PRIRUČNIK ZA

PLANIRANJE
“Srce čovječije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove.”
Priče Solomunove 16:9.

Neka svaki radnik u Gospodnjem vinogradu proučava,

planira i stvara metode kojima će se približiti ljudima
tamo gde se nalaze. Mi moramo učiniti nešto što nije
uobičajeno. Moramo da privučemo pažnju slušalaca.
Moramo raditi krajnje odlučno.
Evangelizam, str. 101-102

1
 PRVI DEO

PRIRODA CRKVE KAO ORGANIZACIJE

Suštinu hrišćanstva čine odnos sa Bogom i međuljudski odnosi. Ako želimo ući u život
moramo potpuno voleti Boga i svoje bližnje kao sami sebe, to je Isus rekao. Crkva ima nalog
da proširuje i produbljuje ove odnose.
PRIJATELJSTVO neguje odnos jedne osobe s drugom i izgrađuje atmosferu pažnje u kojoj
se vernici i posetioci mogu osećati prihvaćenima i kao kod svoje kuće.
NEGA uključuje rast i razvoj osobe u krugu brižne hrišćanske zajednice. On produbljuje
odnose, pomaže ljudima da bolje upoznaju Hrista i Njegovu Reč i da se pripreme za
odgovarajuću službu u crkvi i društvu.
Kada osoba upozna Boga, ona će odgovoriti u BOGOSLUŽENJU, ako ono proslavlja odnos,
i obratiće Mu se u molitvi, hvaleći Ga i obožavajući za Njegovu dobrotu i ljubav.
MISIJA proširuje odnos na druge dok se crkva kao celina pruža u društvo na temelju
potreba koje oseća. Vernici crkve dele sa drugima ono što je Hristos dao njima. Postoje javna
poučavanja i propovedanja. Ljudima se ističe Hristos kao odgovor na njihove najdublje
potrebe, pozivajući ih da postanu učenici i članovi Njegovog tela, Crkve.
Dok posmatramo profil rane crkve Novog Zaveta (Dela 2:42-47), mi vidimo ove četiri oblasti
u dinamičnoj ravnoteži, a svaka je preko potrebna i zavisna od drugih:

PRIJATELJSTVO

Dinamika hrišćanske
MISIJA zajednice koja se NEGA
stara i služi

BOGOSLUŽENJE

Svaka mesna crkva treba sama da proceni u kojoj će meri upotrebljavati ovu dinamiku i u
kojoj funkciji.
Kada je načinjena ova procena, treba pažljivo sastaviti planove koji će omogućiti da svaka od
ove četiri oblasti funkcioniše.

2
ULOGA CRKVENOG ODBORA
Planiranje, promocija i koordinacija
celovitog programa crkve pripada
crkvenom odboru. Ovo je važna i vrlo
često zanemarena uloga, ali crkveni
odbori koji to shvate ozbiljno otkriće kako
je to veliko zadovoljstvo. Oni će isto tako
utvrditi da će crkva glatko funkcionisati i
da će mnogi problemi, koji inače
oduzimaju puno vremena, biti pravilno
sagledani kada se jasno prepozna prava
misija crkve.
GLAVNI SASTANAK ZA PLANIRANJE:
Jednom godišnje treba organizovati
glavni sastanak za planiranje (možda u
septembru ili oktobru) gde će se
koordinisati svi planovi koje su načinila
različita odeljenja sa svojim vođama na
svom sastanku. Ova koordinacija
uključuje odobrenje za različite planove
koji su u skladu sa dugoročnim i
kratkoročnim ciljevima crkve. Ovo
osigurava da ne dođe do preklapanja -
vremenski ili s obzirom na službenike;
pribavlja sredstva dostupna iz crkvenog
budžeta i zacrtava celokupne planove za
narednu godinu. Jednom kada je
celokupni plan načinjen treba ga izneti
pred crkvu na usvajanje.
TROMESEČNI PREGLED: Najmanje na
jednoj odborskoj sednici u toku
tromesečja treba posvetiti najveći deo
vremena vrednovanju rada mesne crkve.
Posebnu pažnju treba posvetiti
napredovanju različitih projekata,
osiguravajući odgovarajuću ravnotežu
između četiri istaknute oblasti:
prijateljstva, nege, bogosluženja i misije.
Treba razmotriti oba cilja - i dugoročni i
kratkoročni - u relaciji sa misionskim
planom, da bi se videlo jesu li ciljevi
postignuti. Isto tako, izveštaj bi trebalo
izneti na poslovnom sastanku.
 4

RAST ZDRAVE CRKVE JE ODGOVORNOST

SVAKOG NJENOG ČLANA
uspešna vežba. (Dodatak I, str. 28
daje metodologiju za pripremu Izjave o
Cela crkva treba da bude uključena
misijskom radu.)
u planiranje svog rasta. Sledeći
principi pomažu ovom procesu:
PROCENA: Proces počinje realnom
VOĐA VOĐA
procenom sadašnjeg stanja SUB. i života
ŠKOLE u MISIONSTVA
crkvi. Na nekom prigodnom sastanku,
crkvenom času ili posebno sazvanom PLANIRANJE: Kada crkva ima jasan
sastanku kada je prisutna većina prikaz svoje misije
VOĐA i strategije, mogu
VOĐA ZA
članova crkve, treba napraviti procenu.
KOMUNIKA- se dalji planovi tada
MISIONSTVA
ZA MLADE
razvijati sa celim
CIJE
Ova procena može uključiti osvrt članstvom. Potrebno je da crkvene
na istorijat rasta crkve i njen CRKVENI rast vođe obezbede stalno postojanje
unutar PRIJATELJSTVA, NEGE, širokog kruga onih koji učestvuju u
BOGOSLUŽENJAVOĐA I ZAMISIJE. Indeks ODBORplaniranju,
usvojiti.
jer će oni te planove i
VOĐA ZA
crkvenog života AKTIVNOSTI
je sredstvo za jednu
DRUŠTVENE
PORODIČNI
ovakvu procenu (Vidi str. 35-37 u ŽIVOT
ZADUŽIVANJE: Detaljno planiranje,
ovom priručniku). koordinaciju i sprovođenje celokupnih
VOĐA ZA
JASNOĆA MISIJE: Kad TREZVE- je učinjena
ZDRAVLJE I planova
VOĐA ZAtreba izvršiti uz pomoć
SLUŽBU
procena i kada crkva shvati svojeBOGOSLU-
NOST VOĐA delegata
DRUŠTVU raznih vođa odeljenja i
sadašnje stanje i svoje sadašnje ŽENJA crkvenog odbora.
potrebe, potrebno je da ima i jasno Isto tako, treba razmotriti i primedbe
razumevanje svoje misije. Izjava o starešina, đakona/đakonica, vođa
misijskom radu koju crkva jasno pristavske službe i oblasti. Odbor ima
napiše i prihvati je uvek veoma odgovornost da nadzire sve planove i
strategije i da osigura da se svaka
oblast crkvenog života razvija.
Proces detaljnog planiranja opisan je u
drugom delu. Ovaj priručnik može
ODGOVORNOSTI VOĐA ODELJENJA
U većini crkava biraju se osobe da
vode različita odeljenja koja rade na
mesnom nivou. U nekim
slučajevima to su vođe subotne
škole, vođe misionstva ili vođe
mladih; oni će se morati savetovati.
U svakom posebnom slučaju biće
potrebno da vođe donesu na glavno
DRUGI DEO
DALJA UPOTREBA OVOG PRIRUČNIKA
Ovaj priručnik je prezentovan kao
praktična pomoć crkvama pri njihovom
nastojanju da razumno planiraju svoj
rad. Očigledno je da sve što je ovde
spomenuto neće odgovarati svim
situacijama u crkvi. Upotrebite ono što
možete a izostavite ono što vam ne
odgovara. Potrebno je da sledeće dve
tačke budu sasvim jasne pre bilo
kakvog planiranja.
1. Vrlo je važno da se uzmu u obzir
ljudski i materijalni izvori crkve. Kada
sagledamo potrebe crkve i društva,
potrebno je da crkve imaju na umu da
je bolje učiniti dobro nekoliko stvari i
doživeti uspeh, nego započinjati
preveliko i doživeti poraz.
poslužiti kao alatka za razvijanje
planova u vašoj crkvi. Na stranicama
5-8 se nalazi uputstvo za upotrebu
priručnika.
koordinaciono zasedanje crkvenog
odbora svoj
predlog programa aktivnosti za svoje
odeljenje. Ovo treba praktikovati za
svaki sastanak odbora, a tamo gde on
ne postoji sastaju se same vođe.
Ovaj program treba da predstavi ono
što svako odeljenje vidi kao svoj
doprinos celokupnom rastu crkve.
Crkva mora biti svesna vremena, ljudi i
finansija koje može sakupiti. Uspešan
program se gradi godinama. Previše
projekata prve ili druge godine može
uništiti ceo plan.
2. Potrebno je vremena za stvarni,
neprekidni rast. Vaša crkva može rasti
Božjom silom, ali je takođe potrebno:
* vreme da bi se gradilo solidno
* vreme da se plan uklopi i razvije
pravi stav
* vreme da se članovi uvežbaju i
razviju međusobni odnos i
timski duh
* naporan rad da bi se plan
usvojio i oživotvorio
 PROCES PLANIRANJA

STEPENI USPEŠNOG PLANIRANJA

C. Da budemo sigurni da se sve

oblasti crkvenog života razvijaju.
Vrlo je važno da se cela crkva uključi u Počni D.
s Da uspostavimo prioritete u crkvi za
GRUPOM
proces planiranja. Ovo će dati evangelizacije i proširenje uticaja.
suvlasnički odnos između planiranja i
Ko ima POTREBE E. Da odredimo
Odredi termine
vreme za programe,
sprovođenja programa. Crkva kao tako da OCENJIVANJA
su prikladno raspoređeni
celina može tada delegirati specifične tokom godine.
odgovornosti u crkveni odbor, radi
akcije i koordinacije. F. Da se potpuno iskoriste duhovni
darovi članova crkve.
1. Korak: Izaberi
OBJASNI RAZLOGE
jedan CILJ Planiraj praktično
PLANIRANJA G. Da se pripremi UČENJEbudžet za troškove
programa.
Teško je oduševiti se za nešto što ne
razumemo. Ako crkva doživi uspeh, to 2. Korak: JASNOĆA MISIJE I
će preoblikovati Napravi celokupno
PLAN MOLITVA
Upotrebi materijalne
razmišljanje zajednice. Evo nekoliko IZVORE
Bog će svakoj crkvi sa jakim
razloga za planiranje: osećanjem misije dati pronicljivost za
A. Isus je planirao. “Kada se ispunilo pogodne prilike da izađe u susret
vreme…” potrebama društva i da posluži svojim
sopstvenim članovima. Potrebno je da
B. Da se razvije timski rad u crkvi. se vernici mole za vodstvo kako bi
mogli otkriti Božje planove za crkvu.
Razmotri proces prikazan u Dodatku I,
za razvoj misijske izjave.
3. Korak: PAŽLJIVO ISPITIVANJE
POTREBA U VAŠOJ
CRKVI I STVARANJE
VIZIJE KAKO IH
ZADOVOLJITI
Pre bilo kakvog uspešnog planiranja
moramo sasvim jasno sagledati našu
crkvu i njenu zajednicu. Svaka crkva
postoji kao poseban skup sa
određenim karakterom, istorijom,
članstvom, problemima i osobama.
Moraju se jasno sagledati istorija
njenog rasta, sadašnje stanje i
mogućnosti. Razvojni proces i indeks
crkvenog rasta, koje možete pronaći u
Dodatku II i III, praktična su i
razumljiva sredstva koja vam mogu
pomoći u ovoj proceni.
6
Kada je dijagnostički rad jednom
završen, na strani 10 možeš nabrojati
sve potrebe kojih se možeš setiti u
svojoj crkvi i načine na koji ti programi
mogu verovatno odgovoriti na te
potrebe.
Na sličan način treba izaći u susret i
potrebama društva. Ko su ti ljudi koje
je potrebno da dosegnemo? Odgovore
će vam pružiti razmatranje potreba
koje se osećaju i demografska studija.
Dobro planiranje počinje sa snovima.
Potrebno je da crkva razvije poprište
vizija. Tu se vide mogućnosti. Pronađi
viziju tipa crkva kakvu bi voleo da
imaš. Donesi globalnu odluku šta želiš
i razvij celokupne pravce kojima želiš
da tvoja crkva krene. Tu je prostor gde
ti odlučuješ ŠTA želiš raditi. Na stranici
11 napravi spisak potreba društva i
moguće odgovore tvoje crkve. Istakni
prioritete prepoznatih ciljeva.
4. Korak: POSTAVLJANJE GLAVNIH
CILJEVA ZA CRKVU
Ciljevi su koraci pomoću kojih vizija
vaše crkve postaje stvarnost. Ovo je
trenutak kada vi odlučujete KAKO će
vaši snovi postati stvarnost. Da bi bili
uspešni, ciljevi moraju imati sledeće
karakteristike:
ODREĐENOST - Cilj mora biti jasan i
određen.
MERLJIVOST - Cilj mora biti merljiv,
inače nikada nećeš znati da li si ga
postigao ili ne.
IZVODLJIVOST - Cilj mora biti realan i
izvodljiv. Treba ostaviti nešto prostora i
za činilac vere, ali ako cilj nije moguće
ostvariti on postaje prepreka.
RELEVANTNOST - Cilj mora biti
prikladan i u skladu sa celokupnim
poverenjem u viziju koju tvoja crkva
razvija. Aktivnosti nisu samo radi
aktivnosti.
VREME - Vremensko planiranje
uključuje dva faktora:
a. Postavljanje vremenskog okvira za
delovanje.
b. Dozvoljavanje da se pojedine
sekvence promene.
Postavi sebi planove za narednu
godinu u duhu molitve i sa svešću o
Božjem planu za tvoju crkvu. Ciljevi
treba da nas izazovu, ali oni moraju biti
realni. Ovi ciljevi će naznačiti naše
prioritete i energiju koja nam je
potrebna da bismo prišli svakom
aspektu crkvenog života. Napiši ciljeve
u prostoru na stranicama 12 i 13.
5. Korak: RAZVIJ STRATEGIJU
DA BI POSTIGAO
CILJEVE
Strategija je kao točak koji nas
nosi prema odredištu. Razmotri
svaki pojedinačni cilj i odluči koji
plan bi bio najbolji da bi se
cilj postigao. Ovde treba
uključiti i PROCENU odgovornosti i
UTVRĐIVANJE odgovornosti.
Ko će biti odgovoran za pokretanje
operacije pod strategijom za koju
se
tvoja crkva odlučila da bi se postigli
cilevi, i kome je ta osoba ili grupa
odgovorna?
Deo strategije je svakako i postavljanje
vremenskih rokova. Ovo nam govori
KADA se pojedini delovi plana
uključuju u operaciju. Da bi se zaključili
rokovi potrebno je definisati tačan
pravac po kome se rad obavlja.
Razumni planer će predvideti i pojavu
prepreka i planirati strategiju kako da
se uhvati u koštac sa njima onim
redom kako se one pojavljuju.
Potrebno je da se zapitate: “Šta može
sprečiti da se ovaj plan sprovede?”
Napišite svoj plan na stranicama 16-
24.
6. Korak: ODABERI I NAUČI LJUDE
Ljudi unose život u tvoj plan.
Najznačajniji elemenat u ostvarenju
bilo koje tačke jeste imenovanje,
organizovanje, vežbanje i pokretanje
ljudi da učine delo. Uspešno planiranje
uzima u obzir i raspoloživu ljudsku
stranu. KO će biti uključen? Imamo li u
našoj crkvi osobe koje su
kvalifikovane? Da li je potrebno da
pozovemo pomoć sa strane? Ova
tačka uključuje i jačanje i vežbanje.
Isplaniraj neke programe za
obučavanje koji će pomoći ljudima da
se pripreme za ulogu koja im se
dodeljuje. Seminari Duhovni darovi ili
Maranata, kao i drugi misionski
seminari, mogu se organizovati za
tvoju crkvu. Budi spreman da oblast
sponzoriše programe za obučavanje.
Možda će biti potrebno da pozoveš
nekoga da ti pomogne u obučavanju.
7. Korak: UVRSTI SVOJE
PROGRAME U
KALENDAR
Upiši svoje planove u kalendar kao što
je onaj na stranicama 14 i 15. Ovo će ti
pomoći da imaš pregled svih
programa. Isto tako, pomoći će ti i da
ne opteretiš neke mesece dok u
drugima nema nikakvih aktivnosti.
 7
8. Korak: USPOSTAVI CRKVENI
BUDŽET
Utvrdi koliko će koštati svaki projekat i
pripremi sredstva koja će pomoći da
se plan sprovede do kraja. Seti se da u
nekim slučajevima u Oblasti postoje
fondovi za pomoć. Projektni budžetni
radni list nalazi se na strani 27 i može
se koristiti u ovu svrhu.
9. Korak: OBAVESTI CELU CRKVU
O PLANU
Potrebno je da cela crkva bude
upoznata sa planovima. Često se
dešava da se diskusija vodi u
crkvenom odboru i donose se odluke
koje kasnije ne funkcionišu jer članovi
crkve nisu uključeni. Komunikacija i
uključenost u celokupni proces
planiranja od vitalnog su značaja za
uspeh čitavog programa. Treba često
iznositi izveštaje o napredovanju.
Svakog određenog datuma treba
obaveštavati članove crkve o onome
što se događa. Na taj način to postaje
“njihov” program i oni se emotivno
vezuju za njega.
Treba organizovati posebno
bogosluženje posvećenja i ličnog
predanja. Počni da odvajaš vreme da
bi informisao crkvu. Okači na vidno
mesto godišnji plan tako da svako
može da ga vidi. Traži pomoć i
uključenost drugih tamo gde je to
potrebno.
10. Korak: SPROVEDI RAZLIČITE
PLANOVE
Sve planiranje sveta je beskorisno ako
nema želje za akcijom. Postaraj se da
se planovi i sprovedu. Svakog
tromesečja načini pregled o tome da li
su ciljevi postignuti. Ako je potrebno,
napravi značajne promene.
Sprovođenje u akciju uključuje dva
faktora:
a) Predanost - Akcija će propasti ako
nema potpune predanosti projektu.
Pristup treba da bude sledeći: “Naša
crkva je odlučila to da uradi, zato i ja
moram to raditi i završiti taj posao.
Nećemo biti pasivni posmatrači
uspeha u postizanju naših ciljeva i
ostvarenju vizija naše crkve.”
b) Podela poslova - Često planovi
propadaju jer se sav posao svali na
dvojicu ili trojicu ljudi. Veća uključenost
i podela poslova donosi i veći uspeh.
Daj pogodnim ljudima da urade
poslove prema svojim sposobnostima i
duhovnim darovima. To će podstaknuti
i druge da koriste svoje darove.
11. Korak: PROCENI I PREISPITAJ
PLAN
Jednom kada sav posao bude
završen, proceni događaje i ponovo
razmotri plan. To će ti pomoći da
izbegneš iste greške i učiniti da sledeći
program bude uticajniji.
a. Treba napraviti tačan izveštaj o
onome što se događalo.
b. Studijski analziraj izveštaj, rezultate
i planove da vidiš postoji li bolji način
da dostigneš cilj. Šta je uspelo a šta je
propušteno? Da li je sve bilo vredno
truda? Da li smo postigli naše ciljeve i
ispunili naše vizije? Koje su bile
prepreke? Šta smo učinili dobro? Šta
nije bilo dobro?
c. Novo planiranje - Upotrebi ono što si
saznao iz analize, načini novi plan i
tako završi čitav proces.
 8

TREĆI DEO

RADNI LISTOVI
 9

PLANOVI ZA STVARANJE PRIJATELJSTAVA

CILJEVI
DATUMI

PLANOVI ZA MISIONIRANJE
a. Odgovor na potrebe društva

PLANOVI ZA MISIONIRANJE
a. Zadobijanje prijatelja

12
CRKVE
PLANOVI ZA NEGU I OBUČAVANJE ČLANOVA DATUMI

PLANOVI ZA ŽIVLJE BOGOSLUŽENJE

PLANOVI ZA GRADNJU I ODRŽAVANJE

IMOVINE

13
 KALENDAR

SEPTEMBAR OKTOBAR NOVEMBAR DECEMBAR JANUAR FEBRUAR

MISIJA
a. odgovor na potrebe
društva

b. zadobijanje
obraćenika

BOGOSLUŽENJE

NEGA I
OBUČAVANJE

PRIJATELJSTVO

14
AKTIVNOSTI

MART APRIL MAJ JUNI JULI AVGUST

MISIJA
a. odgovor na potrebe
društva

b. zadobijanje
obraćenika

BOGOSLUŽENJE

NEGA I
OBUČAVANJE

PRIJATELJSTVO

15
 RADNI LIST PRISTAVSKE SLUŽBE

CRKVA _______________________________ GODINA ___________

PREDVIĐENI DOHODAK: PREDVIĐENI IZDACI:

Darovi mesne crkve __________ 1. POGONSKI TROŠKOVI
Osiguranje __________
Adventistička omladina (50%) __________ Porezi __________
Vaspitanje __________ Struja/plin __________
Zdravlje i umerenost __________ Crkveni bilten/novosti __________
Darovi pojedinaca __________ Đakonski pribor __________
Fond za siromašne __________ Popravci i održavanje
a. zgrada __________
Ukupno __________ b. oprema __________
Pisaći pribor, štampanje
Budžet pristavske službe __________ i fotokopiranje __________
Razno __________

Celokupni predviđeni 2. IZDACI ZA ODELJENJA

dohodak __________ Subotna škola __________
Dobrotorna služba __________
Služba mladih
(uklj. Prijatelji prirode) __________
Društvene službe __________
Zdravlje i umerenost __________
Vaspitanje __________
Društvene aktivnosti __________
Knjižara __________
Služba porodici __________
Komunikacije __________
Muzika/bogosluženje __________
Evangelizacija i misija __________

3. IZDACI ZA IMOVINU I RAZVOJ

Otplata kredita __________
Rezervni fond za
zgradu __________
Rezervni fond za
opremu __________
Inflacija __________

UKUPNI PREDVIĐENI IZDACI __________

RADNI
26
LIST
 PROJEKAT BUDŽETA ODELJENJA

CRKVA _____________________________________________________
ODELJENJE/PROJEKAT _____________________ DATUM __________

PREDVIĐENI PRIHOD
Darovi ________ PREDVIĐENI IZDACI

Donacije ________ Snabdevanje i materijali ________

Imovina ________ Posebni projekti ________

Oblasne dotacije ________ Obrazovni programi ________

Drugi prihodi ________ Pribor za pisanje/pošta ________

Štampanje/fotokopir. ________
Ukupno ________
Razni troškovi ________
Fondovi iz crkvenog Drugo ________
budžeta ________

UKUPNI DOHODAK ________

UKUPNI IZDACI ________

POSEBNI PROJEKTI KOJE

SPONZORIŠU ODELJENJA

Prijateljstvo
____________________ ________
PRIMERAK TROŠKOVNIKA ZA
____________________ ________
POSEBNE PROJEKTE
Vaspitanje/obrazovanje
Projekat ________________________
____________________ ________ Reklama ________
____________________ ________ Zakupnina dvorane ________
Štampanje/fotokop. ________
Bogosluženje Putni troškovi ________
____________________ ________ Iznajmljeni materijali/
oprema ________
____________________ ________ Poštarina ________
Misija Potrepštine i materijal________
Gostoprimstvo
____________________ ________ (piće i osveženja) ________
____________________ ________ Drugo ________

27
 ČETVRTI DEO
DODATAK 1.
RAZVOJ MISIJSKE IZJAVE
ZAŠTO STVARATI MISIJSKU IZJAVU?
Potrebno je da se svaka crkva suoči sa
pitanjem zašto postoji i kako služi
sebi i društvu u kojem postoji. Ako crkva
nema jasan stav o ovim pitanjima, onda
vlada pometnja, zbrka, frustracija i
beskorisnost. Mnoge crkve imaju velikih
poteškoća u prepoznavanju svoje misije.
Prezauzete su održavanjem rada crkve,
guraju se da evangeliziraju društvo u
kome žive, pokušavaju rešavati praktične
probleme. Toliko su okupirani svojim
aktivnostima da su izgubili iz vida svoju
svrhu. Takve crkve su suviše često
nedelotvorne.
Svaka mesna crkva mora da zastane
i da se upita: Zašto smo ovde?
Šta pokušavamo da učinimo? Zašto to
TEOLOŠKA DIMENZIJA CRKVENE
MISIJSKE IZJAVE
Postoji teološki razlog za misijsku izjavu
u mesnim crkvama. Teologija je
proučavanje Božjih aktivnosti i Bog je
izvor postojanja crkve. Prema tome,
crkva postoji da bi dovela u vezu i da bi
izrazila Božju aktivnost u današnjem
svetu, kao i Njegovu prisutnost u
prošlosti. Otuda je nemoguće da crkva
ostvari svoju namenu bez koncepta svoje
misije. Njen misijski koncept može biti
vrlo maglovit ili vrlo jasan, savestan ili
nesavestan, ali svaka mesna crkva mora
da ima neki stav koji je vodi u njenim
akcijama.
Svaka crkva zahteva jasnu, namernu
misijsku obavezu, koja je teološki
28
činimo? Kuda idemo? Čak i nakon
postizanja određenih ciljeva, crkva još
uvek treba da se pita: Šta sada? Da li su
ovi ciljevi bili vredni truda? Jesu li nas
približili našoj misiji?
Ovaj osećaj za misiju daje razloge
postojanja i ističe pravac i svrhu crkve.
Misijska izjava tada postaje standard
vrednosti za sve aktivnosti i daje trajnu
pomoć pri postavljanju prihvatljivih normi,
ciljeva i aktivnosti. Ciljevi se moraju
razvijati iz konteksta jasne misijske
izjave, ali zbrka nezavisnih ciljeva nije
sama po sebi jasna misijska izjava.
opravdana i otvorena za uticaj Svetog
Duha. Svaki ozbiljni pristup razvijanju
ovakve misije treba da uzme u obzir
sledeće izvore:
1. BIBLIJSKU NAUKU. U Pismu se
nalazi bogatstvo sadržaja ocrtavajući
mnoge ideje i koncepte crkava i kako Bog
radi kroz svoj narod. Serija propovedi ili
molitvenih sastanaka o prirodi Crkve,
propraćena diskusijom, jedan je od
pristupa koji se mogu iskoristiti. Korisno
je i proučavanje Biblije pod vodstvom
iskusnog učitelja.
2. TEOLOŠKI I DOKTRINALNI
KONCEPTI CRKVE. Ozbiljno istraživanje
misije crkve mora uključivati izlaganje
doktrinalnih i teoloških studija prirode i
svrhe crkve. Istorijska, isto kao i
savremena proučavanja, plodonosni su
izvori. I istorijske i savremene izjave o
značaju hrišćanske vere veoma su
stimulativni za lično razmišljanje.
3. TRADICIJA. Crkva adventista sedmog
dana u svojoj istoriji ima podataka o
stvaranju koncepta crkve. Svaka mesna
crkva bi trebala da se upozna sa njim.
Oblast crkvene istorije isto tako nudi
bogat materijal o tome kako se Crkva
borila da definiše svoju prirodu i misiju
tokom vekova.
4. POTREBE SVETA I SAVREMENOG
DRUŠTVA. “Jer Bogu toliko omilje svet
da je i sina svojega dao.” Pošto je Bog
služio svetu i pošto smo mi Njegovi
predstavnici, služba mesne crkve mora
biti usmerena i prema svetu. Biblija i
crkvena istorija su zapisi o Bogu na delu
u određenom vremenu. Prisutnost Crkve
je stalno svedočanstvo o Božjoj
prisutnosti u svetu. Tako svaka
savremena izjava crkvene misije mora
uzeti u obzir trenutnu situaciju u svetu i
kulturu svog vremena.
MODEL RAZVOJA CRKVENE MISIJSKE IZJAVE
Ono što sledi su predlozi za uspešnu
pripremu misijske izjave mesne crkve.
Služeći se ovim procesom, crkva može
pripremiti jasnu i korisnu misijsku izjavu.
Dijagram procesa predstavljen je na
strani 31.
Vreme potrebno za ovaj proces zavisiće
od okolnosti u mesnoj crkvi i možda svaki
aspekt neće odgovarati svakoj situaciji.
Prva faza sadrži ozbiljno proučavanje i
diskusiju vernika o prirodi misije crkve,
što može uključiti i propoved sa
propratnom diskusijom ili panel
diskusijom. Druga faza sadrži razvijanje
misijske izjave. Ovo se može učiniti
tokom vikenda ili u neko drugo pogodno
vreme. Konačno uobličavanje zahteva
nekoliko sastanaka koje bi trebalo održati
29
Današnje potrebe utiču na oblik
hrišćanskog svedočenja na koje je
sadašnja Crkva pozvana.
5. MESNA POZORNICA. Mesna crkva
mora mnogo specifičnije prepoznati ova
područja u svojoj okolini i lične živote
kojima se verništvo mora obratiti u svojoj
službi. U Novom zavetu je sasvim jasno
da je Isus namenjivao svoju službu tačno
određenim osobama u specifičnim
situacijama. Mesna crkva se mora upitati:
Kome su naša služba i naša misija
upućeni?
6. PRISUTNOST SVETOG DUHA. Božja
živa prisutnost vidi se i u savremenom
životu. Mesna crkva mora biti otvorena za
prisutnost Svetog Duha dok pokušava da
rasvetli svoju misiju. Ovo zahteva stalnu
otvorenost za Božji Duh i spremnost na
promenu kako Božji Duh i situacija
nalažu.
Razvoj misijske izjave mesne crkve bitan
je za odgovor na pitanje: Šta je suština
hrišćanske službe ovde i sada?
Postavljanje savremene misijske izjave
stalna je i neprekidna teološka aktivnost
mesne crkve.
neposredno nakon postavljanja ciljeva i
procesa planiranja akcija.
Ukratko ćemo opisati model.
PRVA FAZA: PROUČAVANJE I
DISKUSIJA
1. Serija propovedi o prirodi i misije crkve
s propratnom diskusijom može otvoriti
proučavanje predmeta. Ovo će uključiti
sve vernike.
2. Posebne grupe za proučavanje i
diskusiju mogu se usmeriti na predmet o
prirodi i misiji crkve, nakon prvog stepena
ili kao alternativna mogućnost.
DRUGA FAZA:
RAZVIJANJE MISIONSKE IZJAVE
1. Skupština zajedno sa crkvenim
odborom pozvana je na seriju radnih
susreta da razvije misijsku izjavu koja
će biti temelj za postavljanje ciljeva
i planiranje akcija u budućem
programiranju.
2. Podeli crkvu u manje grupe, sa ne po
više od osam vernika u svakoj. Takva
grupa će učiniti sledeće:
PRVI SUSRET
a. Na jednom papiru navedi biblijska
učenja crkve i teološki koncipirane grupe
za koje članovi smatraju da su
najznačajnije i najprikladnije.
b. Napravite pauzu, uporedite spiskove i
napravite jedan zajednički spisak.
c. Diskutujte i odvojte dve slike ili dva
koncepta za koje vaša grupa smatra da
su najznačajniji i napišite ih na listu
papira.
d. Sve grupe razmenjuju mišljenja o
svojim konceptima i obrazlažu svoj izbor.
DRUGI SUSRET
a. Podelite se u iste grupe. Daj svakoj
grupi tri lista papira sa pitanjima. Oni
treba ukratko da odgovore na sva pitanja,
a ona glase:
1. Za koje potrebe sveta i važne
društvene probleme hrišćanska crkva
treba danas da se brine?
2. Za koje potrebe i brige našeg društva
crkva treba da se pobrine i da učini nešto
u vezi s tim?
3. Kojim ličnim potrebama u našoj crkvi i
životu u ovom društvu treba naša crkva
da služi?
b. Napravi pauzu i pregledaj odgovore
drugih grupa.
c. Neka sada svaka grupa odvoji četiri
najvažnije teme na svakoj listi i označi ih
zvezdicama (*).
d. Podeli svoja razmišljanja s drugim
grupama.
TREĆI SUSRET
30
Svaka grupa neka stavi listove papira s
prvog i drugog sastanka pred sebe.
Nakon što se materijal pregleda, izvedi
jasnu i kratku izjavu, ne dužu od nekoliko
reči, koja počinje sa: “Misija naše crkve je
________________________.” Izmenjaj
izjave svake gupe sa svim grupama da ih
pročitaju, i onda ih objavi svima.
ČETVRTI SUSRET
Neka svaka grupa izabere dve osobe
(jednu, ako ima više od šest grupa) koje
se trebaju odvojiti da izrade jednu
jedinstvenu izjavu za sve grupe. Misijska
izjava svake grupe treba da bude
uključena u planskom pregledu.
Jedinstvenu izjavu treba napisati na
novom listu papira. Radna grupa će sesti
u krug u središtu prostorije, sa dve
prazne stolice. Sve druge grupe sešće u
veliki krug oko ove radne grupe okrenute
licem jedna prema drugoj. Bilo koja
osoba može sesti na praznu stolicu i
pitati bilo šta ili dati bilo kakav predlog;
tada se mora vratiti na svoje mesto.
Svakih petnaest minuta saradnici iz
radne grupe će se povlačiti u svoje
matične grupe da bi se savetovali.
Proces traje sve dok saradnici radne
grupe u dogovoru sa svojim grupama ne
načine konačnu misijsku izjavu.
Svi članovi zajednice moraju biti posebno
pozvani da prisustvuju ovakvom sastanku
da bi se oblikovale grupe od osam
članova i da bi učestvovali u radu takve
grupe. Ovaj sastanak će verovatno trajati
par sati, kao i prethodna tri sastanka.
Trajanje svakog sastanka bi trebalo
prilagoditi potrebama i situaciji. Što je
više učesnika trebaće više vremena. Ovo
se sve može uraditi u jednom vikendu ili
na tri odvojena sastanka.
Isto tako, može se prilagoditi potrebama
svake mesne crkve.
 DODATAK 2.
PROCES VREDNOVANJA
MODEL UPOTREBE INDEKSA CRKVENOG ŽIVOTA
Misionsko odeljenje crkve ističe činjenicu
da je mesna crkva jedno telo sposobno
da tačno definiše mesne potrebe. Tako
mesna crkva postaje žarište svih nastupa
i misioniranja. Prepoznavanje ove
činjenice nije uvek bilo jednostavno za
crkvu kao što je bilo jednostavno dobiti
gotov plan i prihvatiti ga pred crkvom.
Novom pristupu koji ističe inicijativu crkve
potrebno je vreme kako bi u celini postao
delotvoran. Ovakav pristup često se
odgađao zbog pritiska koji stvara briga za
trenutnim rezultatom koji se meri brojem
novokrštenih. Naglasak na rezultatima
vodi ka zanemarivanju ili skraćivanju
nekih suštinskih procesa koji daju snagu i
produktivne kapacitete.
Zdravlje neke osobe ne pokazuje se u
potpunosti njenom visinom ili težinom.
Isto tako, zdravlje mesne crkve nije u
njenoj dimenziji. “Telesne karakteristike”
više su jasni pokazatelji različitosti u
osobama i organizaciji.
S ovim konceptom u mislima razvijen je
niz činilaca koji će poslužiti kao vodič u
proceni mesne crkve. Ovi činioci mogu
poslužiti i kao polazna tačka i planiranju i
razvitku. Indeks crkvenog života (ICŽ)
prepoznaje petnaest karakteristika
dobrog funkcionisanja mesne crkve. Za
svaku od petnaest karakteristika određen
je broj poena. Ukupan broj poena u ICŽ
je 100.
Stvarnu procenu vrednosti daje
zajednica. ICŽ je instrument koji pomaže
u postavljanju procene stanja u mesnoj
crkvi. Predlaže se sledeća procedura:
1. Crkva odlučuje da upotrebi svoj ICŽ
kao temelj svoje procene vrednosti i
procesa planiranja.
32
2. Crkveni odbor je ukratko upoznat sa
svrhom ICŽ i pozvan da pokuša
eksperiment u svojoj crkvi.
3. Sazvan je sastanak cele crkve. Ovo
može biti za vreme vikenda ili posebno
sazvani sastanak kada je većina vernika
prisutna. To se može izvesti u
normalnom subotnom bogosluženju.
Mesni pastor može biti voditelj ili vođa
misionskog odeljenja može biti pozvan da
vodi ovaj sastanak procene vrednosti.
4. Sastanak procene vrednosti počinje s
kratkim osvrtom na kvalitet Božjeg rada
za čoveka (vidi 1.Mojsijeva 1:31). Članovi
se usmeravaju na razmatranje poziva za
savršenstvo. Od njih se traži da opišu
kako oni žele da njihova crkva izgleda.
(Uz malo podsticanja većina vernika
crkve će uglavnom izjaviti da žele da
budu “najbolja crkva”.)
Ovo može biti središnja tačka ili cilj
diskusije po grupama, što treba da sledi.
5. Nakon što je grupa dala svoj glas za
svoj ideal - “da želi biti najbolja moguća
crkva”, vernicima se postavlja zahtev da
utvrde poziciju crkve prema idealu koji su
zamislili. Voditelj se obraća vernicima:
“Pretpostavimo da idealna crkva, najbolja
koju ste zamislili, ima ocenu 100 poena.
U poređenju sa tim, koju ocenu biste dali
svojoj crkvi?”
Nisu dozvoljeni nikakvi komentari.
Umesto toga svaki vernik je zamoljen da
na komadiću papira napiše svoju ocenu
stanja mesne crkve u odnosu na idealnu.
Papirići se sakupe, uporede procene i
izračuna prosečna ocena. (Ovaj posao
obavlja osoba koja ne vodi sastanak.
Prosečna ocena stanja se kasnije iznosi
pred crkvu.)
6. U međuvremenu, kada su vernici
napisali svoje ocene, voditelj postavlja
sledeće pitanje: “Kada donosite ocenu
svoje crkve u poređenju sa idealnom,
koje pojedinosti uzimate na razmatranje?
Koje informacije su vam potrebne da
procenite da li je neka crkva blizu ili
daleko od ideala?” U diskusiji koja sledi
ključne ideje ili faktore treba napisati na
tabli. Za nekoliko minuta grupa će
napraviti spisak od 10, 12 ili više merljivih
faktora koji mogu biti važni u životu crkve.

7. Kada se prodiskutuje o mernim

faktorima, tada grupu treba pitati da li
žele da načine procenu stanja svoje
crkve po faktorima koji su nabrojani.
Procenu će načiniti vernici, ali se rezultati
neće koristiti radi upoređivanja sa ostalim
crkvama. (Uglavnom, svi vernici će rado
učestvovati u proceni stanja u mirnoj
atmosferi.)

8. Samo nakon što se grupa složi da 11. Na sledećem sastanku članovima se

nastavi sa procenom stanja, iznosi se
indeks crkvenog života. ICŽ faktori se
iznose jedan po jedan i o njima se redom
diskutuje. Kod mnogih faktora grupa
mora najpre postići koncenzus o tome šta
je ideal pre procene stanja svoje crkve u
odnosu na njega i pre nego što donesu
relativan broj bodova.
9. Kada se prodiskutuje u svim faktorima
i kada su svi faktori bodovani, načini se
zbir. Ovo se sada upoređuje sa prvim
proračunom koji je načinjen. (Uglavnom
je slučaj da je prvi proračunski broj
bodova znatno viši od broja bodova
kasnije procene stanja.)
doznači kratak pregled crkvenih slabosti i
snage. Tada počinje diskusija o izgradnji
specifičnih planova sa ciljem da crkva
postane delotvornija, držeći u vidu
četiri oblasti: PRIJATELJSTVO,
ZAJEDNIŠTVO, BOGOSLUŽENJE I
MISIJU. Svakog vernika je moguće
zamoliti da zabeleži ideje na listiću papira
koje će osnažiti crkveni život i njen uticaj.
Sve ideje se prikupe i zabeleže na tabli.
Tada se pozivaju vernici da glasaju za
ideje koje bi voleli da se sprovedu. Popis
ideja koje se pojave će oblikovati osnovu
ciljeva i celokupni plan crkve. Na ovaj
način svi vernici učestvuju u procesu
celokupnog pravca crkve.

10. Nakon upoređivanja bodova daje se
kratki pregled relativne snage i slabosti
mesne crkve. Vernici su pozvani da ove
slabosti i snagu drže na umu dok budu
razmatrali plan o tome kako da postanu
bolja crkva. Sastanak za postavljanje
plana rasta i ciljeva zakazuje se
najkasnije za nedelju dana (ili na
poslednjem sastanku ako se zakazuje za
vikend ili subotni seminar.)
12. Razvijanje specifičnih detalja za ideje,
planove i ciljeve koji su izabrani može
uraditi grupa izabraba u Savet odeljenja i
crkveni Odbor. Potrebno je da odeljenja
mesne crkve daju preporuke za ona
područja koja se direktno tiču njihovog
delovanja i da ga predoči crkvenom
odboru. Crkveni odbor treba da se
sastane kao najviše plansko telo

33
najmanje jednom godišnje da koordiniše
program, pregleda finansije i podeli
odgovornosti. Detalji kao što su šta, ko,
kako, kada i gde, trebaju se odrediti u
ovo vreme. Jednom kada se predloženi
program za godinu dana razvije, treba ga
izneti pred crkvu na konačno usvajanje.
13. Crkveni odbor treba da ima redovni
tromesečni sastanak na kome će načiniti
pregled napretka programa. Crkvu treba
redovno izveštavati tako da bude stalno
informisana o tome kako program
napreduje.

14. Preporučljivo je da procedura

Ova procedura osigurava da se cela
crkva uključi u proces planiranja.
procene stanja i planiranja bude
načinjena najmanje jednom godišnje da
se oceni ono što je urađeno za godinu
dana i načini novi plan koristeći se
spoznajama iz procene stanja.

NAPOMENE

Svrha ICŽ nije da osigura naučnu ocenu u procesu procene stanja, nego da pokrene
grupni proces u mesnoj crkvi. Instrument (ICŽ) je od manjeg značaja nego sam proces.
Naime, postoji opasnost da se instrument smatra važnijim od procesa.

Potrebno je da sve ovo načine vernici crkve uz pomoć spremnog voditelja. Površne
procene pri upotrebi ICŽ mogu probuditi otpor a ne saradnju vernika.

Bodovi procene ICŽ ne smeju se nikada koristiti da bi se upoređivala jedna crkva sa

drugom. Takmičarski duh proizvodi više gubitka nego dobitka. Pozivna tačka je: “da
budemo najbolja moguća crkva.”

DODATAK
34 3.
 ICŽ ZA MESNE CRKVE,
SAMOPROCENA I PLANIRANJE

Ovaj vodič samoprocene i planiranja ima

cilj da pomogne vernicima mesne crkve
da oblikuju strategiju rasta. Indeks
predstavlja faktore crkvenog života i
operativnosti. Za svaki faktor naznačen je
najveći mogući broj bodova. Članovi
crkve će proceniti svoje učestvovanje u
svakom faktoru i izabrati broj bodova koji
označava njihovo stanje u odnosu na
maksimum ili najbolje moguće. Pitanja
navedena ispod svake karakteristike
pridodana su samo kao pomoć.
Vi ne morati znati tačan odgovor na
svako pitanje, ali dajte svoju procenu ili
ono što verujete da bi odgovor mogao
biti.
Kad je ovo završeno, vernici moraju imati
jasnu sliku o svojoj moći i svojim
slabostima. Crkva tada može postaviti
sebi ciljeve i načiniti specifične planove
za narednih 12 meseci. Preporučuje se
da sastanci samoprocene i planiranja
budu sazivani bar jednom godišnje.

CRKVENE KARAKTERISTIKE KOJE TREBA PROCENITI

1. Bogosluženje zajednice Maksimalni broj Stvarni broj

bodova bodova
Postoji li raspored službi uključujući subotnu školu za sva godišta,
bogosluženje, molitvene sastanke, male grupe, omladinske 8 _______
sastanke i Večere Gospodnje? Da li službe razvijaju zajedništvo?
2. Namerno prijateljstvo
Kakva je atmosfera u crkvi? Da li je prijateljska ili hladna?
Osećaju li se ljudi kao kod svoje kuće kada dođu u posetu? 8 _______
Postoje li mogućnosti za prijateljstvo uz redovno bogosluženje?
Postoji li plan za primećivanje i upoznavanje sa posetiocima? Ima
li zajedničkih neslužbenih ručkova? Ima li posebnih interesnih
grupa za razonodu? Postoji li odbor za društvene aktivnosti?
3. Vođe crkve
Postoji li godišnje biranje crkvenih vođa sa posebnim uputstvima
ili vežbama za novo izabrane vođe? Imaju li mladi svoji 3 _______
predstavnike u crkvenom odboru?
4. Upravljanje crkvom
Sastaje li se crkveni odbor svakog meseca? Ispunjava li potpuno
sve svoje odgovornosti, uključujući planiranje i koordinaciju? 5 _______
Sastaje li se tromesečno odbor za poslovanje crkve sa
izveštajima o programima koji su u toku i projektima za
budućnost? Postoji li kartoteka u crkvi (npr. raspored časova,
knjige koje su pozajmljene, spiskovi vernika, itd.)?

35
 Maksimalni broj Stvarni broj
bodova bodova

5. Služba mladih
Radi li crkva sa snažnim programom za svoje mlade, uključujući i 8 _______
mlade ljubitelje prirode, službu za tinejdžere, omladinu i mlade
bračne parove? Jesu li mladi uključeni u ovaj program i
podržavaju li ga?

6. Crkvene finansije
Jesu li crkvene finansije u dobrom stanju? Jesu li vernici verni u 6 _______
davanju desetka? Postoji li redovno objavljivanje i sakupljanje
darova za službu u celom svetu? Postoji li plan uslužnih fondova?
Zadovoljavaju li oni potrebe mesne crkve?

7. Služba za proširenje uticaja

Do kog stepena se članstvo zauzima da uoči potrebe društva u 10 _______
kojem živi i da pridobije obraćenike ličnim radom i javnim učenjem
i propovedanjem? Da li je najmanje 10% crkvenog fonda
odvojeno za ovaj rad?

8. Hrišćanski način života

Do kog stepena su vernici predani načinu adventističkog života u 6 _______
odnosu naspram razonode, ishrane, zdravlja, odevanja, itd.?

9. Crkveni objekti
Jesu li zgrade i crkvena oprema primereni potrebama programa, 5 _______
sadašnjih i onih u budućnosti? Da li je propisno održavanje i
popravak učinjeno na vreme?

10. Postavljeno vodstvo

Imaju li članovi značajnu ulogu u upravljanju crkvom? Napreduje li 10 _______
program crkve i bez prisutnosti pastora?

11. Programi za vežbe

Sprovode li se redovno programi za uvežbavanje vernika (npr. 6 _______
Seminar o duhovnim darovima, Seminari za vođe odeljenja,
Seminar o subotnom bogosluženju, seminari “Maran Ata”,
Svedočenje za Hrista, i slično)? Postižu li uspeh i u kojoj meri
vernici podržavaju ovakve seminare?

12. Crkveno planiranje

Ima li crkva koordinisan plan svojih aktivnosti za narednih 12 5 _______
meseci? Da li je crkva učestvovala u planiranju? Jesu li vernici
upoznati sa planom i srećni što ga mogu podupreti?

13. Planovi na delu

Da li se planovi crkve u stvarnosti i sprovode? Daj po jedan poen 5 _______
za svaki program koji je sproveden do kraja u proteklih 12 meseci.

36
14. Rast vernika
1. Lični rast. Donose li crkveni život i programi rezultate u
duhovnom rastu, većem poznavanju Božje Reči i većim
predanjem Hristu?
2. Brojčani rast. Da li je pristup novih vernika isti i među
mladima iz crkve i iz društva? Dodaj po jedan bod za svaki
postotak u poslednjih 12 meseci.

15. Vernici u aktivnoj službi Maksimalni broj Stvarni broj

bodova bodova
Da li je većina vernika otkrila svoje duhovne darove i koristi li ih u
crkvi i u društvu? Da li je crkva spremna da koristi darove članova 6 ________
i da ih uvrsti u svoje planove i sprovođenje programa?

REZULTAT PROCENE STANJE

5 ________

100 _________

TEME ZA DISKUSIJU
Šta je najveća snaga naše crkve?
Šta je najveća slabost naše crkve?
 Imamo li uravnotežen program PRIJATELJSTVO, VASPITANJE, MISIJA I
BOGOSLUŽENJE?
Koje sposobnosti poseduju naši vernici čime se može doprineti boljem crkvenom
životu i svedočenju?
Kako možemo ove talente uključiti u crkvene programe?
Šta su potrebe društva?
Kako možemo odgovoriti ovim potrebama?
Kojim posebnim obučavanjem ili izvorima treba da proširimo našu službu?
Koji su naši specifični planovi za rast?
Kako možemo koordinisati naš crkveni život sa evangelizacijom, tako da ostvarimo
trajni ciklus setve, rasta i žetve?

37

DODATAK 4.

GRAFIKONI RASTA
Grafikoni daju najjasniju sliku onoga što se događa u crkvi. Poprečne crte preko papira ili
stubići jedan do drugoga otkrivaju kritične tačke u vremenu kada se pojavio rast ili
stagnacija i kada su se događale promene u rastu.
Grafikoni su pomoć u komunikaciji. Kada su pravilno napravljeni, istinski su objektivni i
daju pravu sliku stanja. Pomažu u davanju statističkih činjenica značajnih za analize.
Istina, oni ne daju odgovore na pitanja “zašto” ili “kako” se stvari događaju, ali pokreću
pitanja predstavljajući “šta” se dogodilo. Jednom kada crkva sazna “šta” se dogodilo, tada
može pronaći i “zašto” i “kako”. Kada crkva jednom nauči da se uči iz prošlosti, može
pristupiti stvaranju realističnijih planova i projekata u budućnosti.

GRAFIKON ČLANSTVA
Ispuni polja za “godine” i “članstvo” ispod grafikona. Sada planiraj da na vertikalnoj crti
napišeš broj članova crkve, a na vodoravnoj godine. Kada spojiš te dve vrednosti u jednoj
tački za svaku godinu, tada možeš spojiti jednom prelomljenom linijom sve te tačke.

38

GODIŠNJI PROCENAT RASTA CRKVE

Godišnji procenat rasta deo je višegodišnjeg rasta crkve. Daje odgovor na važno pitanje:
koliko je tačno tvoja crkva rasla u određenoj godini? Izražava se u procentima. Mogu biti
pozitivne ili negativne.
Primer kako se izračunava:
 Crkva ima
185 članova u 1985. godini
240 članova u 1986. godini
Šta je godišnji rast?
1. korak: 240-185=55
2. korak: 55:185=0,297
3. korak: 0,297x100=29,7%
Dakle, godišnja vrednost rasta je 29,7%.
Napomena: Desetogodišnja vrednost rasta se može izračunati na isti način ali sa
desetogodišnjim razdobljem.
Kada je izračunata vrednost rasta za svaku godinu, može se zabeležiti na grafikon.

39

DODATAK 5.

IDEJE I MOGUĆNOSTI
Rast zajednice uslovljen je ispunjavanjem
njene misije i zavisi od načina razvitka i
ravnoteže između četiri oblasti:
PRIJATELJSTVO, NEGA, MISIJA I
BOGOSLUŽENJE.
Sledi popis ideja i mogućnosti za svaku evanđeoske aktivnosti… Svaka
oblast koja je dostupna vašoj crkvi. Ideje aktivnost u crkvenom životu treba da
nisu navedene po redosledu važnosti. ima kao jedan od ciljeva pomoć u
učvršćivanju odnosa u crkvi -
prijateljstva.
A. PRIJATELJSTVO

1. Društveno rekreativni događaji - izleti, B. NEGA

filmovi, sport, itd.
2. Kampovanje - mladi, porodice, grupe 1. Služba za mlade - juniori i seniori,
sa posebnim područjem interesovanja. mladi prijatelji.

3.Male grupe - akcione grupe, 2. Služba za porodični život -

prijateljstvo, Biblija u domu, zajedničko učvršćivanje braka, roditeljstvo,
misioniranje, posebne interesne grupe, savetovanja, seminari, veština
subotno-školski razredi, crkveni odbor, komunikacije, međuljudski odnosi,
sastanci odeljenja. predbračni saveti.

4. Muzička služba - hor, grupe pevača, 3. Krštenički razred

muzičke grupe, orkestri, itd.
4. Pastorov biblijski razred.
5.Kreativne aktivnosti - umetničke
aktivnosti, foto-klub, baštovanski klub, itd. 5. Prijatelji prirode
6. Zajednički prijateljski ručkovi - subotni 6. Molitveni sastanci
ručak, čaj, gozbe, godišnjice, rođendani,
pokretanje fondova, doručak uz molitvu i 7. Služba za decu
sl.
7.Otkrivanje duhovnih darova - 8. Razred za staranje o subotnoj školi
razmenjivanje mišljenja o razvoju
duhovnih darova. 9. Biblijsko proučavanje u subotnoj školi

8. Omladinska prijateljska sedmica. 10. Akademija biblijskog proučavanja

9. Molitvena sedmica. 11. Služba za samce

10.Događaji koje sponzoriše oblast - 12. Crkvena škola

kampovanje, različiti programi
uvežbavanja, itd.
11.Vreme za razmenjivanje iskustava u
crkvi.
12. Štampana crkvena obaveštenja.
13. Fotografije vernika na posebnoj tabli.
14. Drugi događaji za prijatelje kao
pokazivanje sposobnosti i uvežbanosti.
13. Mesni i oblasni programi duhovnih
vežbi - Seminar Otkrivenja, seminar za
oblikovanje propovedi, crkvena muzička
radionica, seminar za uslužnost prema
društvu, učiteljski čast, itd.
14. Seminari Maranata
15. Akcione grupe, grupa za pomaganje
16. Studentska udruženja

Napomena: Mnogi događaji koji su 17. Otkrivanje i razvijanje duhovnih darova

uključeni u druge oblasti mogu biti 18. Poznavanje upravljanja
upotrebljeni za jačanje prijateljstva. 19. Savez socijalne pomoći
Npr. seminar za bračne parove,
40 20. Vaspitna predavanja
21.Seminari zainteresovanih za 16. Duhovne večeri
komunikaciju / Naučiti voleti, Osnove
adventizma, Način rastenja adventističke
crkve, Budući događaji D. a. MISIJA - Odgovor na potrebe
društva
22. Seminar za vođenje crkve - planiranje,
postavljanje ciljeva
23. Drugi programi nege i obrazovanja su 1. Radio/TV/novinska najava ili novinarski
dopušteni. članci o crkvenim aktivnostima
2. Program na lokalnoj radiostanici
C. BOGOSLUŽENJE 3. Predavanja o zdravlju
4. Izložba na temu zaštita zdravlja
1. Liturgija - red službi, struktura službe, 5.Crkvena izložba ili nastupanje na
oblikovanje službe prodajnim sajmovima
2. Svest o bogosluženju 6.Podrška akcijama dobrovoljnog
davanja krvi
3. Kreativni bogoslužbeni događaji
7. Distribucija literature - traktati, kartice,
4. Događaji i proslave časopisi
5. Porodična ili dečja crkva 8.Otvoreni dan u crkvi - posebni programi
6. Porodična zajednička služba za godišnjice, stogodišnjice, odnosi s
društvom i drugo
7. Porodično bogosluženje
9.Prezentiranje društvene nagrade
8. Učestvovanje i uključenost vernika u
odgovarajućoj osobi iz mesta
službu
10. Pisma uredniku lokalnih novina
9. Upotreba crkvenih biltena kao pomoć u
bogosluženju 11. Pomoć u nesrećama i elementarnim
nepogodama

12. Uključenost u državne službe hitne

pomoći
10. Muzička služba - posebna muzika, 13. Aktivnost u društvu - sastanak žena na
služba pesmom, poučavanje u muzici, kojiem se šije/plete u dobrotvorne svrhe,
prikladna upotreba projektora, programi kreativnih aktivnosti, itd.
instrumentalna muzika, snimanje
14. Slanje poruka bolesnima, udovicama ili
11.Video služna snimcima sa udovcima ili roditeljima koji su dobili bebu,
evangelizacije itd.
12.Pozivanje na adventistička 15. Petodnevni (ili drugi) plan odvikavanja
bogosluženja od pušenja
13.Programi za Božić i Uskrs za širu 16.Ishrana i vegetarijanska kuhinja,
javnost programi i demonstracija
14. Dečji kutak 17. Programi kontrole telesne težine
15. Prigodno čitanje Pisma 41 18. Seminari o savlađivanju stresa
19. Klub zdravlja
20. Kampovanje
21.Seminari o postavljanju prioriteta i
upravljanju vremenom
22. Saveti o kućnom budžetu
23. Službe savetovanja
24. Adventistička sakupljanja
25. Biblija u škole
26. Učestvovanje u religioznim društvenim
događajima

D. b - MISIJA - Pridobijanje obraćenika

7. Maranata akcioni timovi
1. Porodični prijateljski krug - nit uticaja 8.Video evangelizacije - javne i po
2.Evenđeoske serije subotom ujutro u domovima
crkvi 9. Rad sa literaturom
3. Seminar Otkrivenja 10. Letnja verska nastava
- pastor
- stariji 11. Ogranci subotne škole
- mladi 12. Odmereni pristupi - potrebe, religiozno
4.Javna evangelizacija - pastorske zanimanje društva, kontakti sa literaturom,
evanđeoske serije kontakti preko medija…
5. Serija javnih evangelizacija 13. Prodaja literature po hotelima
6. Omladinsko misioniranje - glas mladih, 14. Literalna evangelizacija (kolportaža) -
glas juniora pola vremena ili puno vreme
15. Darovanje Biblija
16. Proučavanje Biblije po domovima -
lekcija i/ili audio-vizuelno, DBŠ1, Credo,
Radosna vest, kartice za proučavanje
Biblije
17. Misioniranje pismom
18. U zatvorima
19. Gostoprimstvo - pozivi na ručak ili sl.
20. Seminari odgajanja i brige - Danilo,
Probuđenje, Kako upoznati Boga, Kako
učiniti hrišćanstvo stvarnim.

42
 SADRŽAJ

PRVI DEO UVOD

PRIRODA CRKVE KAO ORGANIZACIJE 2
RAST ZDRAVE CRKVE JE ODGOVORNOST
SVAKOG NJENOG ČLANA 3
ODGOVORNOSTI VOĐA ODELJENJA 3
ULOGA CRKVENOG ODBORA 4

DRUGI DEO PLANIRANJE

DALJA UPOTREBA OVOG PRIRUČNIKA 5
PROCES PLANIRANJA 5
STEPENI USPEŠNOG PLANIRANJA 6

TREĆI DEO RADNI LISTOVI

POTREBE CRKVE 10
POTREBE U DRUŠTVU 11
CILJEVI CRKVE 12
KALENDAR AKTIVNOSTI 15
PLANER:
PRIJATELJSTVO 16
BOGOSLUŽENJE 17
NEGA I OBUČAVANJE 18
MISIJA
a. Odgovor na potrebe društva 20
b. Pridobijanje obraćenika 22
IZGRADNJA, PREOBLIKOVANJE I ODRŽAVANJE IMOVINE 24
BELEŠKE 25
RADNI LIST PRISTAVSKE SLUŽBE 26
RADNI LIST - PROJEKAT BUDŽETA ODELJENJA 27

ČETVRTI DEO DODACI

DODATAK 1. RAZVOJ MISIJSKE IZJAVE 28
DODATAK 2. PROCES VREDNOVANJA 32
DODATAK 3. ICŽ ZA MESNE CRKVE 35
DODATAK 4. GRAFIKONI RASTA 38
DODATAK 5. IDEJE I MOGUĆNOSTI 40

Izdaje: HAC, Odeljenje za crkvene službe, Pap Pavla 12, Novi Sad
BELEŠKE

25