
Sr. 169. Crni je na potczu ..'toie
Ii on rcalizoval l svag pc!aka vile?
LOVAC P ROTI V S KA KACA
LOVA C I PESAK PROTtV SKAKACA
Dr. 166. Bcli jc Ila potCZl!. On je I L! SKiI KilC I PESA K P ROT IV LO VCA
odigrao I. Lg5. ne pu s taju~i crnog kra-
lja lIa c8. Kako sc sada mora zavditi U borbi lovca i pesaka protiv ska·
partija? ka ca rezultat zavis i od toga da Ii jaeoj
stran i polazi ~a rukom da maksimalno
ogrnnici konjn i stvori poziciju iznu ·
dicc. Ako u lome uspe, pobeda je mo.
guella ; ako nc uspe, onda bez obzira na
pdaka vi sc mora se zadovoljili remijem.
• Br. 167. Crn l jc n. po lez u. Do II
crn i kralj mole prodreti i podrzati
nap redovanje svoj ih pesaka?
In
 Beli dohija posle jednostavnog ma-
nev ra - I. Ke7! SdS 2. Le4! Sf7 3. svolih figura: I. . . 5e7+ (ill I. •. 5a7+)
U 3 SdS 4. LdS! Put do ci lja. ti p ica n 2. KdS 5c6+ 3. KeS Kc6.
za ovak vc pozicij c. Pres trojivsi se, crni je istovremeno
lzuzc tak predstavlja sledcca po- potisnuo protivnikovog kralja. Sada
beli ne mozE' posl i6 poz iciju izn udice
zi ci ja.
i zato je neizbcfan renli .

Dobit a k • Ces pleje" kronlkl ••

Remi
I. Kd7 SeS 2. Ld4 Se7 3. Le3 Sc8
4. Le5
Za sada sve tece isto kao u preihod-
nom primcru . a Ii sada doJazi 5... Ka8!
5. Kc6 Sb6!! Koristet i moguc.nos t pata,
crni postii c spasonosni rcmi.
Crni jc na potezu - Remi
U ovoj poziciji beli ne uspeva da
polpuno ogranici crnog skaka ca. Posle
I. . .5fS+ iii I. .. 5bS erni lako postile
rcmi.
Medjulim, ako je sli cna pozicija
blifa ivici lable, to se moze nepovoljno
odraziti na pokreUjivost skakat• .
178
Posle poleza I. Ld7 erni odmah
dospeva u iznudicu. Nd.to je kompli-
kovilni ja slva r ako je erni na potezu.
Oa bi u tom slu caju posti gno dob il ak,
beli mora manevri sa ti tako da ispadne
kao da je on na potez u, To se posli ze
na sledcri nae in: I. . .5eS 2. Ld 7 5g7
3. Kh7 5hS 4. Lg4 5g7 S. Lh3 ShS
(iii S.. .SeS 6. Ld7 Sg7 7. Kh6) 6. Kh6
• U5 10. Sc5 LeSI I I. 5d7 Kht 12. KdS
Sg7 7. Ld7.
U prikaza nim poz icija ma polje
isprcd pdaka bi lo je nedos tup no loveu.
Sada pog letJajm o SIUCdj kada lovac moie
napadati polj e ispred pesaka.
Bcli je na potezu - dob ilak
Crni je na potez u - remi
Pl a n bel og je da potisne skakaea.
Jgrajuc. i prvi, bcli u tome uspcva:
I. Lb4 + Kc6 2. Ke7 KdS 3. La3.
Crni jc u iznudici i vi!e nc mole
da spreei izlazak pesaka .
Medjutim, erni se spasava ako jc
na potezll, jer mole da pojaea poziciju
1856
Crni je na potezu
U ovoj stari nskoj poziciji beli
posUze iznudicu int eresantnim mane-
vrom lovca. Crni ovde ima sarno jedan
potez koji produZava olpor - I. ..
Kb6. Gubi odmah I. .. KbS ii i I. . .
KdS zbog 2. Ld4 . Dalje sledi: 2. LeS
Kc51 (2. . . KbS 3. Ld4) 3. Le3 Kb6
4. LaS+ KbS 5. LdS (mora se otklonit i
pretnja ~ ha na (6) 5 ... Ke5 6. Lh4
KbS 7. LgSI
Ovaj pricekni potez odlucujc, jer
crni neOla zadovoljavajuc.eg odgovora.
Na primer: 7.• . Kc5 S. Le3+ KdS 9.
Ld41 Sd6 10. e7 I dobija.
Ako se skakac I pe~k bore protiv
lovea, onda rezultat z8visi od toga do
Ii jaea strana uspeva da poti sne lovea
iii da pregradi skaka~em dijagonalu na
kojoj on deluje.
Rem i
Ovde lovac od licno obavlja 5VOj
zada lak . Na prim er: I. KeG LbS 2. Ke7
Lcfi 3. KdS LbS 4. Ke7 KgI 5. 5d3 Kh l
(kralj "poverava" loveu borbu stI peSa-
kom) 6. Se5 Leel (bran i so od prelnje
7. Se6) 7. Sd7 Kg I S. KdB LgG 9. Ke7
La6 13. Ke7 LbS 14. 5e5 Le81 i beJi
bas ni sla nije pos tigao.
Kao sto vidite, eak i ne prilazec!i
kra lj em u pomoc. erni nije propustio
proti vniekog p ~ k a. Do toga je do! lo
ot uda sto jc na dijagonalamB a4-e8
i e8-h3 crnt lo\'ae imao najma nje pet
polja . a kra lj i skaka c zajedno moeu
kon trolisa ti sarno cetiri polja.
J. Averbah,
1958
Crni je na polezu - rem i
Beli je na potezu - dobitak
Ovde crn i ne mole ilac.i na kraj
bez pomoci kralja. Lovae ima na dija-
eona li as-dS fe t iri polja. od koj lb
179
dV8 oduzima skakac . Aka bcl i kralj
sligne na b7, onda lovac ne~c moc i
da se odrii na spasonosnoj dija gonaJi
i bel i CC pobediti.
Aka jc nn potezu . beli odmah krece
svojim kra ljem na bi .
I. Kd5 Ka3
U slucaju I. . . Kb3 bel i bi aklivirao
jos jednu pretnju: manevrom I. Sd4+
i 2. Se6 uspeo bi da elimini se lovea ,
jer nema odbrane ad 3. Ke6 i 4. Sc7.
2. l(e4 !
Va f na preciznost. Paste na izg led
pr irodnog 2. Kc5 do lazi 2 . . . Ka4 i u
iz nudici je belL Na primer: 3. Sd4
Ld81 4. Se61 Lh41 i lova e so prebacio
na veliku dijagonalu.
2 . . . Ka4 3. KcS !
Sada je crni u iznudici. On je
pr isiljen na povla cenje, otvara j u ~ i tim e
put. Posle 3 .. . l(a3 4. KbS Kb2 S. K06
i 6. Kb7 be li dobijo.
Prema tome, ako na dijagonali sa
koje lovae ddi pesaka "pod straiom"
ima manje od pet polj a - ishod borbe
odlucuje u ces~e kra lja. Ako kra lj mo!e
da spreci po ti skivan je iii pokrivanje -
rezuitat je rem i, aka ne moze - sla·
bija strana gub i. Na primer, budul!i
prvi na potezu. erni je imao vremene
da neulraliSe pre lnje be log: I. .. Kb31
2. KdS (2. Sd4+ Ke4) 2 ... Kc3 ! 3.
Ke5 Kd31 (eil j emog kra lja je polje
do) 4. Kb5 Ke4 5. l(a6 Kd5 6. Kb7
Kd6.
Crn i nije bie u stanju da omcle
krela nje belog kra lj a ka polju b7, a li
je uspeo da prilekne u pomol! lovell.
Zahvalj ujul!i tom mancvru , lovac se
odrza va na dijagonali as -d B i za to je
remi .
Aka je pesak ivicni, onda zadal ak
jaee sl rane izgleda sasvi m lak. Lovae
ima na raspolaganju sarno jednu dija·
180
gonal u i zato pri davoljno; udaljcn osti
protivnikovag kralja nije lc sko ostv a·
riti poliskivanje il i 'pokrivanje lovca.
Medjuti m, i ov de im a zanimlj ivi h
specificnosli , kojc je korisno up oznat i.
Prerna B. Horvieu,
1885
Beli je na potczu - dobilak
Plan belog je da dodje kral jem na
bB. potisne loven, a za tim potezom Sb7
za tvori lovce.vu dijagonalu. Na koj i
se !lacin ern i moie tome suprotstaviti?
I. l(e7 Ke7 2. Ke81
Prva finesal Ispos tavl ja se da 13k·
tika direktne akcije dajc sa rno rcmi.
Na 2. Kb8 do laz i 2 ... Kd81 3. K: a8
(3. Sb7+ Kd7) 3 ... Ke71 i be li ne moie
osloboditi svag kralja iz "zatocen istva".
Postizanje ave pozicije upravo prcd·
stav lja glavn i odbramben i cilj
crnog.
2. .. Ke8
Siab ij e je 2... Kd6 3. Kb8 Kd7 4.
Sb7 ! i crOl Je u iznudici, jer na
4 . . . Ke6 odlucuje 5. K: a8 Ke7 6.
Sd6!
Zadatak bclog je - da i II osnavnoj
va rijanti stvor i ovu p02iciju iznu -
dice.
3. Sc4 1 Ke7 (potez i lovcem gube
zbog 4. Sd6+ i 5. Sb7) 4. Kb8 Kd8 5.
Sd6 l(d7 6. Sb71 Pozicija iznudi ee je
postignuta. Crn i maze poloii ti oruijc.
VEtBE
Br. 170. Moie Ii beli davesti ernog
u iz~ud i cu?AnaJizi rajte avu pozieiju
kad JC na potezu cr ni , zatim kad je na
potezu be l i.
Dob il ak
Sr. 171. Ideja ave stud ije sas toji
se u hvatanju skakaca. Pakusajte da
savladate ovaj nc bas lak problem .
Bel i je I1n potezu
Br. 172. On Ii beli moie promovisnti
svog pesaka u damu?
Br. 173. Maze Ii beli spasiti partiju?
REA Ll ZO VAN J E PRE DNOST I
P e ~ ak vi se bilo sa lovcem iii sa
skaka ccm - velika je, po pravilu od·
iucujul!a prednost. Realizovanje milte·
rijalne prednos ti ostvaruje se po vet
poznal om pl anu: treba stvoriti slobod-
nag pdaka i voditi ga do promodje u
damu. S pojedinim specificnos tima,
koje se javljaju pri sprovodjenju tog
plana, upoznal!emo se analizirajul!i pri·
mere.
Bonc- Osmolovski
Konst,ntlnopoljskl
Mask"", IU9
Beli je na potezu
Beli je sve pripremio za stvaranje
slobodnog pc!aka . Padija je nastavljena
ovako: I. g5 hg+ 2. hg rg+ 3. K: g5
Ko5 4. Ld3.
Beli obil ozi zamku - ~ . f6? Sh7+.
4... Sd7 5. Kg6 Sf6
D::l1je kretanje pCSaka "ije mogul!no:
18 1

polje [6 je za lovea neprislupablo. Zbog
toga. kori steti se odsustvom CTnih [\.
gura koje su zauzele baTbom . sa .pesa~
kom, beli kralj krccc na dalckl obll~znl
put - ka pesacima oa drugom knlu.
6. K[71 SdS 7. Le4 Se3 B. Le6 Sg4
Uzimanjc pe!aka odvclo hi u bez-
nadeinu pesacku zavrsnicu.
9. Ke7 S[6 10. LeB Se4 II. Kd7
K: [SI2. Ke6+ Kc5 13. K: b6 Sd6 14 .
La6 KdS 15. Lb5.
Beli ne lur i: pcsak a5 je osudjcn
oa propast.
15 .. .SeB+ 16. K: a5 Kd6 17.
La6 Sc7 lB. Kb6 Sd5+ 19. Kb7 Se3
20. Le2 c4 2 1. a5 i erni predaje.
Aka je malcrijalna prcdnost oa
strani koja ima skakaca, pla n realiza-
vanja preimucstva u glavnim crtam3
je isti. Ipak. ovde ni je preporucljivo
luriO se sa s'.varanjem slobodnog pc-
Saka, posebno oe treba fu riti s njegovim
napredovanjcm. jeT se mole desili da
to oe umanj i pokretljivosl lov ea -
dalekomelne figure.
Trcba najpre izazvati slab lj enje
pesacke formacije protivnika s ciljem
da se iii njegove snage odvuku od slo-
bodnog pesaka iii za sopstvenog kralja
otvore prolazi u protivnicki tabor.
Karaktcristican primer za to pred-
stav lj en je na s l ede~e m dijagramu.
Levenm Rauzer
Tbill si, 1997
Na polezu je beli
IB2
P ogresno bi bilo I. Sb5 U2 2. dS+
Kd7 i beli te sko da bi mogao poj.c.1i
svoj pololaj . Pravilan je plan: Ilapad
na protivnicke pesake.
I. SdS Lg5 2. [4 ! LdB 3. Sb4 +
Kd6 4. Sd3 g5
Posle 4 ... Ke6 5. Se5 K[6 6. Kc5
slobodnom pesaku jc olvoren put.
S. Se5 Ke6 6. dS+ K[6 7. Ke5 g[
B. Se6. Crni predaje, jer se beli p.s.k
mOle zaustaviti sarno po cenu gub it ka
lovea.
U sluca ju malerij.lne jedn.kosli
valnu ulogu u ocelli pozicije sa lakim
figurama igraju nama vc~ poznati po~
zicioni fak lori: udaljcni pesak, slabosll
u pe s. ckoj [ormaeiji ild. Ovde cemo
razmotriti samo one Iaktore koji su
karakteri sticn i upravo za borbu lovca
i skakaca.
Lovac se osobito uspesno bori pro-
ti v konja u otvorenim pozicijama, gde
on ima slobodu manevrisanja i gde
pesaci nisu blokirani. Razume se, ~d
vaznog znacaja je i akOvnosl kralJa.
Aktivan kralj koji dejslvuje uzajamno
sa lovcem - to je ogromna snaga.
U to se moiemo uveriO anal i 7.iraju~ i
sledeti primer.
Stoic Ke!dn
Hag, 1928
Na polezu je erni
Cinl se da bell nema slab os li.
njegov skaka c je dobro pos tavljen . Ali ,
letim icni pog lcd nije dovoljan za pra-
vil nu ocenu poloia ja. U stvari , ovd e
je prcdnost na strani crnog. Ona se
sastoji u tome sto crni , budu~i na po-
tezu. ima m ogu~ n o s t da aktivi ra svoje
figure, dok se beli mora ogran ic ili
na takliku isc ekivanja . Pogledajl e ka ko
Je lekla igra:
I. .. K[B 2. K[ I Ke7 3. Ke2 Kd6
4. Kd3 Kd5
Dakle. prvi uspeh crnog - kralj
je zauzeo aktivniju poziciju.
5. h4 LeBI
Lovac zauzima bolji polofaj. On
se prebaeujc na a6, odakle ce j o ~ v i~ e
s t e~nj avati belc figure i ugrozavati pe-
Saka g2.
6. S[3 La6 + 7. Kc3
Posle 7. Kc3 Kc5 B. Sg5 Kb4 9.
S : [7 K : b3 ern i dobija opa snog uda-
lj enog slobodnog pesaka, sto bi u ovom
sluca;u bi la od lu cu ju ~a prednost.
7... h6 B. Sd4 g6 9. Se2 Ke4
Crni kralj je postao jos aklivn ijj
i zauzeo je poJazni poJozaj za prodor u
neprijateljski tab or.
10. Se3 [5 II. Kd2 [4
Napredovanjem svog pesaka crni
je potisnuo konja . Na 12. Sc2 mogucno
je 12.. . UI 13. Sel K[5 14. [3 g5 15. hg
K : gS i kral j prod ire na g3.
Shvataju~i da dalja pasivna odbrana
ne vod i nicemu dobrom. beli poku sava
da preduzme protivnapad, ali u tome
ne uspeva.
12. Sg4 hS 13. S[6+ K[5 14 . Sd7
LeBI IS. S[B gSI 16. g3
Posle 16. hg skakac bi upao u
kl opku.
16.. .gh 17. gh Kg4 lB. Sg6 US
19. Se7 Le6 20. b4 K: h4 21, Kd3 Kg4
22. Ke4 h4 23. Sc6 U5+ 24. KdS [3
25. b5 h3 26. S: a7 h2 27. b6 hiD 2B.
Se6 Db I 29. Kc5 Le4. Beli predaje.
Za hva l j uj ll~i aktivnom poJoiaju
kra lja i dina micnom loveu . crni je uspeo
da pos tcpeno pojaca svoju poziciju i
prodre u proliv nick i tabor. sto je i od-
lucilo rezultat partij e.
Pl an koji je primenio crn i ti piean
je za sJi cne ol vorene pozieije. On se
sastoji iz sledetih osnovnih ciapa :
aJ kra lj pr ilazi ~ to je mogu~no
bliie protivn itki m peSacima;
b) u proti vnickom taboru sLvaraj u
se slabe tacke rad i lakSeg prodora;
c) zadaia k lovea je da ukoei nepd-
jateljske figure; prinud jene da brane
prilaze u svoj tabor , one odstupaju i
smanjuju ak tivnost ;
d) kra lj prodire u prolivniEki la-
bor i slvara od lucu j u~u materija lnu
prednost.
Slede61 pozicija je karakteristicna
po nadmoc:nos ti skakaca nad Jovccm.
Averbah L1llent.1
Moskva. 1949
Beli je nll potezu
Crni ima branjenog sJobodnog ptJa -
ka. ali to ovde nije presudno za ocenu
pozicijc: trajno bl o kir a ju~i tog pd aka.
skakac istovremeno veoma aktivno
ucestvuje u igri. Lovac je znatno manje
aktivan, poSta je vezan za odbranu
pesaka. Islo se mole r~i i za crnog kra -
Ija.
183
 Poste poteza 1. g5!. kojim se otvara
put u prativnick i tabor. beli pos tile
pobedu. Ako erni odgovori I. . .fS ,
ometaju~i zasad prodor kralja. onda
mole uslediti : 2. Sf3 LeS 3. SeS KdS
4. Kf3 Ke7 5. Ke3 Kc6 6. Kd4 Ke7 7.
Sd31 Kc6 S. Sb4 as 9. Sd3 Ld7 10. a4
Lc8 II. b4 ab 12. S: b4 i slobod ni "a"
pola k od lueuje.
Dalje je igrano: I. . .fg 2. fg LeS
3. Kf4. Ovde je partija bila prekinuta
i crni se predao ne na s tavljaju~i igru
,bog sled ~ e varijanle: 3 . . . as 4. KeS
Lg4 (4 ... US S. Kf6 Ld3 6. Ke7 i
dalje Sc6+ svelo bi se na isto) 5. Kf6
LhS 6. Ke7 Lg4 7. a3! Ld I S. Sc6+
Kb7 9. Kd6 L : b3 10. SdS+ KeS II.
S : c6 a4 12. Sei + i beli dobija.
1'£28£
Br. t74. Beli je na po t""u . Ovo
je pozicija iz partijc vclemajslora .
Poku sajte da realizujetc pc!aka viSe.
TOPOVSKE ZAVRS NICE
TOP P ROT! V PESA KA
Top j e .m a tiraj u~a figura i zato jc u
ovim zavrsnicama vazno jzl~i nakraj
sa pelaeima . Obieno top protiv jednog
!,.saka dobija. Cak i u slueaju kada je
IS4
Br. 175. Beli je na potezu. Kako
on mole nlljjednostavnijc dob it i?
Br. 176. Crni je na potezu. On
moi.e stvoriti udaljenog slobodnog pesa·
ka . Ovde je 10 odlucu ju ~a prednos!.
Poku sajte da je realizujctc.
Br. 177. Beli je na po tezu . Doka·
iite da u ovoj poziciji on ima odl ucu·
ju~u prednost.
kralj jacc strane udaljcn od pesaka'
ali sti fe. da mu se priblifi - do pobede
se dola'i be, t esko~a.
Pogledajrno ovakovu poziciju.
Bcz kraljeve podrske crni nc moie
naprcdo vati pcsakom; aka to cini. jzgu·
Crni je na potezu. Beli doblja
bi ~ e gao Na primer: I. .. b4 2. Kg7 b3
3. Th3 b2 4. Tb3.
A aka crn i naprcdujc pesakom uz
kraljevu podrsku, onda beli kralj na
vremc stife u pamot topu: I. .. Kb6
2. Kg7 Ka5 3. Kf6 Ka4 4. KeS b4 S.
Kd4 b3 6. Ke3 i dobija.
Korisno je da se zna slcdcte pravilo:
aka pcsak jas nije prcsao dcmarkacionu
lin iju a kra lj slabije strane se nalazi
iza pesaka, za dobifak jc po pravilu
dovoljno da top odsece kralja na cetvrtoj
horizonta li, racunaju~i od polaznog
polofaja slab ije stran e.
Dakle. u ovoj zavrsnici rezultat
zavisi ad toga da Ii kralj stife da prufi
pod rsku topu iI i ne slife.
Beli je na potezu
Posle I. KbS f3 2. Ke4 Kg2 3. Kd3
f2 4. Kc2 - kralj slife na vreme. No,
(!rni se mofe braniti upornijc. Na J. . .
Kb5 - !. . . Kf21 2. Ke4 Ke31 nastoj~i
da ne pusti protivnick02 kralja d.
pridje bl ite pela ku.
Ovaj melod - "guranje ramcnorn"-
dobra nam je poznat.
Sad a, da bi se pr iblilio peSaku,
bcli kralj islo mora nac!i rn agu~nost da
"odgu rnc" proti vn ickog kra lja. U avom
slucaju to sc maze pos t i~i cak na nekol iko
nacina.
3. Ke3 f3 4. Te l+ Kf2 S. Kd2 Kg2
6. Ke3 i2 7. Te2. Mogulno je i 6. TeS
f2 7. Tg8+ KII S. TfS Kg2 9. Ke2.
Aka crni pak usa da izbegne polis·
kivanjc igrajuC! i 3... Kc2 . onda je
najjednostavnije 4. Kd 4! f3 S. Ta2+
Kf l 6. Ke3 i beli dobija. Uostalom,
maguc!no je i 4. T32+ Ke3 5. Ta8! f36.
Tc8+ Kf2 7. Kd 2 ild.
="13 potezu jc beli
Aka se crni ovde budc brania ,.pra·
valinijski" - izgubice: J. Kb6 f3 2.
KcS f2 3. Kd4 Ki3 4. Kd3 Kg2 5. Ke2
itd .
Na prvam mesiu treba prft:iti pri·
latonje belog kral ja peSaku.
I. Kb6 Kf3! 2. Kc5 Ke3! 3. Ta3+
Lini se da i sada za crnag nema na·
de. No 3... Ke2 dola,i 4. Kd4 ! f3 5.
Te3+ 1(12 6. Ke4. Ali erni im. bolji
odgovor - 3... Ke4! , posle cega posta·
jc jasno da beli kr31j viSe ne maie padro
iati tapa. daklc: rem i.
Izrafilvajuc!i sc hokejd kom termi·
nolagijom. krllijevska borba .. igrac ntl
igraca" u ovoj vrsti zavrsnica cini gla\'ni
sadriaj igre. Jedan kralj nastoji da Sf!
IS5

prJbli i i pesak u kako bl pomagao svom
topu, a drugi pokusava da ga "odgurne"
i ne dozvoli mll da sligne na ci lj.
Stcd e~ i primer je izvanredno karak·
teristican.
f. Amelung,
1901
Beli na potezu - dobitak
Crni na potezu - rcm i
Beli kralj !reba da sligne p.saka .
Pos le I. Kd6 Kc412. Ke5 b3 3. Ke4 Kc3
4. Ke3 b2 on ne posli ze cilj. Jedini
ispravan nastavak bice I. Kb71 i crni
se ncoeckivano nasao u iznudici. Ma
kako crni nas tavio, beli kralj uspece
da ob idj e prolivnickog kralja. Na pri-
mer: I. .. Ke42. Kb61 b3 3. Ka51 Kc3
4. Ka4 b2 5. Ka3 i dab ija . IIi I. .. Ka4
2. Kb61 b3 3. Ke5! i rezulla! je isli.
Medjutim, aka je na potezu erni,
on naslav!ja J. .. Kc5! i sad se beli
nasao u iznudici. Na koju god stranu
krenuo beJi kralj. crni kralj ce mu prep·
rcei li put. Na primer: 2. Kb7 Kb5! 3.
Ka 7 Ka51 Pricekni po!ez !opom ni s!a
ne pomaie. Posle 2. Tb2 Kc4 3. Kb6
Kc3 crni dobija tempo neophodan za
spas.
U svoje vrcme studija R. Retija je
izazva la senzaeiju. Velemajs!or R. Spi l·
man je tvrdio da nijedan maj stor na
svetu ne bi mogao da prolladje njeno
reSonje za !ablam u praklicnoj partiji.
Medj utim. aka se poznaje pozicija Ame-
186
R. Ret!.
1928
Bel i je na po!ezu - dob i!ak
lunga, onda za resa vanje ove studij e ni je
potreban nikakav trud.
Ako hi bcli odi grao prirodni potez
I. Tdl. posle I. .. d42 . Kd7 Kd51 on .
bi sc na sao u iznudid i remi bi biD
neizbe!an . Medjutim, posle na izg led
pa rad oksalnog I. Td3 iii J. Td2 d4
2. Kd7 Kd5 3. Td II u iznudi ei jc ern i.
Eto, u tome je eela idej a ove studij e.
Kao SiD smo ve~ vidr l i, ishod
slicnih zav rsni ca zavi si od jednog temp a.
Sl edeci primer pokazuje kako se dobija
!aj tempo.
Beli je na potezu
Logi cni nas lavak I. Kf7 e4 2. KeG
e3 3. Kf5 e2 4. Kf4 Kd3 5. Kf3 Kd2
omogllcujc crnom da napadajuci topa
dobije vaian tempo i spa se par tiju.
Medjutim. ako beli odigr. J. Tdl + l.
on sam moie dobiti temp o i pobolj Sa ti
poloiaj !opa. Na primer: I. . . Kc3 2.
Tel Kd4 3. Kl7 e4 4. KeG c3 5. Kf5 N. I(op'jev .
1951i
Kd36. Kf 4 e2 7. Kf3 i dabija.
Na ista se svodi i I. . . Ke3 2. Te l+
Kf4 3. Kf7 e4 4. KeG c3 5. Kd5! Kf3
6. Kd4 i!d.
Ako se pda k na lazi u bli zini polja
promodje, onda su pri nepovoljnom
poloiaj u topa rn ogucni slutajcvi kada
5e pl!:sak nl!: moie zaustavili.
Bez sumnjc, svidec!e Yam se sledeta
studija.
Rt."ml
F. Saavedra t Crni nn druszi nlJ~1O knri'itl maine
1895 pretnjc da hi se spa ....' o:
I. .. Th 2! 2. KII 1\[11. K~I T(.!
4. Khl Tg8! 5 37 Tit 6. KgI T +
7. Kfl Th ~. 1(.1 K.19. i\dl ltd) Ill.
Kcl Kc1 II Khl Thl '1 2 K•• 2 Th',
13. K.3 Th I II K. I Kel 15. K.;, 1(,5
Svakog {.I'-.' Ob.l pC-..1~;1 fill \I
preh'ori li u dJ1IU, Infdjulim . lell kfil'l
ne u(,Pf'\' tl d.. "(' ~llJbodi .. vt'iJk:·· po \tft
Al i, In()td3 hell 1/ r oldlo.u niJt pO\·tI~a )
,. pmvOf{'· pf':..lka?
Dobi !ak J. :07 Tu2! 2 Kd I Kd I 3. KcJ t(d
Prv i su potc.z i ocigledni - I. c7 4. Kbl T.G! 5. b7 TbIj ij KcJ TW,'
Td6+ 2. Kb5 Td5+ 3. Kb4 Td4 + 4. 7. Kdl Kd38. Kel Kc3 9 Kfl 1\,) In.
Kg l Tg6+ ! I J. Kfl Th6
Kb3 Td3 + 5. Kc2.
Cini se kao da je i ~rn zavrSena . 1 U ovoj vBri janti pC'a I liiu 11.1
al i crn i imn prekrasl1u rnogucnost - pretpIDlednj i red. all ntt m I dJ ku'ru
5 .. . Td4! Na 6. cSD crni je priprcmao dolje.
6. . . Tc4+ 1 7. D : e4. Pat! .\Iedjulim. 1'£l8£
i beli ima dos tojan odgovor - 6. c T!!
lron ija sudb inel Crn i strada zbog
toga Sto se njcgov kralj nslszi II uglll.
N. jedin i polez 6 ... Ta4 odlucuje 7.
Kb31 i erni gub i !opa zbog pre!nje 8
Te l # .
U borbi prot iv dva pe!aka top se
moze nati u sit uaci j i strsne koja se
brani.
Pasle J. b7 Tb2 2. Kd I! Kd3 3.
KcJ Ke3 4. a7 Th2 5. Kd l Kd3 6. Ke l Br. 178. Btl! l~ ria P('Itt"lU D It on
Kc3 7. Kfl Kl3 8. Kg t be li dobija. ovdt moie d. po--I i n~ f'ot du?
I 7

Br. 179. Beli je na polezu i dobija.
Ova sludija nijc la ka. Pokusajte da
je resite.
Br. ISO. Beli je na potuu. ernl
pCSaci cine se vearna opasni. Pa ipak,
zadatak je - femi!
Br•. lSI: Dob itak. Beli kra lj je
daleko I em! se da crni i~a mnogo raz..
loga da racuna na reml . Pa ipak-
beli dobija. «ako?
188
TOP I PESAK PROTIV TOPA
Kralj najuspesnije omcta krctanje
protivnickog pcsaka ako se nalazi na
njegovom PUlll, ali mll pri tom mora
aktivllo pomagati lop.
Beli je na polezu - dob il ak
Crni je na potezu - rcmi
Bel i na potelu igra I. Kg6 i pos le
I. . . Tb6+ 2. 16 Tb8 3. Th 7 Kg8 4.
17+ i 5. Th8+ pos ti ie pobed u, jer top,
praklicno, oikako oe moze pomoci
kralju. Crn i ne stize da otpocnc napad
iz pozadine - I. .. Tb I zbog 2. Ta8+
Ke7 3. 16+ Ke6 4. Te8+ Kd7 S. 17 i
pe'ak prodiee.
Ako je crni oa polezu, on da 0 1 moie
spree it i prodor kra lja , potezom I. . .
Tb61 Kada pesak keene na p red - 2. 16,
stvara juci ponovo pretnju 3. Kg6. crni
ce odmah preci u napad iz pozadine -
2. .. Tb II, slo ce mu doneti remi.
Ovaj osnovni metod od brane u
slicnim zavrsnicarna olkrio je jos u
XVIII veku veliki Fi lidor.
Fili dor je smatrao da u poziciji na
dijagramu svi drugi planovi odbrane
vode porazu . ali ka snije je dokazano da
to nije tacno. Mogucna je i odmah poc i
1I napad iz pazadine. ali taj put zahteva
ad red jenu preciznost. Posle J. .. Tbl
2. 1(g6 naJbolji odgovor ernog je 2. ..
TIl! Sada 3. Ta8+ Ke7 ni sta ne daje
iee noma potu. 4. 16+. Stoga beli
odgovara 3. I(f6! s t va r aju ~i matnu
prctnju i pr im oravajuti crnag kralj a d,1
napu st] poljc ispred pesaka.
Gde da se sad dcne crn i kra lj -
leva iii desno. u uga o? Prvo pogledaj mo
pomeranjc kra lja ulcvo - 3 . . . l(c8 4.
T.S+ Kd7. Beli je pos l igao eil j .- ern i
kralj vise ne orncl a kretanjc pcsaka.
Medjutim. ako beli sad igra S. Kg6. posle
odgovora 5 . .. Ke7 t pesak ip ak ne moic
krenuti nap ced. A li to omogllcuje pa tel
S. TfSI
Crni neOl a mogucnosti ni Zil ka lc'lu
ak l lvnosL Mora se cekal i.
5 ... Tf2 6. Kg7 Ke7 7. 16+ Kd7
8. Ta8
Pogre! no bi bil o 8. 17 Tg2+ 9. KI6
Tf2+ 10. KgG Tg2+ II. Kh 5 Ke7 i rerni.
8 . .. Tg2+ 9. Ki8 Tf2 10. 17 Tg2
Beli Je na potuu
To je poslednja odbrambena li nija .
Crni kralj je odbijen cd peSa ka, sa y
teret odbrane pac je na topa, koji poku-
sava dn ne dozvoli proti vn ikovom kra-
Ijll da se ukloni ispred pd aka . Ipa k,
beli lake sav ladjuje olpor protivnika.
II. Ta41 Tgi 12. Td4+ KeG 13.
«e7 Tel+ 14. KIG TII + IS. KeG Te l+
16. KIS TII+ 17. Tf4
Ovaj metod igre, skopcan sa pokr i.
vanjem , naziva se "izgradnjom mosta" .
Beli ima i drugi put do cilja . On se
sastoJI u prebaeivanju top, - Ta8-,6-
h6-:-hS-g8. Za ti m se kral j ukl anja sa
pol}a f8 i pesak prcl.,zi u damu,
Dak le. zasad nam nije poslo za
ru kom da oborimo Fil idorov zakljucak.
a,li mi smo anilli zirali odslupanjc kra .
IJcm sa rn o na jednu slranu. a on je
mogao ot ici i dcsno. u ugao. Vratimo
se na poziciju posle polcza beJog 3.
KiG j razmotrimo odgovor 3. . . KgB!
Ovaj polcz zaisla zaslufuje znak uzvika.
'I. Ta8+ Kh7 S. TIS!
Bcli je sprcman da krenc kraljem
113 e7 i da poene naprcdovanje pCSakom,
ali njegov kralj ni kako nijc zaSticen od
napada s levog kr ila. Crni korisli tu
okolnost i igra 5 . .. Tal l
Beli je na potClu
Sada potez G. Ke7 ne vodi ci lju:
crni I!e belog kralja ~ah o vim a iii ofera ti
na g5 i do6 na Fili dorovu paziciju.
ii i ~ e ga od biti od peSaka . N. 6. TeS
crni top se mOle ponovo vratit i nn fl i
beli niS fa ne posUie. Ovde je od prcsud-
nog znacaja bilo kretanjc crnog kralj a.
Povlacenje ulevo vodi porazu . krcfanje
udesno - remiju.
U odnasu na "fl pe!aka tabla se
mofe podeliti na dYe strane - kratku
(18-hSl i dugaoku (IS- aS). Ka ko poka·
zuje ovaj primer. aka je kra lj islera"
sa polja promocije peSaka. bolje je cia
ide na kral ku slranu. a topom, ako je
patrebna. napadati sa dugacke strane.
189
 Ako pcs.,k nijc prcsao demarkacio-
nu liniju. mogu<!a n je jos jcdall s istem
odb ranc . koji moiemo nazva-li nap ., dom
topa s fronta . Sli slina tog mct oda vid i
se iz s l ed~eg primcra.
Crni kralj jc odseccn, ali zahvalju-
j lei dobrom polozaju tapa bcli nc moze
pokrcnuti pesaka.
Da p rovcrimo: I. Kc4 Tc8+ 2. Kb5
TbS+ 3. Kc5 TeS+ 4. KbG TdSI 5.
Kc5 (5. Td I KeG) 5 ... TeS+ G. Kb4
TdS 7. Ke4 TeS+ S. Kd3 TdS.
Zbog aktivne odbrane crnog beli
nikako ne uspcva da pojaca svoju
poz ieij u.
Na prvi poglcd moze sc ue!nil i da
erni kralj nijc ni sl a pomogao tOpll. Nijc
ha.i tako. U slucaju da se kralj na lazia
na f7. be li bi pobcdio.
8 eH je na potczu - dobi ta k
Crn i jc na po tezu - remi
!. Ke4 Tc8+ 2. Kb5 TdS 3. Ke5
TcS+ 4. KbG TdS 5. Tc41
190
Eva u ecmu Je stvar. Da jc kralj
na IS, ovaj maneva r ne hi bio mogll~.
5 .. . !(fG G. Ke7 Td5 7. KeG TdS
S. d5 i pcsa k cc sc prctvoriti u damu.
/ltedjlltim, da jc crni na potezu, on
bi se spasio potczom I... TeS! Na
primer: 2. T: eS K: eS 3. Kc4 Kd8!
Pog lcdajrno kako sc postizc pretva-
ranje ivicnog pc saka u damu. Sa ovim
pcsakom sa nsc na pobedu su manjc:
kralj podrfava pdaka sarno s jcdnc
st rane, a pesak kralja zaklanja sa rno od
Sahova iz pozad inc.
Rem i
Posle !. Kb6 TgS be li nikoko ne
maze pojacati svoj u poziciju.
Remi
A ovde beli kra lj nikako ne moze
da sc iz.\'uce iz ugla,
Uzgred budi rceeno (a to moiele I
sami proveriti ), crn l kralj moze bit!
odsecen jos za jedan red v iSe. Tek ka da
Je kra lj odsecen od pe sa ka za eeliri
vertikalc. nadmoenija st rana postile
uspeh.
Rcm i
U ovoj pozicij i beli kralj nc uspeva
da izidje na slobodu. Na prim er: I . Tb8
Ta l 2. Kb7 Tbl + 3. KaS Ta l 4. a7 Ke7.
Beli je na potczu - dobilak I na kraju j os jedna vaina pozicija.
!. Tc2 Ke7 2. TeS !(d7 3. TbS Ta I
4. Kb7 Tb l+ 5. Ka6 Ta l+ 6. Kb6
T bl+ 7. Ke5 i celi dobija.
U praksi cesta nastaju pozicije u
kojima top jace stranc zauzima polje
isp rcd pdaka. U tom slucaju remi je
mogucan cak i pri vceoj uda lj cnosti
kralja slabije strane od pcsaka .
Remi
Aktivno postav ljeni crni top lako
parira sve prelnje. Na primer: 1. Kb5
Tf5+ 2. Ke4 TfGl 3. Kd5 Tb6 4. Kt5
TeG 5. a7 Ta6!
VEtBE
Remi
Beli ne moze nikako osloboditi
topa. Na I. Kh6 crn i Sa hovima tera
kra lj a od pesaka . Crni kra lj se cak
ne mesa u igru. Nasup rot ovomc. I. ..
Kf7 bilo bi pogibelj no zbog 2. ThS
T : a7 3. Th7+.
Br. 182. Proana1izir3jte OYU pozi·
Ako se pesak na laz i na Sestoj hori. ciju kada je na potezu beli. z3tim kada
zonta li. kra lj se mole iza njega sak riti. je na potez u crni.
191

Br. 183. Crn i jc Ila potczu. Moze
Ii on spasi ti parliju?
Br. 184. Crn i je na po tezu. Ovde
se erni top nalazi na kra1koj sl rani
a kralj na dugackoj. Takav razmcSlaj
.ie nepovoljan za ernog. P oku~a jt e
da 10 dokaiele.
8r. 185. Beli je na potezu. Znama
da je ovakva pozicija s kra lj em na d7-
remi. Na d6 kralj zauzima nepovolj-
nij i poloiaj. Oa Ii je to dovo ljn o za PU4
bedu belog?
REALlZOVANJE MATERIJALNE
PREDNOSTI
U topovskoj zavrSl1ici visal< jednog
pesa ka ne znac i takvu vredn os t kao,
recimo , u zavrsnieama lakih figura,
192
a osobito 1I pesack im zavdnic.ama. Stva r
je 1I tome s to jc top snaina, dillamicna
fi gura. i ad s tepena njcgove a l\livn os li
preteino zavis i oee na poz ic.ij e. Po prav i·
f I. .. IUG 2. Ki3 KeS 3. Ke3 hS
Ill . prednost pesaka moie ~ e rcalizovali
sa mo uz ak tiv an pa lota j topa. Ako jc
top u pasivnom poloiaju , 10 maze di.l
anul ira materijalnu pretlnost.
U s vojc vreme Z. Taras je izveo
pravi lo da je najbolje poslav iti topa iza
slobodnog pesaka. Aka je u pitanju
svoj pesa k, onda top kao da ga gura nap-
red, aka je peSak pra tivni c.k i - lop gn
zadriava cuvajuc i islov remc no za scbe
i mog llcnos t kri lnih ud a ra. T ara sevo
pravilo je vrlo prikladno, a li nikako
ne moze bit i univ crza lno . Obi cno ovo
pravilo vali sarno u oni m slucajcvima
kada sc sa pcsa cim3 bore lopovi. Ali
kada se s lobodnom pcsaku suprolstJ·
vlja kralj. bolje je lopa drlal i sa
stranc. U tom slu ca ju braneci pesaka
lop aklivno ucest vujc u igri l1a drugom
krilu.
Aljeh in Kapablanka
Buenos Ajres , 1927
Beli je na potezu
Bel i mora brani ti svog slobodnog
pela k•• ali kako?
I. Ta41
Vcoma jak potez. Aljehin postavlja
t opa " po Tara su". Sada erni lop ne moze
ostaviti polje a6 i prinudjen je na
pasivno drianje. U pomoc topu polazi 19. Ta4 Kb5 20. Te41 Ka621. K116
erni kraJ j. Ali lamo krec e i beli krtllj. T: as
4. Kd3 KdS 5. Ke3 l(e5
Beli je lako dohijao i posle 21. ••
Kb7 22. TeS T : 14 23. K: 115 16 24.
Crni Jl C! pu Ma bctog kralja da pridje Te l Ka6 25. Th I.
pesaku . 22. Te5 To123. K: h5 Tg i 24. Tg5
6. Ta 2! Th I 25. TI5 Kb6 26 . T : 17 KeG 27. Te7.
erni ne moie uzeli pesa ka: 10 bi ga ern i prcdaje.
odvclo II bcznadcznu pesaHu zavr snic u. Dakle. videli smo da se osnovni plan
realizovanja slobodnog pdaka mote
Zbog toga bcli ceka tla protivllik iscrp i
kori snc pot ezc j dodjc u iZlludicu. pr imcniti i u lopovskoj zavrsni ci. J ata
s lrana slvara slobodnog pc!aka i nas ta-
Kapablanka se brani na naj bo lji na-
cin: vrs i preraspored svoj ih snaga - ji dOl Ul podrSk u ta pa njime krene nap -
red . Ako sc pda ku suprolstavlja lOp,
bl okad Ll pesaka prcuzima kralj. a lop
ontla kralj krece ka pe!aku , kako bi
sc oslobad ja za akti vne operacijc.
pOi isnllo protivnik ovog topa. Ako se.
6 . .. l(bS 7. I(d41
pak. peSaku suprotstavlja kralj, onda je
Korislee i se lime sio je slabodn i
pc.sak odvukao prot ivnickog kralja. 73. poslizanje pobede neophodno kraljem
III lopom prodrcti u protivni cki ta bor
beli kralj krc.ce natrag. ka pesacimn na
na drugom krilu.
drugom krilu. Sa ovi m metodom igre
mi smo se vee vise pula s reli. A s la biva ako je top strane koja se
brani zauzeo mesio ne ispred vee iza
7 ... Td6+ 8. I(cS Te6+ 9. KI4
Ka 6 10. KgSI protivnikovog slobodnog pes.aka - "po
Tarasu"?
Bel i je postigao znacajan lIspeh:
njegov kralj jc upao medju protivnicke
pesake.
10 . . . TeS+ II. Kh6 TIS 12. 14
Dop usta crnom da nesto produii
olpor. Oumah je odl uciva lo 12. Kg;
Tl3 13. Td21 P reli 14. Td6 + i 15. Ti6.
A na 13 . , . K : as sled i 14. Td5+ Kb4
(14. .. 1(06 15. Td6+ i 16. Tl6) 15.
Td4 + i 16. T I·1.
12 ... Tc51 13. Ta3 Te7 14. 1(g7
Na potezu je be l i
T d7 15. 15
U odnosu na prelhodnu poziciju
Mogueni su i dr ug i pul evi . Bil o je sa mo smo promcnili polotaj topa.
najjcdllos tavnije: 15. KfG Te7 16. Tf3 .• Ka ko ce sada beli realizovati pe.saka
K: as 17. 15. Vise? Premes lanje peSaka na 07 ne bi
15 .. .gl 16. Kh6 14 17. gl TdS poveealo sansc: stavise. u ovom s lu-
18. 1(g7 TIS
raj.u ne ~red i .ni da kra lj kr~e u pomoc
Ka pab lanka se bran ; uporno . svom
pesaku. Jer nt na koji nac in n~e mOC!i
energ ijam . ali ipak ne mole spa s iti da se skloni ad sahova iz pozadine.
partiju. Beli mole da pomeri pdaka na
7 1\"1 1309 193
 polje a6 , a zatim da p oku~a s planom
prebacivanja kralja preme pc ~k u .
Ali, tada t!e pred njim iskrsnuti drugi
problcmi: prot ivn ik mole napa dati
pcsakc na drugJfIl krilu, ostavlj cnc na
milost sudbine. Aka crni delujc cner-
gi~no, ovaj plan takodje nete dovcsti
do cilj •.
N. prim ... : I. .6 KI6 2. 1(13 hS 3.
Ko3 KIS 4. 13 T.3+ S. Kd4 T: 13 6.
TIS T.3.
Opasno bi bilo 6 . .. Kg4 7. a7 Ta3 S.
aSD T: as 9. T: as K: g3 ,bog 10.
Ko3 .
7. T : 17+ Kg4 S. TI6 K: g3 9.
T: R6+ K : h4 10. Kc5 Kh3 II . Kb6
h4 12 TgS T : .6+ 13. K : a6 Kh2
14. K bS h3 IS. Kc4 Khl 16. Kd 3 h2 17.
Ke2. P.1. Rem!.
Be li j e na potezu - dobitak
U ovoj poziciji eak i uz aktivnog
tapa crni ne uspeva da sc spase : upro-
past!uju ga pcSa~kc slabosti na kralje-
vom krilu. Pobedi vodi I. 37. Eva
mogu~ne varija n!e: I. • . Kh7 2. Kfl
Kg7 3. Kel Kh7 4. Kd I Kg7 S. Kcl Kh7
6. Kbl TaS 7. I(b2 (plan beloga je da
' e probi)e do pelaka IS) 7... Kg7 S.
Kb3 Kh7 9. Kb4 Ta I 10. KcS Kg7 II.
KdS (bilo bi nera,umno II. Kb6 ,bog
II. .. Tbl +) I I. .. Ta2 12. Ke5 TaS+
Ke6 (erni je u iznudiei i gubi pe!aka)
13 . . . Ta6+ 14. K: IS TaS+ IS. Ke6
Ta6+ 16. Ke7 Tal 17. 15 Tel+ IS. Kd6
194
Tal 19. 16+K17 20. ThSI T: a7 2 1.
Th7+i be li dobija.
U sledet!oj poziciji top ne brani
pc!a ka sa frontalne strane vee sa krila.
Averba h Eve
Cirill , 1953
Bel i je na potezu - dob it ak
Pozieija ernog je bcznadei na. jer
on ne moie sprc~ iti nap redovt1njc bclog
kralja ka slobodnom pesaku . Aktivno
postavi jell beli tap IlC sarno da brani
svojc pdakc vet! , napadajuci g6 pcsa l<3 ,
~putava i aktivilost crnog. Partija sc
,av r!i la ovako: I. Kd2 Kc7 2. Ke2
Kd63. Kb2 Ta4 4. g3 KcG S. Kb3 T.I 6.
I( b4 Tbl+ 7 Kc4 Tal S. I(b3. e rni pre.
dajc - jcr iii gubi jas jcdnog pesaka.
iii mora pustiti bclog kralja da pridje
"a" pcSaku. a ta je ista sto j poraz.
Pog leda jrno sa da slu caj kada se sv i
peSaci nalaze na istom krilu.
lIlJ en ta I Benke
Mosk(1(l - Budimprila , 19-19
Crni je lUI pot('zu
U ovakyoj pozici ji izglcdi bclog
su ncznatni i magu sc realizova li sa mo
u sluta ju netaenc odbrnne. Zadatak
crnag sastoji se u tome da ne dozvali
pomeranjc prot iv nick ih pejal<a . da spre-
ei nap redovanje pralivnikovog kra lja
I, najzad. da izmenama pesaka uprosti
poziciju.
Partija je nastav lj ena ovako : I. . ,
Ta2 2. Tb7 hSI 3. h4 Te2 4. Kh2 I(h6
S. Kg3 I(g6 6. Tb l 1(17 7. TIl Kg6 S.
Dr. 187. Beli jc n3 potezu. Posle
Tf2 (da hi sc aktivirali peSaci. ern i I. Kb5 T : a7 2. T: a7 K: 12 partija
top mora biti poti sn llt sa drllgag red a) se zaydava remijcm. Ali. maida Je
S... Tel 9. Ta 2 I(h6 10. KI4 Th I II. beti magaa igrati jace?
I(g3 Tel 12. Td 2 I(g6 13. K I2 Thl 14 .
g3 Tal 15.14 Ta 31 16. Te2 KI7 17. To3
T.4 IS. KI3 TaS 19. Tb3 Kg6 20. g4 hg+
21. K: g4 Tal 22. hS+ Kh7 23. <S Ie
24 . fc (Najza d, bel i jc stvor io slobodnog
pdaka; medjutim. erni irna davaljno
mogucnos(i ,. odbra nu .) 24 ... g6 2S.
Tb7+ Kh6 26. e6 T34+ 27. KI3 gh 2S.
e7 TaS 29. Td7 TeS 30. KI4 Kg6. Rem i,
Dr. 188. Beli je na potezu. c;rnl
prcti I. .. l(b5 sa ria Ij im napredayanJem
pcSaka. Bel i kralj je u~aa med!" pr.D-
VEt BE tivniekc pcSake. Mote Ii se to IskoTls-
titi?
f
Dr. 186. Bcli je na patez u i dabija. 8 r. 189. Crnl je na polezu. Da 50
Kakav ov de (reba d~ burle plan bel o~? beli pelak na la, i na. polju .14, belt bl
Pri ka!i(e ga na pnm .... ma m ogu~nt h dobio U ovom slucaJu ern! 1'!It) rnD-
varijana ta. gu~nos t da partiju svcdc na reml. Kaka?
7' 195
 REALIZOVANJ E POZICIONE
PREDNOST I
U topovskoj zavr snici poziciona
prednost mole biti ilraiena iii boljim
rasporedom pdaka, iii aktivnijim po-
loiajcm topa . iii, konacno, aktivnijim
polozajcm kralja. Naravno. 11 cinioci
su mcdjusobno povezani, jedan drugog
dopunjuju. Oecnu poz icije odrcdjuje iii
njihova ukupnost iii jcdan ad tih c.i·
nilaca - aka dominira "ad drugima.
Lasker Rubln st.]n
Pc/ubl/rl!. /9/ 4
Dobitak
Poz.iciona prednost beloga U ovol
pozidjl zasn iva se oa dva momenta . On
ima udaljcnog slobodnog pesaka i aktiy·
nag topa , dok je crni top u pasivnom
polofaju .
Mi sma se vet vi!e puta uverili da
nije dobra l>lokirati slobodnog pCSaka
topom-u tom sluca ju top mnago gub i u
snazi. Pos tojanje slobod nog pesaka u
topovskoj zavrsnic i sarno po sebi jos
oe predstavl ja od lu cnu prednost. Iz-
menite mesta topova i uveri~ete se uta.
Medjutim. zajed no s aktivnim (opom
udalj eni slobodni pesak ob icno vodi
pobedi .
I. Tl4
Crni je u iZl1ud ici. Aka odstupi
topom. peSak te krcnu li napred. Na
primer: I. . .TI7 2. 16 Kd6 3. Kd4 KeG
196
4. b4 - u sl ucaj u Izmene na 16 pcsacka
zavrsnica je dobijena za belog.
I. . . b4 2. b3 Tl7 3. 16 Kd6 4.
Kd4 KeG 5. TI2 Kd6 6. Ta 21 Te7
7. Ta6+ Kd7 B. Tb6. erni predaje.
Siabi pesae i prcdstavljaju ve likl
nedostatak svake paziciJc: figure koj e
moraju da ih branc gubc ad svoje snagc.
Daklc. postojanje slabosti nije jcdino
lose sarno po sebi. vc~ i lata sto !:IC to
odrazava na aktivnasti kralja i topa.
Marsal Cfgorin
Barmall. /905
Crni jc na potezu
Bcli ima slabe pesake a3 i d4.
Reklo bi se da erni mozc odmah da 05-
voj i pcSaka putem I. .. Te3+. ~\edju·
tim. posle 2. Ke4 T: a3 3. Kd5 od
slabog d4 pesaka poslaje opasan slobod·
njak i beJi moze 5 punim pravom racuna-
ti na povolj an ishod susreta.
Crni je odigrao I. .. KeG!. smatra-
ju~i da pCSak " ne~c pobeci" a palic.ija
kralja mora se paboljSati.. Ta ad.lu ~~
je isprav na - u tapovskaJ zavr sni ci
akti vnost fi gura. po pravilu, vazn ija
je nego peSak vi sc.
2. Tb3 Kd5 3. Td3 IS 4. h3 h5 5.
Ke2 (Bcli je u iznudiei. Posle. 5 . h·1 g6
on bi takodjc morao da oslane bez pc-
$aka.) 5.. . T: d4 6. Tc3 Te4+ 7.
Kd2 h4 8. Te7 1 (spas se mora tra fili
jedino u protivnapadu) B. • •hg 9. T : g7
T : [4 10. T : g3 Ke5 II . Ke2 Tc4 12.
Tgli Ta4 13. Tg3 14 14. Tb3 Te4 (bila
bi grub a greska 14 ... Ke4? jer posle
15. Tb4+ pesacka za vr sniea jc remi)
15. Kd l Ke4 16. h4 13 17. Kel KI4 18.
h5 TcI + 10. KI2 Tc2+ 20. Kel Kg3 i
erni jc pos tigaa pobedu.
" ao sto smo vise puta naglasili.
jedan od najvai nijih cinil aea koji od·
redjuje oecnu topovskc zavd nice je
aktivnost topa . Prcrna slepenu akUv -
nosti topa menjil se zn acaj i materijal-
lie i pOl ieione prednos ti.
Forgac
Bcrnstajn
i\obllrg . /904
Bel i je na potezu
U ovorn primeru razlika u aktiv-
nosli topova upravo predstavlja od-
lucujuc!i 1Il0menat Z3 aeenu pozicijc.
Poz ieiona prcdnos t bclog ne pod-
Icie sllmnj!. Crni top je primoran da
brani pesaka i zata lauzima pasivan
pOloiaJ. Crnl l< raJj mora cuvati ta cku
g6 od prodora belog kra lj a. Modjutim.
iznudice ncma i crni ima mogucnos t
da pomera topa po polji ma d8 i d7.
Kako da beli postignc pobedu? Kad
bi se njegov top nalalio na a6. onda
cak i aka je protivnicki top na d7,
sVc1k i potel topa po scsloj hor izonlali
dovco bi ernag u iznudicu. 5toga je
beli odigrao I. Te l sa namerom da pre-
baei topa Ilil a5. Pasivna odbrana ovde
guuj j crni je pravilno od lucio da odmah
.ktivira svog topa. Usledllo ]e: I. .•
TfSI Na 2. Tal crni je sprcmio odgo-
vor 2 . .. Ke7+3. Kg6 Tf4 ! Na primer:
4. Ta7+ KIB 5. TaB+ K07 6. K: g7
T : g4+ 7. K : h6 Kf6 i odliea n polofaj
figura o mog u ~ av a ernom da odrii ravoo'
lciu . I a vratanj e topa na e6 mogutno
je 2 . . . KgB+ 3. Kg6 TI4 4. TcB+ TIB
sa pe!ac kom z3 vrsn icom koja daje remi
Bel i je odgovorio 2. g5 KgB+ 3:
Kg4 hg 4. K: g5 Tf2 5. TeG Te2 6.
T : d6 T : c4 i par tija se brzo zavrSi la
remij em.
Pobedi je vodio manevar koji sc
na ziva "prosi riva nje bojnog polja" -
I. g5! hg 2. K : g5 Td7 3. h6! gh+ 4.
T: h6.
Evo u cemu je smisao izmene pc-
sa ka : top je dobio mogutnost za napad
sa kril a.
~ . . . Kg7 5. Tg6+ K17 6. KI5 Ta71
Jcd ina s.ansa emag je u protivnapa-
du .
7. Th6 Kg7 B. T : d6 Ta4 9. Td7+
KIB 10. KeG T : e4 II . TdB+ Kg7 12.
d6 i. kako se cilalae moie uverit i, pdak
c!e pos tati dam a.
Ot porn ije je 7. .. Ta4 S. Th7+ KgS 9.
Te7 T: c4 10. Ke6 Te4+ II. K: d6 c4
12. KeG c3. Mecljulim. i ovde pasle
13. d6! e2 14. Kd7 Te2 15. KdB beli
prevodi svog pd aka u damu .
Kapablanka Tartakover
N;ttiork . /9U
Bell ]e 113 pote,"
197,

Ra zlika u poloiaju kra ljcva is t o
moie biti vaia n cinila e , koj i bitno u tic.c
na ocenu pozicij e.
Nijc la ko na p rv i pag led oeeniti
mog u~nost i part nera u poz ici ji. iz
pa rt ije J(ap ab la nk a- Ta rtakov er. Beli
mora izgub ili peSa ka , a li ern i kra lj
zau1. ima los pa lata j i t o je izuzetno
vaia n fak tor. Aka se 1I nap ad ukl juci i
bell kra lj. situ acij a crnog: moze pos t ati
kriticna . 2a lo je beli odig rao J. Kg311.
na sla ic , Ied ilo I. . . T : e3+ 2. K h4
TI3 3 . g6! T : 14+ 4. Kg5 Te4 5 . K16!
P esak f5 nikud nccc pobcc i i mnogo
jc vainij e odmah ugrozit i p rolivn ickog
kra li a.
5 . . . Kg8 6. Tg7+ K h8 7. T : e7
Te8 8 . K: 15 Te4 9 . KI6 T14+ 10.
K eS Tg4 I I. g7+ KgB 12. T : a7 Tg i
13. K : d5 Te l 14. Kd6 Tc2 15. d5
Tel 16 . Te7 Ta l 17. KeG T : a4 l B. dG i
erni je pri znao svoj pa raz.
1 na kra ju jos jedan pr imer koji
ukazuje na znacaj aktivnos ti figur a .
Taras Rubln st ajn
Sail-Sebastian , /911
e rni je na po tczu
Pasivn a odbran a I. . .T d6 gub i
zbog 2. K e2 i za Urn 3. a4 sa pret njom 4.
as. J edi ni spas za em og je u aktivnoj
igd.
J. . . Td2 ! 2. T: b6+ Kg5
Beli ve~ ima dva pe sa ka vi se,
19B
ali erni preti da posle 14- 13 slvorl
malnu mrcZ lI aka be log kralja . Na
primer; 3. <1 4 14 . 4. a 5 13 5 . Kel Tc2+
i ern i izn udjuj e ponavlja njc pot eza ,
i er i e opa sno 6 . K d l T : 12 7. a6 c3 B.
a 7 Td2+ 9. Ke l 12. Zbog loga beli mora
mi s li ti na odb ranu .
3. Kel Tc2 4. Tb5 Kg4 5. h3+
Posle 5. a4 14 6 . a5 K I3 beli i e 010 -
gao sam o izgub iti.
S... K : h3 6. T: 15 T: b2 7,
TI4 T : 32 B. T : e4 h5
Beli jc uspco da neu trali se glav ilu
pre tnju. a li ernomc j c os lao jos jed iln
a dut - " h" pcsa k.
9. e4 Kg2 10. TI4 Te2 It. Th4
KI3 12. Kd l T : 12 13. e5 Kc3 14. T: h5
Kd4 . Remi.
VEt RE
Dr . 190. Beli je 11 3 potezu i doh ij a.
On ima u d a l ~ el1 og slobodnog pcsaka .
Poka zile kako beli dobiia .
Br. 191. Peli je na patezu. Oa nema
pe!aka na "h" lini ji . ov a poz icij a bila
bl skora is tovc t na s Onom, koju sma
ra nij e a na liz ira l i. Pokusajte da oecnite
ovu p oz ieiju.
Or. 192. Be li je na po lezu i dab ij a.
U ovoj poz icij i Alj ch in je kao beli la ko
dokaz.1o du s u dva vcza na pesa ka jaca
a d jzo lova ni h. Po ku sajte i v i da to
dokazele.
ZAVRS NICE DAMA
DAMA PROTIV PESA KA
Oama je fig ura koja daje mat. Oa bi
se u ovoj z3vrs ni ei pos tigla pobcda .
darna mora sa v ladati p ro tiv n icke pc-
sake. Pesak maze da se "nasi" s damom
sarno kada se na laz i n a p ragu prolllo(.' ije
i podrza n jc s vojim kra ljem , a u isto
v remc protiv n ikov kral j je uda ljen
a d pe.sa ka. a K b2 9. Dd3 Kct 10. De3+ Kdl II .
U ovoj pOl.i cij i dama samasta lno
ne maze savl a dati p esaka . Rezulta l
Dr. 193. Co Jilak . Ovu s t udiju
komponovao je Em. La sker. Beli kralj
moie podriati svog pcSaka . crni nc
maze. To i jes te p resudni momenat.
Re scnjc st ud ijc zasni va se na razlici
u poloiaju kra ljeva. PokuSajte da ga
nadjcte.
ce zav isil i a d toga da Ii ce beli kralj
moli da s tigne u pomof dami.
I. Dc8+ KI2 2. Da<1 Ke2 3. De4+
KI2 4. Dd 3! Kel S. De3+ Kd l
Bcli je pr im oraa ernog kralja da
zauzmc polje isp rcd pc!aka i pacinjc
p ri b liiava ti svog kra lj a. Ovaj manevar
a ll ponav lja to li ko pu ia ko li ko je pot -
rebna da kra lj pridj e peSak u.
6. Kb7 Kc2 7. De2 K ct B. D c~+
K eG K e2 12. De2 Kel 13 . Dc·l+ KI2
14. Dd3 Kel IS. De3+ K dl IG. Kd5 Kc2
17. De2 Kel l B. Dc4+ K b2 19. Dd3
Kct 20. De3+ K dl 2 t. Ke4 Kc2 22.
De3+ Kd l 23. Kd3 i bel; dobiia .
Ovaj m etod p ribli iavanja kralja
vodi do cil ja sarno kod eenl ral n ih pc-
Sa ka i p esaka na verti kal i skak<!CJ.
O bra l ite pail1 ju na to da je bel j pOl~eo
igru daju~ i sa h na \Ter tikal i ,.c'·. On
se beli kra lj na lazi na polj u e7 . iii (6.
iii c5 , on bi smet ao dam i da se prib liii
p csak u ! znvrsnica bi bila rem!. U sli·
199
~nim PozlclJama pobeda se obicno
postiie onda kada je rn ogu~no poee ti
Ie-ru sa ltorn iii vezivanjem.
Remi
Ovde ne uspev3 metod koj i je pri-
menjen u preth odnorn primeru. Posle
I. Od8+ Kd 2. Kb7 Kbl 3. Od3 ernl
naslav lj. 3 ... Kall
Sta sad da radi be Ii? PeSak se ne
moie uzeti - zbog pata. 2ato beli ne
mofe dobiti u vremenu za priblifavanje
kralja.
Kod loveevog pelaka beli postife
pobedu sarno u slucaju ka da se njegov
kralj nalazi negde u blizini pesak3, re-
cimo. ns polju as.
Oobllak
I. Od B+ Kcl 2. Kb4 Kb2 3. Od4+
Kbl I ovde je mogu~an polez 4. Kb31
Crni pretva ra pesaka u damu - 4. . .
dO, ali doblja mal: 5. Od3+ Kal 6.
OaH Kbl 7. Oa2 :j:I:.
Igra na pat mogu~na jP. i sa ivicnim
peSakom.
200
Remi
I. Ob8+ Ke2 2. o eS Kb l 3. 0 1>5+
Kc2 4. Oc4+ Kb2 5. Ob4 + Kc2 6,
Oa3 Kb l 7. Ob3+ Kal
8eli je uspeo da prinu di crnog
kralja da zauzme polje ispred pesaka ,
ali od toga neOla Iwri sti: crn i je u
palu.
I sa ivicnim pesakom beli maze
p os ti ~i pobedu - aka se njegov kralj
nalaz i u bli z.ini pd3ka .
Oobilak
I. Ob8+ Ke2 2. OeS Kbl 3.
Oel+ Kb2 4. Od2+ Kbl 5. Kb4! alO
6. Kb3 Oe3+ (ne vidi se odb rana od
mata i crn i proba poslednju sansu)
7. K: c3.
Ako je pela k od izlaznog polja
udaljen dva poleza, dobitak se, po pra-
vilu, postile nama vet poznatim me·
todorn, posta ne postoji rnogu~nos t
pata.
Teorija poznaje sarno nekaliko po-
zicija u kOjima kralj i dams ne mogu
koordin irati svoja dejstva pa se igra
zavrs1Va rem ij em.
Evo jedne takve pozicij e
c:Ces vor/d . ,
1865
Bcli je na potczu
Beli kralj je na nepavoljnam mestu
i bell nikako ne maze da '!'preei nap re'
davanje pesa ka do pretposlcdnje hari-
zan ta le.
Na primer: I. Oh 1+ Kb22. Ob7+
Kc ll Da se beli kralj nalaz ia na f7.
bel i bi lako dob io: 2. Oh BI Kb3 3. KeG
c2 4. Oa I ltd.
Ako se dama bari protiv dva pesaka ,
anda jc za pobedu neaphodna energicna
padrska kralja.
Pog ledajma primer u kome se dva
vezana pesaka nalaze na prctposlcd-
njaj horizontali.
Oob llak
Ovde se uspeh maze pasti<.!i bil a
da va njem mata protivnickom kralju,
bila osvajanjem jednog pdaka, posle
cega je dobilak jednastava n.
I. Oh 1+ KI2 2. Oh 2+ Kc3 (na
2... Kit dolali 3. KI3 d I0 4. 0 12 #).
3. 014+ Kd3 4. 013+ Ke2 5. 0: <2
itd.
Aka bi se bell kralj nalalia na gl.
on bi smetao mancvrisanju dame i bell
ne bi mogaa dobiti partiju.
Remi
I. Oa5 Kd I 2. Oa 1+ Kc2 3. Oa2+
Kcl! 4. Oc4+ Kd l 5. Ob3+ Kcl ltd.
Jpak, crni sc mora precizna brant i.
Gubilo jc, na primer, 3... Kd3 (umeslo
3 . . . Kcl).
I. Kling I 8. Herv le ,
1851
(sa pramenom krila)
Oobllak
Beli pastile pobedu tipicnim ma-
nevrisanjcm darnoln.
I. Oa6+ Ke3 2. OeG+ K133. 015+
Ke3 4. Of2+ Kd3 5. 013+ i 6. 0 : e2.
20 1
 Nije pomagalo ni 2. . . Kd3 3. Df5+
Kd4 4. Df4 + Kd3 5. Df3+ ..
U borbi dame sa izolovanim pc-
Sacima na prctposlednjoj horizon tali
tadatak je jos jednostavniji. Potrebno
je damom tauzeti pol je ispred jednog
ad peSaka, a zatim sc moze izvestj
pribliiavanje kralja .
Eva tipicnog metoda za postizanje
pobede.
A. Seron.
1945
Dobitak
Prvo se dama pom o~lI tempOV3
priblizava pes.eima: I. Dh7 + Kel
2. De7+ Kd I (2 .. . Kb I 3. Dd7 i dalje
kao u glavnoj varijanli) 3. Db7 KcI
(... Kel 4. De4+ i 5. Dbl) 4. Dc6+
Kd I 5. Da4+ Kel 6. De4+ Kd I 7. Dd3
Kel S. De4 + Kf2 9. Db II
Dama je uspela da blokira jednog
pes.ka. Preli 10. D: b2 i zbog toga
erni kralj mora da napusli drugi red.
erni De mole preduzeti ni!ta aktivno
i mora cekati dok ne stigne beli kralj.
a to ~e odlucili ishod parlije.
Medjulim, ako je jedan od pesaka
lovcev iii iVieni, ovakav plan moze
i da ne urodi plodom - u slue.ju kada
je beli kralj udaljen od peSaka i kada
erni dajufi jednog pesaka uspc da igru
svede oa remi zavrsnicu s jcdnim pesa-
korn protiv dame.
202
A. Seron,
1950
Remi
Ie vodi LIspehu I. De4+ f(d2 1
2. Dfl blDI 3. D: bl Ke2 i remi.
Bcli poku sava da igra drukcije:
I. Dc3+ I(d I 2. Dd3+ Kell (kralj
mora krenuli ka "f" pesa ku) 3. Dbl+
Ke2 4. D : b2+ Kfl 5. Kg5 Kg I i bell
kralj oe uspeva da se pribliti. Remi.
Ako drugi peSak jos nije sligao
do prctposlcdnjc horizontalc, ooda i
U ovom slucaju magu pastoj:lti mague!·
nosH za remi - aka je jedan od peSaka
loveev iii IVlenl, a kralj nadmocnije
strane je dalcko ad mcsta glavnih
zbivanja.
R. Fajn,
1941
Remi
I. DgS+ Kh2 2. De4 Kg2 3. Dg4+
Kh2 4. Df3 Kg I 5. Dg3+ Kfl 6. Kb7
a4 7. Ke6 a3 S. Kd5 a2 9. Dg7 aID 10.
D : a l+Kg2 sa remijem,
VEt.B£
8r. 194. Kao sto vidite, U ovoj
poz,iciji nedostaje beli kr<llj. Pokusajte
da je proucit e i odredite zonu u kojoj
se mora nalaziti beli kralj da bi se zavrs·
nica mogla dobiti.
Sr. 195. ReSi le isli zadalak ako
je peSak ivicni .
Sr. 196. Ocenite poziciju poka·
fite plan kaji voel i do cilja.
Sr. 197. Ocenite poziciju i pokaiite
pl an za postizanje pobede.
DAMA PROTIV DAME
Prvo ~emo razmotriti slueaj kada
se dam a sa pdakom bori protiv dame.
Ako se kralj slabije strane nalazi liB
pcsakovom putu, a dama moie da se
suprotstavi napadu prolivnikovih fi -
gura. rcmi c!e biti posvc prirodan rezul·
tat. Ovde a nalizhamo takve pozicijc
u kojima kralj slabije st rane oe ucest-
vnje u borbi sa pcsakom i taj zadatek
"Ieii na pleC! ima" same dame.
Seli je na polOlu - dobitak
Crna dama spreea va nap redovanje
peSaka, ali zauzima pasiva n polofnj.
Za postizilnjc pobede beli je mora po-
tisnuti sa polja gB. Pri tom treba biti
pail jiv da bi se izbegao veeiti Sah .
Pobedi vade dva pula.
a) I. Db5+ Ka2 2. Da4+ Kb2
3. Db4 + Ka I 4. DfS Db3
Dama je prisiljena da osta vi polje
gS, ali crn i polde nade u veeiti !ah.
5. gSD Df3+ 6. Kg7 Dg4+ 7. KhS
Dh5+ S. Dh7 i sa h se ne mote dati l1a
dija~ ona li al -h8 zbog izmen3 dama.
bl I. De6 DdS+ 2. KgGl Dd3+
3. Kf7! Kel 4. gSD Df3+ 5. Kg7 Dg2+
6. Kh7 Db7+ 7. Dg7 Dbl + S. Deg6
i sahov i su iscrp cni.
Metod odbrane od Sahova koji je
primenio bcli tip iean jc za zavrsnice
dama . Bcli mancvriSe krnljem taka da
u odbralli Sahova obavezno iskorisii
polo!.aj prolivnickog kralj •.
U po7.ici ji nn dijagramu oa str.
204 beli sc sluii istim metodom, ali
u slotcl1oj situaciji. Cilli se da beli
kralj nema gde da sc sk loni i emi,
20J

Crni je l1a potezu
koji je na potez.u, objavljuje vccili
Sah. }'ledjutim , kra lj stvarno ima
pribemte. aprimer: I. .. Od5+
2. Kell Oh l+ (na 2. .. 085+ dolazi
3. Kfll i sahova vile nema.) 3. Kf2
Oh2+ 4. Og2.
Postaviv si damu u z.a sedu , beJi
admah odlucuje partiju. 13 4... Oh4 +
dolaz i 5. Kf3+ i 6. gBO.
Beli mora preci:!.na manevrisa ti
kraljem. Reoimo. posle 2. Ke2? Ob5+
3. Kf2 Ob6+ 4. Kg2 Oe6+ 5. Kh2
Oh6+ ern i drfi vecili Sa h.
Oslaje jol da se da da da ako bi
erni igrao pasi vno , ostav ljaju!!i svaju
damu na g8, bel i bi prva adveo svaga
kra lja u nsklonisle" na g l , a za tim bi
postavia damu na f8 i odmah dobio
nov u damu. K.ao sto vidi te, za razli ku
ad dr ug ih figura da ma maze sa rna, bez
pl)mo~i kra lJa da a m a2 u ~i nap redovanje
pe!aka.
Pog ledajmo sada slu caj k8da damn
Crni je na potel u
204
sprcCava kretanjc protivnickog pcsnkll
vez uju!!i ga po horizontali.
Bcli pret i d,1 se potezam I. Kg6!
oslobodi ad vezivanja i posle I. .. 0dS
putem 2. Kf71 fors ira pretvaranje pc·
saka u damu. Crn i ne sme cekati. Aka
igra I. .. On7, s ledi 2. Oe4+ Kcl
3. I(h8 Oa l 4. Ohl +. Mora se "Sa ·
hirati".
Oa kl.: I. .. Oh4 + 2. Oh 6 Oe7
3. Ob6+ (da bi mogaa izves ti pesaka
na poslednji red, beli Ireba da uz pomoe
saha zau zrne jedno ad ova cetiri polja:
e6, d5. d4 iii f4) 3 ... Ka2 (odmah gubi
3 ... 1(. I 4. Od4+ i 5. KhB iii 3 . . . Kc2
4. Oc6+ Kb I 5. Kg6) 4. Oa5+ Kb I
5. Ob5+ l(a l 6. Oa4 + Kb l 7. Odl+
Ka2 (7 . . . Kb2 B. Od4 + ) B. Od5+ i
9. Kg6.
Aka h alj slabije strane ne maze
uzcti ucesca u barbi prativ peSaka, onda
je za nj~ga najbolje da bude sto dalje
ad pesa ka, kako protivnik ne bi isko·
ri stio POIOl Rj kra lja za odbranu ad
sahova.
Najb olj i nacin odbrane u ovoj
zav rsnici je vez ivanje po dijagonali.
Uostal om. nepova lja n polozaj kr alja
moie dOlvoliti proti vniku da se oslo·
bodi vezivanja.
Beli je nl! potezu
I. Kh7 Ohl + (veziva nj e pc hori-
lon lali ne poma ze - I. . . Od7 2. De4 + 1
Ka33. KgB i pesak se ne mote za ustavi ti)
2. Kg71 Da 1+ 3. KgB Oa2 4. Dc61
Nnst<lla je int ercsant na pozicijll.
erni je u iznud ici i nClll a dobar patez.
Vee sma kanstatoval i da je S ;J1l1~1
dama , bcz pomoci kra lja. knd ra da
sprovede jld aka do izlaznog poljn.
Ova mogucnos l ima poscban znacaj
u zav rS nica ma sa pcsaeilll3 na obe
strane.
Oobi tak
Beli kralj je trajno zasti~en ad
'ahova. Igrajuci I. ObB+ Kf7 2. bS
bcli lako rea lizujc pesa ka vise. Na
primer: 2... Ke7 3. 0c7 + Ke6 4. b6
Od5+ S. 0: d6 K: d6 6. I(g.) Ke6
7. I(f4 K: b6 B. Kf5 Ke5 9. l\g6 i
dobija.
Ovaj primer je idealsn. Inaee. rea·
lizova ti pesa ka vise u zavrsnici dtmla
nije nima lo jcdnostavna stvar. Najmanje
slabosti u pesackom zak lonu mogu
proU vniku pruiiti priliku da s tvo r~
pretnju vecHog sa ha. U slucaju da kra lJ
htaroci Bogoljub ov
Drezden, 1936
Beli je na potew
ne nalilzi sklon iste kraj svojih pesaka ,
mozc bili koristan smeli mad kralja
prcma protivn itkom po\oiaju.
Pesak se nc smc uzeli. jer bi usle-
dilo I. .. Oi~ + 2. Kg I Oel + sa vec j·
lim sahorn. Bdi zato sam irtvujc pe-
saka kak o bi sh'odo opasnog "slohod -
njaka".
I. b51 eb 2. e5 Oc2 3. DdS (jed ·
nos lavnije je 3. c7) 3... Kh6 4. Od5
Oc4 5. e7 1(i17 5. Od7!
Beli je na pravom putu. Uverivsi
se da ern i nema vet- it og saha , on krete
svojim kralj em na dugo put ovanje.
Krajnj i mu jc eilj - polje h7!
6 . . . Of4 + 7. KgI Oe l+ B. Ki2
0 c5+ 9. l(e2 Oe2+ 10. l(e3 Oe5+
II. l(e4 0 04 + 12. Ko5 Oc3+ 13. Kd5
Oe4 + 14 . I(d6 Ob 4+ 15. Ke6 Oe4+
16. I\b7. Crni predaje.
Obralite painju na to da je erni
b" pesak sigurno zak lonio kralja od
sahova iz pozadine i zato je beli sas\'im
pravilno ucinio sto ga nije uzeo.
A eva i ne manje vaznog metoda
zak lanjanja kralja.
Maroel Betb eder
Hombll rg. 1930
Crni je na potczu
Skl on it i se ila ivicnog pe!aka -
veoma je tesko. Pa ipak . U ovom slu·
caju, bel i kralj se bl'1o .slobadja la hov.
205
koris te~ i za to polofaj nepri jateljskog
kra lja.
I. .. Db l+ 2. Ka4 g5 3. a5 Da l+
4. Kb5 Db2+ 5. Kc6 Df6+ 5. Ke7!
Dc3+
Na 6 . . . D: a5 dolaz i 7. Dd7+
i 8. Dd5+ sa dobijenom pesackom zav-
rsni com.
7. Dc6 De3 8. Ke8! Crni predaj e -
na 9. , .K17 od lucuj e 10. a7 1 D: a7
II. Dd7+ .
Naves~e m o primer sa slobodnim
J: e§9ci ma kad aba suparni ka.
Averbah Krog lus
T bi/isi. 1959
Crni je na potezu .
Beli pesak je za par koraka bli! i
izlaznom polju i upr3VO ta akalnost
omogucuje belom da pos t igne uspeh.
I. . . D16+ 2. Ke71 (slabije je
2. Kd7 D(5) 2. .. Da I 3. e7 Da7-+-
4. Ke8 Da8+ 5. Kd7 Db7+ 5. K~8
Dl3 (i nace bi kralj izi ' ao na (7) 7. De61
KI14 (kasni 7 . . .g4 S. D17+ Kh4 9. KI8
Da3 10. Kg8 i pesa k se ne mofe zad·
ria Ii ) 8. DI7 Da8+ 9. Kd7. Crn i pre·
daje. Preko polja e6-16-g6- g7 kralj
~e se skl onili na polje gS. I tako je
proli vni cki peSak ope! zakloni o kralja
ad sahova iz pozad ine.
• Pomeraju~i kra lj a na tab li, uvek
treba im ati na umu da dama sadejstvu
U je loSe 2. D13? - Irebalo )e Igral l 2.
s pCSacima moze stvoriti matnu mreiu.
206
Pogledajte t ragikomi cni fi nale jedne IIr. 199. Beli Je na polezu . Ka ko
maj storske parti jc. da se Jlj cgov kralj sk loni ad sahova?
Borlscnko Si ma gin
M oskva , 1955
Crn i jc nn potezu Bcli je na potez l! - dobitak
Sr. 200. Crni ima ce tiri pesaka
Beli ima pcsaka vi se. Na 1. • • v ise i zata zadatak mole izazvati cu-
DI I+ on je odigrao 2. 1(g4? i posle
2.. .15+ 1 3. gl D15+ 4. Kh4 dobio je
mat - 4.. . Dh5# . RESE NJ A ZA DATAKA
VE 2BE
Br. 1. Mal u Iri poteza. I. Sh5+
T : h5 2. T: g6+ K : gO 3. Te6ojt.
Sr. 2. U pocetnorn stad ijumu igrc
tackc f7 i f2 su najose tljivij c, jer ih
brane sarno kraljev i.
Br. 3. Slab je poltz 5 . . .S : d5?
Treba da se igra 5 ... 5a5. Um es lo 6.
S : 17 jOs je jace 6. d4. Veee izg lede
U!. uspesnu odbranu pru f a 13. . . LgS+
(umeslo 13. .. T: (2) 14. Kb l TI4 15.
D : 05+ K17.
Moze i da se ne furi sa uzimanjem
na 05 (14. de); veama je jako 14. Thll.
Dr. 198. Bel i je na polez u. On se U poziciji na dijagramu beli je
posti gao pobedu na sl ede~ i naein: 16.
mora sa l'; i~ i ad. sa~lOva. koristeci pri
tom polozaJ protlvl1lckog kealja . Kako h41 T : d l+ 17. T : d l L : h4 18. S: d5
cd 19. T: d5 Dg5 20. Td6+ + Ke7 2 1.
ce to izvesti?
Tg5 i erni predaje.
Sr. 4. Beli im a nezadrfiv napad.
Evo glavne varijanle: I I. L : 17+ KI8
12. Lg5 Se7 13. So5 L : d4 14. Lg5 1
d5 15. D13+ U5 16. L : 15 L : e5 17.
Le6+ U 6 18. L : 16 itd .
Dr. 5. Umesto 5. Tel bolj. je 5.
d3 iii 5. Sc3. J ednostavno S. cd (u par-
t iji je igrano 8. e5) dava lo jc belome
dobru igru , jer bi se jace podvukla sla-
bost poteza 5... De7. Umeslo 9. cd?
Ireba lo je igrali 9. 113.
Dr. 6. Gambit. Ovaj smeli i opasni
djenj.. Za sve je .,kriv" - los polataj
crnog kralja. Paku sajte da to iskoris-
til e.
Br. 20 1. Beli jc na potezu. On
ima jakog slobodnog peSaka. PokllSajle
da tll prednost prctvori te u pobedu.
metod igrC', skopca n sa ma tcrijalnim
lrtvama u poectku parti je. dobio jc
svoj naziv prema ita lij anskom izr3ZU
koj i u prevod u znaci "podmetnu ti nogu".
Sr. 7. Na I I. 5a 4 crni dobija posle
II. .. de! i ako beli odgovor i 12. D : d8.
sledi 12... ef+ 13. K.2 Lg4+ ild.
U parli ji je igrano: I I. . .de 12. De2
(bilo je bolje 12. D : d8 T : d8 13. Se2
Se4 14. (3) 12. . . Da5 13. Tbl Ld71
14 . Tb3 La41 15. D: c3 Dd81 i beli
gUb! kvalite t. Top se ne moie pavuei
zbog mata na dJ.
Dr. 8. Umeslo 4... Sge7 bolj. je
4.. .S16 ii i 4 . . . Lc5. /Mogllcno je i
4. . . DI1 4. Pogresno je 5 . .. g6? dok je
isp rav no 5... d6. Posle 7. Sd5! crni
nema zadovo lj avajuce odbrane.
Br. 9. Gru ba omaska je 3. . . g6?;
trcha lo je igrati 3 ... e5.
Br. 10. Pogresnn je odluka 5.. .S :
12? ; Posle 5. . . d5 6. ed S : d6 obe slra-
ne imaju pribliino jednake izgl e~~.
Odmah gub i 6.. .S: d l, olpornl)e
je 6.. .Lc5.
Sr. II. Odigrana su svega ~etir i
pafcza i go tovo isto toli ka je uCinjena
~resaka . Nea ktivno je. I. . e3: V~ma
d4 iIi 2. c4. M.ogul!ni Sll i drugi pated.
207
Pos!e 3 . . .e4 trebalo je pov u~i damu iii
natrag na dl il i na g3.
Br. 12. Pogrcino je 2. . .16?; posle
3. S: 05 (dobra je i 3. L( 4), uajbo lje
je za crnag 3 . .. De7 . Uzimanjc konj a
(3. . .S : 05) lors irano vodi gu bilku .
Br. 13 Tipicn i pri mer "pc-Sa kaje-
denj a" u ol varanj u. S iabo je 2 . .. D16?,
jer odmah illaze damu na padu . Veo·
rna jc lose 3 .. . Dg6?
Sr. 14 . Pasivl10 jc 4 . . . d6 . Um esto
6. .. Lbl + ? bolje je 6 ... Lb6. Pos le
7. KI II polofa j c rnog je leia k. jer preli
B. d5. Urn eslo 7. , .Ld7? bilo je bolj e
7... La5.
Br. 15. Siabo je 9 .. . Le7? ; trebal o
je igra li 9 . .. L : c3 10. Db3 d5 II .
L: d5 0- 0. Posle II. d6! bel i im a
"coma jak nap ad. U slueaj u II . .. S:
e4 12. de K: e7, od lucuje 13. De2+ .
dok je na It. .. ed rn ogu ~ no 12 . L : 17
K : 17 13. Dd5+ i napad belog je ne·
zadriiv .
Br. 16. l suv ise jc rano 6. Lg5?
Uop ste, tr eba imali u vid u da sli ena
vezivanja pre protivn icke roka dc mogu
bili nesigurna. Bilo jc dob ra 6. Le3.
Siabo je 7. Lh4, treba lo je igrati 7.
L: 16.
Obralit£ pa!nju na 7.. .g5 ! U sluca-
ju da je crni rokirao. be l i bi mogao
igrali B. S : g5. Sada bi 10 bllo lose lbog
B.. . hg 9. L : g5 TgB.
Umeslo 9. S : g5 sigu rnij e je 9.
h4. Posle 12 ... Sd41 prel i 13 . .. S13+
14. gl L : 13 sa neodbranjivirn rnalom.
Lose je i 13. h3 Se2+ 14. Khl T : h3+
15. gh Lf3:jj-.
Ovaj kras ni nap ad podrobno je
izan alizirao M. Cigorin .
Br. 17. Pogresno Je 6 ... Le7?,
Irebalo je igrali 6. , .ed . Gubi 7 .. .S :
051, isprav no je 7 ... L : g5 B. Dh5+
gG 9. D : g5 D:g5 10. L : g5 S : 05 It.
0-0.
Br. 18. Lose je 5 . . .151; posle
5. . .Sd6 6. S : 05 S : 05 7. T : e5+ Le7
crni ima (vrstu pOlic iju. Na B. . . Le7
odlu cuj e 9. Lg5 .
Br. 19. Posle 7. Tel naslal a je ka-
rakteristicna pozicija StajnicQve adl? -
rane. Pogresno je 7... 0- 0, trebalo Je
igrati 7... ed. U slucaju dOl erni igra
10, _ ,Ta : dB, posle II. S: e5 L: e4
12. S: e4 S : e4 13. Sd3 15 14, 13 Le5+
208
15 . S : c5 S : c5 16. Lg5 on ne bl mogao
i lb e~i materijaille gubil ke. Ove vari-
jantf' su li sle u teoriju otvaranja na os-
!lOVU partije Taras - A'arko, odigrane
IB92. god ine.
Br. 20. Napored o sa 9 .. . Ld6
sasvim je mog u~no i 9 . .. LOO. Siabije
je 9 .. . b6 zbog 10 . Lf4 Ta7 I I. Se3. Crn i je
dospeo u leiak po lozaj posle 10 . . . Lg4?
Trebalo je igrat i 10 . . .5h6. Na primer:
II. L : h6 gh 12. S e~ Le7 13. Se3 KI7
I ~ . Sd5 LeG. Posle It. 13 Ireba lo je
vrat iti lovea na e8. Odmah gubi 11. . .
O- O- O?
Br. 21. G ru ba gres ka je B.. . Lg4?
Pos le B... 5: b3 9. ab Sd7 10. Td l
f6 erni zadriava ccntar. Naporcdo sa
9. .. S : b3 lose je i 9 . .. de zbog 10.
L: 17+.
Sr. 22. Prevrcmeno jc 6 . . .0- 0 ;
Ireba lo je igrali 6 ... b5 7. Lb3 i lek
sada 7... 0- 0. Ako ern i ne igra B. . .
Od4. onda bel i ostaje sa pcsa kom vise
(8 ... TeB 9. d3; B. .. Ld6 9. d4).
Br. 23. U rn es lo 4 .. . be bolje je
4.. . de. Beli ima predllost i posle 5.
S : e5 . na pr imer: 5 .. . Dg5 6. SI3 <a li
ne 6. Sg4 lbog 6 . . .d5!) 6 . .. D : g2 7.
Tg i Dh3 B. d4 Sf6 (zas luiuj. paznju i
B. . .d6) 9. Tg3 DhS 10. Se3 Lb4 It.
De2 L : e3+ 12. be Da5 13. Se5
Ako erni ne igra 6 . . .Of6 vee
6 . . . d6, onda je dobra 7. 0-0 Se7 B.
b4! Sg6 9. Lg5 16 10. Le3 Le7 It. Sbd2.
Beli im ~ prednost. Ovako je tek la par-
lij a G rigorjev - Panov (Moskv a, 1930).
lmp ulsivni po!ez 9. e6? poka13o je
dOl beli nije uoeio skrivenu pretnju na-
pa da na la cku g2 . Ispravno je 9. Sbd 2
i na 9 . .. 0- 0-0 sledi 10. Sb3.
Urn eslo 10. Se5? b ilo je bolje 10.
Td l. mada bi i ll tom slucaju erni imao
prednost posle 10 ... Ld6 I I. Lf4 e5.
Br. 24. Aka bi urn esto 6 ... S : d4
erni igrao 6. . .Lg4?, sledilo hi 7. del
I beli ima ac itu pred nost. Na 7.. .de
veoma je ja ko 8. DdSI 51abo je 7 . . .
S: 05 l bog 8. S : 05, na pr imer: 8 . .. L :
dl 9. L: 17+ Kc7 10. Se6+ ill 7 .. ,
L: 13 B. L: 17+ 1 K : 17 9. Dd5+ .
Gubi li guru B. D: d41 Posle B.
.,
LdS beli jma zadovoljavajucu poz iciju.
M ogu~no je 8 ... TbB 9. Lc6+ Ld7
10. L: d7+ 0 : d7 I I. D: d4 SI6 12.
Se3 Le7 13. 0- 0 0-0_
Br. 25. Presudna je greska 11. ..
Dd71 Posle I I. .. S: e5! 12. 13 Ld6!
13. fe Lg4 ern i pos ti ie opasan napad ,
na pri mer: 14. Dd2 (14 . sm S: 13+
15. gl Dh 4) 14 . . . Dh4 15. h3 c5 16.
012 D: 12+ 17. K : 12 Ld 7.
Br. 26. Ul i maju ~ i pesa ka b2 (9 . ..
T : b2?) erni jc upao u kl opk u. Treba lo
je igra li 9. , .Lg4 ii i 9. .. ed. Um es lo
It. . .Ie? bil o je ot pornije II. . . TbB.
Sr. 27. Prcvremcno jc 5. . .b5.
Bolje je 5 . . . Le7. Si a bo je 6 .. . Le5?,
a ispravno 6 ... Le7. Lose je B. . . Ld6?:
lreba lo je igrati 8.. . Lb7. Ovojn i udar
13. DdS od illcuje i 1I slucaju povlace-
nj a konj a na gB <12. . .Sgll).
Br. 28. Crni se uvalio u teskoce
po l.zom 7... g2+ ?; IrebJlo je igra li
7. . . 0 : g4 B. S: g4 dG. Nezad ovolja-
vaj u ~e je 9 . . . Le7 - bilo je neop hodno
9.. .Sh6 10. d4 d6.
Br. 29. Polez 6. De2 jc lukava lall1 ka .
Gu bi 6 . . . L: f3?, ispravno je 6 . . .
De7.
Br. 30. LoSe je 6... h6?; Ireba lo
je nas lavi ti 6 ... Lg7. U slueajll 7 . ..
K: 17, sledil o bi B. So5+ sa osvaj anj ern
da me.
Br. 3 1. Lakorn islen pol el 7. S :
f7 mnogo je kos!ao beloga. lspravno je
bilo 7. S : e41 Beli je rac unao na 7 . ..
K : 17 B. De4+ i ac igled no n ije pred-
vi deo odgovor 7 ... De71
Na 10. Kc2 (umes lo 10 . gl) erni
dobija posle 10... Lg4.
Br. 32. 9 . . . D : 161 je oma ska u
olvara nju . Oslraj barbi vodi 9 . . . OdS.
U ovom. fakozv;l/lom Ma ks·Langeovom
napadu . mogucna je ovakva var ij all ta:
10 . Se3 DIS II. So4 (I I. Ig Tg8 12. Se4
Le7) It. .. 0- 0- 0.
Br. 33. Urnes lo 5 ... S : d5 treba
igrali 5 .. .5a5. In leresan lno je i 5 . . .
Sd4, iii 5... b5. Kao s lo vam je vee
paznalo. za belog je dobro i 6. S: f7.
Siabo je 6 . . . ed, Ireba igrali 6... Lb4+
7. e.J Le7. U s lueaj u 7. . . Le7, sledi 8.
S: 17 K: 17 9. Dh5+ .
Pos le 10. D13+ l o~ e je I 10 .. .
KeB It. L: d5 iti 10. . . KgB It.
T : e6 .
Br. 34. Lose je 9 . . . S : e4? ; Ire-
bal o je igra ti 9 ... d6. Mate rijalne
gu bif ke izalvalo bi 10. L ; 12+ I I.
KI I. Urneslo II. .. Sd41 otporni je je
It. . .Se7.
. Br. 35. . Gubi 5 .. . Sd7?, isp ravno
Ie 5.. .S16 , borba lek paci nj e. Malu
vodi 7 . . . K: e6 - B. Dd5+ Ki6 9.
D15011:.
·Br. 36. Urn es lo 7. SI3 igra se 7. 5d3.
Pogresno je 9. ed?
B el i je la oslao U ralvoju, njegov
kr? lj nalazl se u eenf ru . a on ope! pris-
tal e na olvaranj e \in ija. Trebalo je
igra Ii 9. 0- 0.
Crni bi imao pred nosf i posle 10.
Se2, na pr imer: 10 . .. Dd5 II. 0-0
Dh5 itd.
Forsiranl) gubi II. fg. ali i posle
II. g.J DI6 be li bi se lesko odbranio.
Beli gu bi i ako lI mesto 12. Ke2 igra
12. g3, na 51. je mogllcno 12. .. TfcS+
13. L : eB T : •.6+ 14. Se2 S: g3 ild.
Br. 37. U sluea ju 4. . . L: 12-r
5. K: 12 S : e5 6. d4 D16+ 7. Kg I Sg4
B. Od2 Se7 9. h3 i erne figure su odba·
eenc nazad a cent rom vl ada beli. Pag·
resno je 5 . .. De7, Ireba igrali 5. . . Ld6.
Br. 38. Urn es lo 6 ... Sg6 bil o bi
loSe 6... d6 l bog 7. Lb5+ e6 8. de! Po-
razu vod i 7. .. S: f2? ispravno je
7. .. S : 05.
Lose je i 8... Dm. na primer:
9. Dc2 K: h i 10. L: 17+ I-\dB. It.
Se6 + .
Br. 39. LoSe je 5. Dd3? Trcba ig·
raU 5. 5c3. a interesa nlno je i 5. SbS.
Sla b je potcz 6. Sd2: ""Ii,hodn ije je
6. Se,l. U slueaju 8. S213, odlucuj.
8 . . .S : d4. Na 9. Dc2 ern i bi odgovo-
rio 9. . . Le5.
Br. 40. Beli ni l la ne pos li!e aka
igr. 6. S: 17 S : 17 7. L : 17+ K : f7
B. Dh5+ g6 9. D : 05 TeB. Vcorna je
slabo 6 . . .So5?: Ireba lo je igrali 6. . . De7.
Sr. 41. 2:rtvuju~ i pes.a ka emi je
dob io ak l ivllu poz ici!u. Pogres.an potez
10. Tel? doveo je belog do porala. Bilo
je ispravno 10. 5c3.
Br. 42. Urnes lo 6 ...0-0 bolje
je 6. . .Sc6 i na 7. SI3 sledi 7.. .g6.
Pos le 8 . .. L : g5 9. L: g5 De8 10.
SdS bel i imn prednmt.
Potez 9. h4! skopcafl je sa prelnjom
10. Dg61 nJ pr imer: 9 ... 15 10. D~6!
hg II. hg. Glib , I I. .. hg 12. S : IG+
L : 16 13. hg.
Dr. 43. U t.luhu sb lema otva ranjo
Ie S. ScJ. Ul lim Ld2 i 0- 0- 0. Umes lo
7. c3 trcba lo je nasta \liti sa Tazvojem -
7. Ld 2. Guoi B. Dg3?, ispravno je B
Dc2.
Br. 44. Polez B.. •Lo5? je los.
Bolj e je B• . .Sd7. Pogre!no je 10 . ..
S<6?; Ireba lo je igr. 1i 10 .. '[S.
Br. 45. Umes to 5 ... Se4 pravil no
je S. . .Sd7. Beli postiZe dobru pozic iju
pos le 6. S : e4 L : gS 7. S : gS D : g5
8. g3. Zbog mogut nos t i da se izv ede
tipicna kombinacija sa uda rom na
h7 lo!e je 10 .. .• 4?; i sad a je b ilo neap-
hodno 10.. '[S.
Br. 46. Suv ise spor i bczuspe.san
je maneva r 4. . . Ld7 , 5 . . .Lc6. Trcbalo
je igrali 4. . .S16 iii 4.. . Sd7 i zalim
S.. .SgI6.
Umeslo 6 .. .S16 bo lje je b ilo
6, . . Le7, a posle izmene 7. S: 16+
trchalo je uzeti ns 16 pesakarn .
Br. 47. Posle 5 . . .cd be li. prema
analizi V. Rauzera. dolazi do opasne
inicijalive na stav lj ajut i 6. ab de 7.
S13 . Lose je B... S : 05. dok posle
8 . . . D c7 crni stoji dobro.
Br. 4B. Umeslo 6. D : g7? Ireba lo
je igrali 6. a3 iii 6. dc.
Br. 49. Lole je 6... D.5. Ispravno
je 6 . . .SdS. U slueaju I I. .. T : g7
sled i 12. Sb3 Db I 13. Ld3 sa osvaja-
njem dame.
Br. SO. Pogresno je 6. Lg5?; nap-
redova nj c crnog "h" pe!aka Ireha pre·
duhilriti sa 6. h4. Gubi 7. L : 16?; Ire-
balo je igra li 7. 53e2.
Br. 51. Pogresllo je 6. Ld3?; Ireba
grali 6. Sc3. I posle 9. SI3 (um eslo 9.
dS) 9. .. cd 10. S : d4 Sc6 be li gubi
peSaka .
Br. 52. 6. . .e6? - veama lol po-
lez; neoph odno je 6 . .. <6.
Br. 53. Pogrel no je 4 .. .S<6?,
ispravno je 4. . .SI6. Gu b i 6. . .seS?;
trcba lo je odstup iti skakaccm nn b8.
Br. 54. Umes lo 4 . .. Sd7 Ireba lo
je igrali 4 . . .<6. Lose je 5 . . .SI6?;
posle 5 . . . e5 !anse su priblif no jedna-
ke .
Br. 55. Ne Ireba igrali 4. .. bS.
Isprav no je 4. .. 06 S. L : c4 <6.
Br. 56. Umes lo I I. .. h6 bolj e je
II .. .SIB. Direkl na grel ka je 12.. .Sh5?;
Irebalo je naslavil i 12. . .SIB.
Br. 57. Treba igrali 7. Le2, a dobro
210
je i 7. cd. Pogrelno je B. Db3?, zna lno
je jaee B. 0-0.
Dr. 5S. Sum njivo je 6.. . b6. Bo-
Ije je 10 ... TbB.
Br. 59. G ub i B. S : d5?; t reba
igrafi 8. Oa4. Ova va rij an ta j c igrana
u partiji Fajn - Ju dovi c (Moskva ,
1937).
Br. 60. Lole je 6 ... L : bl?; Ire-
balo j c nas tav iti 6 . . . cd. erni je pre-
vi deo udar na 37; umes to 7... Lc4
otp orn ij e j c bila 7 ... S : eG. Varijant a
je igrana u paTtiji Slehter - Perl is
(Ka rl sba d, 19 11).
Br. 6 1. Umes lo 6 ... o5? Irebal o je
igrali 6 . . .Sbd7 7. S : c4 Dc7 sa jed-
nak im m og u ~ n os t i ma .
Br. 62. Gub i 9. SgS?; ispravll o jc
9. D: c3 . Razmislilc sta bi se promc·
nilo U oceni poz icijc aka bi do nje
proti vnici dasH bcz obos tran ih roka da.
Br. 63. Um es lo 6 . . . dS obieno
se igra 6...Se4 7. Dc2 S : . 3 B. D : c3
[5. Posle poleza 6. . .dS moie doei
do vcz iv anja 11 3 dijagonal i hi -aS . U sli-
cnim s ifu 3c ijama treba ima ti na umu
da jc lova c na g2 branjcn, a lova c n3
b7 nij e.
Ns 8. Se5 treba odgovorit i 8 ... e6.
Lo!e je 9 ... S : eS? bi lo je preko potreb-
no 9 ... ed.
Br. 64. Grelk a kOja gub i parliju -
6. S : d5?; pravil no je 6. cd S: gS
7. S : g5 06 B. SI3 ed.
Br. 65. Um es lo 13. dS? trebal o je
igra li 13. Le3. Mal u vod i IS. gl. Pro-
du.ava lo je olpor IS. 0- 0.
llr. 66. ern i kral j je otkriven i nije
dovo lj no za sl icen. Dobit ku vodi kom-
b ina cij. I. S : eS l D : c2 (iii I. . . de
2. D: eS+ sa brzi m mat om) 2. T17+
Kh6 3. ThB+ Kg5 4. TgB+ Kh4 (4 .. .
Kh6 S. Tg6:1f'). S. Sg6+ KR5 6. S : e7+
Kh4 7. S[S~ (Ka rp ov - ·Zoldo! . Ma-
djarska . 1915).
Dr. 67. Crni kraJj nema "olvara",
Osma hori zontals je slabo branj cl13.
Dobija I. D: a711 T: a7 2. T: dB+
U B 3. L : 05 h6 4. T : IB+ Kh7 S.
TldB Db 1+ 6. Kh2 Tb7 7. Sh41 (Alje-
hi n - Molin a. Buenos Ajres. 1926).
Br. 68. U poziciji belog oslab ljena
su poJ ja nn kraljcvom krilu. Crni to
koris li ovako: I. . .Sh4 + 2. gh Dg4+
3. Kli Dh3+ 4. Dg2 Dd3+ i S. • . Te l+
5 matom u s l c d e~em patelu (Ivkov -
Garsi • . 1964).
Or. 69. Crni kralj sc nalaz i u mat.
noi mreii. Dob il ku vodi I. g4+ 1 Ig
(11 1 I. . . Kh4 2. Kh2 hS 3. Th6 i mal
u sl edc~em polcz u) 2. Th4 + gh 3. Tb5+
i pesak a4 prod ire u da mu. (Mizes -
N ).
Ur. 70. Crni skakac jc za lutao u
ncprij atcljskom Jagoru i bcli ga ovako
lovi: I. e41 DI6 2. Dd3 T aaB 3. [4 !
i 4. e5 1 (Belall - Lj" boj evi~ . Pa lma
de "'ajorka . 1972).
Ur. 71. Bel i kari st i nezas ticenos t
osmc horizon tal e za sledee i kombinac io-
ni uda r: I. D : d7 T : d7 2. TeB+ Kh7
3. Tl cB i mat jc ncizbeia n (A ljehin-
Ka le. Par lz. 1925).
Sr. 72. Bcli kori sti nedovoljnu
branjcnost poslcdnje horizon talc flU sic-
de~ i nae in: I . Se7+ TB: e7 2. TdB+
TeB 3. DIB+ I T : IB 4. T: IB# (Cigo-
nn - Znosko-Borovski I Kij cv
1903).
Sr. 73. PosJednja horizont ala je
slnba zasti ccna. Alj chin to ko risti
veoma clog_ni no: I. L: b7 T : b7
2. L : 16 D : 16 3. TeS+ SIB 4. Sh6+ !
D : h6 S. T : IB+ K: [B 6. DdS ma l
(A ljohin - Fral· man . Nj ujork . 1923).
Br. 74 . Be i im a orig ina lnu mogue·
nost da iskoristi nedovoljnu branj cnos t
posled nje hori zon lai c: I. TeS+ U B
(I o!e je it. .. Kh7 2. Dd3+)2. T : [B+ I
K : IB 3. S15+ KgB 4. DIB+ I K : IB S.
Td8:1t. (Vidma r - Eve, Karl ove Var i
I .~
Br. 75. Bcli kori sti slabos t Osme
horizont alc za s l e d ~ i kombinacioni
udar: I. T.B+ I L : aB 2. D : aB+ DIB
3. Lh 7+ 1 K: h7 4. D : IB (A lmus -
Herm. n. NDR, 1957) .
Br. 76. I. TcB I T : cB 2. De711
I beli dobija (Aljehin - Neslor Tri-
ni da d, 1939). ' lin - Karlson. IS73).
Sr. 77. Dosta jednostavnom kombi·
nacij om crni daje mat na sedmoj hori·
zo nlali: I. .. T: [2 2. K: 12 Tc2+
3. Kg3 D : g2+ 4. Kh4 g5+ 5. KhS
D : h3+ 6. K: g5 Tg2+ 7. K[6 Dh4 + .
Ii i 3. Ke l D : g2 4. DbB+ Kg7 5. DeS+
16 i ern i dob ija (A la loreev - Kapab-
lanka. Mos kva . 1935) .
Br. 7S. Bel i je odigrao I. Kg2?
ali je mogao dob it i napadom po sedmoj
horizonlali: I. Te71 16 (ii i I. .. Dcl+
2. Kg2 Lb2 3. TeB+ T : eB 4. D : eS+
Kg75. UB+ K[66. De7+ K[5 7. g4+
KI4 B. Lh6+ g5 9. L : g5#). 2. Dg41
De l+ 3 .. l(g2. [S 4. Dh4 hS 5. DgS De-1 +
6. Kh2 I crill moie da preda (Kotov-
S ialberg. Slokholl11 . 19~B) .
Dr. 79. Dobija I. T : g7+1 S:
g7 2. D17+ KhB 3. D[S+ T: IB 4. T:
IB#(Aljehin - Bern!lajn. Vi lnu., 1912).
' Dr. SO. Vodi pobedi eleklna kom-
binacij.: I. Dg4 ! g6 2. SgS+ KeS 3. T :
e7+ KIB 4. T[7+ 1 KgB 5. TgHI KhB
6. T : hi+ KgB 7. Tg7+ KhB B. Dh4+
K : g7 9. Dh 7+ KlB 10. DhBT Ke7
I I. Dg7+ KeS 12. DgS-i- Ke7 13.
D17+ KdS 14. DIB+ DeS 15. S[7+
Kd7 16. Dd6# (Slajnic - Bardeleben,
Host ings. IB9S).
,
Dr. S I. Bel i je dob io pomoe u do-
padljive komb inacije, u kojoj su mete
glav llog uda ra bile tacke na sedmoj
horizonl ali: I. Td71 L : d7 2. Lh6!
gh 3. D: [6+ KgS 4. Dl7+ KhS
5. DIS:!t (1(. lalimov - Mn acakanjan.
SSSR. 1 ~59) .
Sr. 82. Crni jc na efek tan naei n
iskoristi o mogucnos t orga ni zovanja mat·
nog Il a p ad,~ po ~,~ema kr~I' lIjim \'~rtika .
lama - .. g I .. h . I. . . K 7 2. S . d6+
Ke7 3. S : b5 S14+ 4. gl Th8:#: (Ves-
Sr. 83. Crni erek tno kori st i snagu
svojih Figu ra koje za uzi maju otvorenu
,.r' li nij u i naj va1n ije dijagonale .
I. .. T : 13 2. T : 13 T : 13 3. K : 13
D16+ 4. Kg2 D[2+ 5. Kh I 013+ 6.
Kg I U 2+ 7. Kh 2 Dg3+ B. Kh l
D ; h3#. (Gu ns berg - Cigorin, Havana,
IB90).
Dr. 84. Korista!i otvorenu .. h"
liniju i dijagona le, beli p om ~ u zrtve
211
lop a sprovodi malni n.p ad: I. Th8+ 1
L : 118 2. T : hB+ 1\ : liB 3. Dh 1+ Sh7
(iii 3... KgB 4. SIG-i- D : 165. gl L : d3
6. DIIG So6 7. Sg5 T : c2+ B. Kd l Te7
9. Dh7+ i 10. Dh B~) 4. SI6 D : 16
5. gi KgS 6. L : 15 gl 7. DIIG S : 16
B. D : 16 d3 9. S : c5 Te2+ 10. Kdl Te7
11. 0: f5 itd . (Rih ter - Abra mavi cll s,
Amslerd am. 1954).
Sr. 85. Crni sprovodi kombinacij u
ko ri s te~ i snagu Figura kojc sc nala ze na
verti ka lama "It, "d" i "e" i na dijago·
nali II l-aB: I. . . Dh41 2 . g3 (iii 2. h3
T : e3 3. D : g4 T : 113+ ! 4. D : 113
D : 113+ 5. gh L : 04 + 6. KII 2 Td2+
i 7... T : b2 LoSc ie i 3. L : e3 L : e4
4. D : c4 Dg3 5. gil Dh4 ~) 2... T: e3
3. gh ' Td211 4. D: d2 L : e4 + 5. Dg2
Th3 i mat se ne moze brtln ili (R oUe-
vi - Rubin sl. in. Lodj. 1907) .
Br. B6. I. T: d4! S: g3 2. S: g3
T: g3+ 3. hg T ': d3+ 4. KI I T: d3 5.
Tg4!! i dobija (Taras - Valbrodt. Hes-
(jngs. IB95).
Sr. 87. Beli sprovodi komb inaciju
kori st~i sllagu lovea na dijagonali
• 1- hB: I. Db41 TeB (iii I. .. D: b4
2. L: eS+ K: h7 3. Th3+ Kg6 4.
T16+ Kg5 5. Tg3+ Kh5 6. T15+ Kh6
7. Ll 4+ Kh7 8. Th5 ) 2. TIB+ K : h7
3. D: 4+ Kg7 4. L: e5 + K: IS 5.
Lg7+ i beli dob ija (Cukcriori - Blck·
bern, London. IB83).
Sr. 88. Beli dobija kombinujuci
napad po verlika lama "h" i S' i po
dij.gona li .2 - 17: I. g61 5 : g6 2.
D : h7+ KIB 3. Tl51 D: b3+ 4. ab
el 5. SI4 TdB 6. Dh6 + KeB 7. 5: g6
Ig B. D : gG+ . Crn i predaje (Karpov-
Gik, Moskv. , 1969).
Dr. 89. Beli svim snagama nap ada
slabu lacku g7 II legom crnag kralja:
I. Lei DbS 2. Tg5 Sbd7 3. T: g7+ !
K : g7 4. Sh5+ Kg6 5. DeS I (B otv i·
nik - Keres, Moskva - Hag, 194B).
Sr. 90. Beli svirn raspoloiivim
snagama napada slabe tacke g7 i f7:
I. T: .4! T : e4 2. Dg51 g6 3. DI6
gl 4. D : 17+ KhB 5. Df6~ (il pariije
Kolov - Lisiein. 1939).
Dr. 91. Beli sprovodi kombinaciju
kori steti slabosli crnih polja na kra-
Ij.vom krilu: I. S15! De5 (I. .. gl 2.
L : 151 f6 3. L: 06+ Kha 4. Td7) 2.
TeSl Ld5 3. Se7+1 D: e7 4. D : h7+1
212
K : h7 5. Th5+ KgS 6. T hS~ (Spi l·
man - H ell lih cr . Bee . 1929).
Sr. 92. Bcli je zam isli o kombi na·
d ju koja se za sniva na iskori stav<!llju
mnog ih slahosti na kra lj evom krilu
protivn ika: I. T : o6! Ie 2. D17+ 1<118
3. D16+ KgS 4. Le4 DiS 5. L : e6+
T : e6 6. D : e6+ KhB 7. De5+ KgB
B. De7 i beli dob ija (R eSevski - Tej ·
lor. 1936).
Sr. 93. Crni dob ij a posredstvom
ir tve kojom razara poziciju be log kra -
lia: I. . . T : 131 2. gl Dg3+ 3. Dg2
De l+ 4. Dfl Lh 2+ 5. !(g2 Dg3+ 6.
Kill 512+ 7. D: 12 D : 12 i dobija
(Smelana - Dolet;lI, P rng, 1949).
Br. 94. B. 1i je pos ti gao pobedu
pomot u tip i c m~ kombi nacijc koja ru si
poz ici ju protivnik a: I. L : 117+ 1 K : h7
2. Sg5+ l(g6 3. Dg4 15 4. Dg3 Kh 6
5. Dh 4+ Kg6 6. Dh7+ KI6 7. e4 5g6
B. d cl 9. Tad I Sd3 10. Dh3 Sdl4 II.
Dg3 De7 12. Tfe l Le6 13. T: o6+ !
5: e6 14 . Sd5.
IIi 12. . . Ld7 13. Sd5+ 1 S: d5 14 .
D : e7 S: e7 15. 5 h7+ KI7 16. T : d7+
KgB 17 . S : fa i dob ij a .
IIi 12... ThB 13. Td6+ D: d6
14. 5ee4+ lc 15. S : e·l+ Ke7 16. S: d6
K : d6 17. Da3+ i dob ija .
Sr. 95. B eli jc dosao do od lu cu j u·
ceg napad a posred stvom dve i rtve ,
koje su doprinel e ru senju poz icij e
prolivni kovog kralia: I. T : g6+ 1 Ig 2.
T17+ K : 17 3. D : h7+ KeG 4. D : g6 +
Ke5 5. Dg7+ K : e4 (il i 5 ... Ke6 6.
SI4~). 6. 5[6+ e[ 7. D : d7 i erni pre·
daje (Ragoz in - V eresov, M oskva ,
1945).
Sr. 96. Zrtvom topa beli ra zb ija
kraljevo kr il o protivnika i svojim li-
gurama prodirc u sarno sredi sle nj ego·
vog logora: I. Dh5 h6 2. T: o6! Ie
3. Dg6 TI6 4. Dh7+ KIB 5. DhS+ l<.e7
6. D: g7+ . Crni predaje (Cokaltea -
Sandor, Varna, 19(5).
Sr. 97. Zrtvom dame crni izvl aci
proliv nickog kralja i dajc mu efeld:lI1
mal: I. .. D: [2-'- I 2. K: 12 (iii 2.
Kh3 D: h2+ ild .). 2 . . .TB.2+ 3. K[3
5e5+ 4. KI4 TI1 + 5. Kg5 h6+ 1 6.
K : h6 1': h2+ 7. Kg5 Th5# (Kuge·
nek - Roman ovski, Pelcrburg. 1911 ).
Sr. 98. Scrijolll zrtava beli izvl aci
crnog kralja iz ugla i ulla ci stini" ga
opl<o\jnv a ma tirfljllcim fi~ura lll fl: I . S :
g61 K: g6 2. S: 151 T : 15 3. D i 5+ 11
K : 15 ·1. Le4+ Kg 4 5. h3+ K: g3 (i ii
5 ... Kh5 6. g4+ Kh4 7. Te3 i B. Le li<.
[Ii 5 ... K : h3 6. Ll5+ K : g3 7. TeS-j-
Kh 4 B. Th 3ojJ-) 6. Te3+ Kh4 7. Lg6!
Dg5+ S. [g L: e59. Te4+ K:h3 10. Ll5+
Kg3 II. L e l ~ (Zelinski - 5kota·
renko . dopi sna part ija, 1974).
Sr. 99. Beli iz vodi sjajnu kombi ·
nacij u s moti vom izv l acenja kra lja :
I. D: gB+ !1 l(: g8 2.516+ L :16
3. L : 06 + Kh7 4. gB D+ K: h6 5.
U 51 Lg7 6. Dh7+ Kg5 7. DgG+ 1, 14
B. Dg4+ l(e3 9. De2+ Kd4 (9 . .. KI4
10. Df2+ Kg5 II. Dg3+ KIG 12. Dg6+
Kc7 13. D : g7+ i dobij a) 10. Sb5+ 11
ab II. Dd2+ l(: e4 12. Le6+ i dobi ja
(M elikov - Sahnal arov. SSSR. 1974) .
Rr. 100. I. . .Sh5+ ! 2. K : h4
116 3. 14 hg + 4. Ig D : g5 + ! 5. K: g5
[6+ 6. I(g6 Th6:±!: (V!adim irov - Vo·
rolni kov. 555R. i974).
Br. 101. Siobodan beli pc!ak u
na vedenom primeru stv arno jc pro·
maka o kao da je od fi ve: I. 5eG L : c6
2. de Ie 3. e71 De7 (3... D : e7?
4. L : 17+) 4. T: 17! T : [7 5. D: d7
D : d7 6. cbD+ Ll8 7. TIl. Crn i pre·
daje (Zelins ki - 2 uravlj ov. dopisna
p.rtija , 19(4) .
Sr. 102. Beli na ret ko lep naein
posli!e pobedu: I. gl 5 :g6 2. hg+
KgB 3. Th B+ I! K: h8 4. 17! i erni ne
moze spree i ti rna l.
Br. 103. U slt"decem prirn eru pcsak
11 11 origin alan nati n .,protrca va" u da rnll:
I. T: e7+ ! T : e7 2. Lh4! KI 7 3. L : e7
I( :.7 4. Te7+ Td7 5. 16+ KeB 6.
Lg6+ KdB 7. 17 K : e7 B. IBD 13 9.
D : b4 Td6 10. Ld3. Crn i predai e
(Aljehin - Bogolju bov. me<'. 1934) .
Br. 104. I u ovom prim eru dobita k
je post ignut na origina lan nac in: I.
d7 D : fI + 2. I( : II d2 3. D : f3 Te l+
4. Dd ll T: dl + 5. Ke2 Tb l 6. dBD
dlD + 7. D : d l T: d l B. 1( : dl i beli
dobija (Erm enkov - Saks, V arsa ·
va, 1970).
Sr. 105. Beli se lIuhvatio" na kom·
hinociju sa skrivenom zamkom: J. ..
D: h l l 2. S: bl La6!! Beli predaje
(Johanson - Mclcing, Berlin. 1973).
Dr. 106. Beli dobija sprovodec i
dvoini udar sk.k.cem: I. T : h1+ T : h7
2. T : h7+ 1( : h7 3. Dhl + Kg7 4.
16+ ! K : 16 5. 5 : d7+ i 6. 5 : b6 (E b.
r.lidle - Lubenski. Tbi lisi, 1949).
. 8.r. . 107. Bcli dob ija izvodcci za .
p a nJ u J ll(~ 1 uda r na tem u pokrivanja :
I. Le7!! T: e7 2. Dh7+ T : h7 3.
r : e5:±!: ( I. . . D : ei 2. T: c5+ D : c5
3. Db'l+ 1( : as 4. T. I ~ (Tara s -
Amal er).
. .Sr. 108. Beli najpr e odvlaci pro·
tl vl1 lkov u damu od vainog polja h6:
I. T : g4! D : g4 2. DeB+ Tf 3. Th8+
K : hB 4. D : IB+ TgB 5. D h6~ (J ohan·
son - Rej . dopi sna par ti ja. 1935).
Br. 109. Beli dohij a ko r i s t ~ i ve·
zil'anje: I. gl+ L : 15 2. T: [51 l' : [5
3. Tf I T716 4. Tl3 i zalim se kral j
sa e2 pre bacllje preko g2 l1a peljc g4.
Rr. 11 0. Lepa kom binacij a. Crni
je na potezu . On mami belu darn u da
dodje na polje c3. gd e nec c biti branje·
na: I. .. ThgB! 2. Td3 Ta bB! 3. De3
T : g3+ ! 4. T : g3 TgB I i dobiia (5.
T : gB D : e3).
Sr. III. U pozi cij i crnog tacke b6
i d6 su kal astrola[no slab e. Beli 10 ko·
risti da sprovede si stematican napad:
I. Sa5 Te7 2. Tdl h5 3. T[ d2 Tedi
4. Sa4 Ke8 5. Sb6! Te7 6. Sae4 Ld7
7. Sd6+ Ke7 B. Sb5! TeB 9. 5: eS
T : eB 10. Sd6 TbB I I. Se4 g5 12. Sb6
LeB 13. d6+ KdB 14. d7 U7 15. Td6
Lb3 16. Tl d2 5h 7 17. SeB h4 lB. 5a7.
Crni prcda je.
Sr. 11 2. Sisl emali cni napa d belog
na slaoe tacke u protivni ckoj poziciji
donosi uspeh : I. ab 0: b5 2. Dd 2!
g5 3. De3 Dd7 4. Lg4! D : g4 5. D : ei ,
T1 76. Th 7+ K : h77. D : 17+ i s . Th l+ .
Sr. 11 3. Beli ska kac podriav an
U
snagom "svoji h figu ra kojc su zaposele
otvorenu .,e'· lin iju , probij a sc u pro·
li vni cku pOl ieiju : I. Sc6 Db7 (u slueajll
dvos tru kog uzim anj a na eG . skakae sa
s t ra~n om snagom upadll na poljc d5)
2. Sa7 Te~ 3. Sd I T : c2 4. T : c2 Lei
5. Se6 U 6 6. S.5 Db8 7. La7! Dd
B. 506! L : c6 9. de 14 10. 5e3 i ll . 5d5.
Pos le nekoliko poteza erni je pre-
dno.
Sr. 11 4. Beli 11 3 originalan n<lein
kori sti dobar polotaj svoga tapa na ot·
vorenoj Iin iji: I. Dd"! 0: d4 2. ed
g5 3. Te7 Lb5 4. T: b7 gf 5.1': e7
TeS 6. L: b5 ab 7. h4! i beli dobiia
213
(Kotov - Levenf ; sa mp;onat SSSR.
1948).
Sr. 11 5. Beli otvara dij agonalu
a2- f7 i iskori sc.uje jc za napa d: I.
f4 Ta e8 2. f5 ef 3. T : f5 Dd6 4. S : f71
T : f7 5. L : f6 L : i6 (5 . .. S: fG 6.
T : f6 L : f6 7. 0 : c8) 6. T : <15 De6 7.
TdG De8 8. Td 7. Crn ; predaie (Bot vi -
nik - Vid mar . N oti ngem , 1936) .
Br. 11 6. Beli j e iskori stio snagu
lovca na dijagonali a1- h8: I. TeG!
g4 2. Tee7 Te8 3. Tg7+ Kh8 4. T : g4
Td8 S. Tg5 ! Crn i predaie (Kotov-
Li sie in. SSSR, 1944).
Br. 117. Kori sl ec i sc otvorenim
centrom bel i preduz im a cnergi can na-
pad f igurama na crnog kralj a: I. Dd61
Sed7 2. Tf d I Tad8 3. Dg3 g6 4. Dg5 !
Kh85. Sd6 Kg7 G. e41 Sg8 7. Td3 f6 B.
Sf5 + Kh8 9. 0 : g6! (9 ... hg 10. Th3#)-
(Ali eh in - Lasker. Cir ih . 1934).
Br. 118. Pravil an plan igre belog
sastoji se u stva ranj u pesaclwg cen t r~
putem I. Sh4 . zalim f2-f3 i o2- e4. Crn!
ce se lorna sup rotstav iti taka Mo ce
pavuei skakaca f6 i za tim igra ti f7-f5.
Sr. 11 9. erni lak tickom igrom ko-
ri sti rdj av polozaj lovca e3 i skakaca
e3 : I. .. e5 1 2. cd cd 3 . de S : <61 i erni
ie dob io (H orberg - Kotov , Stokholm.
1959).
Br. 120. Beli je cnergicilo i Jepo
iskor istio nepovolj an polofaj peativ-
n i"k ih figura: I. Le2 DdG 2. Sa2 e6
3. 0-0 h6 4. Te l f5 5 . Se3 Kh7 6.
Tfd I fe 7. S : e4 Db4 B. De2 0: a4
9. b3 Da3 10. Sh41 De7 II . S : g611
K : g6 12. Lh5+ 11 Crni pred aie (B ot-
vinik - Judov ic. sampionat SSSR.
1933).
Br. 121. I. Thg l
M og u ~ne su ove varijanle:
A. I. .. e2 2. Tf6 Tg8 3. T : f7
T : g l+ 4. Ko2 U 5+ 5. T : f5 elO G.
TfB+ T : IB 7. 0 : IB+ TgB B. Df6+
Tg7 9. So3 l i beli dobii a.
B. 1. . .02 2. 2. Tf6 elO+3. T: e l
Dg7 4. 0: g7 K : g7 5. h6+ Kh8 6.
T : e5 i bel i dobiia.
C. I. . . U 5 2. Tg7 TgB 3. d7 1 i
beli dobiia.
D. I. . . TgB 2. SfG 02 3. Kd2 03+
4. be Da2+ 5. Ko3 i be li dobiia .
Br. 122. Crni se ovako spasava:
I. e8D Td2+1 (n ikako ne I. . . T : e8?
214
2. [) : g7+ ! L : g7 3. T : eB+ DfB
'I. l: 18#) 2. Kg l (s laho ie 2. Kf3
Df5# il i 2. 0: d2 T: . B 3. T : e8
De6 + iii 2. Kh3 Df5+ 3. g4 Of l+
4. Kh4 T: h2+ 5. Kg5 Te5+ 6. De5
DfG#) 2. .. Td l+ s remi iem.
Ur. 123. e rn; dobija pomoc.u kom-
bi naC'i je cijc ,.stab lo" predstav lja "stub":
I. .. Da5! 2. K: 02 De3+ 3. Kb I L :
d3+ 4. cd 0 : d3+ 5. Kb2 [) c3+ 6.
Ka3 (G. Kb I d3! i dob iia ) G... De5+
7. b4 (i ii 7. Ka 4 b5+ 8. Ka5 DbG+
9. Kb4 a5+ 10. Ka3 Dc5+ ) 7... Do3 +
8. Ka4 b5+ 9. K : b5 (na 9. Ka5 odlucu-
ie 9. . . De6 s malom) 9 . . . e5!1 10. De l
TbB+ II. KoG 0: b4 12. Dc7 TbG+
s malom (Rud akov - Ko tov, Tula ,
1930).
Br. 124. Na po lez I. .. Df3 beli
ima na izboru s l ed ~e mogucne potc-
ze - kand id a le: 2. Sa5. 2. Se5, 2.
Sc I. 2. Ob i, 2. h4.
U svakom od tih pet slu cajeva
erni dob ija . Na pov lacenje skakaca
od lucuie 2.. .So3 ! 3. Ie L : e3+ . Posle
2. Db I pobedi takodie vod i 2 . .. Se3 1
3. fe L : 03 + 4. Kh2 Lf2 i erni forsi-
rano da je mat. I(onacno. ni 2. 114 (sto
je i igrano u par tiji) takodjc ne spasa-
va belog: 2... Le3 1 3. Dg2 L : f2+ 4.
D : £2 D : b3 i ern; ima izrazit o nad-
moeniju pozieiju . Beli je predao par-
ti ju bez nastav ka (Korcnoj - I(a rp ov.
Visa liga . 1974).
Dr. 125. Beli je dobio posle uvo d-
n ih poteza: I. U 61 TicB 2. De5! Mogllc-
ne su var ijante:
A. 2... 0: e4 3. DgS KfB 4.
D:g7+ Ke8 5. DgB+ Kd7 6. Se5+
Ke7 7. 0 : f7+ i 8. S : e4.
B. 2 . . . T : e4 3. Dg5 Tg4 4. 0 : g4
g6 5. 0 : a4
C. 2 . .. gf 3. Tg4+ i mat u dva po-
teza
D. 2 .. . Te5 3. Dg31 g6 4. T: a4
i dobiia (A liehin- Sterk, Budim pes-
ta, 192 1).
Dr. 126. I. Kd5 K. 7 2. Dg7+ Kd8
3. Kd 6 iii I... Ke7 2. Da7+ Kd8
3. KdG.
Br. 127. !. Dg2! Kh7 2. KhS Kh8
3. Kg6 KgB 4. Da8 # (V. Spekman ,
1964) .
Br. 128. I. Kf7 Kh6 2. TaS iii
I. . . KhB 2. Kg6.
Br. 129. I. Kf6 Kh6 2. KI7 ill
I. .. KgB 2. Th5.
Br. 130. I. Kf4 1(g6 2. I(g4 I(h6
3. KI5 Kg7 4. Kg5 I(h7 5. KfG Kg8 6.
Th2.
Dr. 131. I. "e6+ Kb8 2. LaG
l(aB 3. Kb6 KbB 4. Le5+ KaB 5.
L b7:l:1:.
i!r. 132. I. Se3 KaB 2. Ke7 K07
3. Le8 Ka8 4. Lb7+ Ka7 5. Sb5#
(J . Berger, 1904) .
Dr. 133. I. Lf3 Kh3 2. Kf2 Kh4 3.
Le2 Kh3 4. Lg5 Kh 2 5. Lf I Kh I 6.
Lg2+ Kh 2 7. Lf4# (V. Pali li.
19 19) .
Br. 134. Pogresno ie I. b6+ ? zb og
I. . . KaB. Isprav no ie I. Ke7 KaB
2. Kb6 KbB 3. Ka6 KaB 4. b6 KbB
5. b7.
Dr. 135. I. Kb I! a3 2. b31
Br. 136. I. KI2 h4 2. l(g l !
Br. 137. I. d6! cd 2. Kb3. Remi.
Br. 138. Saglasna polja su: c3-
e3, 02- f4 , b2-13, poliu b3 lakodie
je saglasno polje f3. Zato, rescnje
ie: I . Ke21 Kf4 2. Kb2 ! Kf3 3. Kb31 I(f4
4. Ke2! Ke5 (4... Kf3 5. Kd2 I(f4 6.
Ko2 it d.) 5. Kd I I Kd5 6. Ke2 Kd 4 7.
Kd2 l(e5 B. Ko3 i doh iia (N. Gri roriev,
1920).
Br. 139. Druga ]in ija saglasnih
po lia ie: e6-a6. e7- a7, e8- aB: troCa
li nii a ie: fG- b6, f7-b7. fB- b8. Pol ia
e5 i f5 saglasna su sa poljem a5. Rese·
nie ie iasno: I. Kf51 KbG (I. .. Ka6 2.
KeG) 2. Kf6! Kb7 3. Kf71 KbB 4. Ke61
(3... Kb6 4. Ke8) 4 . . . Kb7 5. Kd7 Kb6
6. Ke81 (F. Za kman. 19 13).
Br. 140. I. I(d41 Ke6 2. Ke5 Kc5
3. 141 Ii i I. . . Kb4 2. f41 (I. Dobia s,
1926).
Br. 14 1. Ke81 Ke6 2. KbB I Kb5 3.
Kb71 K : as 4. KeG i pe l ak ie zad ria n
(L . Prokes, 1947) .
Br. 142. MOle. Evo ti pske varijan -
te: I. Ke4 1(g4 2. h4 Kh5 3. Kf4 Kh6
4. g4 Kg6 5. hS+ KhG 6. Ke4 Kg5
7. Kf3 Kh6 B. Kf4 Kh7 9. g5 Kg7.
Bez narocitih tcskoca beli je uspeo da
dovede svoje pesake na petu hor izon-
la lu. Sada. pak, on s toi i pred dile-
mom: koieg ce pesak a pokrenuli
dalie?
10. g61 (J ed in i put koii vodi do
ci li a . Posle 10. h6+ Kh7 II. Kg4 Kg6
erni postil. rem i.) 10. . . 1(h6 II. Kg4
Kg7 12. 1(g5! d3 13. h6+ KfB 14. Kf6
d2 15. h7+ KhB IG. Kf7 d iD 17. g7+
I mat u dva poteza (B . Harvie i I.
Kling. IB51).
Br. 143. Posle pr irodnog I. Ke4
e5 2. Kd3 KeB 3. Ke4 Kd7 beli ne pos li·
ie ni kakav na prcdak. Do pobede vodi:
I. KI31 e6 2. Ki41 c5 3. Ke4 Ke8 4.
Kd5 Kd7 5. Ke4 Ke8 6. K : e51 d3
7. Kd6 Kf7 B. Kd7 (J . Betin s'
1894) .
Br. 144 . Dovoljno jet Na primer:
2. .. KgB 3. Kd2 Kh7 4. Ke3 f6 (izg leda
opasno, ali se to opovrgava) 5. fg K : h6
6. KI4 1 Kh7 (iii 6... gS+ 7. Kf5 g4
B. KeG g3 9. f7 i bel i dob iia) 7. KgS
Kh8! B. KhG! KgB 9. K : g6 Kf8 10.
f7 (L. Prokes. 1946).
Br. 145. Niie. Posle I. . . hg 2. fg
g4! 3. h4 e5 4. Ke2 Kh7 5. Kd3 Kh6
beli ne maze pojaca ti svoju pozieiju .
ier 6. Ke4 gll bi zbog 6 . .. f51 7. ef 041
8. e3 a5 9. K : e5 e3 ild . (Aronin -
Smi slov, Moskva. 1951) .
Br. 146. Mal e. I. b6 i zavisno od
toga kuda ce se up utiti skakac beli
odahira svoj patez kraljem. Na primer:
I. . .So3 2. Ka6! Sd5 3. b7 Se7+ 4.
K.5 . il i I. . .Sf4 2. Ke8! Sd5 3. b7
SbG+ 4. KdB (F. Prokop. 1925).
Dr. 147. Moci ce. I. Sf7! h3 2.
Sg5 h2 3. So4 + i zav isno od odgovora
cenog skakac CC z8 uzeti od gov a ra j u ~e
polic. Na primer: 3 . .. Kd 3 4. Sg3!
ii i 3 .. . Kd4 4. Sf2! i remi (. . Grigo-
ri ev, 1932).
Br. 148. Beli forsirano osvaja peSa -
ka i poslize remi: I. Se61 g4 2. Sg71
14 (2 .. .g3 3. S : f5 g2 4. So3+ ) 3. Sh51
f3 4. Sf61 g3 5. Se4 g2 6. Sd2+ i 7.
S: f3 (V. Cehover. 1955).
Dr. 149. Posle I. Ko2 a3 2. So3l
Kb7 3. Sg4 Ke6 4. S. 5+ ispos lavlia
se da ern i kralj ne maze stupili na .. d"
linii u. Na pnm er: 4... Kd5 5. Sf3
g4 6. Sh2 g3 7. Sfl g2 B. So3+ i 9.
S : g2. Is la dolazi i posle 4. .. Kc5 5.
Kb I Kb5 6. Ke2 Kb4 7. Sg4 Ke4 B. SeS+
ild. ev. Koroli kov , 1946).
Dr. 150. Mellja Sada heli dobi ·
ja. Na primer - ako je erni na pote-
zu : I. .. Kh 7 2. KiB Kh6 3. Kg8 Kg5
4. Kg7 Kf5 5. Sd7 SgG 6. f7 Kg5 7.
Se5 Sf4 B. KgB Se6 9. Sf3+ i 10. Sd4.
215
Aka je. pak. na pa lezu beli. on Igra
I. KoS i dalje kaa u prvaj varijanli.
Br. 15 1. Mole. Beli dob ija na sIc-
d~i nacin: I. Sd2 Kg7 2. Sc4 Sb I (2 ...
Se23. bS Sc i 4. b6 Sd3+ S. KbS ild.)
3. Kd41 Kfi 4. bS Ke7 S. b6 Kd7 6.
Kc5 Se3 7. Sc5+ KeS S. Ke6 i dob ija
(A. P ongrac).
Br. 152. Beli dobija: I. Kf7 Sh6+
2. KfS SgS 3. Sg4 h6 (3 . . .Sh6 4. SeS!)
4. Kf7 Kh7 S. SeS KhS (Beli treba da
red vucenja potcza "preda" prot ivni ku.
ali sam skakac taj zadatak nc moie
da izvrsi. Zato beli sprovodi s l e d e~ i
originalni plan: prebacuje skakaea na
c8 kako bi erne figure drtao "pod ka -
tancern". a za ti m pravi kraljcm "trau·
gao" ako po lja e7) 6. Se4! Kh7 7 . Sd6
KhS S. ScS I Kh7 9. KeG! Kh S 10. Kcl 6!
Kh i II. Kdi! KhS 12. KeG (Tempo je
dob ij en . Kral j se moie vra ti ti.) 12 ...
Kh7 13. Kf i KhS 14 . Se7 Kh7 IS. SeG
KhS 16. SfS (Y . Bron. 1945).
Br. 153. Ovde belome uspeva da
astvari od lucuju6 prodor: I. fS! gS
(I. .. gf 2. gf ef 3. Sf4) 2. Sb4 as 3. e6!
Kd6 4. fel 5 : eG (4 . . . ab S. e7 K : e7
6. ei) S. 5 : e6 K : eG 6. e4 ! de 7. dS+
Kd6 S. Ke3 i dob ij a (p ilsb er i - Gun·
sberg. Hes tings. IS9S).
Br. 154. Moie I. Kf41 LdS 2. Kc5
U 3 3. hS i jedan od peSa ka n~e se
miX i zaustavili (R . Reti t zavrSclak
s lud ije. (922).
Sr. 155. Uza jamno dejst vo lovca
i kralja pasti!c SI! na slcdeci na e- in:
I. Kg7 (h7) g4 2. KhG! g3 3 . KhS! g2 4.
Lc5 Kf4 S. Kh4 Kf3 6. Kh3 e4 7. Kb2 i
rerni .
Sr. 156. Da. Crn i kra!j prodirc na
hI! a pr imer: I. . . Ke4 2. Lh 2 KfS
3. Kf2 Kg4 4. Lg l Kh3 S. Ke l Kg3
6. Lf2+ Kh2 i erni dobija (A. Seron.
(926).
Br. 157. Be li dob ij a: I. Ke4 LdS
2. b61 Ka6 (2.. . L : b6 3. h7. iii 2 ...
K : bG 3. /(fSI i peSa k se n. moie za·
uslav iti) 3. KeS! LgS 4. h7 Let S. KdG
L : b2 6. Ke7 Lc5+ 7. Ke6 Ld4 S.
b7 Ka7 9. Ke7 itd . (Y . Levit .
t933) .
Br. 158. T reba igra ti I. .. KfSI
da bi sc kralj izvLlk ao iz opasne zone.
Na primer : 2. d7 LdS 3. U G LaS 4. Lh 4
216
Lb6 5. KdG Kf7 6. Ke6 LaS 7. Kb7
KeG S. KeS KdS i rerni.
Br. 159. Beli dabija posle: I. Lg8+
KhS 2. LeG! Le8 (II i 2 ... Ld3 3. Kf4
LbS 4. KcS LeS 5. KdG Kh7 6. Ke7 Kg6
7. Ld7 U7 S. US+ ) .1. KfS Kh7 4. LdS
KhG (na 4... Ld7+ 5. Kc5 KgG s led i
G. f7 Kg7 7. Kcl6 i S. Ke7) 5. KeG KgS
6. Ke7 LhS 7. 1.£7 Ld I S. LeB Lb3 9.
Ld7 Kf4 10. LeG ild. (B . Harv ie. (880).
Dr. 160. Dovoljno je, ali se nc
sme igrati I. Le7+ KeS 2. L : f6 Le3
3. Lh4 Ld4 i remi. vee najp re I. Kf71
P osle I. .. Kd7 2. Le7 Le3 3. L : f6
Le i 4. Lg5 Le3 S. KgGI ern i ne mo!e
spreeit i ma;-J eva r Lh6-g7 i ka snije
fS-fG-17. Kada beli kr.l j sti gnc na
gB a crlli kralj 113 g6, di jagona la £8-
h6 bite isuviSe kra l ka za zadriavanje
pcsa ka.
Sr. 161. U ovoj studiji beli nc doz-
volj.1\Ia proti vnickom kra lju da prodjc
prc.ma pc.saku i time post ignc lIspeh.
I. b6 U 2 2. b7 La7 3. Lg i LbB 4. Lf2!
Lh2 (n a 4. . . Kg4 s ledi 5. Kg2 Kf:; G.
Lg3 ! La7 7. Kf3 KeG 8. Ke4 Kd79. KdS
KdB 10. KrG i dab ija) 5. Lei! LbB G.
Kg I Kg4 7. Kg2 /( f5 B. Lg3 La7 9. Kf3
KeG 10. Ke4 Kd7 I I. Kd5 I(dS 12. KeG
ild . (N. Grigorjev . 193 1).
Sr. 162. Pozi cija jz partijc Pelro-
sja n - Zejnali (Lenjillgrad . 1946). Bel i
dobija. I. a6! ba (I. .. b6 2 . • 4 i dal je
3. eb+ i 4. as) 2. Ka5 I<b 7 (>Iabije
je 2 .. . Lc8 3. h4 Ld7 4. L : a6 LoS
5. Lc8 Lf7 6. Ld7 Kb7 7. a4 Ke7 B.
KaG I K : d7 9. Kb7 i "a" pes,1 k se ne
moze z3 11stavi l i. islo kao i u part iji)
3. L : aG+ Kc7! 4. Le4 Kb,l 5. h4 Ke7
G. Ka6 LeS+ 7. Ka7 Lel 7 8. a 4 LeB
9. as Ld7 10. LaG LoS I I. LeR !! K : eS
12. Kb6 KbS 13. a6 KaB (iii 13 ... Ld 7
14 . a7+ KaB 15. Ke7 LeB 16. KdB U7
17. Ke7 LgS IS. KfS i be li. osvojivsi
lovca . bri c preobraca pesaka u damu)
14. Ke7 Ka7 15 . KdB Lf7 IG. Ke7 LgB
17. K.d7 (to jc jcdnos tavni jc nego juriti
za loveeln ) 17 . .. U 7 l B. K : rG LeS+
19. KdG K : a6 20. cG Kb6 2 1. c7 Kb7
22. Ke7 itd .
Br. 163. Pozicij a iz par tijc Aver-
ba h - Veresov (Moskva . 1947). Beli
da bija: I . U 3 Kf5 2. Le21 Ke5 3. Ld3!
KdS (3 . .. Ld7 4. LgG Kd S 5. L : h5
Ke4 G. Le2+ K : b4 7. h5 U S S. Ld3
LeG 9 . h6 LgS 10. Kd4 ild.) 4. Kf4
I(d4 5. Le2 Kc3 6. L : hSi L: hS 7.
bS.
Br. 164. Poz ici ja iz par tij c Tajlt-
ma n - Ma rsa l (Sa n Seb as tija n. 191 1) .
Crni je odi graa I. .. U7+ i pasle 2.
Kd3 Kf4 3. U II Kg3 4. Ke3 pa d ija
hi sc uz. tacnu odbranu belog marala
zavdili remijem. Bilo je isp ravno
I. .. Lb ll Na prim er : 2. Lf l Kf4 3.
Kd4 f5 4. KdS Ke3 S. KeG Kf2 6. Le4
/( : g2 7. Kf6 K : h3 S. K : g5 Kg3
i IIh" peSak ide 1I damu.
Br. 165. Bel i dob ij a . I. Le2 Lg6
(I. . . LoS 2. Ld3 LgG 3. Lc2 Lh7 4.
Lb3 LgS 5. Ld II Lf7 6. Lf3) 2. Ld3
Lh7 3. Lc2 LgG 4. Lb l !1 Na dijagona li
bl-It7 beli ima tri polja a crni sa rno 4. Lg6 KgS 5. /(e7 KhS 6. Kf7 Sf5'
dva. Zato beli , man evri su~i na toj
dijagonali, izaz iva remcecnje saglasnih
po lja u svoju koris! 4.. . Lh7 5. Ld31
LgG G. Lc2 Lh7 7. Lb31 LgS B. Ld l U7
9. Lf3 i sa d je na polezu crni .
Br. 166. l. Berger (IB99) je sma!·
rao da je OVa pozicija dohijena - ako
je na polezu beli. Medjut im. 1937.
godine I. Rabinov it je dokazao da crn i
lIZ aktivnu odb ranu posli-fc remi. a V. /(osek u. 1910).
pr imer: I. Lg5 U S 2. c7 Lh3 3. e6 (3.
KeG Lg2+ i na 4. Kb6 - Kd 7) 3 ...
LeS 4. Kc5 Kf71 S. Kb6 KeG l G. Ka7
Kd51 7. KbS LaG itd .
Br. 167. Crn i dab ija pra bi j aj u~ i cavie - J anovski
se kraJjem preko daminog krila. Na
pr imer: I. .. Kf4 2. Ld4 Lh3 3. LeS
Ke5 4. Ke3 U I (4. . .121 5. Ld4+) 5.
La7 KdG G. Kd2 Ke67. Ke3 KbS S. Kb3
Le4+ 9. Ke3 (iii 9. Ka3 La21 10. K: a2
Ke4 I I. Kb2 d4) 9 ... Ka4 10. LeS
La6 II. Lg i Ka3 12. Kd4 Le4 13. Ke3
Ka2 14. Ld4 Kb l 15. Kd2 Lb5 16. Kd l
LeG 17. Kd 2 La4 18. Ke3 Kcl 19. Lg i
Kd I 20. Kd4 Ke2 2 1. K : d5 e3 22. Kd 4 5. Sd6+ K: b4 6. S : b7 Ld3 7. f5 i
f2 ltd . (A. Sera n. 1952).
Br. 168. P ozicija iz parlije Pol·
ner - Cigorin (P eterbu rg . 188 1). Crni
dobija s t va raju~i jos jednog sJobodnog
pesaka: I. . . bS I 2. ab a b 3. eb e41 4.
La 2 e3 S. Lb l Kd7 i ern i kra lj ide da
prufi podrsku "c" pesaku.
Br. 169. Mole. Crn i dobi ja isto
kao i u partij i Eve - Janovski. I. . .
Kb4 2. KI2 Ld4+ 3. Kfl Kg3 4. LgS
h5 5. U 7 g5 6. LeG e6 7. Lc4 g4 B. hi
hg 9. fg K : g4 10. Le6+ /(g3 I I. lq
~f21 .12. LeG 13 13. gf K: f3 14. Lg1
Ke3 , ~OS l e 15 . . . Lh4 erni kralj dol. ·
Zl na b_.
Br: 170. I graju~i prvi. beli maie
dov~esli . crnog u iznudicu: J. Le51
Kd, 2. l\b6 Ke4 (2 . . . Sa7 3. e7 &S+
4. Kb7 Se7 S. U6 SfS 6. KbS Sd6 7
Le7 i dob ij a) 3. UG Kb4 4. Lh4 Ke4
(4 . .. Se3 5. Le i) 5. Le l l Sd6 G. c7 i
dobija. Medjutim. ako je na pole:zu
CCnI , on uspeva da preslroji svoje sna -
ge: I. .. SdG+! 2. Ke7 SbS+ 3. Kd7
KdS 4. Lc l KeS 5 L<3+ Kd5 6. Lf2 Kc5
7. KeS KdS S. Kb7 Sd6+ 9. Ke7 Se41
i remi.
Br. 171. Bel i dab ij a. I. Kc5 Sc7 2.
/(d6SeB+3. Ke71 (na 3. Kd 7 sledi 3. .. Sg7
i rem i) 3 . . .Sg7 (3 ...Sc7 4. KI7 Sd5
5. gG i dobija) 4. LgG KgB 5. Lf7+ Kh7
6. Ki6 Kh8 7. Kc5 (7. Kg6 Se61) 7...
/(h 7 S. /(e4 ! KhB 9. Ki4 Kb7 10. KJz4
KbS II. g6 i skakac je izgubljen (la.
hodjakin. 19311.
Br. 172. Mo!e. I. Sc6 U I 2. b6
La6 3. Kd6 Lb7 4. Ke7 La8 S. 5 .5
Ke3 6. Sb7 /(d4 7. KbS itd . (prem.
Br. 173. Beli se spasava: I. Ld71
h2 2. LeG+ Kg I 3. Lh I Sg2+ 4. Ke2
K : h i 5. Kf I (S. LOjd . 1860).
Sr. 174. Pozicija iz partije Nim -
(Karlsbad. 1907).
Beli je avaka dobio: I. Ki3 Ke7 2.
Ke3 fG 3. Kd4 Kd6 4. Ld l Sb6 S. Lf3
SeB 6. 1t4 Se7 7. Le4 gS (iii 7 . . .15
S. Lf3 SeB 9. LdS Se7 10. Lf7 lid.) 8. fg
fg 9. hg hg 10. b6 g4 I I. bi Ke7 12.
Ke5 g3 13. Ki4 SgB 14. K : g3 ild.
Br. 175. Od l u~uje sledeti maneV3r
ska ka ca : I. Se4+ Ke6 2. Kc5! Kb5
(2. .. Ld3 3. Sd6 Lb I 4. 5: f5 Kb5
dab ij a) 3. Sa3+ /( : b4 4. S : c2+K : .5
5. K: f5 K. 4 6. Ke4 Kb3 7. Kd3 b5
8. fS as 9. 16 i beli peSak r.nije ~e pr ... i
u damu .
Br. 176. Pobedi vadi : I. .. a5 2.
Kg3 b4 3. Kf2 a4 4. Ke3 L: a2! 5. KdJ
(5. S : a2 b3 G. Se3 a3) 5 . .. Lbl+ 6.
Ke4 b3 7. Ke3 f5 8. Kb2 Lc2 9. el ef
10. f4 Le4 II. gJ Ig 12. gl Lg-2 13. h4
Lf l (J udovic - Averbah . Moskva.
1949).
217
 Br. 117. Beli dob ija : I. gS (olva ra
pul kralju) I. .. Kg7 2. KI3 KI7 3 .
Kg4 Le7 4. KIS US S. SI6 h6 6. gh L : h 6
7. So4 U S S. h6 L : h6 (iIi S ... Le7
9. h7 Kg7 10. Ke6 U S II . hS O+ K : hS
12. K( 7) 9. S: d6+ Ke7 10. Se4 Le3
II. d6+ Kd7 12. K:.S (Averbah -
Panov. Mos kva. 19S0).
Br. 17S. Moze. I. Kd61 g4 (n a is lo
50 vod i i I. .. Ke4 2. Tg7 KI4 3. Kd5
g4 4. Kd4 KI3 5. Kd3 g3 6. TI7+ Kg2
7. Ko2 ild.) 2. KdS KI4 3. Kd 4 KI3 4.
Kd3 g3 5. Tf7+ Kg2 6. Ko2 i dobi ja
(M. Eve, 1934).
Br. 179. Beli dobija. I. T17+ Kg3
(U slueaju I. . . Ke4 2. Tg7 KIS. sled i
3. Kf7 g4 4. Tg8 KI4 5. Kg61 g3 6. KhS
il d.) 2. Ke7 g4 3. Ke61 Kh 2 4. Kf5 g3
S. Kg4 g2 6. Th7+ Kg l 7. Kg3 KI I 8.
Tf7+ Kg I 9. TIS Khl 10. ThS+ Kg I
II . Th2 (I. Kopajev. (954).
Br. 180. Remiju vod i: I. KI41 Kg2
( I. .. b2 2. Tb I. iii I. . .a2 2. Ta I) 2.
Tb ll (slabo je 2. Ta l b2 3. Tb l Kl2
4. Ke4 Ke2 5. Kd 4 Kd2 6. Ke4 Kc2 i
ern i dobi ja) 2 ... a2 (2 . . . b2 3. Ko3 l
Kg3 4. Tg l+ Kh3 S. K13. iii 4 . . . Kh2
S. Tbl!) 3. Ta l K12 4. Ke4 Ke25. Kd4
Kd2 6. Ke4 Kc2 7. Kb4 Kb2 S. Th I
a ID (S. Sa lvi oli. 1887).
Br. 18 1. Pobedi vodi I. Tb II Ka2
2. Te l as 3. Ke7 Kb34. Kd6! (4 . T : o3+ ?
Kb4! 5. Kd6 a4 6. To4+ Kb51 i remil
4. .. a4 S. Kc5 a3 G. T : 03+ Ko4 7.
Ke4 82 S. Te l Ko3 9. Ke3 (V. Sokov,
1940).
Br. IS2. Beli na polezu dobij a .
I. KIS! TaS+ 2. TeS Ta6 3. 17 Ta7
4. TdS Tb7 5. KeS Ako je ern i no po·
teLU - spasa va se: I. . .Ta8 1 2. TeS
T.7+ 3. Ke6 Ta6+ 4. KI5 Ta5+ 5.
Te5 Ta I 6. Ke6 KgS.
Br. IS3. ~loZe. I. . .Tb7+ 2. Kd 6
Tb6+ 3. Kd7 Tb7+ 4. KdS (ako 4.
KeG. sledi 4... Tb21 S. Tf l Ta2 1) 4 .. .
TbS+ 5 . Ke7 Tb2 6. Tf! Ta21 (Yeama
je vaf no da prili kom napada sa kri la
odslojanje izmedju pesaka i topa bude
najmanje t ri verUka le) 7. e7 Ta7+
B. Kd6 Ta6+ 9. Kd5 TaS+ 10. KeG
Ta6+ i remi.
Br. 184. Ovde je napad sa kri la ma-
nje efikasan i zalo beli pos tife pobedu.
Na primer: I. .. Ta7+ 2. KeB T8B+ 3.
Kb7 Tal 4. To2l Tb l+ 5. Ke7 Te l+
21B
6. I(dB Te3 7. d7 i izgradivs i mos t
bcli tc spro\lcs ti svog pd nka u da·
mu.
Br. 185. Nij e. Pos le I. TbS Ta l
2. Kb7 Tb l+ 3. KeB Te l+ (3 . .. Ta l?
4. Tb6+ Ke5 5 . Kb7 Th I 6. TeG+ I(bS
7. a7) 4. I(dS Th II 5. Tb6+ l(e5 6. Te6
Th8 + 7. Kd7 Th7+ ernl pos Ufe
rem i.
Br. IB6. Od lueuj e meneva r lopa ,
posle cega sledi napredovanjc pcsaka.
I. Te ll TgB 2. Te6 Ka6 3. Kg5 Kb7 4.
h4 Ka6 5 . hS Kb7 6. g4 Ka6 7. Kh4 Kb7
B. h6 gh 9. T : h6 Tg7 10. KhS Ka6 I I.
TeG Te7 12. Te7 Te5+ 13. g5 K : b6
14. T : h7 itd. (Bolvin ik - Boleslavs-
ki . 194 1).
Br. 187. Oa l - I. KeS I TeS+
! Bell jc na pol ezu
2. Kb6 TeS 3. Ke61 (3. Kb7 Te7+ 4.
KeG T : a7 i remi) 3 . .. KII 4. Kb7 Te7+
5. Kb6 TeB 6. Tc21 Kg2 7. Kb7 Te7+
B. KbS I TeS+ 9. TeS (Ala toreev -
Cehover. Tbilis i. 1932).
Br. 188. ~1 0Ze. Posle I. 151 el 2.
061 Ie 3. K : g6 Kb5 4. Ta l 14 S. hS e5
6. Te ll Ke4 (i ii 6 . .. a4 7. T : e5+ KeG
B. Te4 a3 9. T : 14 a2 10. Tf l) 7. T : e5
Kd 3 B. h6 13 9. h7 T : h7 10. K: h7
12 II. TfS Ke3 12. TfS a4 13. Te8+
KI3 14. TfB+ Kg2 15. TgS+ Kh~ 16.
TfB be li postife rem i (iz parl ij e Las -
ker - LevenliS, Moskva. 1925) .
Br. 189. Remiju vod i I. . . Ta21
2. K: 15 T : 12+ 3. K : g4 Ta2.
Br. 190. Beli dobijo . I. Ta21 Tb3
2. a6 TbB 3. 07 T08 4. Ta6 ! 16 S. KI3
Kg6 6. Ke4 e4 7. Kd4 KI5 B. K: e4
Kg4 (B• .• K : 14 9. T : 16+ Ke5 10 . Ta6
il d.). 9. KbS IS 10. T04 T : a7 II. T : a7
I( : 14 12. Ke4 ild.
Br. 19 1. Remi! Na primer: I. Ko3
Ke5 2. Tc21 c3 3. Kd31 TdB+ 4.
Ke3 Td4 S. T: c3 T : 04 + 6. 1(13 T :
h4 7. Te6 T14 + B. Ke3 To4 + 9. KI3
KIS 10. T16+ K : g5 II . T : g6+ (Bot-
viJlik - Eve, Groningcn, 1946) .
Br. 192. Beli dobija. I. T05! Tb6
2. d4 Tb3+ 3. KI4 Tb4 4. dS Tb6 5.
Te51 Tb4 6. Te7+ KIS 7. T07 (Alj ehin -
Aleksander. Marget, 1937) .
Br. 193. Beli dob ijo . I. Kb7 Tb2+
2. K.7 Tc2 3. Th5+ Ka4 4. Kb7 Tb2+
5. KoG Te2 6. Th4+ 1(03 7. Kb6 Tb2+
S. K.5 Tc2 9. Th3+ Ka2 10. T : h21
T : h2 II. eSO (Em. Lasker. IS90).
Br. 1U4.
Isprck idann li ni ja odre:djllje zonu
u kojoj sc morn nalaziti bel; kra lj da
bi beli magna dobit i parliju.
Br. 195.
Beli jc 11<1 polezu
I sprekidana Ii nij a odrcdj uj c zonll
u kojoj treba da se nalazi bcli kra lj pa
da se partjn maze dobit i.
Br. 196. Bcli dobija . I. KeG! K.3!
2. Oc3+ (2. Od l bi D! 3. 0 : b l -
pa ll) 2. . . Ka2 3. 0 c2 03 4. Kb5 Ka l
5. De3 Ka2 6. 1(.4 1 b i~ 7. 0: a3# .
IIi I. . . Ka l 2. Od4 a3 3. Kb5 Ka2 4.
Dd2 Ka I S. Oe3 Ka2 6. Ka 4.
Br. 197. Beli dobij a pr<>finjen im
manevrom: I. Oc4+ Ke l 2. De4+ Kd2
3. 0 13 Ke l 4. 0 e3+ KII 5. Oe41 Kg l
6. Og4+ Kh2 7. 0 131 Kg I S. Og3+
KI I 9. Kb3 Ke2 10. 0 g2 Ke l II. Dc4+
Kd2 12. DI3 Kcl 13. Oc3+ KII
14. Oe4! KgI IS. Og4+ Kh2 16. DI3
Kg I 17. Og3+ KI I lB. Kc3 (Y. Cehovcr.
1936).
Hr. 198. Koristcc i ncpovo lj an po-
lo!aj prot ivn ickog kra lja. beli dobija
efek tno m a n cvri s u ~i svojim kra ljem.
I. DeG Od3+ 2. Kc71 D.13+ 3. Kf6!
Ob2+ 4. Kg6 Ob l+ 5. Kh6 i Sahova
v ise nema .
Br. 199. Posle I. KaG DIS beli
prinrema bel(stvo kralja slede6 m rna-
nevrom dame: 2. Oh5+ Kg2 3. 0 e5!
Da3+ 4. Kb5 Db3+ 5. Ke6 0 c2+ 6.
Kd6 DgG+ 7. Ke7 Dh 7+ S. KIS! 0 : b7
9. 0 ~7+ it,1.
Nesta jc otp orn ijc 5 .. . Dc4+ 6.
KdG 0 1> 4+ 7. Kd7 Og4+ B. Kc7 Oh4 +
9. KI7 Oe4 + 10. Kg7 Dg4+ I I. Kh6!
Dh4 + ( I I. .. Oh3+ 12. Kg5) 12. Kg6
ild .
Br. 200. Beli doblj. : I. Oe·l+ Ob·1
2. 0 c6+ Ob5 3. 0 : e4 - Ob 4 4. Oel31
g6 5. Od7+ Db5 6. Od4+ Ob4 7. Od3!
g5 S. Dd7+ Ob5 9. Od4 + Db4 10. Od3
~·I II. Dd7+ OhS 12. 0 : g l+ OM
13. Od7+ Ob5 14. Od4 + Ob4 15. Od3!
(L. ProkeS. I94B).
Sr. 20 1. Pobed i vodi i rtva pdaka:
I. Dc2! D : hS (a ko I. . . Dc7. slcdi
2. Dc4. zalim 3. Kg2 i damn prodire
no d7) 2. Oc4! 0 15+ (2.. . Dh2+ 3.
KI3 Dh I '~ 4. K(4) 3. Kg2 DeB 4. c7
a4 5. DeG a3 6. OdG! Obi + 7. Kh2 .2
S. D18+ Kh7 9. D15+ (8 ogoljubov -
Slaiberg. Kemeri . 1933).

RECN IK SAHISTE
cBes na» fl gu ra - nebranjcna figura. koja permanentno proganja protivnickog
kralja (p onckada i neku drugu riguru) i sko r iScavaju~ i to, slo nc moze hiti uzeta zbog
pata .
Bl oka da - tlsporavanje kretanja protivnicki h pdaka. Su; t ina blokade SI! sastoji
u tome. ~lo se figura iii pcsak postav lja isp red pro livnickog pesaka i na faj natin
ga blokira. Blokada je vaian nac in borbe protiv pesacke nadmoci.
810kiranl pdak - pesak. kame je oduzeta pok retljivost.
Varljanla - serija mcdju sohno logi ck i povczanih polCla. U zavisnosti ad pro.
ti vnikovih odgovora varijanta moze imati raztiCtte ogra nkc. Sposobnost za brzo
j tacno racunanje varijanata jc izvanredno vazno svojstvo sa hi ste.
Veza"1 pesad - su peSaci , koji se "a laze ]cdan pored drugog 11(:1 susednim
vertikalama.
c Viseci pcsacl. - dva pe~aka koji se nalaze na istoj horizonta li a ni su podria na
vlastitim pesacima. Nose u sebi i slabost i snagu - traie zas titu, ali se mogu ko·
ristiti i kao sredstvo za razvoj napada.
Gambit - naziv otvaranja 1I kojem jcdna st rana u interesu sto brieg razvoja
figura , osvaja nj a centra , usporavanja razvoja protivnitkih snaga iii sa rno u svrhu
zaostravanja igre zrtvu je materi jal (ob icno pesaka . ali nekada i figuru) . Naziv ,.gam-
bit" dolaz i od "dare il ga mbetlo" - padmet nu ti nagu. Pos toje sledece vrstc gambita
primljcni (irlva je primljena), adb ij en i (irtva nije primljena) i protivgambii- kada
umesto primanja 7.rlve proti vnik i rtvu je sa m.
DvoJnl udar - napadanje jcdnom figurom iii jednim pdakom dve protiv ni cke
figure (dva pdaka) . Poseban sluta j dvojnog udarn su tzv. "rn akazc" ("ra slje", "ga-
bu'a") pesakom iii skakacem.
Demarkaciona IInlJ a - usvojeni naziv za Iiniju izmedju cet vrte i pete horizon-
tale na sa hovskoj tabli. kaja deli tablu na dva jednaka dela.
Zaoslali pdak - je pda k koji nc moie zauzeti mesto pored pesa ka njegove
boje koji su smesteni l1a susednim vertikala ma.
Iznudica - pozicija u kojoj jedna strana nema korisnih potez3 i sva ki njen
patez pogorSava jaj poziciju. U slucaju, kada obe stra ne nemaju korisnih potcza
nastaj e poz icija uzajamne iznudice.
lzolovanl pdak - je pesak, 11a fijim suscdl1im vcrtikalama nema peSaka isle
boje.
220
InlclJattva (od latinske reci initium) - pobuda, paeetak - manif~tovanje
aktivnosli koja jc IIsmcrena na stvaranje prei nj i protivniku. na stcinjava njc njego\'e
I pOlicijc. na ogranicavanjc pokretljivosti njegovih figura. To je jedan od vaznijih
tinilaca borbe. lnicijativa moie biti slalna i privremena (kada protivnik poste-
peno liSp eva da inicijalivu neutrali Se. ugu si).
Islupanje - pravo prvog poteza. U poeelnoj pozi6ji pravo istupanja pripada
bclom.
Klopka - manevar iii potez, sracu nal na protivnikovu gresku. na 10, da pro-
tivnik necc primetiti da situacija koja na slaje nije u njegovom inleresu .•
Klju cna polja - poljn u poziciji, cije kontrolisanje vodi do pestiz.anja
odredjcnog cilja.
KombtnaciJa - forsi rana va rijanta 5..1 zrtvom (definicija M. Botvinikal. koja
vodi do posti zanja odredjene kori sli, odrcdjcnog cilja. Za komhinaciju karakteris-
.1 tican jc cstetski efekat.
Komblnacloni vld - sposobnos t da se unapred predvidi mogllcnost kom-
binacije, sio jc vaino svoj stvo sa hisle.
KompenzaclJa - postizanje odrcdjenih kor isti uz ccnu nckih uslupaka. Korn·
pcnzacija maze biti matc.rijalna i poziciona.
KonsolidaclJa - jacanje pozidjc, ujedinj.wanjc napora razdvojemh figura.
Krltnt pelacki Illajori tct - na odredjcnom kritu vO<!i broj polak. nego lto ih
ima protivnik.
«Losa fi gura» - jc figura cija je pokrc.tljivost i udarna snaga ogranicena.
Mancvar - nekoIiko poleza figurama iii figurom radi postizanja odredjenog
cilja.
Odgovarajuca palj a - polja preko kojih manevri slI figure prilikom borbe 1.2
kljucna potja.
Opoztcija - suprotstav ljanje kraljeva u barbi za kljucna polja .
Otvorena IInlja - vertikala na kojoj se ne nalazc pesaci . Vladanje otvorenom
Ii nijom jc jedan od fak tora prerna koj ima se ocenjujc pozicija.
to
Ocena pozt cijc - izna laienje specifi cnosti i m ogu~nosti poziclje. Sposobnost
za ocenj iv~lOje poz icije u velikoj mcri odrcdjujc snagu sa hi ste.
Pesac kl lanac - pdaci koji su sme5 teni dijagonalno i koji se brane.
PoJaca na od brana - pojam, koji je u praksu uveo A. I imcovic. Njena bit se
sastoji u odbran i pozicije sopstvenim figurama "sa re-lcrvom" (kada je broj figura
kojc su angazova ne u odbra ni veti od broja figura koje napadaju) vaine tacke u
pozicij i.
Prenoscnjc rcdoslcda vucenJa poteza na protlvnlka - je nacin. na koji jedna
str.ma prcnosi pravo vuc.enja potcza na drugu stranu .
Pricck nl patez - je potez, pos le koga sc pazicija u biti ne menja. ali na
potczu jc protivnicka slrana.
Protlvlgra - protivakcija koja dolazi kao odgavor na protivnikave akth'ne
operacijc.
Siabo polJe - jt polje u pozidji jednc strane koje moie biti zaposednulo pro-
221
livnickam fi guram i sa kajeg ta fi gura iii nc maze bili pralera na iii moze bitJ prate-
rana ali sarno po cenu slabljcnj a pozicije. Siaba polje za jednu stfilnu jeste jaka
palje za drugu stran u.
Siobodni pc.sak - je pesak ispred kajega nema protiv nick ih pesaka niti na ver-
tikali nn kojoj sc on nnlnzi, niti nn susedn im vcrtika lama .
Tempo - je ocena vrem enskog faktara u sah LI. Dob iti tempo znac i biti bri l
ad protivnika za jedan potez.
Tehni ka - je poznavanjc met odologije vodjenja borbe u tip ski m pazicijama .
Tehnika rea li zovan Ja prcd nos tl - ves tina da sc precizna iskor isti postignu ta
prednast. sto je vaian fnkt a r za aecou snage sahi ste.
Tlh l potcz - je potel bez sa ha i bez uoc ljivih pretnji na prvi pogled.
Trougao - jedan ad nacilla manevr isanja kra lja u cil ju prenoscnja prava
vucenja poteza nil prativnika.
Uda ljcni slobodni pcsak - je slobod ni pesak koji se nala zi daleka ad prot iv-
nickog halja.
Udarn a snaga fi gurc"- broj polja. koja mogu biti napadnuta daticllom
fjgurom.
Uzajamno dc lovanjc rlgura - smi s ljeni ra spared fi gu ra, koji jc pod redjen
jedinslvenom planu , jed instvenoj koncepci ji. To je jedan ad najvazn ij ih nacina
t ::
vodjenja .sahovske barbe. i ~.

i ~~
Fijankc tiranjc (ad ittllijanskag fianch etto - deminutiv od fi anco, ! lo znac i
krilo. bok) - bocni ralvoj lovaca putem b2-b3 i Lc l-b2 iii g2-g3 i UI -g2,
a islo tako la crnoga - b7-b6 i Lc8-b7, g7-g6 i L[8-g7. Fija nketirati - waci
razviti lovca na krilu.
Fl ks irati - ajaca ti, adrcdili . Fiksirani pesak - ukoeeni pcsak. Fil{si rana
pozi cija - pozicijn sa vee od redjenam pc.sackom struk turam.
Forsi rana varij anta - varijanta obavczna za jednoga protivllii<a, a panekada
i za oboj icu.
Fors ira tl - iznudlti.
Cent ar - central na polja table su c4, d4, e5 , d5. Postoji i paja m pras ircnag
centra u koji scm pomcnutih polja spada ju suscdn a po lja u kvadratu c3-c6-f6-f3.
Razli kujcmo otvorcn i centar - to je sluca j kada centralna pa lja n isu zaposedn ula
peSacima. Fiks irani cen lar - to je cen tar u kome sc nal azi po jedan fiks irani pesa k.
Z It\'orcni centar - je kada se peSackom laneu u centru oduzmc pokretl jivost.
Ccnt rali zovanj e - raspored figura u blizini ccntra , pri ccmu se, po pravi lu,
pavecava nji hova udarna snaga i njihove man eva rske moguc llosti.