POLITIČA SOCIOLOGIJA- PITANJA ZA KOLOKVIJUM

1. Polazna tačka i glavni akter civilnog društva? GRADJANIN

2. Hegemonija i dominacija. ANTONIO GRAMŠI
3. .značajna uloga u ukazivanju na značaj javnog mnjenja na civilno društvo? JIRGEN HABERMAS
4. ...teorijski prilozi na temu globalnog društva. DŽON KIN I MERI KALDOR
5. Otvoreno društvo - ANRIBERGSONI KARL POPER
6. Rizično društvo - URLIH BEK I ENTONI GIDENS
7. Habermas: tri različita medijuma...trougao.
Država - moć, Tržište - novae, Civilno društvo - solidarnost
8. Pet neprijatelja civilnog društva: (1) despotizam, (2) rat, (3) siromaštvo, (4) zatvoreno društvo,
(5) korupcija.
9. ...klasičnom autoru se vraća teorija o društvenom kapitalu? ALEKSIS DE TOKVIL
10. „Civilno društvo je najvažnija škola demokratije" ALEKSIS DE TOKVIL
11. Robert Patnam definiše društveni kapital kao trijadu: mreža, normi i poverenja.
12. Lekovi starih Grka: (1) dobri ustavi, (2) stvaranje pol.etosa, (3) razvijanje ustanova i modela
neposredne demokratije, (4) ostrakizam.
13. Pojam savremenog civilnog društva nastaje: polovinom osamnaestog veka.
14. Hronologija koncepta odnosa civilnog društva i države (najraniji): (1) država sigurnosti, (2)
konstitucionalna država, (3) minimalna država, (4) univerzalna država, (5) liberalno-
demoratska država, (6) totalitarna država, (7) država blagostanja.
15. Pet modela odnosa civilnog društva i države od Hobsa do Marksa? DŽON KIN
16. Da bi sistem bio stabilan on se mora oslanjati i na NEPOLITICKE stubove poretka.
17. Glavne vrednosti asocijativne demokratije: individualna sloboda, participacija gradjana i
društvena prava.
18. (zaokruživanje) Civilno drušrvo je nužan, mada ne i dovoljan uslov za demokratiju.
19. ..."pluralistička revolucija" 1989.godine nije donela nijedan... RALF DARENDORF
20. „Putovanje ka civilizaciji posmatra se kao spora ali trajna eliminacija nasilja iz ljudskih odnosa"
DŽON KIN
21. Postojanje AKTIVNOG CIVILNOG društva je nužan ali nedovoljan uslov za konsolidaciju
novih demokratija.
22. Koji autor naglašava komunikativnu dimenziju? ADAM FERGUSON
23. Kojim putem se ostvaruje dominacija? Preko vojnog, policijskog i birokratskog aparata.
24. Uzdizanje posebnosti u opštosti postoje kao dve mogućnosti: (1) uspostavljanje države i (2)
uspostavljanje civilnog društva.
25. Da li su militante i paramilitantne organizacije isključene iz samog pojma civilnog društva? DA
26. Ko je prvi upotrebio pojam societas civitalisl LEONARDO BRUM
27. Kako se zove delo Karla Popera? Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji
28. Najgori neprijatelj civilnog društva je? DESPOTIZAM
29. Najvažniji kolektivni akteri civilnog društva: gradjanske (ne politiČke i nevladine)
organizacije, uđruženja, društveni pokreti i gradjanske institucije.
30. Pet pozitivnih principa na kojima počiva civilno društvo: (1) autonomija, (2) solidarnost, (3)
pluralizam, (4) asocijativnost i (5) kontraktualnost.
31. Pet osnovnih uslova za razvoj demokratije (Huan Line i Alfred Stepan): (1) političko društvo, (2)
vladavina prava, (3) državna birokratija, (4) ekonomsko društva sa slobodnim tržištem i (5)
civilno društvo.
32. Unutar civilnog društva analitički se mogu razlikovati tri nivoa: (1) gradjanin kao pojedinac,
individua; (2) udruženja, odnosno asocijacije gradjana, društveni pokreti i gradjanske
ustanove; (3) javnost.
33. U odnosu na klasični koncept civilnog društva 20.vek će prema oceni Džin Koen doneti tri
značajne teorijske inovacije: (1) Gramšijevo shvatanje civilnog društva, (2) Habermasovo
istraživanje nastanka javnog mnjenja i (3) doprinosi teoretičara novih društvenih pokreta.

1
34. Koje tri dimenzije uz tri navedene od strane Džin Koen dodaje Vukašin Pavlović? (1) Uvidjanje
značaja kulturne dimenzije civilnog društva, (2) doprinosi teoriji civilnog društva koji su došli
iz polja novih demokratija i (3) uticaj globalizacije i velikih regionalnih integracija, poput
evropske, na civilno društvo.
35. Četiri relacije mogućih odnosa civilnog društva i države (eksplanatorne)? (1) Relativno jako
civilno društvo zasnovano na ekonomiji slobodnog tržišta, (2) Potpuna dominacija države uz
slabo ili ugušeno civilno društvo, (3) Razvijena država uz relativno razvijeno civilno društvo, (4)
Slabo civilno društvo uz istovremeno slabu I konfuznu državu.
36. Uzroci za oživljavanje teorijskog interesa za civilno društvo na Zapadu su: (1) Pojava novih
društvenih pokreta i (2) Preopterećenost države blagostanja.
37. Tri nivoa značenja kod Carlsa Tejlora: (1) U minimalnom značenju, građansko društvo postoji
tamo gde postoje slobodna udruženja koja nisu pod tutorstvom državne vlasti, (2) U strožem
značenju, građansko društvo postoji tamo gde društvo kao celina može sebe da struktuira i
koordinira svoje aktivnosti kroz slobodna udruženja i (3) Kao alternativa ili dodatak drugom
značenju, o građanskom društvu možemo govoriti tamo gde bi udruženja ,u zajednickom
nastupanju, značajno mogla da odrede državnu politiku ili da utiču na njen smer.
38. Cetiri pretpostavke civilnog društva po Smiteru? (1) Dualna autonomija, (2) kolektivna akcija,
(3) neuzurpacija i (4) uljudnost.
39. Uslovi za demokratiju po Tokvilu? (1) Društveni, (2) idejni, (3) političko-institucionalni i (4)
civilni.
40. Tri struje u razvoju civilnog društva? (1) Evromediteranska, (2) Kontinentalno Evropska i (3)
Anglo-američka.
41. Po Jirgenu Habermasu tri sveta su: (1) svet empirijskih uslova, (2) svet drušrvenih pravila i (3)
svet unutrašnjih osećanja.
42. Pet uslova za nastanak civilnog društva po Čarlsu Tejloru: (1) razlika društva i političke
organizacije, (2) razlika društva i crkve, (3) razvoj ličnih prava i društveni ugovor,
(4) postojanje lokalne samouprave (5) standardna politička struktura srednjevekovnih država.
43. Kojim putem se ostvaruje hegemonija? Kulturnim sadržajima i asocijativnim formama.
44. Pet ključnih teza o koncepciji rizičnog društva (Ulrih Bek): (1) radioaktivnost, (2) društvena
pozicija rizika, (3) veliki biznis, znanje dobija nov politički značaj i (4) ono što je javno i
političko se širi u privatnu sferu.
45. Civilno društvo deluje kao horizontalna socijalna mreža koju karakterišu: (1) neposredna
komunikacija, (2) lokalna solidarnost i uzajmna podrška, (3) spontanost i samoniklost,
gradjanska inicijativa i (4) nepolitička kolektivna akcija.
46. Odlike otvorenog društva: (1) pluralizam interesa, (2) stanje individualnih prava i sloboda i
(3) sloboda kretanja rada i ideja.
47. Do krize država je došlo: (1) jer država nije mogla da odgovori zahtevima drušrva i (2) jer je
država htela da potčini društvo.
48. Prema Džonu Kinu stalni neprijatelj civilnog društva je NECIVILNOST.
49. Tri nivoa upotrebe pojma civilnog društva prema Džonu Kinu: (1) analitička i deskriptivna
svrha, (2) normativno-mobilizatorska i (3) etička svrha.
50. Objasniti javnu i kvazijavnu funkciju civilnog društva? Civilno društvo ima javnu i kvazijavnu
funkciju u pomaganju siromašnim, hcndikepiranim grupama i marginalizovanim grupama.
51. Sta predlaže Klaus Ofe kao radikalno demokratsko rešenje? Rediferencijaciju civilnog društva i
države.

М група тест А

1. Полазна тачка цивилног друштва је:

- Грађанин

2. Како зове традиција у којој индивидуална права имају примат, а цивилно

друштво се појављује као равноправан партнер државе, или у најмању руку
2
 изузетно аутономан у односу надржаву. То је струја коју започиње Лок , а
врхунац достиже код Пејна и Токвила.
- Англо – америчка
3. Подвуците . Шта карактерише либералну традицију англоамеричког круга?

Тачни одговори су: апотеоза права и слобода, индивидуалистичка вредносна

оријентација, асоцијативноср и самоорганизација.

4. На којих пет пресудних услова за настанак цивилног друштва указује Чарлс

Тејлор?
- друштво није исто што и држава
- црква се развија као независно духовно друштво у односу на
овоземаљско друштво
- развој идеје личних права и друштвеног уговора
- постојање независних градижова
- политичке структуре средњевековних држава

5. Џон Кин разликује пет верзија односа цивилно друштво - држава. У којој од
њих је најсавршеније цивилно друштво које што више само регулише своје послове , и
сагласно томе, што мање места остаје за мешање владе?
- минимална држава

6. Ко је аутор цитата: '' Грађанско је друштво разлика која ступа између фамилије и
државе, иако се образовање истог касније збива као образовање државе: јер као
разлика оно претпоставља државу, коју као самостално мора имати пред собом да би
опстало. ''
Хегел

7. Којим путем се према Грамшију остварује принцип хегемоније?

- путем културних садржаја
- асоцијативних форми цивилног друштва

8. Разлике постоје и с обзиром на различите улоге и функције које се придају

цивилном друштву. Тако, а полазећи од овог критерија, Едвардс и Фоли на следећи
начин сумирају три основна становишта у савременим дебатама о цивилном
друштву. Које су то функције?
-функције социјализације
- јавне и квазијавне функције
- функције представљања

9. Чарлс Тејлор разликује три нивоа цивилног друштва. Објасните минимално

значење?
грађанско друштво постоји тамо где постоје слободна удружења

10. Мери Калдор разликује пет верзија цивилног друштва. Наведите које су биле
најзаступњеније у прошлости?
-друштво као societascivilis

3
-буржоаско друштво
- активисичка верзија
- нелибералнаверзија
- постмодерна концепција

11. Шта по Лерију Дајмонду чини цивилно друштво?

-колективно деловање грађана у јавној сфери

12. Заокружите на којој претпоставци не почива цивилно друштво по Филипу

Шмитеру?
-дуална аутономија
-колективна акција
-владавина права
-неузурпација
-уљудност

13. Који је суштински елемент цивилног друштва по Војиславу Становчићу?

-владавина права

14. Заокружите најтачнију тврдњу. Било је неколико понуђених, а ова је најтачнија.

Цивилно друштво је нужан, али не и довољан услов за демократију

15. Која је најважнија демократска функција цивилног друштва?

Стварање претпоставке за демократско функционисање институција државне
власти

16. Ситуацију у којој је развијена држава, уз релативно развијено цивилно друштво

имамо у условима?
-државе благостања у западним демократијама

17. Који су узроци оживљавања теоријског интереса за тему о цивилном друштву

на западу?
-нови друштвени покрети
-замор државе благостања

18. Како Анри Бергсон назива друштво у коме преовлађује социјална мобилност,
постоје све врсте друштвених и људских комуникација , нема илузије о
савршености институција и идеја , друштво толеранције и слободе кретања људи
и идеја?
-отворено друштво

19. Навести бар пет разлика некадашњих и данашњих ризика?

Краткотрајни - дуготрајни
видљиви - невидљиви
локални –глобални
лични - општи
целовити – кумулативни

20. Које су то главне вредности асоцијативне демократије?

-индивидуална слобода

4
-политичка партиципација грађана
-друштвена правда

21. Којих 5 непријатеља цивилног друштва наводи Џон Хал?

-деспотизам
-етнонационализам
- концентрација државне моћи
-дивергентне културне традиције
-републиканске цивилне врлине

22. По Џону Кину __________ је била и остала једини стални непријатељ цивилног
друштва?
-нецивилност

23. Које је према Токвилу основно умеће у демократским земљама, умеће од кога
зависи напредак свих осталих умећа?
-умеће удруживања

24. Неокапиталистичка теорија ставља акценат на коју врсту капитала?

-људски капитал

25. Било је нешто у вези Пејна и односа друштво – држава. Не могу да се сетим
одговора, али педлажем да погледате страну тринаест књиге Вукашина Павловића
Цивилно друштво и демократија.
Имају потпуно различите изворе. Друштво је производ наших жеља, а држава
наших грешака.

26. Зашто се према Вукашину Павловићу терористичке организације не могу

укључити у појам цивилног друштва, без обзира да ли и колику подршку негде
могу да добију?
-недостатак принципа јавности

27. За ког аутора се везује термин рђаво цивилно друштво?

-Чемберс

28. Које функције има цивилно друштво када се посматра као хоризонтална
мрежа?
Непосредна комуникација, међусуседска и локална солидарност и узајамна
подршка, спонтаност и самониклост, грађанска иницијатива, неполтички и
некласно заснована колективна права

29. Када настаје модерно цивилно друштво?

-на прелазу из феудалног у буржоаско друштво

1. Kako se zove tradicija u kojoj individualna prava imaju primat, a civilno društvo se
pojavljuje kao ravnopravan partner države, ili u najmanju ruku izuzetno autonoman u
odnosu na državu? To je struja koju započinje Lok, a vrhunac dostiže kod Pejna i Tokvila?
ANGLO-AMERIČKA

5
2. Šta karakteriše liberalnu tradiciju angloameričku kruga?
PRIMAT DRUŠTVENOG; APOTEOZA PRAVA SLOBODA; ASOCIJATIVNOST I
SAMOORGANIZACIJA; INDIVIDUALISTIČKA VREDNOSNA ORIJENTACIJA
* Podvucite one karakteristike koje se odnose na liniju konceptualnog razvoja civilnog
društva koja se oslanja na tradicije anglo-američkog kruga evropske političke kulture:
PRIMAT POLITIČKOG, INDIVIDUALISTIČKA VREDNOSNA ORIJENTACIJA, VAŽNOST
INSTITUCIONALNOG PORETKA, ASOCIJATIVNOST I SAMOORGANIZOVANOST, APOTEOZA
PRAVA I SLOBODA, APOTEOZA DRŽAVE, KOLEKTIVISTIČKA ORIJENTACIJA.

3. Na kojih pet presudnih uslova za nastanak civilnog društva ukazuje Čarls Tejlor?
DRUŠTVO NIJE ISTO ŠTO I DRŽAVA; CRKVA SE RAZVIJA KAO NEZAVISNO DUHOVNO
DRUŠTVO U ODNOSU NA OVOZEMALJSKO DRUŠTVO ; RAZVOJ IDEJE LIČNIH
PRAVA I DRUŠTVENOG UGOVORA; POSTOJANJE NEZAVISNIH GRADOVA; POLITIČKE
STRUKTURE SREDNJOVEKOVNIH DRŽAVA.

4. Ko je polazna tačka i glavni akter civilnog društva? GRAĐANIN

5. Džon Kin razlikuje pet verzija odnosa civilno društvo-država. U kojoj od njih je
najsavršenije civilno društvo koje što više samo reguliše svoje poslove i saglasno tome ostaje
što manje mesta za mešanje vlade? MINIMALNA DRŽAVA

6. Centralnu ulogu u povezivanju među ljudima, prema Fergusonu ima KOMUNIKACIJA.

7. Koje značajne inovacije je uveo Antonio Gramši u odnosu na klasičan koncept civilnog
društva? NAGLAŠAVA ZNAČAJ KULTURNE DIMENZIJE CIVILNOG DRUŠTVA I ULOGU KOJU
IMA HEGEMONIJA U INTEGRACIJI DRUŠTVA.

8. Kojim putem se prema Gramšiju ostvaruje princip hegemonije? OSTVARUJE SE PUTEM

KULTURNIH SADRŽAJA I ASOCIJATIVNIH FORMI CIVILNOG DRUŠTVA.

*9. Koje su, prema Džin Koenu, tri dimenzije koje čine definiciju modernog civilnog društva?
Podvucite. LEGALNOST, LEGITIMITET, SAMOINICIJATIVNOST, PLURALITET, JAVNOST,
KOMPETICIJA, DRUŠTVENI KONFLIKTI, SLOBODNO TRŽIŠTE

10. Razlike postoje i s obzirom na različite uloge i funkcije koje se pridaju civilnom društvu.
Polazeći od tog kriterijuma, Edvards i Foli na sledeći način sumiraju tri osnovna stanovišta u
savremenim debatama o civilnom društvu. Koje su to funkcije?
FUNKCIJA SOCIJALIZACIJE; JAVNE I KVAZIJAVNE FUNKCIJE; FUNKCIJE
PREDSTAVLJANJA ILI BORBENOG ZALAGANJA.

11. Tri nivoa civilnog društva kod Čarls Tejlora, objasniti minimalno značenje? CIVILNO
DRUŠTVO POSTOJI TAMO GDE POSTOJE SLOBODNA UDRUŽENJA BEZ MEŠANJA VLASTI.

12. Kako Jirgen Koka shvata civilno društvo? CIVILNO DRUŠTVO SHVATA KAO OSOBENI TIP
SOCIJALNE AKCIJE, KAO POLJE ILI DRUŠTVENI PROSTOR IZMEĐU EKONOMIJE, DRŽAVE I
PRIVATNE SFERE, I KAO PROJEKAT ČIJE JEZGRO JOŠ NIJE ISPUNJENO.

6
13. Meri Kaldor razlikuje pet shvatanja civilnog društva. Koje su bile najzastupljenije u
prošlosti? SOCIETAS CIVILIS, BURŽOASKO DRUŠTVO, AKTIVISTIČKA VERZIJA,
NEOLIBERALNA VERZIJA, POSTMODERNA KONCEPCIJA.

14. Kako Meri Kaldor naziva opisanu verziju civilnog društva? AKTIVISTIČKA VERZIJA„
Одлике дефиниције те верзије су владавина права и ограничење моћи државе,
али њен главни елемент је садржан у захтеву за редистрибуцијом политичке
моћи. Пут за остварење тог захтева је радикализација демократије,
проширење партиципације грађана и аутономије. По овој концепцији, цивилно
друштво подразумева активно грађанство, пораст самоорганизација изван
формалног политичког круга и ширење простора у коме појединачни грађани
могу утицати на услове у којима живе.“

15. Prema Lariju Dajmondu civilno društvo ne uključuje individualni i porodični život... Da li
je ova tvrdnja tačna? DA

16. Šta po Lariju Dajmondu čini civilno društvo? KOLEKTIVNO DELOVANJE GRAĐANA U
JAVNOJ SFERI

17. Po kojoj pretpostavci ne počiva civilno društvo po Filipu Šmiteru? DUALNA

AUTONOMIJA, KOLEKTIVNA AKCIJA, VLADAVINA PRAVA, NEUZURPACIJA, ULJUDNOST.
* Civilno društvo prema Filipu Šmiteru počiva na kojim normama ponašanja? DUALNA
AUTONOMIJA, KOLEKTIVNA AKCIJA, NEUZURPACIJA, ULJUDNOST

18. Šta je suštinski element civilnog društva prema Vojislavu Stanovčiću? VLADAVINA
PRAVA

19. Navedite bar pet pozitivnih principa na kojima počiva koncept civilnog društva?
AUTONOMIJA, PLURALIZAM, SOLIDARNOST, JAVNOST, SAMOPOMOĆ.

20. Koja je najvažnija demokratska funkcija civilnog društva? STVARANJE PRETPOSTAVKE ZA

DEMOKRATSKO FUNKCIONISANJE INSTITUCIJA DRŽAVNE VLASTI.

21. Koje funkcije ima civilno društvo kada se posmatra kao horizontalna mreža?
NEPOSREDNA KOMUNIKACIJA, MEĐUSUSEDSKA I LOKALNA SOLIDARNOST I UZAJAMNA
PODRŠKA, SPONTANOST I SAMONIKLOST, GRAĐANSKA INCIJATIVA, NEPOLITIČKI I
NEKLASNO ZASNOVANA KOLEKTIVNA AKCIJA

22. Kada nastaje moderno civilno društvo? IZ PRELASKA U FEDUALNOG U BURŽOASKO

DRUŠTVO

23. Šta čini trodimenzionalnu definiciju civilnog društva? CIVILNO DRUŠTVO JE EKVIVALENT
ZA LEGALNOST, PLURALITET I JAVNOST

24. Situaciju u kojoj je razvijena država uz relativno razvijeno civilno društvo, imamo u
uslovima DRŽAVE BLAGOSTANJA U ZAPADNIM DEMOKRATIJAMA.

7
25. Koji su uzroci oživljavanja teorijskog interesa za temu o civilnom društvu na Zapadu?
NOVI DRUŠTVENI POKRETI, ZAMOR DRŽAVE BLAGOSTANJA

26. Kako Anri Bergson naziva društvo u kom preovlađuje socijalna mobilnost, postoje sve
vrste komunikacija, nema iluzije o savršenosti institucija i ideja, društvo tolerancije i slobode
kretanja ljudi i ideja? OTVORENO DRUŠTVO

27. Pet razlika nekadašnjih i današnjih rizika? KRATKOTRAJNI-DUGOTRAJNI, VIDLJIVI-

NEVIDLJIVI, LOKALNI-GLOBALNI, LIČNI-OPŠTI, CELOVITI-KUMULATIVNI

28. Koji su se teoretičari zalagali za asocijativnu demokratiju? HIRST, KOEN, RODŽERS

29. Koje su glavne vrednosti asocijativne demokratije? INDIVIDUALNA SLOBODA,

DRUŠTVENA PRAVDA, POLITIČKA PARTICIPACIJA

30. Unutar kog trougla Habermas smešta model deliberativne demokratije? DRŽAVA-
TRŽIŠTE-CIVILNO DRUŠTVO

31. Koja su tri glavna ishoda deliberativne demokratije? SAGLASNOST O PROCEDURI KOJA
DOZVOLJAVA FER I RAVNOPRAVNO PREGOVARANJE I KOMPROMIS, KAO I PROMIŠLJENO
TRAGANJE ZA KONSENZUSOM; PRIZNAVANJE DRUGIH I POŠTOVANJE NJIHOVIH
ARGUMENATA; KONSENZUS

32. Za kog autora se vezuje termin "rđavo društvo"? SAJMON ČEMBERS

33. Kojih pet neprijatelja civilnog društva navodi Džon Hal? ETNOCENTRIZAM, DESPOTIZAM,
KONCENTRACIJA DRŽAVNE MOĆI, DIVERGENTNE KULTURNE TRADICIJE I KULTURE,
REPUBLIKANSKE CIVILNE VRLINE.

34. Po Džon Kinu, šta je bilo i ostalo stalni neprijatelj civilnog društva? NECIVILNOST

35. Osnovni postulati Tokvilove demokratije leže u? TEORIJI O SUVERENOSTI NARODA,

TEORIJI GRAĐANSKE JEDNAKOSTI, TEORIJI POLITIČKE SLOBODE

36. Koje je prema Tokvilu osnovno umeće u demokratskim zemljama, umeće od kog zavisi
napredak svih ostalih umeća? UMEĆE UDRUŽIVANJA

37. Na koju vrstu kapitala stavlja akcenat neokapital teorija? LJUDSKI KAPITAL

38. Navedite pet različitih antitetičkih varijanti obrazaca demokratije koji figuriraju u
teorijskim diskusijama poslednjih nekoliko decenija, po Dejvid Bičemu? DEMOKRATIJA KAO
INDIVIDUALNO PRAVO ILI KOLEKTIVNO DOBRO; DEMOKRATIJA KAO DESKRIPTIVNI ILI
PRESKRIPTIVNI KONCEPT, DIREKTNA VS REPREZENTATIVNA DEMOKRATIJA; LIBERALNA VS
NELIBERALNA DEMOKRATIJA; POLITIČKA VS SOCIJALNA DEMORKATIJA.

39. Kako Tomas Pejn definiše odnos društvo-država? DRUŠTVO I DRŽAVA IMAJU POTPUNO
RAZLIČITE IZVORE. DRUŠTVO JE PROIZVOD NAŠIH ŽELJA, A DRŽAVA NAŠIH GREŠAKA.

8
40. Zašto se prema Vukašinu Pavloviću terorističke organizacije ne mogu uključiti u pojam
civilnog društva, bez obzira da li i koliku podršku mogu negde da dobiju? ZBOG
NEDOSTATKA PRINCIPA JAVNOSTI

41. Da li je tačna tvrdnja da se civilno društvo protivi državi i ima za krajnji cilj da je ukine?

42. Za koju državu se vezuje teorija "radikalnog minimalizma"?

43. U čemu je, prema Hantingtonu, osnovna razlika između razvijenih i nerazvijenih
društava?

44. Kada je reč o evolutivnim paradigmama države i civilnog društva, kako bi glasila ona koja
se zasniva na stavovima Tomasa Pejna?

45. Šta je po Burdijeu društvena reprodukcija?

46. Ко је аутор цитата: '' Грађанско је друштво разлика која ступа између фамилије и
државе, иако се образовање истог касније збива као образовање државе: јер као
разлика оно претпоставља државу, коју као самостално мора имати пред собом да
би опстало. ''
Хегел

47. Ко је аутор следећег цитата : „ Држава је збиљност конкретне слободе; а

конкретна слобода састоји се у томе да особна појединачност и њени
посебни интереси исто тако имају свој потпуни развој и признање свога
права ( у систему породице и грађанског друштва), као што с помоћу
самих себе дјеломице прелазе у интерес опћега, а дјеломице са знањем и
вољом признају то опће као свој властити супстанцијални дух“ ?

48. Ко је аутор следећег цитата :

„Ризик се може дефинисати као систематски начин бављења
опасностима и несигурностима узрокованим и уведеним самом
модернизазцијом. Ризици, као супротност старим опасностима,
последице су које се односе на претеће снаге модернизације и њихову
глобализацију неизвесности. Они су политички рефлексивни

1. Poreklo pojma "civilno društvo"? Anglo-američka terminologija = civilno društvo /

nemačka terminologija = građansko društvo

2. Kojem pojmu V. Pavlović daje prednost i zašto? Cvilinom društvu, zato što: civilno se
razlikuje od vojnog, civilno se ne odnosi na buržoasko, civilno spaja stanovnike
urbanih i ruralnih sredina, civilno upućuje na civilizirajuću funkciju, u Nemačkoj se
9
građansko zamenjuje civilnim;

3. Kako Manfred Ridel vidi odnos između civilnog društva i države? On smatra da je
civilno društvo od države slobodan i dalek prostor. On razdvaja i medjusobno
suprotstavlja civilno društvo i državu.

4. Ko je prvi napravio razliku između c.d. i države? Garvina 1708. godine

5. Šta misli Tomas Pejn od onosu izmedju c.d. i države? Pejn govori da c.d. i država nisu
samo različiti pojmovi, već da imaju i različite izvore. „Društvo je proizvod naših želja,
a država naših grešaka...jedno ohrabruje druženje, a drugo stvara razlike. Društvo štiti,
država kažnjava”.

6. Šta je osnova civilnog društva? Osnova c.d. je individualni, slobodni građanin kao
vlasnik svojine. Ruso kaže: „ Prvi koji se, ograđujući neko zemljište, usudio reći: ovo je
moje, i naišao na prostodušne ljude da u to poveruju, bio je istinski osnivač građanskog
društva.”

7. Koja su tri modela (tradicije) uspostavljanja civilnog društva? Evromediteranski,

kontinentalno-evropski i anglo-američki

8. Koje su 3 vrednosi civilnog društva po Makijaveliju? Mir i sigurnost; imovina i

bogatstvo; sloboda mišljenja

9. Šta su gilde i kojoj tradiciji pripadaju? Gilde su najraniji oblici udruživanja trgovaca i
zanatlija, i predstavljaju prvi asocijativni oblik zaštite trgovaca i zanatlija. Pomogle su
razvoju tržišta, priznavanju vrednosti ljudskog rada i metamorfozi servilnog podanika
u slobodnog građanina. Pripadaju kontinentalno-evropskoj tradiciji.

10. Ko su najbitniji predstavnici angloameričke tradicije? Džon Lok i Tomas Pejn

11. Koje su dve antitetičke linije o odnosu c.d. i države? Prva se oslanja na germansku
tradiciju - predstavnci su Hegel i Marks, a druga se oslanja na anglo-američku
liberalnu tradiciju.

12. Ideje Hegela i Marksa? Hegel: teži da pomiri liberalizam i univerzalnu državu;
prmarni cilj države je opšti interes, koji podrazumeva održanje i pojedinačnih interesa;
samo država može doći umnim putem do istinskog opšteg, dok civilno društvo može
doći samo do neumnog, neistinitog opšteg. Marks: rešenje vidi u ukidanju razlika
izmedju c.d. i države (podruštvljavanje poltike i države); izjednačava građansko
društvo sa buržoaskim.

13. Pet uslova za nastanak civilnog društva po Čarlsu Tejloru? Razlika između društva i
politike; razlika između društva i crkve; postojanje lokalnih samouprava; razvoj ličnih
prava i društveni ugovor; standardna politička struktura;

14. Koje su dve tradicije koje razlikuje Čarls Tejlor? Jedna koja počinje sa Lokom, a druga
sa Monteskjeom.

15. Ideje Loka i Monteskjea? Lok smatra da je c.d. deo nepolitičke stvarnosti koja je

10
prvenstveno okrenuta pojedincu i njegovom neotuđivom pravu na slobodu i vlasništvo.
Monteskje smatra da se c.d. javlja u dva oblika: kao građansko stanje i kao mreža
posredujućih moći i tela. On daje sliku društva određenog političkom organizacijom i
duhom zakona. Naglasak stavlja na državu i sprečavanje vlasti da pređe u despotizam.

16. Pet modela odnosa civilnog društva i države (prema Džonu Kinu)? Država sigurnosti
(Hobs); Konstitucionalna država (Lok); Minimalna država (Pejn); Univerzalna država
(Hegel); Liberalno-demokratska država (Tokvil, Mil);

17. Šta naglašava Ferguson? Značaj komunikativne dimenzije u povezivanju ljudi.

Ostvarivanje ravnoteže između dva ekstrema: preterane komunikacije i nedostatka
komunikacije. Dva načina uspostavljanja odnosa: komunikativni i komercijalni odnosi -
komunikatvni pomažu formiranju civilnog društva, komercijalni smanjuju mogućnost
za slobodno udruživanje.

18. Koja su dva značajna principa kod Hegela? Princip posebnosti - svaki pojedinac kao
osnova civilnog društva nosilac je ovog principa. Posebnost se može ostvariti samo
povezivanjem, zato uz prvi princip uvek ide i drugi princip - princip povezanosti . Tako
nastaje sistem svestrane zavisnosti.

19. Koje su tri teorijske inovacije Džin Koen? Gramšijevo shvatanje civilnog društva;
Doprinosi teoretičara novih društvenih pokreta; Habermasovo istraživanje nastanka
javnog mnjenja (građanske javnosti);

20. Šta je naglašavao Gramši? Naglašavao je kulturnu dimenziju društva i ulogu koju
ima hegemonija u integraciji društva.

21. Koji su načini stupanja na vlast prema Gramšiju? Na vlast se stupa na dva načina:
principom hegemonije i principom dominacije. Hegemonija predstavlja pristanak od
onih nad kojima se vlada i ostavruje se u okviru kulturnog polja putem različitih
kulturnih sadržaja. Dominacija se ostvaruje uz podršku prisile, putem birokratskog,
policijskog i vojnog državnog aparata.

22. Po čemu je značajan Klaus Ofe? Bio je teoretičar društvenih pokreta. Uočava da
velike korporacije i organizacije preuzimaju u sve većoj meri javne funkcije i predlaze
rediferencijaciju društva i države.

23. Kada nastaju društveni pokreti? Kada građani žele nešto da promene. Promene su
glavna motivaciona snaga društvenih pokreta.

24. Kako se dele društveni pokreti? Dele se na: klasične(stare) - to su bili radnički pokreti
i na alternativne (nove) - ekološki pokreti. Feministički pokreti spadaju i u nove i u
stare.

25. Šta naglašava Habermas? Smatra da je najveći značaj za shvatanje civilnog društva
imala pojava javnosti i javnog menjenja. Kroz proces formiranja građanske javnosti,
civilno društvo postaje svesno sebe samoga, kao partnera države. Najšire značenje
javnosti upućuje na javno ili opšte dobro svih građana. Moderna javnost nastala je
razdvajanjem privatnog i javnog domena. Građanska javnost javlja se između države i
društva, ali tako da ostaje privatni domen.

11
26. Koje su bitne dimenzije razvoja kulture? Uspostavljanjem modernog društva:
započinje proces civilizovanja, kultivisanja i negovanja lepog ponašanja; započinje
proces premošćivanja jaza između elitne i masovne kulture; proširuje se prostor za
kulturno stvaralaštvo; prelazi se sa kulturu za mase na masovne oblike kulturnog
stvaralaštva; neguje se politička kultura.

27. Koji su uslovi za razvoj demokratije po Lincu i Stepanu? Civilno društvo, političko
društvo, vladavina prava, državna birokratija i slobodno tržište

28. Šta je preduslov demokratije? Neupitno postojanje suverene države (sporazuma o

državnosti).

29. Koje su dve funkcije civilnog društva i šta znače? Teorijsko-analitička i normativno-
mobilizatorska. Prva se odnosi na skup društvenih komunikacija, socijalnih veza,
institucija i društvenih vrednosti, čiji su glavni akteri: građani, građanske organizacije i
javnost. Druga pomaže mobilizaciji i motivaciji građana u periodu, npr. tranzicije.

30. Za šta je civilno društvo ekvivalent prema Džin Koen? Ono je ekvivalent za legalnost,
pluralitet i javnost.

31. Šta je prema Filipu Šmiteru civilno društvo? Ono je skup samoorganizovanih grupa za
posredovanje koje su: relativno nezavisne od države, firmi i porodice; sposobne da
promišljaju i preduzimaju akcije; koje ne nastoje da zamene državu i firme; saglasne
da deluju u okviru postojećih pravila.

32. Društvo prema F. Šmiteru zasniva se na 4 pretpostavke. Koje? Dualnoj autonomiji,

kolektivnoj akciji, neuzurpaciji i uljudnosti.

33. Koji su uslovi za nastanak i opstanak civilnog društva? Mir, privatna svojina i
vladavina prava. Vojislav Stanovčić daje primat vladavini prava.

34. Koji su pozitivni principi na kojima počiva koncept civilnog društva? Javnost,
samoorganizacija, dobrovoljnost, samoinicijativa, samopomoć, humanost, solidarnost,
autonomija, asocijativnost, kontraktualnost, pluralizam.

35. Koji su aspekti civilnog društva sa mogućim negativnim predznakom? Kompetitivnost,

egoističnost, partikularizam, separatizam, posesivnost, lokalizam.

36. Koje grupe prava postoje prema Habermasu? Prva grupa: odnosi se na sferu publike i
političke funkcije privatnih lica. Druga grupa: odnosi se na slobodan status pojedinca.
Treća grupa: odnosi se na saobraćaj privatnih vlasnika građanskog društva.

37. Koje generacija prava postoje? Prva generacija - civilna prava. Druga generacija -
građanska i politička prava. Treća generacija - ekonomska i socijalna prava. Četvrta
generacija - dalji razvoj prethodnih. Peta generacija - ekološka i prava na eutanaziju.

38. Koje su demokratske funkcije civilnog društva? To su: podizanje nivoa demokratske
političke kulture; razvijanje odgovarajuće demokratske vrednosti; otvaranje
pretpostavki za demokratsko funkcionisanje državne vlasti; ograničava vlast države;

12
mobilizatorska funkcija.

39. Koja su 4 polja na kojima se konstituiše relacija civilnog društva i države? To su: polje
državne vlasti, političko polje u celini, civilno društvo i ostale dimenzije društvenog
života.

40. Kako je ograničavana politička moć kod Grka? Na 4 načina: putem dobrih ustava,
razvijanjem neposredne demokratije, stvaranjem političkog etosa (političke vrline) i od
ostrakizma do tiranicida (?).

41. Novija rešenja za ograničavanje političke moći države? Četiri rešenja: konstitucionalno
ograničavanje vlasti (Lok - društveni ugovor), ideja vladavine prava i pravne države,
podela vlasti (Monteskje) i ideja civilnog društva.

42. Koji su uslovi za razvijanje dihotomne podele? To su: podela sveta na 2 dela, tako da
obuhvataju svaki element tog sveta; da nema mesta za treću dimenziju podele; da se
pojmovi međusobno isključuju; da je ta podela dominantna u tom trenutku u odnosu
na ostale.

43. Koje su razlike izmeđe dihotomnih podela i antitetičkih parova? Postoje dve razlike:
eksplanatorne i evoluativne. Prve kažu da: civilno društvo i država opisuju dve različite
pojave, dok je kod antitetičkih to jedna pojava posmatrana iz više uglova; kod
dihotomnih je spektar relacija širi (povećavanjem civilnog društva povećava se ili
smanjuje polje države, dok kod antitetičkih sa porastom jednog ide smanjenje drugog).
Druga razlika kaže: dihotomne podele se mogu neutralno analizirati, a antitetičke ne.
+ dihotomni par - njegovi delovi - mogu biti analizirani nezavisno jedan od drugog, a
antitetički ne

44. Koji je metodološki pristup definisanju termina u okviru dihotomne podele? Definišu se
na 3 načina: svaki pojedinačno; definisanje jednog, pa u odnosu na njega, definisanje
drugog; zajedničko definisanje oba termina.

45. Kada dolazi do krize države? Onda kada ona ne može da odgovori zahtevima društva
i onda kada država želi da podčini društvo.

46. Ko su predstavnici teorije otvorenog društva? Anri Bergson i Karl Poper

47. Koje dve strukture društva razlikuje Bergson? Razlikuje: zatvoreno (hijerarhijsko,
socijalno nepokretno, autokratsko) i otvoreno (socijalna mobilnost, društvena
komunikacija, tolrancija, sloboda kretanja).

48. Koje su odlike otvorenog društva? To su: pluralizam interesa; individualna prava i
slobode; sloboda kretanja ljudi i ideja.

49. Koja je najveća opasnost za zatvoreno društvo? Trgovina i kulturni dodir

50. Koja je uloga otvorenog društva? Kritičko-eksplanatorna i normativno-

mobilizatorska

51. Sa čime su povezana nova društva? Sa rizikom. Otvoreno društvo je po definiciji

13
društvo rizika. O njemu govori Urlih Bek (on kaže da je društvena produkcija
bogatstva praćena produkcijom rizika).

52. Koje su prednosti participativnog demokratskog modela? Neposredno učešće građana,

jednakost građana, politička sloboda, poštovanje pravde i zakona

53. Koja su dva osnovna koncepta demokratije? Asocijativna demokratija i deliberativna

demokratija

54. Koje su glavne vrednosti asocijativne demokratije? Individualna sloboda, društvena

pravda i politička participacija građana. (stavlja naglasak na civilno društvo kao
jednog od ključnih aktera u demokratskom procesu i centralnu instituciju vladavine;
brani individualnu slobodu i poziva na veću društvenu jednakost)

55. Prema konceptu deliberativne demokratije, od čega se sastoji demokratski ideal?

Jednake distribucije moći u donošenju odluka i jednakog učešća u kolektivnom
rasuđivanju.

56. U koji trougao Habermas smešta model deliberativne demokratije? Trougao: država
(moć) - tržište (novac) - civilno društvo (solidarnost)

57. Koji su neprijatelji civilnog društva? Despotizam, rat, zatvoreno društvo, siromašno
društvo, etnonacionalizam, korupcija, kolektivizam i ekstremni individualizam
+ Džon Hol : koncentracija državne moći, divergentna kulturna tradicija,
republikanske civilne vrline
+ Džon Kin : necivilnost (!)

58. Šta je isključeno iz pojma „civilno”? Sve militantne i paramilitantne organizacije.

59. Kako demokratija utiče na ekonomski razvoj? Smatra se da demokratija: ohrabruje

investiranje, podstiče efikasnu alokaciju sredstava i primorava vlade da biraju dobre
ekonomske politike.

60. Pod blagostanjem se podrazumeva? Dohodak, zdravlje i obrazovanje

61. Koji su negativni efekti slobodnog tržišta na demokratiju? Nejednakost bogatstva,

negativni efekti tržišnih zakona i prevlast individualnih interesa.
62. Koji su osnovni postulati Tokvilove teorije demokratije? Teorija o suverenosti naroda,
teroija građanske jednakosti i teorija političke slobode.

63. Tokvilova formula? Civilno društvo je najvažnija škola demokratije.

64. Na koji kapiral Teodor Šulc stavlja akcenat? On stavlja akcenat na ljudski kapital - na
koji se gleda kao na investiciju od strane radnika, koja doprinosi uvećanju vrednosti u
procesu proizvodnje roba. Ljudski kapital se meri kategorijama: obrazovanja, treninga
i iskustava.

65. Kakav kapital zastupa Pjer Burdije? On je ponudio koncepciju kulturnog kapitala. Za
njega je kultura sistem simbola i značenja. On kaže da dominantna klasa nameće svoju
kulturu kroz obrazovanje i pedagošku akciju.

14
15