Romantizam

ROMANTIZAM
 Romantizam je pravac koji se razvio u Nemačkoj i Velikoj Britaniji krajem 18. veka i traje sve do sredine
19. veka
 Naziv potice od francuske reci roman koja je u to vreme znacila price o pustolovinama
 Negira epohu prosvecenosti a ugleda se na klasicizam, ali za razliku od klasicizma imamo drugacije
uzore. Epoha romantizma ugleda se na narodnu i srednjevekovnu knjizevnost u kojoj su ideali cast,
junastvo, vitestvo, hrabrost
 Imamo dve faze: predromantizam i razvijeni romantizam
 U romantizmu se odbacuje razum a potenciraju se osecanja, masta, prisutni su snovi, halucinacije,
patriotizam, pejzazi... Dosta se govorilo o slobodi, razvija se kult slobode, a pored toga javlja se i pojam
prirode (kult prirode)
 Imamo karakteristican zanrovski sinkretizam
 Romanticarski pesnik gaji iluziju da moze da promeni svet i da iskoreni nepravdu. Bori se da u sebi
pobedi suprotnosti: protest i nemoc, iluzije i pesimizam, ogromnu energiju i lirizam...
 U romantizmu pesnik izrazava sebe, svoju ličnost i osecanja i pokusava da pobegne od realnosti
 U zelji da ocuvaju nacionalni identitet romanticari se okrecu folkloru i usmenoj knjizevnosti.
 Teme romantizma su: usamljenost, sloboda, nacija, ideali zene i domovine, teme lutanja...
 Romanticarska ironija: usmerena na umetnika i njegov subjektivni dozivljaj sveta
 Knjizevne vrste: drame, pripovetke i prozni romani
 Predstavnici: Johan Volfgang Gete, Herder, Siler, Novalis, Dzordz Bajron, Viktor Igo, Rene, Aleksandar
Puškin
 Najpoznatija dela romantizma: „Evgenije Onjegin“,“Cigani“,“Gavran“,“Gorski vijenac“...

DZORDZ GORDON BAJRON

 Rodjen je 1788, u Londonu, bio je slavni Engleski pesnik iz doba romantizma
 Rodjen je u plemickoj porodici, ostao je bez oca pa se o njemu starala neuroticna majka
 Od majke je nasledio imanja i bogatsvo pa je on poceo da se druzi sa engleskim plemicima
 Mnogo vremena je provodio u zabavi i dokolici a bio je i zenskaros
 Skolovao se na Kembridzu gde je voleo da cita i bavi politickim idejama
 Dela „Čajld Harold“ i „Don Zuan“ donela su mu veliku slavu a ljudi su ga prepoznali kao
talentovanog pesnika
 Pored ova dva najpoznatija dela imamo i pesme „Manfred“,“Kain“
 Nakon sto mu je drustvo okrenulo ledja, seli se u Italiju gde se i skrasio, tamo se zaljubio u udatu
zenu pa je uz to nastavio sa svojim starim zivotom.
 Umro je 1824. godine u Grčkoj kada se razboleo od groznice.
 Imamo i pojam BAJRONOVSKI JUNAK koji oznacava osobu koja je gorda, hirovita, preosetljiva,
odbacen od drustva i najcesce nesrecno zaljubljen. Bajronovski junak je osoba duboko

1
 Romantizam

 nezadovoljna sobom i svetom koji ga okruzuje i u sebi oseca nejasnu i neizlecivu tugu, zatvara se u
sebe ili se opredeljuje na daleka putovanja, kao i svetski bol koji iskazuje buntovnistvom.

„PUTOVANJE ČAJLDA HAROLDA“ Bajron

 „Putovanje Čajlda Harolda“ je veliki lirsko-epski spev koji je napisao Bajron
 Počeo je da ga piše 1809. godine a prve delove dela objavio je 1812. godine.
 Zbog višegodišnjih pauza u pisanju, oseća se razlika u pesničkom stilu medju pevanjima.
 Lik Čajlda Harolda je u dosta pogleda ustvari ličnost samog Bajrona.
 Ovaj roman nema karakterističnu fabulu već je napisan kao putopis.
 Odredjena pevanja u spevu opisuju putovanja kroz odredjene zemlje, npr. U prvom pevanju Čajld
putuje Portugalijom i Španijom, u drugom Grčkom, Turskom i Albanijom, dok se radnja trećeg odvija
nakon povratka iz Belgije, Švajcarske i Nemačke, a četvrtog za vreme boravka u Veneciji.
 U četvrtom pevanju se oseća menjanje stila unutar speva gde stihovi počinju da imaju italijanske
motive.
 U tom pevanju glavni lik potpuno preuzima osobine autora i jasno se vidi da autor zapravo pise o sebi,
svojim osećanjima, odlasku iz Engleski i nostalgiji prema svojoj ćerki koja je umrla u 5. godini. U ovom
delu dela se najvise oseća ta „svetska bol“
 Ovaj spev se sastoji iz 4 pevanja, odnosno 159 strofa gde svaka ima po 9 stihova
 U prvom pevanju imamo pesmu „Laku noc“ koja ulazi u trenutku kada Harold odlazi iz svoje domovine
pa ona simbolizuje oproštaj i njome izražava svu svoju tugu zbog rastanka i napuštanja domovine.
 Za vreme odlaska primećujemo Bajronov stav prema ženama. Dok njegovi saputnici žale za majkama i
svojim ženama, Čajld ne žali ni za čim.
 Žene smatra bićima koji sliuže samo da muškarcima nanesu bol.
 Čajld Harold je iz ugledne aristokratske porodice što mu dosta olakšava život. S obzirom da je i
materijalno obezbedjen, nije navikao na rad.
 Nakon što mu je burna mladost puna žurki, žena, društva dosadila on odlučuje da potraži smisao života
na nekom drugom mestu, daleko od onog na kome je odrastao.
 Jedina osećanja koja Čajld Harold oseća su tuga i bol i to je njegova osnovna romantičarska osobina
koja od njega i čini junaka.
 Bol ga podstiče na borbu i herojstvo ali to herojstvo nažalost uzrokuje jos veću bol, stvorivši od Harolda
usamljenog čoveka.

2
 Romantizam

ALEKSANDAR SERGEJEVIČ PUŠKIN

 Bio je ruski romanopisac, pesnik i dramatičar
 Rodjen je 1799. godine u Moskvi i smatran je najboljim ruskim pesnikom a pamtimo ga i kao oca
moderne ruske književnosti
 Osnivač je savremenog ruskog jezika i jedan od prvih pisaca koji je započeo pisanje na govornom
jeziku čime pokazuje odstupanja od književnmosti romantizma.
 Karakteristike njegovog stile su kombinacija romantičnih elemenata, drame i satire
 Potiče iz plemićke porodice a u ranom detinjstvu su ga odgajali zemljoradnici Nikita i Arine
Jakovljeve.
 1811. godine porodica ga šalje na školovanje u licej u Carsko selo blizu Carigrada.
 Njegova najpoznatija dela su „Evgenije Onjegin“,“Boris Godunov“,“Pikova dama“,“Bajka o caru
Sultanu“,“Bajka o ribaru i ribici“...

„EVGENIJE ONJEGIN“ Puškin

 Puškin na romanu radi više od 7 godina i smatra se njegovim najboljim delom kao i jednom od
najznačajnijih dela ruske literature
 Napisan je u stihu i sastoji se od 8 pesama koje odgovaraju „glavama“ u romanu, ima 5600 stihova.
 Roman je zvanično izašao 1831. godine a 1833. je objavljen u celosti
 Osim što je napisan u stihu, roman sadrži i dva pisma.
 U ovom delu osvrt ka realizmu je vidljiv iz opisa svakodnevnog života koji se može naći u svakom od
poglavlja.
 Puškin opisuje male ljude, njihov život, običaje i način na koji provode dane. Roman prati glavnog
junaka Evgenija Onjegina o kojem na početku doznajemo gotovo sve.
 Pratimo njegovu promenuod izlaska u veliki grad do povlačenja u selo i mir.
 Transformaciju lika prate tragični dogadjaji.
 Evgenijev lik podseća na klasičnog romantičarskog junaka koji razume sve nepravde u životu i bekstvo
traži u knjigama.
 Ne može da izbegne svoju tragičnu sudbinu, ne pripada društvu... dosadjuje se i u gradu i u selu, ne
može da pronadje svoju svrhu ili način da doprinese svetu.
 Veoma je vidljiva i njegova ravnodušnost prema svemu, sklon je uživanju u sebi i ne može da izbegne
svoju prirodu čak i kad mu Tatjana iskazuje svoju iskrenu ljubav.
 Tema dela je život Rvgenija Onjegina koga su snašle razne patnje. A ideja dela je da ako nekog stvarno
volimo to trebamo i da priznamo i ne trebamo da čekamo zadnji trenutak da bi nešto preduzeli.
 Onjegin: U mladosti je vreme provodio u izlascima, igrankama, bio je strastven i zanimale su ga žene. U
jednom trenutku sve prestaje da ga zanima pa se okreće knjigama i učenju.

3
 Romantizam
 Postaje mračan i život u gradu mu dosadi pa se preseli na selo. Tamo upoznaje Vladimira Lenskog s
kojim postaje nerazdvojni prijatelj, ali zbog udvaranja njegovoj verenici, Vladimir ga poziva na dvoboj.
U dvoboju Evgenije ubija Lenskog što ga obeleži za čitav život. Posle je bio nemiran i nije mogao da
izbaci mrtvog prijatelja iz glave. Za života na selu, nije uzvratio ljubav devojci Tatjani koja mu je pisala, a
posle se sreća okreće i on je taj kome ljubav nije uzvraćena.
 Lenski: stiže u selo i zainteresiran je u Evgenija sa kojim postaje dobar prijatelj. Zajedno posećuju
komšije, sestre Olgu i Tatjanu. Zaljubljuje se u Olgu i njih se dvoje vere. Na Tatjaninom imendanu se
okupilo društvo i video je kako Olga pleše s Evgenijem. Poludeo je od ljubomore, plašio se da ga Olga
više ne voli. Poziva ga na dvoboj u kojem izgubi život.
 Olga: Lepa devojka koja je osvojila srca mnogih, ali na kraju svoju ljubav obećava Vladimiru Lenskom.
Bila je lepša od svoje sestre, više se družila i zabavljala. Kad joj je verenik umro u dvoboju, nije previše
tugovala i ubrzo se udala za drugog.
 Tatjana: Starija sestra koja nije ličila na Olgu. Većinu svog vremena provodila je čitajući, povučena i tiha,
a većinu vremena je volela da provodi sama. Svoju je ljubav priznala Evgeniju, ali on nije uzvratio tu
ljubav, što joj je nanelo mnogo boli. Kad je bila u Moskvi, osećala je da tamo ne pripada i čeznula je za
knjigama i rodnom zemljom.

EDGAR ALAN PO
 Živeo je od 1809. do 1849. godine
 Bio je američki pisac, urednik i književni kritičar i postavio je temelje američke književne kritike
 Smatran je glavnom ličnosti romantizma u Americi
 Smatra se osnivačem detektivskog žanra i naučne fantastike
 Prva detektivska priča mu je „Ubistva u Ulici Mog“, a pored toga napisao je i pesmu „Gavran“ koju je
objavio 1845. godine, zbirka pesama „Al Aaraf“, „Povest Gordona Pima, „Priče“
 Bio je siroče i odveden je u Virdžiniju ali nikad nije zvanično bio usvojen
 Najčešće teme njegovih dela bile su u gotičarskom stilu, tj. Smrt, žal, vaskrsenje mrtvih...
 Pored horora, pisao je i satire, humorističke prfiče i podvale.

„GAVRAN“ Edgar Alan Po

 Objavljena je 1845. godine u američkim novinama.
 Napisana je u prvom licu uz perspektivu čoveka koji je možda i sam pisac
 Usamljeni lik oplakuje smrt svoje voljene Lenore
 Veruje se da je autor ovom pesmom hteo da prenese svoju priču i sopstveni pakao koji je preživljavao
nakon smrti supruge
 Pesma „Gavran“ govori o ožalošćenom ljubavniku koji uživa u tome da muči sam sebe. U pesmi je
opisana njegova opsesija za izgubljenom dragom čija smrt nije razjašnjena
 Gavran koji se javlja u pesmi simbolizuje smrt i nepromenljivu sudbinu
 Ova pesma sadrži i elemente realizma što se primeti u prikazu realnih dešavanja kao što su momenti
kada ljubavnik sedi nad knjigom, kada se otvori okno i kada gavran sleti na statuu.
4
 Romantizam
 Pesma je podeljena na 18 strofa i u svakoj od njih se nalazi po 6 stihova.
 Strofe se završavaju posebno naglašenom frazom „Nikad više“
 U pesmi je ostvarena atmosfera koja kod čitaoca budi niz osećanja, na početku se javlja strah i on se
provlači kroz celu pesmu, kasnije počne da prelazi u očaj i tugu koji su najviše izraženi na keaju pesme
 Vreme radnje nije tačno definisao već pesma počinje rečima „Ponoći sam jedne tužne“ čime se
ostvaruje određena mističnost
 Nadrealan motiv u pesmi javlja se kada se gavran skameni na kipu grčke boginje

HAJNRIH HAJNE
 Rodjen je 1797 u Dizeldorfu u jevrejskoj porodici a umro je 1851. godine u Parizu
 Pohađao je univerzitet u Bonu i tu se upoznao sa Avgustom Vilijamom Šlegelom, koji je na njega
ostvario značajan uticaj
 Svoju pesničku slavu stekao je zato što je pisao na nemačkom jeziku, a svoju inspiraciju za poeziju
nalazi u nemačkoj narodnoj lirici
 Najviše se bavio motivima iz prirode ali je govorio i o savremenom društvu, politici i okolini.
 Njegove prve pesme pojavile su se 1821. godine, objavio je niz satira kao što su „Lorelaj“
“Ata Trol“,“Zimska bajka“,“Dvorska legenda“ a dok je umirao napisao je čuveni Romansero

„LORELAJ“ Hajne
 Autor u pesmi koristi motiv čarobnice Lorelaj kako bi izneo ideju svoje pesme. Ona je po predanjima
bila lepa čarobnica koja bi poput sirena iz Odiseje svojom pesmom odvlačila pažnju mornara te im tako
razbijala brodove o stene. Zato stene na tom mestu na Rajni nose ime Lorelaj.
 Ideja pesme je da se čovek previše zanosi lepotom, i ceo život traga za njom
 Glavnim motivima pesme tj. Vilom i mornarem, pesnik iznosi ideju koja se može tumačiti i kao borba
dobra i zla
 Lirskim elementima pesnik govori o lepoti i njenoj opasnosti i upravo je lepota uzročnik tragičnog kraja
pesme
 U pesmi imamo jak motiv tuge koji je karakterističan za romantizam
 U drugoj strofi imamo opis mesta gde radnja počinje. Spominje se reka Rajna koja mirno teče, sumrak (i
tu vidimo jednu povezanost sa kontrastom jer je sumrak prelazni tip izmedju svetla i tame)...
 Imamo i motiv brega a onda i glavni motiv pesme tj. Devojka.
 Čitaoc pretpostavlja da je ta devojka Lorelaj, a znajući legendu, naslućuje i tragičan kraj pesme
 Devojka je opisana sa motivom zlata, jer je zlato poput vile, zavodljivo ali ne donosi ništa dobro
 Kao kontrast motivu vile pojavljuje se motiv kapetana koji se nalazi u malom brodu. Ovaj motiv govori o
skromnosti čoveka i njegovog života
 Pesma se sastoji iz šest katrena u kojima su stihovi nejednakih dužina

POČETAK SRPSKOG KNJIŽEVNOG JEZIKA

5
 Romantizam
 U Romantiz,u prvi put dobijamo književni jezik
 Vuk uvodi narodni jezik u književnosti i vrši reformu pravopisa i stvara uslove za razvoj narodne kulture
kod srba
 Vukovi prethodnici nisu imali jezička sredstva
 Sava Mrkalj- učeni filolog koji se kasnije zamonašuje. Najznačajnija dela: „Saloo debeloga jeza“ 1810.
 Digrafi= jedan glas osnačavaju dva slova
 1817.- Sava Mrkalj „Polindromija“ (odbija sve revolucionarne promene). Odriče se svih svojih učenja.
 „Srpski riječnik“ 1818. – bio je trojezični: srpski, latinski i nemački. Vuku je pomogao Jernej Kopitar koji
je bio recenzent srpskih knjiga na Bečkom dvoru. Imao je 26270 reči
 „Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisana“ 1814. – prva gramatika. Uneo je
nova slova: J, Lj, Nj, Ć, Č, a neka je odbacio
 Fonetski pravopis: piši kao što govoris, čitaj kao što je napisano
 Morfološki pravopis: čuva vezu sa korenom reči, Vuk ga odbacuje (srP/Bski)
 Johan Kristen Holelung- „čitaj kao što piše, pričaj kao što je napisano“
 1823. tri knjige „srpskih narodnih pesama“
 1839. uvodi se pravilo da se T i D ne jotuju
 1847. godina je godina pobede Vukovih načela ik tad su objavljena dela: „Gorski Vijenac“, „Rat za srpski
jezik i pravopis“ Djuro Daničić, „Vukov prevod novog zaveta“ i „Pesme“ Branko Radičević
 1852. izlazi drugo izdanje „srpskog riječnika“ sa 47500 reči. Odustaje od jekavskog jotovanja i tu je
Vuku pomogao Djuro Daničić
 1868. je ozvaničen Vukov književni jezik
 Narodni jezik može zadovoljiti sve žanrove- može se funkcionalno raslojavati
 Padežni sinkretizam- izbegava se dodavanjem slova h
 Vuk u narodni jezik uvodi psovke (opsenoleksika)
 Uvodi štokavsko narečje, istočno-hercegovački i šumadijsko-vojvodjanski dijalekat.
 Gete je bio oduševljen Vukom, najvise pesmom „Dioba Jakšića“

6
Romantizam