Broj metode:30

MERENJE ELEKTRIČNE OTPORNOSTI

Datum izdavanja:07.05.2010.
PROVODNIKA
Strana: 1/4

1. SVRHA

Ovom metodom definiše se merenje električne otpornosti provodnika izolovanih provodnika i kablova.

2. PRIMENA

Metoda se primenjuje u laboratorijskoj kontroli izolovanih provodnika i kablova.

3. REFERENTNA DOKUMENTA

3.1 SRPS EN.50395 Metode električnog ispitivanja za niskonaponske energetske kablove

3.2 SRPS EN 60228 Elektroenergetika - Provodnici za energetske kablove i izolovane provodnike

4. DEFINICIJE

Otpor provodnika - odnos napona na krajevima jednog provodnika i jačine električne struje koja kroz njega
protiče.

5. METODA

5.1 Merni pribor

 Uređaj za merenje električne otpornosti, sa greškom od najviše  (20/00 od merne vrednosti +

5m), Vitstonov most,(Wheatstone bridge type 2205), prema slici 1.
 Izvor jednosmerne struje.
 Termometar.

Slika 1 Vitstonov most

1. Kabel mrežnog napajanja

2. Metalni mostić na klemama Radd
3. Galvanometar
4. Zavrtanj za podešavanje kazaljke
5. Prekidač galvanometra G (input)
6. Prekidač B (Wh)
7. Potenciometar SENS
8. Prekidač G
9. Potenciometar ZERO
10. Uzorak
11. Merne makazeze
12. Ispravljač DC POWER SUPPLY
13. Prekidač POWER na ispravljaču
14. Dekade Rdcc
15. Dekada Rn, Ra
16. Dekada Rv
17. Kleme Rx(TH)
18. Kleme Rx(WH)
19. Kleme ispravljača (12)
20. Kleme Radd
21. Kleme B(TH)
22. Kleme B(WH)

5.2. Priprema uzoraka

Za ispitivanje se uzima uzorak izolovanog provodnika ili kabela dužine najmanje 1.4 m.

5.3. Priprema za isptivanje

 Broj metode:
MERENJE ELEKTRIČNE OTPORNOSTI
Datum izdavanja:07.05.2010.
PROVODNIKA
Strana:2/4

1. Ispitni primerci za merenje električne otpornosti moraju odležati u ispitnoj prostoriji na umerenoj i
stalnoj temperaturi najmanje 12 h pre početka ispitivanja.
2. Električna otpornost se meri na svim provodnicima ispitnog uzorka.
3. Krajevi ispitnog uzorka moraju biti očišćeni od svih elemenata konstrukcije koji se nalaze iznad
provodnika.
4. Za vreme merenja provodnik mora biti dobro zategnut.
5. Uređaj za razapinjanje je podešen na dužinu od 1m, odnosno rastojanje naponskih stezaljki je 1m.
6. Uravnoteženje mernog mosta treba vršiti brzo da nebi došlo do grejanja ispitnog uzorka. Naročito je
ovo važno kod malih preseka.
7. Kada merimo el. otpor Cu užeta njegova površina mora biti čista glatka i sjajna. Ako je uzorak
zamašćen treba ga oprati trhloretilenom ili benzinom.
8. Prilikom merenja el. otpora fleksibilnih Cu užadi kalaisanih ili ne kalaisanih uže treba osloniti na
plastični nosač koji se nalazi na sredini uređaja za razapinjanje. Uže treba učvrstiti prvo na jedan
kraj strujnih stezaljki, zatim na drugi kraj, a na kraju treba pritegnuti naponske stezaljke, ali pažljivo
da se ne oštete žice užeta.
9. Kada se meri el. otpor Al užadi okruglog a pogotovu sektorskog preseka treba obratiti veliku pažnju
na čistoći užeta. Krajevi uzorka u dužini od 20 cm potapaju se blagi rastvor NaOH (0.1N), radi
skidanja masnoće, do intenzivne pojave mehurića (15 - 30 sekundi). Uzorak se vadi, cedi se i zatim
se krajevi uzorka potapaju u blagi rastvor HCL (1N), radi odstranjivanja oksida, do intenzivne pojave
mehurića. Zatim se uzorak cedi pa se onda potapa u 96% alkohol radi odstranjivanja ostataka
kiseline i radi bržeg sušenja. Posle toga uzorak se obriše čistom suvom krpom. Merenje treba vršiti
za tri položaja užeta. Uže pomeramo oko svoje ose ili po dužini. Za razne položaje užeta, ako je
priprema dobro obavljena, rezultati nesmeju da se razlikuju za više od  0.5%. Ukoliko se razlikuju,
ponoviti tretiranje u rastvoru HCL. Kod ovog merenja je naročito važno da stezaljke budu dobro
stegnute. Merenje treba vršiti neposredno posle pranja uzorka.

5.4. Postupak ispitivanja

10. 5.4.1 Merenje otpornosti jednosmernom strujom (1 μΩ do 100 Ω)

11. Priključiti kabel mrežnog napajanja i proveriti da li je uzemljenje korektno.

12. Povezati obe kleme "Radd" metalnim mostićem.
13. Proveriti da li je kazaljka galvanometra na nuli. Ako nije, podesiti mehanički
14. Prekidač galvanometra "G" stavititi u položaj "INT".
15. Prekidač B (Wh) stavititi u položaj "EXT".
16. Odabrati merno područje odnosom Rn/Rv.
17. Izvršiti elektronsko podešavanje galvanometra na nulu.
A. Potenciometar galvanometra "SENS" okrenuti u položaj "ZERO".
B. Prekidač "G" prebaciti u desni položaj.
C. Potenciometrom galvanometra "ZERO" podesiti kazaljku galvanometra na nulu.
D. Vratiti prekidač "G" u srednji položaj.
8. Stavititi uzorak u merne makaze.
9. Podesiti Rdec na očekivanu vrednost.
10. Potenciometar galvanometra "SENS" staviti u peti položaj (najveća osetljivost).
11. Prekidačem "POWER", na ispravljaču, uključiti "most" na izvor jednosmernog napona.
12. Levom rukom držati taster "G" u levom položaju, a desnom pomoću Rdec doterati galvanometar na
nulu i očitati Rdec.
13. Vrednost Rx izračunati prema formuli:

(Ω)

gde je R dec očitana vrednost sa dekada Rdcc (14)

Rn i Rv očitane vrednost sa dekada (15) i (16)

14. Skinuti uzorak sa mernih makaza.

 Broj metode:
MERENJE ELEKTRIČNE OTPORNOSTI
Datum izdavanja:07.05.2010.
PROVODNIKA
Strana:3/4

15. Isključiti kabel mrežnog napajanja ispravljača.

5.4.2 Merenje otpornosti jednosmernom strujom (1 Ω do 11 MΩ)

1. Priključiti kabel mrežnog napajanja i proveriti da li je uzemljenje korektno.

2. Povezati kratko obe kleme "Radd" metalnim mostićem.
3. Podesiti mehanički kazaljku galvanometra na nulu.
4. Prekidač galvanometra "G" stavititi u položaj "INT".
5. Prekidač "B (Wh)" stavititi u položaj "EXT".
6. Odabrati merno područje odnosom Ra/Rv.
7. Izvršiti elektronsko podešavanje galvanometra na nulu.
A. Potenciometar galvanometra "SENS" okrenuti u položaj "ZERO".
B. Prekidač "G" prebaciti u desni položaj.
C. Potenciometrom galvanometra "ZERO" podesiti kazaljku galvanometra na nulu.
D. Vratiti prekidač "G" u srednji položaj.
UPOZORENJE: Podešavanje pod tačkom 8. izvršiti posle svake promena odnosa Ra/Rv.
9. Stavititi uzorak u merne makaze.
10. Podesiti Rdec na očekivanu vrednost.
11. Potenciometar galvanometra "SENS" staviti u prvi položaj (najmanja osetljivost).
12. Prekidačem na ispravljaču priključi "most" na izvor jednosmernog napona.
13. Levom rukom drži taster "G" u levom položaju, a desnom pomoću Rdec doteraj galvanometar na
nulu.
14. Pusti taster "G" i galvanometar će biti isključen.
15. Prekidačem "PONJER", na ispravljaču uključiti "most" na izvor jednosmernog napona.
16. Povećavati osetljivost galvanometra pomoću potenciometra "SENS" do najveće osetljivosti (peti
položaj). Pri svakom novom položaju potenciometra "SENS", ponavljati korake od tačke 12. do 15.
17. Kada se pri najvećoj osetljivosti pomoću Rdec dovede kazaljka galvanometra na nulu očitaj Rdec.
18. Vrednost Rx izračunati prema formuli:

(Ω)

19. Okreni potenciometar galvanometra "SENS" na prvi položaj. (najmnja osetljivost).

20. Skini uzorak sa mernih makaza.
21. Isključiti kabel mrežnog napajanja ispravljača.
5.5. Izračunavanje

Izmerena vrednost otpornosti se daje u /km na temperaturi od 20C. Ako se pri merenju temperatura
razlikuje od 20C, a dužina pri merenju nije 1km, vrši se preračunavanje izmerene vrednosti R t na
referentnu temperaturu (20C) i referentnu dužinu (1km) prema obrascu:

gde je:
R20 - električna otpornost na 20C; /km ,
Rt - izmerena električna otpornost provodnika dužine L pri temperaturi t; ,
Kt - temperaturni korekcioni faktor za električnu otpornost za temperaturu t,
L - dužina ispitnog uzorka; m,
t - temperatura provodnika u vreme merenja C .
Temperaturni korekcioni faktor, Kt, za gole i metalom prevučene bakarne provodnike je:

Temperaturni korekcioni faktor za provodnike od aluminijuma ili legure aluminijuma, gole ili metalom
prevučene ili sa metalnom košuljom je:
 Broj metode:
MERENJE ELEKTRIČNE OTPORNOSTI
Datum izdavanja:07.05.2010.
PROVODNIKA
Strana:4/4

U prilogu data je tablica sa preračunatim vrednostima za K t na različitim temperaturama za bakarne i

aluminijumske provodnike.

Ukoliko vrednost otpora ne zadovoljava zahteve iz radnog naloga, ponoviti merenje. Merenje se smatra
zadovoljavajućim ukoliko se poklope vrednosti dva merenja.

6. PRILOG

1. Temperaturni korekcioni faktor Kt na različitim temperaturama za bakarne i aluminijumske provodnike