USTAVNO PRAVO-KOLOKVIJUM

PRVI DEO

1.Predmet ustavnog prava-

Ustavno pravo je, ocigledno iz naziva, pravna naucna i obrazovna disciplina, sto znaci da
ce znanja o predmetu zasnivati samo na njegovim pravnim aspektima,odnosno da cemo
samo njim proucavati, a ne sva njegova druga brojna i raznovrsna svojstva.
Priroda znanja koju sadrzi ustavno pravo jasno se vidi vec iz njegovog odredjenja to je
pravo, a ne istorija, sociologija ili politikologija.
Tako je u pocetku njegov predmet ogranocavan na proucavanje ustava kao posebne vrste
pravnih akata, cime su ostala van saznanja sva ona druga vazna pitanja koja su iste
prirode, ali se ne nalaze samo u ustavu, vec u drugim pravnim aktima.

Predmet ustavnog prava cine struktura drzave , drzavni organi utvrdjeni ustavom i nacela
politickog uredjenja drzave.

2.Izvori ustavnog prava-

Izvori ustavnog prava je sredstvo iz koga poticu saznanja vezana za njegov predmet , pa
kako se radi o pravnoj disciplini, pod izvorom ustavnog prava.
I upravo , kao izraz tako odredjenog predmeta, izvorom ustavnog prava smatramo ustav i
ustavne zakone , zakone parlamenta, vlade i drugih ustavnih organa , ustavne obicaje i
ustavne konvencije i odluke ustavnih sudova.

3.Nauka i metod ustavnog prava-

Naucna disciplina pod nazivom ustavno pravo nastala je kao posebna naucna disciplina
tek pocetkom XIX veka .
Posto je ustavno pravo pravna naucna disciplina , sto znaci da politicki vlast proucava u
njenom pravnom obliku, iz tog proizlazi i osnovni i polazni naucni metod, koji se u
ustvnom pravo koristi dormatski metod- to je slozen analiticko metod . klasicna i starija
ustavno pravna nauka se zasnivala na ovom metodu, kome je pridodavala jos i normativni
metod . koji je sluzilo da se celina politickih institucija oceni sa stanovnista celine
pravnog sistema u pogledu saglasnosti sa libelarno demokratskim idejama.

4.Izvori i pojam ustava-

Prvi izvori ustava nastali su u srednjem veku u Engleskoj , gde se pojavilo prvi dokument
ciji je sadrzaj po svojoj sustini predstavljao jedan od izvora ustava.

Drugo ,ogranicenje vladareve volje cini se u korist pojedinaca ili drustvenih grupa u
formi njihovih prava i garancija.
Trece, ogranicenje po prvi put biva potvrdjeno pisanim aktom koji nije jednostrano
podarivanje- nije akt milosti, nego akt nuznosti. To je u svemu bila revolucionarna
drustvena promena sustine politicke vlasti , koja je od tada Magna Carta Libertatum,
1215 godine, i pored burne i protivrecne istorije, do danas , oznacila prekretnicu.

5. Sadrzina i struktura ustava-

Sadrina ustava, odnosno spisak pitanja koja ustav uredjuje svojim normama, u
neposrednoj je vezi s njegovim pojmom.

Prva su vezana za drzavnu vlast- formiranje, podela na razlicite organe i polozaj i

medjusobnim odnosi najvisih drzavnih organa i druga, pitanja vezana za drzavi i slobode
i prava coveka.

Ustav najcesce sastoji iz preambule, osnovnih – uvodnih odredbi , odredbi o slobodama i

pravima coveka, oderedbi o drzavnim i drugim organima, odredbi o teritorijalnoj
organizaciji i odredbi o promenu ustava.

6. Osobine i funkcije ustava-

Njegove pravne osobine znace da je to akt koji nije u obaveznoj pravnoj vezi ni sa jednim
aktom pre njega, odnosno to je akt od koga pocinje pravo jedne drzave- to je akt na kome
se ono zasniva, tako da pravo pre njega ne vazi i ne obavezuje, ukoliko njegovim
izricitim izkazom to nije omoguceno.

Nepravne osobine ustava izraz su nepravnih oredjenja njegovog pojma, odnosno

povratno, zbog takvih osobina ustava ne samo da su moguca nego cu i potrebna i
komplementarna pravnom i drugim navedenim njegovim odredjenjima.

7.Pisani i nepisani ustavi-

Razlikovanje pisanih i nepisanih ustava ne samo da potencira cinjenicu da su neki ustavi

u obliku pisanog teksta, a neki ne, vec istovremeno i cinjenicu da,posto su nepisani
ustavi.

8.Cvrsti i meki ustavi-

Cvrsti ustavi su svi oni ustavi koji se donose i menjaju po posebnom i razlicitom
postupku od postupka za druge akte, tako da je taj postupak tezi i slozeniji, u smislu da ga
je teze pokrenuti, da ima vise faza i da ga je teze usvojiti.Cvrstina je u ovom smislu izraz
njegove jedinstvenosti i najvise pravne snage.
Meki ustavi su ustavi koji se donose i menjaju po istom postupku kao i ostali zakoni,
odnosno akta, iz cega proizlazi i da takvi ustavi nemaju ni poseban polozaj, ni vecu
pravnu snagu.
9.Kodifikovani i nekodifikovani ustavi-

Kodifikovani akti, sto znaci da se njihov tekst nalazi u jednoj celini, jednom aktu,
najcesce pod nazivom ustav.

Nekodifikovane ustave koje cine vise odvojenih tekstova koji se ne zovu ustav , ali koji
su ustav u materijalnom smislu, po svojoj sadrzini.

10. Narodni i oktorisani ustavi-

Podela i razvrstavanje ustava prema donosiocu je istorijkog karaktera i vise govori o

razvoju ustavnosti nego sto je prakticne prirode.
Dakle , ukoliko ustav donosi sam vladar, odnosno uza klika na vlasti, radi se o
podarenom oktroisanom ustavu, ukoliko je ustav donet u procesu sukobljavanja i
pregovaranja vladara i drustvenih grupa onda su to ustavi paktovi i ukoliko ustav donose
parlamenti drzava sami ili i uz referendum, radi se o tzv. Narodnim ustavima.

11.Donosenje i promena ustava-

Osobenosti donosenja i promene ustava kao pravnog akta proizlaze cinjenice da je on

pravni akt najvise pravne snage, sto znaci da njegovog donosioca, na osnovu tog svojstva,
ne vezuje i ne moze vezivati pravo, odnosno postupak donosenja koji je propisano pre
njega neko drugo.

Prvo treba ukazati na cinjenicu koja potvrdjuje vec iznet stav, da samo mali broj ustava u
svom tekstu razlikuje donosenje novog i izmene postojeceg ustava, dok svi drugi
upotrebljavajuterminologiju koja moze da pokrije oba slucaja- promena, revizija i sl.

Drugo, ustav kao akt odlikuje postojanje u nekim slucajevima razlicitih postupaka
promene za razlicite odredbe ustava.

Trece, ustav je akt koga odlikuju razlicita resenja u pogledu nadleznoog subjekta za
njegovo donosenje.

Cetvrti osobenost formalnog pojma ustava, koja ga razlikuje od drugih pravnih akata, cini
odredjenje ovlascenog predlagaca.

Peto, za izmenu ili donosenje ustava zahteva se da po pravilu , za glasa veci broj nego za
donosenje zakona, za cije donosenje se najcesce trazi prosta vecina, a veoma retko vecina
ukupnog broja poslanika.

Setsa osobenost ustava kao pravnog akta je postojanje odredbi u njemu koje
ogranicavanju mogucnost njegove promene , a koja se ne srece u drugim pravnim aktima.

12. O fromalnim svojstvima ustava srbije iz 2006 godine-

Ustav Republike Srbije iz 2006. godine ,kao i njeni raniji ustavi, spada u grupi grupisanih
, kodifikanih i krutih ustava, sa prosecno uobicajenom duzinom od 206 clanova
rasporedjenih u deset delova koji su podeljeni na sledece naslove :
Nacela ustava, ljudska i manjinska prava i slobode , ekonomsko uredjenje i javne
finansije , nadleznost Republike Srbije, uredjenje vlasti , ustavni sud , teritorijalno
uredjenje , ustavnost i zakonitort, promena ustava i zavrsna odredba .

Ustav sadrzi sledeca nacela :

1.nacelo gradjanske suverenosti

2. nacelo vladavine prava
3.nacelo nacelo podele vlasti
4. nacelo o politickim partijama-stranacki pluralizam
5. nacelo nacelo zabrane sukova interesa
6.simboli
7.nacelo jedinstvenosti, nedeljivost i nepovrednost teritorije
8.glavni grad
9.nacelo o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma
10.nacelo svetovnosti drzave
11. nacelo pokrajinske autonomije i lokalne samouprave
12.u nacelo zastite domacih drzavljana u inastranstvu i saradnje sa srbima van maticne
drzave
13. nacelo zastite nacionalnih manjina
14.nacelo ravnopravnosti polova
15. nacelo neposredne primene opste prihvacenihpravila medjunarodnog prava i
potvrdjenih medjunarodnih ugovora
16. polozaj stranaca

13.Nastanak i razvoj ustavnosti-

Prvi ustav u svetu Ustav SAD iz 1787 godine . Za nastanak ustava je bilo potrebno tri
sustinske predpostavke , prvo da bi ustav mogao ogranicavati vlast , on je morao biti
iznad volje vladara , odnosno akt ustavnog karakteraa je morao biti iznad akta vlarada
koje je nicim ograniceno , svakodnevno donosio i menjao .Drugo posto je vlast drustveni
odnos , odnos izmedju ljudi , ogranicenje vlasti mora imati oblik ogranicenja volje jednog
coveka , vladara da drugim ljudima cini sta hoce , tojest zastite svakog pojedinca od
samovolje jednog . Treca predpostavka nastanka ustava je ppromena idejno , filozofske
prirode vlasti i bez nje bi ogranicenje vlasti bilo nemoguce kao koncept i kao sistem .
14.Druga faza svetske ustavnosti-

Cini periodlibelarno – demokratske ustavnosti koja traje od 1848. godine pa do Prvog

svetskog rata i njena prva oglika je da se odvijala pretezno u Evropi i kao direktna
posledica talasa burzuaskih revolucija po izvoru na francusku revoluciju, ali je ova faza
po svojoj sustini, imala svoj izraz u dekolonizaciji i udonosenju sopstvenih ustava u tri
vanevropske drzave- Kanadi, Juznoj Africi, Novom Zelandu.

15. Treca faza svetske ustavnosti-

Cini period izmedju dva svestka rata, od 1918. do 1940. koja, iako vremenski kratka,
sadrzala je tri nova, razlicita i vazna pravca razvoja ustavnosti koji ce ostaviti
dalekosezne posledice na kasnije periode.

16. Svetska ustavnost posle II svetskog rata-

Kao direktna posledica njegovog ishoda ali i kao izraz duboke drustvene ustavno pravne
krize u predhodnom periodu, nastala je nova – cetvrta faza u svetskoj ustavnosti koju
odlikuju tri razlicita nova pravca: sirene socioloske ustavnosti, pojava i sirenje socijalne
ustavnosti i konstitucionalizacija Afrike i Azija. Ovaj period, za razliku od predhodnog,
duze traje- sve do sloma socijalisticke ustavnosti koji otvara novu fazu ustavnosti i ima
veliku razlicitost izmedju pravaca izazvanih istim uzrocima.

17.Raniji ustavi Srbije i Nesuverena ustavnost u sastavu Turske-

Srbija pripada grupi onih drzava koje su u svojoj ustavnoj istoriji imale znatno burnije,
slozenije a ne retko i protivrecnepoliticko pravne okolnosti , odnosno nalazi se u grupi
drzava koje su donele i zamenile veci broj ustava kojima su izrazavani njena posebna i
razlicita ustavno pravna stanja i odnosi. Ti ustavi su bili ili izraz postupnog sticanja
autonomije u sastavu drugih drzava- Turske i Jugoslavije ili su to bili ustavi samostalne
nezavisne drzave Srbije, u periodu od 1878. godine do 1918 godine i posle 2oo2 godine.

18.Suverena ustavnost Srbije od 1888. do 1921.

Politickom zivotu i u ustavotvornim procesima ucestvuju insitucializovane politicke

organizacije politicke partije a politicki zivot dobija odluke demokratije, jer Novi ustav is
1888. godine usvaja Ustavotvorna skupstina.
Srboja ce 1901. godine dobiti na nedemokratski nacin – kraljevim proglasenjem . Novi
ustav je doneo novinu u oblasti dvodome skupstine u kojoj Senat ima konzervativnu i
ogranicavajucu ulogu, a odnosi skupstine i kralja postavljeni su u granicama
parlamentarne monarhije, ali restriktivno.

To ce se zavrsiti ubistvom kralja, posle cega ce Nardona skupstina pod novim imenom
Ustav is 1903, u stvari vratiti u primenu malo izmenjen Ustav iz 1888. godine koji ce
vaziti do zavrsetka I svetskog rata. Tada ce se okoncati i kratkotrajan period suverene
srpske ustavnosti, izmedju 1888. i 1918. godine , posle koga ce Srbija , ulaskog u novu
drzavu , to svojstvo izgubiti, postajuci jedan administrativni deo npce drzave.

19.Nesuverena ustavnost u sastavu Jugoslavije i obnova suverena ustavnosti Srbije-

Srbija je bila jedna od 6 republika, sve su tokom 1946. i 1947. Godeine donele svoje
ustave kao jedinice federalne Jugoslavije.To je i razlog da se ovo vreme, i ako preiod
nesuverene ustavnosti, izdvoji jer su ustavi postojali ali nisu bili suvereno donete.
Od 1946.do2003. godine doneto je vise potpunih ustava drzave FNRJ-SFRJ-CRJ.
Za sve to vreme Srbija ima status federalne jedinice.
Ceste normativne pravne promene nastojale su da to otklone i poboljsavaju, tako da su
vec prve ozbiljne ustavne promene, u formi ustavnog zakona izvrsene 1953. Posle toga
cu doneseni novi ustavi 1963.i1974.godine. Izmedju njih je bilo veoma mnogo parcijalnih
ustavnih promena – amandmana 1967,1968.i1971 na ustav iz 1963.godine, a 48
amandmana na ustav iz 1974.godine.
Ustavotvornom skupstinom 1921.godine, iymedju 1990. i 1992.godine odigrao se
samovoljni i nasilni izlazak 4 republike iz sastava SFRJ, dok ce dve preostale clanice,
Srbija i Crna Gora ostati u dvoclanoj federaciji koje ce 1992.godine doneti svoj novi
federalni ustav, a Srbija i Crna Gora ce imati u njoj svoje ustave kao federalne jedinice.
Republika Srbija cekrajem 2006.godine usvojiti svoj novi ustav, cime ce prestati da vazi
njen ustav iz 1990, godine koji je za samo 16 godina vazio u tri drzave –kao federalni u
SFRJ od 1990.i u CRJ od 1992 do 2003, godine, kao samostalni ustav suverene Srbije u
Dezavnoj Zajednici od 2003.do2006.godine i kao ustav samostalne i suverene Srbije za
nekoliko meseci od istupanja Crne Gore do donosenja novog ustava novembra
2006.godine.