938 ou aigop oyeas wp wpasad rvannap of ep ages 99 epey omy sue spe ep onlpemres oe od oun al vp genes oumegou -eidez oup -niiogn woxgnsmopmyut Wos0 n SouEOPE _yxpypads moan pu ns ep 04 eu exgzqo 299 ‘dmad PrapaNONE “Tg61) apaeed alvomy uamnop vedrqoys wu ejeasuouend 26 19 3 twfons neeigdo moans od ningyzer as afoy wurzruomernur asta aouus Ate 'test) ‘hope’ nivematog gad pomod oy fou po usps ¥ expel) fuse p24 -2uygoso axoyglu aap o yoso$ eluoar ypraRsOpNA side A0sfoy ° ISONVNCALYNWEREIT nferumpynis nfearusee au 26 wunfoy eu eppe ygunagod yao pod 7 ‘oem ep {nom muaReUIN OME ep ome wuuatqoid umupeupaled o afoxnau} aasweunyue Our wis -yee pw oye of ouzgeyqn eaHeUZD|T tnleselonope7 fee wrez—uOP ENA, “semsaygo1dwnigeapalod o ‘urepmmuy wpapepofod wu ypueaouben exbgad an we spose ue 25 Ho Iueuopymut”earzeun{odo nap nao sot bas a8rup $f 02) Deu eps om “pojsod a yuesdeu ns gxuepoa, fagop spea sreanan nq ouans83y 8 sof goo unger eu nsoupo n osisueasd ‘et yossod ep ougosyod 2f oye wo} © IVAMOWd AOSTON'E LSOMVNGal VNIVUAATT €» [SAVREMENA POLITICKA FILOZORIIA sn pripa il vod a nelatn li peeteanom pojdnostaljvanu, kao kod Sci nan da xe ntuicioniamy ot objaénjavaju odgovaraju jednog razloga. Ova teorija dominira beater veoma mal (b) Naéela pravde U predstavijanje Rolsovih ideja nejpre éu izlodit njegov odgovor na pitanje 0 pravdi, a onda razmotriti dva argumenta koje navodi u prilog svom reSenjo, ‘Njegova ,optia koncepaia pravde” sad raspodela bilo rnajnepovoljijer, naka briga za moje interese sugeribe da dopustimo a ne da sprezimo tu nejed= akosti sx dopustene ukoliko pobolivaju mo) podetni jednak lopustene ako, kao ut utiltarizmu, zadira u mo nepristrasan smatra Rols, moZemo misliti kao da smo onima u nepovoljni- ‘Blem zbog kojeg su intuicioni Potrelan nam je sistem prioriteta raligithh clemenata teorle. Rolsovo reke- nie je da opStu koncepaju podeli u tri dela, uredena po principa ,leksiékog prioriteta’ Drago natelo - druitvene i ckenomeke nojednakoct trebalo bi urediitako da obe bud: ‘od najvete Korat onima u najnepovaliifrs polos, vvezane 22 slutbe | polozae otvorene a sve pod uslovina nepestasnejednakost ‘ka drudtvena dobra su vazaija od. woul pe rhe mogu biti Zrtvovana radi una predenja tih ostalih dobara. Jednake slobocle imaju prvenstvo nad jednakim rioguénostima, Koje imaju prvenstvo nad jednakim resursima, pak, u okvira vake kategorije Rols zadrzava svoju jednostavnu ideju:nejednakost je dopuse fena samo ako doprinesi onima u najloiijem polozaju. Tako pravila prorteta ne nig na osnovno nagelo nepristrasnih udela koje se primenjuje u okvira ih kategori. (Ova dva nagela au Rolsov odgovor 2a pitanje pravde. All jo uvek nismo -videli njegov argument u prilog ovim natelima. Zapravo, on ima dva razliita argumenta koja éu recom ispitai Ja éu se ovde usnedsredlti na Rolsove argu mente w prilog drugom nagelu, koje on naziva dardna gradanska i polititke prava prizmata u liberalnim demokratijama: pra--eaozeigo n foouaystpou exsuoqes eujosop afep nfsaa MeN so. NSOU sroxeupol epoqzago 95 19 ep ougarned a ‘fucejou also ox mono epediad +9 oupdour woryeupa fos _Jousasiod* n uapas wepng wp offpoop a8 1g ovez Rig 29aU O2 “wadsn naoqed yr wosepy ‘wore: wofous au e mou urfou Mapatpo iq Yadsni xyasa fout 29 vpuo “gsoupn8our ysoyeupal wloysod valor n nagsrsp 1 ugyy MPU was Ep uRloRSEE OY “eLABSOYIOYO au e ‘eUTLOR WADE ‘euaparpo apnq rpniy eurgpns ep eanunfiso org owe7, zeusvasjidau peownSout ep up najgasp wageu n warn wou 2s ose, SHOX RYU fojago ypu po ep oavad 1x v“psoyeupafou ano wu ese oes afew suger 07 “qsoupnow peorxeupal Haps fopnlepera od ‘owoy yordnsen feu capa. “{ oy ep ngeyod ep nifou oy owes rurfans: n OOPR Dox © owosod af wpe ovaaumzezped DPW 1 po Rstz0% feu aos ago fo suo Bp oy eu eapaqo Zaq UCP: -pagusee inaggtup wageu n afapelaoaid Sfox afopodses ayswounye aluepasido, IISONDNDOW LISONVNGAL LNAASUV INALLIOLNI @ ee AsonvNaal yNTwHaaT] ‘as np cyez,‘pesreutzes 9pa0 0 qezefaad 2 (eeu (pn(ngnypo Puy wssnsas ajapoxises ol ‘ylaodiafr esjoy mposrzs aacscses ns #80} Zogz,naygrap wage gg rotd nlewy ep vqpn vaesd exynyped « exsuepusd ep wxamsodied id sfop o¥§ 0} easucn af euxzs7or0qn, x €2 Buea ewoas ns eavid ec) ‘afuopns ru oacad ‘nggnys munel e IMOZOII YORITIOS NUEUAYS uw” SAVREMENA POLITIEKA FILOZORIA sein _zapodljavanjut Drug tvrde da su potrebni program afirmativnih akci- tomo neprivilegovane grupe ako se Zeli da njhovi pri- ja jednake moguénosti da stekra kvalifikacije neophodne za ‘Ali, oba sluéaja je centralna, nadahnjajuea ideja sledeta: i pojedine imaju nejednak udeo u drultvenim dobrima ako su ih Zasludili, odnesno ako su te nejednakosti proizvod detovanja iizbora inaca. Aline pravigno da pojedinci budw osteget ili povlaSéeni pro- { nezasluzenim razlikama koje su postedica drustvenih prilka uw koj- ‘uvida privaénost oveg stanovita. Ali, postojjedan drugiizvor neza- ‘Gjentom inteligencije 140 isto kao Sto niko ne zahuzuje da se rod nik odredene klase, pola ii rase, Ako je nepravedno da na sudbinu judi utiéu ‘ovi drug diniel, onda nije jamno zatto se ista nepravda ne smeva kada je sudbina Judi odredena Gniocima iz prve grupe. U cba nepravda je __ sta; moralno prolzvoljai Zinioci ne bi trebalo da utiéu na raspodelu udela, T prirodna nadarenost drustvene prilike su stvar ste sreée, a moralna prava ne bi trebalo da od nje za ‘Stoga je vladajuet ideal jednakosti moguénosti ynestabilan” jer -kada ne moiemo da se pomirimo sa utiajem kojina udeo 1 raspodeli imaju drustvene okolnost ili prirodne sluéajnosti, neéemo biti sposobni ni da se, kada o tome drugim uticajima, Sa moralnog stanovista, oni su fed i 20g nezasluenog ne toliko nestabilno ko- je sugeribe da uldanjanje -moguénosti 2a sticanje hake moguénosti da ostvare drustvern koristinjhov neuspeh nema nigega za- jednigkog sa njlzovim izborima ji naporima, Ako iskreno Zelimo da otklonimo serailene neato, ond je vide stare eaten mogunost vvode sopstveni Fivot ~ a ne ofolnostima u Kojima su se zadesii, Medutim, ‘vladajuée shvatanje prepoznaje samo razlike u druétvenim okolnostima, LIGERALNA JEDNAKOST 3 dok zapostivlja raalike u urodenim talentima (ili th smatra vrstom izbora). ‘ogranigenje primene jedne od njegovih sopstvenih, da sagledavamo raziike u urodenima talentima? Nekt Judi, edu drustvene i prirodne nejednakosti, pret nth nejednakost, Rol musta i bog podetnog polodaja u drustes ada, w zamens 23 to, primi neku naknadu” (1971, 392), lotr prirode”, Princip razike kate (Ovo je Rolsov prvi argument Prema vladajucem savatanj, prirodno je da t ke kate da sve nejednakosti moraju ako nisam roden u privlegovano} druftveno| grupi, ni sa posebnim talentima, a pak sam svojim izborom i naporima uspeo da sebi obezbedim vet prihodnavzap ou ep naa! ‘oxoupof aupezouofoas ae prgupo asp puspoted my -ongz wowaaygrup naprpro | Hsousaaztou Hoe papas acho o¥g al 0808 -RO "epee a ep pent n azmop PrEUpol BApOGo Apo: ns Hoy FPN lover nauselgo af oupoydoau “yanyeue Taq neu seaci 10 oi “HSE ony -2) nlnugaod as ep pssownd oun, iq nfou! su epeyr ep + ew sv no) pews nou ou ypeyn pol ep nfeuews HeneUY “ah aga epeya eaqeane vp naa yo RETUZeTe MEG NERA TEIOG RISER, ‘Reouapexpod supomad aaoypir alieloysod apes -ed as woloy eupaaa wuesous ofan "eg YPIEpnfulowsod woussagspard 0 j uapon af anon} soNyeu om oF af og OFS nFES EOP New| min aloes ouporad ajsurez ep af og enfup piopazpod oupat 18 op nguiodeigez auelgo uo ep uigeu y 01 af 43 Oy etI0q un eysfuop fog 2atoad ouepmay 200 fucigog “seoisHE 8 Raper ows tag ~IRMEPEd Yau Oey I ROMP 20% (exo ou yojap au seu po oxtu up “grup y}oa vapaspod stato af SEs Po OE EP rp aH OATES -eorupal (on ows ep 99a “eomumpafod T BpeIA azanego {01st yiaouejsn ous ep oyez owearzod au eles Soupomad nfopt (0a0s080p 105 -gpoody eu eagusez as orp) eufepeuzeg ouiferour 1 (ruoAoop woureays et amuse as ox) eupmede resfen in Souanygrap wapl ORL, sr upjoma) npn nusey no ep owramsodiang Tuatrie cuyShup a auc, oBofu ru oupfaiourad epgou wep owtaaid op ouazesie Of ‘edolu poo} oye eagea eupparpo oneausid pazdeum yep 1g os WO} Boaz 5 #P ‘paownzespod nfurys woupostd a qeayed ous 19 fox worono8n ruezanego ous ep wapr (ESE ‘Zz6L UEEOMA) ,AoscdA alt “ ASONWNOAL ¥NETVERSIT ‘argon 03 fexoxo8n Souzeass eunzoy epojq owes aft roaoSiup prgpaiodiy” ze ‘av oso ppnaodny epuo af or ‘nfres wwouporud worjau soso8n atso[ 1oA080p muaparpo ep Her OUIaZOU THC A -age(een wasqez ns one oes wzanego nfezeays woxoln “wapraes8o sum Msi pers ar repeat iu eBoyg yeloysod eperu neu soso. avs x olusys ouporud sono8n Bousargrap yusun&e ns vp exteus 2s O}se7, fouaargea nguavaridue waliges asupod nope nupaiods ‘ey S(O" Yop “gers ezOA0$ sf effSayens wupigoou af 040 ‘quaumniie werd wz wuoiey nut ‘qe mbuge2t tpn ejexous Boxgnzjod myssa 1q nary aso} 0 ywoumNsse “2103080. Souaaymup” yrovanidee af yraunSze ws0us0 4o8eIN BoBexp po uezea afew apanad wunypqou unjoas Soqud n rpoaeu fox qusuunifze aid af ep ELLIS SOY, VYOAODN DONTALSNUG LNAWADUV *€ -njord ouerour 7 ngqsioudafoy 2uo vu oures au © "ysoxrupalou tid axiyzez open 2s oygez wacluselqo au mustam Ss wOs0 NPE visozom vapunoa NBERAYS 9" [SAVREMENA POLITICKA FILOZOFTA prenesu edredena ovlaiden, ali samo ako drZava ova ovlabéenja koja sx joj ¢ Poverenjem preneta koristi za to da pojediiice za8titi od pomenutih neizvesno- sii oskndice. Ako vlada izneveri to poverenfe i zloupotrebi svoja ovlaiéenja, ‘gradani vige nede biti obavezni da j vvo da se pobune. Postojanje judi koji pravde koje wopitava i podize na vis nivo apstraktnosti pozmatu te- 10g ugovora kakva se mode nad, recimo, kod Loka Rusoa i Kan- ta” (971, 11), Sesisao ugavora je da odzedi nagela pravde sa pozicije jednako- si, U Rolsovoj teorit prvobitni polos) jednakosti edgovara prirodnom stanj w tradicionalng} tej ‘raitvenog ugovora. Pod prvobitnim polodalem se, naravmo, ne mis na stvarno {storsko stone svat pf manje na primition stane katare. On se shvata kao {sto hipotetizko stan, hoe jeokarakterieano tko da vedi odredenom ehvatanj pravde 197112) Jako Rolsov prvobitai jedgovara” ide} prirodnog stanja, on se takode t razlkuje od njega fer je da uobiésjeno prirodno stanje nije stvarni lpoketni poloto) jednakosti” (971, 11), Ovde se argument ugovora spaja sa Sjegovim intuitivnim axgumentom. Uobidajeno objasnjenje prirodnog stanja je pristrasno jer neki judi imaju veéu pregovaratiu snag: nego drugi = vige uco- enih talenata, posetnih resurea i f2igke snage — i'w stanju su da duze istraju ona ne bi trebalo da nagela pravde= SS obsirom na to da su prirodna preinuéstva nezast _prodstavijai ni prednost ri nepogodnost pri odrediv Zato je potreban nov instrument za utvrdivanje implikacija moraine jedna- kos, instrument koji spretava ude da svoje proizvaljne prednost iskorste 2 Ova onda nepvaviénost svojtventh wadiconalnom prirodnom stan odvajs Rose of druge kotrehtarjanse tradi kaj ide od Hobsn do snvremenihteoretiara kao Bo ‘Daeims Bjukenan, On, kao Rots, nasoje da tore principe od LIBERALNA JEDNAKOST a iboru na8éla pravde. Ovo je razlog Sto Rols formulise svoju neobignu kon Stan niko ne moe da icradi nade koja pogo- ac nafela pravde su ishod nepristramme saglamnosti ‘radicionalnom prirodnom stanju gde su fiktivnl judi bar bili duhom { telom relativno kompletne Iitnost. ris, jer su u bojem polodaju, nemaju moguénost da to urade, Rols kaze: 1 Stogs rikoga ne bi tebalo da zavedu unekolko necbiénl ust! ko Karaka pe ‘obi polos. Ovde fe osnowna 2amisao dase jasno predstavimo ograena Koja ‘i kako nam s in bilo redo ramet argument ra nafelapravde, ps pre ‘na tome i strim nageima, Tako tgleda da je rzloZno ‘opie prikeasive da pa ‘bora nate kone bi tohalo da bude ni pov ni uskeacen zbog toga ko mu fe peta bila nablonena il bog drustvenih okolnost. gle, take dx posto S- [ka saglaanast da bi usbalo onemogséis da bilo ko sof nadela prema sopatveni=. ‘ksinastima...Ovako se prirdino doz do vela nezarja” (1971, 18-19, ™ Rois kafe da se izboraiclspravde « presbiinom polofau maéajo rake od se {ana trt bea sana kt komad doblte. On pr sla) nanva pimerom “st procedue rine prnvde, doje drug primer tava Je da postupak dae paved Ieitejam onoge f je raved” ne ‘a lus ina adn zens onobina ns Kou ja eedem pons, 0 ‘zranja dab eoberbedia nepristasnastodlula.SRE NEU ne ea "eo 9 ae oF a EHD EO 39 wp WRAPIRO NB twoumgonsd mn prusaga nfox asoustoy migosaid OTE 1g ORO -nAIEAP fn jsyoy nfesrmnyeus ep oe e:Gop ysueupd nj»podses agejeu eurefonins sup wydasip fox oppeu oxpasmenn nexqer: apo%e 19 BO mAs 7 eI ep wruseurad drysad nlesesfogod ~ yes ojaeu ezeader ao ao ourad ‘u ~ ysoyeupal ajza auapoipo epey uPLOREH 01 2f EP 2gEH SOR HV fez -ojod auaaygnup aas eu exegop ynureursd yuasigrap njopodses nyeupef m10q 82] wp ‘ourpad “¥q Soy “Tuagezt ep nour efor ejageu YRRHTZEL OBount Yoysod span sof ‘peune7 nargnup n fezojod ap ox woud pfu au efuafare wep 31 20087 2po4 ep rlexenfouso wa Woy worqop wwrUEUREd dmsud HAS ‘oafes apaqzago vp nfsaepred nfegotod wouigoasd n qUE5yn One ‘ps0. yeas alueavgean oxeupal alapaqzago nfezojod wownygonsd n wealjanidew ~eaofop peu (exo BN aot af ep oF4 eungeH POA nigop We so woyeas es walmyyquapY oufepas00s 26 ep eso. J GF tflogfeu apaqzaqo up aloyseu elueuzou ef goad pjogeu roger bed japodses au oupassodau yt ue naga ofpnynsur ouseygnap vlox eu "souzopeu wupozud gous eB wus “loua8yanus aljaezpz ns 03g 084 eaqop zexqop sured euposud spogogs}earad "aunpge;40 } fomansuy ypaaigesp ond gop wurewd euDaigmp “T et ‘ysoupnous ‘omseoq t pouad ns ox sua(apodses oupassodau ns eloy rereqop ypureurud aysia aap afowso 8190 eureunsd aueazeu ns smears ano yuos) onostou A ozapes acu eu exrzq0 20q "huapaased outs nussy efouo afueaueayso ez ueags avepaspo WEL RS 2ugaN, od reyoarz Boagop njeaps suayansod pun ours fag (91~Z0F ‘S-Z6 “Iza Simey "én 8 Asoxvncal veo | Smuseuscidow ma stowed mage 1a a1 YP 04 EH axiapozpo afosod "pews asa(e owoy afoy Ht eurzmez maagmp n fzo[0d Ouro) oy our au oes "zaps af laps euaoUsD zopacre wage lesa 9 OTE ‘nlegored wounta, oad n aygusagn vz wogzt upASour po wep ous mize o[ppeU af oe “luo -a auiosogia mayo n wowueaafar eNBUIS a ’,ts4azn oBaNs" *eauMze TIS “£4 nA0 UO “ppla ows oig oFy HsoWPNZour aserzeupalo MuDLUNSEE FouARINAL Sond po weisjaezau apng ep ofsqax apao 1q wuoUUnsse ack ‘yy “OURIGEZ| ‘ona mans ofapee 1g vp Hs OUARrEL soy “nfezojod woUgonsd n eueIgeZy eng sie wQEU 1q vf Ouse! osu afte “ysexEUPA! vuePEAyS al—I|gon ez equaumaysuy oy exono8n Souaagrap nfapl naosjoy ourgeayd OF@ 112 “exogt wxdrysod sapere eu wourzqo pfoysod cures ovBout ae aloy alueng “ep afmagod afox afungas ousoupo “ysoyeupal ayLAoUeIS es 2as Wz 5 lox alsagar peu psouseyfloupal urafuwanyer # ysouseastid e204 (49 5) elo sur yaaygnap afeapasn ous paysod aluopoaz! vz 1 ysoxepal elaeyearys Sou fof sepn pod oxgop 19 ay, twoA08n Bounnaiod ‘uapazpo rpoazt au yusure Sie Aos}oy ORL oad ep af eiaureNy os82 ‘SAVREMENA POLITICKA FILOZOTA J i nelegitimnim prefezencijama ostalih Idi. U stvasi, vi zbog toga ostajete ident baé u cnim stacijama w Kojima vam je zaBtita verovatno najpo- prot szika, dok drag vie vole sigumest. Mecti, ‘anja ign sKlonostima, Saje onda zaconalan i cit maksiminialn” (maxiin strategy Govek dobio Kada bi ee nano nani to Rols ka, to je kao hada dovek pastupa na ov najgort nepal odlvatonjegovom po- Zoog toga treba irabrati shes koja maks- rema njoj dodel ye iebor trefa shema, Jer, ak i ako se nadete u najgorem polozaju, di nego Ho biste dobilina dru ostaih shema. ‘Obrattepainju na toda bi trebalo da izaberetetreéushema iako prve ve Hivot bude do te mere nezadovoljavajui iad u prvebitnom polozaju lzabrali naéelo rualke. Na era, ova ished se podedare sa oni Sto nam fe rekao pv intui- TIBERALNA JEDNAKOST 3 tivni argument. Koristedi nepristrasna proceduru odluéivanja u izhors nagela pravde, dolazi se do onih istih nagela 2a koje nam nase intuiclje govore da su i oblik ,priositariama”, k ipak dozvolio da znatan cima siromafnih (na primer, Parfit 1998; dao veti ena interesima Lol Dogatih prevagne nad mani ‘MeKelie 1994; 1996; Arneson 2000q}, Drugi opettvrde da je nemoguée procentti prema riziku. Takvi leititar turde da Rolsirlaie natelo razlike samo zato ito Je podesio prkaz vela neznanjatako da ono iz jeg sled il da Rots pravi pro- (a) Peiblizavanje dva argumenta ako ima istine w ovim kritkama, one vode w pogresnom praven Jer smn Rols pi _maje da je prikaz prvobitnog poloZaja podeten tao da dajenatelorazlike, On ka tadconaln shvstanje prvi posto tumadene potetng sane ciljem stvaranja nepristrasne procedure odluéivanj, pri Sema ba svaki od njih ne ‘i izabrao prinep razike. Zato je, pre nego Sio odredimo koja bi nagela bila fear >brana u preobitnom polataja, potrcbno da mame koji prikaz prvabitnog polotaja prihvstamo, A Rols ksie da je jedna od osnova za izbor prikaza prvobitnog polo {aja to daon daje natela koja smnatramo intutiono prihvatiivim. otto smo rekli da bi prvobitni polozajtrebalo da oblikuje ideja da su judi fragu strana. Radi se 0 tome da. xaSim promisjenim uverenjima ‘no verzil ne poklapaju sa nabim verenjima o pravdi, onda = Foollhi Openhajmer ou sprovel iz elsperimenatssminih dae iepta ova) pro- posledae Peolic i Oppenteimer 1952).ii 240 an oxgymunaas 0 needs spa qa m ap a ro 088 “Soins earmtenesaby Sonodete par oun Miss Hrd ep ONAN HOR npyadsiod unfurauan apo} Feo “ay “aqop Sou Sage oaP ONT OWES Be “gov od yaa er pigea tpn rap ns rp nlp ez Ouse p eavjnxod viuee sou von oesune“envanqer: a ge epg Py Wu s0XEUDA HuTIOK PE “262 9861 SORPMED) NOUR UsUEpasO% au Reaosyrer os af cyseD eIsTEZ “exqop SoreUTDA|Od ousantes vluopasct soupndour i ueawuzod alaqerys nnanpyedsiod afossn ep ayuaile Enfeposors vam ep ppg exgop Zoupy Boas nuauodwsoy po NUP: raigrap n ngoso noyeas ett nfepa(# sou sulepasoes oUleopY "exqOP fos Sons voeyo] ypndou po mupat ory opt naa MOUNT NEA sparpo peniourees owazou afox zy nawryads yur medo ayau afnzeyod ousel ued for va zoa03p ‘aagjadauod ausuaysidou zy sueagen aq 2U0 19 vp Bnlnzeyod alo -jryur ageu eavzipod wionolin prownday ouzeus afueu peaopp ndow afpmyut ssxpepo *fezoped Sunsstup Spe po oufonpo apne mapas -acepea ol vp ope piagoad ousnqsr ae azoue vasepew oupostd ol oy O¥3N ofp -nyuy euroidne peajds| owazoutofoy 21 napyadsiad afep wreu uo ‘epady,"efpyruU 8 {ISON VTE ‘goa 2: .aoypaysod oufoapzr" ep Dowd azou exonogn quounaysuy wm ep ‘owyr af epey soy ons af oy “afonrqur ageu ounaesspoud aftzipard up powod ‘97our exoaoSin quauunaneuy weu yop “ouganed gol al eye axoao8 out tae U0 “eu red oyaoyns wep sume ouponud er jeaqzod weppio% dus 35S ong geu ngeyd oxy 26 ep ROEM PRU eFOKOd NAS onzd sido 1 yo aun 0 afueargnypo v2 ‘o.u0} Buna (59 “5)rzo0 wasisod “aud elenys eusosofn zal ofoemys auroaogin zequd foxs wy asozod pani a 109) afoas rmaqpo n euens efoy ong 2s ep ouepavaooe: uO "urge op ‘npng uerdoygpusy oupos -t2d ouzgnjsezou ns fox (uo op 1 Sep HIgOP 17 foas eppoyaud aan tp aunorranoad soy 98 ep eotualur) ‘uwpopyud efezojod Soungansd sido af oxy ‘apaeid nfi0a}nlox owt} o owsigmipo pasceum ep go afons ran apanid eso ony “Hone soa ore segop os ans wept o} OFT dfn eroacin qwaumndse epeyy aid oxgop of on) ZusumSze roa owes oergaziodn a ous soup 4 vu nfofuepso enrmuanise ugo a8 a{ ysousiaez nae syed eunsou wrap wu “fpanz peysuod rsyez 6) UO ep lesezspod ousyaezau oundiod wuuawnie vap ws0 Oey, pemsarated wx yen ous oly OPS ‘efaes Bourmpod slo ouusuay ep ‘VilsOZOIM VDLLTION VNAMEIAYS oT86 ‘SAVREMENA POLITICKA FILOZOFTA fz koje se dobro drugih sagledava samo kao sastavni deo naSeg (stvamog ili, _mogtigeg) dobra. Ideja da sit Hadi svrhe po sebi postaje nejasna kada se pozo- ‘emo na, ideju labora kot unapreduje iterese jedne racioalne individue za th moguénosti” (Scanlon 1982, 127; up. Barcy 19894, 214-15, 336, 370), ruéava da umanji mera u oj judi u prvobitnom polodaju gledaju na ‘ujedno dosledne gle- to je njegov cll Nje- o intuicjama na ko- jese oslanjamo u svakodnevnom ponaSanju i 0 prirodi pravde iz nepristrasne [perspektive, odvojene od nage svakodnevnice. Posto Rols trazi takvu refleksiv- ‘nu ravnotedu, krtikesligne Herovoj if Barijevoj su preterane. Jer, ek {ako su upravu kada tvrde da nacelo ralike ne bi bilo izabrano u prvcbitnom poloZa- {sea vodi ka refleksivno ravnotedt ~ ako to znad , sbezhedimo Koherentnost i opravdanje natih uverenja o drustveno} ato bi drugndii prikaz sine rsvnoteie), 0 teoxljama koje osporavaju osnovne intuicje govorigu ka- nije, u drugim poglavijima, al bih prvo Zeleo da razmotrimo ovu dragu opci- jee ie “refesivme eavnotsda” vid w Daniels 179; up. Nissen LLIBERALNA JEDNAKOST 7 jo. Maden lt da nademo neki inter problem « Rolsovo) tori, kta, ne egovth nua nego nating na oh za? {(b) Unutraénji problemi Kao sto smo videl, edna od Rolsovih srediyih intuiia tie se razlike izmedu izbora i okolnosti, Njegoy argument protiv viadajudeg shwatarja 0 jednakosti _moguénost!u velikoj meri zavisi od stava da ono ostavlia provife prostora za uticaj nezashaZenih prizednih nadarenosti. Ovde se slaZem s2 Rolsom. Alii sim Rols ostavija previe prostora za uticaj prrodnih nejednakost, a premato za utlea} naBih bora. ih dnuitventh dobara = to jest, 27 ag al ep 2 “sqpyso oSau skreawzesn als es uesnan earyspass yopodses nal ep ipus vp oous ou ont muspr wana wruposn Serkornan mer eae a fo em saved loss 9p 188 wuspor wp ‘ons ‘psouagye aualiaz ez auganod nfjuez Mop PaAou UII aS Pe nurs afuvarigdon af 046 “oRrAPo 2s tox 7 feo ‘exegop yoyed 'Snup pyou o2paz apts o¥au af Va ox aamnsas au0 €2 spal ow wouroday, feansagn flor ww yf ea Isonwnaal YRS -poyne su fepond punsoe asap ys 8 oy Sum ep en IEONG Lae ounnepea squposad ypreupana uaygosd eu soxc8po aoungroac HOWE np afgusey) anuape aist nfewr tas ep Hearrsodyaid np onoued ‘Tper psouaeysoupal podse: sus unkofuylao wracupyioag, ¥ m0 afeyqune eu eafeso eff ezoqzy py afeeperg() “pt sgeantean apuppans yah po eeu neaspand ed 9 ef ROI n PIO _aloyqure eu ysonufyaso" — anyyzes epaper Bonostox ‘Ysunsay LLSONVNGAl O NDINOAG 'F a1 wu yyfn9s0” owpnq oxe apa Hasod y owazoyy “YSEA poupagns fpnlf pjau Bp exayez axyzes OPEL "IY "0 sSrup vg “eamsoujosedau mpuposisd wiruanysezou mwepaigo ns oy aud ez speuyope easyeyne ouraead dowod aut nlezojod 28 unjoy esxppun 2} eegop cured euposud alngnfpyst sjoy oxgod “wpa rearjegmunoad I “ge361 SeeRy) alpueaesin ok ‘IKOZO‘UA VogILEIO’ VNBARIAYS %on SAVREMENA POLITICKA FILOZOFYA test zavieti samo ako pretpostavimo da niko nije prirodnih Gnilaca, U realnom svetu, aukelja nee ima posebne potrebe, pa je 6a svojih 100 drugh, Tas sob vik lela da bs pre aul, iz eg fonda drustvenih dobara, a ostatak resursa sdnako putem aukcije? Mi pre aukeje dodeljajemo neprivile- no druSivenih dobara kao nadoknadu za nfihova neiza Jaborom. U tom siudaju éeishod aukeije pre aukeie obezbedide svako) asobi jednaku sposob» ‘yredan 2ivotn plan; jednaka podela resursa na aukei jzborima postupa nepristrasno, Tako ée raspodela bi istovremeno i neoseti- ‘vana nadarenost i osetliva na ambicije. (Ova) jednostavan odgovor nije primenljv. Dodatni novac mote da nadok- rnadi neke pritodne nedostatke, Neki fiziki hendikepirani Jjudi mogu bi tako pokreini kao i zéravi Hudi ako im obezbedimo najbolu tehnologis koja postoi (# mode bit skupa) ‘vima jer se neki prirodni nedostadi ne mogn u potpunosti nadoknadlit nikavin rustvenim dobrima, Zamislimo osobs: Koja je ozbilino mentalno retardirana. Fer ao renoparau ej meee Dvr re Gan fo ret ‘eobuedand flat urodana mrzovela mogs Se shvatiti kao wists urodene m= ese coveX mote esgura, kao {Hada co rad odrugin pith iim ne ‘evan Dworkin 98, 201-4) LIBERALA JEDNAKOST 95 Dedatrim:noveem mode se kupti medicinska oprems ili oberbedii pomoé ob- jos uu situacju u Kojoj su njene okolnos ‘no mentalno zaostala nikakva kol ‘bar Zivot kao ostal judi Potpuna jednakost okolnosti ni Jednaéimo u mer u kojj je to mogu valo da eve nase resurse de 120-8). Ako bi resursi nosti (pre potetka aukcije), onda nama neée preostati lictianje w aukeiji. A jedan od natih cilleva u igjednaéave upravo to da svakom Soveku dozvolimo da ostvaruje sv planove, Nate okolnostiutiéu na nage moguénosti da ostvs nosti da estvaraju svoje cl koga ometemo u ostvasiv ‘Ako ne mofemo p balm dae poten, onda eal ri? Imgjudu vidu ove voje osim adhe postupaka saoseéan} ‘Dvorkinov prediog je ela Rolsovaj ide preobitnog polotaja. Trebale bi dda zamislimo da se judi nalaze iza modifikovanog vela neznanja, Oni ne znaja svoje mesio u raspodeli urodenih talenata { trebalo bi da pretpastave da su podjednako podlozni raznim mogucim wrodenim ne Aajemo jednak udeo u resursima ~ 100 Skolt dda odvoje od svog udela 2a osiguranje od hendikepa "To je previée pojdnastavijeno, Dvotkin zapravo predlatedve odvojene shame os- sla invaliditet i nejednake urodere alent Pai 1955 poglawje 3; Roemer 1985; Varian 185,(calvinod pac eos, ody oypu n wokjonopez ustaze 1801 of rf peaozuadusoy ors pes oupiqoau naz ‘9zey uOsoAseyy og oy ‘y eyadsn vor T uossareNy} ,gas0eupa{ atom auanUEySdas ed woaofalu sepop 2p af equlup” apex uosearey of om FO BupAOU MuNgTIseZAEETEAS OF u0za fone axganiodty 240} apgaosd said 9 vluengjso ways “exeeIsopou YUpoand po efuexnspo of id wp you ig oes nuanyynposd oureurt tad y(auny" vu ayors yewsE NPN HOH THO (0186) uruome) neliaege 1 osptstos sos eo _apouyopyu ane stand 299 afsamiso lope wp nfesow Hoy ypr ysuqosods pZH alfoensys omEOU samy “enone oassdos” iq ap poust ‘umuadeyTDUDY my ‘stale oxaspaqzago ep resmxod ous oe HV TuEAe ues ae sspng ep rages naw mio a lofleoy yendanpUDK vg lopaleseao$poou o woaot edoxrpuoy post fem nezegn OUustg ome Oa? ou oy aas ouspupa vp isowunidsou SAoUP[ONC BP UDA 95 UIEU 9205% -nsoyrupa nezojod worpparody woo r yeaqezy NES OF UO ‘uaparpo apg epetjopne eaonglu ep oupiaeid oby aveayud ¢ nfewzodord ep ou ins ep oumpeu as tmey al "ueae Sap af oye eveaniso urnody wd ‘od ‘prousexsicd sxoazt supa alngnlyss e ‘oqeupal wdmysod woyess eusd 2 (lo n wounpanoud af wvafgoq,whaeapeypo sunpaoud ausexstdau yz -ar 9 ois ores psourffea od vzom eSrup ony eusensudou efenBiso eusoys cao calif ep spay uppongt ‘nsourlfea od ,eSnup" al wloy efuom eaqanod af ureu ed ‘owupean ep pol by pnsop owngou au > fy nay gees ous nloy ounsep -cu eu ngooonn faq ee noxaaso oundiod njppodseyswuesd owsts ep D “uz unacBosudou ouagnisezau ae | eso pil peu RADY kaso n oxo ud algo fox euro pouod vz gyfonpzr eqn) esunsar 0 afuwaignapo ez naouso nujageu atapaqzaqo 0x9 “(6-262 a -od eyeyesopou uuopoin po ared vp yaesodst 25 2oy v2 eu ee supe aypres 9 qefanspasd usqussodezau owed | Soups tunacd pegee! © ed ep qesed xanonodn Pel 50 aigrat OHROdLY oMsfeAo OUTSTUSO BP Fou OWTTG OY 1yp19 alo neoupoodau ysuz ong ‘afuern3iso oye v7 ‘ep patrauds mq "epz0U ‘VilsOZOTU Y>{DIENIOd YNANAYAVS 98{a pokagemo kako bismo to mogli uéiniti bol ili zaSto ne bi ni trebalo da po- Ikafavamo dash zadovoljimo, ‘za tretman nejednakih prirocnih svojstava. On takode pokazuije da je njegova teonja superioma u odnosu na desnigarske ibertarijanske teorie ~ obradene slededesn poglaviju ~ koje se usredsreduju iskljudivo na osetjvest na izbore, inja okolnosti, kako ga motemo primeniti u stvamost!? Tu ne. 0 fevrdavanja stvarnih ugovora 0 osiguranju jer je trite os hipotetiko, Dake, sta u stvarnosti odgovara kupovini prem ‘privilegovanima. Ali, pores sistem moze samo a aproksimica rezultate sheme osiguranja, ito iz dva razloga (Dworkin 1981, 312-1), Prvo,u stvarnosti ne posto nadin za merenje relaicnih prednesti i nedosta- taka, Jedan od razloga jet fo se jedan od bora koje judi ine u svojim Zivot sa odnesi na azvo)nihovihtalenata. Moe se dogodit da fui koji st na poet razvijat, pa ‘u nadarenosti odrazavatjednim delom razititepriredne talent, a U takvim slutajevima bi neke,aline sve, azlike ‘utalentima trebalo kempenzovati To bi bilo veoma tetko zeit. LIVERALNA JEDNAKOST 9 Zapravo, kao Sto Ridard Ameson primecuje, dak i pokuaj dase meri ko- Iiko su judi odgovorni za svoj prihod bio bi .apsurdan"; stavljao bi grubo lene privatnosti.* je nemoguée odrediti Sta predstavja urodenu pred- sposobnosti koje ludi cene, to opet zavisi od eleva neto Eto se neprestano (ako ne iradikalno) men} tanje ovih promenli- ‘vihksiterjuma. ‘Kako onda mozemo da nepristrasno primenimo ovu sherr osiguranja s obzirom na to da remamo mogucnost da utvrdimo da Il odredene koristipro- jnilaze iz talenta il ambicija? Dvorkinov odgovor fe priléno , jako su neki to postal iskljudivo radora 1 ‘pomaiemo siromaine, fako su se neki od apll jer su se, samo zahvalujud svom trudu, -gonji onih sa vitim, prihodima, A drag: ée dabiti veéu odStetu od 2 samo 2ahvaljujad xas- koginom stilu Zivota ‘Drigi problem u primeni Dvorkinovog m zavisli moze da bude poremaéen ako se dogod wzgaja baStovanka vide godina zaredom i da jo) bio Bi pogresno da ona plati sve trofkove natina Zivota kof je izabrala, Da je ogress Pl 90 eventalnom slabjvan Hberane egaltarsihe pravde {prava a prvatnost vidi Amowon 200sep pram mp onenin-wsORREPA a2 oygorpaudexep80100 OTN oq afuwatreaiso wz scour ales “pesca ofeqen 2fox psoyeupnou wuffoncugopou alu ong euspourd waz “nq{ceu 99 #049 wopodsesasd ez eqauyod- eeuape | RsoUgosOds ps “aaisdos lonzesn enspass euponztoad n zen ep spt psougosods ousouPo od n soyeupalwpaaepeloyod iq wpe “ee “INS rsd pes ud s9 spayed Bouse afuesezousnard exeupatpod oyexeas af 0x0 fap oe PAGO ‘0 nfseaggnipo td aso ao sone nluped Purp fen e1mays afoy RSOeUpalau alinzarey ysod x9 wu auaraursn. ouaAISunA aid ns 90g) ‘agsa8ins axgnijod euurorys apnfapewouzt alep 4 e2hiaetfod ‘ognz ujomc) (es0qz oysea muz0 nleyeyd po} -2 ep ojeaniso a8 1 exe) pax uezanvgo zn powod sureties + (yuasepeu alueut soupy elueangeupelr spay) eluvaep yupeloos yuusnporryen ehresounqueoy, souznu alnzeyod efaom esofaty ep azey uo ‘owor ous (8 afaxffod ‘on0e ‘661 upye0mg) a1oqzs ma ysoailgas per ouganod oftup af ep ainzwyed afDxNe mumys exghaodny ‘psoujoyo elueargeupatz yper ouganod oaid 040 -oyod ofomndiso eumys epHaody “oremsis0 Souanysacspz Soueaysd suLxod -yjsoupnSour taipgez euaasaesp wojss plaezap y uoganod af wre oxge2 Pace “ekg eaom enoBofu ep ees uo unt e pom) ea -ceaepicr wayuaferpalg 9 RemueaoyTe AP AT -es0 ypnur seuep as org wou po ,apa4 ouyeuZ \unupord po luean$iso Zoygnaodny nluofugelqo waafreatrad woes ep rposmu unqioag aawd en ypupasexdou oupoydipo ovy syepodses yap tot ssonyNcal VNTR -po nlpeyyeaystp e2 niganodn ogous ae y “eawad wuo vjapodses wuapaxpo af ep ageyn ep eiBout 1q ep euzpard ouffoaop aff efuom enofioly “synod auael ep alezeyop oaulpogn upon "463 (oes ae 2 mi aan pal og as Yop ‘ASOUIOYO vp af ougaqrau ‘25 ‘aupund waygosd wu soxcpo ssouarepeu meupafax ez mpeuyopeu naffueayso oures ou exotanzespod aeyred _aunagod qcupal efopr ny feed louppod fou fouseaysudou n aseideu of viuozos eouniod vRarEAYS oormaguénosti da se gradani koji vredno rade oporezyja da rade, kao ito su na primer ,surfe mode razameti kao jednostavnija predloga.® Osnovni prihod se moze shvatit kao goditnja kamata na ,ulog”, Predlog o esnovnom prihodu se u osnovi razlikuje od Akermanovog prediogs po tome Sto se Iudima ne dezvoljava da odjednom potrofe svoj ulog, ont mo~ igs da podifu samo kamatu, ane i glavnicu. Ovakav predlog bi smanjio zabti- rutost da bi mladi mogli da ,spiskaju” svoj ulog odjednom. Alt bududi da za- jamgeni prihed olakiava uzimanje zajmova, ovaj predlog bi ipak pomagao da sobrazovanjej obuku.® ‘Kombinsjudi predloge o ,ulozima” i ,osnovnom prihot prod vezuje za vine ne druftveno horse aktunos, Kae ne mora bit placeno zapo- Slee, zlodenaje Atkinson 1996, LLIBERALNA JEDNAKOST 108 Svaka mlada odrasla osoba dobila bi portelj akelja dréavnih firmi, koji joj ‘berbédje per capita udeo w nacionalnom profit. Pri tome bi svi moglt dat guj tim aktijama po cenama na konkrening) berz, ali ne i da unowee svoj porte}, Poslesmrti svekog pojedinea njegov portel se vraau dréavria kas i tismerava ka novo} generacii mladih punoletnih osoba. Remer je proratunao {4a bi u Sjedinjenim Driavama pojedinatni ,log” w akcijama mogao da donost soditni prihod od 8,000 dolara po porodic. Remer ne veruje da bi ovakva ve- sta programa mogla biti usvojena v SAD, mada ukazuje na rastud broj progra- sma ra akcionarstvo 2aposlenih (ESOPs) kao na mogude p _Kompenzatorno obrazovanje" (compensatory education): Dion Remer predlo#io program .kompenzatorih” ulaganja obrazovanje dece ih pozodica f zajednica (Roemer 199 Ginjenica da sada vedine sapadnih zemal) sanje sve dece, bez obzira na njghowu rast dostignne. Pre samo jednog veka bilo je uobiéajeno da jedino mutka deca bo- gatih stizu obtazovanje. Ipak, jednaka javna potroSnja po detetu ne stvara jed- zaio So dece iz bogath porodicsdbénoimaja mnoge prednost da izjednadimo mogue- ssutsa w obrazavanje svoje dece, Ukoliko zaista host, potrebna je kompenzatoma potrolnja 2a obrazovanje neprivilegovane dece. Na primer, Remer procenjuje da bi za izjednaéavanje buducih moguéno- sfi ele i cme dece u SAD da ostvare zaradu bilo potrebno di je eonaca potrodi deset puta vide per capita nego na obrazov: ‘a »Bgalitamn planer” (egalitarian planner): Remer je su obrazova- ‘wore koji je nazvao ,egaltarni planer" (Roe koja zavise od okolnosti. Po njegovom predlogu, drustvo bi odluilo o lst fak- tora 2a koja se svi sladu da su rezultat okolnosti a ne izbora, na primer, starost, razovarja netijh roditelj, Z2- svojstvima, Na primer, jedan tip ini bi fzi jac Gi sa roditel imali vse obrazovanie; sposobnih emkinja Sezdesetogodifnjakinia Sf obrazovanie.(cast) 2 emmy sos0g a unlizodun pia Boppard woscroucy 0 acai: eZ ‘oud panos fesozeago amersadw rom afoeatpaqzag 07g Bandy eves -tpnupola edna po uepof wuss geaouigunoy 2z0u 5 dss 49 OUSEION csexdau a0 sep au afuaugeao onosaieoy ind wosoun0%G 97 Hone “od psouptatidau qjeza eno ‘onaumd afruea ures oxg oe ‘xedt “ReouToyo suam) “snap altarfponfeu owes o| Jofnpaam eloy ‘huays foaossuray od mualuzey cugfanrdn a 9 a edp adra 21 nupasnlrgaido ox wuss -pollodas warp e pons ep 969 epgoN © dna frm ysp Puan eaien afox nsoupofed ures agqenmou ep 2zout fapout feao “feud suing 10} O1§ OFF ‘OUAEIEN, ody mesma ems od tee powud eopodsee ‘epoyud mepodse ooo wyeussed. oF eusoaxd “98 00°07 ‘yeuss0d 06 reusooxd “OF 00°08 yeva0axd “08 00°08 00°00. ypusooxd “06 8 ae ssouOyo usexgez UE YRuepeuateuf>nn HeADztEA rordeu tumdnys vs yuo po affoq out sox SSONYNGI YATE 3 Boas syeuooord og aup sor 148 14 ORI. "YZe}nUR aUD Hen v eAoda Mp -surz nsoespalax eupale wp (fo we eur aed purE2>” SUD) wwaKE -y dy exoBoug da vz ar eind mma mn empo ypuanjousau yo woygon ep efoqees ewe ‘Ty Tupaza }neoes ne fo 4 po afgor pou ap vp aveays vp ofegea fuHLIOpUL | RuEUEIE 2 Soas snoygon ssous ep oeqaa 14 onl agg was eupTEED URANO “sewou wieva20xd gt po ayia exad ua ninpesez fo eee ¥¥ eds wyeq Houyuofopuy | Soureumu ouspauoda ep ousazour UD saqasaanyeay aso n a euogeey 220474 weet esa sunapoyyaotaue eu anpaso ead af agdo korea wonorouy oF odie nguopuns ope: oupota oy afangun agfoges ep peangge cman 369g Wo epoca 9A0 Soe -pedad azerer as eumloy n soujoro auansmup ns ep PApng ‘eogzt yeyfRzZAL OUAAYS ‘toacd q wip nogo nreoqampabu ange ns ep ouayrandard ir cKO said n ony mop anor unease ood oF © e199 ONE eR “af csod ot ns tare 0000 0 apg KE oso n payed Eso xP af annoy (a dn” yf ourjrazeu) eoqpored yquesozerga afuew 2; eluryelosspo%o;8 ‘open, easy dr a pvdod wapoxad m es deze ‘te OG -ousoxofpoau negriod 25 ye npo 200 ou Hor erg ens mane yseap soge aTHOSERARE apng ep ofan iq au n(pocod aueaozesqo 2 ofa uepana 32092 eu angoso ound. ruayo m easpass -usodiaig “exqop pow’ or Podst wopoyud weauleu es exeuaoord QL v ‘esejop 0007901 oxaud ony eunpoytid wigaleu es exeuso0zd op nusag nd "exe as ip explugipoRoresapzeg eeaq umuqosods nprzy adnaB nainjo fy waeutpalod rnassieSoq | vampoyud ni alpefzea sufepeuz afoysod edn foyeas mizayo 9) ‘vitgozoms voQUTIO’ VRMAYS rorrove tear i svedoée 0 njenom fe pokezuje kakva bi shema ra wunila osnovne cijeve Rolsove teori- na koja poituje moralnu jednakost osoba, kempenauje nejednake okolnostt da je svaki pojedinac odgovoran za svoj izbor. Moda posto i pogod- icja od Dvorkinove kombinacje aukeije, ako prihvatimo ove osnovne premise, shove posledice po distributivm prav- ‘ofeo sam od razmatranja utilitariz nna tumagenju moralnosté w smishs blagostanje Hudelih biga. ne zahteva maksiniranje stva teorije nepristrasnih udela. Te pravde koje predstavlja sistematitnu alte viadujuée ideje 0 nepristrasnim udelima, su ppravitno kadnjavati jude zbog onoga Eto te erage, odnosmo zhog, ‘ckolnosti Koje su moralno proizvaljne Kontole, To je razlog 2 zahtevamo jednake moguénosti za ude razligitog rasnog ili Klasnog porella, sim za ov opi pristop vii Lipper-Rasmuson 1985, Schaller 1997 LLIBERALNA JEDNAKOST 107 All sta intuicja bi takode trebalo da nam kate da prepoznamo proizvoljni ka- rakter mesta u raspodel pri 1va. Ovo je bio podstcaj za Rolsove~ su imal vie sreée primaju dodatne re- 5 dvostruld ai ca. Svaka teori= ‘osnovne intuicije Koje so nadahnule on prothodnu, Rolsov ja na utltasizam, ali se delom razvija {iz omovnih wil ‘vail i za Dvorkinoy oxdnos prema Rolsu. Svaka od ovih in pozivanjem na one iste intuicije Kojima su se ludi ma ‘kovodili kada su usvajali onu prethodn, 5, POLITIKA LIBERALNE JEDNAKOSTI za posleratnu liberalno-demokraiskut drdavu blagostanja s oupoydoos sage zd of ep mrarsodiead ougaiiod sonal YN THREE avyeAQ “elo expnyod ERI YF eUREHIPEL aU w *,euACUSO” af ep 2zEH OIE "mluop{n aout wuDy vsoundop ! wpes vlpeareaop wu yao8 au exegz axon 2oyloap exo po wepaliu ‘xed ‘eaaiyes apazed aysscunponp Tf aysaesjar eusud eundyed ep nig azopy “sjoaopez ep now au 2 4 ofeaanye7 owns] UAsRS OOS 14 Of, ‘sie paid ns ans auojas ansjeun zany wpZoU Ze najoyo n Asoxeupalau (9pr3sey)alueliserdsy apng ep {pous 1g ep 0} eu afazeyn 040) snap louamrynasap prpoa oflous 19 0], 9894 afoas ez nu1Ond%spo No YIOZO VORQUEIOS RENEUANSus [SAVREMENA POLITICKA FILOZOFIA PREPORUKE ZA DODATNU LITERATURU, reals (Wadsworth, 2000) Za torano delo Henry Richardson i ), Za deta laitike Dvorkinove nd Mats, Critique of steal Equality (Oxford Unis (stall bean prikact Bberalvog egalitaizma st Prlesopy and PobicAs, 22 (1953), 196-66. Ono Bt fo vim 2 inna o pole uklanjanja neisabranihnejadnakost, pri emu extavijgu prosor zone jednakot koje se posledica labora za koje su pode’ edgavori. bork radova sa pozicj iberalnng egelitariame mote se mad Stephen LiDeRALNA JEDNAKOST _Akadeatskth dasopise poscbno posveéenisHberalnom egabtariznt fap 1 savzersencjanglo-smeisho}poliiSk) im Gasoplsima iz oblast Tberalnog egalitariems mnogo se raspralja onafbolem nadia za prime- su norinioednakost esurea, Casopis Basin Review organizovao je nekolikosimpoti+aud ou oe npgoyeupel | wopoqots ws opatodn sluzedepalereso8po yoasod p -tupolez 28 wp woupoxdoou ex onezdn Boupo oesrar euxoUs0 95 ep weZHeH -runey 08% exewzod uous ors eaow oundzod a alnfseod wgozo4y lon -sod ny ertd pad » fier oaouoed eoqupofez euppo8 asapeap wilapaod 0 sient supe gy afc ‘algae “army ‘erapopt Tra HSOUIPUODEL oxpREPAles radod ‘uupalee ojpet oustawzau oaryegne nfagnipgs ax ayayfod affix aux semqoqo real 1 pepoqos Wand ory wénisod wamsouD 8 nuaud 25 oe atupafez Wo[eaP! eS supol apogots waizap ov4 vaRp: rupofer 0 as oxy sorupalez njeapr © of afo1 990 9882 TY op eatsuelezap Sst doan't WVZNIVLINQWOX 9 ee + preruyusdynpropasojo fermen (24p0 e Panay spfug-erx” fee uelepapes pla wourejmreur es yan efuead was wz “ss ‘ssang Aysaarun eBpuqumeS) amy of wads afpaqary 241 “Cx sOAReD TPAD, many fe ma C05 pe faslgo ousapaswlox dose wc ange sad" e eens ego ne ‘Vnaozorua WxQUITTOU NANISAVREMENA POLITICKa FILOZOEA Komunitarist! smatrsju da vrednost zajed jama pravee, niu javnioj kal nije dovolino priznata ni w Naglateni znataj zajednice moze se vide sno, kavakterstika koja odreduje kormumistich ie 1 promenom u druftvu, zbacivanjem 0g druitva. Novi komunitarsti, sa druge tofu vidu opSteprihvagene druktvene prak- sdnigksh shvatanja u drudtvu. Nije potrebno da se beralizan Treglre Iritke Klasigne liberalne teorj. Klasini liberal, kao Loki _Kant, pokaiali su da utvrde univerzalnu koncepaj Huiskih potreba it Judske Hegel naziva obiésjnost ~atvari,njihov identtet i sposcbnost 2a moralno delovanje- vezano za zajed- nica Kojo pripadaja i za adzedene drustvene i politike uloge koje maja biéanosti mogu se pronadl a Kemunitaristi, kao i Hegel, raktan { individualisti&ki pri- Hegelove det spoons” It sa nhovim svetom viel Hardimon 199%; 1984, i da su svoim nsjnoviln radovima Rels akode parivs na ov Sd 2) na beraliama vid Hegel 19, savovi I, 14,0 zat ove ai ‘Uke 28 savrmenis omvritarsuth ak Ubealizma vidi Sth 1989, KOMUNITARIZAM 235 [Novi komunitarst su jedinstvent medusobno suprotstavjena ju da zajednica nado- ia st praveda i zajednica ppotpuno saglasne jedna sa dragom, al tr dno razumevanje vred= rostizajednice zahteva da izmenimo nae shvatanje o tome Sta pravda zaista ‘Ova deuga geupa kemunit odelitiu diva tabora:jedni sma- da bi zajednicn trebalo sagledati kao izvor navela pravde (fj, da bi pravda slo da bude zamovana na zajednitkom rszumevanja drusiva, a ne na unie verzalnim i alstorjskim nateima), dok drugi twrde da bi zajednica trebalo da fma vetw logu u sadriqju natela pravde (da bi pravla tebalo da daje weéa tedina zajednitkom dobru, a manja individualnisa pravima). Ukratko éu raze smotrti prea dva pravea, da bih se zatim usredsredio na tre. 2. ZAJEDNICA I GRANICE PRAVDE ‘Nell Hom dokanyjn daa pravoj adn naa pra nl poten Toje povezan ea maraistchom om da prado predstava smo ork zo eima ako mart glam Snare rede oj ro reagovall na potrebe drugih, Stoga, w nekim okolnostima, poveéano intereso- vanje 20 pravdui moe da predstavlja odmaz pogorfane moraine situacje, a ne sjeno poboliianje. Sandel sugeri8e da je porodica drutvena insttucia u ojo} ‘pravda nije pottebna jade zaclapljenost pravdom make umaniti oseéaj jubavi {ako izazvati vie sukoba (1982, 28-25; up. He 'U prethodnom poglaviju veé sam naznagio kao Korektivne viline pogzeino. Pravda ne itis da ove odluke ‘minacijaili podredenost ne poremete.rpg npa my es op ous alo eurelacoy imyas mgrapatea myacyndyand nufeyeue eattodso eu) sjeueumuoy inau Yuarzed ns nloy wun) vipulspeuafeu ono af ep uraiasa, ‘oui pyundopeu zoyeu af ,wsgop Bargdo ‘aynyfod” yoyoy n nsndeu opeqan .eacsd PLO "EAIETIP PO ENG {ono og “nu pared ru es OWdOd ALgdO I VAVUd VNIVACIAIGNI nuygraouns eupeosed afte. apse age auetesou ayalonsod ‘agus 2205 po outapad axe 189 ‘se a oes. apanid aiodau0y igs Rosprupalez Sogeu poazroad 2 & oer easpaid ousasiiod oun af ep eualu “ougasBod af xg oyez oUt -eneigopo au oaysdor nur mais woyntg ‘upeu feao vu apaeid anaqyez epeaus au tpol ost RVZREVLINGWON 0 alegnjod wut aqpoumed auofegrqon aap alonsod unpayy afifir{ ano exyayo zy zy “eutuanp po fo pon a6 wloy “alueyd woxsjoz0qy wo} 0 Naerdses n afuEa jt Zouunyry Igo wfpaespaid ‘ouaesen ‘e029 wAorz}0,, id azoun epavid (varmmap sysunsey du) yx po cus ass oye nfowau wayap eBnzp ep ofeuzid uo “wn ‘ensue wuanssaespz ad) asays @Bap n napoud au (onysye8 exeyeod ou Yor ajepodses waysts ~ soxeupel nu2z04 seu nolueyeays oxpmupafer s nfjaefod n onouread ures 04 065 "1122]0,, 04 sie n euagqo newly eaoup yplons Ur sxinisod oyogn oupenesd of onggnacyexeqop \ontRmsp 3eONPaLA ee. -polez exgourpefod wens oxy ouepaSes oe oues oupuayn EP oMe7. “ouponesd aaaxyes ep eayeuns Uo airy fafuois ageUZ] OMDLIONS! ¥P o1L2Z “out au fo3sod at annupea eazy wands of org 04 oH OFF HFT sem104 PION, zy geuAPNA EP ojegais i epavad “euntioac #7 ~aupeid aloy ounniiame ns eye TEINS spypo e aous fO¥AISyep fy pozeu mya seu dor sgn 108] PIEUOY 01 O17 OF “PPS {uazaan epeu owendsr ep oug seia4 uaUPAO] WS naDANS HoUTLPrIOd WoAD A eyor Bs ngoySN Bpzou ao east ep reo ep oyegat 9 uo m oe oe wiexspes npatfod m ngeys au puelzeyagg ¥ nstenqe> TIAN “HE 35 yp af apnBoyy "engrup Rory wioarz eeu afeaoynt w= ufo uh -eds + pyslaosse ony nfegaidiaquy ousoifod npaeid yes ep 2pss9 100 “urn -npayy apavid nfegeve o a1 a] vpey_ uostoy ws as mzes sizer OUR VWINADVNZ VIDINGALVZ I VOAVEd \Vig0201H WaDLLTIO’ VNEVEAYS oe: 238 SAVREMENA FOLIICKA FLOZOEUA KoMUNITARIZAM 239 ‘ej nan bi trebalopokazos edna brig 2a interes si ud, os sagas ceabedi sfara samoodredenj koja ostlt moraja postovati Koo to je to Mit a i I eka0: svaka 10 prerogativ da, kada dade u 2rele godine, sama arakterizacje tik interesa, Svi oni veruju da i ren iskustava. Za one kofi predu prag staro- ana samoodredenje pri donofenj najvaziih ‘dutteNonepcy dobre allvesed dauskeade, ===, kau vo nepouredivo, an ‘i ramooddenje tals da posmatrene wens 8 takav pro? rdredenja (to je bila jed- ‘odladudi raspravu 0 Rol ;posobna odrasia osoba”, odnosno nije ment arancija da je sposoban da od svog Zivota na radanc? je primer takve politike jer sprefava tude da ‘mo kao 2 potpunosti moraina biéa da im dozvolimo samoodrede ‘uskratimo samoodredenje, mi prema njesu postupamo kao prema dete- tv ili Zivoting, a ne kao prema punopravnom dlanu zajednice. reno, Mi znamo da neki Ijudi nisu dabro osposobljent politike nemaju potrebu da kaZu da je pozorite jedino, ps dobro Fivotu. Oni samo turd da je od jude da poseéuja pozoriste i tako ih eae 1gucnosti da svoj Bvot erage ra rvanje? “Liberal smatraja da ovakve politike nelegitimno oprani aj, onda politika koja {Ge vecabecbecest ese rena napora ko zahtevavexivanj sigur pastes Kall tha. ipak, mnogo ah dervaljava da ono fio predstav}a samo rent smetrj naHBT aqo80 axeas GOP ¥P cenjordns 2f ong -uezefpen 10) wang BoBnsp e804 O14 wanysuypal way egoso Beas ep PapsAy af (gs fap oypu au ® “of aig naerd 2 HHOIETaP au. ARTTUSNP ep a6e7 “ap mayo nleaezupod fox ysruoryayiad owpng ep opps oz 194 ¥C “ited ourp ep inkpn our | APONEAH MF Tago MAUR Ep [RGD A OR EH -yod eye ‘eaopns yasttiod objelouajed pm uso eloaouop eIepeZ HA {oxen na ohpaspoouns ‘fons fox uri ost epey epeD EP TEOUNTTE _ gurls s ypopasa pou mpees omeeay Oulygeo I qu AreaaEEZOUTES ‘L-Pigop nipdaouoy nies 2p pow wovresom rampodses ox ope oes aap rapa nfuzodard ‘sou 9upORRTE OY EDD ‘704 sox ‘mIpoys oupata vise oupaun ws a ep ‘oxen -woy eu euagqueaio yeraqy nfednasez nloy ,psoureninoU” esta eo af OE aol oupgeyiesn foysed ep eBoy njsrus n au” waqop euroledaouoy ur ‘eaezap af ep azey sjoy loysod ou wenzod eau a8 1 2 Jer ejoagy euNpeE URINE Rsoupara yoysMgNS avEAs reayeod afueaoyap afoas eaepaeado au eaezap euesIqr pojfod n euyenau au so ep ofeaan PA eats Soueparpo wluapoacids Soupnutsd rexqepo 040 pas ep ougaaied od fox oapn "Tiong: eaoyes sur oxox B31 po my monyz Sosgop af af mer oo #80) po ravz eunsInsox Yiuozous vazunod vaERAAYS tre16 ‘SAVREMENA POLITICKA FILOZOFIA ‘obzira na to koju su Koncepeju dobra (koja poituje pravdu) izabral. Po Rots, ja dobra (na primer, udesni- ja) mogu se ipak saglasiti da postoje x ili Individualne slobode, koje st _iprimarnih dobara” zaista koriani za sve nadine Zivata, kao So je, recimo, Zivot Kaludera koji s se zavetovali na siromaitvo. Ja, u stvari, verujem da je budu- im Kaluderima potreban pristup Rolsovim primamim dobrima ida Rolsov in- 1 mnogu opseg Zivotnih stilova (koji postuju praveu).™ U svakom shudaju, to za vetinu kritiara neutralnosti deZave nije osnovni problem. Za veéinu 2a- ppon Zivotnih stlova, negona natin: ava smatea najveednijim. Zastupnicl ste zaspodelu resursa da bi oblikovali dill univerzalna sredstva, Medutim, Rols i Dvorkin smatraju da ako su resursi koje dréava raspode- Tjuje pogadnl 2a samo jedan Zivotni plan, onda neéemo biti u moguén postupamo t akladu ea naiim verovanjima o onome Sto je vredno, ukoliko hvatimo da je edzedeno shvatanje dobra kome je data prednost pogreiao. (U 1g perfekcioniama Zele da skort judi, a ne samo da bi im cbezbe- "> Kade Koj su odabal ake fvotoblgno pipadaju menafkim redovina kj tenajuvelikezemiine posed, a prlhade koje na rim ostvaujhorste za plane zee, grada i izdciavane oj rjc, Kao i 2a Gransizanje von dobroinstav, Stl, za- To fit odriceje od faith ovine ne silove, Ory dae ‘ote vil u Schoarté 173; Nogel 193, O ovor sav sam opto rspravjn u Kymlicka 15855, avin omoguésva Hjudima da ispitaju svoja ver i da postupe w skladu sa njima, ato je najprkladnif natin jonome sto je ga promovisanje sustinskih interesa liudiu vodenju dabrog tivota. 5, KOMUNITARIZAM I OPSTE DOBRO U liberalnoj politic’ je takode prisutno ,optte dobro”, bududi valne driave teze promovisanja interesa Sanova zajednice, Pol- ski procesi kojima se individualne preferencie sledinjuju u funk: tiju drusivenog iebora predstavljaja liberalne natine odredivanja optt bra, Prema tome, afirmisanje neutralnosti drzave ne znadi odbaciva opiteg dobra, veé pre njeno interpretiranie (Holmes 1989, 239-40) {shod procesa kombinovanja pre Jjudi za vod fe za koje Ijudi versju da su im najvrednij. Stoga je opSte dobro w liberal- hom drugtvu podeSeno taka da odgovara obraseu preferencija i shvatanja do- dobrog Fivota ne unapreduje kada dru3tvo diskriminige pro- bra pojedinaca. ‘Medutimn, u komunitarstitkom drattvu opSte dobro se shvata kao sup- stancijalna koncepdja debrog Zivota koja defini8e ,natin Pivot’ (Ove opite dobro, umesto da se samo prilagodava obrascu prefer obezbeduje standard po kome se te preferencije procenjuja. Nagin Zivot nice obrazuje osnovu 28 javno rangiranje koncepcija debrog, a tedina ko} daje preferenciama odredenog pojedinca zavisi od toga koliko su one w sklady ‘2 op3tim dabrom ii koliko mu doprinose. Prema tome, javno stremljenje 22-wage owpoupod afer auanigtup ageu aypdse 288 ‘sour epogors eaerd ep rsa soy {61 ‘6c61 s014e) _ pas sues zaq eg al ousmpyereyng ‘fueanigoyne voyaidaxd ape “ods ans yueasod pnelanso F2efop apoqoys op afoy omdos "gon we WsOUZ 2 9 yg ‘efuofup Cup atu yg [oly n wurwzec is eundyod” iq rg oye aoyag sueD agey ‘pnfeawtodouses of 38 -ofn suantmnap age aas oueydsud ep vpoqoy autuzesd jotanBie OA veaedos afuereays ouperagy *up np ef enalip ylaoBoh 1 eaisdos efvalugelgo Zoureiaqy anoud ejuowandze ynReer asta nfeum stEyTMIOS ‘ong "yrouraumnzes (yu n owaspord aliqnp ep apasp ‘lnygad ‘autoy euasd “eawzacy le wea aU ® fuepoupoowres ‘ou0y wutoay “+ ns oy afrup auo ez f otgop Hg e1our ‘auour ex exgop af org O10 “ag “EA, -puop! Souangrup Zousparpo possou Oey euMpSOUIOYO uIARSETA wgEN OWT, dur ys aoa gee owpoa ep eye e880} © afeasgnipo sed oz0y saUEIIHE wf Oby efoeraauep axgy MyEAS e2 NOP OLY naz HIG HfEIOW "YL Po BAL oye gy "SoupO | 280)n suanygtap age ‘oumfnassayn 9e Ne np OEANPO ouryniod yt 95 ep apnow yoan af eu ep ',ouereys" wun mf ep TW euepigo wuassgrup wrefoyod es ,oess" onsdos a ep naqufu anaes “217 01g “eaysdos afueyeays ousarod ono af wp nieeus RsuEHRNO (€-zet 9-4 6461 010) euszes oursanyez od prs eur “fico up 4 njuloyspo wu Yip aloes auaasgnap afoas apo a8 p ougosods Hf oye owes oupogots af ep F eumsoUpo F EUROS uTUaNIep wep Wont pa a wl 9 “6 ONY) soo powpasd oxsdos" euor eau a -2sod ox ong aoeqpo 1 nfoésaud wp npogo}s nfs ep Ppng ‘aout pean uTuENpps“up}s194 ur swOLEYD LERNpazpO m twapEADA moss estgap ns ouypolod aus eat WUD pats au 2880} Hp TN 98 WH OE nfnaysagn 24 nual ep ¢ moazz wousaygnap wdpefes0d n ap; afoxs aly -xisiid ep uzupogofs nfeseus as purpofod “eaydos nlusjanys wouyesogy of OALSAOS ONAIUALIOIN “9 “er wupowdoou auezap poupesinau a ep AZoyyeloqr QeouTeoN De ‘soupo u jsoupoid owep ep ojeqary ,eiqop Saigdo wiAFod” loao 1q OFZ oes lonovyu eure nf ‘woyshuoysisuen ewaid 2 1m onysuaacd Pint OU ayer ouspnres0 sp wage ngTUGAP HOH © ‘vilg02O Ta WELTON YNANTLAYSSAVREMENA POLITICKA FILOZORIA 10g nje same, Sto Telor odbacaje kao praznu, act su najveednije svar x nai 2i- ‘mi bi trebalo da imamo slobodu da ih re zavreduju da budu ostvareni. Na- ima, ai udu da nai Zivoti mo- pitujemo i ostvarajemo nase aivotne planove Sloboda ibora se ne rai radi ne same, nego kno Beduloy 20 delotovoran nadin 2a odbranu Sirokog niza iberalndhsloboda, Ali implikact- je ove tvedrie suprotstavjaju se nae shvatanju vrednostiu sopstvenom zivota ~ bar dva znaéajna aspekta: (1) Tvrdrja da je sloboda icbora intinsiéno vredna sugerise da ukoliko vie Koristimo naSu moguénostizbora, utoliko éemo biti slo- bod, a naii Zivot vredniji. Ali to je pogre’no i zapravo devijanino mien. (Ono de nas brao dovesti de egzistencialisichog gledita da bi svakog jutra, kada se probudimo, tebalo iznova da odlugimo kakva bismo osoba Zeleli da budemo. 'A deviant je er je Zivot vredan 2ivljena ispanjen obavezama i odnosima. Oni ‘nalim Zivotima daju dubinw i karakter. A ono Sto ih Gini obavezama je upravo to ji Zivot ad one koja nema razloga da dovodi u pitanje svoj prvobitalizbor. Zi vot sa vige izbora suprunika nije, ceteris paribus, boli ni od Zivota sa manje ta- lkvih izhora, (2) Twrdaja da je sloboda izbora intrinsitno vredna sugerite da je -vrednost kojj teZimo u naiem delovanju sloboda, a ne vrednost svojstvena tom Aelovanja. Takav stav zastupa i Kerol Guld. Ona kade da je Konaéan ci istinskt slobodine aktimnosti sama dlobods, ako mi naizgled delujemo da bismo ostvarili clljeve avojetvene odredenom projektu: ,Stoga, sloboda nije samo aktivnest koja stvara vrednost, ved ono zbog éoga mi nastojimo da ostvars nnostii w odnosu aa éta one postefa vredne” (Gould 1978, ‘Medutim, to je sumnjive, Prvo, kao &to Tellor primeéuje, kada se Hudima ade da postupsfifslobodno, ne kaze im se Koji su to posebni postupel vrednt svete druge vred- shvatanjenasih motivacja. Na primer, ada pifem ayigu,- moje mot ati ako 2 ne Beli da ne8to saopitim, osim ako to nije nagin da i roje pisanje me nede fspuni. Sta i Kako pier, bie osnovi nezadovoljavajudih izbora, Ako bi pisanje trebalo da ima unt ‘yrednost, moram da budem zainteresovan 22 ono o fern pier, morarn ‘ati da je pisanje viedno 2bog njega samog. Ako felimo da shvatimo vred Joju tdi vide u svojim projektima, moramo da pogledamo koji sun) Jjvi. Ja se ne bavim pisanjem 2bog moje slobode, Naproti, ja pier :mog pisanja,zato ito postoe sari koje vredi saopStit. Sloboda je Sto nam dezveljava da ih saopétimo. Najbolja odbrana individual slobeda nije muzno ona najneposrednija, ‘nego ona koja se najolje slade sa natinom na Koji Hud, nakon promifjana, -vrednostslobode gledamo ‘od prvenstvenog znataja za fimo da astvarimo u takvoin ‘vredan Zivot, nije vrednost koju preenstveno n: Hivots, 1 tom pogleda nema rikakve ralke tzmedu prodmet reprave mie pane dai su mam tak ih dolasimo i sudimo 0 njhove) vrednost Cini se da Teor vere da do buih zadataka motemo dot Iskjutivo ako vrednostizajednice tretiramo kao Stutontatve poplede” koji jodzedja cljeve xa nas” (Taylor 1978, 157-9). Ue ‘eral sdruge strane insitiraja na tome da mi mame moguénost da se odvo- Jima od bilo og cba drut, Dratvo nam nj odedio rijedan poseban Zndatak, nljedan poseban obiésj nema autovtet Kot fe iznadindlvidualnog omer mou ous M mobo bal tin {aka putem slobodno donetihliéh sudova 6 ktm stroktur ‘atric rozumevana‘ altemativama nasledenim od raniih generac, S10 nam daje moguinost koe moterno potvrdit i odbact. Nita nie sodredeno 23 1 pre nego So dancsemo sudo jegove| vero. Promadivanja mi nest roramo wart kao ato” ~ da dobro sobsirom na nake meso Hel ne pst Saino of jedne osobe do druge nego {untar Zivot pojedinea. Ako wjednomrento(o wafonto nfs neni on ome mesdo tq ep cane we paod NES" Dope runes a of m49 sass eons po yleesazpo" sone oy ase pease srpnfongs uipoepo = agasid epous eqpaumad exo ep aguas Plo] WORE at ‘op .Fzmop” omsdos ,2ef ues oy” ofan’, ctmIPOA UP od ovjueaapar aise RMA fed oxo siento 0 WSL WE aLUOI © PRE Dourasauop ep seu po eaayer Moar? Boxqop Alen “aqezaqK FZ “eeaprs OO bfuearpnses Soupmeyead nlueyeays woupezaqn esearpgooues oF efueamprses Souufed areays ognsHEKUMIOY efasisiosdns 1waUNre pan (eo ‘easdos Bojso1s wonraumnae ureayzeu -0 uous igefnap waanye? oo “eral wodrys wiSeup uno ong ovapas -aido omsdos oyeu ouncedo ep ourazour au ep 1704 ‘onisdos oumparaydoau ou -relod owzedo ep ourezour eu pur ep owes 2u:nfupus aupaf sol azex0p vp exou apis Bog “wOAYZ WOyO1 neluaU azour naisdos n OWED oFy wUITZN as tg ou0 as ep as 1a ‘oye aes ony ip ueqavod ryt iep oy nsoaeU tabu yaan onysclos zn 26 ep pays au oy te afuarpnses one) n oweIgadn a5 po8 epox sale pic MEP nfesour aan as onisdos 27 "mosysdos ,xmreayEse4 do" urypelouoiod ungnup ws eazsdos ,Zouaperaydo” Sourefouaiod Boupal akt -spaiod al yean efgeagpnsa Boupened saooud ~ musralgo wares oumpasnd you oeur aigdon ytq oy et do unpra oxysdos alour ep nfueysn nq wsex0ur 12a “efavavudsord SepnBout po hezn2 ns oytAs HT (AaKP HOF fn ewjsal urge oumspouraid ep ovy ouusnzex aqos ep 724 “ spoujaid ep ovy ourezedo vp ouezour oaysdos 1ur vp af alueieays oupesoqy, 2 omg af ng ou "ereAe? seu ep azo eluezedo aluend apac) “onyslos nsaryn suo BVZINYLINAHO pues) .psoudlepn fouspaxpo eu pfu ezt Hors Jaan A, wHELaNS HyeU ep ‘pepgduay ewe “py ofa ‘alotquae ‘anal alour oy 2 (0OU "r6 "Z86% [PPLES) ier m e{ueaoposod y eluesojap eylans $09512 IF ‘oy eaysdos afueyeays onosjoy “euaparaidoat ovy ous sezedo aut eysdos egeu mu ‘pp ey cioare Soxgop spared o whuspaar 1d vp oanid oureawzipee og ass Wo} A sfuptagolgo ow ougonod 1q og "20n -ulagatpod ep eqan ysoupasa exgupafer ware ep ios ourerds af ‘nem oweiowi sorupatez ysoupaia ws ep azeyod ep ‘nsoupaza nfuearpnsord ud oyep o8y azn ousez0u ‘afta epuo ny “prposod ysouszaand ngeu eu wo ‘Fin youapeasod ngvu ny afuend nm nsanop ourozout 12a wiowspaspo yousyoasod ngeu eu wosrzqo 5 Cup: \VidOZOE ¥NDULTION YNEWBKAYS ase254 SAVREMENA POLITICA FLOZORJA ‘mere da obuhwati cijeve i veednosti sopstva, ono ne me dda, preko motivacije, dosegne do subjekta motivacija" (San« ju komunitarne vrednost, komunitarnom cis nije odo: kof on biraja (kao u sj do- ego Konstituent njhoveg identiteta” nova dolaai se procesom samootkrivanja ~ ostvarivanjem svesti o ‘oni ,otkrivaju” i priznavanjem njhovih zaht igledno da bad Sandel ovde naruiava naée naj ‘mi ne mislimo da ovo samootkeivanje zamenjuje il koliko smo duboko upleteni u odzedéne drustvene obitaje, mi se aseéamo spo- sobnim da preipspitujeme njhovu vrednost, to po Sandelovom objasnjeni nije znagajno. (Kako je moguée da to ne bude vredno kada moje dobro leii upravo w tom ostvarivanju vee samosvesti o vezama u Kojima se nalazim?) ‘deja da je deliberacija davs¥ena ovim procesom samootirivarja (a ne prosudi- vanjem o vrednosti vezanost koje otkrivamo) nije prihvatijiva. ‘Sandel ponekad priznaje da proktitno rasudivanje nije samo pitanje samo- (On kade da su granice sopstva, premela konsttuisane njegovim c= ie 1 Koje neds (Sandel 1982, 15), Sopsvo, onstitisano svoj ci Jevira, node ito tao bit | yrekonatiteisana”, pa samootkvane nije doval- zo. Alia ovom mest je jaro da stink med ova dvashvatanj aaj vad de posoje ogldine ravike Sandel tri dae sopstvo kanstsano s¥o- Jim cljevizna, a daSanjegove prance Pune, dok Ros kate da sopstwo prethodt -KOMUNITARIZAM 255 svojim cijevima i da se njegove granice utveduju antecedentno. Medutim, 2-5 5. vite razikamna kr se fundamentalrija istovetnost;naime, oba mislioea prihva- taju da osoba prethodi svoim ljevima, Oni se ne slau ge bi, untarosabe, tre: ako je uopite znaésino, pitanje 22 belo powud granicu sopstva; alt ovo pit sarangi ligne nezavisnesti neophodine za slobodino donosenje avih del koristi odredens dvasmislenost 1 shwatanju osobe, koje upotrebljava u od- ‘brani Komunitaristidke politike Jaka twrdnja da samootksivanje 2amenjuje Pro sdivane) nije privatjiva,aslaba terdnja (koja dozvoljava da sopstvo konstiti= sano svojim cijevima ipak moze biti ekonstituisana), mada privlatna, ne wspeva _gradirajude, Po jednom tumagenju komunitarizin, [bi tebalo, da ainimo. Po ovom shvatanju, mi ni vvezanosti nego se u rjima zatigemo, Mi do naSih ciljeva dolazimo ne izborom, nego samootkrivanjem. Demacica hri8éanka u monogamnom heteroseksual- ja sss siguran pb bala pork ov inf natin a bo sno podiava Sandelovu zamisao onain|drustvencj sslfpnounyneowusioan feu ngouze oun soup posed fey peg ep ‘oesoqe ouagar an Susi 20% TS sper natateon ny cnmovcyne aus a ay sweeter me -qemagou waa os0upo 28 p oqo 9 oe eg WH ‘Bou oo 2h ‘gps nfewways adn aujeuorrpen, fou “eunasigo urloas es euezaaod spnfj eupos af Yor eu eueu vu afustugel go alep eloy menu mgUsiteUMUTOy nN oURDTIMURID} Ep OWrEFOW OE ‘pogo foutenpiaspuy nsoumpaasod wpafod npagoys nleawgque1%9 eag “oargeutoys oundyod eur Woyeas ez adnuiz uergndeu ep o ‘urfoas aineand afrmaopasod nlnisesqes ade afc} qos BUEN LET -jeuonpenau o wn 2s foley n aaeyseu 21 noap murznzt WF voRfoaap afeaozeigo sgiuesfo ep afoyseu adau8 apne my aysiaa aysurluew ayeu ‘sould EN ‘fu uaz} yadsn musgsod yf atondeu af ep nsoupngouro nfelrsazes ep nfueys n npng au ep ¢ modnad ws ,.isei9” wise TAowe yaougly ep fend 150 ep af fp aout dra afuergndeu nfezayo eupqupedud umjons ep ne ‘nsougosods aujeuorours | auanpudoy nieuw ejoary euEEU Us fqop ore ‘taoueyy noir Boune ap ep nlzypeurs avo "nino pei yeu ox eu eu vsoupo aivalugelga ‘nsoupndour aire fog"oulgzo ewoan nfs yeaqy our Woy eyuaumae efx ‘eotgo tangle wousle n mynHoy MAHSTENEEMLAOY NinDeg IO NP OAD n Ny OROE = aeEICT HA = Hoejmsojaudfoupezey fv Q"euszyeagy aleioa (ueszmaojccl) ead 4 BAVZINVIINANON “yet ueunpng varus oomaud fzuas saruooes yous Bou une ‘804 pasod 1 now enssdos afumyeays oxgysteypunwoy nleveayd Yo YP ep geyod | nfpwod mgrsuerunwoy 31290 1 nurzn OULU FEE EP TEM od rprnqyy ouur ns 03g apninpeuatcy peAotap aOU oWez,wUre(eN{OUNAP LIME neuepesd suas efuesawunzesoures afpdaoucy earlyeautad afar eaisdos sojses 0 wlpdaouoy epHSUARIAUIOY, g'ALOAOSpO azow nffe492 WYZITVYAAIT DIQLLI1Od ‘WOWZNL -VLINAWOM $ VINZITVYAAIT AINVAIGV DASA OAd sujamuioy wafoy n ovsus raf wuEUIgo agIpeys ox sexeaowpfoid af nfeygs wo ny “osatyeis a8 ep owagoutwufox m ASO -2209 uralzearpeqpe ws vaslodsau aff nsoysexsfogeu 97 94 | NSsETURUEOY ePzOyX (OUND 1 ISTEZ “ouyzeyeu os punylox n eon ylao niagour © 0% enous ofreeanys oso eur aygdon Yager ome streypEMUNOY ox Ouse! LIN, “wussouezon enruatngnsuor eso rpouyexd alos, nayedos ewou ousoupo ‘ourou yy ez uals Ho ovat” ep DANG 40 ‘pata nlpusoir aeut eo 2} 22 oy auau ez maniMASUOY tAaKp H ns ep pMpAg fox aanfgo pu ‘oBo]A a mu aupaxazeg ovy wDeqpo ep nfoU m Soph afuapeur weanaxdzayy ep Sout ef ‘opewOP IT Ronpo ep tapnaod wylr 2s ep azow 3u eo oe “yprsson ypaprupalea so afuaperz Be ‘Bun sopeUlop Ys BAMYSE hig PEUZ oF eg eapsIcaNT ep ApOUE MEIN LOX ‘viisoz0 Ti WQLETION VNANEEAYS ee258 SAVREMENA POLITICKA FILOZOFIA Vetina judi bi se verovatno sloBila da bi intervefiija dréave w ime samo- ~Salbran oe-aresipe bila opravdana ako bi neliberalne grupe silom pokuSale da Svoje tradicionaine nadine Bvota nametmu drugim grapama. Alt ta ako grupa jragima, veésamo da bude ostavijena na miru da ‘eliberalnim normama svole zajednice? Moze nametanje liberalnih vrednost bilo pogreé- nije zainteresovana da ivi u aklada sa tradici ram se weit da bl, uw emedt liberata Ie ‘nego § medu sarnim Hi jedna od fundamentalnih liberalnih vrednost. Pa ipak, promovisanjeindividu- flzih sloboda ii ligne autononije izgleda da povlesi netoteranciju prema neli- beralnim grupama, 'U redovima Iiberala sve vide jaéa rasprava o tome da Ii je temelina vred- ost liberalne feorije autonomija i toletancija, Ova razlik cine ~ na primer, kao raza izmedu ,svecbuhwatn nia da-unutar granica ru autonomy i koje 60 ‘opasnast od otudenja ovih grupa i podrivanja njihove salizam zasnovan na toleranciji moze da obezbedi posto- smite vlade, cog liberalizma” odra%avaju iskrene polaufaje da tram da one vide zamagljuju nego to uk! |, potencijalne zam j tolerandija zaista su blisko povezani, i istorj ‘verske tolerancie predstavla jedan od istorjskth korena iberalizma, Religijska je iz beskrajnih verskih ratova i injenice da ia se stabilan ustaval poredak ne mote zasni 1, liberal! su nagelo tolerance jednostavyno KOMUNITARIZAM 259 profil na druga kentroverzna pitanja 0 ,znagenja, viednost i svasi judskog 234, xl mote posmatzati kao profirenje navela igiju. Ograniéavanje pojedi ssnovnog,ljudskog prava. inn je dozvojeno da svojim Ganovima namecu restriktivne zakone svoje vere ‘Turci Osmaniije bili sa muslimani Koji su tokom Zetmaestog i petnaestog veka ih raloga Ture su ovim menjinara dali nego i neito Su slobod samouprave uso anatranjim stvarima, Soe pod ‘azumevalo korkcenje sopstverthzakonskth propsa i sudova. U period od tito pet vekova, od 145. godine do propa carttva we Prvom sveskom rat te nemuslimanske manjine bile nu zvaniéeo primate kao samoupravne za rice grSke pravosiayma, frmensia pravoslavna i jereska, pi dea je svako bila poeljona na vie lokaiih administrativnh edie, obigno na osnova et ‘let i jeika, Na fein svakog o@ miles naazio se voda relevant erkve lava fj svake od vers grup ‘ania ceo trite caretvagde god su vel now! peipadnick Dake ou healt jeresk mile imal sloboda da vode svoje untae sjima, mali su zagarantovanu kolektiveu slobo- yodu posedovanja cekava i sinagoga, 2 mogli su prava, nije bilo spoljainjth prepreka da se ona zasnuje na verskin nagelima,error wl hoof n ol ma edtsud Yous Hononoy otad Yamdisten 1d aggrap remun eigop wlodaouoy mayeand afueneurd ep spol Hs leawzspod”exuowaBse wap #40 ep exes sox edna ypysion MLR|UOY | YRREes OAOULE A AL uo OWS ep 0} EU WOIEZGOs"HsaNes BpogoyS MHLGO saAndstoaA p09 “ops oppeu owen ep ougas -pimuioy eae youre Bow -paly glx po “efdaouoy ye repay yur yeas agent yedsread ourefoumod fs wp azey voy ‘lesan fojsod au ov oFee wuganod af wrew ysOa icgeppad avy nleaxpays -eavgofes tas as unloy ,srzuosuoy prledopjard” af yrs urgouoy 8 “aap n ewedn uanpaes apeergo muauonie Es yA) HAL afaiowoe NE {soe asal aloas auaoud at -o1j es nuoysez up nour po oy ean 16 URDeTARA BP -nq ep one rezTraAH As fo, uaa napatiad nao a (OH ‘S86t FZ '2861) .EAECHIBS™ HOUR 12 -qeingy euwsqpo of ed “fzs08 auzoqpod ov apts ae avy afoas pit Pou EP Luafengoreaqosyaovone nsozaned po wea ofaezdeu eunaope UsoU ou tonnes won v2 fun sod ws Tea POUT, crud ufos‘ wqupaaqgou rwasd rpsuesoqoy coupe ‘adn ayer t neaynqo -cysod afoas nfnyidstand oupefousiod 1 ninfuroord out ep ofeqan puypalod 1q ep apr sinuouarte ysouayaasod eof oxide ays nf speanodsjo19A np -ogoie muannyojoy nfeanpimado vp eargsp ynexoqyau 20u # OFY ops /exouvD apfens mpoqoys nfearpiuei%o ep ede yurezeqiou pour vaxpruso BUC) "08 -¥2 ns nox apogoys au wr oxognp ofa Af 0 eeVON elDEDPAS og oneades af YVIMOZONH VoIDLITIO VNANRUAVS ose262 SAVREMENA FOLITICKA FLOZOR}A ledava kao utvrdena i nepodlogna racionalnom pregpitivanj, ima koncepeije dobra svakog pojedinca, Tako komunitarist du: do preblapajuces, Konsenzusa o slobodi savesti. Rols mish da ce ovaj pri stup 2atim mode generalizovatij primenitina ostale osnoyme slobode, uljuéu- svanja neke posebne ravnoteze snaga izmedu grupa. Kot éu druitva, ona neée nastojati da prekrsi sporazum. ‘To jp, kratko, Rolsova strategija. Mislim da ona ne furikcionise,Itina je da va argumenta koja Rols navodi u prilog verskoj slobod podrdavaju ist zak aku vedi ea nekim pltanfima. Pre svega, | argument liberal i argument komuni= tarlsta podrdavaju zakjjutak da dominantna verska grupa ne bi trebalo da ima rmogucnost da svoja veru namece manjinskimy verskim grupama, Prema tome, { jeciv i drugi prhvateja nadeo tolerance izmedu: grupa. Ali ova dva argumenta ne podrdavoju isi zakljutsk kada se radi o pitan individualne slobode saves, ‘dnosno slobode pojedinaénih Asnova uta souke od grupa da preispitau ili od bace nasledena uverenja. Na po prvom Hiberalnom argumenta feres; pro sultinake slobode bududl da pojedines daju sa po dragom komnitaistiékom argument jut nastedena uverenja, na koja bi trebalo da gledaju kao.na ¢: ‘Ako Rols ima za cil da osigura preklapajuéi konsenzus, sloBti o potebi da se deZava u phuralistitkom drustvu spredi d jedan natin Ziv svih verskih grupa da obavijaju svoje verske obrede i praksu. Ali moguée je da se oni neéesloditi po pitanju slobode pojedinaca unutar grupa da dovode u pitanje i prespituju te obrede i praksu — da se upusieu jres, apostaza I prozetiizam, Preklapaju Konsenzus ne po- tof kada se radi 6 vrednost ovih dalih sloboda. ‘KOMUNITARIZAM 268 Rols tradicionalnim komunitarisiékim grupama ne dozvoljava da uspo- stave neito sino sistemu mileta. Njegova definicija slobode savest je u potpu- jzmedu verskih grupa, On zapravo istde da Je sustinski deo preklapajuéeg -konsenzusa saglasnost da se gradani sagledavaju kao da imaju ,moralnu moc” ituju i ostvaruju” odredens Koncepaju debra. Ovo jew jedna od dve osnovne moraine modi. Po Rolsu, st 0 ove dve moralne modi jer one obezbedut relavaja pitanja vezana za tumate tobi tradicionalne komunitaristitke grape prihvatile nagelo individul- ideal nae moraine modi da oblikujemo time se ostvarse odredena pozitivna keris a a druge, © ne ra nikakay trofale U positimnom sist, Rols kaze da sam jako aims sloboda saves mofe da zaftti manje verske grupe dhe verske grape) od netolerncje vedih verskih jena to da bez zagarantovene ,edinae sobo- fe snvest” manjnske rebigje mag bit zio2ene progonu dominantaih vers primes Rawls 1982, 25-4 1989, 251) Tako ée lanov kot {lei onda kada sora da njhova verska aver jeeini nagin 2a zadtita manfinskth rl [Nazalost, ova tvrdaja nije tana, Kao Sto fo pokazuje primer otomenskih ne mogu sloziti da stoboda fone se ne moraju nano slot ‘i jodini, One mogu dati pred- ost modelu mileta To ée zavisiti od trodkova odredenog modela (Ovo vodi drugom, sloZenijem Rolsovom axgumenta. Po Rolsu, kornanita- njihov agin divota. Ik, preciznije reteno, prihvatanje Iiberalnog shvatanja 0‘mopar uy Ut npHojoUREY eemsar ajapodser Beup ¥ “epogars aie afeyygo aunaignsp niruydspaud 1 nfeasiodso ep rpal{ nasid vu a yptsuepes apn etpal 2s yoy po euziqaud eujelpuayod eap alowed “oaesdez ‘szoqpod ou oxy aygou vy ereaus grown nuafenooe efjeso yan. ‘xpnrted n afeleasn ood ‘eu affmouoyne afeynsus 040 95 ep {ypisi2a nfrexsumresoures efaeisiosdns = amauEpr nseiou" aout pu tp ‘uTO} ewwaig "wavsd BOY alD9=H10%4 eumsouroneSpo f eunxead foss 0 ‘sup 0} ep alnzanego au ys uo ep oatid eunprit afep wezyer9qH PRR mong ou pn ‘eso ez ep oar 2 ep oupzow lox eu upeu uopal ‘este7 “jopueg ednase7 afox eansdos woygnsuequntaoy af oySyq evayUDpy Zousslou Bageu alu puedo wx oures ninhuawrd 2 {a ore eroagg ages aout eu yezeapo 282 a VZRAVLINAOX | ‘voaozo 1s VxQLLTIOA VNAIEEUAVS 92266 SAVREMENA POLIRCKA FILOZOFA stidke pp jer smatra da podsivaju Konstitutivne cijeve Du evi grupatna ne dij nikakav razlog 23 trebalo da im bude dostupna opeja. Slave, ove slobode ne ostja samo for da ostvare svoja prava ukoliko ‘znati kako da se obrate pol vacicioalnim manjinckln grapame koje ele da sauna ide apostaie ii ia primer, nastojace da osigura da ko- ilko mnogo prepreka za napuitanje radom. Kada ih je Kolonia odbila, ta eva wali sa Sto -nikada u svom Hivotu nisu ‘mali pravo da odu iz kolanije a da u njoj ne ostave sve, éak i odetu sa sebe” Ganzen 1990, 67). utenti su brani ova praksu tvrdedi da sloboda veroispovest stti mogué- rnost verske 2sjednice da Hui u skladu sa svojom religiskom doktrinom; bea ob- ira na to Sto se Ue ograniava individualna sloboda. Ali kao Sto je to primetio sia Vehovnog éuda Kanade Pidzon, uobitajena liberalna predstava o slobodi KoMUNITARIZAM 267 juduje prove svakog pojedinca da proment veru po svoj voll". Sto- ng da ved pravila aja se nihovtlanov Savas ove i de je po svoio} da fod w hut je to podrazameva i da im je tako praktiéno uskra¢ena sloboda veroispovest. Po ‘egove) mislenja, Haters bi morali da apostatima daju nek naknadu za godi vera ao ize inser ova op 1 Kanadi, pokalall da svojim Aanovima qupole7 afoas al yop “(wuilueus org af uozpy VIBOZOT V>DUITION VNEEEAYS 9c