BI­BLID 0350–1426 (206)

Solarna elektrana snage 7,4 kW

– procedura izgradnje, energetska, ekološka
i ekonomska efikasnost i vreme otplate
Solar power plant 7.4 kW – construction procedure, energy,
environmental and economic efficiency and payback time
Marin IVOŠEV*, dipl. inž. maš., redovni član Inženjerske akademije Srbije
Nenad MARIČIĆ, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

Ključne reči: Početkom maja 2022. godine, u Rumi je na privatnom stambenom objektu, izgrađena i puštena u pogon solarna
solarne elektrane; elektrana instalisane snage 7,4 kW. Osnovni cilj bio je da se proizvedena električna struja koristi za sopstvene
energetska efikasnost; potrebe, a eventualni višak preusmeri i elektrodistributivni sistem EPS-a. To podrazumeva da su sve procedure u
vreme otplate potpunosti u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji kao i uredbama Ministarstva za rudarstvo i energetiku
Republike Srbije, kao i lokalnih organa gradske uprave u Rumi. Ovaj rad ukazuje na praktična iskustva i
problematiku tokom izvođenja projekta, sa više aspekata: (a) sa aspekta faza izgradnje, (b) sa energetskog
aspekta, odnosno aspekta kvaliteta konverzije solarne energije u električnu struju, (c) sa ekološkog aspekta
u vidu smanjenja emisija opasnih i štetnih produkata sagorevanja kroz dimne gasove termoelektrana, (d) sa
ekonomskog aspekta vezanog za finansijske uštede, isplativost i vreme otplate investicije. Glavni zaključci rada
ukazuju, prvo, na jako složenu proceduru koju su propisali nadležno Ministarstvo, EPS i lokalni organi gradske
uprave, a koje potencijalni investitor ovakve vrste solarnih elektrana mora da poštuje. Drugo, da je isplativost
ulaganja, kada se u obzir uzmu svi troškovi izgradnje, eksploatacije, održavanja i cene električne struje, manja,
a vreme otplate daleko veće od očekivanog.
Key words: At the beginning of May 2022, a solar power plant with an installed power of 7.4 kW was built and put into
solar power plants; operation in Ruma on a private residential building. The main goal was to use the produced electricity for own
energy efficiency; needs, and possibly redirect the surplus to the electricity distribution system of EPS. This implies that the Law
payback time on Planning and Construction as well as the regulations prescribed by the Ministry of Mining and Energy of
the Republic of Serbia and the local bodies of the city administration in Ruma have been fully complied with.
This work points to practical experiences and problems during the implementation of the project, from several
aspects: (a) from the aspect of construction phases, (b) from the energy aspect, i.e. the aspect of the quality
of the conversion of solar energy into electricity, (c) from the environmental aspect in reducing hazardous
emissions and harmful combustion products in the flue gases of thermal power plants, (d) from the economic
aspect related to financial savings, profitability and investment payback time. The main conclusions of the
paper indicate, first, a very complex procedure prescribed by the Ministry, EPS and local authorities of the city
administration, which must be connected by a potential investor for this type of solar power plants. Second,
that the profitability of the investment, when all the costs of construction, exploitation, maintenance and
electricity prices are taken into account, is lower, and the payback time is much longer than expected.

1. Uvod važniji: Zakon o energetici  („Sl. glasnik RS“, br. 145/2014,

1.1. Osnova vizije
Izgradnja solarnih elektrana, u širem smislu, još uvek je deo
vizije sveta i Evrope u oblasti aktivnosti korišćenja obnovljivih
vidova energije, poboljšanju energetske, ekološke i ekonom-
ske efikasnosti konverzije energije, zaštiti životne sredine,
čuvanja prirode i zdravlja ljudi. Osnovu ove vizije čini poda-
tak da energija zračenja Sunca koja dolazi do Zemljine povr-
šine iznosi preko 100.000  GWh, godišnje. Ta energije je oko
170 puta veća od ukupnih svetskih, ispitanih rezervi uglja [1].
95/2018. – dr. zakon i 40/2021), Zakon o obnovljivim vido-
vima energije („Sl. Glasnik RS“ br. 40, od 22.4.2021), Za-
kon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS», br.135/2004.,
36/209.,95/2018).
Proceduru implementacije projekata reguliše Zakon o plani-
ranju i izgradnji („Sl. glasnik RS», br. 72/2009, ispr. 64/2010,
odluka US 24/2011, ... i odluka US 132/2014 i 145/2014). Po-
red navedenih zakona, tu oblast reguliše i niz podzakonskih
akata, uredbi Vade, internih propisa lokalnih samouprava i
internih poslovnih procedura EPS-a.

1.2. Zakoni koji regulišu ovu oblast
Izrada projektne dokumentacije i implementacija proje-
kata solarnih elektrana regulisana je nizom zakona. Naj-
* Autor za korespondenciju: marin.ivosev@gmail.com
1.3. Poslovne aktivnosti koje sadrže projekti
Sadržaj kvalitetnih projekata izgradnje solarnih elektrana
čine ciljevi izrade projekata, postojeće činjenice o insolaciji
na odabranoj geografskoj lokaciji, karakteristika objekata na
kojima se instalira oprema, karakteristike solarne opreme,
kapitalna ulaganja u opremu, prednosti u pogledu smanjenja

kgh 4/2022    67
 Da bi se došlo do ostvarenja usvo-
jenih nacionalnih ciljeva, predviđe-
no je i instaliranje većih kapaciteta
za proizvodnju električne struje, ko-
rišćenjem obnovljivih vidova energi-
je, između ostalih i solarne energije.
Dinamika i struktura izgradnje tih
kapaciteta sistematizovana je u ta-
beli 1. Sa malo pažnje može se za-
ključiti da postoji nesrazmera između
potreba i postojećeg stanja, kao i ne-
srazmera između tehnički iskoristi-
vih potencijala i stepena izgrađenosti
elektrana za proizvodnju električne
struje (slike 3 i 4). To je prvi problem.

Drugi problem OIE, u odnosu na nu-

klearne, gasne ili elektrane na uga-
lj, generalno, jeste što se proizvodnja
struje ne može konstantno dozirati,
jer ona zavisi od eksternih faktora –
da li je sunčan dan ili da li duva vetar.
Kada je proizvodnja struje veća nego
potrošnja, ona se ne može sačuvati –
Slika 1. Prosek dnevne energije globalnog zračenja u Srbiji tehnologija baterija za tako nešto još
uvek nije dovoljno efikasna, i baterije
emisija opasnih i štetnih produkata sagorevanja u termoe-
lektranama, prednosti sa ekonomskog (finansijskog) aspek-
ta, bezbednosni aspekt, troškovi eksploatacije i održavanja i
na kraju vreme otplate investicije(!).

1.4. Insolacija u Srbiji

Broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije iznosi iz-
među 1.500 i 2.200 časova godišnje. Prosečan intenzitet sun-
čevog zračenja je od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/
m2/dan na jugu – tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kWh/m2/
dan – tokom jula.
Prosečna vrednost energije zračenja iznosi od 1.200 kWh/
m2/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do 1.550 kWh/m2/godi- Slika 2. Tehnički iskoristiv potencijal OIE u Srbiji [3]
šnje u jugoistočnoj Srbiji, dok u centralnom delu iznosi oko
1.400 kWh/m2/godišnje [2].
Srbija ima znatno veći broj časova Sunčevog zračenja nego
većina evropskih zemalja, a najbolji uslovi su u jugoistočnom
delu naše zemlje. Na mapama (slika 1) može se uporediti
prosečna godišnja osunčanost u različitim delovima Srbije.

1.5. Osnovi strategije razvoja OIE Srbije?

Nacrt strategije razvoja energetike Srbije za period do
2025. godine sa projekcijama do 2030. godine ukazuje da
je tehnički raspoloživi potencijal OIE u Republici Srbiji oko
5,65 Mten, godišnje. Slika 2 ilustruje udele pojedinih tehnič-
ki iskoristivih potencijala OIE u Srbiji.
Slika 3. Stepen izgrađenosti elektrana 2020.
Tabela 1. Izgradnja kapaciteta potencijalnih elektrana na OIE
u Srbiji [MW] [4]
Godine
Vrsta elektrane
2020. 2025. 2030.
Vetrogeneratori 500 500 600
Hidro elektrane manje od 50 MW 208 300 400
Hidro elektrane veće od 50 MW 250 300 350
Solarne elektrane 10 100 200
Geotermalne elektrane 1 3 5
Elektrane na bio gas 43 60 80
Elektrane na bio masu 100 150 200
Ukupno instalisane snage [MW] 1112 1413 1835
Udeo solarnih elektrana [%] 0,9 7,1 10,9 Slika 4. Stepen izgrađenosti elektrana 2030.

68    kgh 4/2022

su skupe. Sa druge strane, kada je proizvodnja manja od po-
trošnje onda je neophodno imati neki drugi izvor struje koji
bi nadomestio razliku. Zato su zemlje Zapadne Evrope koje
gase elektrane na ugalj istovremeno gradile i nove elektra-
ne na gas – one funkcionišu kao veliki šporeti na plin i lako
je doziranje – kada vam treba manje struje smanji se dotok
gasa, kada vam treba više on se poveća.
Sa problemima u snabdevanju gasom i njegovom visokom ce-
nom, pitanje je da li je to i finansijski moguće. Ova činjenica
ukazuje da se u budućnosti rešenja moraju tražiti u skladi-
štenju solarne, a i drugih obnovljivih vidova energije, poseb-
no energije vetra.

2. Solarna elektrana „Maričić“, u Rumi

2.1. Motivi za izgradnju
Ovog trenutka Srbija ima oko 10 MW instalisane opreme so-
larnih elektrana po osnovu fid-in tarifa [5]. Te tarife su jed-
no vreme bile u upotrebi i predstavljale podsticajne otkupne
cene po proizvedenom kWh iz OIE, a koje su usklađene sa
tehnologijom koja se primenjuje i koje je Vlada Republike Sr- Slika 5. Šema veze opreme solarne elektrane
bije propisala na određeni vremenski period kako bi podsta-
kla investitore i smanjila rizik investicije. 2.4. Šema veze opreme solarne elektrane
Novi Zakon o korišćenju OIE u Srbiji, od 22. aprila 2021. go-
dine, doneo je iskorak napred uvođenjem koncepta kupca po- Tabela 3. Fizičke karakteristike opreme solarne elektrane
trošača, ili takozvanih „prozumera“. Ovaj koncept proizvodnje
električne energije iz sunca pre svega za sopstvene potrebe, Oprema Naziv opreme Jed. mere Iznos Napomene
omogućuje građanima i malim privrednim subjektima, da vi-
škove energije koje ne mogu da potroše, a koje je proizve- ABI Mono Half
Model/Tip –
la njihova solarna centrala, mogu da predaju distributivnom Cell 460W Tier1
sistemu i da iste viškove iskoriste kao kredit kojim umanju- Proizvođač – ABI Solar
Fotonaponski paneli

ju utrošene kWh za naredne mesečne obračune za utrošenu Dužina mm 2108±2

električnu energiju. Ovu oblast je Vlada RS uredila u septem- Širina mm 1048±2
bru iste godine, a primena oko odobravanja 50% bespovratnih Površina jednog FNP m2 2,2
sredstava, još nije započeta u celokupnom planiranom obimu.
Ukupan broj FNP kom 16
Predstavnici države, ministarstava, velikih kompanija i me- Instalisana snaga jednog FNP W 460
đunarodni eksperti su tu aktivnost promovisali veoma pozi- Ukupna povrsina svih FNP m2 35,2
tivno i intenzivno, u smislu završavanja „samo“ u tri koraka:
Ukupna inst. snaga svih FNP kW 7,36
(a) postavljanje panela, (b) zamena brojila i (c) potpisiva-
njem ugovora sa EPS-om o potpunom snabdevanju električ- Sunways STT –
Model/Tip –
10KTL-10kW
nom energijom.
Inverteri

Proizvođač – Sunways
Navedeni motivi prethodili su odluci o izgradnji i solarne Snaga jednog invertera W 10000
elektrane „Maričić“, u Rumi.
Ukupan broj kom 1
2.2. Karakteristike stambenog objekta Ukupna snaga kW 10
Stambeni objekat na kome su instalirani fotonaponski pa- merna grupa
Elek- Model/Tip – sa GPRS
neli, čini privatna kuća. Naziv mesta, adresa objakta, geo- trično dvosmerno
grafske koordinate objekta, orijentacija krova i nagib krova, brojilo
sistematizovani su i prikazani u tabeli 2. Proizvođač – EWG

Tabela 2. Osnovni podaci o objektu

3. Rezultati proračuna – energetski aspekt
Nazivi Podatak
Naziv mesta Ruma 3.1. Energetski aspekt
Adresa objekta Ulica JNA 195 Program na osnovu koga je vršen proračun sa energetskog
Geografske kordinate objekta 45.006510, 19.827896 aspekta (PVGIS) predstavlja softver koji omogućuje određi-
Orijentacija krova J vanje energetske efikasnosti solarnih elektrana na geograf-
Nagib krova 45° skoj teritoriji Evrope, Afrike i jugozapadne Azije. Predstavlja
(besplatna veb adresa: https://re.jrc.ec.europa.eu/pvg_tools/
2.3. Oprema solarne elektrane en/tools.html), deo programa koji je razvila Evropska Unija,
Glavnu opremu solarne elektrane čine fotonaponski pane- sa ciljem razvoja što većeg broja novih tehnologija i njihove
li, inverter, razvodni orman, dvosmerno električno brojili i primene u oblasti obnovljivih vidova energije.
električni kablovi koji povezuju tu opremu. Šematski prikaz Rezultati ovog softvera, prikazuju [6]: E_m – prosečne me-
veze ove opreme prikazuje slika 4, a izgled panela i inverte- sečne vrednosti proizvedene električne struje, po meseci-
ra je na slici 5. ma [kWh], H(i)_m – zbir globalnog zračenja po kvadratnom
Za slučaj kada mreža solarne elektrane nije u mogućnosti da metru koji primaju moduli datog sistema [kWh/m2] i SD_m
bude priključena direktno na mrežu EPS-a, ugrađuje se mre- – standardna devijacija mesečne proizvodnje električne
žni transformator. energije zbog godišnjih varijacija [kWh].

kgh 4/2022    69
70    kgh 4/2022
3.1. Ekološki aspekt logno je u ostalim mesecima godine, mesečna proizvodnja
električne struje veća od potrošnje.
Ekološki aspekt proizvodnje električne struje solarne elek-
trane (uzrok), u osnovi, sagledava smanjenje emisija opasnih Tabela 5. Kapitalna ulaganja u izgradnju solarne elektrane
i štetnih produkata sagorevanja u dimnim gasovima u termo-
elektranama (posledica). U ovom slučaju na godišnjem ni- Naziv RSD € Kurs
vou. Osnovu čini projektovana godišnja proizvodnja solarne Fotonaponski paneli 364.560 3.100 117,6
elketrane u iznosu od 9.340 kWh/god. Inverteri 223.440 1.900 117,6
Na osnovu navedenog parametra proizvedene električne Električno brojilo 28.584 343 117,6
struje u SE [kWh/god.], prosečne donje toplotne moći uglja Različite dozvole i takse 16.854 143 117,6
koji se koristi u termoelektanama 6.500 kJ/kg, stepena isko- Kablovi, konektori, pocinkovana traka,
rišćenja kotlova 0,75%, iskustvenih podataka vezanih za osigurači, odvodnik prednapona, 235.200 2.000 117,6
emisije produkata sagorevanja, pojedinih fosilnih goriva dokumentacija, montaža, probni pogon
[g/GJ], dolazi se do podatka o količini smanjenja potrošnje UKUPNO 868.638 7.486 117,6
uglja, koja iznosi oko 7.000 kg/god. Na osnovu ove potrošnje
vrši se obračun smanjenja emisija opasnih i štetnih produka- Tabela 6. Proizvodni parametri solarne elektrane
ta sagorevanja: ugljendioksida (CO2), sumpordioksida (SO2),
Parametar Jed.mere Iznos
azotovih oksida (NOx) i čestica pepela i čađi [7] . Iznos koli-
čina navedenih emisija u dimnim gasovima prikazan je u ta- Instalisana snaga elektrane kW 7,36
beli 4. Proizvedena električna struja kWh/god 9.340
Kapitalna ulaganja € 7.486
Relativno ulaganje u odnosu na instalisanu snagu €/kW 1.017
Tabela 4. Smanjenje emisija opasnih i štetnih produkata sagorevanja
Relativno ulaganje u odnosu na proizvedenu
€/kWh
Produkt sagorevanja Iznos Jed. mere električnu struju 0,80
CO2 8.148 kg/god. Koliko kWh se proizvede električne sruje na jedan
kWh/kW 1.269
kW instalisane snage
NOx 126 g/god.
SO2 84.000 g/god.
Ova slika ukazuje na suštinu statuse prozjumera, kada će ko-
Čestice 15.120 g/god. risnik u prva tri i zadnja dva meseca trošiti struju iz mreže
U slučaju velikih solarnih elektrana,
značajne prednosti mogu se ostvari-
ti i smanjenjem ekoloških taksi koje
se obračunavaju na količine opasnih
i štetnih produkata sagorevanja u
dimnim gasovima termoelektrana.
Ova oblast u našem slučaju nije
predmet razmatranja.

3.2. Ekonomski (finansijski)

aspekt izgradnje
Kapitalna ulaganja u opremu solar-
nu elektranu

4. Tehnoekonomska analiza
4.1. Rekapitulacija
proizvodnih parametara
Slika 6. Proizvodnja električne struje [kWh/mes.]
Pojedinačna proizvodnja električne
struje elektrane i srednja mesečna
proizvodnja tokom godine, prikaza-
na je na slici 6.
Na osnovu podatka o instalisanoj
snazi elektrane, kapitalnog ulaga-
nja i godišnjoj proizvodnji električne
struje, dobijamo prva tri tehnoeko-
nomska pokazatelja izgradnje solar-
ne elektrane, koji mogu da posluže
za upoređivanje kvaliteta sa drugim
elektranama (tab. 6).
Na slici 7 uporedno su prikazana (a)
projektovano kretanje proizvodnje
električne struje, (b) projektovana
potrošnja električne struje i (c) me-
sečne razlike proizvodnje i potrošnje
električne struje. Da se uočiti da je
tokom prva tri meseca i zadnja dva
meseca u godini potrošnja električ-
ne struje veća od proizvedene. Ana- Slika 7. Proizvodnja, potrosnja i razlike količina električne struje solarne elekrane

kgh 4/2022    71
EPS-a, a ostale mesece trošiti svoju, proizvedenu struju i vi- Na osnovu tabele 8 se da uočiti da se prvi čist prihod (zarada)
šak prodavati EPS-u. solarne elektrane očekuje tek u osmoj godini, odnosno da je
period otplate ulaganja u solarnu elektranu oko osam godi-
Presečno poravnavanje razlike potrošnje električne struje i
na. Taj podatak ilustruje i slika 8.
proizvodnje, obračunava se u aprilu tekuće godine. Pravilno
dimenzionisana solarna elektrana, i pažljivo planiranje i po-
trošnja električne struje, u proseku više godina, trebalo bi da
daje približan iznos proizvedene i planirane potrošnje.
Rekapitulacija numeričkih pokazatelja proizvodnje, potrošnje
i razlika proizvodnje i potrošnje sistematizovana tabelom 7.

Tabela 7. Rekapitulacija proizvodnje [kWh/mes.]

Mesec Proizvodnja Potrošnja Razlika
I 380,6 1.225,0 –844,4
II 464,3 1.078,0 –613,7
III 807,1 960,4 –153,3
IV 946,1 626,7 319,4
V 997,7 626,7 371,0
VI 1.015,2 626,7 388,5
VII 1.117,3 626,7 490,6 Slika 8. Vreme otplate investicije
VIII 1.080,3 626,7 453,6
IX 882,0 626,7 255,3 Pojednostavljeno gledano, u projektovanju, izgradnji, ek-
X 768,0 705,6 62,4 sploataciji i održavanju solarne elektrane svi događaji su pro-
XI 538,3 980,0 –441,7 sti i predvidivi. Ministarstvo rudarstva i energetike uverava
potencijalne privatne proizvođače u energetsku efikasnost,
XII 353,4 1.176,0 –822,6
ekološku održivosti, ekonomsku (finansijsku) isplativost so-
∑ 9.350,3 9.885,5 larnih elektrana, pokriveno narativom „sve u tri koraka“. Po-

Pojednostavljeno gledano, u ce- Tabela 8. Glavni tehnoekonomski parametri solarne elektrane

loj proceduri projektovanja i im-
Godisnja Cena Godišnji Ukupan Kapitalna Trošak Čist
plementacije solarnih elektrana,
proizvodnja el.struje prihod prihod ulaganja eksploatacije prihod
nisu za očekivanje posebni proble- [kWh/god.] [€/kWh] [€/god.] [€] [€] [€/god.] [€/god.]
mi potencijalne eksploatacije. Tabe-
1 2 3 4 8 6 7
la 8 daje pregled tehnoekonomskih
parametara eksploatacije solar- 9.340 0,08 747 747 7.486 50 –6.789
ne elektrane. U koloni 2 prikazana 9.340 0,096 897 1.644 50 –5.892
je godišnja proizvodnja električne 9.340 0,102 953 2.597 50 –4.940
energije za period veka elektrane. 9.340 0,108 1.009 3.605 50 –3.931
Od petnaeste do tridesete godine 9.340 0,114 1.065 4.670 50 –2.866
postepeno se smanjuju prizvodne 9.340 0,12 1.121 5.791 50 –1.746
mogućnosti fotonaponskih panela
9.340 0,126 1.177 6.968 50 –569
za približno 15%.
9.340 0,132 1.233 8.201 50 664
Cena električne struje projektova- 9.340 0,138 1.289 9.489 50 1.953
na je da naredno prvo poskupljenje 9.340 0,144 1.345 10.834 50 3.298
bude za približno 20%, a sva nared- 9.321 0,15 1.398 12.233 100 4.646
na posle toga za 4–5%. Numerički
9.312 0,156 1.453 13.685 100 6.099
pokazatelji kretanje cena električ-
ne struje su prikazani u koloni 3, 9.219 0,162 1.493 15.179 100 7.592
a godišnji prihod, pojedinačno (na 9.127 0,168 1.533 16.712 100 9.126
osnovu cene i proizvedene količine 9.035 0,174 1.572 18.284 100 10.698
električne struje) u koloni 4. 8.945 0,18 1.610 19.894 100 12.308
8.856 0,186 1.647 21.541 100 13.955
Ukupan prihod od solarne elektra-
8.767 0,192 1.683 23.225 100 15.638
ne prikazan je u koloni 5, tako što
se sabiraju godišnji prihodi. 8.679 0,198 1.719 24.943 100 17.357
8.593 0,204 1.753 26.696 100 19.110
U koloni 6 prikazana su kapitalna 8.507 0,21 1.786 28.483 200 20.796
ulaganja u projektovanje i izgrad- 8.422 0,216 1.819 30.302 200 22.615
nju solarne elektrane, a u koloni 7
8.337 0,222 1.851 32.152 200 24.466
pretpostavljeni troškovi eksploata-
cije i održavanja pogonske sprem- 8.254 0,228 1.882 34.034 200 26.348
nosti solarne elektrane. 8.171 0,234 1.912 35.947 200 28.260
8.090 0,24 1.942 37.888 200 30.202
Ključni tehnoekonomski pokazatelj 8.009 0,246 1.970 39.858 200 32.172
solarne elektrane čini njen čist pri- 7.929 0,252 1.998 41.856 200 34.170
hod, u koji se uzimaju u obzir svi
7.849 0,258 2.025 43.881 200 36.195
prethodni uticajni parametri, po-
sebno kapitalna ulaganja. 7.771 0,264 2.052 45.933 200 38.247

72    kgh 4/2022

jednostavljeno rečeno, ja proizvodim električnu struju, leti
više nego što je potrošnja, zimi manje, s tim da se ono što je
leti višak preračunava u zimske mesece.
I to je matematika za osmi razred osnovne škole. Ali pod
uslovom da u praksi nema posebnog načina finansijskog
obračuna, akciza, posebnih dodataka na proizvedene kWh,
PDV-a i „pretakanja“ jedne u drugu vrstu električne stru-
je: one koja se istovremeno proizvodi i one koja se istovre-
meno troši.
Kako interna procedura naplate EPS-a utiče na formiranje
stvarnih prihoda od električne struje prozjumera i šta utiče
na obračun perioda isplativosti? Šta kažu informacije „sa te-
rena“? I novine. To je suština teksta u narednom poglavlju.
5. Računi za struju
5.1. Suština, glavni uzrok problema
Različita su reagovanja sredstava javnog informisanja i
prozjumera. I onih koji su već investirali u izgradnju solar-
nih elektrana, i onih koji to tek planiraju da urade. Ali i jedni
i drugi otvaraju veliki broj novih pitanja i oblasti nejasnoća.
Sve detalje na tu temu i problematiku nepristrasno je na po-
seban način sistematizovao i najbolje objasnio portal Balkan
green energy news [8].
U osnovi problema, kao uzrok, stoji različito tumačenje pro-
pisa u ovoj oblasti Ministarstva finansija i Ministarstva ru-
darstva i energetike Republike Srbije. Sadašnjoj situaciji je
prethodilo da je Vlada RS usvojila Uredbu o kriterijumima,
uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između
kupaca–proizvođača i snabdevača (na koju se oslanja tuma-
čenje Ministarstva rudarstva i energetike). Ali se ispostavilo
da je u kontradiktornosti sa tri državna zakona: o naknada-
ma za korišćenje javnih dobara, o porezu na dodatnu vred-
nost i o akcizama ( na koja se oslanja tumačenje Ministarstva
finansija).
Uz sve to, EPS ima svoje tumačenje, da se radi u skladu sa
Metodologijom za određivanje cena pristupa sistemu za di-
stribuciju električne energije.
A sve to ima za rezultat činjenicu da računi koje dobijaju i
koje će dobijati prozjumeri, obračunati na postojeći način,
nisu umanjeni niti će biti umanjeni, onoliko koliko su oni
očekivali, ali ni koliko je očekivalo i Ministarstvo rudarstva
i energetike.
5.2. Drugim rečima i malo detaljnije
Ministarstvo finansija smatra da se PDV, akcize, ali i nakna-
de za povlašćene proizvođače energije i energetsku efika-
snost moraju obračunati na preuzetu energiju odnosno svu
struju koju je prozjumer preuzeo od EPS-a. A Ministarstvo
rudarstva i energetike smatra da bi trebalo da se obračunaju
na utrošenu energiju, što je razlika između struje koju je pro-
zjumer isporučio EPS-u i struje koju je preuzeo.
Tako imamo slučaj dva kriterijuma. Po kriterijumu Mini-
starstva za finansije i slobodnom tumačenju, uštede u tro-
škovima struje su 20–30%, a po onome kako bi bilo, po
kriterijumu Ministarstva za rudarstvo i energetiku cca 50%.
Međunarodni kongres i izložba o KGH
International HVAC&R Congress and Exhibition
Belexpocentar, Beograd, 30. novembar – 2. decembar 2022.
5.3. Šta je još potrebno za
razumevanje kompletne problematike?
Veliki je broj oblasti potrebnih za poznavanje i razumevanje
kompletne problematike. Ova napomena se odnosi i za naj-
veće eksperte ekonomije, energetike i pravne oblasti. U su-
štini, to su pitanja koja daju najvažnije odgovore i na koja
treba obratiti pažnju: (a) šta je osnovica za PDV, akcizu i
naknade: preuzeta energija ili utrošena (razlika između pre-
uzete i isporučene), (b) kako razlika između prozjumera sa
dvotarifnim brojilom posebno pokriva potrošnju u višoj, a
posebno u nižoj tarifi, (c) šta je to naknada za obračun pri-
stupu distributivnom sistemu, (d) šta je razlika u iznosu nak-
nada za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost, (e) šta
će se dešavati zimi.
5.4. Šta je rešenje problema?
Cilj svim državnim organima, treba da bude smanjenje raču-
na za električnu struju, svim prozjumerima. Na žalost, ovog
trenutka nema najave takvih mogućnosti, iako nije logič-
no, ni po jednoj osnovi, da se proizvodnja „zelene energije“
tarifira po kriterijumu koji naplaćuje EPS. To čini jednu od
osnova sadašnjeg, pogrešno postavljenog sistema. I to bi, u
svakom slučaju, smanjilo najvažniji pokazatelj za svaku inve-
sticiju: vreme njene otplate. O tome niko nije pričao, ni je-
dan ekspert ministarstava, ili su obračuni otplate investicije,
„neuverljivo“ stavljani na poslednje mesto.
Tim povodom, ima i dobrih vesti. Ministarstvo rudarstva i
energetike nagoveštava nove komunikacije sa Ministarstvom
finansija, a Ministarstvo finansija nagoveštava posredovanje
Svetske banke koja treba da „pripremi analizu nacionalnog
regulatornog okvira za sistem naplate računa za kupca–pro-
izvođača, posle koje će biti predložene mere kako bi se raču-
ni dodatno smanjili“. 
Ne zna se koliko je dugačak taj „štap“, ali je u svakom slušaju
to dobra prilika da se u iščekivanju novih rezultata razgovo-
ra „sakrije“, i celokupna loša procedura oko uvođenja nave-
dene ideje, i zaborave svi dosadašnji propusti, oba navedena
ministarstva, i EPS-a.
6. Literatura
[1] *** https://www.google.com/search?q
[2] *** https://www.energetskiportal.rs/obnovljivi-izvori-ener-
gije/energija-sunca/
[3] *** https://www.mre.gov.rs/sites/default/files/2021/03/na-
cionalni_akcioni_plan
[4] *** http://energetskiportal.rs/dokumenta/Strategije/
Nacrt%20strategije%20razvoja%20energetike
[5] *** https://balkangreenenergynews.com/rs/srbija-dobi-
ja-solarne-elektrane
[6] *** https://re.jrc.ec.europa.eu/pvg_tools/en/tools.html)
[7] Ivošev, M., Ekološki aspekt sagorevanja energenata na pri-
meru „Zastava energetika“, Magistarska teza, Mašinski fa-
kultet KG, 2000
[8] *** https://balkangreenenergynews.com/rs/prozjumeri-do-
bili-prve-racune-za-struju-obracun-koji-je-sve-razocarao/
kgh
kgh 4/2022 73