Uvod u traumatologiju – ortopedija

Prof. dr Aleksandar Lešić

Kl. Ass. Dr Suzana Milutinović

Trauma – reč grčkog porekla i označava povredu. Predstavlja ozledu tkiva nastalu pod dejstvom spoljne
sile. Najčešći je uzrok smrti do 45. godine starosti u razvijenim zemljama. Do 80% svih povreda se odnosi
na koštano-zglobni i mišićno-skeletni sistem.
50% povređenih umire odmah po povređivanju, u prva tri sata do 30%, a do 6 nedelja nakon povrede
20%. Vrlo je bitno da prvih četiri sata imamo takozvani zlatni sat, gde oko kod 30% pacijenata možemo
da utičemo i da smanjimo procenat letalnih ishoda).

Trauma se prema vrsti sile deli na:

1. Mehaničku (saobraćajni udesi, tuče, povrede sečivima, cirkularima...)
2. Termička
3. Hemijska (baze i kiseline)
4. Radijaciona
5. Crush sy
6. Blast sy

Povrede koštano-zglobnog sistema su u vidu:

1. Rana (vulnus)
2. Uganuća ili istegnuća (distorsio et distensio)
3. Iščašenja (luxatio)
4. Prelom (fractura)
5. Traumatska amputacija (amputatio)
6. Konkvasacija (conquassatio)

Rana (vulnus) – označava oštećenje kože i potkožnog tkiva.

Deli se na:

 Sekotine (vulnus scissum) – imamo jasne ivice, bez nagnječenja kože

 Razderine (vulnus lacerum) – rana je nepravilnih ivica sa okolnom nagnječenom kožom
 Ubodine (vulnus punctum)
 Ustreline (vulnus slopetarium)

Postoje još oguljotine odnosno abrazije ili ekskorijacije, ali po sudskoj medicini one spadaju u ozlede, i
imamo ujedine (vulnus morsum) koje spadaju u razderine.
Primeri rana:
Slika1: sekotina

Slika2: ratna povreda Slika3: ubodna rana Slika4: konkvasacija

Uganuće ili istegnuće (distorsio et distensio)

-predstavlja povredu ligemanta, kapsule i ostalih mekih tkiva koji daju čvrstinu zgloba. Najčešća distorzija
je skočnog zgloba.

Iščašenje (luxatio) – predstavlja povreda zgloba kod koje su zglobne površine izgubile svoj kontakt, tj
normalni anatomski odnos. Najčešće luxiran zglob je rameni zglob. Kaže se da je to zglob koji je žrvtovao
stabilnost zbog velikog obima pokreta.

Slika1: luxatio Slika2: anatomski položaj Slika3: dezoimobilizacija

 Slika5: luksacija subtalarnog skočnog zgloba

Terminologija I podela preloma:

 Prelom (fractura) kompletan prekid koštanog kontinuiteta, pri čemu često postoje oštećenja
kože, mišića, krvnih sudova I nerava
 Nepotpuni prelom (fissura)

Prema etiologiji:

 Traumatski
 Patološki – javljaju se na izmenjenoj kosti usled tumora, cisti ili zapaljenja. Nastaju spontano ili
usled dejstva sile slabijeg inteziteta.
 Stres – zovu se drugačije marš frakture jer se javljaju kod vojnika Ili sportista koji imaju ponavljan
pritisak velikog opterećenja

Podela prema lokalizaciji:

 Prelom dijafize
 Prelom epifize
 Prelom metafize
 Intraartikularni prelomi
 Prelomi na više mesta

Podela preloma prema dislokaciji:

 Nedislocirani
 Dislocirani:
1. Ad axim (po osovini)
2. Ad latus (po širini)
3. Ad longitudem (po dužini)
4. Ad peripheriam (po periferiji)
Podela prema izgledu prelomne linije:

poprečni linearni; kosi spiralni, greenstick, kominutivni; segmentni kompresinvni

Podela prema komunikaciji u odnosu na spoljašnju sredinu:

 Otvoreni – primarno kontaminirani, mogućnost infekcije je najveća opasnost pri lečenju

 Zatvoreni

Klasifikacija otvorenih preloma – Gustilova klasifikacija:

1. Stepen – sila malog

inteziteta, sa ranom do
2cm, minimalno oštećenje
mekih tkiva
2. Stepen – sila umerenog
inteziteta, laceracija kože
do 5cm, umereno
nagnječenje susednih
mekih tkiva
3. Stepen – sila velikog inteziteta, sa većom komunikacijom, segmentalnim prelomima ili defektom
kosti. Gubitak kože može biti ekstenzivan, obimna oštećenja dubokih mekih tkiva.

DIjagnostika preloma:

1. Anamneza (mehanizam I intezitet traume)

2. Klinički pregled
3. Radiografija u 2 pravca
4. CT

Klinički znaci preloma:

-sigurni:
  Deformitet
 Patološka pokretljivost
 Krepitacije

-nesigurni:

 Bol
 Otok
 Gubitak funkcije

Principi imobilizacije I prve pomoći:

 Povređenog ne treba pomerati dok prelomi nisu imobilisani

 Kada je moguće, imobilisati eksremitet u položaju u kom se nalazi
 Ne treba da se pokušava repozicija frakture ili luksiranog zgloba,
ekstremitet treba imobilisati u zatečenom položaju
 Kod preloma treba imobilisati dva susedna zgloba

Sredstva za imobilizaciju:

 Udlage – standardne (Kramer, Tomas I dr.), za naduvavanje (inflatable), priručna sredstva

(daščice, karton, novine I sl.)
 Trougle marame I zavoj
 Dugačka I kratka spinalna daska
 Cervikalne kragne
 MAST (Military antishock trousers
Lečenje preloma:

Osnovni cilj je da se postigne zarastanje I uspostavljanje funkcije povređenog ekstremiteta približne onoj
pre povrede. Repozicija neopartivnim (ukoliko je prelom nedislociran imobilizacijom, ukoliko je
dislociran repozicijom, potom imobilizacijom) ili operativnim metodama, I nakon čega se aplikuje ili ne
gipsana imobilizacija.

Slika: prelom humerusa sa intramedularnom

fiksacijom
Slike: prelom skočnog zgloba, fiksiran pločom I zavrnjima

Traumatska apmutacija (amuptatio) - nepotpuno ili potpuno odvajanje dela ili celog ekstremiteta.
Konkvasacija (conquassatio) – najteža povreda sa opsežnim povredama svih struktura ( mekih I koštanih)

Na slici postop se vidi I Tiršov kožni transplantat.