Predavanje: Vitgenštajn

- o onome o čemu se ne može govoriti treba ćutati → etika, estetika, metafizika. → (ne korespondira
činjenicama)
- jezik → pomaže da doživimo iskustvo
● Rezolutno (samo razj.) supstantivno (ima supst. u fil) tumačenje - da u fil. treba da
razjašnjavamo probleme ili nešto više
● Fil istraž.
- smisao reči proizzilazi iz upotrebe → jezičke igre
- jezik vezan za način na koji mi živimo
- duh možemo da upotrebljavamo tako da ne podrazumevamo objekat ili da zapravo time ne
označavamo nita
● privatni jezik je onaj koji smao 1 osoba može razumeti jer:
1. odnosi se samo na unutrašnja stanja osobe (privatan je, jer direktno referira na privatna
stanja)
2. neprevodiv je
● udara na Dekarta → ne možemo ništa da izvedemo iz povlašćenog položaja prvog lica
- jezik i naše znanje se odnose na spoljašnju sferu
- 244-271. paragraf
● Rsel: znanje dovijamo samo na osnovu onoga sa čime smo upoznati, a to su senzacije → kritika
usmerena i ka njemu
- ne možemo da postavimo kriterijum sami

Predavanje: Funkcionalizam

Odgovor na probleme
- biheviorizma → daje nepotpuna objašnjenja
- ne može da se pozove na druga mentalna stanja
- teorije identititeta
- problem distinktivnih svojstava (bol i C-vlakna) Max Block
- marsovska intuicija
- imaju iste senzacije, ali bol je odreena vrsta neuralnog nadražaja, ali oni taj
nadražaj nemaju.
- funkcionalizam → razlikujemo opis i stvar na koju se opis odnosi ?
- funkcionalistički opis → možemo da se pozovemo i na druga neuralna stanja, stimulus i output,
biheviorista govori samo o ponašanju.
● šta su mentalni entiteti? - metafizički funkc.
● šta znače termini mentalističkog jezika? - analitički

metafizički analitički

kakve vrste su funkcionalne uloge? - zdravorazumsi shvaćene funkcionalističke

1. state “machine” kompjutacione funkcije uloge → pozivaćemo se na upotrebu
→ vođeni kompjuterima jezika
a. preteča kompjuterske teorije - unapređenje je logičkog biheviorizma →
uma neuspela analiza mentalnih entiteta

1
 2. vođeni psihologijom
a. zdravorazumska
b. naučna
i. ovo je sve
psihologizam i preteča
biheviorizma

- funkcionalizam govori o strukturi, organizaciji, a ne o telu → strukturno je ono što određuje mentalna
stanja
- često pozivanje i na mehanicistička objašnjenja
- mentalna stanja se mogu definisati pomoću Tjuringove mašine → stanje tabele u datom trenutku
- problem: u jednom trenutku možemo biti samo u jednom mentalnom stanju
- genetalni problem je što iz strukture koju mu učitavamo pokušavamo da prikažemo nešto uopšteno → na
osnovu hipoteze da je mozak kompjuter, mi tražimo u mozgu delove analogije kompjuterskim
● na kom nivou se nalaze mentalna svojstva?
○ više funkcije, kompjuterski opisi → specifikacijski → funkcionalizam uloga (problem kauzalne
efikasnosti)
○ ono što realizuje mentalna svojstva → realizacijski

Plejs - Da li je svest moždani proces?

1 Uvod
- savremeni fizikalizam → bihevioristički oreijetnisan
- svest kao poseban oblik ponašanja ili sklonosti ka ponašanju (svrab kao sklonost ka
češanju)
- analiza koja se poziva na ponašanje važi za:
- kognitivne pojmove (“znati nešto”)
- volitivne pojmove (“želeti nešto”)
- privatni osećaji: bol, utisci, snovi itd.
- prihvatanje ne podrazumeva dualizam
- svest je proces u mozgu

2 “Je” definicije i “Je” kompozicije

- iskazi o svesnim stanjima (ISS) =/= iskazi o moždanim procesima (IMP) → razlozi
- možemo govoriti o SS, bez znanja o MP
- ISS i IMP se proveravaju na različite načine
- “X oseća bol, ali se ništa ne dešava u njegovom mozgu” - nije samoprotivrečno
- “Svest je MP” - ni nužno istinit, ni nužno lažan
● uloga “je” varira u iskazima
1. “je” definicije → analitički nužni iskazi
a. “crvno je boja” → kad god je primenljiv
i. “crveno” je gramatički subjekat, a “boja” gramatički predmet
ii. gramatički subjekat, primenljiv je i gramatički predmeta
2. “je” kompozicija → kontigentni iskazi
a. A “njegov sto je stari sanovnik”
b. B “svest je moždani proces”

2
 i. nema nužne povezanosti između gramatičkog subjekta i predmeta
3. “je” predikacije → nešto pripisujemo subjektu - ne možemo reći “i ništa više”
1&2 - zajedničko im je da posle iskaza možemo reći “ i ništa više

3 Logička nezavisnost izraza i nezavisnost entiteta

- A je partkularan (primenjuje se na jedan slučaj), dok je B opšti univerzalni iskaz (primenjuje se
na sva stanja svesti)
- pošto su izrazi “sto” i “drveni sanduk” logički nezavisni (ne moramo ih upotrebljavati zajedno),
onda su i stvari na koje referiraju ontološki nezavisne
- primer sa oblakom: termini “oblak” i “raspršena masa čestica”, nemaju isto značenje, ali odatle
ne zaključujemo da moraju da postoje dva različita entiteta
- izuzetak: razlog nikada istovremeno ne vršimo posmatranja za provere iskaza “ovo je
oblak” i “ovo je raspršena masa čestica”

4 Kada dva skupa posmatranja predstavljaju posmatranja jednog istog događaja

- u slučaju oblaka tvrdili smo identitet na osnovu kontinuiteta dva skupa posmatranja
- “munja je kretanje električnog pražnjenja”
- identitet tvrdimo na osnovu toga što tehnička (?) posmatranja objektivnog posmatranja običnog
čoveka → isto je sa svešću i mentalnim procesima

5 Fiziološko objašnjenej introspekcije i fenomenološka zabluda

● “fenomenološka zabluda” (Šeringdou) → pogrešna pretpostavka da subjekt opisuje svoje unutrašnje
fenomenološko polje, a ne fizičke objekte iz iskustva
○ to što opažamo nešto žuto, ne znači da je na mentalni proces žut
- naši opisi nisu opisi svesnog iskustva, nego stvari koje imamo u iskustvu
● argument: prvo učimo da opisujemo stvari iz okoline, pa tek onda naše iskustvo o njima → ne protivreči
fizikalnosti objekata
● za fiziologe ostaje da pokažu da je moždani proces koji navodi subjekt da opiše neki predmet
zapravo isti proces koji ima dok stvarno opaža taj predmet
● kada nismo sigurni u vezi ovoga što vidimo, naučili smo da svoje deskriptivne iskaze počnemo
sa “čini mi se…”, “deluje mi” itd.

Smart - Oseti i moždani procesi

- iskazi tipa “osećam bol” nisu pravi iskazi i oni ne govore o nečemu nesvodljivo psihičkom
- ceo svet je objektivno fizikala i hemijom, sem čoveka → deluje malo verovatno da se čovek ne može
svesti na fiziku
- nema filozofskog argumenta koji nas primoravaju da budemo dualisti
- nema zakona koji bi prihvatili “nomološke priveske” kao što je svest → kad budu navedeni psiho-fizički
zakoni, oni će se pozivati na čestice i druge fizičke pojave
● srodan Vitgenštajnu:
○ ne postoje oseti
○ čovek kao fizički mehanizam o koje postoje samo bihevioralne činjenice
○ “vidim žutu sliku” → istraćivanje iskušenja da je tvrdi iskaz o fizičkom objektu

3
 - preciznije određenje: ako se terminima “(?) slika” i “bol” govori o nekom procesu, onda je to moždani
proces → ne sledi da iskaz o osetu ima istu logiku kao iskaz o moždanim procesima već samo da oseti
nisu ništa iznad i povrh moždanih procesa
Primedbe o identitetu
- oset je MP → strog argument
Prigovor 1: svaki “seljak” može govoriti o svojim osetima, a da ne zna ništa o neurologiji
Odgovor 1: mogu postojati kontigentni iskazi oblika “A je identičan sa B” i nema osoba može zvati da
je nešto A, ne znajući da je ovo B.
- pr: narod-lenštine i Večernjača-Zornjača
- pr: munja kao bljesak (javno opažljiv fizički objekat) i kao električno pražnjenje
Pirogovor 2: samo je kontingentna činjenica da kad imamo odreženu vrstu oseta, onda imamo i adekvatan MP
→ možda će se pokazati da grešimo
Odgovor 2: to samo znači da iskaz “vidim žutu sliku” nema isto značenje kao “imam taj i taj MP”
- prigovor bi važio samo ako bi značenje nekog termina bila njegova referencija (“Fido” - Fido)
Prigovor 3:
- moraju postojati svojstva logički različita od fizikalističkih (npr. “biti žut bljesak”)
- “žuto” se može shvatiti kao proizvođenje žutih čulnih utisaka
Odgovor 3:
- sekundarni kvaliteti (boje): moći koje u ljudima izazivaju određene diskrimatorne reakcije (pr.
razlikovanje crvene latice u lišću kupusa)
- “vidim žuto-narandžastu naknadnu sliku”
- “nešto se dešava što je slučno onome što se dešava kada vidim pomorandžu”
- kvazi-logički/predmetno neutralne reči
- “sirovi osećaji” su neuhvatljivi, ali to ne znači da nemaju svojstva, već samo da ih ne moramo zvati ni
pominjati kada govorimo o uzajamnim slučnostima i razlikama → možemo govoriti da su stvari slične
jedna drugoj, a ne moramo znati u čemu se ta sličnost sastoji
Prigovor 4: naknadna slika se ne nalazi u fizičkom prostoru, a MP se nalazi u prostoru. Dakle, naknadna slika i
MP nisu isto → fenomenološka greška?
Odgovor 4:
- ne tvrdi da naknadna slika jeste mentalni proces, nego da je iskustvo posedovanja nakanadne
slike zapravo mentalni rpces
- mentalni proces nije žut, nego je iskustvo viđenja žutog
- iskustvno opisujemo pozivanjem na druga iskustva
Prigovor 5: za molekularne kretnje u mozgu je smisleno reći da je brzo/sporo, pravo/kružno, ali nije
smisleno reći za višanje nečeg žutog
Odgovor 5: termini “čulno iskustvo” i “MP” nemaju isto znalenje, logiku, ni konvenciju dogovora, ali
mogu referirati na istu stvar
Prigovor 6: oseti su privatni, a MP javno dostupni → možemo pogrešiti u identifikaciji MP
Odgovor 6: da znači da jezik introspektivnih iskaza ima različitu logiku od jezika o MP
- jedini kriterijum subjektivnog iskustva su njegova tvrđnja
Prigovor 7: možemo zamisliti da smo pretvoreni u kamen, a da imamo osete
Odgovor 7: “čulno iskustvo” i “MP” nemaju isto značenje
- odnos između MP i iskustva je kontigentan → logički moguće da ne postoje MP
- ipak, onaj ko zastupa prigovor, iskustvo vidi kao “sablasni” entiet → entitet sastavljen od sablasti
- dualista ne može tvrditi da isustvo nije ni od čega sastavljeno
Prigovor 8: “buba u kuhinji” - kako bi opisi našeg iskustva mogli da dobiju oslonac u jeziku?

4
 - svako jezičko pravilo mora imati javne kriterijume za ispravnu primenu
Odgovor 8: ne postoji jezik privatnih kvaliteta
- “nešto mi izgleda zeleno” ←→ “moje iskustvo je isto kao kad vidim zeleno”
- još uvek nepoznata razlika između MP povezanih sa čulnim iskustvom i onih koje to nisu ali
možemo identifikovati MP koji jesu (ili bi mogli biti kauzalni uslovi ponašanja koje nazvamo
iskustvom)

● Logički status veze: spor između materijalizma i epifenomenalizma ne može biti razrešen
empirijski (evidencija je podjednako jaka za oba), ali načela ekonomičnosti i jednostavnosti idu
u prilog materijalizmu

Armstrong - Priroda duha

- možemo dati potpunu teoriju čoveka, služeći se isključivo fizičko-hemijskim karakteristikama →

molekularna biologija omogućila
- → glavni razlog odbacivanja doktrine: filozofije, moral, religija, a ne argumenti
- materijalističko/fizikalističko shvatanje svesti
● moguć prigovor: Zašto scijentizam? Zašto dati nauci autoritet da odlučuje šta je čovek?
● odgovor: jedino se u nauci dolazi do intelektualne saglasnosti o tome šta je istina → Hobs: hvalio
Kopernika, Galileja i Harvija → pre njih je bio mrak, nije bilo prihvatanja učenja
- filozofija i religija nisu uspele da ostvare saglasnost
- nauka se menja, ali ono što nam je dala nikad neće biti potpuno prevaziđeno; možda ne može
odgovoriti na neka pitanja, ali ako ona ne može, onda ništa ne može
- naučna vizija čoveka → ključ razumevanja ljudske prirode
● biheviorizam kao objektivnog mentalnog
- Votson → osnivač
- Rajl → kritika Dekarta → mentalno kao sastavni deo fizičkog ponašanja; duh nije unutrašnja pozornica,
nego spoljašnji čin.
- prigovor: možemo imati emociju koja se ne ispoljava
- odgovor: dispozicija ka određenom ponašanju (bihevioristu zanimaju privremene dispozicije)
- Rajl: subjekt bio sklon da se ponaša na određen način pod određenim uslovima (znači ne uvek
kada se emocija oseća)
- dispozicija: činjenica da se stvari dešavaju kako se dešavaju, npr. lomljivost stakla.
- prigovor Rajlu: nije reč samo o tome da bismo delali pod određenim uslovima, nego da se nešto zaista
odigrava, a to nešto je misao → biheviorizam je neprir. obj. mental. procesa, jer nije prir. govoriti o
nečijem ponašanju kao nečemu identičnom sa njegovim mišljenjem → čovekovo ponašanje je razlog
zbog kojeg mu pripisujemo mentalne procese, ali mentalni procesi =/= ponašanje → ipak, možemo
tvrditi da su mentalna stanja logičkog pozitivizma sa ponašanjem, jer nas ona navode na ponašanje.
- nauka pokazuje da su jedini uzrok mentalno nagoveštavajućeg ponašanja zapravo fizičko-hemijski
procesi → fizičko stanje CNS-a ←→ mentalno stanje ←→ uzrok ponašanja
- naučni pojam dispozicije objekta shvata kao stanje objekta koj određene manifestacije (a ne
same manifestacije, kao što su b. tvrdili)
- b. nisu prihvatili ovo shvatanje dispozicije, jer podrazumeva postojanje unutrašnjih stanja, a za
njih sve mora biti spoljašnje
- dva pravca, koja su ga inspirisala:
- neprirodno je misliti o duhu kao o ponašanju

5
 - dispozicije = stanja
- mentalno stanje = stanje osobe prikladno da izazove određena ponašanja
- ljudska misao se kreće dijalektički (Hegel)
- teza: duh kao unutrašnja pozornica (klasična fil.)
- antiteza: duh kao spoljašnje ponašanje (b.)
- sinteza: duh kao unutrašnji princip koji se identifikuje pozivanjem na spoljašnje ponašane, koje
je sklon da proizvede
- sinteza ne povlači nužno materijalizam, ali je on najracionalniji izbor, kako nam nauka
pokazuje
- moguć prigovor: b. neprihvatljiv kada ga primenimo na naš sopstveni slučaj
- biti svestan, doživljavati nešto ne mora da znači da se odigrava samo nešto što je prikladno da izazove
određena ponašanja → primer sa dugom vožnjom auta → automatizam, ali se neki mentalni procesi i
dalje odvijaju (npr. nesvesno smo menjali brzine)
- odgovor:
- psihologija: postoji logička veza izmešu čulnog opažanja i selektivnog ponašanja (primer sa životinjom i
stazom) → opažaji kao unutrašnja stanja sposobna da naveduna ponašanje → svest je opažanje ili
saznavanje nekog stanja našeg sopstvenog duha (vozač je svestan puta, ali nije stvestan svesti o putu) →
uticaj Loka i Kanta (“unutrašnje čulo”)
- svest je unutrašnje stanje koje čini čoveka sposobnim za b. istraživanja
- svest → osmatranje jednog dela CNS-a od strane drugog dela CNS-a

Patnam - Filozofija i naš mentalni život OBJ = OBJAŠNJENJE

● da li smo sačinjeni od materije ili duhovne tvari? → glavni razlog autonomija našeg mentalnog života →
počiva na pogrešnim pretpostavkama
- pitanje o autonomiji mentalnog života nema veze sa ovim pitanjem
● funkcionalni izomorfizam: dva sistema su funkcionalno izomorfna ako postoji korespondencija
između stanja jednog sistema i stanja drugog sistema, koje čuva funkcionalna relacija
● problem: pretpostavka pojam prema kojem stvar predstavlja jedan funkcionaln ili psihološki
opis
- ranije objašnjavao funkcionalizam pomoću Tjuringove mašine
- mi smo Tjuringove mašine i imamo normalnu formu za naš funkcionalni opis ne znamo
normalnu formu → možda nemamo sveobuhvatnu psihološku teoriju, ali i dalje opažamo razlike
između psihološke teorije i fizičko/hemijske deskripcije
- dva sistema mogu biti funkcionalno izomorfna iako su različite strukture (pr. električni računar, računar
sastavljen od zupčanika i činovnik mogu vršiti istu funkciju) → MS i FS nemaju istu strukturu, ali
njihova funkcionalna deskripcija je identična
- besmisleno bi bilo tvrditi da funkcionalno izomorfni Marsovci ne osećaju bol, samo zato što se
njihova C-vlakna razlikuju od naših.
- pretpostavka dva sveta:
- sa staromodnim dušama (koje upr. funkcionišu pomoću pinealne žlezde)
- sa komplikovanim mozgovima
- duše iz ova dva primera su funkcionalno izomorfne → ovom primeru se može pripisati sve što i primeru
sa računarima, jer se u osnovi ne razlikuju
- prigovor 1: pojmovi funkcionalne organizacije i funkcionalnog izomorfizma se mogu primeniti
samo na automate

6
 - odgovor 1: Fodor je pokazao da se pojam funkcionalne organizacije može primeniti na sve na
šta može i pojam psihološke teorije (tvrditi suprotno znači tvrditi da se o duši ne može napraviti
teorija)
- prigovor 2: čak i ako postoji teorija o duši, ona poseduje moći koje nijedan mehanicistički
sistem ne može imati
- odgovor 2: duša nema sposobnost predviđanja budućnosti ili bilo šta što krši fizičke zakone
(čak se i telepatija, reinkarnacija itd. u načelu mogu fizički objasniti)
- no problem je što su Didro i Dekart pogrešno pretpostavili da smo mi materijalna bića, onda i obj. našeg
ponašanja mora biti materijalno, tj. fizičko → pr. kada objašnjavamo kako klin prolazi kroz otvor na
ploči možemo se pozivati na fizičke karakteristike klina i ploče (od čega su napravljeni), a možemo reći
i da klin prolazi kroz dovoljno veliki otvor da bi obuhvatio njegov poprečni presek
● ovo drugi objekat ističe strukturalne osobine relevantne za situaciju (pr. geometrijske osobine)
- isto obj. će važiti u svakom svetu gde postoje ove strukturalne osobine → zato je obj. autonoman
- obj. je bolje ukoliko je opštije karaktera
- obj. koje je na višem nivou od pukom molekularnog (kako se kreću molekuli u tom klinu i toj
ploči) ima opštiji karakter, a to mu daje eksplanatornu vrednost
- pogrešno je redukovati npr. ekonomiju do nivoa na kojem su elementarne čestice učesnici u ekonomskoj
igri → da je tako, postizanje stabilne cene bi bilo fizički (!), a ne ekonomski nužno
- mi zaista opseduje autonomiju u području mentalnog, jer ne postoje razlozi da verujemo da se
ono može obj. fizič. ili hemij. strukturom (laplasovski mu bi to moguće, ali za nas takvo obj. nije
eksplanatorno)
● zašto je pogrešio kada je tvrdio da smo mi Tjuringove mašine i da su naša stanja u stbvari
stanja Tjuringove mašine?
○ Tjuringova mašina se u jednom trenutku može nalaziti u jednom stanju
○ Psihološko stanje bola nije isto što i naše stanje kada osećamo bol ukoliko smo mašina, jer bi to
stanje mašine pored bola moralo da obuhvati i to da li ćemo u trenutku zaplakati, šta ćemo
izgovoriti itd. → čak i ako jesmo Tjuringova mašina, naša psihološka stanja nisu stanja mašine
○ problem 2: stanje npr. ljubomore zahteva mnogo informacija i stečenim navika; dakle,
nije trenutno, ali stanje Tjuringove mašine su trenutna
○ neko bi ljubomoru mogao da definiše kao disjunkciju konjunkcija različitih stanja i (?)
○ biti ljubomoran znači biti u stanju A i posedovati (?) C1
○ (neke log. formule :p)
○ ovakav opis bi bio beskonačan i teorija bi bila bez sadržaja
● Značaj mašina u fil. duha?
○ pozitivan: sa njima se prvi put pojavio pojam funckionalne organizacije
○ negativan: navode na pojednostavljivanje
- prigovor: ako su duše i mozgovi funkcionalno izomorfni, zar duše ne bi morale da budu prilično
jednostavne?
- odgovor: u suštini mozak može da bude beskrajno složen
- konačna fizika duše može biti različita (i kompleksnija) od fizike mozga, ali na račun
funkcionalne organizacije važi isti opis za oba (pr. Njutnovi i Keplerovi zakoni)
- zanima nas intelektualna forma, a ne materija i posedujemo ono što smo oduvek želeli, a to je
autonoman mentalni život

Luis - Psihofizičke i teorijske identifikacije

7
 - teorije identifikacije stvaramo, a ne pronalazimo (npr. H2O imenujemo voda)
- odgovarajuća fiziološka teorija bi mogla da implicira psihofizički identitet
- mentalno stanje M = nosilac kauzalne uloge U
- nervno stanje N = nosilac kauzalne uloge N
- dakle, M=N
- T-termini = teorijski termini → uvodi ih teorija T
- T se predstavlja jednom rečenicom i to je postulat T(t)
- O-terimini = termini iz jezika koji ne pripadaju teoriji T
- ExT(x) → T ima bar jednu realizaciju
- E1xT(x) → T ima jedinstvenu realizaciju → Remzijeve rečenice
● Karnapova rečenica T: kondicional Remzijeve rečenice i postulata
○ ako ExT(x) onda T(t) → ako je T realizovana, onda T-terminima imenuju komponente
realizacije
○ ako Ex1T(x), onda T(t)
○ ako ne-ExT(x), onda t=*
○ t=onoxT(x)
○ ako - garantuje jedinstvene realizacije
○ * - biti bez denocatije
○ funkcionalna def: služi d ase T-termini definišu pomoću O-termina
● T-termini = nosioci kauzalnih uloga specifikovanih T koji stoje u kauzalnim odnosima
međusobno, kao i sa O-terminima
***
- jednog dana ćemo zakljčiti da su mentalna stanja M1… Mn nervna stanja N1… N2
- imena za mentalna stanja izvode značenje iz opštih mesta koja znamo o tim mentalnim
stanjima
- postulat psihološke teorije koja uvodi T-termine će biti konjunkcija ovih opštih mesta
- O-termini su dovoljni za govor o dražima i reakcijama, kao i kauzalnim ulogama i pomoću njih
uvodimo T-termine
- ako su imena za mentalna stanja slična T-treminima ona se ne odnose ni na šta ako T (tj. konjunkcija
opštih mesta) nije istinita → nama se ne mogu pripisivati izvesna verovanja ako verovanja ne postoje ili
da bi bilo “bola”, mora većina opštih mesta biti istinita
● Mentalističko objašenjenje
○ E1x(L1(x) & L2(x) & … & C1(x) & C2(x) & … )
○ -----------------------------------------------------------
E
● L1(t)...Ln(t) - kauzalni zakoni
● C1(t)...Cn(t) - premise koje opisiju stanje svesti subjekta u datom trenutku
● E- ponašanje koje treba objasniti
● problem introspekcije
○ svi mentalni termini su povezani mentalnom teorijom T
○ pretpostavka da je introspekcija pouzdana
○ dva stanja ne mogu biti bol i verovanje da osećamo bol ako je jedno pojavi bez drugog
○ ako se desi da se jedno javi bez drugog, onda stanja više nemaju kauzalnu ulogu i u
tom slučaju se radi o ludaku

Luis - Ljudski bol i marsovski bol

8
 ● Ludak: ima iste fizičke karakteristike kao mi, ali različita osećanja → njegov bol je izazvan vežbanjem,
a reakcija je potreba da radi matematiku
● Marsovac: ima različite fizičke karakteristike, ali isto osećanje → isti uzroci i posledice bola
- ubedljiva teorija svesti mora da obuhvati oba slučaja → problem za materijalističku teoriju, samo
kontingentno povezan sa kauzalnim ulogama, a primer sa Marsovcem da je samo kontingentno povezan
sa fizičkom realizacijom (tj. nadražajem C-vlakana)
- teorija identiteta rešava problem ludaka, a biheviorizam Marsovca, ali nijedna ne rešava oba
- ludak je u stanju bola, jer je u adekvatnom fizičkom stanju. Marsovac je u stanju bola, jer je u
adekvatnom stanju kauzalne mreže
- ako je pojam bola pojam stanja koje ima određenu ulogu, onda je bilo koje stanje koje ima tu
ulogu - bol
- bol je nerigidan pojam, a reč “bol” je nerigidan dezignator → koncept i ime bola se kontingentno
primenjuju u ovom svetu na jedno stanje, a u drugom stanju ma drugo → rešenje Marsovca
● Rešenje Marsovca:
○ stanja imaju kauzalnu ulogu za populaciju
○ ako je koncept bola koncept stanja koja ima ulogu onda možemo reći da je to stanje za
populaciju
○ stanje ima kauzalnu ulogu za populaciju akkko kad kog je član populacije u tom stanju,
njegovo bivanje u tom stanju ima određeni uzrok i posledicu
○ Marsovca boli, jer je on u stanju koje ima određenu kauzalnu ulogu za Marsovce
● rešenje ludaka
○ njegovo stanje nema ulogu bola populacije ali on je po svojim fizičkim karakteristikama
član populacije
○ dakle, on je izuzeta u populaciji
- ako su kauzalne činjenice ispravne, onda bol možemo okarakterisati kao fizički fenomen, pri čemu
dopuštamo izuzetke u populaciji → bol povezujemo samo kontingentno sa kauzalnon ulogom (time
dopuštamo i lude vanzemaljce)
● šta je sa bolom bića koje je ludo, vanzemaljsko i jedinstveno? → tj. nema ulogu, ni prema nama, ni
prema svojoj populaciji → nelegitimno biće
- biti u stanju bola je isto što i osećati bol

Denet - Epifenomenološke kvalije

● Džeksonov misaoni eksperiment: Meri jenaučnica koja nikada nije videla boje i ispituje ih iz
prostorije u kojoj se sve vidi crno-belo. Ona otkriva određene fizičke i hemijske osobine
obojenih predmeta i na osnovu toga imenuje predmete kao plave, crvene itd. Šta će biti s njom
kada kada izađe odatle? Iako je imala sve fizičke karakteristike, ona ugleda boje (“???.... tako
izgleda crveno”). Dakle, fizikalizam je pogrešan.
● Denet: ova priča NE pokazuje da ona ZAISTA nauči nešto novo kada prvi put ugleda boje, jer
ako se u premisi pretpostavlja da ona zna SVE fizičke karakteristike, to znači da zna i boje (pr.
sa plavom bananom)
● Džekson: vizuelna iskustva imaju epifenomenološke kvalije → Denet kritikuje
- termin “epifenomenološko” se koristi sa različitim značenjem u filozofiji i psihologiji. Definicje:
a. sekundarna pojava ili simptom (iz 1706, u kontekstu patologije)

9
 b. nefunkcionalno svojstvo, nus-pojava (Haksli) → ova svojstva koja ne igraju određenu
psihološku ulogu u mišljenju i osećanju
c. u filozofiji kada kažemo da je X epifenomenološko/epifenomenalno, to znači da je X posledica,
ali da ono samo nema posledice (uticaj?) u fizičkom svetu → znači da epifenomenološko ne
utiče ni na f-je.
- 2 fil. značenje je prejako → ako X nema uticaja, onda ga nijednim instrumentom ne možemo
detektovati. Kako da onda empirijski znamo da X postoji?
- 3 odbrana bi mogla biti da epifenomenološko nema uticaja na fizički svet, ali da ima na mentalni →
problem: onda ni naša verovanja ne bi imala uticaj na fizički svet, (valjda zato što bi i ona bila epif.
kvalije) → jedini izlaz je solipsizam (ZAŠTO???)
- kao što nema empirijskih, tako nema ni apriornih razloga za verovanje u epif. kvalije → pr. sa
gremlinima
● Haksli: kvalije su fizička dejstva, koja imaju fizička dejstva (posledice), ali nisu funkcionalna
- epiffenomenološko: one fizičke karakteristike koje nemaju ulogu u funkcionisanju, ali imaju neko
fizičko dejstvo → npr. ne psotoji poseban razlog zbog koje ne volimo brokoli, (u tom slučaju) negativna
relativna dispozicija je epifenom → kvalije kao reaktivne dispozicije
● dve vrste svojstava našeg nervnog sistema:
○ krucijalna (za prenos informacija)
○ epifenomenološka

Dejvidson - Mentalni događaji

● Anomalni (nepotpadanje oid zakon) monizam (mentalni događaji identični za fizič.) - 3 principa
pomirena:
○ princip uzajamnog uzročnog dejstva
○ princip nomološkog karaktera uzročnosti
○ princip anomičnosti mentalnog
1. primer sa “Bizmarkom - opažanja, verovanja proračuni, odluke imali uzročnu ulogu u potapanju
2. pretpostavka
3. ne postoje strogi psihofizički zakoni
- događaj je mentalni akko ima mentalistički opis, tj. mental. otvorenu rečenicu istinitu SAMO za
taj dog.
- događaj je fizički ako im opis suštinski sadrži SAMO fizikalistički rečnik
- mentalno nije privatno, subjektivno ili nematerijalno, nego intencionalno
- an. mon.: svi dog. su fizički, ali se za mental. fenomene ne mogu dati čisto fizički obj. → u ontološkom
smislu SVE što postoji je fizič. prirode → ne postoji type nego token identitet (različito od zastupnika
teor. psihofiz. identiteta) → zakonolika relac. između ment. i fizič. svojstava
- semantički deo priče: ment. fenomeni se NE MOGU isključivo fizič. obj.
- teza o anom. mon. saglasna sa tezom supermenijencije - 2 dog. se ne mogu razlikovati u mentalnom
pogledu ukoliko su fizički slični (da bi se objekat promenio mentalno, potrebna je promena u fizičkom
smislu) → događaji MOGU da instanciraju zakone, ali zakoni mogu imati ISKLJUČIVO jezič. prirodu,
jer su svi događaji - opisi → poenta!
1. uzima dog. ekstenzionalno, pa je slep za dihotomiju mentalno-fizičko
2. se odnosi na dog. koji su opisani kao mentalni, jer su dog. mentalni dok su tako opisani
3. tvrdi da, kada su dog., povezani kao uzrok i posledica oni maju opise koji instanciraju neki zakon → ne
kaže da SVAKO singularno tvrđenje o uzročnosti instancira neki zakon

10
 ● U kom smislu ne postoje strogi fiz. zakoni?
○ njegova teorija o nesvodivosti mentalnog na fizičko NIJE dokaz → nomološka nesvodivost:
generalizacije koje povezuju mentalno i fizičko imaju log. formu zakona, ali nisu zakonite
○ kontrast sa definicijskim (analitičkim biheviorizmom) → glavna greška: sistematino odbijanje
da mentalni pojmovi postoje
○ koje god verovanje da probamo da opišemo bez pozivanja na mentalno - uvek će nam
izmicati konačni opis
● holističko shvatanje mentalnih pojmova: sva verovanja, želje stavovi i namere zajedno vode ponašanju
→ ova mreža je beskonačna i zato nije moguće odrediti za kojim fiz. događajima su identični
- zeleni i “zeleni” smaragadi → mentalistički i fizikalistički predikati NISU stvoreni jedni za druge (takvo
bi bilo neko psihofizičko tvrđenje) → mentalno i fizički operišu razl. semantičkim okvirima
- ne mogu da budu u mreži zakona jer mental. predikati ne odgovaraju fizičkim (“svi
smaragdi su zeleni”)
- psihofiz. zakoni bi podrazumevali mogućnost prevoda mentalističkog jezika na fizikalistički, ali
to ne može (Kvajn)
- mentalno se ne može uhvatiti u nomološku strukturu dok čoveka posmatramo kao racionalno
biće (racionalnost - kontinuitet anomal. karaktera mentalnog)

Rajl

I
zvanična doktrina: analizam
● tela: u prostoru, javna, podležu mehaničkim zakonima
● umovi: ništa od toga, privatni
● kako interaguju “unutrašnje” i “spoljašnje”?
○ pretpostavka 2 vrste postojanja
■ umovi nemaju međusobno uzrokovanje - duh utiče na duh putem tela
■ imamo sposobnost introspekcije: pretpostavka da ona ima najveću izvesnost
II
apsurdnost zvanične doktrine
- dogma: “duh iz mašine” (mentalno pripada posebnoj kateogirji) → principijelna/kategorijalna greška
- pp. univerzitet (način organizacije, ne institucija)
- ne umeju da koriste reči institucija
III
poreklo kategorijalne greške
● paramehanička hipoteza: duh kao dodatni centar uzroč. procesa, mašina, ali znatno različit -
duh i telo su delovi ne-satnog mehanizma
- pr. sa rukavicama i poplavom suza → mentalno i fizič. nisu istog log. tipa → idealisti i materijalisti
greše
- idealisti redukuju materiju na duh, a materijalisti obrnuto
- sve to zahteva disjunkciju “ili postoje umovi ili tela, ali ne oboje”
- “postoji duh” vs “postoji telo” → različit log. tip (npr. raste plima, raste nada)
- para??? tip pre paramehaničkog - istorijska napomena

Vitgenštajn

11
 ● da li je zamisliv jezik na kome bi neko svoje unutrašnje doživljaje mogao da zapiše / izgovori
za ličnu upotrebu?
○ reči tog jezika se odnose na ono što samo govornik može da zna (privatna osećanja)
■ niko drugi ne razume taj jezik

● kako se reči odnose na osećanja?

○ “bol” ne znači vrisak → izražavanje bola rečima zamenjuje vrisak, ali ga ne opisuje
○ “znam da me boli” - besmisleno, jer “znati” podrazumeva da je dostupno svima (treba
“osećam”)
○ “Osećanja su privatna” ←→ “čovek igra sam pasijans”

● šta je moj bol? kako dati ime mom bolu?

○ ako sa “O” označim svoj oset, kako ću to pravilno primenjivati? → za upotrebu “O” potrebno
razjašnjenje koje svi razumeju (čak i ako kažemo da se ne odnosi na “oset”, već na “nešto” →
takođe deo jezika)
○ razumeš reč → znša joj upotrebu
○ primer sa satom, poklonom, itd. → isto kao privat. obj. reči
○ privatni jezik: glasovi koje niko ne razume, a izgleda da ih ja razumem
○ primer: “buba u kutiji” → upotreba reči “buba” izlazi iz jezičke igre
○ jezik ne funkcioniše na isti način (samo da prenese misli)
○ filozogija treba da pokaže muvi izlaz iz flaše za hvatanje muva
○ “bol se ne može zamisliti dok se ne oseti” → kako to znamo?

Nejgel

- svest čini problem duh-telo (jedinstven problem) nesavladivim

● ima li svesno iskustvo = nekako izgleda biti taj organizam = subjektivni karakter iskustva (SKI) → nije
zahvaćen radukcionističkim teorijama, jer smatraju da to ne postoji
- analiza mehaničkih stanja se ne iscrpljuje ponašanjem ili funkcijom → pogrešno postavljen problem
- fizikalizam (traži objektivnu tačku) ne može da objasni SKI (vezan za jedinstvenu tačku)
- primer sa slepim mišem (eholokacija...) → teško nam je zamisliti da smo slepi miš (ne kako meni
izgleda da sam slepi miš, nego kako slepom mišu izgleda da je slepi miš)
- Nejgelov realizam: mogu postojati činjenice koje ljudi nikada ne mogu predstaviti, ni razumeti
zbog naše strukture
● SKI = određena tačka gledišta (nije vezana za pojedinca, već za tip) (čovek, slepi miš itd.)
- nije problem znati kako je biti slepi miš, nego kako izgleda
● objektivno: pravac u kojem se kreće razumevanje (ne pretpostavlja krajnju tačku)
● šta bi predstavljalo OKI?
- nećemo se približiti ljudskom duhu ako napustimo osobenost njegove tačke gledišta -
udaljavamo se od prirodnog fenomena
- ne sledi da je fizikalizam pogrešan, nego ne razumemo kako bi on/a bio/la istinit/a
- možemo pretpostaviti da mentalno=fizičko, ali ne znamo koja stanja su poistovećena sa kojim,
niti zašto su m. i f. postojeći → primer sa detetom i materijom i energijom → dete nema odgovarajući
teorijski okvir
● Ima li smisla pitati se kakava su stvarno moja iskustva nasuprot tome kako izgledaju?
○ spekulacija: objek. fenomenolog. bi možda ovo rešila struktural. uloge percepcija

12
 ○ za problem duh-telo moramo eršiti šta je subjektivno, a šta objektivno → bez toga zaobilazimo
problem

Džekson

● fizikalne informacije (FI) - fizičke, hemijske, biološke

- postoje kvalitativna stanja koja nisu obuhvaćena FI → kako boli bol? - fizikalizam je lažan
I epistemološki argument:
- primer “Fred” → ne možemo znati razliku između crv1 i crv2 → ništa fizikalno nas ne može odvesti do
tog saznanja → presađivanjem saznajemo više nego ranije, a ranije smo znali sve FI - fizikalizam je
pogrešan
- pr. Meri
II sučeljavanje sa modalnim argumentom
- skepticizam tuđih svesti → nikakva količina FI ne povlači da drugi imaju svest → mi nešto imamo, oni
ne, fizikalistički opis je isti → fizikalistički je lažan
III sučeljavanje sa “kako izgleda biti” (kritika Nejgela)
- različit od epistemološkog argumenta: nikada nećemo znati kako izgleda biti Fred, ali sa
čepićima znaćemo više o njemu → radi se o njegovim doživljajima
● Nejgel: slepi miš se suviše razlikuje od nas → fizikalizam ne tvrdi ništa o našim sposobnostima
imaginacije → ako je fizikalizam tačan, mi bismo posedovali sav potreban info o Fredu; ugradnjom
čepića ne bismo saznali ništa novo
IV kauzalna uloga kvalitativnih svojstava
- KS: uzročno nedelotvorna
- primedbe:
a. bilo šta što može ne uzrokovati bilo šta
b. evolucija - ili KS doprinose opstanku ili su nus-proizvod
- odgovor: nus-proizvod moždanog procesa koji su potrebni za opstanak
(medved)
c. tuđe svesti - kako ponašanje može da da razlog da drugi imaju KS, ako ponašanje nije
njihova posledica?
- Tajms, Telegraf, Sparsi
- epifenomenalizam ne poriče da su KS posledica moždanih procesa; ona samo
ne uzrokuju; dakle može da se zaključi o drugima na osnovu ponašanja
- ponašanje → mozak → KS

- epifenomenološka svojstva samo umiriju intuicije dualista, ona ništa ne čine - čemu onda?
- iako znamo da smo bića evolucije, znanje o tome kako radi evolucija nas ne čini sposobnima za
opstanak - isto važi i za KS → ne možemo znati čemu epifenomenološka svojstva služe (npr.
inteligentni puž)

Kripke

- smatra se da je mentalno i fizičko u odnosu kao i toplota i kretanje molekula → greška je što se “toplota
je kretanje molekula” smatra kontigentnim
- “bol je takvo i takvo mentalno stanje” - kontingentno je, jer se može javiti to stanje bez bola;
može biti stvorenje koje oseća bol, a nema mozak

13
 - toplotu možemo izdvojiti kontingentno (ona na nas utiče tako što se znojimo (nesuštinsko svojstvo
toplote)); bol ne možemo, jer je suštinsko svojstvo bola to kako ga osećamo → ako je moždano stanje
identično bolu, a kontingentno je (kako fizikalisti tvrde), mogao bi da postoji bol koji ipak nije bol =
moždano stanje
- ako je x=y, sva svojstva su ista, pa i modalna
- “bol koji osećam” (izdvojeno iskustvo), “takav i takav moždani proces” (molekularna
konfiguracija) → izdvojeni suštinski
- toplota je izdvojena kontingentnim svojstvom da je osećamo tako i tako, a bol suštinskim - da
bih osećao bol, to mora d abude bol
- nema rešenja za duh/telo

Serl

● biološki odgovor: mentalni procesi su uzrokovani ponašanjem molekula mozga (Serl zastupa)
- većina naučnika pravi analogiju s kompom (mozak hardver, svest softver) → u svesti nema ničeg
biološkog → svest je manipulisanje fizičkim simbolima, bez veze sa nečim materijalnim
● Dajson: kompovi su evolutivno napredniji
● Mek: termostat ima verovanja

● Serlovo pobijanje: nije trenutno, ima veze sa definicijom kompa

- komp se određuje formalno - simboli nemaju semantički sadržaj
- imati svest je više nego imati sintaktičke procese → misli su o nečemu (imaju značenje tj.
semantiku)
- komp u kome je programiran kineski (na pitanja vadi odgovore iz memorije) ne razume
kineski
- argument sa kineskom sobom → sintaksa nije dovoljna za semantiku
- kad bismo napravili klona od našeg materijala on bi mislio
- komp može da ima samo simulacije
● problemi za kompjutacioniste
a. pozivanje na biheviorizam → ako neko izgleda kao da ima svest, onda je ima → opovrgnuto
kineskom sobom
b. svest je formalna, nije deo biološkog sveta → ostaci dualizma
● Serlovo zaključivanje
○ P1: mozak uzrokuje svest
○ P2: sintaksa nije dovoljna za semantiku
○ P3: kompjuterski programi su definisani sintaksičkom strukturom
○ P4: svest ima semantiku
○ -------------------------------------------------------------------------------
○ Z1: kompovi nemaju svest (P2, P3, P4)
○ Z2: način na koji mozak uzrokuje svest ne svodi se na komp (iz P1 i Z1)
○ Z3: bilo šta što uzrokuje svest moralo bi imati uzroč. moći iste kao mozak (iz P1)
○ Z4: za bilo koju tvroveniu koju bismo mogli napraviti i koja bi imala mentalna stanja kao mi,
primenjivanje kompjuterskog programa nije dovoljno (iz Z1 i Z3) → tvorevina bi morala da ima
semantiku (pr. Marsovac sa zelenom ???)

○ mentalna stanja su prirodni fenomeni (kao rast, reprodukcija ital.???)

14