Pravni fakultet

SEMINARSKI RAD
iz Porodinog prava

Tema: HRANITELJSTVO Mentor: Studenti:

Beograd, maj 2010.

Sadraj:
1.Uvod_______________________________________________________3 2.Uslovi za hraniteljstvo_________________________________________4 3.ivotne prie hranitelja________________________________________6 4.Slinosti i razlike izmeu usvojenja i hraniteljstva___________________7 5.Prestanak hraniteljstva_________________________________________8 6.Miljenje socijalnog radnika____________________________________9 7.Zakljuak___________________________________________________10 8.Literatura___________________________________________________11

UVOD
U dananje vreme sve je vei broj dece bez roditeljskog staranja. Uzroci toga su razliite prirode i svakog dana ih ima sve vie, kao i dece koja ostaju sama i nezatiena. Drava i drutvo su duni da deci bez roditeljskog staranja obezbede adekvatnu zatitu u porodinoj sredini, uvek kada je to mogue. Takvih oblika zatite ima dosta, ali jedan od najefikasnijih i najprisutnijih oblika je hraniteljstvo. Hraniteljstvo je meunarodno priznata institucija za brigu o detetu. U engleskom jeziku, za hraniteljstvo se koristi termin foster care. Hraniteljstvo predstavlja oblik zatite deteta u porodinoj sredini. Meutim potreba za hraniteljstvom moe biti posledica smetnji u psiho-fizikom razvoju deteta, ali i kod postojanja poremeaja ponaanja kod deteta. Potreba postoji ako prirodna porodica nije u stanju da se brine o detetu sa smetnjama u psihofizikom razvoju ili sa poremeajima u ponaanju. U ovakvim sluajevima treba dete premestiti iz prirodne porodice u hraniteljsku porodicu na staranje. Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. Hraniteljstvo ima specifinu pravnu i drutvenu prirodu. Kod hraniteljstva ne nastaju de iure novi roditeljski odnosi. Po PZS1 izriito se predvia da za vreme trajanja hraniteljstva odreena prava i dunosti roditelja prema detetu ne prestaju. Odlika karakteristina za hraniteljstvo je pravo hranitelja na naknadu za staranje o hranjeniku(iznosi oko 18 000-19 000dinara,a za lica sa posebnim potrebama uveava se za 50procenata). Hraniteljstvo podrazumeva ivot deteta sa hraniteljem, ono moe biti povremeno, npr. u vreme praznika, vikenda, odnosno hraniteljstvo moe biti zasnovano za odreeni vremenski period l.110/02 PZS.

Porodini zakon Srbije, Prava i dunosti roditelja, l.120.

USLOVI ZA HRANITELJSTVO
Uslovi za zasnivanje hraniteljstva regulisani su Porodinim zakonom Srbije. Blie uslove za zasnivanje hraniteljstva propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu. Hraniteljstvo se moe zasnovati samo i ako je u najboljem interesu deteta. Uslovi za zasnivanje hraniteljstva mogu se podeliti na materijalne i formalne. Formalni uslovi se odnose na postupak za zasnivanje hraniteljstva, dok se materijalni uslovi odnose na uslove koji treba da se ispune na strani deteta i hranitelja. Materijalne uslove moemo podeliti na optu podobnost hranjenika i optu podobnost hranitelja. Opta podobnost hranjenika obuhvata: 1. Interes hranjenika 2. Maloletstvo hranjenika 3. Porodini status hranjenika 4. Potrebne saglasnosti sa hraniteljstvom to se tie interesa hranjenika, mora se zasnovati samo u najboljem interesu deteta. Svrha hraniteljstva je zatita deteta i ona se ostvaruje samo ako je njom zadovoljen najbolji interes deteta. to se tie maloletstva, moe se zasnovati samo nad maloletnim detetom. Traje do osamnaeste godine, a po potrebi moe se i produiti posle navrenih osamnaest godina i to u situacijama kada dete ima smetnje u psiho-fizikom razvoju, zatim ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava. U drugom sluaju, ako se dete redovno koluje, hraniteljstvo se moe produiti najkasnije do 26.godine deteta. Porodini status hranjenika daje nam odgovor na pitanje koje dete moe biti dato na hraniteljstvo. Odnos se moe zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja, ali to moe biti i dete koje ima roditeljsko staranje, ali u odreenim situacijama moe biti dato na hraniteljstvo; takve situacije su postojanje smetnji u psiho-fizikom razvoju i u poremeaju ponaanja deteta. U sluajevima kada su roditelji neuki, neobrazovani, ili iz drugih razloga detetu ne mogu da prue adekvatno staranje, dete treba smestiti u hraniteljsku porodicu koja e moi da mu prui brigu koja mu je potrebna u skladu s njegovim smetnjama u psihofizikom razvoju. Koje dete se smatra detetom bez roditeljskog staranja? To su deca koja nemaju ive roditelje, deca iji su roditelji nepoznati, ili je nepoznato njihovo boravite, detetu iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava ili poslovne
4

sposobnosti, detetu iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost i detetu iji su roditelji lieni prava na uvanje i podizanje, koji se ne staraju o njemu ili se staraju na neodgovaraju nain. Porodini zakon Srbije posebno regulie situaciju kada su hranjenici braa i sestre, obino se po pravilu hraniteljstvo za njih zasniva sa istim hraniteljima. Interes brae i sestara je da odrastaju zajedno, da ne budu razdvojeni, pa po mogustvu uvek treba da budu povereni istom hranitelju. Potrebne saglasnosti za hraniteljstvo su saglasnosti odreenih lica. Te saglasnosti treba da daju roditelji ili staratelj hranjenika i sam hranjenik. Roditelji daju saglasnost za hraniteljstvo ako je dete pod njihovim staranjem, a ako je pod starateljstvom saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njegov staratelj. Za zasnivanje hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navrilo desetu godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje. U optu podobnost hranitelja spadaju: 1. Lina svojstva hranitelja 2. Priprema hranitelja Hranitelj moe biti samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti da e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu. Hranitelj ne moe biti: - Lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava - Lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti - Lice obolelo od bolesti koja moe tetno delovati na hranjenika - Lice osueno za krivina dela iz grupe krivinih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela . Sledei uslov se odnosi na pripremu hranitelja; hranitelj moe biti lice koje je po pravilu pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu, a taj program pripreme propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

Ko moe postati hranitelj?

Hranitelji osim to moraju da prou specijalnu edukaciju, poeljno je da budu u branoj zajednici, da budu materijalno podobni, da budu mentalno zdravi i da nemaju zakonskih prepreka.

IVOTNE PRIE HRANITELJA

Kako u svetu, tako i u Srbiji, veliki je broj hraniteljskih porodica. Njihove prie su razliite, a neke koje su na nas ostavile utisak bile su sledee Milica B.2 i njen suprug iz Beograda, su vie od trideset godina hraniteljska porodica. Do sada su samo uzimali deake od 3 godine i uvali su ih do polaska u prvi razred kada su ih ponovo vraali u dom. Pre par meseci kada su ponovo uzeli deake iz doma i kada su eleli da ih usvoje, to se na alost nije desilo jer je gospoa Milica preminula. Smilja P.3 i suprug iz Bemena, vie od dvadeset godina su hraniteljska porodica, takoe su uzimali samo deake, ali su ih uvali do zavretka kolovanja. Trudili su se da im prue najvie obrazovanje, skoro svi su zavrili fakultete i osnovali svoje porodice. Meutim jedan od njih im je postao toliko drag da su ga usvojili i s obzirom da nikada nisu imali svoju decu, njemu su ostavili svoju kuu i imanje. Iz ljubavi i zahvalnosti zbog svega to su uinili za njega, on je ostao da ivi sa njima, sa svojim roditeljima. Ima raznih ivotnih pria, hranitelji su uglavnom moralni i humani ljudi koji se trude da deci obezbede uslove kakve bi trebalo da imaju u biolokoj porodici. Pored toga, njihovo pravo i dunost je da uvaju, podiu, obrazuju, vaspitavaju, staraju se i osposobljavaju dete za samostalan ivot i rad. Meutim, ima i izuzetaka gde dolazi do zloupotreba najrazliitijih vrsta. Deava se da hranitelji uzmu dete iz materjalne koristi, a da ga pritom zanemaruju i ne izvravaju svoje zakonske i moralne dunosti. Drava nastoji da sprei ovakve zloupotrebe, reguliui hraniteljstvo zakonom i sprovodei kontrolu nad hraniteljima.

2 3

Razgovor obaveljen sa suprugom Milice B. Razgovor obavljen sa Smiljom i hranjenikom kojeg su usvojili

SLINOSTI U RAZLIKE IZMEU USVOJENJA I HRANITELJSTVA

Pored hraniteljstva, usvojenje je jo jedan vid zatite dece bez roditeljskog staranja. Veoma je bitno da se napravi razlika izmeu hraniteljstva i usvojenja. Oba oblika su individualna,a ne grupna i najee su porodinog karaktera. Dete se zbrinjava u porodinoj sredini. Usvojenje je ustanova porodinog prava koja podrazumeva formiranje porodinih odnosa, pre svega roditeljskih, zatim srodstva izmeu punoletnog lica (usvojitelja) i tueg maloletnog deteta (usvojenika) pravnim putem. Usvojenje je najbolji oblik zatite dece bez roditeljskog staranja jer dete dobija porodicu sa istim funkcijama koje ima bioloka porodica. Hraniteljstvo se moe zasnovati u veem broju situacija nego usvojenje. Te situacije su uvek kada je potrebno da se dete odgaja u drugoj porodici. Radi se o privremenoj ustanovi, roditeljsko staranje se kod hraniteljstva kasnije moe vratiti roditeljima za razliku od usvojenjenja koje je trajne prirode i ne postoji mogunost da se roditelji ponovo ukljue u odgajanje deteta. Zbog toga se usvojenje moe zasnovati samo kada se roditelji definitivno ne staraju o detetu. Neke od sutinskih razlika izmeu hraniteljstva i usvojenja su u njihovim dejstvima. Hranitelji ne formiraju roditeljski srodniki odnos i dete ne ulazi potpuno u porodicu hranitelja, tj.hranitelji se ne smatraju roditeljima deteta. Razlika postoji i u prestanku usvojenja i hraniteljstva. Usvojenje je trajne prirode i ono ne prestaje, moe prestati samo ponitenjem usvojenja. Hraniteljstvo je privremene prirode i traje po pravilu do punoletstva deteta, a moe prestati i raskidom hraniteljstva. PRAVO DETETA JE DA ZNA KO SU MU BIOLOKI RODITELJI! Dok u hraniteljskoj porodici dete ima kontakt sa svojim biolokim roditeljima, hranitelje ne smatra roditeljima, nema sa njima porodine odnose pa samim tim nema ni pravo nasleivanja imovine hranitelja. Za razliku od hraniteljstva, kod usvojenja situacija je sasvim drugaija. Osim to dete gubi svaki kontakt sa biolokom porodicom, dete gubi i pravo nasleivanja imovine svoje bioloke porodice, a dobija pravo nasleivanja od strane svojih novih roditelja usvojitelja.
7

PRESTANAK HRANITELJSTVA
Poto smo ve par puta pomenuli da hraniteljstvo nije trajan odnos, kao to je usvojenje, nego da prestaje kada prestane potreba da lice bude zbrinuto na ovaj nain. U Porodinom zakonu Srbije nabrojane su situacije kada hraniteljstvo prestaje, a situacije su sledee: 1. 2. 3. 4. 5. Kada dete navri osamnaestu godinu ivota Kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva Kada dete bude usvojeno Kada umru dete ili hranitelj Raskidom hraniteljstva

Meutim, hraniteljstvo se moe i produiti najkasnije do navrene 26.godine ivota deteta, ako se dete redovno koluje. Hraniteljstvo se u odreenim situacijama moe raskinuti. Odluku o raskidu hraniteljstva, organ starateljstva donosi u sluajevima ako utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vie nije u najboljem interesu deteta. Organ starateljstva moe doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja, odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumni zahtev. Prestanak hraniteljstva proizvodi odreene posledice. Nakon prestanka hraniteljstva smru hranitelja ili raskidom hraniteljstva o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji, ali ako je dete bez roditeljskog staranja o staranju o detetu odluuje organ starateljstva. U sluaju smrti hranitelja lice koje je sa njim ivelo u istoj porodinoj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.

MILJENJE SOCIJALNOG RADNIKA

Moja iskustva su ovakva, ljudi se bave hraniteljstvom u osnovi iz humanih razloga ali zbog lose ekonomske situacije u nasoj zemlji to vide i kao dodatni izvor prihoda sto je na kraju i normalno, ne moze svaka porodica da postane hraniteljska, samo ona porodica koja po misljenju strucnih radnika Centra za socijalni rad zadovoljava propisane kriterijume i koja prodje obaveznu edukaciju postaje hraniteljska porodica. Strucni radnici Centra za socijalni rad u koje spadaju psiholog, pedagog i socijalni radnik vrse obradu i odabir porodica. Porodica koja zeli da se bavi hraniteljstvom mora da poseduje odredjene stambene i materijalne uslove, mora da poseduje optimalne kvalitete za obavljanje roditeljske duznosti u sta spada nega i vaspitanje deteta, pruzanje sigurnosti, topline i ljubavi. Kad neko postane hranitelj i poveri mu se dete na cuvanje strucni radnici Centra konstantno prate njegov rad, obilaze porodicu, daju strucne savete i tako ujedno prate da ne bi dolazilo do bilo kakvih zloupotreba, na svake dve godine se porodica preispituje da li je doslo do nekih promena i da li i dalje moze da se bavi hraniteljstvom. Hraniteljstvo kao oblik socijalne zastite dece bez roditeljskog staranja je mnogo bolji i povoljniji od smestaja dece u Domove jer se ovako deca nalaze u prirodnoj sredini i hraniteljska porodica im predstavlja zamenu za roditeljski dom koji su izgubili.4

Razgovor sa socijalnim radnikom, Sneana ivadinovi, soc.radnik

ZAKLJUAK
Humanost jednog drutva se, izmeu ostalog, ogleda i u broju zbrinute dece bez roditeljskog staranja. Drava kao najvia institucija jednog drutva je logino i glavni nosilac obaveze u zbrinjavanju naputene dece. Ona sama nikako ne moe uspeti bez pomoi svih ljudi dobre volje, a koji imaju mogunosti da uestvuju u ovom projektu. Materijalna dobit nije, i nikako ne sme biti presudan faktor za onoga ko se opredeli da pomogne ovoj deci. Veliko ljudsko srce, toplina roditeljskog doma i elja da se tim malim nedunim osobama pomogne da postanu zdravi i drutveno korisni ljudi najbitnija je od svega ostalog. S tim u vezi, trebalo bi uiniti sve da se ovom izuzetno tekom, a nadasve, humanom poslu prikljui to vei broj za to sposobnih porodica kako bih broj dece bez roditeljskog staranja bio sveden na minimum.

10

LITERATURA
1. Porodini zakon Srbije, Slubeni glasnik 18/05 2. Porodino pravo, Gordana Kovaek-Stani, Novi Sad, 2009 3. www.wikipedia.org

11

12