Autosedište za dete – obavezno

Novi zakon (od 2009 - te) po prvi put definiše i način prevoženja dece u vozilu odnosno upotrebu
bezbednosnih sedišta – autosedišta za decu. 

Izmenama Zakona (od marta 2018.godine) kazne za nebezbedno prevoženje dece su višestruko

uvećane. 

Kaznom zatvora od najmanje 15 dana ili novčanom kaznom od 100.000 do 120.000 dinara kazniće
se vozač koji na mestu vozača ili na mestu koje nije predviđeno za sedenje, prevozi dete mlađe od
12 godina.

Foto: Shutterstock
 
U auto-sedištu mora da se vozi svako dete dok ne dostigne visinu od 135 centimetara, a za starije
od četiri godine može da se koristi buster, ukoliko visina deteta omogućava bezbedno vezivanje pojasom
automobila (da dijagonalni deo pojasa ne ide preko vrata) i ukoliko na mestu gde lice sedi postoji ugrađen
naslon za glavu.

Zakon zabranjuje prevoz dece do 12 godina na prednjem sedištu. Izuzetak od ovog pravila je prevoz
deteta do tri godine koje se prevozi u autosedištu za dete (bezbednosno sedište – kako je to navedeno u
zakonu) koje je postavljeno tako da je dete okrenuto suprotno od smera vožnje. U tom slučaju moraju biti
isključeni vazdušni jastuci na mestu suvozača.

v_slider autosedista]
Prema važećim propisima u Evropskoj uniji dečja auto-sedišta podeljena su u pet kategorija, a ima ih
tri vrste:
 Auto-sedišta za bebe i malu decu koja se postavljaju suprotno smeru vožnje (grupe 0 i 0+)
 Auto-sedišta za decu od 9-18 kg (grupa I)
 Auto-sedišta ili pomoćna postolja, takozvani podizači ili busteri, sa naslonom ili bez njega,
za decu od 15-36 kg (grupe II i III)
Auto-sedišta koja se postavljaju suprotno smeru vožnje pripadaju grupama 0 (od rođenja do 10 kg) ili
0+ (do 13 kg). To je ujedno i najbezbedniji način prevoženja dece (unazad), jer su im kod frontalnih
sudara (najčešćih i najopasnijih) glava i vrat (kod dece mlađe od godinu dana još nedovoljno čvrsti i
razvijeni) poduprti naslonom auto-sedišta. Naslon ih štiti od povreda koje najčešće ostavljaju ozbiljne
posledice na zdravlje i život, a to su povrede glave i vratnog dela kičme. Dete treba što duže prevoziti
suprotno smeru vožnje, bar dok ne napuni godinu dana, samostalno prohoda i ima barem 10 kg. Ako
ga i tada visinom nije preraslo, poželjno je da u sedištu grupe 0+ ostane sve dok ne pre đe propisanu
granicu od 13 kg.
Auto-sedišta koja se postavljaju u smeru vožnje pripadaju takozvanoj grupi I. U njima se dete vezuje
pojasevima sedišta (u pet tačaka) ili štitnikom. Pojasevi (ili štitnik) raspoređuju sile preko najsnažnijih
tačaka detetovog tela i pružaju veći stepen zaštite nego vezivanje pojasom automobila (u tri tačke).
Zato se i preporučuje da dete i u ovoj kategoriji bezbednosnih sedišta ostane što duže, sve dokle god
proizvođač specifikacijama dozvoljava.
Pomoćna postolja, podizači ili busteri, pripadaju grupama II i III i najčešće su kombinovani. Ima ih sa
naslonom i bez njega. To su zapravo auto-sedišta koja se za auto vezuju zajedno sa detetom i to
pojasom automobila. Svrha im je da obezbede pravilnu putanju automobilskog pojasa preko
detetovog tela (sredine ramena i grudnog koša, te nisko preko kukova). Preporučujemo korišćenje
pomoćnih sedišta sa naslonom dokle god je dozvoljeno u uputstvima proizvođača, jer u slučaju bočnih
sudara naslon štiti glavu i vrat.