NAJVEĆI PROST BROJ

U svijetu matematike desilo se zanimljivo otkriće 07. januara 2016. godine. Naime,
projekat Velike Internet potrage za Mersenovim prostim brojevima (Great Internet
Mersenne Prime Search – GIMPS) proslavio je dvadeseti rođendan i to uz otkriće novog
najvećeg Mersenovog i, uopšte prostog broja koji se sastoji od čak nevjerovatnih
22.338.618 cifara. Novootkriveni broj se najlakše može prikazati u formatu:

274,207,281−1

(čita se: 2 na 74.207.281 minus 1)

i ima skoro 5 miliona cifara više nego prethodni „vlasnik“ ovog rekorda.

Odlika prostih brojeva, za one koji su zaboravili, je da su djeljivi samo sa 1 i samim

sobom, ali se u okviru projekta GIMPS traže prosti brojevi posebnog oblika:
n
2 −1

(čita se: 2 na n-ti stepen, pa sve to umanjeno za 1)

pri čemu je n neki „običan“ prost broj. Zaključno sa upravo otkrivenim brojem, prigodno
nazvanim M74207281, ukupno je poznato 49 Mersenovih prostih brojeva, a od toga je u
okviru samog projekta GIMPS pronađeno njih 16.

Pretpostavlja se da prostih brojeva (i običnih i Mersenovih) postoji beskonačan broj, ali

što je broj veći, veća je i razlika do prvog prethodnog i sve ih je teže izračunati. Tako je i
prethodnik, sastavljen od preko 17 miliona cifara, držao rekord pune tri godine.
Naravno, ključnu ulogu u potrazi za sve većim prostim brojevima igraju računari čija se
snaga neprekidno povećava.

U realnom životu, ne postoji najveći broj, niti prosti niti bilo kakav, ali potraga za
rekordnim prostim se nastavlja. Onaj ko pronađe prost broj od 100 miliona cifara
zaradiće 150.000 dolara.

 Tehnički detalji

Za dokazivanje postojanja novog broja bio je potreban 31 dan neprekidnog rada PC

računara sa Intel i7-4900 centralnim procesorom. Dotični računar vlasništvo
je Univerziteta Centralnog Misurija, a na njemu je radio Dr. Kurtis Kuper kojem je ovo
već četvrti prost broj koji je otkrio u okviru GIMPS projekta. Za ovo otkriće, matematičar
Kuper nagrađen je sa 100.000 dolara. Treba imati u vidu da, iako je rad u okviru GIMPS-
a čisto volonterski, postoji i nagrada od 3000 američkih dolara za otkriće svakog novog
broja. Doktor Kuper i njegov Univerzitet su do sada pružili i najveći doprinos kada je
riječ o računarskom vremenu utrošenom na pronalaženje prostih brojeva, a svoje prvo
uspešno otkriće i rekord postavili su 2005. godine.
GIMPS softver sa globalnom mrežom angažovanih procesora, koja dostiže i do 450
biliona proračuna u sekundi, predstavlja najduže aktivan projekat distribuiranog super-
računarstva u istoriji Interneta.

I dok je za inicijalno dokazivanje bio potreban 31 dan, dodatna provera tačnosti novog
broja tekla je znatno brže. M74207281 je nezavisno potvrđen na tri raličita softverska i
hardverska sistema – CUDALucass na NVIDIA Titan Black GPU za 2,3 dana, ClLucas na
AMD Fury X GPU za 3,5 dana i MLucas softver na dva Intel Xeon 18-jezgarnih Amazon
EC2 servera za 3,5 dana.

Šta je GIMPS?

Projekat Velike Internet potrage za Mersenovim prostim brojevima pokrenuo je u

januaru 1996. Džordž Voltman kako bi postavio novi svjetski rekord u otkrivanju
najvećeg takvog broja. Već naredne godine Skot Kurovski je osposobio GIMPS da
automatski koristi resurse stotine hiljada običnih kućnih računara kako bi ubrzao
potragu za ovom matematičkom „iglom u plastu sijena“. Većina članova se u ovaj
projekat uključila iz čiste radoznalosti i uzbuđenja zbog mogućnosti da otkriju novog
rekordera među ovim rijetkim brojevima, a zanimljivo je da matematičari ne isključuju
mogućnost postojanja i manjih, do sada neotkrivenih, prostih brojeva koji su u procesu
„preskočeni“.

Da bi se uključili u projekat nije neophodno da budete profesionalni matematičar,

dovoljno je da imate prosječno jak PC računar, a za „lov“ vam je potreban besplatan
softver koji možete skinuti sa ovog linka: www.mersenne.org/freesoft.htm.

Još neke zanimljivosti o Mersenovim prostim brojevima

Mersenovi brojevi duguju svoje ime francuskom monahu Marinu Mersenu (1588–
1648) koji se bavio njihovim proučavanjem prije tri i po stoljeća. Međutim, Mersenove
brojeve je u stvari prvi razmatrao starogrčki matematičar i filozof Euklid još u četvrtom
stoljeću prije nove ere i od tada zauzimaju važno mesto u Teoriji brojeva. Mersen je bio
prvi koji je iznio čuvenu pretpostavku da je stepen n u 2n−1  prost broj. Bilo je potrebno
skoro 300 godine i nekoliko važnih otkrića da matematičari konačno usvoje njegovu
pretpostavku.

Prosti brojevi već dugo privlače pažnju ne samo profesionalnih matematičara, već i
brojnih entuzijasta. Prvih nekoliko prostih brojeva su 2, 3, 5, 7, 11 i tako dalje. Broj 8
tako nije prost broj, jer je deljiv sa 2 i 4. E sad, ako uzmemo u obzir da je opšti oblik
Mersenovog prostog broja 2n−1 , pri čemu je n „običan“ prost broj, lako dolazimo do
zaključka da su prva četiri Mersenova broja 3, 7, 31 i 127 (što odgovara situacijama kada
je redom n jednako 2, 3, 5 i 7).

Tekst pripremio profesor Munir Softić.