Machines Machines: Asinhrone Mašine Prema Obliku Kretanja

ASINHRONE MAŠINE
Prema obliku kretanja: rotacione (rotating machines), linearne (linear

machines) asinhrone mašine (induction machines).
machines)
Prema konstrukciji rotora asinhrone mašine sa: kaveznim rotorom

(squirrel‐cage rotor induction motors), kliznokolutnim (namotanim)
rotorom (slip‐ring rotor induction motors).
Prema broju
j faza: trofazne i jjednofazne (za
( male snage)
g ) asinhrone
mašine.
Prema veličini nazivnog napona: niskonaponske (do 1kV),

visokonaponske mašine (iznad 1kV do 15kV).
Prema režimu rada: asinhroni motori, asinhroni generatori.

Statorski paket (magnentnog kola) trofaznog asinhronog motora
pripremljen za ulaganje namota.
Rotorski lim asinhronog kaveznog motora
a) aluminijumski dvo‐kavezni rotor b) bakarni kavez
Magnetno kolo se izrađuje od neorijentisanog Si feromagnetnog lim. Za učest.

do 300Hz debljina limova je 0,5mm uz gubitke od 2-4W/kg pri 1T i 50Hz. Za veće
j lim. Za učestanosti iznad 500Hz koriste se
učestanosti mora se koristiti tanji
feritna jezgra.
Vazdušni zazor iznosi 0,2÷3mm i njegova minim. veličina je određena potrebnim
mehaničkim tolerancijama. Veća vrednost odgovara AM od 1MW.
Da bi se magnetno kolo hladilo postavljaju se promajišta.
Promajišta
Stator novog asinhronog motora za visoki
napon (6 -10 kV,50 Hz). VISOKONAPONSKI
Ulaganje
g j namota u statorski paket
p trofaznog
g
asinhronog motora (400 V, 50 Hz).
NISKONAPONSKI 
Kavezni rotor asinhronog motora sa ulaganim bakarnim
štapovima
Kavez je od: aluminijuma (ulivanje) za više desetina kW,

bakra (donji, radni) i bronze (gornji, startni) za srednje i velike snage.
ASINHRONE MAŠINE - Princip rada
Obrtno magnetno polje stvoreno statorskim
strujama obrće se sinhronom brzinom.
60  f s
ns  o/min
p
U namotaju rotora pod dejstvom obrtnog polja
sa statora indukuje se elektromotorna sila. Ona
potera struju kroz namotaj rotora koji se
nalazi u obrtnom polju. Usled čega se javi sila na provodnike rotora,
pod čijim dejstvom rotor počinje da se kreće u smeru obrtnog polja.
Rezultat dejstva MPS (struje) u rotorskom namotaju i obrtnog
magnetnog fluksa je momenat:
M  k    I r  cos  r
tj. magnetna polja statora i rotora privlače se uzajamno obrazujući
obrtni momenat.
Struje rotorskog namotaja stvoriće svoje obrtno polje.
-Klizanje-
ns  n s   r nr
Klizanje: s    
ns s s n s
p 1 2 3 4
ns 3000 1500 1000 750
Klizanje u tehnički prihvatljivim iznosima mora biti sasvim mala veličina

(zbog uticaja na gubitke energije) te se zbog toga iskazuje u %. Iznosi
0,1÷5%.
•Ako
Ak se rotor t obrće
b ć sinhronom
i h brzinom
b i s=0
•Dok rotor stoji (zakočen)  s=1
•Brzina obrtanje rotora manje od sinhrone s > 0 (M)
•Vrti li se rotor brže od obrtnog p j  s < 0 ((G))
g polja
•Vrti li se rotor u suprotnu stranu (n<0) od obrtnog
polja  s > 1 (AK)
EKVIVALENTNA ŠEMA ASINHRONOG MOTORA
Neka je statorski trofazni namotaj priključen na mrežu koja
obezbeđuje trofazne napone i neka rotor miruje. U rotorskom
namotaju obrtno polje indukuje elektromotorne sile usled kojih
će rotorskim namotajem poteći struje. Indukuje se:
Ekr  4,44    f1  N r  k nr
Dok je rotor ukočen važi: f1  s  f 2  f 2
Kod motora sa namotanim rotorom ovo je EMS koja se meri na
kliznim kolutovima dok rotor miruje,
miruje a prstenovi nisu kratko
spojeni. Takvo merenje napona zove se i merenje prenosnog
odnosa.
Rotorske struje
str je stvaraju
st araj svoje
s oje obrtno polje,
polje odnosno rotorski
fluks:
-rasipni rotorski fluks
-zajednički
j d ički fl
fluks.
k
Proticanju struje kroz rotorski namotaj pod dejstvom
elektromotorne sile Ekr suprotstavljaju se Rr i reaktansa
rasipanja koja opisuje rasipni fluks:
X rk  2    f1  Lrk  2    f 2  Lrk

Struja rotorskog namotaja je:
Ekr
k
I rk 
Rr2  X 2rk
Kada se rotor počne obrtati indukovana elektromotorna sila je
srazmeran relativnoj brzini kretanja rotora u odnosu na obrtno polje:
Er  4,44    s  f 2  N r  k nr  s  Ekr
Pri relativnoj brzini 0, tj. za s=0,
s 0, nema napona u rotoru, nema struje, sile
ni momenta pa motor ne može raditi pri tom klizanju. Samo pri različitim
brzinama obrtanja obrtnog polja i rotora postoji indukovani napon,
struje
j u rotoru i elektromagnetski
g moment. Otud naziv asinhroni motor.
Kada se rotor počeo obrtati tada je rotorska reaktansa rasipanja:
X r  2    f1  Lr
X r  2    f 2  Lrk  s
X r  s  X rk
Ekr
Indukovani napon i struja rotora
imaju učestanost - učestanost
klizanja:
f1  s  f 2
s  Ekr s  Ekr
Kada se rotor počeo obrtati I r  
struja rotora je: Rr2  X 2r Rr2  s 2  X 2rk
Ekr
Ir 
2
 Rr  2
   X rk
 s 
Na osnovu p prethodne jednačine

j moguće
g jje napisati
p jednačinu
j u
kompleksnom domenu koja opisuje naponsku ravnotežu jedne
faze rotora.
Jednačina naponske ravnoteže jedne faze rotora je:
 Eˆ r  Rr  Iˆr  js  X rk  Iˆr   s  Eˆ kr
Rr ˆ
 Ekr 
ˆ  I r  jX rk  Iˆr
s
Ekvivalentna šema faze rotora:
Ir
Xrk
Rr/s
Ekr
Struja statorskog namotaja određena je:
-nametnutim naponom statora
-omskom otpornošću statorskog namotaja U
-reaktansom
reaktansom rasipanja statorskog namotaja
-indukovanom kontra elektromot. silom.
Uˆ s  Rs  Iˆs  jX s  Iˆs  Eˆ s
Ekvivalentna šema faze statora:
Is
Rs Xs
Es
U
Ekvivalentna šema faze statora i rotora asinhronog motora.
Is Ir
Rs Xs Xrk Rr/s
-Ekrr
Es
U
Ova dva kola su galvanski odvojena. Slično transformatoru

asinhroni motor možemo prikazati ekvivalentnim električnim
kolom, pa je u tom cilju potrebno svesti ekvivalentno kolo
rotora na statorsku stranu.
Asinhroni motor u mirovanju (s = 1) možemo razmatrati i koristiti kao
specijalnu
ij l iizvedbu
db transformatora
t f t (zakretni
( k t i transformator).
t f t )
Indukovana elektromotorna sila statora (primara) je:

Es  4,44    f 2  N s  k ns
Kada se nađe količnik ove EMS i EMS rotora (sekundara):
Ekr  4,44    f1  N r  knr
Dobija se prenosni odnos kojim se realizuje svođenje rotora na stator:
Es f 2  N s  k ns N s  k ns
m  
Ekr f1  N r  k nr N r  k nr
gde su: Ns i Nr– brojevi navojaka po fazi statorskog i rotorskog namot.,

kns i knr– navojni
j sačinioci statorskogg i rotorskogg namotaja.
j
Za kavezni rotor navojni sačinilac je 1, a broj navojaka po fazi je 1/2.

Ako jednačinu naponske ravnoteže rotora svedemo na stator:
Rr ˆ
 Ekr 
ˆ  I r  jX rk  Iˆr
s
m
m  Rr ˆ
 m  Ekr 
ˆ  I r  jm  X rk  Iˆr
s
2
m  Rr ˆ

 Ekr 
ˆ  I r  jm 2  X rk  Iˆr
s
Rr ˆ
 
 Ekr
ˆ  I r  jX rk  Iˆr
s
Kako je: 
ES  m  Ekr  Ekr
 Rr  ˆ
Dobija se:  Es  
ˆ  jX rk   I r

 s 
I kada se uvaži 
Uˆ s  Rs  jX s  Iˆs  Eˆ s 
Dobija se ekvivalentna šema asinhrone mašine sa svedenim rotorskim
kolom na statorsku stranu. I Ir s
Rs Xs X rk Rr/s
Es= Ekr
U
Es može
ž se iizraziti
iti preko
k struje
t j i impedanse
i d magnećenja:
ć j
Eˆ s  Zˆ m  Iˆm  jX m  Iˆm X m   s  Lm Iˆm  Iˆs  Iˆr

T d se dobija
Tada d bij ekvivalentna
k i l t šemaš sa uvaženom
ž granom magnećenja:
ć j
Is Ir
Rs Xs Im Xrk Rr/s
Es Xm Ekr
U
Struje, snage i momente asinhrone mašine možemo računati upotrebom

ekvivalentne šeme za bilo koje stacionarno pogonsko stanje.
Kada je AM u praznom hodu s=0 pa sledi da je Im jednaka struji praznog
hoda. Kako u praznom hodu nema el.mehaničke konverzije (osim onog
dela kojim se pokrivaju mehanički gubici i koji se mogu zanemariti) to
zanči da je struja statora u praznom hodu pretežno reaktivna radi
obezbeđenja
b b đ j potrebne t b reaktivne
kti energije
ij za magnećenje
ć j magnetnogt
kola.
Reaktansa i struja magnećenja opisuju reaktivnu energiju potrebnu za
magnećenje magnetnog kola. kola
U AM postoje statorsko i rotorsko obrtno polje kojima odgovaraju
statorski i rotorski fluks. Deo ovih flukseva se rasipa i oni su opisani
induktivnostima (reaktansama) rasipanja.
rasipanja Rezultatntno polje u mašini je
vektorski zbir statorskog i rotorskog obrtnog polja  u mašini postoji
zajednički fluks - m koji se obuhvata i sa namotima statora i rotora.
j
Prema tome zajednički fluks ppotiče od ukupnog
p g delovanja
j zbira struja
j
statora i rotora, to je fluks koji postoji u vazdušnom zazoru i uzrokovan
je Im. Im je ekvivalentna struja kojom se opisuje nastanak zajedničkog
fluksa. Lm povezuje zajednički fluks i Im.
Fluksevi statora i rotora:
ˆ s  ˆ s ˆ m ˆ s  Ls  Iˆs ˆ m  Lm  Iˆm
ˆ r  ˆ r ˆ m ˆ r  Lr  Iˆr Eˆ s  j ˆ m  j  Lm  Iˆm
Gubici u Fe se ne mogu opisati jednostavno već se ekvivalentiraju
omskim otporom RFe u grani magnećenja. El.param.RFe se ekvivalentiraju
gubici čija je priroda nastanka magnetna. Ekvivalentna šema asinhronog
motora sa uvaženim gubicima u Fe:
Is Ir
Rs Xs Im
Xrkk Rr/s
IFe I
U
RFe Xm
Ako se razdvoji snaga obrtnog polja koja se oslobađa na Rr/s na snagu

Džulovih gubitaka u rotoru i snagu konverzije dobija se ekvivalentna
šema asinhronog motora. Novo uvedeni parametar je fiktivan. 
ENERGETSKI BILANS
Is Ir 1 s
Im Rr
Rs X s Rr Xrk s
U IFe I
RFe Xm
Izvedena ekv.šema opisuje jednu fazu AM. Prema ekv.šemi za stacionar.
stanje: Motor iz mreže uzima: Ps  3U  I s  cos 
Na otpornosti statora se troši aktivna sanga:g Cus  3Rs  I s2

Es2
U gvožđu statora se osolobađa aktivna sanga od: g Fe  3
RFe
Rr 2
Snaga obrtnog polja: Pob  P1  g Cus  g Fe  3 I r
s
Na otpornosti se troši aktivna sanga: g Cur  3Rr  I r2  s  Pob
1 s 2 1 s
Snaga konverzije: Pc  Pob  g Cur  3  
Rr  I r   g Cur
s s
Razvijena mehanička snaga: Pmeh  Pc  g meh
ENERGETSKI BILANS
Is Ir 1 s
Im Rr
Rs X s Rr Xrk s
U IFe I
RFe Xm
1 s
Mehanička snaga kada se zanemare gmeh: Pmeh  Pc  3 Rr  I r2
s
Pmeh  (1  s )  Pob
2
Na otpornosti rotora se troši aktivna sanga: g Cur  3Rr  I r  s  Pob
Električni gubici u rotoru direktno su proporcionalni klizanju,
klizanju zbog toga
klizanje mora biti što manje da bi se obezbedio prihvatljiv . Klizanje je
obično (0,5÷5%). Ilustracija:
Mali
M li motori
t i <20 kW
kW; s = 3 - 5%
Srednji motori <500kW; s = 1 – 1,5%
Veliki motori >500kW; s = 0,5 – 1%
Gubici u gvožđu rotora se mogu zanemariti zbog male frekvencije u
rotoru.
ENERGETSKI BILANS
Šema energetskog bilansa:
Motorski Generatorski režim rada

ВВ1
PRAZAN HOD I KRATAK SPOJ ASINHRONE MAŠINE
To su dva krajnja stanja u pogledu opterećenja koja se protežu od
potpune rasterećenosti u ph do mehaničke zakočenosti u stanju ks. U
ovim stanjima asinhroni motor se nalazi tokom eksploatacije:
-Kratak spoj u trenutku uključenja,
-Prazan
P hod
h d kada
k d jej motor
t neopterećen.
t ć
Ali to su i dva karakteristična ogleda koji omogućuju da se odrede
parametri ekv. šeme i druge bitne k-ke AM.
U praznom hodu na vratilu motora nema opterećenja:
mm  0 pm  0   0 mc  K m  m
U ovom radnom režimu motor iz mreže uzima reaktivnu snagu g potrebnu
p
za magnećenje feromagnetnog jezgra i vazdušnog zazora. Ova energija
je slabo zavisna od opterećenja. Motor uzima aktivnu snagu da pokrije
gubitke praznog hoda. Brzina je bliska sinhronoj,a s0. AM uzima aktivnu
snagu da pokrije gubitke praznog hoda:
P0  Pulazno  gCus 0  g Fes 0  g m
2
2
g Cus 0  3  Rs I s 0 g Fes 0  3  R I
m Fe
Slide 35
ВВ1 Prvo predavanje

Веран Васић; 2013-05-16
Ekvivalentna šema asinhrone mašine u praznom hodu:
Is0
Xs Im
Rs
IFe I
U
RFe Xm
P0  g m
Ekv. šema ne uzima u obzir gm tako da je ulazna snaga u ovu
ekv. šemu: 3
Faktor snage
g praznogg hoda je
j mali i tipično iznosi 0,1 jer
j jej aktivna
snaga mala dok je reaktivna gotovo kao u nominalnom režimu.
P0
cos  0 
3U f I s 0
Struja praznog hoda je 0,3÷0,8 In. Za motore velike snage struje ph su
relativno manje. Zbog postojanja vazdušnog zazora relativna struja ph
AM jje veća nego
g kod TR.
U ogledu ph mere se napon, struja i uzeta električna snaga. Napon u
ogledu
l d phh je
j stalne
t l učestanosti
č t ti i menja
j se u intervalu
i t l 0,5÷1,2Un.
0 5 1 2U
Dijagram struje i snage praznog hoda u zavisnosti od napona.
Iz ogleda praznog hoda može se doći do parametara grane magnećenja u
ekvivalentnoj šemi:
P0 Is0=f(U0)
Is0
Un, I s0 , cos 0 , g Fes
P0 =f(U0)
2 U nf
3U nf
Rm  I Fe  U0
g Fes Rm 0 U0=Un
Un Un
Xm  
I  I s 0 sin 0 Is0
Xs Im
Rs
IFe I
U RFe Xm
Otpornost statora se meri nekom standardnom metodom tako da se
može izračunati:
g Fes  g m  P0  3Rs  I s20
Kako je učestanost napajanja stalna može se smatrati da je i brzina
obrtanja približno stalna. Mehanički gubici u ogledu praznog hoda su
stalni. Brzina praznog hoda je jednaka sinhronoj brzini.
Gubici u gvožđu odvajaju se grafičkom metodom od mehaničkih
mehaničkih. Tipična
vrednost odnosa ovih gubitaka je:
gFes+ gm
PFe (U f  U fn )
3
gm
gFes
gm
0 Un2 Uf2
Tokom ogleda kratkog spoja rotor je ukočen (s=1). Ogled se izvodi sa
sniženim naponom napajanja i nominalnom strujom statora.
pm  0 pc  0  0 mc  0
Kako se ogled izvodi sa sniženim naponom to se gubici u gvožđu mogu

zanemariti a i reaktivan energija koja se povlači.
zanemariti, povlači
Moguće je izostaviti granu magnećenja u ekvivalentnoj šemi za kratak
spoj.
Isk IIrk
Rs Xs Rr Xrk

U
Ulazna snaga u mašinu i faktor snage su:
Pk
Pk  3U k I skk cos  k cos  k 
3U k I sk
Faktor snage
g u kratkom spoju
p j ima tipično
p vrednost između 0,4 i
0,6.
Ulazna snaga pokriva Džulove gubitke u rotorskom i
statorskom namotaju. Iz snage kratkog spoja može se odrediti
ukupna otpornost statorskog i rotorskog namotaja.
Pk  gCusk  gCurk  3Rs  Rr I sn
2
Ako se statorska otpornost prethodno izmeri moguće je
odrediti svedenu otpornost rotorskog namotaja.
Pk
Rr   Rs
2
3I sn
Prema ekvivalentnoj šemi moguće je odrediti vrednost ukupne
reaktanse rasipanja: 2
 fk 
U
X s  X rk     Rs  Rr 2
 I sn 
Može se smatrati da je: X rk  X s
Asinhroni motor koji se pokreće iz stanja mirovanja, kreće iz stanja
kratkog spoja. Ovaj kratak spoj traje vrlo kratko. U tom kratkom
vremenskom intervalu javlja se struja koja višestruko nadmašuje
nominalnu vrednost. Struja polaska iznosi od 3 do 5 In, a za pojedine
motore i do 8 In.
Vrednosti parametara ekv.šeme AM dobijeni iz ogleda praznoga hoda i
kratkog spoja su približne (utjecaj zasićenja, promene otpornosti usled
zagrevanja,
g j , uticajj potiskivanja
p j struja
j kod kaveznih rotora)) ali dovoljno
j
tačne za praktične proračune.
MOMENAT KONVERZIJE ASINHRONE MAŠINE
Snaga obrtnog polja opisuje elektromagnetnim putem prenetu
energiju na rotor:
Rr 2
Pob  P1  gCus  g Fe  3 I r
s
U rotoru se snaga gubi u bakru (namotaju) i gvožđu. Gubici u
gvožđu rotora su zanemarivi jer je učestanost rotorskih struja
mala. Snaga konverzije dobija se kao:
1 s
Pc  Pobb  gCur
C  3 R 
r r I  2
s
Korisna mehanička snaga:
pm  pc  g m
Koeficijent korisnog dejstva:
pm

p1
s
Moment konverzije je: mc 
pc m  1  s 
m P
1 s  s  2  f s
p 3
c R  I  2
r r
s
1  s Rr  I r2 3P Rr 2 P
mc  mm  3P     I r  P  o
s 1  s    s  s s s
Iz ekvivalentne šeme asinhronog motora struja rotora je:
Is Ir
U
I r  Rs Xs Xrk
2 Rr/s
Rr 

 Rs  
  X s  X rk2
 s  U
Rr
3 P s
Momenat konverzije: mc  mm  U2
2  f s Rr
2

 Rs 
s


  X s  X rk
2

 
Ako se uzme potpuna ekv. šema dobija se tačniji izraz za mc. Struja
rotora: U
I r 
2


 s
R   1 
Rr 

s 
 X 
s   1  X 
rk
2


X s
Faktor rasipanja 1  1   1,02  1,08
Xm
Momenat konverzije – Momentna (statička) karakteristika AM:
Rr
3 P s
mc  mm  U2
2  f s Rr
2

 Rs  1
s


  X s  1 X rk
2

 
Polazni momenat (potezni, momenat kratkog spoja, starting torque) motora:
3  P U 2 Rr
M pol  mc ( s  1) 
 
2  f s Rs   1  Rr 2  X s  1  X rk 2
MOMENTNA KARAKTERISTIKA ASINHRONE MAŠINE
Karakteristična područja:
•od s = 1 do s = 0 motorsko područje rada, energija se uzima iz mreže,
•za s ≤ 0 generatorski režim rad, energija se vraća u mrežu
•za s ≥ 1 protivstrujno kočenje, energija se uzima iz mreže i kinetička
energija
ij radne
d mašineši koči
k či rotor
t i predaje
d j mu energiju.
ij
 mc
s 1
 mc
Momenat koji AM razvija pri svakoj brzini zavisi od kvadrata napona.

Is0
Xs Im
Rs
(2) IFe I
U
Umr RFe Xm
Iuk I'2=I1
I0
I'02=I'2meh
I
IFe
Ip
Mc je funkcija klizanja. Maksimalna vrednost momenta – Prevalni
momenat se dobija pri prevalnom klizanju (prekretno
(prekretno, breakedown slip):
1  Rr Rr
dmc sp   
ds
0

Rs2  X s   1  X rkk 
2 X s  X rk
Prevalni momenat (prekretni, breakedown, maksimalni):
3 P U2
M p  mc ( s  s p )   
s s s 
2 2  f s   1  R  R 2  X   X  2
1 rk 
3 P U2
M p  mc ( s  s p )   
2 2  f s X s  X rk
Predznak (+) je za motorski a (-) za generatorski režim rada. Mp u gener.
režimu je nešto veće po intezitetu nego u motorskom jer se u generator.
režimu
ži i gCus moraju
j biti pokriveni
ki i sa snagom obrtnog
bt polja,
lj tj.
tj treba
t b nam
veći elektromagnetni momenata nego u motorskom režimu.
U praksi koristimo analitčke izraze za momentnu k-ku poznate kao
Klosove jednačine
jednačine. Klosovu jednačinu dobijamo ako izraz za momenat
podelimo sa izrazom za prevalni momenat:
mc 2 2 Rs
 ;   2sp
Mp s

s p
  
Rs2  X s   1  X rk 2
sp s
Za manje tačna računanja (usvojimo Rs0) može se mc  2

koristiti pojednostavljena Klosova jednačina. Mp s sp
Mp 
Preopteretivost se definiše kao:   sp s
mc
Tada je rešenje Klosove jednačine:
  s  s    2  1 
s  s p     1 
2 p  
   
Klosova jednačina vredi za kolutne AM i za one kavezne AM koji nemaju
izražen efekat potiskivanja struje u rotoru. Kod kaveznih AM sa izraženim
efektom potiskivanja struje u rotoru Klosova jednačina je prihvatljiva u
području malih klizanja.
Za dovoljno mala i dovoljno velika klizanja Klosova jednačina se može
aproksimirati sa:
 mc  2s
   2 s/ sp 2 sp / s
Mp 
  s 0 s p mc / Mp
 mc  2s p
   mc / Mp
Mp  s
  s  s p
2 sp / s
Xr DIJAGRAMI VELIČINA ROTORA
ASINHRONOG MOTORA I OBRTNOG
Er MOMENTA U ZAVISNOSTI OD BRZINE
OBRTANJA.
Rr Zr
0
Ir 1 KAKO IZGLEDA STRUJA
STATORA?
a) cosφr
STRUJNA RAVNOTEŽA
0
s 1 0
0 n
nn nsin
Radne karakteristike AM
Momenat i struja motora tokom pokretanja
mc / Mn
Velika struja polaska AM. Karakteristični momenti: Nominalni Mn,

Mp1,6(2÷3)Mn; Mpol=(0,9÷1,2)Mn
Momenat i struja motora tokom pokretanja
Za AM sa podacima 400 kW; 1492 o/min; 675A; 400 V; 50Hz; date su
karakteristike 3.0 M/MN
karakteristike. I/I
8.0
N
I/IN 7.0
2.5
6.0
2.0
5.0
1.5
M/M 4.0
3.0
1.0
2.0
05
0.5
1.0
0.0 0.0
1.0 0.9 0.8 0.7 0.6 0.5 0.4 0.3 0.2 0.1 0.0
s
Karakteristični momenat: Minimalni momenat-Momenat sedla.
Struja statora asinhronog motora
• Prazan hod. U praznom hodu s=0 pa je iz ekv. šeme:
Us U Is U /U 1
( s  0)   j s N   j
I s ( s  0)  j s IN Xs / ZN xs
Rs  jX s Xs
Primer:
xs  xm  xs  3,0  0,15  3,15 : I S I N  1 X S  1 3 Struja
j ph:
p cca. 1/3 nominalne
struje. Za 100 A nominalne struje struja praznog hoda je cca. 33 A.
• Struja polaska: Pri pokretanju s=1 iz ekv. šeme:
Is U s /U N 1
I s ( s  1)   jU s
1 ( s  1)   j j
X s  X rk IN ( X s  X r ) / Z N xs  x rk
Primer:
xs = xr = 0.1: i(s
( = 1)) = 1/(20.1)
( ) = 5: Struja
j ppolaska jje 5In. Veći motori
imaju manje rasipne flukseve, pa prema tome i veće
struje polaska tipično 5÷7In.
• Strujna ravnoteža: Struja rotora je

gotovo u opoziciji sa strujom statora.
Struja polaska asinhronog motora
Relativna vrednost struja polaska asinhronog motora zavisi od Pn

motora i broja polova.
ВВ2
Pokretanje asinhronog motora
Pri pokretanju asinhronih motora javljaju se sledeće teškoće:
•Velike
V lik struje
t j pokretanja,
k t j obično
bič 5‐8
5 8 puta
t većeć od
d nazivnih,
i ih
•Preveliki ili nedovoljno veliki momenti pokretanja,
•Predugo trajanje zaleta motora i pogona.
N jč šć primenjivane
Najčešće i ji tehnike
t h ik pokretanja
k t j asinhronih
i h ih motora
t su:
•Pokretanje direktnim priključenjem na mrežu,
•Pokretanje zvezda‐trougao preklopkom,
•Pokretanje preko autotransformatora,
autotransformatora
•Pokretanje soft‐start uređajem,
Sve se tehnike pokretanja svode na to da se izvrši uspešan zalet motora

i pogona uz što manje struje zaleta i što kraće trajanje zaleta. Uticaj na
mrežu mora biti u prihvatljivim granicama dozovoljenog pada napona
izazvanogg strujom
j polaska
p motora.
Slide 56
ВВ2 Drugo predavanje

Pokretanje asinhronog motora direktnim priključkom na
mrežu
Zbog velike struje pokretanja asinhronog motora

motora, koja pravi probleme u
napojnoj distributivnoj mreži (padaovi napona i preopterećenje sklopne
opreme), koriste se različite tehnike pokretanja u cilju smanjenja struje
polaska.
polaska
Pokretanje kaveznog asinhronog motora preklopkom Y-
L3 L2 L2
C B
a) W2 U2 V2 B U2
W2 V2
U2
W2 U2 V2 A B C V2 A
L3 C L1
(A) (B) (C) L1 L2 L3 W2
U1 V1 W1 A
U namotu
L1 L2 L3 L1
IY 1

M Y  UY  1
2 I 3

 
 
M  U  IY 1
3 
I 3
Prema mreži
Kavezni AM za trajan rad u vezi  pri pokretanju veže se u Y. Napon po
faznom namotaju je 3 puta manji pa kroz namotaj teče 3 puta manja
struja a struja iz mreže je još 3 puta manja jer se iz jednog faznog voda
napaja samo jedan namotaj. U spoju Y iz mreže se povlači 1/3 polazne
struje u spoju . Kada se obavi zalet u zvezdi motor se spoji u trougao.
U trenutku prevezivanja iz Y u  motor povuče 3x veću struju od one

k j jje imao
koju i pre prespajanja.
j j Ako
Ak se zaletl t ne obavi
b i dod nominalne
i l brzine
b i
pri prespajanju će nastati veliki udari i trzaji. Da bi zalet bio uspešan
potrebno je da motor bude rasterećen/slabo opterećen odnosno da je
zalet Primenom Y- pokretanja izbegava se veliki
dovoljno dugačak zalet.
strujni udar ili jak mehanički trzaj.
a) mm I0 In
b) Q
zal
n n
8
Y
6
4
MY M IY I
2

0 0,1 0,2 Mopt /Mn

M I
Ilustracije za slučaj necelishodne upotrebe pokretanja preklopkom Y-.
a)) Zalet
Z l nije
ij rasterećen,
ć pa prii prebacivanju
b i j iz
i zvezde
d u trougao motor
povuče iz mreže struju praktički jednaku kao i u kratkom spoju a razvije
i pun prevalni moment.
b) Dijagram pokazuje relativne količine toplote koje se stvaraju usled
gubitaka u namotima motora pri delimično opterećenom zaletu u
spregama zvezda i trougao. Vide se izrazito velike količine toplote
razvijene u sprezi zvezda pri zaletu već i sa relativno malim momentima
opterećenja.
Pokretanje kaveznog AM autotransformatorom
Pokretanje: Zatvoreni prekidači A i B

Normalan pogon: Zatvoreni prekidači A i C
Pokretanje kaveznog AM autotransformatorom
Pokretanje AM autotransformatorom omogućuje da se struja pokretanja

prilagodi
p g uslovima koje
j zahteva mreža.
“Soft start” – lagano pokretanje kaveznog AM
“Soft
Soft‐starter
starter” je uređaj energetske
elektronike kojim se reguliše napon
statora AM kako bi se smanjila struja
pokretanja na neki dozvoljeni iznos.
Tokom pokretanja napon statora AM se
linearno povećava kako bi se struja
statora držala ispod željene
j vrednosti.
u i
u,
Talasni oblici napona i struje soft startera

Ova ilustracija tendenciozno favorizuje “Soft‐start” pokretanje.

Pokretanje kliznokolutnog asinhronog motora dodavanjem
otpora u rotorsko kolo
Ako se otpornik
Ak t ik za pokretanje
k t j izvede
i d s više
iš segmenata
t mogućeć jje uz
pravovremene prelaske sa jednog segmenta na drugi dobiti približno
konstantnu vrerdnost momenta i struje pokretanja.
PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA
60 f s
Brzina obrtanja AM je: n  ns (1  s )  (1  s )
p
i ona se može podešavati promenom frekvencije fs, broja pari polova p, i
promenom klizanja s. Regulisati brzinu obrtnje znači menjati
momentnu karakteristiku motora mc u
mc tako da njen presek s k-kom
opterećenja bude pri željenoj brzini
mc mc obrtanja n'. Prema slici momentnu
k
karakteristiku
kt i tik mc smo promenili ili ttako
k št
što
smo promenili sinhronu brzinu sa ns u
n's menjajući frekvenciju struja koje teku
kroz namote statora.
statora
mm
Promenom broja polova
Promena brzine promenom broja pari polova moguća je samo u grubim
koracima. Često se koristi - u mašini za pranje veša. Motor ima dva
namotaja na statoru, jedan sa 2p=2, a drugi 2p=12. Promena broja polova
se može ostvariti sa dva ili više g
galvanski odvojena
j namotaja
j u motoru ili
jednim namotajem izvedenim iz dva jednaka dela koja se prespajaju
prema Dalanderovom principu. Prespajanjem prema Dalanderu može se
dobiti odnos brzina 1:2.
Promenom broja polova
Prespajanje sekcija za Dalanderov spoj namotaja.

Promenom napona napajanja
Promena brzine
P b i AM promenom napona napajanja, j j uz stalnu
t l frekvenciju,
f k ij
momentna k-ka se menja prema mc=f(U2). Svakom naponu odgovara
druga k-ka. K-ka opterećenja je određena vrstom opterećenja. Radna
tačka je u preseku karkteristike motora i opterećenja
opterećenja.
Rr
3 P s
mc  M  U2  mm
2  f s 2

 s
R 
Rr
s


  X s  X rk2
 
mm
Smanjenjem napona opada brzina

AM, a klizanje raste.
Pretvarači energetske elektronike
omogućuju regulaciju napona u
širokim granicama.
3.5
Us  1 8
3
Us  1
25
2.5
6.4
momenat
U s  0.75
struja statora
2 U s  0.75 4.8
U s  0 .5
m
15
1.5
3.2
1 U s  0 .5
1.6
0.5
0 0
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 0 0.2 0.4 0.6 0.8 1
bbrzina
i b i
brzina
Promenom napona, uz stalnu frekvenciju napajanja, postiže se promena
brzine u uskom intervalu oko sinhrone brzine. Energetski gledano,
promena brzine
b i na ovajj način
či nije
ij optimalna
ti l jerj su gubici
bi i energije
ij
neizbežni.
Mp
M
Mane su da
d preopteretivost
t ti t opada:
d 
M
Povećavaju se gubici u bakru rotora i smanjuje koeficijent
k i
korisnog dejstva.
d j t Pretpostavimo
P t t i da
d je
j momenatt opterećenja
t ć j
konstantan:
Pob
mc  mm  M RM 
s
Smanjenjem napona opada brzina AM, a klizanje raste. Snaga
konverzije opada, a gubici u bakru rotora rastu.
Pc  1  s   Pob g Cur  s  Pob
Promenom napona i frekvencije napajanja
60 f s
n (1  s )
Brzina obrtanja AM direktno je proporcionalna frekvenciji: p
Ali, se u motoru sa promenom frekvencije menja i fluks - indukcija što
utiče na promenu razvijenog momenta.
U s  Es  4,44  N  f s    4,44  N  f s  B  S
Ako promenimo fs uz stalan napon promeniće se fluks , odnosno B
indukcija. Povećanje B nije dozvoljeno zbog zasićenja magnentnog kola,
j j  nije
a smanjenje j prihvatljivo
p j jer
j jej praćeno
p smanjenjem
j j momenta koji
j
motor razvija. Zbog toga se istovremeno menjaju napon i frekvencija
tako da je njihov odnos stalan. E U U
s s s nom
 
fs fs f s nom
Time se postiže da je fluks u mašini približno nominalan. Ovo je pozanto
kao U/f upravljanje AM.
Promena napona i frekvencije pri U/f zakonu upravljanja.

Promena frekvencije napona napajanja omogućuje podešavanje brzine
AM u širokom opsegu do 2fsnom.
Rr
3 P s
mc  M  U2  M RM
2  f s Rr 
2

 s
R 
s
 
 X s  
X 
rk
2
 
Ako pretpostavimo da je momenat opterećenja konstantan i ako
zanemarimo Rs onda je apsolutno klizanje r konstantno pri primenjenom
U/f zakonu upravljanja.
2
 U  r  Rr
mc  M  3  P   M RM
2 2
 
 2  f s  Rr  r Ls  Lrk
2
Ako je momenat radne mašine konstantna pri U/f const tada je r=const.
U/f=const. const
Familija statičkih k k-ka
ka AM sa primenjenim U/f U/f=const
const zakonom upravljanja.
upravljanja
2 Ako Rs nije zanemarljvo prevalni
3P  U  1
M p  mc ( s  s p )    momenat pada sa smanjenjem fs ispod
2  2  f s  Lrk

fs nonm.
3.5
3 P U2
M p  mc ( s  s p ) 
3 2  2  f s  R  R 2  X  X  2
s s s rk  
2.5
3
menat
2
mom
fs5=1
1
momenatt
1.5 2
fs1=0,2 fs2=0,4 fs3=0,6 fs4=0,8 fs5=1 fs4
1
MRM fs3
fs2
0.5 1
fs1
0
0
brzina
0.2 0.4 0.6 0.8 r 1
Ako je momenat radne mašine 0
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1
konstantna pri U/f=const. tada je brzina
r=const.
Frekvencija f1 je nominalna frekvencija za koju je građen motor.

Smanjivanje frekvencije daje karakteristiku U21/f21=const., tj. smanjeni su
napon i frekvencija u odnosu na U1/f1 =const.
Povećanje frekvencije na f2 nije moguće po zakonu U/f=const. jer je
napon zaa određeni motor određen gornjom granicom od U=Un.U Un Zbog
povećanja frekvencije f1 na f2, a nepromijenjenog napona, smanjen je 
u motoru i razvijeni moment. To je tzv. područje slabljenja polja.
Promenom otpornosti dodatnog otpornika u kolu rotora
Uključenjem otpornika u kolo rotora smanjuje se struja a

samim tim i obrtni momenat i motor se usporava, povećava se
klizanje.
klizanje
Zbog povećanja klizanja raste indukovani napon koji povećava
struju. Klizanje se povećava sve dok se pri nekoj sniženoj
b i i ne izjednači
brzini i j d či momenatt koji
k ji motor
t razvija
ij sa momentom
t
opterećenja – momenat radne mašine.
Statičke k-ke AM sa dodatnim otpornikom u kolu rotora.
rotora
Rr  Rrd

3 P s
mc  U2
2  f s  2
Rr  Rrd

 Rs 
s

  X s  X rk2
 
 ) I r2
g Cur  s  Pob  3( Rr  Rrd
Glavni nedostatk promene brzine dodatnim otpornikom u kolu rotora je

povećanje snage gubitaka na dodatnom otporniku i smanjenje koeficijenta
korisnog dejstva.
Dodatna otpornost u rotorskom kolu menja mehaničku ka-ku
ka ku
asinhronog motora jer se menjaju vrednosti:
•Polaznog momenta -može se uticati na njegovo povećanje:
3  P U 2 Rr  Rrd

M pol 
2  f s Rs  Rr  Rrd 
 2  X s  X rk 2
Rr  Rrd
 Rr  Rrd

•Prevalno klizanje: s p   

Rs2  X s  X rk 
2 X s  X rk
Adekvatnim izborom Rrd može se postići da je polazni momenat

j d k sa prevalnim.
jednak l i
Rr  Rrd

sp 1 m pol  M pr
 
Rs2  X s  X rk 2
Statičke k-ke AM sa dodatnim otpornikom u kolu rotora.
rotora
3.5
Rr 3 > Rr 2 > Rr1 8
3
7 Rr1
2.5 6
Rr 2
momenat
struja
2 M12 3 21
4 Rr 3
1.5
3
1 2
1
0.5
0
0
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1
0 02
0.2 04
0.4 06
0.6 08
0.8 1
brzina
brzina
Prevalni momenat se ne menja. Polazne struje se smanjuju.
g
Regulacioni opseg
p g je j ograničen
g , )ns kako bi se održao p
(0,2÷0,3)
( , prihvatljiv
j
, jer za nižu brzinu treba veći dodatni otpornik.
PROMENA SMERA ORTANJA ASINHRONOG MOTORA
Rotor AM prati smer obrtnog polja. Smer
obrtnog
bt polja
lj određen
d đ je j redosledom
d l d faza.
f Ako
Ak
je potrebno promeniti smer obrtanja AM
dovoljno je međusobno zameniti priključke 2 od
3 fazna namota trofaznog motora.
motora Reverziranje –
promena smera obrtanja AM se može realizovati
upotrebom kontaktora.
PROMENA SMERA ORTANJA ASINHRONOG MOTORA
Momentna karakteristika AM u procesu reverziranja.
1 – Motor kreće iz mirovanja (s=1)

2 –Motor se zaleće do približno sinhrone brzine obrtanja (s<<)
3 – Uz beznaponsku pauzu vrši se zamena redosleda faza, motor prelazi
u protivstrujno kočenje (s=2)
4 – Motor koči do brzine 0 (s=1)
5 – Motor se zaleće do približno sinhrone brzine obrtanja u suprotnom
smeru (s<<)
Uticaj oblika žlebova rotora na mehaničku karakteristiku AM
Termogena otpornost namota može se izračunati iz specifične
provodnosti preseka i ukupne dužine.
provodnosti, dužine Ovim je definisana termogena
otpornost namota za prolaz jednosmerne struje. Međutim, otpornost
naizmeničnoj struji prividno raste zbog pojave potiskivanja struje. Oko
provodnika
p kroz koji
j prolazi
p struja
j zatvara se fluks,, a deo tog
g fluksa ne
zatvara se kroz glavno magnentno kolo – rasipni fluks.
Ilustracija za rasipni fluks (žlebni i na glavama namotaj). Prikazane

p fluks.
silnice odnose se na rasipni
Kada bi magnetna provodnost gvožđa bila beskonačna sve silnice fluksa
zatvarale bi se idući ispod žleba kao na slici. Oni delovi provodnika koji
se nalaze pri dnu žleba obuhvaćeni su većim fluskom – rasipnim nego
oni delovi koji su bliži otvoru (vrhu) žleba. Rasipna induktivnost dubljih
slojeva veća je nego rasipna induktinost gornjih slojeva, jer su donji
slojevi
l j i obuhvaćeni
b h ć i većim ći rasipnim
i i fluksom.
fl k Svi
S i slojevi
l j i su paralelni
l l iu
električnom smislu. Rezultantno ekvivalentno kolo za šipku smeštenu u
žlebu rotora prikazno je na slici. Pojava potiskivanja struje se
manifestuje kao istiskivanje struje iz donjeg dela žleba koji je obuhvaćen
sa dosta rasipnog fluksa u gornji deo žleba koji je obuhvaćen sa manjim
rasipnim fluksom. Kako struja teče pretežno kroz gornji deo, onda jedan
deo preseka provodnika (pri dnu žleba) ostaje neiskorišćen.
neiskorišćen Struja
prolazi kroz smanjen presek, a smanjen presek znači efektivno
povećanje otpornosti.
Zbog toga je visina provodnika kod AC struje ograničena na 4÷6mm. Da
bi se i pored ovog dobili provodnici potrebnog preseka za potrebnu
struju radi se namot sa paralelnim granama. Za još veće preseke
upotrebljavaju se Rebel štapovi. Ti se štapovi sastoje od više profilne
žice koje su po dužini međusobom izolovane. Profilna žica u štapu je
t k ttransponovana d
tako da svaka
k podjednako
dj d k prolazi
l i i gornjim
ji i donjim
d ji
delom žleba. Za provodnik na statoru provode se mere za suzbijanje
efekta potiskivanja.
Konstrukcije provodnika za suzbijanje

potiskivanja struje (“Rebel-štap”)
Linije fluksa-dobjene konačnim elementima. Magnentna provodost Fe je konačna.
Trapezne šipke rotora
a) b)
a) Prazan hod: Frekvencija rotorskih struja  0: Nema efekta potiskivanja struje.
b) Zakočen rotor (s = 1): Frekvencija rotorskih struja = frekvenciji na statoru:

Izražen efekat potiskivanje
potiskivanje. Rotor current phase opposite to stator current;
flows mainly in upper part of rotor bars, repulses stator field to air gap.
U provodniku sa naizmeničnom strujom postoji nejednaka gustina struje
po dubini provodnika. Ova pojava se manifestuje kao povećanje termogne
otpornosti provodnika. Koeficijent povećanja otpornosti zbog nejednake
gustine struje: sinh 2  sin 2 Rac
KR   
h cosh 2  cos 2 Rdc
3 sinh 2  sin 2 ( Lž ) ac

hs KL  
2 cosh 2  cos 2 ( Lž ) dc
hs 1 s  1  0   Al
    hs  [r. j.];   
J  Cu  Cu 2
Raspodela gustine struje po
dubini žleba. – virtuelna
irt elna (red
(redukovan)
ko an) visina
isina provodnika;
pro odnika
Cu – dubina prodiranja, visina žleba na kojoj J opadne na 1/e vrednosti
na površini provodnika.
Koeficijent KR je poznat kao Fildov sačinilac povećanja gubitaka
(otpornosti). Potiskivanjem struje u provodniku menja se i fluks
rasipanja odnosno induktivnost rasipanja koja se koriguje sa KL. Na
ed ost Fildovog
vrednost do og sačinioca
sač oca ututiče
če visina
s approvdnika
o d a i frekvencija.
e e c ja
Faktor korekcije otpornosti i rasipanja od redukovane visine provodnika
Faktori korekcije su dati za provodnik pravougaonog porečnog preseka

u dubokom žlebu. Za uobičajene dubine žlebova veće od 2cm važi da je:
R ( Lž ) ac 3
K R  ac   KL  
Rdc ( Lž ) dc 2
PRIMER:
 Bakarni štap u dubokm žlebu:
-Na temperaturi 75°C provodnost Cu je Cu = 50.106 S/m.
- Permeabilnost: Cu  0  4 10 Vs/(Am)
7
- Za ukočen rotor s = 1: Rotor frequency fr = 50 Hz

- Visina štapa: hs = 3 cm
7
s  1  0   Cu  2 1  2  50  4 10  50 10
6
  hs  3 10   2,98  3
2 2
Sa krive kR() se dobija: kR(3) = 3 i sa kL() sledi: kL(3) = 0,5.
 Primedba: Na 50Hz koeficijent povećanje otpornosti bakarnog štapa je: kR  hs cm
 Zaključak
Z klj č k 1:
1
- Otpornost rotorskog štapa je uvećana 3-puta u odnosu na otpornost DC struji!
- Induktivnost rasipanja rotorskog štapa je smanjena za 50%.
Zaključak
Z klj č k 2:
2
Rr raste a X opada kako raste dubina žleba, čime se smanjuje polazna struja
a povećava polazni momenat.
Pojava potiskivanja struje dolazi naročito do izražaja kod struja viših
frekvencija gde je poznata kao skin efekat
efekat.
Efekat povećanja termogene otpornosti naročito je bitan kod kaveznih AM
a kod specijalnih oblika žlebova rotora efekat je iskorišćen za zančajno
povećanje polaznog momenta
momenta. Efekat potiskivanja je izraženiji što je žleb
dublji, zbog toga se izrađuju duboki žlebovi na rotoru AM.
Kako pojava potiskivanja struje zavisi od frekvencije pun efekat se ima u
trenutku uključenja AM
AM. Kako tokom pokretanja brzina raste,
raste frekvencija
struja u rotoru opada pa potiskivanje iščezava, efektvina vrednost
otpornosti rotora se približava vrednsti otporu jednosmerne struje.
Za AM koji će biti napajani iz pretvarača energetske elektronike provode

se mere za ograničenje efekta potiskivanja.
potiskivanja
Otpor konture – navojka struji zavisi od njenog karaktera DC ili AC.
U odnosu na AM sa dubokim žlebovima na rotoru dalje smanjenje polazne
struje na Is/In=44,5
4 5 i povećanje polaznog momenta (Mpol>2Mn) postiže se
primenom rotora sa dvostrukim kavezom (Dolivo Dobrovolski i
Boucherot). Ovi motori imaju donekle povećano klizanje i nešto lošiju
korisnost, ali samo ovim motorima se može postići pokretanje uz Is Isn
(Y/) i Mpol Mn.
LIC-low inrush current
Ilustracija za smanjene struje polaska AM sa dva kaveza.

U žlebove bliže površini smeštaju se provodnici od materijala veće
specifične
p otpornosti
p nego
g što je
j Cu (mesing
( g i bronza).
) Drugi
g kavez je
j
smešten u žlebove koji su znatno udaljeni od površine rotora pa usled
toga imaju veliku induktivnost rasipanja. Na početku pokretanja zbog
potiskivanja struje teku pretežno kroz provodnike spoljnog kaveza, koji
imaju veću termogenu otpornost (materijal). Posle zaleta struja se
rasporedi na oba kaveza.
ВВ3
Slide 105
ВВ3 Momentan k-ka kliznokolutnog AM je niža od k-ke c.

Mehaničke k-ke AM za različite izvedbe žlebova rotora.
Manji motori imaju relativno veći polazni momenat nego veći motori jer
imaju relativno veću otpornost rotora.
rotora Potiskivanje struje rotorskim
štapovima praćeno je smanjivanjem induktivnosti rasipanja rotora što
obara prevalni momenat.
Razni oblici preseka žlebova rotora
Zanemarljivo potiskivanje struje Mpol malo
a) Okrugao, b) Ovalni
Izraženo potiskivanje struje  povećan Mpol

c) Duboki, d) Trapezoidni, e) L
Veoma izraženo potiskivanje  veliki Mpol

p
f) i h) dvostruki kavez
Često se duboki žlebovi rade koso kako ne bi suviše smanjili visinu

rotorskog jarma.
jarma Duboki žlebovi trapeznog oblika imaju jače izražen
efekat potiskivanja struje.
JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR
Za pogon RM manjih snaga, na mestima gde nije dostupna trofazna
električna mreža koriste se jednofazni AM. Izrađuju se za snage do
nekoliko kW.
Stator je isti kao kod trofaznih AM. U žlebove statora se smešta jedan
(glavni) namot, a zbog problema s pokretanjme postavlja se i drugi
(pomoćni) namot.
Rotor jednofaznog AM je uvek kavezni s Al kavezom s okruglim
štapovima. Da bi se smanjili gubici, kod jednofaznih AM ne koriste se
rotori
t i u kojima
k ji se predviđa
d iđ potiskivanje
ti ki j struje.
t j
Osnovna prednost jednofaznog AM predstavlja mogućnost priključka na
monofaznu el. mrežu NN (230V).
Nedostaci jednofaznih motora su:
•Teškoće kod pokretanja,
•Snaga jednofaznih motora je cca 50÷60% snage trofaznih AM sličnih
dimenzija,
dimenzija
•Mali prevalni momenat,
•Velika struja megnećenja, odnosno mali faktor snage.
Kada se namotaj indukta priključi na naizmenični napon poteći će struja
koja stvara pulsirajuće polje
polje. Ovo polje se može razložiti na dva suprotno
rotirajuća polja. Rotor stoji jer ova dva polja stvaraju momente istog
intenziteta, a suprotnog smera. Rotor se može mehanički pokrenuti u
jjednu stranu. Tada se smanji j učestanost strujej rotora koja
j obrazuje
j polje
p j
sa tim smerom obrtanja (direktno polje), smanji se induktivna otpornost
a poraste aktivna komponenta struje, koja nastavlja dalje da ubrzava
rotor.
S komponentom
Sa k t struje
t j rotora
t koja
k j obrazuje
b j polje
lj u suprotnom
t smeru
(inverzno polje) od smera mehaničkog pokretanja dešava se sve isto, ali
u obrnutom smislu. Učestanost struja rotora koje formiraju polje sa
suprotnim smislom obrtanja raste raste, raste induktivni otpor
otpor, pada aktivna
komponenta struje.
Č se motor
Čim oto pokrene
po e e iz stanja
sta ja
mirovanja preovladava jedno
obrtno polje i motor razvija
momenat kojim može savladati
opterećenje i nastaviti obrtanje.
Jednofazni AM se može predstaviti s dva trofazna motora kod kojih su
rotori mehanički povezani vratilom a njihovi statorski namoti su
priključeni na trofaznu mrežu s različitim redosledom priključaka.
Jednofazni AM se ne može sam pokrenuti jer su vrednosti
elektromagnetnih
g momenata kojij se stvaraju
j u motoru jadnaki
j Med=Mei
U odnosu na oba polja (direktno i inverzno) definiše se klizanje:

Klizanje prema direktnom polju: Klizanje prema inverznom polju:
n n  ns  n
sd  s si   2s
ns  ns
Ekv. šema jednofaznog AM može se dobiti spajanjem na red ekv. šema
dva trofazna motora.
Mehanička k-ka jednofaznog AM dobija se sabiranjem elektromagnetnih
momenata nastalih usled direktnog i inverznog magnetnog polja od s=0
do s=2. M
L1
L2
Md U
Mrez
0 1 2 sd
si 2 1 0 V
Mi
Očigledan je problem odsustva polaznog momenta motora zbog čega se

jednofazni AM ne pokreće.
Za istu snagu jednofazni AM ima veće nominalno klizanje od trofaznog.
Jednofazni AM moguće je pokrenuti ako u motoru nastane rezultantno
obrtno polje.
polje Da bi se izbeglo mehaničko pokretanje jednofaznog motora
koristi se pomoćna faza, koja je prostorno pomerena prema glavnoj fazi.
Fazni pomaci struja kroz fazne namotaje ostvaruje se dodavanjem:
kondenzatora, otpornika ili prigušnice ((-predspojna
predspojna sprava) u pomoćnu
fazu. GN
Hp
PN
Hg
Elipsoidno polje proizvedeno Električna šema jednofaznog AM sa

strujama glavnog i pomoćnog namota pomoćnim namotom, predspojnom
ima jednu kružnu komponentu. Polje spravom i prekidačem u strujnom
je obrtno, intenzitet mu se menja. kolu pomoćnog namota.
Strujno kolo pomoćnog namota mora imati drugačiji karakter otpornosti
u odnosu na glavni namot.
namot Tada je faza struje kroz taj namot drukčija
nego faza struje kroz glavni namot, to se postiže predspojnim spravama.
Važno je postići što veći fazni pomak struje glavne i pomoćne faze.
L1
1
L2
U C
Z W
Motor
M t s ttrajno
j uključenim
klj č i
kondenzatorom u pomoćnoj fazi
naziva se jednofazni kondenzatorski
motor
motor.
Fazorski dijagram kondenzatorskog
motora
Pokretanje s dodatnim otporom u pomoćnoj fazi.
Karakteristike pokretanja:
•Velika struja pokretanja, mali polazni momenat;
•Primenjuje se za pokretanje motora manjih snaga (do nekoliko
stotina vati).
S
Sam pomoćni
ć i namott izvodi
i di se sa povećanom
ć otpornošću
t šć (tanja
(t j žica,
ži
drugi materijal, specijalno motanje).
Pokretanje s dodatnim kondenzatorom u pomoćnoj fazi.
Karakteristike pokretanja:
•Veći polazni momenat;
•Mogu
M se pokrenuti
k ti motori
t i s priključenim
iklj č i opterećenjem.
t ć j
Pomoćni namot može se isključiti posle većeg dela zaleta, tada
govorimo o startnom pomoćnom namotu i startnom kondenzatoru.
Fazorski dijagram kondenzatorskog motora.
Trajno uključen kondenzator poboljšava radne i polazne k-ke

jednofaznog (kondenzatorskog) motora. K-ke kondenzatorskog motora
se približavaju karakteristikama trofaznih AM.
Napon na kondenzatoru je znatno veći od napona na koji se priključuje
motor. Za motor koji se priključuje na mrežu jednofaznog napona 230V
potrebno je izabrati kondenzator nazivnog napona 450÷550V.
Uporedni prikaz mehaničkih karakteristika jednofaznih i trofaznih AM
Kapacitet kondenzatora za trajan rad proračunava se tako da se u
motoru obezbedi simetrično obrtno polje za nominalno opterećenje.
Vrednost kapaciteta kondenzatora za trajan rad iznosi cca 25÷55F /kW
snage motora koji se priključuje na mrežu 230V.
Kapacite kondenzatora za trajan rad proračunava se tako da se u motoru
obezbedi simetrično obrtno polje za nominalno opterećenje. Ovo obrtno
polje u motoru nastaje ako su ispunjeni sledeći uslovi:
•Naponi glavne i pomoćne faze međusobno pomereni za 90°;
•Struje u fazama imaju isti fazni pomak u odnosu na napone;
•Struje u glavnoj i pomoćnoj fazi proizvode istu MPS;
•Obe faze predviđene za trajan rad treba dimenzionisati za jednaku
snagu.
Jednofazni kondenzatorski motor dva kondenzatora: za pokretanje i za
trajan rad
rad.
Poboljšanje k-ka pokretanja kod kondenzatorskog motora može se postići

uključenjem u pomoćnu fazu dodatnog kondenzatora za pokretanje.
Kada pomoćni namot sa kondenzatorom za trajan rad ostane uključen i za
vreme rada onda se govori o pomoćnom radnom namotu.
Jednofazno
J d f radi
di i trofazni
t f i AM kada
k d zbog
b prekida
kid u jednom
j d faznom
f
dovodu (zbog reagovanja osigurača) ostane na dve faze odnosno na
jednom međufaznom naponu. Motor će nastaviti da se obrće u smeru koji
je imao pre prekida faze,
faze ali će zbog delovanja inverznog momenta doći
do smanjenje njegovog elektromagnetnog momenta. Posledica
smanjenja momenta biće povećana snaga koju motor uzima iz mreže što
bi moglo dovesti do prorade termičke zaštite motora ili možda oštećenja
namotaj. Trofazni motor u jednofaznom radu može se opteretiti sa 50-60%
svog nominalnog momenta. Motor se pri ponovnom uključenju ne može
pokrenuti jer
p j je
j u njemu
j nastalo pulsirajuće
p j polje.
p j
Standardni trofazni AM mogu se priključiti na jednofaznu mrežu i
koristiti kao jednofazni motori. Za pokretanje dodaje se najčešće
kondenzator koji ostaje uključen tokom rada motora.
Trofazni motor s kondenzatorom za trajni rad: šema spoja i fazorski dijag.
Kapacitet kondenzatora se proračunava tako da u motoru nastane

simetrično okretno polje. To zahteva vrednost kondenzatora od cca
75F/kW nazivne snageg motora. Potpuno
p simetrično obrtno ppolje
j nije
j
moguće postići pa su radne k-ke u radu na jednofaznoj mreži lošije od
radnih k-ka na trofaznoj mreži. Uzrok tome je delovanje inverznog polja i
inverznog elektromagnetnog momenta.
Mpol0,25Mn, prevalni momenat je manji a gubici su veći. Trofazni motor
koji radi u monofaznoj mreži može se opteretiti sa 0,75÷0,8Mn.
Šema pokretanja trofaznog motora na jednofaznoj mreži.
Ako se paralelno kondenatoru za trajan rad priključi i kondenzator za

pokretanje trofazni motor priključen na jednofaznu mrežu ima bolje k-ke
pri pokretanju.
Trofazni motori sa kondenzatorom p priključeni
j na monofaznu mrežu
koriste se za pogon pumpi, ventilatora, uređaja manje snage.
ASINHRONI GENERATORI
AM se mogu naći u generatorskom režimu
rada
ada na:
a Postojećoj
ostojećoj mreži;
e ; Sopst
Sopstvenoj
e oj mreži.
e
Mehanička snaga se dovodi iz pogonske
mašine.
Brzina obrtanja je veća od sinhrone.
Rektivna snaga Q za stvaranje magnetnog
polja uzima se iz mreže.
U autonomnom radu AG, reaktivna snaga se dobija iz kondenzatora koji
se p
priključuju
jučuju na
a statorski
stato s namot.
a ot
Proces samopobuđivanja asinhronog generatora.
1
UC  IC
2  f1  C
Za početak
Z č t k radad generatora
t mora postojati
t j ti remanentnit i magnetizam
ti u
mašini koji je potreban za proces samopobuđivanja. Remanentni
magnetizam stvoriće napon koji će poterati struju IC u generator koja
pobuđuje generator da da napon U0 , koji je veći od Urem. Tako će radna
tačka završiti u preseku k-ke praznog hoda U0(I0) i k-ke kondenzatora
UC(IC), to je tačka B.
Veličinu indukovanog napona u praznom hodu određuje tačka preseka k-
ke
eppraznog
a og hoda
oda U0((I0) s k-kom
o napona
apo a na
a kondenzatora
o de ato a UC((IC) tač
tačka
aAi
B.
Vrednost kapaciteta kondenzatora koji se priključuje u jednu fazu (za spoj

Y) asinhronog generatora određuje se iz jednakosti napona generatora i
napona na kondenzatoru u tački preseka karakteristika.
1 1
I   X   IC  X C I   2f1L  I C  C
2f1C (2f1 ) 2 L
Kondenzator mora biti odabran prema induktivnosti magnećenja. Nakon
što se završio proces samopobuđivanja na generator se može priključiti
potrošač.
Priključenje potrošača ima za posledicu smanjenje brzine obrtanja
generatora
ge e ato a a to uzrokuje:
u o uje
Smanjenjm frekvencije indukovanog napona
Sniženje napona na stezaljkama generatora.
Korekcija brzine obrtanja realizuje se dovođenjem dodatne mehaničke
snage iz pogonske mašine na vrtailo generatora.
Priključenjem potrošača reaktivne snage koju isporučuju kondenzatori
deli se na reaktivnu snagu potrebnu potrošaču i snagu potrebnu za
magnećenje.
ć j Priključenjem
P iklj č j ovakvog
k potrošača
t š č snižava
iž se izlazni
i l i napon
generatora u odnosu na napon u režimu praznog hoda, jer se smanjuje
struja magnećenja.
Vetrogenerator sa asinhronim generatorom i turbinom konstantne brzine

obrtanja. Kondenzatori imaju ulogu za popravak faktora snage AG.
Vetrogenerator sa dvostrano napajanim klizno kolutnim asinhronim

generatorom (doubly fed induction generator) i turbinom promenljive
brzine obrtanja.
ASINHRONI MOTORI POVIŠENE GREKVENCIJE
Snaga motora konstantnog momenta proporcionalna je brzini
((frekvenciji).
e e c j ) Zaa istu
stu željenu
e je u s
snagu
agu motora
oto a može
o e se s
smanjiti
a j t ob
obrtni
t
momenat odnosno masa motora ako se poveća brzina obrtanja. Ovo se
koristi u ručnim alatima tako što se u njih ugrađuju trofazni AM povišene
frekvencije 150÷400Hz. Na taj način se za dvopolnu konstrukciju postižu
sinhrone brzine od:
60  f s 60 150 60  f s 60  400
ns    9000o/min ns    24000o/min
p 1 p 1
AM povišene frekvencije koriste se i za specijalne pogone gde je
potrebna velika brzina obrtanja.
PARAZITNI MOMENTI AM
Postojanje viših harmonika MPS može biti posledica više pojava:
Viši
š harmonici
a o c zbogbog raspodele
aspode e namotaja
a otaja p
pri p
prostoperiodičnoj
ostope od č oj struji;
st uj ;
Viši harmonici zbog složenoperiodične raspodele struje pri idealizovanoj
raspodeli namotaja;
Viši harmonici zbog raspodele namotaja pri složenoperiodičnoj struji.
Pretpostavimo da magnetno polje u AM nije sinusnog oblika već da

sadrži više ili manje viših harmoničnih članova usled raspodele namotaja
a da
d jej struja
t j statora
t t prostoperiodična.
t i dič Postoje
P t j samo neparnii harmonici,
h i i
koji su:
1. Nultog redosleda, harmonici reda =3(2k+1)=3,9,15,.. gde je (k=0,1,..) su
istofazni i ne mogu stvoriti obrtno polje.
polje
2. Indirektnog redosleda, harmonici reda =6k-1=5,11,17,.. gde je (k=1,2,..)
formiraju obrtno polje koje rotira u suprotnom smeru od obrtnog polja
prvog harmonika.
harmonika
3. Direktnog redosleda, harmonici reda =6k+1=7,13,19,.. gde je (k=1,2,..)
formiraju obrtno polje koje rotira u smeru obrtnog polja prvog
harmonika.
Viši harmonici obrtnog polja daće odgovarajuće komponente momenta.

Machines Machines: Asinhrone Mašine Prema Obliku Kretanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Machines Machines: Asinhrone Mašine Prema Obliku Kretanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ASINHRONE MAŠINE

Prema obliku kretanja: rotacione (rotating machines), linearne (linear

Prema konstrukciji rotora asinhrone mašine sa: kaveznim rotorom

Prema veličini nazivnog napona: niskonaponske (do 1kV),

Prema režimu rada: asinhroni motori, asinhroni generatori.

Magnetno kolo se izrađuje od neorijentisanog Si feromagnetnog lim. Za učest.

Kavez je od: aluminijuma (ulivanje) za više desetina kW,

Klizanje u tehnički prihvatljivim iznosima mora biti sasvim mala veličina

X rk  2    f1  Lrk  2    f 2  Lrk

Na osnovu p prethodne jednačine

Ova dva kola su galvanski odvojena. Slično transformatoru

Indukovana elektromotorna sila statora (primara) je:

Dobija se prenosni odnos kojim se realizuje svođenje rotora na stator:

gde su: Ns i Nr– brojevi navojaka po fazi statorskog i rotorskog namot.,

Za kavezni rotor navojni sačinilac je 1, a broj navojaka po fazi je 1/2.

Eˆ s  Zˆ m  Iˆm  jX m  Iˆm X m   s  Lm Iˆm  Iˆs  Iˆr

Struje, snage i momente asinhrone mašine možemo računati upotrebom

Ako se razdvoji snaga obrtnog polja koja se oslobađa na Rr/s na snagu

Na otpornosti statora se troši aktivna sanga:g Cus  3Rs  I s2

Motorski Generatorski režim rada

ВВ1 Prvo predavanje

Kako se ogled izvodi sa sniženim naponom to se gubici u gvožđu mogu

Rs Xs Rr Xrk

Momenat koji AM razvija pri svakoj brzini zavisi od kvadrata napona.

Prevalni momenat (prekretni, breakedown, maksimalni):

Za manje tačna računanja (usvojimo Rs0) može se mc  2

Velika struja polaska AM. Karakteristični momenti: Nominalni Mn,

• Strujna ravnoteža: Struja rotora je

Relativna vrednost struja polaska asinhronog motora zavisi od Pn

Sve se tehnike pokretanja svode na to da se izvrši uspešan zalet motora

ВВ2 Drugo predavanje

Zbog velike struje pokretanja asinhronog motora

U trenutku prevezivanja iz Y u  motor povuče 3x veću struju od one

0 0,1 0,2 Mopt /Mn

Pokretanje: Zatvoreni prekidači A i B

Pokretanje AM autotransformatorom omogućuje da se struja pokretanja

Talasni oblici napona i struje soft startera

Ova ilustracija tendenciozno favorizuje “Soft‐start” pokretanje.

Prespajanje sekcija za Dalanderov spoj namotaja.

Smanjenjem napona opada brzina

Promena napona i frekvencije pri U/f zakonu upravljanja.

Frekvencija f1 je nominalna frekvencija za koju je građen motor.

Uključenjem otpornika u kolo rotora smanjuje se struja a

Glavni nedostatk promene brzine dodatnim otpornikom u kolu rotora je

Adekvatnim izborom Rrd može se postići da je polazni momenat

1 – Motor kreće iz mirovanja (s=1)

Ilustracija za rasipni fluks (žlebni i na glavama namotaj). Prikazane

Konstrukcije provodnika za suzbijanje

Trapezne šipke rotora

b) Zakočen rotor (s = 1): Frekvencija rotorskih struja = frekvenciji na statoru:

3 sinh 2  sin 2 ( Lž ) ac

Faktori korekcije su dati za provodnik pravougaonog porečnog preseka

- Za ukočen rotor s = 1: Rotor frequency fr = 50 Hz

Za AM koji će biti napajani iz pretvarača energetske elektronike provode

Ilustracija za smanjene struje polaska AM sa dva kaveza.

ВВ3 Momentan k-ka kliznokolutnog AM je niža od k-ke c.

Izraženo potiskivanje struje  povećan Mpol

Veoma izraženo potiskivanje  veliki Mpol

Često se duboki žlebovi rade koso kako ne bi suviše smanjili visinu

U odnosu na oba polja (direktno i inverzno) definiše se klizanje:

Očigledan je problem odsustva polaznog momenta motora zbog čega se

Elipsoidno polje proizvedeno Električna šema jednofaznog AM sa

Trajno uključen kondenzator poboljšava radne i polazne k-ke