1|Page

 Pomična merila

Glavni predstavnik merila sa nonijusom jeste

pomično merilo. Ono ima veoma široku primenu u
metaloprerađivačkoj industriji kao radioničko
merilo u svim zanimanjima mašinske struke. To su
univerzalna merila koja su potrebna svakom metalcu.
Upotrebljavajući se za merenje spoljašnjih i
unutrašnjih mera dubina i visina, a takođe i za
ocrtavanje. Postoje razne konstrukcije pomičnih
merila, koje se u principu ne razlikuju između
sebe. Zajednički zadatak im je da smanju grešku i
povećavaju tačnost očitavanja. Merilo koje se
najčešće u praksi upotrebljava je standardno
pomično merilo. Sastoji se iz nepokretnog dela, i
pokretnog dela odnosno klizača. Nepokretni deo je u
obliku lenjira na kome je sa donje strane
milimetarska podela, tzv. osnovna ili podeona
skala,a sa gornje strane colovna skala. Najmanji
podeljak na colovnoj skali iznosi obično 1/16 cola.
JUS-om se ne predviđa colovna podela, iako se
merila koja se primenjuju u praksi imaju i ovu
skalu. Na pokretnom delu merila nalazi se nonijus
skala za milimetasku podelu i nonijus skala za
colovnu podelu. Duži donji kljunovi služe za
merenje spoljašnjih, a gornji kljunovi za mereje
unutrašnjih mera. Pri dnu donjih kljunova, na
dužinu od 10 – 15 mm, merne površine su zaoštrene.
Takođe su zaoštrene i merne površine gornjih
kljunova, da bi se otklonila greška koja bi se
pojavila kada bi merne površine bile ravne. Na
zadnjoj strani lenjira nalazi se merilo za dubinu
– dubinomer. Sa donje strane klizača nalazi se
bradavica za povlačenje nijusa, a sa gornje strane
vijak koji služi kao kočnica.
Teorija nonijusa zasniva se na razlici veličine
podeljka nonijusa I milimetarske podele na lenjiru.
Podeljci nonijusa su manji za 1/10, 1/20 i 1/50mm
od podljka na lenjiru, zavisno od vrste nonijusa.
Ako se dužina na nonijusu od 9mm podeli na 10
jednakih delova, biće svaki podeljak na nonijusu

[Type here]
2|Page

kraći za 0,1 mm od podeljka osnovne skale. Jedan

podeljak nonijus skale odgovara dužini od 0,9 mm,
jer je 9:10 = 0,9 mm. Razlika između jednog
podeljka osnovne skale i jednog podeljka na nonijus
skali daje tačnost koja se mmože postići pri
merenju. A to je u ovom slučaju: 1-0,9= 0,1mm
Merenje pomičnim merilom kod koga je nonijus 1/10
izvodi se na sledeći način: ako se nulta crta na
nonijus skali poklopi sa bilo kojom drugom crtom na
osnovnoj sklai, onda se u tom slučaju i poslednja
crta na nonijus skali (koja je označena brojem 1),
mora poklapati sa jednom od crta na osnovnoj skali.
Ukoliko se nulta crta nonijusa ne poklapa ni sa
jednom crtom osnovne skale, onda se najpre očita
broj celih milimetara koje nam pokazuju najbliža
crta na osnovnoj skali levo od nulte crte nonijusa.
Desete delove milimetara pokazuje najbliža crtica
nonijusa, gledajući udesno od nulte crte, koja se
poklapa sa ma kojom crticom osnovne skale.
Osim pomičnih merila sa tačnošću očitavanja od
0,1mm izrađuju se još merila sa nonijusom 1/20,
1/50mm. Princip očitavanja sličan je kao kod
nonijusa 1/10. Najpre se očitavaju celi milimetri
na osnovnoj skali merila, levo od nulte crte,
nonijus skale, a zatim se očitavaju deseti i stoti
delovi milimetara vodeći računa o tome da svaki
podeljak, na nonijus skali predstavlja pet stotih
mm (0,05). Merila sa ovim nonijusom se ređe
upotrebljavaju jer postoji mogućnost da nastane
zabuna pri očitavanju. Takođe imamo i pomična
merila sa nonijusom 1/20 kod kojih je za dužinu
nonijusa uzeto 39 mm, i podeljeno na 20 jednakih
delova. Razmak između dve crtice na nonijus skali:
2 – 1,95= 0,05 milimetara. Što predstavlja tačnost
očitavanja. Na ovaj način je omogućeno mnogo lakše
očitavanje.
Najčešće se pimenjuju pomična merila sa nonijusom
od 1/50 mm. Tačnost očitavanja je od 0,02 mm dobija
se na taj način što se dužina nonijusa od 49mm
podeli na 50 jednakih delova. U ovom slučaju razmak
između crtica na nonijus skali iznosi 49:50=0,98mm,
što znači da je svaki podeljak na nonijusu manji za

[Type here]
3|Page

0,02mm od podeljka na osnovnoj skali, jer je 1-

0,98= 0,02mm.
Umesto nonijus skale, na pomičnom merilu, može biti
urađena satna skala. Čija je tačnost očitavanja
0,01mm.
Pri merenju pomično merilo treba držati desnom
rukom tako da sva četiri prsta šake obuhvataju
nepokretni deo merila- lenjir, a da se palac nalazi
na bradavici. Predmet se drži levom rukom, zatim
se opusti vijak – kočnica i kljunovi razmaknu da bi
se mogao staviti merni predmet između njih.Kada je
predmet ovlaš stegnut, onda se zajedno sa merilom
donosi na potrebnu udaljenost od očiju i očitava
merna veličina. Pri očitavanju treba voditi računa
da se nonijus skala nalazi tačno ispred očiju, tako
da se može gledati normalno na skalu. Ukoliko se
gleda iskosa, očitavanje neće biti tačno.
Univerzalnim pomičnim merilom može se meriti
maksimalna dužina do 150 cm. Ukoliko je potrebno
meriti veće dužine, onda se koriste pomična merila
bez šiljka ili pomoćna merila sa šiljcima. I jedna
druga merila mogu biti sa ili bez mikropodesivača.
Ovim merilima ne mogu se meriti dubine i otvori
čiji je prečnik manji od 10mm. Ako se mere spoljne
mere pomoću šiljka I kljunova, pri merenju otvora
ne sme se izgubiti iz vida da se izmerenoj veličini
mora uvek dodati još 10mm da bi se dobio stvarni
prečnik otvra.Postupak merenja manjih delova isti
je kao pri radu pomoću univerzalnog pomičnog
merila. Ukoliko se mere veći delovi, pomično merilo
se drži obema rukama.Merenje se obavlja tako što se
oba vijka otpuste i kljunovi razmaknu nešto više od
merne dužine na delu, zatim se vijak
mikropodesivača pritegne i pomoću palca okreće
navrtka sve dok se dok se pokretni kljun ne
prisloni uz površinu mernog predmeta. Ako
očitavanje nije moguće u tom položaju, onda se
pritegne i vijak za kočenje nonijusa (pokretnog
dela), pa se pomično merilo pažljivo skine sa
mernog predmeta i tek onda očitava. Ovakav način
merenja treba izbegavati jer se merne površine
pomičnog merila brzo kvare. Pomičnim merilom treba

[Type here]
4|Page

rukovati pažljivo. Njime se ne sme udarati niti na

njega stavljati bilo kakvi predmeti ili alat. Posle
upotrebe merilo treba dobro očistiti, i ovlaš
premazati uljem koje nema kiseline ili vazelin.

Dubinomeri
Dubinomeri se koriste za merenje dubine
rupa,stepenastih ispusta, dubina žlebova i sl.
Obični dubinomer,sastoji se iz lenjira, na kome se
nalazi milimetarska podela, i pokretnost dela sa
nonijus podelom I valjkom za kočenje. Izrađuju se
sa podelom nonijusa 1/10,1/20,1/50mm sa ili bez
mikropodesivača. Postupak očitavanja je potpuno
isti kao I kod pomičnih merila. Dubinomeri se
izrađuju za dužine merenja od 200, 250, 300 I
350mm. Postupak merenja dubinomerom je sledeći: Na
rub otvora čija se dubina želi izmeriti, postavi se
pokretni deo dubinomera (tako da ravno naleže)I
levom rukom se pridržava, zatim se desnom rukom
pažljivo spušta lenjir dok ne udari u dno otvora
ili ne dosegne graničnu dubinu, a pokretni deo
merila se fiksira pomoću vajka. Posle toga
dubinomer se vadi I očita proizvod izmerene dubine.

Visinomeri
Ako se na paralelnom crtalu nalazi milimetarska
podela sa nonijusom, takvo crtalo moze poslužiti i
za merenje visine, pa se zbog toga naziva merilo za
visine ili visinomer. Sastoje se iz postolja na
kome je čvrsto usađena letva – lenjir sa
milimetarskom podelom. Po lenjiru se pomera klizač
na kome se nalazi nonijus 1/20 ili 1/50mm. Pomični
kljun koji je sastavni deo klizača sa nonijusom,
može biti zašiljen u obliku igle, ili izrađen tako
da se na njega učvršćuje izmenljivi šiljak tj.
crtaća igla. Igle se oštre tj.bruse, samo sa gornje
strane,tako da vrh igle dodiruje poglogu na kojoj
leži visinomer u momentu kada se nonijus nalazi u
nultnom položaju. Kao i pomično merilo, visinomeri

[Type here]
5|Page

mogu imati mikropodesivač za fino podešavanje

nonijusa. Princip merenja nonijusom na visinomeru
potpuno je isti kao kod pomičnih merila. Ovi
visinomeri su zbog svoje tačnosti podesni ne samo
za ocrtavanje već I za merenje visina. Nedostatak
ovog visinomera je u tome što se pri ocrtavanju ili
merenju mora polaziti od multnog položaja nagore,
ili se u protivnom mora obaviti sabiranje i
oduzimanje od neke određene mere u odnosu na nulti
položaj. U poslednje vreme u primeni se nalaze
savremeniji – digitalni visinomeri kod kojih je
očitavanje merniih podataka vrši pomoću
elektronskog brojača.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE
Zadatak i značaj ocrtavanja i obeležavanja

Ocrtavanje i obeležavanje predstavljaju osnovnu

operaciju u tehnološkom procesu pojedinačne ili
maloserijske proizvodnje. U masovnoj proizvodnji
ova operacija se ne primenjuje zahvaljujući
upotrebi podesnih pribora za stezanje. Osnovni
zadatak ocrtavanja i obeležavanja sastoji se u tome
da se sa radioničnog crteža prenesu mere ili označe
mesta na delu koji treba obraditi. Kad se govori o
ocrtavanju i obeležavanju, treba uočiti izvesnu
razliku izmedju ova dva pojma. Pod ocrtavanjem se
podrazumeva premeravanje i nanošenje konturnih
linija koje ograničavaju ili određuju površinu koju
treba obraditi na predmetu. Međutim, pod
obeležavanjem podrazumeva se udaranje tački po
ocrtanim linijama ili u preseku.Ocrtavanje i
obeležavanje treba obaviti vrlo precizno, jer od
toga umnogome zavisi da li ce se postići potrebna
tačnost izrade određenog dela. Obeležene linije
služe za kontrolu, radi orjentacije pri ručnoj ili
mašinskoj obradi. Zbog toga u savremenim uslovima
proizvodnje postoji posebno zanimanje – obeležač,
koji se bave samo ocrtavanjem i obeležavanjem kako
bi ono bilo što uspešnije.

[Type here]
6|Page

4.2. Alat I pribor za ocrtavanje i obeležavanje

Da bi se obeležavanje i ocrtavanje izvelo pravilno
potreban je odgovarajući pribor i alat, i to: ploča
za ocrtavanje, igle za ocrtavanje,obeležače,
šestare, prizme, slova i brojeve i drugo. Osim
navedenog, za ocrtavanje i obeležavanje sulži alat
i pribor o kome je već bilo reči, kao na primer,
merni lenjiri i letve. Pomična merila, dubinomeri,
visinomeri, ugaonica sa osloncem I za centrisanje,
uglomeri, šabloni, mengele, čekići itd.
Ploče i stolovi za ocrtavanje
Ploče za ocrtavanje predstavljaju osnovu za
normalan rad. Izrađuju se od sivog liva S20(liveno
gvožđe)u raznim veličinama, zavisno od veličine
delova koji se ocrtavaju. Za manje delove koristi
se i ploče manjih dimenzija, a za delove srednjih
veličina ploče većih dimenzija. Gornja površina i
bočne strane su im vrlo glatke i ravne, dok je
donja površina u većini slučajeva,ojačana rebrima
radi sprečvanja ugiba. Materijal mora da
bude ,,umiren” demagnetisan. Ploča mora da bude u
vodoravnom položaju. Visina radne površine ploče,
odnosno stola podešena je prema, visini radnika, a
kreće se od 900 do 1200mm.
Igle i paralelna crtala
Igle služe za ocrtavanje linijia na metalnim
površinama. S obzirom na način pridržavanja igle za
vreme rada, razlikuju se: obične igle za
ocrtavanje,paralelno crtalo i merilo za visine
(visinomer).
- Obične igle za ocrtavanje: Izrađuju se od čelične
žice za opruge, prečnika oko 4mm, bez posebne
drške ili sa drškom. Igle mogu biti zaoštrene
samo sa jedne strane ili sa obe strane. Igle sa
dve vrha imaju jedan kraj prav, a drugi savijen
pod uglom od 90%.Ovaj savijeni vrh je naročito
podesan za precrtavanje I prenošenje dimenzija
otvora sa uzorka ili šablona. Vrh igle kojom se
ocrtava mora biti okaljen na potrebnu tvrdoću, da

[Type here]
7|Page

bi se njime što bolje zaprala površina koja se

ocrtava. Tupa igla ostavlja široke i netačne
linije. Ponekad se, radi produženja veka
trajanja, šiljak igle izrađuje od tvrdog metala.
Za glatke (obrađene) površine, koje se ne smeju
zaparati pri ocrtavanju, koriste se mesingane
igle, jer iza njih ostaje žut trag. Po
aluminijumskom limu najčešće se obeležava običnom
grafitnom olovkom.
- Držanje i vođenje igle. Iglu za ocrtavanje treba
držati u desnoj ruci, isto kao i olovku. Pri
povlačenju linija igla mora biti otklonjena od
lenjira pod uglom od 75 stepeni, tako da se vrh
igle vodi uz donju ivicu lenjira. Takođe igla
mora biti i nagnuta prema pravcu povlačenja, koji
je označen strelicom pod uglom od 75*. Ovi uglovi
se ne smeju menjati u toku povlačenja linija,jer
linije neće biti paralelne sa lenjirom.Igla se sa
ovako prislonjenim vrhom uz prislonjenu ivicu
lenjira mora vući, a ne gurati.Lenjir mora
sigurno i čvrsto ležati na površini dela koji se
ocrtava. Pre nego što se pristupi povlačenju
linija, treba označiti mere tj.izvršiti
razmeravanje površine koja se ocrtava. Razmeranje
neće biti tačno ako se merni lenjir prisloni uz
površinu dela i pomoću igle prenosi podela sa
lenjira na površinu. Razmeranje je tačnije ako se
mere naznače uvek od osnovne ivice dela. Lenjir
se svaki put pomakne i namesti na potrebnu meru u
odnosu na njihovu ivicu, a zatim povlačenjem igle
uz čeone ivice lenjira ocrtava linija. Vrh igle
mora da bude uz donju čeonu ivicu lenjira.Ako vrh
igle naleže na gornju ivicu lenjira ne može se
dobiti tačno razmeravanje. Na manjim pločama,
paralelne liniije se ocrtavaju pomoću ugaonika sa
osloncem, a na velikim pločama pomoću lenjira.
Pri ocrtavanju lenjirom razmerava se na dva
kraja, da bi se dobile međusobno paralelne
linije.
Paralelno crtalo – Osim obične igle za ocrtavanje,
koja se pri radu drži u ruci, postoji poseban držač
ili stalak za igle koji se naziva paralelno crtalo.
Služi za povlačenje paralelnih linija. Njegovo

[Type here]
8|Page

postolje treba da bude na ploči za ocrtavanje zajedno

sa predmetom koji se obeležava, s tim što površina
koji se ocrtava leži normalno na površinu podloge.
Postoje obično i univerzalno paralelno crtalo. Obično
paralelno crtalo sastoji se iz prizmatičnog ili
okruglog postolja u koje je čvrsto usađen noseći
stub. Po stubu klizi nosač igle koji se može
učvrstiti u proizvoljnom položaju pomoću vijka. Igla
se postavlja u odgovarajući položaj opuštanjem i
pritezanjem vijka. Univerzalno paralelno crtalo
razlikuje se od običnog time što se noseći stub može
zaokretati oko ose priteznog vijka. Uz paralelno
crtalo ovog tipa, potrebno je imati lenjir sa
milimetarskom podelom. Lenjir se učvršćuje u stalku
pomoću pritezajnog vijka tako da nulti podeljak leži
na ravnoj podlozi. Ocrtavanje se vrši privlačenjem
stalka ka sebi. I ovde važi pravilo da se igla mora
vući, a ne gurati. U slučajevima kada se ocrtavaju
manji delovi, lakše je povlačiti predmet nego
paralelno crtalo. Limove i neke druge tanje predmete
treba za vreme ocrtavanja prisloniti uz prizmu ili
neku ploču pravougaone i ravne površine, kako bi
površina koja se ocrtava bila normalna na podlogu.
Merilo za visine (Visinomer) – Ako se na paralelnom
crtalu nalazi milimetarska podela sa nonijusom,takvo
crtalo može poslužiti i za merenje visine,pa se zbog
toga naziva merilo za visine ili visinomer. U tom
slučaju nije potreban pomoćni lenjir.
Obeležači
Obeležač ili tačkaš služi za obeležavanje prethodno
ocrtaniih linija da se one ne bi obrisale za vreme
rada, zatim za obeležavanje mesta gde treba bušiti
rupe.Obeležači se izađuju od alatnog čelika. Telo
obeležača može biti okruglo, šestostrano ili
osmostrano. Glava obeležača je konična, vrh brušen a
okaljen na potrebnu tvrdoću, dok su ostale površine
premazane crnim lakom. Okruglim obeležačima telo može
biti biti nareckano. Vrh obeležača može biti naoštren
pod uglom od 75* ili 90*. Pri radu, obeležač držimo
levom rukom sa naslonjenom šakom I malim prstom na
podlozi ili površini koje se obeležava. Obeležač se
postavlja koso na liniju,tako da je moguće postaviti

[Type here]
9|Page

vrh šiljka, na ocrtanu liniju ili presek linija.

Zatim se obeležač ispravi u vertikalni položaj I
laganim udarcem čekićem po glavi obeležača izvrši se
obeležavanje.
Za preciznije obeležaavanje linija ili središta
koristi se obeležač sa pokretnim uveličavajućim
staklom. Staklo je prečnika 12mm, a uvećava tri puta.
Osim do sada opisanih standardnih obeležača, radi
povećanja produktivnosti I tačnijeg rada, koriste se
mehanički I električni obeležači. Ponekad se radi
olakšanja rada koriste posebne vrste obeležača. Na
primer, za određivanje stedišta valjka ili nekog
drugog okruglog komada bez prethodnog
obeležavanja,njegovog položaja, služi zvono za
centiranje. Sa čeone strane valjaka postavi se zvono
sa obeležačem. Udarcem čekića po čelu obeležača
dobija se tačka u središtu valjka. Da bi tačka bila u
centru valjka, potrebno je da osa zvona leži u osi
valjka. Ako je potrebno kontrolisati položaj izbušene
rupe, onda se koristi tzv. kontrolni obeležač. Ovaj
obeležač utiskujući tačku istovremeno obeležava I
kontrolni venac u kome izbušena rupa treba da zauzme
položaj koncentričnog kruga. Za prenošenje položaja
rupa sa izbušenog na neizbušeni deo koristi se vođeni
obeležač sa vrhom od 90*. Prečnik vođenog dela mora
odgovarati prečniku rupe. Ovaj obeležač najviše se
pri zakivanju. Pri obeležavanju središta rupa, na
primer pri izradi proreza bušenjem, postupak se može
ubrzati upotrebom dvojnog obeležača. Prečnik burgije
mora odgovarati razmaku. Pri radu ovim obeležačom
uvek se jedan vrh nalazi u vec obeleženoj tački, tako
da je rastojanje između tački uvek jednako.

Šestari za ocrtavanje
Za ocrtavanje krugova, kružnih linija I lukova, ili
za deobe kruga, koristi se šestari za ocrtavanje.
Radi postizanja što tačnijeg rada izrađuju se šestari
ratnih konstrukcija. Imamo obične šiljaste šestare,
šestar sa lukom koji služi za učvršćivanje krakova,
šestar sa nepokretnim ili pokretnim šiljcima i šestar

[Type here]
10 | P a g e

sa oprugom koji može fino da se podešava. Za sve njih

važi pravilo da vrhovi moraju biti zaoštreni tako da
su iste dužine I da se dodiruju. Šestari se izrađuju
od odgovarajućeg alatnog čelika, vrhovi kale na
potrebnu tvrdoću.Pošto se odredi središte kruga,
pristupa se podešavanju otvora šestara prema
poluprečniku kruga, koristeći mernu traku ili merni
lenjir. Zatim se ocrtavaju dva kratka luka I
kontroliše njihovo rastojanje pomoću mernog lenjira.
Merna ivica lenjira mora da prolazi kroz središte
kruga, jer u protivnom merenje neće biti tačno. Onda
se ocrta krug.
Pri upotrebi, šestar treba držati iznad zgloba, ne za
krakove, kako se oni ne bi pomerali. Za vreme
ocrtavanja pritiskuje se na krak šestara, koji se
nalazi u centru tako da ne bi izašao iz središta. Ako
pritisak na krak nije bio dovoljan, onda će šestar
iskočiti. Ukoliko je obeležena tačka u središtu
velika opet se ne dobija tačan krug, jer se vrh
šestara u tački “šeta”. Za ocrtavanje krugova većeg
prečnika koriste se šestar sa paralelnim krakacima
ili tzv. šipkasti šestar. Sastoji se iz letve ili
šipke na kojoj se nalazi milimetarska podela. Po
šipki se kreću klizači sa izmenljivim iglama. Na
klizačima se nalazi nonijus 1/10mm, koji omogućava
direktno podešavanje željenog otvora šestara. Za fino
podešavanje otvora šestara koriste se mikropodesivač,
kao na pomičnom merilu.
Prizme
Prizme su pomoćni pribor koji se koristi pri
ocrtavanju,obradi I kontroli mašinskih delova. Prizme
se najčešće koriste kao oslonac pri ocrtavanju ili
brušenju cilindričnih delova. Imamo tri osnovna tipa
prizmi. Prizme mogu biti sa jednim žlebom, sa 4 žleba
ili sa dva žreba i uzengijom koji služi za pritezanje
cilindričnih delova u žlebu prizme. Prizme se
izrađuju od sivog liva ili čelika, sa tačnim i
glatkim površinama. Spoljnje površine su međusobno
pravougaone i paralelne. Radne, tj.naležne, kao i
ostale površine se bruse.
Slova i brojevi

[Type here]
11 | P a g e

Slova i brojevi služe za ispisivanje naziva, oznaka i

slično. Izrađuju se u garniturama od specijalnog
čelika, u obliku šipki kvadratnog proseka. Na čeonoj
strani šipke izrađen je po jedan broj, odnosno slovo.
Izrađuju se u garnituri I to brojevi po deset komada,
a slova po 27. Brojevi i slova moraju biti okaljeni
na potrebnu tvrdoću, tako da se ne bi oštetili
prilikom utiskivanja. Utiskivanje slova, osnosno
brojeva, u tvrde materijale, a naročito u kaljene
delove, nije dozvoljeno. Postupak utiskivanja se vrši
tako što najpre se na površini ocrtaju dovoljno
vidljive linije, tzv.mreže koje služe za određivanje,
međusobnog rastojanja, između slova, odnosvno
brojeva. Zatim se utiskivač postavi koso na liniju,
nagnuto od sebe, tako da linija polovi slovo, a zatim
se ispravi u vertikalni položaj i laganim udarcem po
čelu utisne. Ako je utiskivač postavljen pravilno,
onda se slovo utisne ravnomerno jačim udarcem čekića.
Ako utiskivač ne stoji potpuno normalno onda se ne
postiže ravnomerno utiskivanje, već će jedna stran
biti utisnuta dublje, a druga pliće. Kada je potrebno
ispisati više oznaka I slično, onda se rad može
olkašati upotrebom posebnog šablona od lima u kome su
napravljeni otvori veličine utiskivača.
Pomoćni pribor za ocrtavanje
U pomoćni pribor za ocrtavanje i obležavanje spadaju
ugaona ploča i podmetač – stalak sa vijkom. Na
ugaonoj ploči nalaze se uzdužni prorezi. Prorezi na
vertikalnoj površini ugaonika služe za učvršćivanje
obratka pomoću vijka ili svornjaka, a na
horizantalnoj površini za učvršćivanje ugaonika za
crtaću ploču. Ugaone ploče se izrađuju od sivog liva
sa tačno obrađenim radnim površinama. Stalak sa
vijkom služi kao oslonac ili podupirač obratku pri
crtanju.
Priprema površine za ocrtavanje
Pre ocrtavanja i obeležavanja potrebno je izvršiti
pripremu. Priprema se sastoji u čišćenju površine i
evenutalnom poravnjanju dveju stranica koje će
služiti kao osnovica (baza) za ocrtavanje paralelnih
linija. Površine koje treba ocrtati, prethodno treba
očistiti od rđe, ostatka od predhodne obrade,
[Type here]
12 | P a g e

masnoće, i drugih nečistoća. Čišćenje se izvodi

pomoću čelične četke, grebača,turpije,brusnog platna
i tome slično. Grublje površine se najčešće čiste
peskarenjem (pomoću mlaza peska). Posle čišćenja
premazuje se ili boji očišćenja površina da bi se
ocrtane linije bolje videle. U ovu svrhu koriste se
rastvor od plavog kamena, kreda, boje ili lak. U
praksi se najćešće koristi plavog kamena, jer on daje
lepu bakarnu boju na koju se mogu izvršiti veoma
precizna ocrtavanja. Taj rastvor se dobija
stavljanjem sitnog plavog kamena u vodu da se
rastvori. Rastvor se nanosi na očišćenju površinu,
sasvim tanko i ravnomerno četkicom ili krpom
pričvršćenom na drvenom štapu. U nedostatku gotovog
rastvora,premazivanje se može izvesti trljanjem
komadom plavog kamena po navlaženoj površini. Ako je
površina masna, onda se za neće hvatati rastvor. Za
obeležavanje grubih (neobrađenih)površina gde se ne
zahteva gde se ne podrazumeva naročita preciznost
koristi se uglavnom bela kreda ili rastvor krede u
vodi ili terpentinu. Velike površine se premazuju
kredom, samo na onim mestima gde treba izvršiti
ocrtavanje.
Postupak ocrtavanja i obeležavanja
Kada su završene sve potrebne pripremne radnje,
tj.kad je pripremljena površina i potrebni alat i
pribor, onda se pristupa ocrtavanju i obeležavanju.
Postupak ocrtavanja zavisi od toga kako se ono
izvodi. Postoji više načia ocrtavanja, od kojih su
najvažniji:
- Ocrtavanje i obeležavanje sa crteža,
- Ocrtavanje pomoću šablona,
- Ocrtavanje po uzorku,
- Ocrtavanje pomoću projektora.
Ocrtavanje i obeležavanje sa crteža
Ovo je jedan od načina koji se u praksi najčešće
koristi. Radnik koji izvodi posao, čita na crtežu
određene mere i prenosi ih pomoću merila i pribora za
ocrtavanje na sam predmet. Vrlo je pogrešno kote
(mere) prenositi sa crteža. Sa crteža se čitaju, a
pomoću merila se prenose. Postupak ocrtavanja i

[Type here]
13 | P a g e

obeležavanja sa crteža; Najpre se na limu ocrtaju sve

paralelne linije od osnovice. Posle toga obeleži se
secište linija za krugove I lukove pomoću obeležača,
a zatim ocrtavaju svi krugovi, lukovi, I zaobljenja
pomoću šestara. Krug za šestougaonik deli se odmah
dok je otvor šestara promenjen.Posle toga povežu se
ostale paralelne linije, ocrta trougao, uzdužni žleb
I šestougaonik.Kad je dobije potpuni oblik,onda se
pomoću obeležača lagano obeležeg glavne (konturne)
linije, tako da se ne bi obrisale za vreme rada. Pri
obeležavanju linija treba voditi računa o ranije
pomenutim upustvima. U slučaju kada su površine
naleganja u neobrađenom stanju, onda se predhodno
povuče linija ili simetrala koja služi kao osnovica
za dalje ocrtavanje.
Ocrtavanje pomoću šablona
Za ocrtavanje većeg broja istih delova upotrebljavaju
se limeni šabloni. Šabloni se izrađuju od
mesinganog,pocikovanog, ili čeličnog lima, debljine
0,5-1mm. Pri octavanju šablon se položi na
pripremljenu površinu I povlačenjem crtaće igle oko
šablona izvrši se ocrtavanje. Pri ocrtavanju se ne
sme dozvoliti da šablon pomakne, jer se neće postići
tačno ocrtavanje. Veoma važan faktor jeste pravilno
iskorišćavanje materijala koji je stavljen na
raspolaganje. Ovaj momenat se nikada ne sme izgubiti
iz vida, jer se uštedom materijala može znatno
uštedeti na cenu porizvoda. Nije redak slučaj da se
ocrtavanje započne sa sredine umesto od kraja tako da
se ostatak materijala može iskoristiti za nešto
drugo. To je naročito važno pri krojenju iz tabeli
lima ili većih komada.
Ocrtavaje po uzorku
Ovaj postupak ocrtavanja javlja se u pojedinačnoj
proizvodnji u slučaju da neki deo treba obraditi
prema gotovom delu – uzorku. Postupak ocrtavanjaje
identičan sa ocrtavanjem po šablonu. Kod ovog
postupka gotov deo služi kao šablon.
Oštrenje alata za ocrtavanje i obeležavanje
Oštrenje alata vrši se posle izrade i termičke obrade
novih alata ili posle zatupljenja pri upotrebi.
[Type here]
14 | P a g e

Oštrenje se vrši na mašni za brušenje (oštrenja)

pomoću tocila.
Brusilice za ručno oštrenje alata
Ove brusilice služe za oštrenje jednostavnijeg
alata(pribor za ocrtavanje I
obeležavanje,sekači,burgije,probojci,grebači,raznni
noževi za struganje,rendisanje itd.). Oštrenje se
obavlja ručno što znači da kvalitet oštrenja zavisi
od uvežbanosti i iskustva radnika koji vrši oštrenje.
Obična brusilica za oštrenje alata sastoji se od
postolja sa strugom,nakome se nalazi elektromotor,sa
produženim vratilom koje služi kao radno vreteno za
postavljanje tocila.Radno vreteno je učvršćeno u
ležištima koja omogućavaju veliki broj obrtaja
tocila(za ovaj tip mašine 2800* u min). Tocila su
zaštićena oklopom. Ispred tocila nalaze se oslonci za
alat koji se brusi. Oni se mogu primicati I odmicati
od tocila na potrebno odstojanje. Za donji deo oklopa
pičvršćen je levak za odvođenje strugotine I odpadnih
zrna. Uključivanje I isključivanje brusilice vrši se
pritiskom na dugme. Na brušilice za ručno oštrenje
alata postavljaju se koturasta tocila određenih
dimenzija, u zavisnosti od veličine brusilice I
prečnika radnog vretena. Tocilo se navlači na vreteno
i učvršćuje između dve prirubnice pomoću vijka I
navrtke. Između prirubnice i tocila stavljaju se
prstenovi od gume,kože ili kartona. Prečnik
prirubnice mora da bude jednak najmanje jednoj
trećini prečnika tocila.
Pre nego što se pristupi oštrenju alata, treba
voditi računa o izboru tocila. Ovo je važno zbog toga
što se ne mogu ja jednom tocilu oštriti alati od bilo
kog materijala. Za svaki materijal je propisana
određena vrsta tocila.
Postupak pri ručnom oštrenju alata
I pored toga što svaki alat iziskuje izvesne
specifičnosti u postupku oštrenja, ipak se za sve
njih mogu izvući neka zajednička pravila oštrenja.
1.Za vreme oštrenja ne treba stajati u ravni
tocila, već sa strane.To je potrebno jer postoji
mogućnost ozlede u slučaju da se tocilo slomi.
[Type here]
15 | P a g e

2.Pre brušenja obavezno treba stavite zaštitne

naočare. Ako se radi bez zaštitniih naočara,
postoji mogućnost da se povrede oči.
3.Pre brušenja treba primaknuti oslonac što bliže
tocilu tako da razmak između tocila i oslonca ne
bude veći od 2 do 3mm. Ukoliko se na zaštitnom
oklopu nalazi zaštitno staklo tada nisu potrebne
zaštitne naočare.Ako je razmak između oslonca I
tocila veći od dozvoljenog, može doći do
uvlačenja alata te tako izazvati teške posledice.
Pri radu na brusilici mora se imati zaštitni
oklop.
4.Ne sme se previše pritiskati alat koji se oštri,
jer pritiskom alata na tocilo ne povećava se
efekat oštrenja. Naprotiv, samo može nastati jako
zagrevanje sečiva i njegovo oštećenje. Isto tako,
ne sme se udarati po tocilu, ili dodirivati
tocilo rukom za vreme rada. Tokom oštrenja alat
treba češće hladiti vodom ili emulzijom. Svaki
alat koji se oštri zahteva poseban postupak
oštrenja,to znači I posebno uvežbavanje da bi se
stekla navika i veština.
Igle za ocrtavanje i obeležači se oštre na vrlo
sličan način- Levom rukom, oslonjen na naslon
brusilice pridržava se igla bliže vrhu,a desnom
rukom drugi kraj igle. Zatim se igla prinosi sa
strane tocilu pod uglom od oko 5* u odnosu na njenu
ravan. U momentu kad igla dodirne tocilo, treba je
okrenuti u smeru strelice. Pre nego što se prestane
okretati igla, ona se mora malo odmaknuti od tocila
da bi se prsti pripremili za novi zaokret igle.
Zatim se u istom položaju primiče uz tocilo I
okreće. Ovo se ponavlja sve dok se ne dobije
pravilno naoštren vrh igle. Ako se igla ne bi
okretala,njena površina ne bi bila obla. Na isti
način se oštre i obeležači, samo što se on drži pod
uglom od 30*, odnosno 45*, što zavisi od toga da li
se oštri obeležač za obeležavanje pri ocrtavanju
(ugao vrha do 60*),ili za obeležavanje pri brusenju
(ugao vrha od 90*). Pored toga, zbog manje dodirne
površine, obeležač se može oštrti sa strane ili
čeone strane tocila, ukoliko nije istrošeno. Tokom
oštrenja i iglu i obeležač treba češće hladiti.

[Type here]
16 | P a g e

Turpijanje

Primena postupka
Pod turpijanjem se podrazumeva ručna ili mašinska
obrada delova skidanjem strugotine pomoću alata
koji se naziva turpija. Nekada je ručno turpijanje
predstavljalo osnovnu operaciju pri oblikovanju i
izradi i jednostavnih i složenih delova. Međutim,
danas, u savremenom industrijskom procesu
proizvodnje, ručno turpijanje gubi svoju važnost,
jer je fizički naporno i zamorno a uz to veoma
sporo kao način obrade. Zbog toga se savremena
industrijska proizvodnja bazira uglavnom na
mašinskoj obradi, dok se ručno turpijanje
primenjuje kao jedan vid dorade. To znači da
turpijanje u fabričko proizvidnji predstavlja više
pomoćni način obrađivanja,koji dopunjuje pretežno
mašinsku obradu.
Turpijanje se koristi pri izradi i montaži raznih
delova, tj.pri međusobnom upisivanju delova, izradi
raznih zaobljenja i složenih površina, ili pri
skidanju oštrih ivica itd. Za neka zanimanja kao
npr. za bravarsko i alatničarsko , turpijanje je
jedna od osnovnih operacija koja se mora dobro
savladati. U protivnom, ona najvažnija, zvršna,
faza pri izrade delova neće biti uspešno izvedena.
Ne treba izgubiti iz vida da je ručno turpijanje
veština za koju treba imati smisla i mnogo
strpljenja. Veština turpijanja se ne može naučiti
posmatranjem ili učenjem iz knjige, već se to
potiže strpljivim praktičnim vežbanjem tokom
radioničke nastave.
Vrste i oblici turpijanja
Sve turpije mogu da se podele na ručne i mašinske.
Ručne turpije su osnovni alat za turpijanje na kome
se nalazi veliki broj zuba. Turpije se izgrađuju od
alatnog čelika, i to od ugljeničnog i legiranog.

[Type here]
17 | P a g e

Elementi turpije jesu telo turpije, a kome su

izrađeni zubi i usadni deo koji služi za
nasađivanje drške. Kao nazivna dužina, uzima se
dužina tela. Zubi turpije mogu biti izrađeni
utiskivanjem ili rezanjem tj. skidanjem strugotine.
Telo turpije mora biti kaljeno, tako da zubi posle
termičke obrade imaju odgovarajuću tvrdoću.
Ručne turpije se mogu podeliti na:
1.Prema nameni
2.Prema obliku preseka
3.Prema obliku sečiva
4.I prema broju naseka

Podela turpija prema nameni

Prema nameni turpije se mogu podeliti na
bravarske,precizne, graverske turpije I rašpe.
Bravarske ili radioničke turpije služe za grubu
obradu metala. Precizne ili igličaste služe za finu
obradu metala,naročito pri izradi malih I preciznih
proreza. Graverske (rezbarske) upotrebljavaju graveri
pri izradi raznih gravura ili alatničari prilikom
izrade raznih složenih alata. Rašpe su turpije koje
služe za obradu mekih metala i ne metala (drvo,
koža,veštačke mase itd).
Podela turpija prema obliku preseka
Telo turpije može imati različite preseke, koji se
biraju u zavisnosti od oblika obrađivane površine.
Najčešće upotrebljavani preseci bravarskih turpija;
pravougaoni ili pljosnati, kvadratni, trouglasti,
okrugli, poluokrugli, pljosnato-
poluokrugli,sabljasti, polusabljasti, nožasti,ovalni
I srčasti. Kod većine turpija,poprečni presek se
smanjuje prema vrhu turpije. Veličine turpija su
standardizovane.
Gravarske(kašikaste)se znatno razlikuju od preciznih
turpija, jer imaju nasek sa obe strane. To su turpije
bez usadnog dela, koji može biti ravan ili savijen.
Dužina radnog dela ovih turpija je znatno manja od
preciznih turpija, a nasek se nalazi samo na onim

[Type here]
18 | P a g e

površinama poprečnog preseka na kojima se nalaze

crtice. Ove turpije nisu standardizovane.
Podela turpija prema obliku sečiva
Prema obliku sečiva ili naseka, sve turpije se mogu
podeliti na:
- Turpije sa jednostrukim nasekom,
- Turpije sa dvostrukim nasekom,
- Turpije sa rašpa-nasekom.
Jednostruki nasek može biti izrađen sa ravnim zubima,
kosim zubima, lučnim zubima ili cik-cak zubima.
Ravni,kosi i lučni zubi izrađuju se na ravnim
površinama turpije, dok se cik-cak zubi izrađuju se
na oblim površinama, na primer na okruglim,
poluokruglim, ovalnim itd.
Ravni odnosno kosi zubi mogu biti isprekidani uzanim
krivudavim žlebovima koji služe za lomljenje
strugotine. Kosi i lučni oblik zuba olakšava
odvođenje strugotine u stranu. Turpije sa
ravnim,kosim i lučnim zubima koriste se uglavnom za
obradu mekih metala (olovo, kalaj, cink, bakar,
aluminijum), jer se kod ovog naseka međuzublje ne
napuni tako brzo strugotinom. Jednostruki kosi nasek
se izrađuje najčešće na trouglastim ili pravougaonim
turpijama za oštrenje testera za drvo. Ovaj nasek se
izrađuje pod uglom od 50* u odnosu na uzdužnu osu
turpije.
Dvostruki nasek se najviše primenjuje jer se
upotrebljava za obradu čelika, sivog liva i mesinga.
Sastoji se iz dva reda unakrsnih zuba. Kod turpija
unakrsnim zubima donji deo zuba usmeren je od leve
gornje strane ka desnoj donjoj - donji nasek, ako je
turpija u vertikalnom položaju prema posmatraču, a
gornji zubi imaju pravac od leve donje strane ka
desnoj gornjoj strani – gornji nasek. Donji nasek
zaklapa ugao od 50* u odnosu turpije, a gornji nasek
zaklapa ugao od 70*.Zubi turpije usled različitih
uglova naseka nisu u liniji,već unekoliko pomaknuti
tako da sledeći zub uvek skida materijal koji je
ostao iza predhodnog zuba. Kada bi zubi ležali u

[Type here]
19 | P a g e

jednoj liniji, jedan iza drugog, onda bi na površini

koja se obrađuje nastale brazde(zarezi).
Unakrsni nasek se izrađuje na bravarskim, preciznim i
graverskim turpijama svih preseka.
Rašpa – nasek imaju turpije koje služe za obradu
drveta, kože I drugih mekih materijala. Ovaj nasek
karakterišu pojedinačno istaknuti zubi u vidu vrhova
koju poređani u šah – poretku.Takvi zubi više kidaju
nego što režu materijal.
Podela turpija prema broju naseka
Bravarske turpije delimo prema broju naseka u 6
grupa. Finoća naseka obeležena je brojevima tako da
je: O- vrlo grub nasek, 1- grubi nasek, 2-
poligrubi,3-polu-fini,4-fini,I 5 – vrlo fini. Pri
unakrsnom nasecanju za broj naseka merodovan je samo
gornji nasek.

Rezanje navoja
Pojam i svrha rezanja navoja
Navoj se izrađuje u cilju spajanja delova vijcima i
navrtkama. To je najrasprostranjenije razdvojivo
spajanje delova koji se, kad god treba, mogu lako i
brzo bez oštećenja razdvojiti. Vijci imaju spoljašnji
navoj a navrtke unutrašnji. Kad se vijci I navrtke
upotrebljavaju kao spregnuti delovi, tada profili
njihovih navoja moraju odgovarati jedno drugom.
Navoji se mogu izrađivati na više načina: struganjem,
glodanjem, brušenjem, valjanjem, ručnim ili
mašinskim.

[Type here]