STILSKA I UPOTREBNA VREDNOST LEKSEMA

Leksikologija(od grč. Lexicon-rečnik, logia-nauka) deo je nauke o jeziku koja proučava reči,
proučava njihovo značenje, kao i sintagmatske, paradigmatske i derivacione veze među rečima.
Najmanja samostalna jedinica leksičkog sistema je leksema. Svi gramatički oblici i sva značenja
jedne reči čine leksemu. Skup svih oblika jedne lekseme čine njenu paradigmu.
Reči po upotrebi
Po upotrebi, reči su opšte i posebne. Opšte reči se koriste u svakodnevnom životu i svim
vidovimaupotrebe, poznate su svim članovima jezičke zajednice. Posebne reči svojstvene su
pojedinim delatnostima i stilovima izražavanja.
Opšta-posebna reč:
REČ : LEKSEMA
GOVOR : BESEDA
PRIČANJE : PRIPOVEDANJE
PRELOM : FAKTURA

Reči po značenju:

Razlikuju se reči opšteg značenja i reči diferenciranog značenja.

Primer1: ĐAK je reč opšteg značenja

a) Diferenciranje začenja sistemom imena:
OSNOVAC, SREDNJOŠKOLAC, GIMNAZIJALAC
b) Diferenciranje značenja sintaksičkim putem:
DOBAR ĐAK, MALI ĐAK, ĐAK GIMNAZIJALE

Primer2 UMETNIK je reč opšteg značenja

a) KNJIŽEVNIK, SLIKAR, VAJAR, MUZIČAR, KOMPOZITOR
b) NAIVNI SLIKAR, AKADEMSKI SLIKAR

NEOLOGIZMI

U srpskom jeziku možemo pronaći reči pozajmljene iz različitih jezika: turcizme, rusizme,
germanizme, i druge, ali najviše iz engleskog jezika. On je glavni izvor za preuzimanje strane
leksike. Kada je reč o neologizmima, oni se često i ne stvaraju već se preuzimaju iz drugih
jezika.
Neologizmi( grč. Neos-nov i logos-reč) nove reči i nova značenja već postojećih reči. Stvaranje
novih reči prirodna je pojava u svakom jeziku kao posledica razvitka nauke, kulture, civilizacije.
Razvitak društva, nauke, tehnike, umetnosti i ljudske misli uopšte neminovno uvodi u jezik
nove reči, izraze i rečenične konstrukcije koje odgovaraju duhu našeg jezika: PAROBROD,
PRIRUČNIK, VAZDUHOPLOV. U nedopuštene neologizme ubrajaju se one reči koje nisu u duhu
našeg jezika:ČISTOPIS, MERODOVAN, POLITKOM. Ovakve reči smatraju se pogreškama prema
čistoti književnog jezika. Nedopuštenih neologizama i rečeničnih konstrukcija ima u savremenoj
poeziji i prozi kao što ima i nepoštovanja morfoloških, sintaksičkih i pravopisnih normi.
Najčešći razlozi za stvaranje neologizama jesu potrebe da se imenuju novi predmeti, pojave i
pojmovi kao i stvaranje novih naziva kao dodataka već postojećim, a kako bi se zadovoljili
stilistički ili pragmatički zahtei.
ŽARGON
Žargon je jezik neke društvene grupe, sreedine, profesije: đaci, vojnici, zanatlije, zatvorenici,
kriminalci. Žargon je podložan promenama: svaka generacija odlikuje nove reči a starima daje
novu nijansu značenja. Veoma je popularan u govoru mladih, neke reču ulaze u svakodnevni
govor. Žargonska leksika je vulgarna i gruba ali ima u njoj slikovitosti i bogate metaforike. Za
žargon se koriste i termini: argo, sleng, šatrovački govor, frajerski jezik.
Proučavanje žargona, pa i sam žargon, su jedno vreme bili predmeti kritike tradicionalnih
lingvista: smatralo se da je žargon krivac za kvarenje jezika, naročito kada se preuzima leksika iz
drugih jezika.

Žargonizmi mogu biti reči domaćeg ili stranog porekla:

a) Domaće reči sa, najčešće, metaforičkom upotrebom: ćale(otac), keva(majka), zezati(šaliti
se), smor(dosada, dosadno)
-Vojnički sleng: geša(general), kalaš(automatska puška)
-Učenički sleng: as, kec(jedinica), štreberi(tip učenika)
-Robijaški sleng: soška(pasoš), utoka(pištolj), zebrast(sumnjiv)
b) strane reči( gde uglavnom dominiraju anglicizmi)
-bos(gazda, glavni)
-in i out: biti moderan(u trendu) ili ne
-fejk: lažan, neoriginalan
Argotizmi, vezuju se za sferu argoa, tajnog jezika marginalnih društvenih grupa(narkomana,
lopova itd. Često se granica između žargona i argoa ne uspostavlja.
VULGARIZMI
Vulgarizmi nisu obavezan deo razgovornog stila, ali se u njemu najčešće javljaju. Zanimljivo je
da nema mnogo istraživanja na ovu temu upotrebe jezika tokom komunikacije. Vulgarizmi
pripadaju grupi emotivnog i ekspresivnog govora.
Psovke su po pravilu kratke i sastoje se od jedne reči ili fraze. Funkcije psovki mogu biti razne.
Mogu se koristiti da se izbaci frustracija, da se pokaže reakcija na šok, ili način za
ispoljavanje agresivnosti.
Tih reči nema u rečenicama kjiževnog jezika jer se označavaju kao bezobrazne, sramotne,
skaredne, lascivne. Ima ih u psovkama, I vicevima. Ponekad se pojave u umetničkoj prozi, češće
na filmu. U književnim delima erotskog žanra ima vulgarizma.