U IDUCEM BROJU ROMAN! U SVESKAMA GODINA If — BROJ 10 20. AVGUST 1966. Tedaje NP ,, TAKOVSKE NOVINE”, Gornji Milanavac, Takovska 6, Gdgovorni urednik Radmilo Mandi¢, Ziro ratun kod SDK u G. Milanoveu bro} 615-1-274. Telefoni: 81-195 i 81-248, Pretplata: tromesetna 6 (600), polugodisnja 12 (1.200) i godisnja 24 (2.400) dinara. Sveske izlaze svakog 5. i 20. u mesecu. Stampa Forum”, Novi Sad, Vojvode Misi¢a 1.Veid Everet: DVOJNIK Y Rano poslepadne konj Berka Pajna posekao je kopito o jedan ostar ka- men i Berk je bio primoran da zastane i d4 sjage. Stajao je pogurea od gddine 1 tedkog Zivota, a ko’tunjave vilice ne- prekidno su Zvakale duvan. Onda je pogledao u svog kolegu, koji je sedeo nz konju i rukame se oslanjao o jabuku sedla. Ovo je bilo gadno mesto za sastanak. Iza njih se nalazilo Setrdeset milja usi- jane pustinje, a ispred jo3 dvadeset milja, nista boljih od vet prevaljenih, a, moida, i gorih. — Pofni malo da kune§ — dobaci mu Dtim Kenon sa sedie. — Cuo sam da to pomaze, Rekae je ovo, ell je znao da Berk Pajn neée psovati, jer nikada ni- je kleo stvari koje se nisu mo- gle popraviti, Obojiea su bili surovi i okoreli, mada je jedan bio mlad a dru- gi star. Odeveni u pocepanu odetu i zarasli u brade, litili su ne opasne ski- tnice, a Berku Pajnu je nedostajao éak Lrukav na ke3uljl. Bele sasugene mrlie od mnogih znojeva videle su im se ispod miski na koéuljama i oko pantijika na EeSirima, Jedino Sto pa ovo} dyojici nije izgledalo dotrajalo { iznoSeno bill su revolver! w futrolama i matke prika- Gene na koSuljama. Berk Pejn zaimire otima 1 pogleda napred, prema liniji planina, koja se jedva nazirala kroz plavitastu izmegli- cu jere. — Imamo jo mnogo da putujemo — progundao je i zagrizao nov komad duvana za Zvakanje. — Ne mogu osta- viti jadnu Kobilu da tek tsko skapa w pustinji. Od Zedi se najteze umire. — Sta mislid, kolixo nam je odma- kao? — upita ga Dzim Kenon, vitak ¢ovek, tridesetih godina, hitrih i opas- nih pokreta. U odima mu se videla pri- guéena divijina, a iz dréanja se moglo primetiti nestrplienje, koje kao da je podsirekavala neke jedva obuzdavana unutragnja snaga u njemu. — On je napred — odvrati Pajn. = Toliko jedino znam. — Jok malo je iva- kao, a onda skide sa konja sedio, éuture sa vodom, pusku i zavijeno éebe, Ipak, ne smem da pucam, jer bi nas mogeo éuti — dodao je i maéio se za nod koji mu je bio prikaten sa zednje strane pojase. Jedan trenutak je okle- vao, a onda uhvatio kobilu za uvo j ise tim pokretom otvorio joj aortu na vra- tu, Zatim je pustio Zivotinju da pode dalje. Ong je naginila nekalike koraka, zateturala se i onda pala. Berk Pajn to nije gledao. Okrenuo je glavu, e niz prijave obraze kotrljale su se suze, ostavijajué] tragove u nakupljenoj pras sini, — Vreme je da popijemo malo vode — primeti Kenon i side sa sedla ne ispustapat| ure, jer fe miris Krvi ume. mirio njegovog konja, Omotao je usde oko ruke I tek tada otéepio Guturu i Bonudio je Berku Pajau. Njegov stariji drug morao Je prvo da tabaci duvan iz usta i tek onda da potegne iz Suture, Rukevam je obrisao usta, — Imao sam tu kobflu ved sedam gos dina. Bag je bila dobra. — Pogledao je 2 Déima Kenona. — Tas Kril ée mii nog toga platiti. — Ako ga uhvatimo — re8e Kenon. — Vee ga Getrnaest godina gonim i nikeda mu se ranije oveko blizu nisam Primekao — edvrati Pajn. — Uhvaticu a i odvesti na sud. — Sagao se t poku- Pio svoje stvari, pa se uputio ka jugu, prateéi nejasan trag koji je mogeo biti star samo jedan dan, ili éitav mesec, -- Ostavi Cebe, Berk — rete Kenon, koji je pojahao konja. —- Mogemo za- jedno u sediu. — Konj ti ne bi izdrZa0 ni pet milja — odvrati starac. Kenon uéuta. Nije se uusudivao da Pajnu ponudi svog konja, dok bi on {Sao peSice, jer za ove tri go- dine, od kako su zajecno bili u siuzb!, Starac nikada nije trazio nikakvu uslu- oo 18 su sporim ali ujednatenim kora+ kom, ne obraéajué; pagnju na sve new gnosniju vruéinu, svesni da je te jedini Mmoguéi negin kretanja u ovakvorn bes- putu. Trag kojim su [li Jedva se pri- meéivao i na nekim mestima bio je pot- puno izbrisan vetrom, gli su oni uporno mastavijali ka jugu 1 uvek iznova nai- lazili na njega. Kenon u hodu sjaha | povede konjs na rastojanju od nekoliko koraka od Pajna, kome je, otigiedno, bilo milo sta je Kenon spreman da s njim podeli ne- prijatnosti, ali o tome nije izustio ni reti, PeSatenje i oStar pesak pojeiée ivi ce njihovih Sizame pre nego Sto budu prevalili pet milja i onda ¢e pesak uéi unutra, tabani ce strugati preko njega sve dok ne line krv i zaio je Pajnu bilo Zao Sto mora da pesatl. Jo’ vite je Balio Kenona, ali je znao da Je ovaj to~ Ike ponosit I ne Bi Gopustio Ga sa_svo~ itm starim drugom ne podeli i dobro i zlo na sludbi. Negde pred zalazak sunca ont zastas doge i Kenon izvadi neste zobi iz torbe na sedtu, pa nehrani konja. Dok je Zi- votinja jela, on je istrlja i zatim sede u pesak. — Ako w bligini fma reke, — pro- mmmija Kenon — ja éu celu noé pro- vesti do grla u vodi. — Poteo je da svledi tizme, eli je odustac, — Stopala su mi tolikxo natefena da jh ponovo ne bih mogao obuéi. Vatrica i malo kafe dobro bi nam Binilo, ako tamo nademo neSto time bi mogia da se zapali vatra. Naravno, ako bude bilo i kafe. —~ Opi- pao se po diepovima, uzalud trazeti duvan za puSenje, — Oduéi se veé jednom — progunda Berk Pajn. — Jo8 ti je prekjute nestalo duvena i nisem primetio da mnogo-pa- $8 zhog toga. — Navika — odvrati Dim Kenon. Osmotrio je mrak koji se veé spusteo sa planina i dodac: — Siguran sam da je on gore, u brdima i da cna za nae prisustvo. — Svakako — sloii se Pajn. Prostro je ¢ebad po pesku. U sredini zaveZljaja nalazio se crni, gvozdeni tiganj i plitia isto tako gvozdena Serpa sa poilopcem. Pajn okrete poklopac naopake i spusti ga pored Serpe i tiganja. — Svako bi rekao kako su ove stvari suviée teSke za no’enje preko pustinje, U podne éo- veku je zaisia teSko da odoli iskuienju { ne pobaca th u pesak. — Tiho se za+ kikotao, — Keda sam prvi put video jednog starog kopata zlata kako pred spavanje ostavlja tiganj na pesku, mix slio sam da je lud. All, pre zore tempe- ratura u pustinji pada blizu nule iv tom tigenju se kondenzuje toliko vode da bi se mogia napunit! mala &aSa, Od teda uvek teglim ove gvozdene stvar- Biee sa sobom. — Ispruzio se po ée- betu i stavio ruke ispod glave, — Kada veutina potne da me muti i kosti pot- nu da skripe kao da ¢e svekog tasa de Popuceju, ja onda pomislim na TasaKarila i podsetim se kako je jurim na= pred, a on bedi od nas. Diim Kenon ustade, otkopta futrolu ¢2 putkom, i pojas se revolverom i pote da se éede po slabineme, jer ga je ty tezina koinog pojasa, udruzena sa zno- jem i peskom, strahovito naZuljila, Te tada je legao. ~- Kril je budela eko kroz pustinju be#i ka jugu — promrmija Kenon. — Ja bih udario drugim praveem, — Za njega nema drugog pravea — teée Pajn. — Trebalo bi bolje da po- zmajeS Krile, pa da shvati§ njegov notin bekstva. On nikada nije pucao na Eove~ ka dok se licem u lice nalazio s njim, sinko. Kada je pobegao, radunao je da ée u pustinji najmanje biti traen, ali je pogresio, nadejuti se da ga je neéu goniti u Meksiko. — Pajn uzdahnu { za- vue ruku u dzep, ne bi li naéao malo davana i onda nezadovoljno progunda: — 1 ja nemam sta da ivatem. Keda Kril Jednom stigne do brda, tamo ée maéi vode. Posle toga moze da krene u kome god hoge praveu, Ali, sada nema drugog izbora, vet da beZi ka jugu, sve dok ne stigne do tzvore. Zato mi mora- mo da ga nademo pre nego Sto se od- mori i dalje odmagti, — Ipak, mislim da je to hrabar éovek — tamialjeno rete Déim Kenon, — U gradu je bile detrnaest rendfera, a Je J tt smo liéno sprovodili Satloka prema ulazu u sudnicu, kada je Kril opalio f pogodio ga u glavu, Za to ipak treba imatl hrabrosti. — On 2na svoj zanet — rege Pagan, ~ Ima li jos suvog mesa? — Okrenuo se i dohvatio tuturu i malo gucnuo iz nje. Odmareli su se 1 dremuckalt dobrih pet Sasova, a onda ih je probudila ve- lika bladnoéa, te su morali da ustanu 4 trupkaju unaokolo, ne bi li ugrejail ukotene misiée. Kada su nastavili put, obojica su isl peice, a Pajn je nosio gvordeni tiganj, dok je Kenon uzeo na sebe brigu 0 derpi 1 poklopcu. Pred sa~ mu zoru zaustevill su se i u duture paze Yjivo izruéili nakupljenu vodu. — Ovo pedadenje nas nije mnogo pri- bligilo Krilu — progunéa Kenoa, —— I ajegoy konj je iserpljen. — Iserpljen ili ne, hulja se brée kre~ ée nego mi. Nego, ne’to sam smisiio, Berk, Ti ée8 da pojageS konja i da Puc tujeé jedan sat, a ja Gu te pratiti pe Bice. Onda sidi sa konja, sputaj mu no- ge i produZi pegice, Kad ja stignem do Konja pojabaéu ga i poturitu da te stignem. Tako éemo napredovati brie, @ odmarati se na konju. — Hm — odvrati Pajn, — To je tre balo meni da padne pemet. Ja sam na- rednik. — Osmehnuo se. — Teéko mi je da priznam, Dzime, ali i ti ponekad umeS da mislis, KaZeS da prvi pojesem? Pristaéu samo zhog ina, q ne zbog go~ dina. Cim je sunce izgrejalo, pustinja se smesta usijala, a Kenon je imao muke da brzo napreduje svezim tragovime j edahnuo je kada je u daljini ugledao sputanog kouje. Berk Pain se video ne horizontu kao mala tatka i sa rado3¢u je dotekao svoju smenu. Tako su celoga Gana po nesnosnoj jari iSli za ubicom 1 u prvo sivilo veteri sastali su se kod najnizih kamenih obronake planine. — Imamo jo8 tri milje do vode — sae opt; Pajn i rukom pokaza prema padi- nama. — Gore je izvor, a | vir, Nikade ne presuguje. Kril se sigurno badkari pored vode. ~- Hoéemo li ga noéas napestl? — Ufuteu ga veé tamo negemo zatedi — rete Pajn. — Ukeliko nije otiSaa, — Otpio je vode iz svoje 2uture, ali je ni- je ispraznio i kad Kenon isuvise dugo zadrZa griié pa ustime, on mu je ote. — Nemo} da je osuii8 pre nego Sto zagnjus ris glavu u tej izvor, simko. Kril udi nogde za stene i éeka na nas, Zon da éemo mi udariti pravo ka vodi { potrus diée se da to ne dopusti. —~ Potpuno sam zaboravio — pro- mrmija Kenon. — Izvini, Berk. — Ne izvinjavaj se — dobaci Paja preko ramena i povede ge uz suvu jaru- gu koja se pela ka padinama bregova, — Isplatice nam se ako budemo malopatljtvi. Potto si ofenjen, ja 6u i¢i prvi. Cuti, ni reé da nisi rekao, Neko mora Prvi da mu se primakne, a ove moje stare kosti ne bi j2driate jod Jedau ovakvu poteru za Krilom. — Dobro, Berk. Proveli su skoro titay as polako ne- Predujuci uz jarugu i penjuéi se ka vi= Bim, kemenitim predelima, Onda Pajn zastade i, podto su zabili ko’ié u putto- finu na jednoj steni, privezese za njega konja i nastavise sami. Kada je Berk opet zastao, ovoga puta je njegov glas Jedva bio éujan. — Do izvora ima jedva dve stotine melara — profaptao je i osiuinuo. U obli#njem Zbunju neka sitna Zivotitnja se ‘kretala, a obleci insekata aujali su u Pomréini, Pajn potapia Kenona po mi~ Sici | sam pode napred. Isao je poguren 1 veoma oprezo. Kenon se gudio ito izvoru ne prilaze sa neke druge strane, a onda mu pede na um da je to mokda jedini put do vode, U tom slutaju Tas Kril ée morati da se probija napolje. Paja je nadinio greficu. Okliznuo se i proizveo mali Sum, ali to je bilo dovolj- no, jer odnekud, sa visine, sevau pla- men iz puddane cevi 1 zaéu se gromoviti puoenj kerabina Springfild, velikog ka- libra, Zrno udari izmedu, dvojice gon!- jaca { sa zvizdukom odlete u mrak, Ont se baciie u raklone, Svaki je pao na suproton stranu. Kenon zade medu stene 1 pote de se penje, u nemeri da obide izvor i Krilu pride s leda. Desetak minuta puzao se, grebuéi ruke { kevareéi dlenove, kada Kril opet opali u praveu gde je Berk Pajn netinio novi sum. Noé je bila tamna, skoro potpuno ne- prozirna, ali | pored toga Kenon je us- peo da izmedu ‘senki stena odredi gde bl otprilike Kril mogao da se nalazi, Sude- i po odjeku pucnjeva, Kril se nije po- merio izmedu dve hica | ne osnovu toga Kenon je pretpostavio da se ubica nu- Jazi u neko dobrom zaklonu. Pristima je patijivo opipavao svaki santimetar zemijista i, posto bi pret- fedno uklonio nesigurno kamenje koje a bi se moglo otkotrljati i tako ga odati, on je prevaijivao stopu po stopu. Cinilo mu se da tako tilav gas puze. Kril vige nije pucao, made je Pajn 3 vremene na vreme bacao kamenje kako bi malo natinio buke. Najzad je Kenon ™mogao da rezazna svoj cilj, Krila keke tugi medu stenama. Ubica se netazio nesto nize od njega 1 pre nego sto ga je ugledao, Kenon umalo nije odozgo pao u Kriloy zaklon. Delilo ih je svega dve, ‘tri metna i mladi Covek je netujno le- Sao j prowdavao nastalu situaciju, Video je Krilovu pudku, oruje duge cevi, Pokretnim teleskopskim niganom i ko- lebao se da li da jednostavno puca ne njega, ili da pokuSa Zivog da ga uhvati. Skok je mogao biti opasan u pomriéini I na nesigurnom terenu, ali Paja ne bl odobrio ni pucnjevu, posto je deleo da Kril izade na sud. Kenon rukom opipa oko sabe i prona- de jedan kamen velitine krupne jabu- ke, podize gg, odmeri daljinu i u luku ga baci prefna ublel, Cuo se potmull udarae, Kril je bio pogoden sa strene u glavu i od udarca oSamuten, tako do je Kenon imao vremena da skoti u aje- gov zaklon i otme mu pugku. Onda ge je pretrazio, ne bi Hi naiso revolver J kada ga nije otkrlo, on viknu: — Uhvatio sam ga, Berk! — Ne morad da viées. Nisam giuy — iz neposredne blizine tuo se gles Berke Pajna. . Kenon se uplaiene irgeo, @ starec se nasmeja 1 uskoti u zakion, pa mu po- moze da podignu Krila koji nije mo- ga0 sam da se uspravi. Zarobljenika su edyeli do izvora i tamo ga zavezali Po&to je vatra upaljena, Pajn pretrese Krilove diepove i pronade ne’to duvan- ske pre3ine, pa je strpa u usta i Zelino pote da Evate, Na smenu su se olupall u maiom viru ispod Izvora. Dotie je i Kril doSao sebi ] mraéno ih je merio dok su se oblatili, Kada je spazio nj!- hove matke, on tiho reve: — Teksaski rendZeri nemeju ita da trade u Meksiku. — Osmehnuo se i do- brotudno klimnuo glavom, tako da biga svako uzeo ta bezopasnog toveks ko}! se nalazi u rukema dvojice grubi- jena. A ita si ti ovde trazio? —- upita ga Paja. — Lovio sam — odgovori Kril, —— Gde tl je oprema? '— Izgubljena. — Izmisli ne8to deugo — nasmeja se Berk, Kenon ode do izvora | napuni cuturu sa vodom, pa je pruzi svome drugu. — Ne izgleda mi ba3 opasan — rete Kenon. — To si veé Izlavio — primeti Pajn. Posmatrao je okrugio, nevino lice Tase Krila i vodnjikave, blege of. Krit nije Higio na Soveka koji je veé prevalio pe~ desetu godinu i pripadao je onoj vrsti Tjudl koja kao da nikeda ne star’. Samo Je proseda kosa govorila 0 njegovim go- dinama. — Dobro ga pogledaj, sinko — produ. Si Pejn. — Pre dvadeset { osam godins on je bio snajper u armiji Severa, mla- dié koji nista drugo nije cnao osim da sa sigumokéu pogodi Soveka na rasto- janju od éetiri stotine metara. Koliko si lgudi pobio, Krile? — Kako? — rege Kril § na licu mu se pojavi iznenaden{ izraz. — Nikade u Zivotu nikoga nisam ubio. To je Ziva istina. Nego, vi kao da 2elite da me ubapsite? Zbog éega? — Zbog ubistva Prajsa Satloka, dok so ovaj nalazio pod prismotrom teksas- kih rendéera — odgovori Berk. — Si- gurno Ge i to poredi, — Ali, kadem vam da tog Satloka ni- keda u Zivotu nisam video! — viknu Kril. — Kada sam ja, navodno, potinio to delo? — Pre tri nedelje — reve Pajn. — U gradu Rok Springs. Stajao si iza pro- zora na spratu iznad prodavnice stotne hrane, koja se nalazi oko stotinak me- tara daleko od sudnice. I dok smo mi uvodili Satloka da bi svedodio na sudu, ti si mu prosvirao glavu tom snejper~ kom. — Imste li svedoka 2a to? — mirno rete Kril. — Nemamo. Ipak smo pronaéli jed- nog matigana, koji je spazio usamljenog toveka gde sa dugaékom puSkom preko ramena napusta grad i odlazi prema jugu. Od tada smo ti bili na trague — Nadinilt ste uasnu gresku — reve Kril. ~ Nikada me nisu whapsili. — Sada si uhapien — suvo primet! Diim Kenon, — Katem vem da ste pogregili. Uve~ rigete se i sami, — Slegao je ramenima. — U redu, pogiéu 5 vama, samo me ne~ mojte zvati Kril. — Nego kako? — Mos Kitrik. Ja nisam iz Teksasa, Zivim u Adlendu, drieva Kanzas, Po- Saljite telegram mojoj Zeni, pa ju { jecale kad su streZari odvodili nje« hog muza, pa reve: — Pa, jeste, Imali su veé decu kada sam Ja doSao u Agiend. Klara nije neka lepotica, ali mu jo donela miraz xojim je otpoéeo, Nego, dosta prie, kapetane, Ja imam svoje miiljenje o Kitriku 1 neéu ga promeniti. Henri se okrete 1 iszade napolje, a Fred Seridsn, koji Je za vreme sashuia- nja sedeo u posledajem redu, pride Aj- tera. — Bad umete da ispitujete ljude, kee petane. Rekao bih da je ovaj Henri pod- ten tovek i da bi se vet izleteo da ne~ Sto krije, — Da li vas Je Kitrik danes video? — Krlo sam se iza leda drugih — od-" govori Scridan. — U prolazu me nije ni pogledao. — Katia sutra Pajn dovede toveka koji je zaista video Tasa Krila, mislim da éemo onda moéi da pritegnemo Kit- rika, Za sludaj da potne da popusta, hoéu da izadete i stanete pred njega. On vas mora prepoznati, a ja éu pad- jive motriti na svaki njegov izraz — Znaii, ubedeni ste da je on Kril + Promrmlja Seridan. — Potpuno — reve Ajler i izede iz Satora. Kasnije, dok su sudija 1 kapetan ve+ Gerali u Ajlerovoj kancelariji, stigao je telegram koga obojica istovremeno pro- &itade. Poruku je poslao Dim Kenon { ona je glasila: »Pronagao sam 1 vra¢am se sa oves kom koji je sa Krilom rezgovarao pre desetak godina, Imem siguran dokaz, da je Carli Diksoa, sin ubijenog Kila Diksona, ostao Ziv. Stizemo u Setvrtak, vozom iz Kaspera. Kenon”, Rejnstord zviznu. — Dakle, imate Soveka ko) pomaje Krila i toveka koji je razgovarao # ajim, Otekujem da ¢e oal pogledati w 2hepienog { izjaviti da gé ranife nikada aisu videli. To je najbolji zavréetak. ce~ sluéaja Kila Diksona? — vets Ajler. — On se sa sinom vozio ko~ lima kada je pueano na njega. Detak Je ili pobegao, Hi su ge odveli, jer ni- kada nije pronaden, ali je nisam vero- wao da je on mrtav. Jo& neko vreme su razgovarall o ovom stuéaju i bai kada Je sudija usta- jao da pode na potinak, u logor stite Berk Paja sa jednim. visokim éovekom, Sezdesetin godina i uspravnog drZanja. Kada su wali u kancelariju, Pajn red — Dozvolite da vam predstavim pu- kovnike Laverija, z armije Sjedinjenih dréava. + — U penziji, gospodo — dopuai ga Laveri 1 pruii leva rutu. ze pozdrav, posto mu je desna bila amputirana Gal kod rimena. PoSto su seli 1 otpili prve gutlieie viskija, ‘sudija odmah prede na stver. — Sta mate o Tasu Krilu, pukov- nite? — Vet godinama nisam tuo to ime — reve ovaj i kiselo se nasmesl. —- Kad god bih ga se prisetlo, pitas sam se 0 kome drvetu visi ~— Da ti bi sada prepomali Krila? — upita ge Rejnsford. — Poslednji put sam ga video 1865. — ree Laverl. — Mnogo je vode pro- teklo od tada. Ipai. dosac sam ovamo da pomognem pravdi, kako bi jedan alikovee iskusio zasluzenu keenu. — Sta, zar Je vet 1 tada vriic zlo- dine? . — Jeste { to veome podmuklo — rete Taveri. — Ja sam w to vreme bio kape~ tan, ali sam vriio dunost komandanta puke, posto je naS pukovaik poginuo w prethodnoj bicl. Krit je bio redov u jednoj od %eta moga puka, Odmah mt je pala u of{ njegova nesposobnost za bilo katav posao, osim za pucanje na Protivnike. Nabavili su mu snajpersku pusku { njegova je jedina duinost bila 4a se prikrada neprijateljskom logoru, Bry fi poloZajima i da sa velike daljtne ub! Je oficire. — Znadi, ipak vam je bie koristen?, — primeti Ajler. — Jeste, all su ga svt preziraii — od« govori Laverl. — Nije imao prijatelje u titavom puku i niko ga nije sluéao kada je pritao o svojim podvizima, Narotito. nije trpeo nekog narednika Brikera, koji ga je jednom uhvatio pri+ likom pokugaja napastvovanja neke de- vojke i bukvalno ga pretukao. Sril mu to nikada nije zaboravio. Cekao je samo svoju priliku. — I Sta se dogodilo? — nestrpljivo upita sudija. — Svi su znali za neprijateljstvo iz medu narednika | Krila, pasje zato bilo sasvim neobiéno da narednik izabere bad Krila 2a jednog od vojnika koji ée s njim posi u izvidanje neprijateliskih polozaja. == Vrlo nepromistjeno od njega, po to Je znao kakev je Kril strelac — progunda kapetan. — Ko ma — rete Laveri. — Moéda je time hteo da pokaze da je sukob sa Krilom samo privatna stvar i de nema veze sa slutbom. Bilo keko bilo, tek sutradan izjutra na naie pololaje vra- tio se samo Kril. Saopétio je da su na- rednik Briker.i tri druga vojnike po- ginuli prilikom sukoba se neprijatelj- skom patrolom, Kasnije, kada smo po- tisnuli Juénjake, pronagli smo njihove leSeve, Svi su bili pobijeni metkom u glavu. — Zakto ga niste pritegli da prize? — upita sudija. — Spremao sam se da to udinim, ali su Juzajaci izvr3ili protivnapad i na- well nam gedan porez. Jedinice su se ragule na sve strane, a Kril je, Sini m{ se, bio tade i ranjen, Prebacili su ga u pozaditiu i od tada sam mu izgu- bio svaki trag. — A ede je bio ranjen, pukovnite? — upita Rejnsford. = To ne snam — priznade Laveri. — Da nije u kuk? o— Ne bih mogao tyrditi,— Uskoro ée svanutl — avi se Berks Pajn, koji Je dotte ¢utke sedeo i pijuc~ kao viski. — Mogli bi da pogledate u- hapSenog kroz prozor na éeliji, Dok su Zekali na svitanje, popuaill su jo8 dosta cigara i isprazaili skoro celv bocu viskija, a onda sa prvim zracima tore Berk odvede pukovnika do prozo- ra éelije u kojoj je spavao Kitrik. Ne- koliko mlnuta Laveri Je pailjivo po- smatrao zaspalog toveka, koji je licem blo okrenut bad prema prozoru. Onda se okrenuo i bez reti vretlo u kancela- Tiju, Tek kada se nagac uautra, pukov- nik im saopsi — Zaista ne znam. Proflo je dosta godina, Na Zalost, ne mogu se zakleti da je ovo Tas Kril, sve dok ne budem potpuno siguran. U pitanju je jedan judski divot, -- Motde bi se Kril vas setio, pu- kovnite? — tho refe Berk Pajn, — Mogit bi iznenada da vas suotimo | sl+ guran sam da bi se on ne neki natin odao. — Tu bi mogao da nam pomogne ! Fred Seridan — rete Aller. — Kril je njega veé bio obelezio i pucao, ali ga je samo ranio, Zajedno bi mogli zaista da ga zbunimo. — Zbunijivanje nije nikakav dokaz za sud — Javi se Rejnsfrod. — Potrebno nam je neste vide. No, ipak neka uhap- Seni ne vidi pukovnike sve dok ne ize- beremo pogodan treautak, Molda ¢e nam Kenon doneti neSto solidnije. — Zar se javlo taj tupavke? — ozari se Pajn. — Trebalo bi danas de stigne — od- govori Ajler, — Predlatem da bar od- spavamo sat, dva, — Pametan predlog — reée Pajn i izlete Iz kencelarije. Ostali podoge za njim. 5 ‘Mosu Kitriku bile su dozvoljene neke povlastice, koje inege visu wdivall zat- vorenici. On je abedovac u éelijl, ae Jedno sa svolom denom, a strazar je diskretno Izlazio u hodnik, take da su supruzi nesmetano mogli da razgove- raju, BaS je Klara Kitrik bila u kence- larijl Kapetena Ajlera i preklinjala ga da joj io pre pusti mua, kada se tamo pojavi strazar koji je u ruci drza0 ko- mad hartije. — Izvinite 3to smetam, kapetane, all Mos Kitrik Zeti da sa vasim dopuste- njem posalje jedan telegram, —- On predade hartiju Ajleru i kepetan je iz rfavog Kitrikovog rukopisa jedva mo- gao da razabere sledete: oRapetane, Moja Zena mi je predlozila da uzmem advokata, PoSto me i dalje zadrZavate u pritvoru, smatram da je ta njena ide- ja dobra. Hoéete li da pogaljete telee gram banci u Aslendu i de uz moj ove real potpis povuéete celu uSteevinu ko ju tamo imam, u iznosu od sedam hi- Yada dolara? Biée dovoljno da overlte moj potpis, To sam vet ranije dinio. M. K. Ajler spusti hartiju na sto i reve: — Gospodo Kitrik, da ii je va suprug za vreme svojih ranijin lovatkth izleta telegramom tragio od banke da mu po- Balle novac i odakle se javijao? — Jednom fe to utinio — reve Klara Kitrik, — Samo, ne seéam se imena tog mesta, Mislim da je neko Meksikansko ime | da se mesto nalazi blizu grenice, Kapetan pose da nabraja sva mesta du granice j kada je izgovorio: Piedras Negras, ona ga zaustavi podignutom rakom. — To je to mesto, Sigurna sam. A da Il éete odobriti da moj mué uzme advo- kate? — Svekako — potvrdi Ajler i na brainu se oprosti od Zene, pa dim je ona izaSla naredi strazaru da pozovu Berka Pajne. Stari render ude uautra, trijae juél pospane oti i da bi se raspolozio, ‘Ajler mu nasu %adu visklja, — Malotas set razgovarao sa Kitrikovam Zeaom = otpote kapetan dim Je Pain isprazaio 13svoju de8u 1 stresao sa, — Poznajes i Gubro Piedras Negras? — Proveo sam u oolini skoro osam meseci. — Hotef li jo8 jednu éasu? — Pajn odmahau glavom i Ajler skloni bocu. — Ja sam doneo neke zakljutke, ali po- trebao je da ih proverimo. Trebalo bl da odeé u Piedras Negras. Kitrika tamo verovatno ‘poznaju, jer je iz tog mesta poslao telegram svojoj banci i trazio novac. Shvatad li Sta ja hotu, Berk? U vezi sa ovim Kitrikom niéty nije logi’= no, On nosi snajperku koja mu ne mo- 2e koristiti u lovu, odlazi u Meksio de lovi, jako tamo ime samo divijih svi- nja, Putuje svake godine, ali niko ne na kuda ustvari odiazi. Sa putovanja ne donosi nikekve trofeje. 5 druge stra ne, tsi se sam uverio kako Kitrik ume da se kreée pustinjom, a on, opet, tvrdi kkako je stalno gubio opremu i tovarne konje. — Sumnjam da je imao ikakvu opre- mu — odvratl Pajn. — Znam, ali Zelim da melo pronju’- kaS Guz granice { da vidi8 sta se moze iseprkati o njemu. Odmah me obavest! telegramom, Berk Pajo salutira i izade iz kance- larije. Kada je Dzim Kenon doveo svoga sve doke, ovaj nije utinio ncki utisak na kapetana, koji ga odmeri od glave do do pete { upita: — Koji ti je pe ovaj? — Zovem se Diek Gibon —~ predstavi se dovek i pohlepno pogieda u tau koja je ostala na kapetanovom stolu. — Ljudi me uglavoom zovu Knepsak. Go- dinama sam Ziveo u preriji. Nego, mo- Eemo li neste da popijemo, kapetane? Osusilo mi se grlo u vozu. Ajler izvadi_novu Sedu 1 napuni je. Knepsak je iskapi u jednom gutliaju, zatim wrdahnu i smesti se u udobnu stolicu prekoputa kapetana. — E, pa, sada moZemo da potnemo ~~ rekao je. — Retko Rada imam pritike da okuam neko dobro pice. 36 i Gde ste ga pronailt, Kaplare? = upita Ajler. — Preporutio mi ga je lokelni derif — objasni Kenon. — Knepsak Je staroe sedeiac u svom kraju i sveko ga pos znaje. — Da, da — potvrdi Knepsak, — Ja statno obilazim ceo okrug. Znate, de- rem ko3u sa stoke i prodajem je. Cim neko govede ugine meni odmsh jave i ja obavim svoj posao, Zovu me i strvi- nar, ali to nije tatno. Ipak, zbog toga niko nije puceo na mene. — Covek ne~ primetno gurnu tau prema bocl i Aj- Jer se osmehnu, pa mu ponovo napuni. -— Dobro sam poznavao Kile Diksona i njegovog degaka. I drugi su mi bill poanati Oni, koje su ubijali i drugi, koji su plagali za to. Na primer, Prajs Satlok, Vitlon, Kin i Mejbraj. Znem, vas interesuje Tas Kril. Evo kako je doglo do mog poznanstva s njim, Stara skitnica opet u jednom gutljaju isprazni ¢a3u, obrisa nedlanicom usta i pote: — Javili su mi jednoga dana da je u blizini izvora na granfei imanja Praj- sa Satloka | Vitlona uginule jedno tele { ja sam otigao da ga oderem. Dok sam to radio, naifao Je Dzordz Vition 1 rekao mi: —~ Znati, stigao si. Sta Je tq s tvojim zubima? Bole li te? = Cele zime sam sve zvezde video — odgovorio sam mu, — Moreéu de ih povadim. — To ée te ko8tati pedesetak dolara — odvrati Vition. — Nego, enas ste? Ako mi obavid jedan posaa, ja éu ti platiti lekara i voz do Cejena, Usput Ce8 otiéi kod Jednog toveka u Cejenu i 3 njim ée8 obaviti jedan posao, Objas- niéu ti Sta imas da govori8. — Vitlon uéuta i padljivo odmeri Knepsaka, — Slu8aj, ja imam poverenja u tebe, Knep sak. O ovom naSem razgovora niko ne mora da zna. Ukolike nas je sada neko video i o tome te pita, reci mu da sam ti ponudio na prodaju jos neke kode. — U redu — rete Knepsak. — I tako, 2a sve osiele t éeS ofiéi uCejen da bj povadio zube { neka ne tome ostane. — Dobro. — a Zelim da najmim onog toveka 8 kojim ée8 ti razgovarati — produit Vitlon. — Dobi¢es jedan koverat koji éeé mu predati, a on ée ti za mene dati drugi koverat, Evo, to je sve. — Nije tesko — reve Knepsak § op- rezno opipa natevene vilice. — Nego, kako éu da pronadem tog Soveka? — Kad bude bilo vreme, m{ éemo se za to pobrinuti. Kroz jedno dve nede- He. v— Ali, kako da objasnim pare za zu- bara? — priseti se Knepsak, — Ljudi- ma ée biti sumnjivo. — Dodi kroz nedeiju dana na moj rané — reve Vitlon. — Zaklaéemo osam goveda i dobiée¥ njihove koze, Za slutal da se stvar preokrene, netes dobiti ni pare. Zato... — Obojica smo éuli 3kri- pu kolskih to&kova { u blizini izvora Pojavi8e se jedna Kola, Njima je uprav- Ijao_ jedan Sovek, a pored njega je na sediStu sedeo detak. — Sta ée% ti ovde, Diksone? — nabusito ga upita Vitlon. — Do8a0 sam po ovo tele — odvrati ovaj. — Nosi moj zig. Uostalom, izvor se naiazi na nigijo} zemljt izmedu tvog i Sailokovog renga. — Ja sam te upozorle, Diksone, da se ne priblizujes ovom izvoru — rete Vit- lon, — Tatno — potwrdi Dikson, visok, dobro graden éovek, koji se nikog nije pribojavao. I on je bio Teksaganin, ali za razliku od Vitlona, siromagan Tek- saSanin, koji je u novom kraju poku- Savao da neSto stvori za svoju poro- dicu. Veé prve zime zapalenje pluéa mu je odnelo Zenu, a krupai ranteri, koje je predstavljao Prajs Satlox, a u njihove ime govorio Vitlon. Sinili su ave da ga oteraju iz tog kraja. — Kod tebe ne valja, Diksone, sto slsbo éuje§ — rede Vitlon, — Cujem ja sve Bto je potrebno da w éujem — odvrati Dikson, — Ostalo mi Udi na duvanje vetra. Narutio sam bod Ijfeavu Zieu 1 im stigne ja 6a ogradit! ovaj izvor. ~ Rekao sam ti da ne tinii — jo jednom ga opomenu Déord% Vitloa. — Opet vetar duva — nasmeja se Dikson, pa oSinu zapregu i nestade ize prve uzvidice, — Moeraéemo da svrtimo onej 233 posao, Knepsak — refe Vitlon posle kraéeg Cutanja. Pojahao je konje i ne~ stao u praveu svog rants, a Knepsak je ostao da odere tele 1 da rezmislja o ovem neogekivanom predlogu. Knepsak je izbegavao da prilazi ran- %u Prajsa Satloka, o dijem se krotanju nigta nije moglo unapred znati. Pred novog imanja u Vejomingu, on je po- sedovao ogroman rant u Tekeasu i imao svoj privatni Zeleznitki vagon, u kome je provodio najveti deo vremena putue juét na sve strane. Cim bi se pojavio u gradu, znalo se da ée neko imati ne- prilike, a Prajs Satlok izvuéi korist. Ma lo’ se 1judi u njegovo) bilzial usudivalo ida dige. Zato je Knepssk, kada je pri- mio poziv od Satloke, sa strahom prila- zio ranéu i skromno zaustavio svog ke- nja ispred velikog korala. Tu Je stajzo dok ga neko nije primetio i Javio Vit- lonu. pa ga je ovaj pozveo u kuéu. Na verandi je sedeo Prajs Satlok, veoma visok 1 krupan Zovek, u betom odetu, sa revolverom @ije su korice bile od sedefa i tizmama od sto dolera. Satlok Je nekoliko trenutaka posmeate rao Knepsaka j onda je rekao: — Nije bogzna &ta, Vitlone. Mnogo zaudayai, Sovete. Zar se uikeda ne ku- pas? — Pa, kada se dogodi da moram da pregazim reku, a vreme je toplo, ja ne~ mam nista protiv — mimo Je odgovorio Knepsak, — Pazi Sta govoris — opomenu ga Vitlon. ~ Gospodin Satlok ne ofekuje da mu odgovoria, — Zato me onda pita? — Ovo je neke budala — progunda Satlok. + == MoZde i jesam, ali oa mene nisu 17Poca wall Eeufol, nitt me nasetjeniet Betlok Je jo8 jedan trenutak smrimu- tm merio skitnicu, a onda se nasmejzo Od sveg sree. — Imaé petlju i to mi se svida, Vit- Yon Ge ti dati ko2e, Ujutru ih prodaj, @ onda se okupaj i obrij, pa kup! odelo i kartu za Cejen. Svima pritaj o tome. Neka ceo gred zna kako odlazié tame da uredi8 zube. — Nista ne brinite — rete Krepsak. — Ja se nikada i ne brinem — pri- meti Stalok. — Uvek dobro planiram onda ne moram da se brinem, Vit- Jon ée ti dati jedan koverat i ti ga po- nesi u Cejen. Kada tamo stigneS, idi u hotel ,Drover”, Na kovertu ée biti na- pisan broj, To je broj jedne sobe u bo- telu. Nemoj otiéi tamo pre deset sati uvete. Na vratia ne kucaj, veé za- grebi noktima kao pas kad hoce napo- Ije. Jedan ée te tovek pustiti u sobu. Daj mu taj koverat. Kada tl bude po- stavio pitanja, ti odgovori na njih, ~ A da li éu snati odgovore? — Znates — rete Vitlon, — Je li to sve? — upita Knepsak, — Dotiéni tovek ée ti dati koverat koji ée$ mi doneti ovamo — produdi Satlok, — A poznajem li ja tog toveka? — Nikada ga nisi video, niti Ged ga videti — odgovori Satlok. — Ni ja ga nisam video. Ako se slutajno dogodi da ga vidi8, tvo} Zivot nete vrediti ni Tule duvana. Hajde, daj mua te koze, Witlone i neka odlazi. Po3to je primio ko%e i natovario ih na drugog konja, Knepsak ienenada upita Vitlona: — Poznavao sam mnoge revolverae, all profesionalnog ubicu nikada nisam video. Kako to da ga niko de sada ni- Je upoznac? Vition je malo poéutao, a onda mu ge odgovorio: — Ako se setad, u okolini je pile ne- prilika bas u vreme kada je gospodin Satlok doSso ovamo, Jednoga dana po- Biom mu je stigao mal! paket U niew 1B mu se nalazio metak kallbra 3, a na njemu_je bilo urezano ime jednog to» veka, Taj Covel je smetao Satloxu. — Kit Orland! — wzviknu Knepsak. -— Nije potrebno da ga pominjes’ — uéuta ga Vitlon. — Mi samo pritamo © tome kako se slitni poslovi obavija- ju. Pored metka, u paketiéu se nalazile i ceduija sa imenom grade, hotela i broja sobe, kao i datum | vreme sasta- nka. Naravno, tu je i cena za posao. Prilléno visoka, ali tovek dobija ono Sto placa, Sve se obavlja u tigini i ni- ko o tome ne prita. Mislim da me ra- zumes, Knepsak? Gledaj da ti zubar dobro opravi zube, Knepsak je prodao kofe, strpao pare u diep 1, posto je prvo svratio kod ber~ berina, gde se okupao i obrijao, naba- vio je sebi novo odelo i otisao pravo na stanicu. Dok se vozio za Cejen, stal- no je pipkao unutrainji dZep u kome se nalazilo pismo za tajanstvenog cove- ka. Po dolasku u ovaj buéni, zapadnia- Ski grad, Knepsak je otigao pravo zu- baru, pogodio se s njim i zakazao sa~ stanak za sutradan izjutra. Ostatak da- na proveo je lutajuéi ulicama 1, mada mu je bilo tedko, potrogio je pedesct centi da bl veterao u jednom resto- ranu, a posie toga je otisao u oznate- ni hotel 1, pazeéi da ne privuée niéiju painju, popeo se na sprat i pronagao sobu broj 26. Veé je hteo da pokuca, ali se onda prisetl upuistva 1 noktima zagreba po vratima, ispod kojih je prodirala jaka svetlost. — Slebodno — tuo se neéiji glas. Knepsak ude u sobu i zatrepta ofi- ma, jer su dve snaine lampe, iza ko- jih su se nalazila ogledala, bliedtale pravo u njega. -- Zakljuéaj vrata i onda sedi u sto- licu — re’e nepoznati Stolica se nala- zila na sredini sobe ¢ Knepsak sede u ju. — Imag I neSto za mene? Skitnica lzvadi tz d¥epa koverat i prugi ga preko lampl, a Sovek ga ot-vor! Izbrojao Je novac a njemu. Bile je i preko hiljadu dolara i jedna fo- tografija, ali Knepsak nije uspeo da vidi ko se na njoj nalazi. Sve Sto je mogao da zapazi bile su sake tajantste venog Soveka, punaéke 1 okrugle sa zatupastim, kratkim prstima. Onda se éovek povukao iza svetlosti. — Ne mogu nista da vidim kad ml lampe sijaju u oti — protestovao je Knepsak. — Nemaé Sta ni da vidiS — odvrati tajantsveni stranac. — Poznajes li kraj wu kome 4ivié? — Odliéne — odgovorio je Kneposk. — Da Li je Berk Pajn jos uvek Serif? —Otigac je Sest meseci posle ubistva Orlanda i njegove tene. Cuo sam da je stupio u teksaSke rendZere. Serif je jedan Satlokov tovek. A aii si ti? — Svoj — edgovori Knepsak, — Ov- de sam po svojoj Zciji, inate me niko ne bi prisilio. Cak ako bih hteo, mo- gao bih da vidim ko sf ti. -- Zbog toga bi mogao umreti. — Cak 1 uz taj riziic, Zeli8 Hi jo¥ ne- Sto da saznas? — Ni&ta — glasio je odgovor. Onda je Knepsak dobio jedan koverat i ne- pomnati dodade: — Sada moied iti. Ja éu sam prona¢i one sto mi je potrebno. Knepsak éutke napusti sobu i kada se spustio u hotelski hol, ugrabio je trenutak da neprimeten od portira po- gleda knjigu gostiju. U sobi bro) 26 bio” je zaveden gost pod imenom Kalvin Rid, Kada se portir okrenuo, Knepsak mu rete: — Tratim jednog svog prijatelja koji se zove Kalvin Rid. Da li je otseo u va~ Sem hotelu? — Da, u sobi 26 — odgovorl je portir. — Ali, sada nije u sobi. Kada sam pre jednog asa bio u salunu ,Zlatna pti- ca", on je tamo sedeo i igrao poker. — Odmah zatim portir pote neSto Zurno da upisuje u knjigu gostiju { Knepsak shvatl da od niega vige niita neée sa- znati, Tas Kril je bio isuvise oprezan 1 obedbedio se £ od takvih pokuSaja. Sutratien Je Knepsak povedio rhe 1 nedelju dana Ziveo samo na kafi i supl, jer su ga desni strahovito bolele. Cim je Vitlon saznao da se on vtatio, svra— tio Je Kod njega, uzeo koverat tajansi- venog Goveka i bez reti otisao. Istog poslepodneva Knepsaka je pro- nagao jedan kauboj i obavestio ga da u jednoj jaruzi, blizu imanja Kila Dik- ‘sona, ledi uginula krava, pa je Knep+ sak odmah upregao svoja kola i odve- zao se na oznater.> mesto, gde je sti- gao pred sam zalazak sunca, Namera- yao je da se tu ulogori i da uz svet+ Jost logorske vatre obavi dranje koe, pa da se wjutru vrati kuéi, Pred sam mrak video je Diksona gde sa svojim sinom odlazi kolima sa ranéa. Knepsak ih Je zamiSljeno pratio pogledom i kada su Diksonova kola zamakla iza Jedne okuke, trgao se, jer se odmah zatim tuo snazan pucanj teSkog oruzja. Ne oklevajuéi, Knepsak je pojahae jednog svog ispregnutog konja i odju- rio prema okuci na drumu. Pronagao je kola u kojima je leZao Kil Dikson. Me- tak mu je prosvirao glavu i smrt je tree nutno nastupila. Medutim, nigde nije bilo nikakvog znaka o njegovorn sinu. Kako se mrak brzo spustao, Knepsak nije gubio vreme veé je sigao s konja, pronaiao tragove detakovih nogu 1 us- koro otkrio i samog maligana, kojl je éutao iza nekog Zbunja sa otevim re= volverom u ruci, Umalo nije nastradao, jer je detak, koji se zvao Carli, pomi- slio da je to ubica njegovog oca, Knep- sak ga je posadio na svog kenja i cele te noéi, kao i deo sledeteg jutra, pro- ‘veo je jureéi u praveu jugoistoka, kako bi detaka odveo Sto dalje od domaSaja Prajsa Satloka. Usput mu je Carli ree kao da otac ima sestru u Teksasu, pa je Knepsak produio do prve telegrat- ske postaje na pruzi, gde su satiekall voz u praveu juga. Ukreao je detaka na voz, platio mu kartu i sa poslednjim noveem koji mu je preostao od puta u Cejen, kupio mu hrane da mu se nade na put. = Vide ga nikada nisam video — zae . rtwrMlo Je svoju pritu Knepsak 1 otffaa do prozora Ajierove kancelarije. — Ipak, nikada neéu zaboraviti Carli Dik- sona. On je bio detak kada je sa ocem kolima podao sa rants, a za nekoliko trenutaka pretvorio se u zrelog tove- ka koga sam ja ispratio na voz. Na ra stanku mi je Carli rekao da Ge se os- vetiti Satloku, koga je smatreo glav- nim krivicem za o¢evu smrt, — Znati da je Carli Dikson Biv? —~ prommnilja Ajler. — Da nije on. ubio Satloka? Moda je iznajmio istog ubi- cu? Diime, — okrenuo se Kenonu — povozite pukovnika Laverija { Freda Seridana. MoZda oni imaju neku sveiu ideju koje bi nam pomogla. Medutim, prvi je stigao sudija Rerjn- sford, a za njim pukovalk Laveri. Po- Bo au im predstavili Knepsake, Ajlor rete sudiji: — Hoéu nalog za hapSenje Vitlona, Kina i Mejbraja. Rejnsford samo klimnu glavom. — Mora da pronadem toveka koji de platio Krilu da ubije Satloka — pro- uti kapetan i zatim zastade, jer u kan+ eelariju ude novinar Seridan, Knepsak i Seridan se pogleda’e. Ru- kovali su se i skitnica progunda ne8to nerazgovetno, — Zanimaée vas, Seridane, da sazna- te kako smo najverovatnije otkril! os0~ bu koja je planirala Satiokovu smrt. Vake novine bi nam mogle pomoéi u tome. ~~ Utiniéu sve Sto mogu, kapetane — rete Seridan. ~— Odlitno, Zelim da napitete fanke Protiv Vitlona, Kina i Mejbraja. Sudi- ja Rejnsford ¢e izdati naloge za njiho- vo hapsenje. Drago, Satlok je ubijen iz osvele. Moramo pronadi toveka Koji je najmio Krila da to izvréi. — Kakve osvete? — iznenadi se Se~ riden. —Zbog smrii Kila Diksona — odgo- yori Ajler. — Njegov sin, Carll Dikson, koji Je ostao Ziv, platio je Krilu da ma- kne Satloka, kao ito je ovaj to utinie 4a njegovog oca, Do ovog zakljutka 2 smo os na osnove prite nakeg gosta Knepsaka. — Jeste li pronasli tog Diksona? — upita Seridan posle kraéeg éutanja. — Nismo, ali mo%da se nas Vitlon, Mejbraj, ili Kin odvesti na njegov trag. Diksona je neko morao povezati sa Kri- lom, a to su bila u stanju samo ova iro- Jica, Prajs Satlok je strahovao da mu se neSto sprema i zbog toga se ponudio da dobrovoljno svedoti. Vie je voleo da ostatak Zivota provede u zatvoru, nego da bude ubijen. Na Zalost, njegovi prijatelji nisu bili istog miéljenja i ta- ko je stradeo, Za sada desta o tome, Kasnije Gemo se nati na veceri, — Ne, ja bih ifao u grad — odgo- vori Seridan. — I ja éu — izjavio je Knepsak. Njih dvojica se pozdravige sa prisut- nima | podose iz logora, U gradu su se rasiali 1 stara skitnica krete u obila- zak Rok Springsa, posto nije Zeleo da Propusti upozpavanje sa zadovoljstvi- ma koja mode da nade u gradu, pa ma- kar to bila i obiéna zapadnjatka selen- dra. Prethodno je svratio u jedan salun, gde je popio &agu toplog piva i tome dedao jo jednu Sasicu viskija. Ovako ugrejanog stomaka, on je kratko vreme slusao Klaviristu u salunu i onda je Izagao napolje i xrenuo od izloga do ize loga radnji. Poito je uzduz i popreko obigao Glavnu ulicu, Knepsak se po- novo vraéao ka onom salunu, kada ga iz jedne mraéne aleje neéiji glas pozva: — Psssttl! Dodi ovamo. Gonjen radoznalodiu, Knepsak na- &ini jedan korak prem aleji i vet je hteo da zade u nju, kada mu nesto re- &e ga je ovo klopka i on zastade i-po- te da uzmite, Ali, to je utinio isuvide kasno, jer ga nepoznatl zgrabi le- vom rukom, uvuée u pomréinu 1 tresnu o zid kuée. Zatim mu se o&trica dugog no%a zari u grudi. Knepsak po- srmu, noge ga izdadete i nepoznati ne- padaé pusti ga da padne. Stajao je u potpunom mraku 1 gledao Knepsakekojf je leZao na zemlji 1 obema rukame driao se za grudi. — Ne bin... ne bih nikada pomisiio da aes... Ostalo se izgubilo u krkljanju. Knep- sakove ruke skriznuse sa smrionosne rane i skitnica se zauvek umir!. Nepo- znati je jos jedan trenutak stajao, # onda bedumno iséezao u mraku aleje. 7 Kada je Guo da je za njim izdata po- feriea, DZordz Vitlon se sam prijavio odeljenju rendZera u blizini svog ranéa, koji su ga, zatim, sproveli u Rok Springs. Tamo je stigeo bas na dan sa- brane starog Knepsaka 1 morgo je da sateka na kapetanov povratak, koji je prisustvovac sahrani. Ali, kada se Aj- ler vratio u logor, prvo ga je soéekao serif Oven Menri, koji ga odmah na~ pade. — Ne vidim razloga zasto se ova be- smislica nastavija? — promrmljao je gerif. — Toliko dugo dréite Kitrika, a nigta jo§ niste dokazali protiv njega. Kada ¢ete ga pustiti? — Kad to budem odlutio -- odvratt Ajler 1 prode pored njega. Dao je znak Kenonu da Vitlona uvede u kancela~ tiju 1 tim su seli, otpoteo je sa ispiti- vanjem hogatog ranetra. — Ja ovde imarn pismeno svedotenje starog Knep- saka, potpisano od strane svedoka, da ste vi bili posrednik izmedu njega i Prajsa Satloka u poslu oko ubistva Ki- la Diksona. ~ Jadni Knepsak — promrmija Vit- lon. — Bas je jadno mavriio, Ja imam veé sedamdeset godina, kapetane i veéi deo Zivota proveo sam plagedi se neko- ga. Prajs Satlok me Je dvadeset godi- na dréao u rukama i zato nisam zakatio kada su ga smakli, U poslednje vreme Prajs je zazirac od svakog od nas i mi smo se retko vidali, pa me je iznens- dilo kada sam dobio poziv da dodem na njegov rant. Tamo sam veé zatekao Kina | Mejbraja. Prajs nas je uveo u svoju sobu, izvadio iz diepa pustan! metsk kalfbra 45, pa ga spustio na sto. Pogledao sam metak i video da je da njemu urezano ime Prajsa Satlo':a. Prajs je Zeleo da sazna ko je od nes trojice platio Krila da ga ubije. — Otkud je znao da je u pitanju bak Kril? — upita kapetan, — Zato Sto je uz metak bila priloZe~ na i cedulja, na kojoj je pisalo: ,Da si mi dao joS pet stotina dolara, mogao sam ubiti i sina.” Ticalo se Diksona 4 njegovog sina, Sudeéi po reagovanju Kina i Mejbraja, ja sam znao da oni nisu umeSani u ovu stvar, — I mi smo do&li do istog zakijutka — rete Ajler, -- Carli Dikson je hteo da osvetl svog oca i to preko istog zli~ kovea Koji je ubio Kila. — Dobro — primeti kapetan. — A dz li je Satlok ikada video tog Tasa Krila? — Mi smo ga o tome pitali, iste ve~ teri na sastanku kod njega i on nam je ispriéao kako je uop8te stupio u ve~ zu,sa plaéenikom. ,Pre dosta vrem na”, govorio je Satlok, ,dobio sam pi smo sa metkom u njemu i obavesienje kako mogu da dodem u kontakt sa Ta- som Krilom”, ako me njegove usluge zanimaju. Progao sam kroz one gluposti sa upaljenim lampama, koje su mi sija~ Je pravo u ofi, dao sam mu novac i on mi je obavio posso. Posle toga je sti- glo drugo pismo, preko koga mi je Kril Javljao da ukoliko jo8 nesto Zelim od njega treba samo da dam oglas u novi- nama ,lgl”, Koji bi glasio: Potreban si mi ked kuée, sine. Oglas fe trebalo pot- pisati sa Ujka Carli. Odgovor sam fede nostavno imao da poSaljem listu, gde su veé imali moju adresu. Ali, mene je kop- kalo da saznam ke je tai Kril, Otisao sam do Igl Pasa { razgovarao sa ured- nikom novina. Dao sam mu dvadeset dolara u zlatu i rekao mu da sam fa wjak koji tradi svog odbeglog sestriéa, Tek tada mi je tovek dao kowerat ko- jim je stigao odgovor na moj ogias. Pismo je bilo posinto tz Adlenda, a Kanvasu. a u fom gradu jedini pret- platnik na novine iz Ig] Pasa, blo je 2Berit Oven Henrl. Kr Je mogao bitl gemo on” zavrsio je Satlok svoju pri- Natan Ajler je nekolixo minuta éutke wledao ispred sebe, a onda je naredio dezurnom strazaru da u_kancelariju donese veteru za njega, Dzima Keno- na i Déordia Vitlona. Posto su odlodili viljuske, Ajler rete: — Diime, uhvatiéete vetsernji voz 2a Kanzas, koji kreée kroz jedan sat. Idi- te kuéi { obavestite Zenu, a ja éu vam poslati nalog za pretres. Moramo sa si- gurnogéu utvrditi datume Krilovih odla ‘vaka i dolezaka u ASlend. Narotitu pad- nju obratite i na sve Sto mo%ete saznatl o Serifu Henriju. Sumnjam da bi iko mgao biti istovremeno na dva mesta. = Zar ne verujete Satloku? — upite Vitlon. — Verujem samo u tinjenice — odgo- vori Ajler. — Ako se Oven Henri nije nalazio u A8lendu u vreme kada je Setlok ovde ubijen, onda ¢emo nastaviti sa istragom. Ukoliko je Oven zaista Yas Kril, ne¢emo morati daleko da ide- me poate se on nalazi u logoru. Vitlon ga zapanjeno pogleda, eli nigta ae rete, Diim Kenon je imao semo tolilo vremena da objasni Zeni sve} nagli od- Jazak i, dok je pakovao stvari, stigao je ‘curir iz logora i doneo mu zvanitne naloge za vrSenje pretresa. Uhvatio je voz { sledeteg jutra nadao se u Aslendu, gde je odseo u jednom hotelu. Clim se umio i obrijao, on se uputio pravo u redakeiju lokalnog lista i, posto se pred stavio nekom Hendriksu, koji je isto- vremeno bio glavni urednik, slagat 1 Hampar, saznao je od njega da je Serif Oven Henri nekoliko puta godisnje od- sustvovao po nedelju, ili dve iz ASlenda, a da je u toku posiednjin mesec i po dana takode otiéac iz grada i vratio se tek posle pel, est dena, Hendrike mu rete gde se nalazi Serifova kuéa i Kenon mu zahvali { ode tamo. . Nije mu bilo teSko da pronade Seri- fovu kuéu i keda je pokucao na vrata, 22 gtvortta IK Je Jedina Krupne, sredovetna ena, — Gospodo Henri — po&e Kenon, ne ‘majuéi koga ima pred sobom, ali ga Zena nabusito prekide. ~ Ja nisam gospoda Henri, vet nje- gova domacica, Sta elite? Serit nije ovde, — Znam — odvrati Kenon i pokaza joj nalog za pretres. Ona sle%e rameni+ ma i uvede ga u kuéu. Zajedno su oti- Hi do Serifove sobe i posle desetak mi- nuta pretrezivanja, Kenon se uverio da tamo nema niteg zanim|jivog. — Moiete li mi redi gde stanuje gos- podin Mos Kitrik? — na rastanku je upitao domaéicu, — U kuéi do nas — fznenadi se ova. — Sta jes njim? Culj smo da je uhap- Ben, dole u Teksasu. Ako imate nelog za pretres njegove Icude, ja vam mo- gu pomoéi jer mi je Kiara ostavila kijud na Suvanje, Obradovan iznenadnom saradnjom od strane gospode Svini, a iznenaden &- njenicom da su Serif i Kitrik bili naj- blizi susedi, Kenon prede u susednu. ku- €u i baci se na njeno pretrativanje, Dao Je domatict pet dolara i ona se dis- kretno povukla na verandu kako mu ne bi smetala. Traganje ga je, najzad, od- velo na tavan kuée i tek tu je prona- $a ono Sto je trafic; kalupe i olovo za livenje puStanth zrna. Bio je dovo- ljan samo jedan pogled pa da Kenon po kalupima vidi da se padi o zrnima kali- bre 45. U jednom uglu pronagao je 1 prasnjavi komplet novina ,lgi", koje su izlazile u Igl Pasu { prisetio se ono- ge Sto je prethodne veteri guo od Diordia Vitlona, Kada se vratio u pri- zemlje, upitao Je. gospodu Swini: — Da li je Serif Henri Sesto odsust- vovao iz grada? — Pa, ne tako Sesto — rete Zena, — Jednom, ili dvaput godiinje 1 to na nekoliko dena. -~ De li vam Je nekada pisao za vre= me tih odsustva? — Jeste. Koliko se seéam, dva puta — posle kratkog kolebanja reve gospo-ta Svink. Pieno-Je-nostlo He Yel Fes #8, u Teksasu. Henri mj je jednom re- kao da je davno diveo u tom kreju i de ponekad tamo svrata. Kenon joj zahvali 1, potio je prvo avratio u jeden restoran da ruse, oti- 4a0 fe pravo na Zeleznitku stanicu, ade Je poslepodne imeo voz za Rok Springs. Zeleci da ubrza celu stvar, Kenon prvo svrati do kencelarije telegrafiste 1 po- sla slede¢i telegram kapetanu Ajleru: »Nema nikakve sumnje ko se krije iza nedeg zatvorenike. Bili smo u pravu. Vraéam se ptvim vozom, Serif je jed- nom bio stenovnil Igi Pasa, Neka Pajn ode tamo i proverl. Kenon”. ‘Telegrafista otkuca telegram i onde ae \jubopitljive pogieda, — Da to nije u pitanju ne’ Serif Hen- ti, prijatelju? — Odakle vam takva ideja? — Ke- non s¢ naprayi iznenaden, a onda se nevega priseti, — Vi ste ovde svaki dan, zar ne? Iz Teksasa u Aélend ne stize maogo putnika. Da li se sedate trojice uglednih, stsrijih ljudi, koji eu ovde mogli doéi u toku proflog meseca? — Kenon u detaije opisa telegrafisti Vit- Jona, Kina i Mejbrija. Covekovo lice se ozarl 1 on Zurno klimau glavom. — Kako da ne, setam se — rekeo Je. — Jedan od njih je omanji { debeo, « drugi visok i veoma elegantao obuien. Pusi debele cigare, = To je Vitlon — promrmija Kenon. — Znaél i oni su dolezili ovamo da iz- tajme Krila. — Ta trojica su sveratila kod mene i pitall me gde stanuje gerif Heart — rede telegratista. — Hyela, prijatelju — odvrati Kenon 2 potpéa telegrafistu po ramenu. — Uti- nili ste mi veliku uslugu. Neko vreme je zamisljeno betkeo drvenim peronom i onda seo na jednu klupu. Do polaska voze ostalo je jos vile od jednog éasa i Kenon odluti da svreti u obiiznji salun i da neSto popije. Jedva da je tamo seo i narudio pivo, kada se pokretua varta saluna otvoriie { emutre ufole doa mistise, Pott st pravo Kenonovom stolu i stariji, koi. jo mogeo imati oko sedammesst godin, rete: — Ja sam Vili Kitrik. Video sam vas da ste se muvall po nedoj kuti. Pratill smo vas do stanice, — I Sta hoées, sinko? — upita ga Kenon. ~ Hotu da znam kada éete mi pustity ova? — To ne zavisi od mene == biago ods vrati Kenon, — Pogrofao ste ga ubapsilil — povi- ka mladi od braée, — Videtete i sami — Onda, nemate zbog tega de brine= te — odvrati Kenon, ~- Uskoro Ge se vratiti kuéi, —~ Mi Zelimo da se on odmah vratil + vikmuse brata uglas. Kenon pogieda u miadeg Kitrikovog sina. Dedak je veoma lito na evog oct 4 ta slitnost nevela je Kenona na jedau Sdeju. — Zasto vi, momel, ne bi otbli do kuée i spakoveli svoje stvari, pa poll sa mnom da obidete oca? — predlodio im je. == Piatiéu vam karte za voz. ‘Vili i Bardges se zgledage, Ponuda je Dita ignenadne, eli i primamljiva za mladiée, Klimnuli su glavama 1 rekli Kenont da th sateka na stantol. Na peronu je Kenon ponova doneo odiuku de potalje jo8 jedan telegram 1 ovoga puta njegov poznanik telegrafista nije ga pitao za adresu primaoca. Evo ita je Kenon porutio svome kapetanu: wPukovaik Laveri nije mogao da pre- porna osumpjitenog zato Sto se ovaj u tokw godina promenio. Sutra poslepod- ne stizem u logor sa pljunutom slikom osumnjitenog kada mu je bilo petoacst godine, Kenon”, Sudija Rejneford je sedeo u ko%noj fotelji i kao da je dremao, Medutim, pazijivo je slusao ono Sto su razgovarall pukovnik Laveri j Dim Kenon, Najzad se sudija prenu i upita pukovnike: — Jeste 1i sada zaista sigurni, pukov- nite? > Cim som ugledao detaka, kao da 4ee nesfale follke Zodine profekte od ‘Atlante. —- Okrenuo se i pogledao u Dtima Kenone. — Obueite miedeg sina Mosa Kitrika u pravu, severnjagku uni- formu, pa éete pred sobom imali Tase Krila. Ne, tu ne moze biti pogreske. Istina, Kitrik se ugojio, izgubio kosu { Priligno promenio, iako da nisem sa si- germodéu mogao tvrditi da je on Kril. Wl, kada ste izveli detake... — Onda so slazemo da imamo u Tu- kema pravog bovelsa — prekide ga ‘Aj- ler. — Sta kazete, sudijo? — Privaino se slazem, — odgovori Rejnstord — ali na sudu hodu da mi izvedete svedoka koji ée pokazati prstom i re€i: ove Je Tas Kril. — Ja sam u njegovoj kui, u Aslen- ‘du, pronaiac komplet novina o kojima Je govorio Dzordé Vitlon i kalupe za livenje metaka istog kalibra kao ito Je njegova puska, metaka kojima su ubijene sve Krilove 2rtve. Meni je stvar jaona, Pred nama je dvojnik, éovek koji je Ziveo dvostrukim 2ivotom, Jedsn nje- gov deo je ubica Tas Kril, a drugi ‘Mos Kitrik, ugledni gradanin | otac po- todice. — On se okrete kapetanu, — Da Hi ste saznali ko je. ubio Knepsaka? — Nismo — odgovori Ajler. — Nismo Sak pronaili nj Carlija Diksona. ~- Tog Knepsaka ovde niko nije po- mavao osim coveka koji ge je ublo, @ to swlava krug na Krila, Vitlona i Car- liga Diksona. — Kril je tada bio u éel Ajler. — A Vitlon jos nije stigao u Rok Springs — dopuni ga Kenon, — Tako nam. preostaje samo Carli Dikson. Bai kao u sluaju Krila, ni mi ne znamo, kako izgleda Carli Dikson, ali je on prepoznao Knepsaka i ubio ga pre pego Sto Je ova} mogao da progovori. — Moida se Dilson nalazio u gradu? = primeti Ajler. — Svakako. A zaito bi on blo ovde? Hteo je da prisustvuje ubistvu Prajsa Satioka. Skoro pred njegovim otima Satlok je pao mrtav, Tako je osvetio ova, Ali, nije se nadac da ¢e tako da- 2 YeRo of Valomings srestf ovde starog Knepsaka. Da, Kapetane, Carli Dikson je slifan Tasu Krilu. Mi ga ustvari po znajemo, alj pod drugim imenom. — Zar nam je malo komplikacijat — urdahnu kapetan. — Sada treba razble fati glava i o tom Diksonu, — Ali, on je tesno povezan sa celim sluéajem ~- rete Kenon, — Dikson je najmio Krila da ubije Satioka. — Ali, ti si nam javio de su Vitlon 1 osiali odlazili u Adlend da to isto uéi- ne — rete kapetan. — Moide ih je Dik~ son preduhitrio, fli bolje platio Kila, — Ajler protrija umorne o¢i. — Gee li je semo taj prokieti Berk Pajn? Cim Je stigao tvoj telegrem, poslao sam ga u Igl Pas. Verovatno se spetljeo sa ne- kom debelom Meksikankom { zaboravio na ‘svoj zadaiak. Ah, kada bi samo taj Mos Kitrils najzad progovorio, — Motda bi ga slomili ako ga ime- nada stuotimo se Carli Diksonom, ili sa Seridanom, koga Je takode hteo da woi- je — predloii sudije. — Nemojte zaboraviti nf mene — poe nudi se pukovnik Laveri. — Preduzecu sve da raskrinkam naj edvratnijeg ubicu koji se ikeda pojavio na Zapadu — odlutno rete Aller. — Diime mo%eé da odes kui, ali hoéu da prethodno rezerviges jednu sobu u hi telu, Kitrika Gemo tamo dovesti sutra uveée, oko jedenaest. Pobrini se za sve Getalje. Pazi da nabavii jake lampe i ogledala, iza kojih éemo postaviti Kit- Tika, a onda éemo u sobu odjednom p: stiti Seridana i Laverija, Samo ked bi pronaali tog Diksona. Kenon odmah ustade i pozdravi se sa svima, pa izade napolje. Na verandi je zatekao Freda Seridana, koji je pusio eigaru i zamigljeno gledao ispred sebe. — Dugo ste konferisall — reve mu novinar. — Doneo sam vam odlitan materijal iz Kanzasa — odvrati Kenon, — Zaito ste doveli Kitrikove sinove? + Ufeleli su se oca — odgovori Ke- non. — Nego, to nije vaino. Ze sutra uvede smo organizovall jedan sastanalr