Anka Mar~eta

GLEDANJE U [OLJU
Ume}e proricanja

Biblioteka
Koristan priru~nik
 Anka Mar~eta

GLEDANJE
U [OLJU
Ume}e proricanja

Leo commerce, 2008

 Naziv knjige:
Gledanje u {olju – ume}e proricanja
Anka Mar~eta

Copyright © 2008 za Srbiju Leo commerce, Beograd

Urednik:
Nenad Peri{i}

Lektura i korektura:
Sla|ana Peri{i}

Prelom i korice:
Pintor Project

Za izdava~a:
Nenad i Sla|ana Peri{i}

Izdava~:
ID Leo commerce, Beograd

Plasman:
ID Leo commerce, Beograd
Generala Mihajla Nedeljkovi}a 65/2
011/227-2077
011/2166-712
011/2166-714
063/507-334

E-mail:
nesaperisicªgmail.com
infoªleocommerce.co.yu
www.leocommerce.co.yu

[tampa:
Beoknjiga - Beograd

Tiraž:
1000

ISBN 978-86-7950-025-0
 SADR@AJ

Ume}e proricanja I 9
Kafa 11
Ume}e proricanja II 15
Odgovor proricanja 19
Gatanje 25
Kako pristupiti
gledanju u talog kafe 29
Kada se gata 31
Simboli i njihovo zna~enje 33
Crte lica odaju va{ karakter 107
Numerologija
Numerorum dominus 119
Op{ti zakon broja 120
Va{ broj-vodi~
Numeri prophetiales
(Kako izra~unati sopstveni broj-vodi~) 127
 Kafa
Gatanje
 UME]E PRORICANJA I

prirodi je ljudskog bi}a odgonetanje tajni pro{lo-

U sti, briga za sada{njost i poku{aj otkrivanja bu-
du}nosti.
I veliki pesnik T. S. Eliot }e izjaviti – vreme sada{nje
sadr`i u sebi vreme pro{lo i vreme budu}e. Razumevaju-
}i sada{njost, raspore|uju}i svoju koncentraciju i sop-
stvene mogu}nosti, ~ovek poku{ava da otkrije svoje ko-
rene, ali i da spozna puteve svoje budu}nosti.
^oveka je oduvek vi{e zanimalo proricanje od arheo-
logije. Svaki znak s neba ~ovek je primao kao opomenu,
upozorenje, uputstvo. Samo su oni zagledani u sebe mo-
gli dosegnuti put mudrosti na kojem je sva budu}nost
predvidiva.
U jednoj kineskoj enciklopediji, koju citira Mi{el Fu-
ko, iznosi se ovakva podela `ivotinja: a) one koje pripa-
daju caru; b) miri{ljave; v) pripitomljene; g) male svinje;

9
 Gledanje u {olju

d) sirene; |) ~udovi{ta; e) psi na slobodi; `) `ivotinje koje

su uklju~ene u ovu kvalifikaciju; z) koje se uzbu|uju kao
ludaci; i) bezbojne; j) nacrtane tankom ~etkicom od ka-
milje dlake; k) koje su slomile vr~; l) koje su iz daljine na-
lik muvama.
Smesta reagujemo na ~udnovatost ovakvih odre|enja,
na{ se mentalni sklop opire, a na{ psiholo{ki in`enjering
to odbija. Zavi~aj ovih `ivotinja je imaginarno, a one su sa-
me deo novostvorenog poretka.
Prostor izme|u STVARNOSTI i IMAGINACIJE jeste
prostor PROROKA.

10
 KAFA

...crna kao \avo, vrela kao pakao,

~ista kao an|eo, slatka kao ljubav,
takva bi kafa trebala biti!
– P. [. Moris

ez sumnje. Samoniklu kafu nesumnjivo je otkrio

B prastanovnik Afrike. O tome svedo~e brojne legen-
de. Kafa se kao napitak najpre odoma}ila u Arabiji.
^ovek je postao sklon ~udotvornom napitku. Postoje i
starozavetne naznake o upotrebi kafe: “Tada Abigajla brzo
uze dvesta hlebova, dva meha vina, pet zgotovljenih ova-
ca, pet mera pr`enog `ita, sto grozdova suvog gro`|a, dve
stotine smokvinih kola~a i sve to natovari na magarce.”
Neki }e pisci u “pr`enom `itu” prepoznati kafu.
Najstarija pri~a o kafi zapisana je u Kuranu. Muhamed
je kazivao kako je jednom bio bolestan, a Alah mu po{alje
svetog Gabrijela s napitkom “crnim kao kaaba u Meki”.
Popiv{i taj crni napitak, “gahvu”, Muhamed ozdravi i oseti
se preporo|en.

11
 Gledanje u {olju

U knjigama o kafi zabele`ena je slede}a rimska legen-

da: Pastiri koji su ~uvali koze u Jemenu, na bre`uljcima
oko obale Crvenog mora, primeti{e da im koze no}u po-
staju nemirne, {to ina~e nije bilo uobi~ajeno. Po|u mu-
drim sve{tenicima po savet. Sve{tenici otkriju da je razlog
toj uznemirenosti hrana, te nalo`e pastirima da prate {ta
koze jedu, {ta brste. Otkriju tako pastiri i sve{tenici da ko-
ze, lutaju}i po bre`uljcima za so~nim travama, brste i plo-
dove crvene boje nalik tre{nji, te uberu {aku tih “tre{anja”
i ponesu stare{ini koji naredi da ih osu{e na vatri, zdrobe
kamenom i skuvaju u vreloj vodi. (Postupak je ina~e bio
uobi~ajen, ali su rezultati bili iznena|uju}i. Stare{ina sve-
{tenika, nakon {to je ispio ~a{u napitka izvanrednog uku-
sa i opojnog mirisa, oseti neku `ivahnost, nemir, te mu
san nije dolazio na o~i. Misli mu postado{e jasne i nadah-
nute, te pomisli kako ga je Bog prosvetlio. Nalo`i da se
skuva napitak i za ostale sve{tenike i sve ih obuze neko
naro~ito raspolo`enje. Zbog nesanice, dugo su se u no}
molili Alahu. Ovu je legendu zapisao Faustus Naironi.
Otkako je ~ovek otkrio kafu, taj je ~udesni napitak po-
stao njegov nerazdvojni drugih – kafa se pronela svetom,
njen se opojni miris svuda {irio.
Nauka tuma~i da je kolevka ~ove~anstva i kolevka ka-
fe u etiopskoj provinciji Kafa, jugozapadno od Adis Abe-
be, {to se prostire izme|u 7. i 12. podeoka severne {irine.
Na prostoru Etiopije i Kenije raste divlja kafa. Samonikla
je biljka, a istra`iva~i su nai{li na njene tragove i u pod-
ru~jima zapadne i centralne Afrike.

12
 KAFA

Nekada je provincija Kafa bila samostalna kraljevina,

s vlastitim jezikom i kulturom. Tek u pro{lom veku pri-
pojena je Etiopiji cara Manelika II. Kafu su nastanjivali
doseljenici iz Sudana, odoma}eni oko 1400 godine, koji
su sebe nazivali plemenom Kafi~o.
Po svemu sude}i, do{ljaci su se susreli i s prastanov-
nicima toga podru~ja koji su prihvatili novu kulturu i no-
vi jezik, ali su do{ljake upoznali s plodovima samonikle
biljke koju su nazivali “bun”, no ostaje tajna kako je kafa
stigla u Arabiju.
^udesni napitak kafe Arapi su ~uvali kao najstro`u
tajnu. Ipak, tajna je “provaljena”. Pomorci iz Holandije ot-
krili su biljku i njen ~udesni plod. Tako je kafa stigla na
Cejlon, potom, zahvaljuju}i Hendriku Zvazdekronu, bilj-
ka sti`e na ostrvo Javu. Od 1699. godine mo`e se doku-
mentovano pratiti {irenje kafe svetom. Sedam godina ka-
snije kafa }e sti}i u Amsterdam. Tu je gajena u stakleni-
ku, ali upravo iz tog staklenika, kao ~arobna ru`a Maloga
princa, krenula je na veliko putovanje svetom. I to preko
ostrva Martinika u Malim Antilima. Jedan je francuski
kapetan, pod nerazja{njenim okolnostima, do{ao do bilj-
ke kafe. ^uvana je u Parizu, pod staklenim zvonom. Slu-
`ila je kao – ukras. Kapetan je biljku preneo, po cenu sop-
stvenog `ivota, na Martinik. Legenda ka`e da je na tom
putu bilo i te{kih trenutaka – kada je ponestalo vode, ka-
petan je sopstvenu ~a{u vode delio s kafom. Na ostrvu se
biljka brzo prilagodila, a potom se po~ela {iriti. Kapeta-
nov vrt postao je rasadnik. Iz biljke donete pod staklenim

13
 Gledanje u {olju

zvonom iz Pariza razvile su se kasnije planta`e u Meksiku,

Venecueli, na Filipinima i drugde. Ta je biljka iznela 18
miliona stabala kafe.
Razli~itim putevima {irila se kafa svetom. Sa Sumatre
biljka je preneta u Brazil. Valja napomenuti da su istra`i-
va~i do{li do jo{ jednog zanimljivog podatka. Kafa je nai-
me stizala i iz Ugande, s obala Viktorijinog jezera, sasvim
nezavisno.
Dve su osnovne vrste kafe – arabika (Coffea arabica) i
robusta (Coffea canephora), a njihovim ukr{tanjem stvo-
rene su sve dana{nje vrste kafe.
Budu}i da predmet ove knjige nije istorija kafe, kao ni
razmatranje njenih u~inaka po ljudsko zdravlje, niti dava-
nje saveta o njenoj upotrebi ili pripremi, dr`imo da je ovaj
letimi~an pregled, bez pretenzija na sistemati~nost, dovo-
ljan zbir osnovnih i proverenih podataka o {irenju kafe.

14
 UME]E PRORICANJA II

e{ko je uspostaviti ontolo{ki red u ume}u prorica-

T nja bez ugradnje “ume}a sanjarije” u sama ishodi-
{ta. Ukratko, pravo na stvaranje govora imaju pesnici,
a kome onda pripada pravo na ocrtavanje obrisa bu-
du}nosti?
Izme|u sanjarenja i proricanja doga|a se istorija. ^e-
sto se mo`e ~uti kako je “iskustvo jaha~, a obrazovanje
konj”, me|utim, ova racionalna mapa uspeha nikada se
ne}e mo}i primeniti na sanjarenje i proricanje jer te{ko je
shvatiti za{to re~ ti{ina poprima mu{ku grubost jer se uz
nju upotrebljava imperativ, jer joj se kao utezi dodaju
brojni putevi, ba{ kao {to sama re~ kolevka, istog `en-
skog porekla kao i ti{ina, upu}uje na san, a svi su na{i pu-
tevi zapo~eli u ru{enju gramatike. Ukratko, iskustvo i
obrazovanje ne odlu~uju ni kod snevanja, ni kod prorica-
nja, te su za pesnike i vidovnjake od ukrasnog zna~enja.

15