See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/338645057

KLIMATIZACIJA i VENTILACIJA ISBN 978-86-919769-5-8

Book · January 2016

CITATIONS READS

0 1,320

2 authors:

Jozsef Nyers Arpad Nyers

Óbudai Egyetem 19 PUBLICATIONS   147 CITATIONS   
55 PUBLICATIONS   318 CITATIONS   
SEE PROFILE
SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Energy optimazation of the heat pump heating system View project

All content following this page was uploaded by Jozsef Nyers on 17 January 2020.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

VIŠA TEHNIĈKA ŠKOLA

SUBOTICA

KLIMATIZACIJA
VENTILACIJA

Subotica, 2016
Autori:

Prof. Nyers József - Njerš Joţef Dr.Sci. Habl.

VTŠ Subotica
Univerzitet „Szent Istvan“ Gödöllő-Budapest
Univerzitet „Obuda“ Budapest

Nyers Árpad - Njerš Arpad PhD

VTŠ Subotica

Struĉni recenzent:

Prof. Stampfer Mihalj Dr.Sci.

VTŠ Subotica
Univerzitet Pecs, Fakultet "Pollak Mihaly"

ISBN 978-86-919769-5-8

Tehniĉki realizator:

Nenad Todorov BSc. inţ.

0
SADRŢAJ
1. UOPŠTENO ......................................................................................................................... 9
1.1 KOMFORNOST............................................................................................................ 9
1.1.1 FIZIĈKI OPIS KOMFORNOSTI ................................................................................ 9
1.1.2 Optimalne vrednosti osnovnih parametra stanja vazduha u klimatizaciji i ventilaciji 11
1.1.3 MATEMATIĈKI OPIS KOMFORNOSTI .................................................................. 11
1.1.4 ANALIZA OSEĆAJA KOMFORNOSTI.................................................................... 12
Zimski period ..................................................................................................................................................... 12
1.1.5 MINIMIZACIJA TOPLOTE PRI ISTOM OSEĆAJU KOMFORNOSTI ...................... 13
1.1.6 STRUKTURA VENTILACIONOG-KLIMATIZACIONOG SISTEMA ......................... 14
1.1.7 FUNKCIONISANJE SISTEMA ZA KLIMATIZACIJU ............................................... 15
1.1.8 UPRAVLJAĈKI SISTEM KLIMA POSTROJENJA ................................................... 15
2. RADNA SREDINA – VLAŢAN VAZDUH .......................................................................... 16
2.1.1 UVOD..................................................................................................................... 16
2.2 MATEMATIĈKI OPIS VLAŢNOG VAZDUHA .............................................................. 17
2.2.1 VELIĈINE STANJA VLAŢNOG VAZDUHA ............................................................. 17
Apsolutna vlaţnost vazduha ............................................................................................................................. 17
Molarna apsolutna vlaţnost vazduha ............................................................................................................... 17
Apsolutna vlaţnost vazduha preko apsolutnog i parcijalnog pritiska .............................................................. 17
Stepen suvoće vlaţnog vazduha: ..................................................................................................................... 18
Relativna vlaţnost vlaţnog vazduha: ............................................................................................................... 18
Gustina vlaţnog vazduha preko parcijalnih gustina......................................................................................... 19
Gustina vlaţnog vazduha preko parcijalne gustine suvog vazduha i ............................................................ 19
Gustina vlaţnog vazduha preko parcijalne gustine vodene pare i apsolutne vlaţnosti ................................. 19
Gustina vlaţnog vazduha preko parcijalnih pritisaka i relativne vlaţnosti ...................................................... 20
2.3 JEDNAĈINA STANJA ................................................................................................ 21
2.3.1 KLAPEJRON-OVA JEDNAĈINA STANJA ZA IDEALNE I PULUIDEALNE GASOVE
21
Uvod 21
Univerzalna gasna konstanta............................................................................................................................ 21
Specifiĉna gasna konstanta .............................................................................................................................. 22
Specifiĉna gasna konstanta za suvi vazduh .................................................................................................... 22
Specifiĉna gasna konstanta za vodenu paru ................................................................................................... 22
2.4 JEDNAĈINA STANJA SUVOG VAZDUHA ................................................................. 23

1
 2.4.1 JEDNAĈINA STANJA VODENE PARE U VLAŢNOM VAZDUHU ........................... 23
2.5 JEDNAĈINA STANJA VLAŢNOG VAZDUHA ............................................................. 23
2.5.1 Uvod....................................................................................................................... 23
Prvi oblik jednaĉine stanja za vlaţan vazduh. ................................................................................................. 24
Drugi oblik jednaĉine stanja za vlaţan vazduh................................................................................................ 24
2.6 ENERGETSKE VELIĈINE .......................................................................................... 24
2.6.1 UVOD..................................................................................................................... 24
2.6.2 ENTALPIJA ............................................................................................................ 25
Uvod 25
Entalpija vlaţnog vazduha po definiciji ............................................................................................................ 25
Entalpija vlaţnog vazduha po kaloriĉnoj jednaĉini .......................................................................................... 26
Entalpija vlaţnog vazduha za nezasićeno podruĉje ( suvi vazduh+vodena para ) ....................................... 26
Entalpija vlaţnog vazduha za zasićeno podruĉje (suvi vazduh+vodena para+ teĉnosti) ......................... 27
Entalpija vlaţnog vazduha za zasićeno podruĉje ............................................................................................ 27
3. MOLLIER-ov* DIJAGRAM STANJA za VLAŢAN VAZDUH .............................................. 28
3.1 UVOD ......................................................................................................................... 28
3.2 KONSTRUISANJE DIJAGRAMA ................................................................................ 28
3.2.1 jednaĉine stanja vlaţnog vazduha .......................................................................... 29
Osnovni parametri koji definišu stanje valaţnog vazduha i figurišu u Mollier'ovom dijagramu
su: ..................................................................................................................................................... 29
3.2.2 Apsolutna vlaţnost ................................................................................................. 29
3.2.3 Relativna vlaţnost .................................................................................................. 29
3.2.4 Entalpija: ................................................................................................................ 29
3.2.5 Poĉetni PODACI za konstruisanje dijagrama .......................................................... 30
3.3 RELACIJE ZA KONSTRUISANJE DIJAGRAMA STANJA ......................................... 30
3.3.1 Relacije i podaci za nezasićeno podruĉje vlaţnog vazduha .................................... 30
3.3.2 nezasićeno podruĉje vlaţnog vazduha ................................................................... 30
Izentalpe vlaţnog vazduha i=const ................................................................................................................ 30
Izoterme vlaţnog vazduha t=const ................................................................................................................. 31
Gustina vlaţnog vazduha ρ=const. Stalna ..................................................................................................... 31
Relativna vlaţnost φ=const. Stalna................................................................................................................ 31
3.3.3 zasićeno podruĉje vlaţnog vazduha u Mollier-Ovom dijagramu .............................. 31
Izoterme vlaţnog vazduha u zasićenom podruĉju t=const ............................................................................ 31
 Ugao pravca izoterme u zasićenom podruĉju ako je temperatura nula ........................ 32
 U zasićenom podruĉju ugao pravca izoterme jednak nuli ako je temperatura nula .... 32
3.4 DIJAGRAM STANJA VLAŢNOG VAZDUHA po MOLLIER ......................................... 32
3.5 KORIGOVANI DIJAGRAM STANJA VLAŢNOG VAZDUHA........................................ 33
3.6 ODREĐIVANJE RELATIVNE VLAŢNOSTI u Mollierovom Dijagramu PRIMENOM
SUVOG I VLAŢNOG TERMOMETRA .................................................................................................... 34

2
 Postupak je sledeći: .......................................................................................................................................... 34
Postupak odreĊivanja relativne vlaţnosti u dijagramu stanja vlaţnog vazduha ............................................. 35
4. ADIJABATSKO MEŠANJE VLAŢNOG VAZDUHA ........................................................... 36
4.1.1 UVOD..................................................................................................................... 36
4.2 FIZIĈKI MODEL ADIJABATSKOG MEŠANJA VLAŢNOG VAZDUHA ........................ 36
4.2.1 UVOD..................................................................................................................... 36
4.2.2 ZATVORENI PROCES ADIJABATSKOG MEŠANJA ............................................. 37
4.2.3 OTVORENI PROCES ADIJABATSKOG MEŠANJA ............................................... 37
4.3 STACIONARNI MATEMATIĈKI MODEL ADIJABATSKOG MEŠANJA VLAŢNOG
VAZDUHA 38
4.3.1 UVOD..................................................................................................................... 38
4.3.2 Bilansna jednaĉina za odrţavanje mase vlaţnog vazduha ..................................... 38
4.3.3 Bilansna jednaĉina za odrţavanje mase vodene pare u smeši vlaţnog vazduha .... 39
4.3.4 Apsolutna vlaţnost u smeši vlaţnog vazduha ......................................................... 39
Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u zatvorenom..................................................................................... 39
Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u otvorenom procesu ........................................................................ 39
4.3.5 Entalpija smeše vlaţnog vazduha ........................................................................... 40
Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u nezasićenom podruĉju u zatvorenom procesu ............................. 40
Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u nezasićenom podruĉju u otvorenom procesu ............................... 40
4.3.6 Temperatura smeše vlaţnog vazduha u nezasićenom podruĉju ............................. 41
4.3.7 ADIJABATSKO MEŠANJE VLAŢNOG VAZDUHA u MOLLIER-ovom DIJAGRAMU
STANJA u nezasićenom podruĉju ..................................................................................................... 42
5. ZAGREVANJE VLAŢNOG VAZDUHA .............................................................................. 43
5.1 UVOD......................................................................................................................... 43
5.2 ZATVORENI PROCES ZAGREVANJA VLAŢNOG VAZDUHA ................................... 44
5.2.1 UVOD..................................................................................................................... 44
5.2.2 FIZIĈKI MODEL ZATVORENOG PROCESA ......................................................... 44
5.2.3 MATEMATIĈKI MODEL ZATVORENOG PROCESA............................................. 44
Materijalni bilans ................................................................................................................................................ 44
Energetski bilans ............................................................................................................................................... 45
5.3 TEMPERATURA VLAŢNOG VAZDUHA NAKON ZAGREVANJA ............................... 45
5.3.1 Grafo-analitiĉko odreĊivanje temperature ............................................................... 45
5.3.2 Analitiĉko odreĊivanje temperature ......................................................................... 46
5.3.2.1 Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak zagrevanja ............................ 47
5.3.2.2 Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak zagrevanja ............................ 47
5.3.2.3 Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak i ............................................. 48
5.4 OTVORENI PROCES ZAGREVANJA VLAŢNOG VAZDUHA ..................................... 49
5.4.1 UVOD..................................................................................................................... 49
5.4.2 FIZIĈKI MODEL OTVORENOG PROCESA ........................................................... 49

3
 5.4.3 FIZIĈKI MODEL REGENERATIVNOG ZAGREVANJA .......................................... 50
5.4.4 REKUPERATIVNO ZAGREVANJE ........................................................................ 50
5.4.5 MATEMATIĈKI MODEL OTVORENOG PROCESA .............................................. 50
5.4.5.1 Materijalni bilans vlaţnog vazduha................................................................................................ 51
5.4.5.2 Energetski bilans vlaţnog vazduha ............................................................................................... 51
5.4.5.3 Energetski bilans tople vode za zagrejanje vlaţnog vazduha...................................................... 51
5.4.5.4 Temperatura vlaţnog vazduha nakon zagrevanja........................................................................ 51
5.5 PROCES ZAGREVANJA VLAŢNOG VAZDUHA U MOLLIER-ovom DIJAGRAMU
STANJA 53
6. POVRŠINSKI IZMENJIVAĈI TOPLOTE ............................................................................ 54
6.1.1 UVOD..................................................................................................................... 54
6.1.2 FIZIĈKI MODELI .................................................................................................... 54
6.1.2.1 Zmijasti cevni izmenjivaĉ sa orebrenjem....................................................................................... 54
6.1.3 STACIONARNI TERMIĈKI PRORAĈUN ................................................................ 55
Razmenjena koliĉina toplote u stacionarnom reţimu rada izmenjivaĉa ........................................................ 55
Predata koliĉina toplote sa strane vode ili pare ............................................................................................... 55
6.1.3.1 Primljena koliĉina toplote sa strane vlaţnog vazduha .................................................................. 55
6.1.3.2 Dijagrami promene temperature u funkciji površine za stacionarni reţim razmene toplote ....... 56
6.1.4 STACIONARNI HIDRAULIĈKI PRORAĈUN .......................................................... 57
6.1.4.1 Maseni protok vlaţnog vazduha ............................................................................................... 58
6.1.4.2 Maseni protok vode za grejanje ............................................................................................. 58
Maseni protok vode za grejanje odreĊuje se na osnovu kaloriĉne jednaĉine........................................ 58
6.1.5 SNAGA VENTILATORA ......................................................................................... 58
6.1.6 SNAGA CIRKULACIONE PUMPE .......................................................................... 58
7. HLAĐENJE I SUŠENJE VLAŢNOG VAZDUHA ............................................................... 59
7.1 UVOD ......................................................................................................................... 59
7.1.1.1 Naĉini izvoĊenja hlaĊenja vlaţnog vazduha ................................................................................. 59
7.1.1.2 Transport toplote sa vlaţnog vazduha pomoću ............................................................................ 59
7.2 ZATVORENI PROCES HLAĐENJA I SUŠENJA VLAŢNOG VAZDUHA ..................... 59
7.2.1 UVOD..................................................................................................................... 59
7.2.2 FIZIĈKI MODEL ZATVORENOG PROCESA HLAĐENJA I SUŠENJA ................... 60
7.2.3 MATEMATIĈKI MODEL ZATVORENOG PROCESA ............................................. 60
7.2.4 HLAĐENJE BEZ SUŠENJA ................................................................................... 60
7.2.4.1 Materijalni bilans bez sušenja ........................................................................................................ 61
7.2.4.2 Energetski bilans bez sušenja ....................................................................................................... 61
7.2.4.3 Temperatura vlaţnog vazduha nakon hlaĊenja bez sušenja ....................................................... 61
7.3 OTVORENI PROCES HLAĐENJA SA SUŠENJEM VLAŢNOG VAZDUHA ................ 62
7.3.1.1 Materijalni bilans hlaĊenja sa sušenjem....................................................................................... 62
7.3.1.2 Energetski bilans hlaĊenja sa sušenjem ...................................................................................... 62
7.3.1.3 Temperatura i apsolutna vlaţnost vlaţnog vazduha nakon ........................................................ 63

4
 hlaĊenja sa sušenjem u nezasićenom podruĉju ( pregrejane vodene pare ) ................................................. 63
7.4 FIZIĈKI MODELI za HLAĐENJE VLAŢNOG VAZDUHA ............................................. 64
7.4.1 HlaĊenje vlaţnog vazduha primenom površinskog izmenjivaĉa toplote sa hladnom
vodom 64
7.4.2 HlaĊenje vlaţnog vazduha primenom isparivaĉa rashladnog ureĊaja ..................... 64
7.5 PROCES HLAĐENJA I SUŠENJA VLAŢNOG VAZDUHA U DIJAGRAMU STANJA .. 65
7.5.1 hLAĐENJE VLAŢNOG VAZDUHA BEZ SUŠENJA PRIMENOM POVRŠINSKOG
IZMENJIVAĈA TOPLOTE ................................................................................................................. 65
7.5.2 hladjenje i sušenje vlaţnog vazduha u dijagramu stanja ......................................... 66
7.6 REALIZACIJA HLAĐENJA I SUŠENJA ...................................................................... 66
7.6.1 MATEMATICKI MODEL POVRŠINSKOG IZMENJIVAĈA TOPLOTE za HLAĐENJE
VLAŢNOG VAZDUHA ....................................................................................................................... 66
7.6.1.1 HlaĊenje vlaznog vazduha hladnom vodom ili isparivacem rashaldnog uredaja ........................ 66
8. VLAŢENJE VLAŢNOG VAZDUHA i OVLAŢIVAĈI ............................................................ 68
8.1 Uvod........................................................................................................................... 68
8.2 FIZIĈKI MODEL PROCESA VLAŢENJA .................................................................... 68
8.2.1 Fiziĉki modeli zatvorenog procesa adijabatskog vlaţenja ....................................... 68
8.2.2 Fiziĉki model otvorenog procesa adijabatskog vlaţenja .......................................... 69
8.3 MATEMATIĈKI MODEL PROCESA ADIJABATSKOG VLAŢENJA............................ 69
8.3.1 UOPŠTENO ........................................................................................................... 69
Pretpostavke za proces vlaţenja ...................................................................................................................... 69
8.3.2 MATERIJALNI BILANS VLAŢENJA ........................................................................ 70
8.3.3 ENERGETSKI BILANS PROCESA VLAŢENJA ...................................................... 71
8.3.3.1 Voda za vlaţenje............................................................................................................................. 71
8.3.4 ENERGETSKA JEDNAĈINA VLAŢENJA U KALORIĈNOJ FORMI ........................ 73
8.3.4.1 Specifiĉna entalpija vlaţnog vazduha u strukturalnoj formi. ......................................................... 73
8.3.4.2 Specifiĉna entalpija ubrizgane vode ili pare u kaloriĉnoj formi: .................................................... 74
8.4 Proces vlaţenja vazduha vodom u dijagramu stanja................................................... 75
8.5 REALIZACIJE SISTEMA VLAŢENJA ......................................................................... 76
8.5.1 VLAŢENJE VODOM ............................................................................................... 76
8.5.1.1 Vlaţenje prirodnim isparavanjem vode .......................................................................................... 76
8.5.1.2 Vlaţenje ubrizgavanjem vode ........................................................................................................ 76
8.5.1.3 Fotografije nekih izvedbi ovlaţivaĉa ............................................................................................. 77
8.6 VLAŢENJE VAZDUHA VODENOM PAROM .............................................................. 78
8.6.1 OTVORENI PROCES VLAŢENJA PAROM ............................................................ 78
8.6.1.1 Fiziĉki model ................................................................................................................................... 78
8.6.2 Materijalni bilans:.................................................................................................... 78
8.6.3 Energetski bilans: ................................................................................................... 79
8.6.4 Proces vlaţenja vazduha sa pregrejanom parom u Mollier-ovom dijagramu stanja. 79

5
 Sl. 7.8. Proces vlaţenja vazduha sa pregrejanom parom u Mollier-ovom dijagramu stanja79
9. PREĈIŠĆAVANJE VLAŢNOG VAZDUHA FILTRACIJA ................................................... 80
9.1 UVOD ......................................................................................................................... 80
9.2 FIZIĈKI MODEL SLOŢENOG FILTRA ........................................................................ 80
9.2.1 FUNKCIONISANJE ................................................................................................ 81
9.3 MATEMATIĈKI MODEL FILTRA ................................................................................ 81
9.3.1 Pad pritiska u strujećem vazduhu usled prisustva filtra ........................................... 81
9.3.2 Potrebna snaga ventilatora za savlaĊivanje strujnog otpora filtra ............................ 82
9.3.3 ODRŢAVANJE FILTERA ........................................................................................ 83
9.4 VRSTE FILTERA ........................................................................................................ 83
9.4.1 MEHANIĈKI - PASIVNI FILTERI ............................................................................ 83
9.4.2 ELEKTROSTATIĈKI FILTER.................................................................................. 85
9.4.3 AKTIVNI FILTRI ..................................................................................................... 86
10. RAZVODNI SISTEM klimatizacije..................................................................................... 87
10.1 UVOD ......................................................................................................................... 87
10.2 FIZIĈKI MODEL razvodnog-strujnog sistema Klimatizacije ......................................... 87
10.3 Matematiĉki model razvodnog sistema ....................................................................... 88
10.4 Radna taĉka razvoda sa ventilatorom ......................................................................... 89
10.5 IZBOR VENTILATORA .............................................................................................. 90
10.6 CEVI – KANALI .......................................................................................................... 90
10.6.1 POPREĈNI PRESEK CEVI - KANALA ................................................................. 90
Popreĉni presek cevi ili kanala moţe da bude .................................................................... 90
10.6.2 MATERIJAL CEVI – KANALA............................................................................... 90
10.7 ISTICANJE VAZDUHA ............................................................................................... 92
10.7.1 Horizontalno isticanje ........................................................................................... 92
Domet vazduha pri horizontalnom strujanju .................................................................................................... 93
Domet ( l ) vazduha pri horizontalnom strujanju u zavisnosti od geometrije površine isticanja .................... 93
10.7.2 Plafonsko isticanje vazduha.................................................................................. 94
10.8 MASKE za ULAZ ili IZLAZ IZ CEVOVODA ................................................................. 95
10.8.1 Rešetke ................................................................................................................ 95
Vrste rešetki ...................................................................................................................................................... 95
Neke fotografije rešetki ..................................................................................................................................... 95
10.8.2 Difuzori ................................................................................................................. 96
10.8.3 Pozicija difuzora ili rešetki u prostoriji ................................................................... 96
11. VENTILATORI ................................................................................................................... 97
11.1 UVOD ......................................................................................................................... 97
11.2 FIZIĈKI MODEL STRUJNOG TRAKTA KLIMA-VENTILACIONOG SISTEMA ............ 97
11.2.1 Definicija pritiska u fluidima................................................................................... 98

6
 11.3 MATEMATIĈKI MODEL VENTILATORA .................................................................... 99
11.3.1 LOKACIJA I ORIJENTACIJA VENTILATOR ....................................................... 102
11.4 NAĈINI POVEZIVANJA VENTILATORA .................................................................. 102
11.4.1 PARALELNA VEZA ............................................................................................ 103
11.4.1.1 Primena paralelne veze ................................................................................................................ 103
11.4.2 Paralelno vezani ventilatori razliĉite veliĉine ....................................................... 104
11.4.3 SERIJSKA VEZA................................................................................................ 105
11.4.3.1 Primena serijske veze................................................................................................................... 105
11.4.4 Serijsko vezani ventilatori razliĉite veliĉine.......................................................... 106
11.5 RELACIJE SRAZMERNOSTI VENTILATORA .......................................................... 107
11.6 RADIJALNI VENTILATORI ...................................................................................... 108
11.6.1 Uvod................................................................................................................... 108
11.6.2 Princip rada ........................................................................................................ 108
11.6.3 Matematiĉko tumaĉenje principa rada ................................................................ 108
11.6.4 Geometrija lopatica............................................................................................. 109
11.6.5 Konstukcije radijalnih ventilatora ......................................................................... 110
11.7 AKSIJALNI VENTILATORI ....................................................................................... 111
11.7.1 Uvod................................................................................................................... 111
11.7.2 Princip rada ........................................................................................................ 111
11.7.3 Konstukcije aksijalnih ventilatora ........................................................................ 111
11.7.4 Fiziĉki model aksijalnog ventilatora sa kućištem ................................................. 112
11.7.5 Grafiĉka karakteristika aksijalnog ventilatora ...................................................... 112
12. KOMORE ZA VENTILACIJU I KLIMATIZACIJU ............................................................. 113
12.1 UVOD....................................................................................................................... 113
12.2 FIZIĈKI MODELI ...................................................................................................... 114
12.2.1 KOMORE ZA KLIMATIZACIJU ........................................................................... 114
12.2.2 FIZIĈKI MODEL KOMORE ZA VENTILACIJU .................................................... 114
12.3 FUNKCIONISANJE KLIMA SISTEMA ...................................................................... 115
12.3.1 LETNJI PERIOD ................................................................................................. 115
12.3.2 ZIMSKI PERIOD ................................................................................................. 115
12.4 PREORIENTISANJE KLIMA UREĐAJA sa HLAĐENJA na GREJANJE .................. 116
12.5 OSNOVNI PRORAĈUN ZA IZBOR KOMPONENATA KLIMA KOMORE .................. 116
12.5.1 ZAPREMINSKI ILI MASENI PROTOK VAZDUHA .............................................. 117
12.5.1.1 Zapreminski ili maseni protok sveţeg vazduha ........................................................................... 117
12.5.1.2 Zapreminski ili maseni protok recirkulisanog vazduha................................................................ 117
12.5.1.3 Koliĉina recirkulisanog vazduha po filtraciji ................................................................................. 117
12.5.1.4 Koliĉina recirkulisanog vazduha po transportu toplote................................................................ 118
12.5.1.5 Ukupan maseni protok vlaţnog vazduha ..................................................................................... 118

7
 12.5.2 DOVEDENA ILI ODVEDENA MASA VODENE PARE ........................................ 118
12.5.2.1 Izvori vodene pare ........................................................................................................................ 118
12.5.3 DOVEDENA ILI ODVEDENA KOLIĈINA TOPLOTE ........................................... 119
12.5.3.1 Toplotni gubici ili dobici objekta ................................................................................................... 119
13. UPRAVLJANJE KLIMA SISTEMOM ............................................................................... 121
13.1 UVOD ....................................................................................................................... 121
13.2 STRUKTURA UPRAVLJAĈKOG SISTEMA.............................................................. 121
13.3 Upravljaĉ za klima sistem ......................................................................................... 122
13.3.1 Sistem senzora ................................................................................................... 123
13.3.2 Sistem aktuatora................................................................................................. 123
13.4 FUNKCIONISANJE SISTEMA UPRAVLJANJA za KLIMA SISTEM .......................... 123
14. VENTILACIJA .................................................................................................................. 125
14.1 UVOD (VRSTE VENTILACIJE) ................................................................................ 125
14.2 ZADATAK VENTILACIJE ......................................................................................... 125
14.3 FIZIĈKI MODEL KOMORE ZA VENTILACIJU .......................................................... 125
14.4 KOMPONENTE SISTEMA ZA VEŠTAĈKU VENTILACIJU ....................................... 126
14.4.1 SISTEM BEZ PRIPREME SVEŢEG VAZDUHA .................................................. 126
14.4.1.1 Ventilator ....................................................................................................................................... 126
14.4.2 . SISTEM SA PRIPREMOM SVEŢEG VAZDUHA............................................... 126
14.4.3 . REKUPERATOR TOPLOTE ............................................................................. 127
14.4.4 GREJAĈ............................................................................................................. 127
14.4.5 FILTER ............................................................................................................... 129
14.5 SISTEM VENTILACIJE - VEŠTAĈKO PROVETRAVANJE ...................................... 129
14.5.1 MAŠINSKA INSTALACIJA BEZ PRIPREME SVEŢEG VAZDUHA ..................... 129
14.5.2 OSNOVNA PRAVILA U VEZI SMERA STRUJANJA VAZDUHA ......................... 129
14.5.3 MAŠINSKA INSTALACIJA ZA PRIPREMU SVEŢEG VAZDUHA ....................... 130

8
1. UOPŠTENO

U poĉetku valja definisati pojmovno šta je ventilacija i klimatizacija.

Klimatizacija je potpun, celovit postupak za obradu vazduha u zatvorenim prostorijama.

U klimatizaciji u toku procesa obrade vazduha sa vazduhom se obavljaju sledeće operacije :
 Zamena vazduha
 Filtracija
 Zagrevanje
 HlaĊenje
 Sušenje
 Ovlaţivanje

U ventilaciji se obavlja samo deo operacija u odnosu na klimatizaciju.

Ventilacija ponekad obavlja samo osnovnu funkciju, razmenu vazduha.
Kvalitetnija ventilacija pored izmene još i filtra vazduh
Još kvalitetnija ventilacija pored izmene i filtracije još greje i hladi vazduh.

Nekada se pod pojmom ventilacija podrazumevala uglavnom razmena vazduha prirodnim putem.
Otvaranje prozora, vrata, ili specijalnih otvora. Za energetski izvor je sluţila gravitacija zemlje ili
strujna energija vetra.
U manjim objektima još i danas je ostala prirodna ventilacija a u većim objektima ventilacija se
odvija veštaĉkim putem, primenom ventilatora.
Sa razvojem tehniĉkih mogućnosti i zahtevi su porasli u pogledu komfornosti u zatvorenim
prostorijama i ventilacija se proširila i dobila potpunu formu u klimatizaciji.

1.1 KOMFORNOST
1.1.1 FIZIĈKI OPIS KOMFORNOSTI

Komfornost, u prevodu ugodnost, znaĉi merilo prijatnog, ugodnog osećaja ĉoveka u nekoj
prostoriji. Kriterijumi komfornosti su mnogobrojni. Koliko se ĉovek ugodno oseća u nekoj prostoriji zavisi od
puno faktora, parametara.
U tom pogledu faktor subjektivnosti ĉoveka je na prvom mestu a pored toga i faktori objektivnih
okolnosti su veoma bitni.

9
 Subjektivni faktori, parametri komfornosti su:
 Fiziĉka aktivnost ĉoveka
 Psihiĉka aktivnost ĉoveka

Objektivni faktori, parametri komfornosti su:

 Temperatura vazduha u prostoriji
 Temperatura pregradnih površina prostorije. Pod, plafon, zidovi.
 Brzina strujanja vazduha.
 Relativna vlaţnost vazduha
 Procenat kiseonika u vazduhu prostorije

Svi gore navedeni faktori, parametri su povezani sa energetskim bilansom ĉoveka. Ĉovek u toku
ţivotnih funkcija koristi kiseonik za sagorevanje hrane u organizmu i u ovom procesu razvija se toplota.
Toplota je potrebna za odrţavanje temperature tela. Da bi temperatura ĉovekovog tela bila stalna,
kompletnu razvijenu toplotu treba da preda okruţenju. To znaĉi da ĉovek njegovo telo stalno hladi u
manjoj ili u većoj meri.
U sluĉaju neadekvatnog hlaĊenja tela temperatura raste ili opada, u ekstremnom sluĉaju moţe da
doĊe do pothlaĊivanja ili do pregravanja i na kraju u oba sluĉaja do smrti.
U kakvoj meri treba telo da se hladi zavisi od fiziĉke i psihiĉke aktivnosti ĉoveka. Ako smo fiziĉki i
psihiĉki aktivni razvija se veća koliĉina toplote. Potrebno je intenzivnije hlaĊenje.
HlaĊenje ĉovekovog tela, tj. oslobaĊanje od razvijene toplote se odvija na tri poznata naĉina.
Kondukcijom-provoĊenjem, konvekcijom-strujanjem, radijacijom-zraĉenjem.
ProvoĊenjem se odvodi toplota ako sedimo ili drţimo hladniji predmet.
Strujanjem se odvodi toplota ĉesticama strujećeg vazduha.
Zraĉenjem se odvodi toplota prema okolnim hladnijim predmetima. Ako su u okolni predmeti
topliji od našeg tela onda primimo toplotu.

Povezivati sve pomenute faktore, parametre moţemo uĉiniti preko sledećeg primera.

Primer.
Polazimo od toga da se osećaj komfornosti-ugodnosti ĉoveka zavisi od energetskog bilansa
ĉovekovog tela.
Razvijenu toplotu ĉovekovo telo treba da preda okruţenju na navedena tri naĉina.
Okruţenje ĉovekovog tela u zatvorenoj prostoriji ĉini površina zidova, plafona, poda zatim
predmeti i vazduh u prostoriji.
U principu, svejedno na koji od navedena tri naĉina se preda tj. odvodi toplota.
U praksi, razmena toplote zraĉenjem i strujanjem je merodavna, a provoĊenje je obiĉno manje
znaĉajno. Npr. U analizi provoĊenje zbog minimalne vrednost obiĉno zanemarimo. Naše telo nije u
kontaktu sa hladnim predmetima, sedimo na termoizolaciji itd.
Dakle, u osećaju komfornosti odluĉujući je odnos izmeĊu predate toplote zraĉenjem i strujanjem.
Npr. ako je temperatura pregradnih površina viša temperatura sobnog vazduha moţe da bude
manja pri istom osećaju komfornosti. Naime ako se manja koliĉina toplote preda zraĉenjem veća koliĉina
se moţe predati konvekcijom. Zbir je konstantan.

10
1.1.2 OPTIMALNE VREDNOSTI OSNOVNIH PARAMETRA STANJA VAZDUHA U
KLIMATIZACIJI I VENTILACIJI

Optimalna vrednost temperature sobnog vazduha se kreće u granicama C.

Postiţe se grejanjem ili hlaĊenjem vazduha
Optimalna vrednost kiseonik u sobnom vazduhu je masenog procenta.
Postiţe se izmenom vazduha, ubacivanjem sveţeg..
Optimalna vrednost relativne vlaţnost vazduha se kreće u granicama . Postiţe
se sušenjem ili vlaţenjem.
Optimalna vrednost nepoţeljnih ĉestica u vazduhu treba da teţi nuli.
Postiţe se filtracijom (odstranjivanje mehaniĉkih neĉistoća)

1.1.3 MATEMATIĈKI OPIS KOMFORNOSTI

Toplotno-energetski bilans ĉovekovog tela matematiĉki moţemo napisati sledećom jednaĉinom.

̇ [ ]
Kao što smo videli razvijena toplota u ĉovekovom telu (q) se predaje okruţenju.
U stacionarnom reţimu prenosa toplote koliĉine prenete toplote sa ĉovekovog tela na okruţenje
moţemo izraĉunati po vrstama prema sledećoj uprošćenoj formuli.

 Prenos toplote kondukcijom [ ]

 Prenos toplote konvekcijom [ ]
 Prenos toplote radijacijom [ ]
 Prenos toplote isparavanjem vode sa površine ljudskog tela (znoj)
[ J/kg ] ̇ [ kg/s ]

Gde je:
 [ ] temperatura okolnog vazduha (18 – 24 ),
 [ ] temperatura okolnih predmeta (10 – 20 ). Nameštaj, zidovi.
 [ ] – temperatura ĉovekovog tela (36,6 ),
 [ ] površina ĉovekovog tela.
 [ ] – debljina termoizolacionog sloja. Debljina odela.
 [ ⁄ ] prenos toplote provoĊenjem sa ĉovekovog tela na predmet sa kojim smo u
dodiru
 * ⁄ + prenos toplote strujanjem sa ĉovekovog tela na okolni vazduh

 * ⁄ + prenos toplote zraĉenjem sa ĉovekovog tela na okolne predmete.

Nameštaj, zidovi, prozori....
 ̇ [ kg/s ] - koliĉina znoja
 [ J/kg ] - latentna toplota isparavanje vode

11
1.1.4 ANALIZA OSEĆAJA KOMFORNOSTI

Zimski period

Ako je ĉovek adekvatno obuĉen prenos toplote kondukcijom-provoĊenjem je mala vrednost i

moţemo je zanemariti.

U tom sluĉaju prenos toplote se svede na konvekciju i radiaciju.

Osećaj komfornosti raste ako prenos toplote konvekcijom ili radijacijom opada.
Prenos toplote konvekcijom se smanjuje pri istoj obuĉenosti ĉoveka, ako srednja brzina
strujanja sobnog vazduha opada ili ako temperatura sobnog-okolnog vazduha raste

( )

Gornju konstataciju moţemo potvrditi analizom jednaĉine za prenos toplote konvekcijom. Prenos
toplote konvekcijom opada ako opada koeficijent prenosa toplote konvekcijom .

Prenos toplote radiacijom se smanjuje pri istoj obuĉenosti ĉoveka ako je temperatura
pregradnih površina veća . To se postiţe dobrom termoizolacijom spoljašnjih zidova.

ako ( zbog primene termo izolacije )

Dokaz sledi iz jednaĉine za prenos toplote radiacijom. Stefan-Bolzmannov zakon. Temperatura

tela ima ogroman uticaj na prenos toplote radijacijom. Ĉovekovo telo zraĉi toplotu na okolne predmete sa
ĉetvrtim stepenom temperature površine tela . Istovremeno telo prima toplotu od okolnih predmeta koje
zraĉe toplotu na ĉovekovo telo, samo sa niţe temperature . Razlika je razmenjena toplota radijacijom
izmeĊu ĉoveka i okolnih predmeta . Ĉovekovo telo se hladi sa razlikom razmenjene koliĉine toplote.

Razmenjena koliĉina toplote radijacijom izmeĊu ĉoveka i okolnih predmeta

------------------------------

U tehniĉkim proraĉunima razmenjena koliĉina toplote se raĉuna primenom uprošćene formule

koja je izvedena iz gornje bilansne jednaĉine i ima oblik kao što je već gore navedeno

Transformacija je uraĊena zbog praktiĉnih razloga. Izvedena formula je jednostavna, linerna i ima
isti oblik kao Newton-ova formula za prenos toplote strujanjem.

12
1.1.5 MINIMIZACIJA TOPLOTE PRI ISTOM OSEĆAJU KOMFORNOSTI

Sa praktiĉnog aspekta je veoma bitno znati kako se moţe odrţati osećaj komfornosti istim, a da
se smanjuje potrošenja toplote za grejanje ili hlaĊenje.
Znamo da osećaj komfornosti zavisi od toplotnog energetskog bilansa ĉovekovog tela.
Osećaj komfornosti ostaje isti ako je toplotni energetski bilans neporemećen tj razmenjena
koliĉina toplote ĉovekovog tela sa okruţenjem je stalna.
Razmenjena koliĉina toplote je i onda stalna ako raste razmenjena koliĉina toplote konvekcijom
a istovremeno srazmerno opada radijacijom ili obrnuto.

=const
--------------------------------------------------

Konstatacije:
1. HlaĊenje ĉovekovog tela radiacijom se smanjuje povećanjem temperature spoljašnjih
zidova . Postiţemo primenom termoizolacije spoljašnjih. zidova.
ako

2. HlaĊenja ĉovekovog tela konvekcijom moţe da se povećava do te koliĉine da zbir

konvekcije i radijacije bude nepromenjen. Osećaj komfornosti ostaje isti.

Povećanje konvekcije postiţe se smanjenjem temperature ili povećanjem srednje strujne

brzine sobnog vazduha.
ako

Sa aspekta uštede toplote za zimski period povoljno rešenje je smanjenje temperature vazduha
a pri tome je poţeljno da brzina strujanja vazduha teţi nuli .
Zimi, ako vetar ne duva, pri istoj temperaturi vazduha puno se prijatnije osećamo.
Leti baš obrnuto, prija kad vetar duva.

Zimski period

Zakljuĉak:
koliĉinu potrošene toplotne energije za grejanje pri istom osećaju komfornosti moţemo smanjiti
ako je :

1. Povećamo temperaturu spoljašnih zidova. Korišćenjem termoizolacije.

2. Smanjujemo brzinu strujanja vazduha u grejanoj prostoriji. Ne konvektivni grejni sistem
3. Smanjujemo temperaturu vazduha u grejanoj prostoriji. Manje grejemo.

Letnji period

Zakljuĉak:
koliĉinu potrošene energije za hlaĊenje pri istom osećaju komfornosti moţemo smanjiti ako je :

1. Smanjimo temperaturu spoljašnih zidova. Korišćenjem termoizolacije.

2. Povećamo brzinu strujanja vazduha u prostoriji do izvesnog nivoa. Primena ventilatora
3. Povećamo temperaturu vazduha u prostoriji. Manje hladimo.

13
1.1.6 STRUKTURA VENTILACIONOG-KLIMATIZACIONOG SISTEMA

Na priloţenom blok dijagramu se vidi struktura klima sistema. Iznad energetskog dela klima
sistema nalazi se upravljaĉki sistem. U blokovima su upisane karakteristiĉni parametri stanja i operacije
koje su primenjene na vlaţanom vazduhu. Ucrtan i tok sveţeg i recirkulisanog vlaţnog vazduha. Vlaţan
vazduh je ovom sluĉaju radna materija.

UPRAVLJAĈ
KLIMA SISTEMA

Sl.1.01. Blok dijagram funkcionalne šeme klima sistema

14
1.1.7 FUNKCIONISANJE SISTEMA ZA KLIMATIZACIJU

U procesu klimatizacije radna materija je vlaţan vazduh. Za postizanje predviĊenih operacija sa

vlaţnim vazduhom potrebno je da vazduh struji.
Energiju za strujanje vazduha obezbedjuje ventilator.
U procesu klimatizacije predviĊene operacije sa vlaţnim vazduhom su predviĊen u cilju
postizanja optimalnih parametera stanja što daje najbolji osećaj ugodnosti pri minimalnoj energetskoj
potrošnji. Temperatura unutrašnjeg vazduha 18-24 C. Relativna valţnost 40-60 %. Kiseonik O2 23%

1. Prva operacija je razmena toplote u površinskom izmenjivaĉu toplote tzv. rekuperatoru.

Rekuperator je sve više u primeni jer je u njemu velika koliĉina toplote, koja se vraća na ulazeći
sveţ vazduh sa korišćenog odlazećeg.
2. Druga operacija je mešanje sveţeg sa recirkulisanim vazduhom. Radi energetske uštede
odreĊeni procenat korišćenog vaduha se vraća nazad u prostor posle obrade.
3. Treća operacija je filtracija tj ostranjivanje mehaniĉkih neĉistoća iz vazduha.
4. Ĉetvrta operacija je grejanje ulazećeg sveţeg vazduha ili vazduha u prostoriji.
5. Peta operacija je hlaĊenje ulazećeg sveţeg vazduha ili vazduha u prostoriji.
6. Šesta operacija je sušenje ulazećeg sveţeg vazduha ili vazduha u prostoriji.
7. Sedma operacija je vlaţenje ulazećeg sveţeg vazduha ili vazduha u prostoriji.
8. Recirkulacija izvesne koliĉine korišćenog vazduha iz prostorije radi mešanja sa sveţim.

1.1.8 UPRAVLJAĈKI SISTEM KLIMA POSTROJENJA

Iznad svakog fiziĉkog sistema je postavljen upravljaĉki sistem.

Upravljaĉki sistem primenom senzora prati parametre stanja fiziĉkog sistema i obiĉno preko
elektromotora reguliše koliĉinu ulazeće energije. Elektromotori su rotacioni ili linijski.
U klimatizacionom sistemu primenom odgovaraljućeg senzora svaka promena karakteristiĉnog
parametara stanja je praćena u toku vremena.

Senzor za praćenje promene parametara vazduha u toku rada klima sistema su:
 Senzor za praćenje temperature vazduha u prostoriji
 Senzor za praćenje temperature spoljašnjeg vazduha.
 Senzor za praćenje relativne vlaţnosti vazduha u prostoriji
 Senzor za praćenje relativne vlaţnosti ulazećeg sveţeg vazduha
 Eventualno senzor za praćenje koncentracije kiseonika u vazduhu u prostoriji.

Merene veliĉine za temperaturu, relativnu vlaţnost, koncentraciju kiseonika preko povratne

sprege ulaze u upravljaĉ. Upravljaĉ merene veliĉine uporeĊuje sa zadatim vrednostima koje smo mi
odredili. Npr. temperatura unutrašnjeg vazduha 20 C, relativna vlaţnost 50%, koncentracija kiseonika 23
%.
Ako postoji odstupanje merene i zadate vrednosti onda upravljaĉ kreira nareĊenje za aktuator i
ukljuĉi ili iskljuĉi elektromotor ili smanjuje ili povećava njegov broj obrtaja.
Preko elektromotora se reguliše koliĉina ulazeće energije.
Npr. linijski elektromotor podešava propustljivost prigušnih ventila sa time reguliše protok tople
vode ili vodene pare za grejenje ili vlaţenje vazduha.
Tehniĉka realizacija današnjih upravljaĉa je bazirana na poluprovodnim elementima tj. na
mikroprocesoru.

15
2. RADNA SREDINA – VLAŢAN VAZDUH

2.1.1 UVOD

Radna materija u ventilaciji i klimatizaciji je atmosferski vazduh. Prostorije gde ljudi borave su
ispunjene sa vlaţnim vazduhom. Vazduh je jedan od osnovnih elemenata za ţivot na zemaljskoj kugli.
Skoro svako ţivo biće za ţivotne funkcije koristi kiseonik-O2. Kisenik uzima iz atmosferskog vazduha zato
je veoma bitno da vazduh u zatvorenim prostorijama bude uvek optimalnog sastava i parametara stanja.

Optimalni parametri stanja sobnog vazduha pri maksimalnom osećaju ugodnosti se kreću
u sledećim granicama:
 Temperatura C.
 Kiseonik 23% maseni procenat.
 Relativna vlaţnost .
 Broj nepoţeljnih ĉestice vazduha da teţe nuli. Vazduh da bude ĉist.

Sastav atmosferskog vazduha:

 Teţinski udeo pregrejanih gasova u vazduhu
o -azot 76 ;
o -kiseonik 23 ;
o -argon 0.8 ;
o - 0,2 ;
o - 0,2
o ako je x=1,2,3...

 Voda u tri agregatna stanja u vazduhu:

o vodena para ( zasićena, pregrejana )
o teĉna voda ( kiša, magla)
o ĉvrsta voda ( led, inje, grad )

 Ĉestice neĉistoća u vazduhu

o Mehaniĉke ( prašina, grane, listovi, tekstili... )
o Gasovite ( aromatiĉni molekuli, CO, CO2 ...)
o Bioloske prirode (mikroorganizmi: bakterije, virusi, spore....polen)

16
2.2 MATEMATIĈKI OPIS VLAŢNOG VAZDUHA

2.2.1 VELIĈINE STANJA VLAŢNOG VAZDUHA

Apsolutna vlaţnost vazduha

Apsolutna vlaţnost je odnos koji pokazuje ukupnu koliĉinu vodene pare u odnosu na suvi deo
vlaţnog vazduha. Kilograma ili gram vodene pare podeljeno sa kilogramom suvog vazduha.
[ ] [ ]
Gde je:
masa vodene pare u vlaţnom vazduhu
masa suvog vazduha u vlaţnom vazduhu

Molarna apsolutna vlaţnost vazduha

Preko odnosa mase vodene pare i suvog vazduha ( po definiciji )

* + [ ]

[ ]

Preko odnosa parcijalnih pritisaka vodene pare i suvog vazduha ( bez dokaza)

Gde je:
[bar ] -parcijalni pritisak suvog vazduha u vlaţnom vazduhu.
[bar ] -parcijalni pritisak vodene pare u vlaţnom vazduhu,

Tumaĉenje:
1. Parcijalni pritisak je deo ukupnog pritiska što daje posmatrani gas u ukupnoj zapremini ili
parcijalni pritisak je pritisak koji vlada u gasu ako je sam u posmartanoj zapremini bez druge komponenete.
2. Parcijana zapremina je deo ukupne zapremine što zauzima samo posmatrani gas na
ukupnom pritisku.Ili zapremina koju zauzima posmatrani gas samostalno na ukupnom pritisku.

Apsolutna vlaţnost vazduha preko apsolutnog i parcijalnog pritiska

Apsolutni pritisak je zbir parcijalnih pritisaka suvog vazduha i vodene pare.

Parcijalni pritisak suvog vazduha i parcijalni pritisak vodene pare

17
 Zamenom parcijalnog pritiska vodene pare i parcijalnog pritiska suvog vazduha u jednaĉinu za
molarnu apsolutnu vlaţnost dobijamo:

Veza izmeĊu molarne i apsolutne vlaţnosti

Izjednaĉujemo dva gornja izraza za molarnu vlaţnosti dobićemo sledeće veze

[ ]

[ ]
------------------------------------------------------------------------------------------------
Smena:
-----------------------------------------------------------------------------------------------

Nakon sreĊivanja

Stepen suvoće vlaţnog vazduha:

Stepen suvoće vlaţnog vazduha je odnos izmeĊu trenutaĉne apsolutne vlaţnosti i moguće
maksimalne apsolutne vlaţnosti. Zavisi od temperature i apsolutnog pritiska vlaţnog vazduha.

Relativna vlaţnost vlaţnog vazduha:

Relativna vlaţnost vlaţnog vazduha je odnos izmeĊu trenutaĉnog parcijalnog pritiska vodene
pare i mogućeg maksimalnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlaţnom vazduhu. Zavisi od temperature i
apsolutnog pritiska vlaţnog vazduha. Pokazuje zasićenost vlaţnog vazduha sa vodenom parom.
pri x=const.
Vrednost relativne vlaţnosti se kreće u granicama

Ako je vrednost relativne vlaţnosti jednaka nuli vazduh je potpuno suv. Ako je vrednost relativne
vlaţnosti jednaka jedinici ili u procentima sto posto, vazduh je popuno zasićen sa vodenom parom. Znaĉi,
vazduh ne moţe više od maksimalne koliĉine vodene pare da drţi u sebi i višak se kondenzuje i izdvaja u
obliku kapljica, stvara se magla.
Relativna vlaţnost je veoma bitan parametar stanja vlaţnog vazduha i u velikoj meri zavisi od
temperature, a u manjoj meri od apsolutnog pritiska vlaţnog vazduha.
Sa rastom temperature relativna vlaţnost opada. Upojna moć vazduha se povećava sa rastom
temperature tj.veću koliĉinu vodene pare moţe da apsorbuje-upija. I obrunuto vaţi.

18
 Uticaj pritiska na relativnu vlaţnost je mnogo blaţi. Obrnuto od temperature, ako pritisak raste
raste i relativna vlaţnost, upojna moć vazduha opada. Manju koliĉinu vodene pare moţe da drţi u sebi.
Primenom simbola tendenciju promene relativne vlaţnosti u zavisnosti od temperature i pritiska
moţemo prikazati na sledeći naĉin:
Ako je apsolutna vlaţnost i apsolutni pritisak vazduha stalna vrednost, x = const. i p = const. a
temp. raste T onda relativna vlaţnost opada ( ).
Ako je apsolutna vlaţnost i temperatura vazduha stalna vrednost, x = const. i T = const. a
pritisak raste ( p )onda relativna vlaţnost raste ( ).

Gustina vlaţnog vazduha preko parcijalnih gustina

Za odreĊivanje gustine vlaţnog vazduha polazimo od masenog bilansa. Masa vlaţnog vazduha
(m) jednaka je zbiru mase suvog vazduha ( ) i mase vodene pare ( ) u vlaţnom vazduhu. Maseni
bilans podelimo sa zapreminom vlaţnog vazduha (V)

* +
Gde je:
[ ] zapremina vlaţnog vazduha
[ ] ţ

[ ]

Gustina vlaţnog vazduha preko parcijalne gustine suvog vazduha i

apsolutne vlaţnosti
Polazimo od masenog bilansa. Masu vodene pare izrazimo preko apsolutne vlaţnosti x i
zamenimo u bilansnu jednaĉinu

-------------------------------------

-------------------------------------

* +

Gustina vlaţnog vazduha preko parcijalne gustine vodene pare i apsolutne

vlaţnosti

-------------------------------------

19
 --------------------------------------------------------

( )⁄

( )

( ) * +

Gustina vlaţnog vazduha preko parcijalnih pritisaka i relativne vlaţnosti

ili

---------------------------------------------------------
( ) * +

____________________________________

____________________________________

( ) * +

Konstatacije:
Za potpuno definisanje termiĉkog stanja vlaţnog vazduha potrebno je poznavati ĉetri parametra
stanja.
f ( p, t, x ili ) = 0
Lako merljive veliĉine stanja su pritisak, temperatura i relativna vlaţnost.
Gustinu moţemo izraĉunati koristeći jednaĉinu stanja za vlaţan vazuh ili ma koju gore izvedenu
jednaĉinu..

Gustinu vlaţnog vazduha moţemo odrediti preko

 zbira parcijalih gustina suvog vazduha i vodene pare

 gustine suvog vazduha i apsolutne vlaţnosti
 gustine vodene pare i apsolutne vlaţnosti
 gustine suvog vazduha, apsolutnog pritiska i parcijalog pritiska vodene pare
 gustine suvog vazduha, apsolutnog pritiska, maksimalnog parcijalog pritiska vodene pare
pomnoţen sa relativnom vlaţnošću
 i još na više naĉina npr.:
o korišćenjem jednaĉine stanja za vlaţan vazduh ili
o Molierov diagram stanja
20
2.3 JEDNAĈINA STANJA

2.3.1 KLAPEJRON-OVA JEDNAĈINA STANJA ZA IDEALNE I PULUIDEALNE GASOVE

Uvod

Klapejronova jednaĉina stanja vaţi za idealne gasove ali u sluĉaju niskog pritiska i visoke
temperture jednaĉina je primenljiva i za poluidealne gasove kao i za nisko pregrejane pare.
Poluidealni gasovi su visoko pregrejane pare na niskom pritisku. Suva gasna smeša u vlaţnom
vazduhu ima takve parametre.
Vlaţne i nisko pregrejane pare moţemo takoĊe smatrati poluidealnim ako je pritisak u njima
veoma nizak. Vodena para u vlaţnom vazduhu je takva.
Kao što smo videli atmosferski vazduh je smeša suvog vazduha i vodne pare.
Apsolutni pritisak u vlaţnom vazduhu je nizak, svega 1 bar, a temperatura je visoko iznad taĉke
kljuĉanja smeše gasova ( - 180 C, na 1 baru ).
Deo atmosferskog vazduha je suva gasna smeša, ponaša se kao poluidealni gas i primenljiva je
Klapejronova jednaĉina stanja.

[ ]
----------------------------------------------------------
[ ]
--------------------------------------------------------
[ ]

Gde je:
 p = pv + pl [bar ] apsolutni pritisak u vlaţnom vazduhu.
 Apsolutni pritisak je zbir parcijalnih pritisaka suvog vazduha i vodene pare
 V [m3 ] geometrijski prostor vlaţnog vazduha
 m[kg ] masa vlaţnog vazduh
 v [m3/kg ] Specifiĉna zapremina vlaţnog vazduha
 R[J/kg K ] gasna konstanta vlaţnog vazduha
 T [K ] apsolutna temperatura vlaţnog vazduh

Univerzalna gasna konstanta

Univerzalna gasna konstanta pokazuje energetski sadrţaj svih gasova po koliĉini mereno u
kilomol-u i po stepenu Kelvin-a

[ ]

21
 Specifiĉna gasna konstanta

Specifiĉna gasna konstanta za posmatrani gas pokazuje energetski sadrţaj po koliĉini mereno u
kilogram-ima i po stepenu Kelvin-a.
Moţemo je odrediti primenom univerzalne gasna konstante i relativne molekulske mase za
posmatrani gas.

Gde je:
 Relativna molekulska masa za posmatrani gas * +
 Univerzalna gasna konstanta * +

Specifiĉna gasna konstanta za suvi vazduh

Specifiĉna gasna konstanta za suvi vazduh pokazuje energetski sadrţaj suvog vazduha po
koliĉini mereno u kilogramima i po stepenu Kelvin-a.
Moţemo je odrediti primenom univerzalne gasna konstante i relativne molekulske mase za suvi
vazduh.
Univerzalna gasna konstanta * +
Relativna molekulska masa za suvi vazduh * +

* +

[ ]

[ ]

Specifiĉna gasna konstanta za vodenu paru

Specifiĉna gasna konstanta za vodenu paru pokazuje energetski sadrţaj vodene pare po koliĉini
mereno u kilogram-ima i po stepenu Kelvin-a.
Moţemo je odrediti primenom univerzalne gasna konstante i relativne molekulske mase za
vodenu paru.
Univerzalna gasna konstanta * +
Relativna molekulska masa za vodenu paru * +

* +

[ ]

[ ]

22
2.4 JEDNAĈINA STANJA SUVOG VAZDUHA

Klapejronova jednaĉina stanja sa malom greškom je primenljiva za suvi vazduh, jer kao što je već
bilo navedeno apsolutni pritisak vlaţnog vazduha je oko atmosferskog tj. oko 1 bar. A temperatura je
visoko iznad temperature kljuĉanja ( - 180 ) u intervalu .
Jednaĉina stanja moţe biti izraţena u dva oblika:
preko parcijane zapremine

preko parcijalnog pritiska

2.4.1 JEDNAĈINA STANJA VODENE PARE U VLAŢNOM VAZDUHU

Klapejronova jednaĉina stanja sa malom greškom je primenljiva i za vodenu paru u vlaţnom

vazduhu, jer je parcijalni pritisak vodene pare vlaţnog vazduha veoma nizak kreće se ispod max. 0.05 bar
iako temperatura je samo malo iznad temperature kljuĉanja u intervalu ..
Vrednosti:
 temperatura kljuĉanja vodene pare - 20 ako je ravnoteţni pritisak p=0,0013 bar
 temperatura kljuĉanja vodene pare 0 ako je ravnoteţni pritisak p=0,00611 bar
 temperatura kljuĉanja vodene pare +1 0 ako je ravnoteţni pritisak p=0,01228 bar
 temperatura kljuĉanja vodene pare + 20 ako je ravnoteţni pritisak p=0,0234 bar
 temperatura kljuĉanja vodene pare +33 ako je ravnoteţni pritisak p=0,050 bar
 temperatura kljuĉanja vodene pare + 50 ako je ravnoteţni pritisak p=0,1235 bar.

Jednaĉina stanja moţe biti izraţena u dva oblika:

preko parcijalne zapremine

preko parcijalnog pritiska

2.5 JEDNAĈINA STANJA VLAŢNOG VAZDUHA

2.5.1 UVOD

Sa aspekta termodinamike vlaţan vazduh se sastoji od suvog vazduha, pregrejane vodene pare,
i ponekad od zasićene vodene pare i teĉne ili smznute vode.
Valja naglasiti da je vlaţan vazduh mehaniĉka mešavina gore navedenih komponenata.
Za mešavine ukupan pritisak je jednak zbiru parcijalnih pritisaka komponenata u ovom sluĉaju
suvog vazduha i vodene pare
Ukupan pritisak koji vlada u vlaţnom vazduhu je zbir parcijalnog pritiska suvog vazduha i vodene
pare
[ ]

Iz Klapejronove jednaĉine parcijani pritisak za suvi vazduh:

23
 Iz Klapejronove jednaĉine parcijani pritisak za vodenu paru:

Izraz za parcijalne pritisake zamenimo u gornju jednaĉinu dobijemo jednaĉinu stanja za vlaţan
vazduh.
Prvi oblik jednaĉine stanja za vlaţan vazduh.

Drugi oblik jednaĉine stanja za vlaţan vazduh.

U ovom obliku zamenjuje se gustina suvog vazduha i vodene pare umesto njih se uvodi
ukupna gustina i apsolutna vlaţnost. Razlog, poneked lakše raĉunate preko ukupne gustine i apsolutne
vlaţnosti x nego preko parcijalnih gustina.
( )

----------------------------------------------------------

( )

( )

2.6 ENERGETSKE VELIĈINE

2.6.1 UVOD

Posmatrano sa energetskog aspekta procese u ventilacionim, klimatizacionim sistemima na bazi

energetske bilansne jednaĉine tj. prvog zakona termodinamike moţemo konstatovati sledeće.
Vlaţnom vazduhu saopštena toplotna energija ( grejanje ili hlaĊenje vazduha) se troši samo na
priraštaj entalpije vazduha ( raste ili opada). Naime, pritisak vazduha je skoro nepromenljiv-uvek je oko
atmosferskog pritiska. Ako je pritisak stalan onda mehaniĉki-tehniĉki rad ne postoji tj. jednak nuli. Rad
ventilatora se troši na strujnu energiju vlaţnog vazduha a ne na sabijanje. Usled rada ventilatora pritisak u
vazduhu lokalno poraste. Energija priraštaja pritiska se pretvara u kinetiĉku a konaĉno kinetiĉka u toplotnu
egergiju.

za p tehniĉki rad sledi da je

Konstatacije:
1. Saopštenje tehniĉkog rada ne postoji. Tehniĉki rad je jednak nuli jer je p
2. Promena stanja u vlaţnom vazduhu se postiţe razmenom toplote. Grejanje-hlaĊenje.
3. Razmenjena toplota prouzrokuje promenu entalpije. Dakle potrebno je formulisati entalpiju
vlaţnog vazduha.

24
2.6.2 ENTALPIJA

Uvod

U termostatici entalpija je ukupan energetski sadrţaj mirujućeg vazduha. Kinetiĉka energija je

jednaka nuli. Entalpija za masu (m) po definiciji je zbir toplotnog (U) i mehaniĉkog potencijala ( )

[] Ek = 0

[ ]

Specifiĉna entalpija po masi m i po strukturi

Specifiĉna entalpija po kaloriĉnoj jednaĉini je integral specifiĉne toplote po temperature (t)

∫ ∫

Za suvi vazduh i za vodenu paru zavisnost specifiĉne toplote od temperature je mala veliĉina,
pogotovo za mali temperaturni interval ( -30 do +50 ), zato je u tehniĉkim proraĉunima uz zanemarljivo
malu grešku moţemo smatrati konstantnom. Za integral je rešiv.

Entalpija vlaţnog vazduha po definiciji

Entalpija vlaţnog vazduha je zbir entalpije suvog vazduha i entalpije vodene pare .
Specifiĉna entalpija (i) se dobija deljenjem entalpije sa masom suvog vazduha.
Upozorenje: U literaturi moţe da se naĊe i deljenje entalpije sa masom vlaţnog vazduha

----------------------------------------------

-----------------------------------------------

* +

25
 Entalpija vlaţnog vazduha po kaloriĉnoj jednaĉini

Uvodi se uprošćenje : za temperaturu = 0 uzima se da je entalpija vlaţnog vazduha jednak

nuli . Tako u pudućim formulama kad je u pitanju priraštaj entalpije i temperature onda u priraštaju
tj. u razlici dugi ĉlan ispada i dobija se jednostavniji izraz.

Entalpija suvog vazduha:

[ ]
------------------------------------------------------------------
Smena: ako je onda
-------------------------------------------------------------------

Entalpija vodene pare u vlaţnom vazduhu

-----------------------------------------------------------------
smene: ako je onda
------------------------------------------------------------------
[ ]

Gde je:
 [ ] specifiĉna toplota pri stalnom pritisku za suvi vazduh

 [ ] specifiĉna toplota pri stalnom pritisku za vodenu paru

 * + latentna toplota isparavanja ili kondenzacije vodene pare

Entalpija vlaţnog vazduha za nezasićeno podruĉje ( suvi vazduh+vodena para )

Uslovi: -relativna vlaţnost u ovom podruĉju se kreće u intervalu

-temperatura vlaţnog vazduha u ovom podruĉju je

--------------------------------------------------------------
smene: entalpija suvog vazduha
entalpija vodene pare
x = xp apsolutna vlaţnost (vodena para)
------------------------------------------------------------------
* + ili

[ ]

26
Entalpija vlaţnog vazduha za zasićeno podruĉje (suvi vazduh+vodena para+
teĉnosti)

Uslovi: - relativna vlaţnost u ovom podruĉju

- temperatura vlaţnog vazduha u ovom podruĉju je

--------------------------------------------------------------
smene: entalpija suvog vazduha
entalpija vodene pare
entalpija teĉne vode
x = x p + xt apsolutna vlaţnost ( para+teĉnost)
------------------------------------------------------------------
* + ili

[ ]

Entalpija vlaţnog vazduha za zasićeno podruĉje

(suvi vazduh+vodena para+led)

Uslovi: - relativna vlaţnost u ovom podruĉju

- temperatura vlaţnog vazduha u ovom podruĉju je

--------------------------------------------------------------
smene: entalpija suvog vazduha
entalpija vodene pare
entalpija leda
x = xp + xled apsolutna vlaţnost ( para+led)
------------------------------------------------------------------
* + ili

[ ]

Gde je : “latentna toplota” tj. toplotna za kristalizaciju ili rekristalizaciju vodenog leda

Vrednost koeficijenata za vlaţan vazduh ako su uslovi

[ ]

* + specifiĉna toplota za suvi vazduh

* + specifiĉna toplota za vodenu paru
* + latentna toplota isparavanja i kondenzacije vode
* + latentna toplota kristalizacije i rekristalizacije vodenog leda

27
3. MOLLIER-OV* DIJAGRAM STANJA ZA VLAŢAN
VAZDUH

3.1 UVOD
Mollier-ov dijagram u Dekart-ovom koordinatnom sistemu je grafiĉki prikaz termiĉkog stanja
vlaţnog vazduha. Dijagram je sastavljen na bazi jednaĉina i merenih veliĉina stanja za vlaţan vazduh.
Na ose su nanete karakteristiĉne veliĉine stanja. Na horizontalnu osu, apcisu je naneta
apsolutna vlaţnost a na ordinatu je energetski sadrţaj tj. entalpija vlaţnog vazduha.
Dijagram je raĊen za jedan izabrani stalan pritisak. Tako imamo dijagrame za razne pritiske.
Veliĉina pritiska za koju vaţi dijagram je oznaĉena na gornjem delu lista.

Dijagram ima tri podruĉja:

 Nezasićeno podruĉje
 Zasićeno podruĉje
 Podruĉje leda

Prednost dijagrama je da bez raĉunanja tj. bez primene jednaĉne stanja i energetskih jednaĉina
mogu da se ĉitanjem iz dijagrama odrede traţene veliĉine stanja. Za odreĊivanje nepoznatih veliĉina stanja
moramo definisati, poznavati tri veliĉine stanja npr. pritisak uvek, temperaturu i eventualno apsolutnu
vlaţnost.
U tehniĉkoj praksi zbog praktiĉnih razloga koristimo korigovani Mollierov dijagram stanja za
vlaţan vazduh . U korigovanom Mollierovom dijagramu stanja zaokretanjem ravnoteţne krive zasićenja
razvuĉe se sabijeni, gusti prostor nezasićenog podruĉja. Slika Sl. 3.1. i Sl. 3.2.

* Richard Mollier (England)

3.2 KONSTRUISANJE DIJAGRAMA

Za konstruisanje dijagrama koriste se definisani parametri stanja i poznate jednaĉine stanja kao i
energetske jednaĉine za vlaţan vazduh.
Primenjeni parametri stanja su:
 Pritisak p=const., p, osnovni poĉetni parametar
 Apsolutna vlaţnost x, nezavisna promenljiva
 Temperatura t, nezavisna promenljiva
 Relativna vlaţnost , zavisna promenljiva
 Entalpija i (x, t, p), zavisna promenljiva
28
 Za definisanje termiĉkog stanja vlaţnog vazduha treba poznavati ĉetri parametra stanja.
Osnovni poĉetni parametar stanja su pritisak, temperatura, apsolutna vlaţnost a ĉetvrti ili više
moţe se odrediti primenom dijagrama ili jednaĉine stanja. Parametri za odreĊivanje mogu da budu
entalpija, relativna vlaţnost, gustina itd.

Ċ ρ

3.2.1 JEDNAĈINE STANJA VLAŢNOG VAZDUHA

Osnovni parametri koji definišu stanje valaţnog vazduha i figurišu u Mollier'ovom dijagramu su:

Klapeyron-ova jednaĉin stanja je za idealne gasove ali sa malom greškom je primenljiva i za

poluidealne gasove, za suvi deo vazduha i za vodenu paru

3.2.2 APSOLUTNA VLAŢNOST

Apsolutna vlaţnost je odnos izmeĊu mase vodene parei i mase suvog dela vlaţnog vazduha.
Kilograma ili grama vodene pare podeljeno sa kilogramom suvog vazduha.

* + [ ]

3.2.3 RELATIVNA VLAŢNOST

Relativna vlaţnost vazduha je odnos parcijalnog pritiska vodene pare koja je vezana u vazduhu
na nekoj temperaturi iznad linije zasićenja i maksimalnog pritiska vodene pare koju taj vazduh moţe da
primi u sebe do linije zasićenja

3.2.4 ENTALPIJA:

Entalpija je energetski parameter stanja. U ovom sluĉaju entalpija se odnosi na mirujući vlaţan
vazduh koji ne sadrţi u sebi kinetiĉku energiju.

 entalpija za nezasićeno podruĉje (suvi vazduh+vodena para):

( ) [ ]

29
  entalpija zasićenog podrućja (vlaţan vazduh+teĉnosti)
ili (suvi vazduh + vodena para + teĉnosti):

( ) [ ]

3.2.5 POĈETNI PODACI ZA KONSTRUISANJE DIJAGRAMA

Za konstruisanje dijagrama za vlaţan vazduh treba definisati poĉetne parametre stanja.

 Osnovni parametar je pritisak. Dijagram je raĊen za jedan odreĊeni pritisak. p=const.
 Za temperaturu i x = 0 usvaja se da je entalpija jednaka nuli

3.3 RELACIJE ZA KONSTRUISANJE DIJAGRAMA STANJA

3.3.1 RELACIJE I PODACI ZA NEZASIĆENO PODRUĈJE VLAŢNOG VAZDUHA

 relativna vlaţnost je
 temperatura veća od nule
 entalpija vlaţnog vazduha je
( ) [ ]
 pravca linije izoterme vlaţnog vazduha se dobija diferenciranjem entalpije (i) po apsolutnoj
vlaţnosti (x).
| |

 jednaĉina za odreĊivanje linije stalne gustine vlaţnog vazduha

( )

 jednaĉina za odreĊivanje linije stalne relativne vlaţnosti

3.3.2 NEZASIĆENO PODRUĈJE VLAŢNOG VAZDUHA

Primenom navedenih jednaĉina moţemo doći do sledećih konstacija:

Izentalpe vlaţnog vazduha i=const

 Za i x = 0 entalpija je nula
 Sa rastom temperature entalpija linearno raste. Vidi se iz jednaĉine za (i)

30
  Sa rastom apsolutne vlaţnosti i entalpija linearno raste. Vidi se iz jednaĉine za (i)
 U Mollier-ovom dijagramu stanja izentalpe su paralelne sa x osom
 Entalpija vlaţnog vazduha zavisi od nezavisne promenljive, od temperature i od apsolutne
vlaţnosti.

Izoterme vlaţnog vazduha t=const

 Pravac izotermi prema x-osi odreĊuje ugao .
 Ugao raste sa rastom temperature. Za više temperature izoterme su strmije.
 Svaka izoterma je prava linija
 Izoterma je paralelna sa x-osom (horizontalna) ako je prvi izvod tj. tangens α jednak nuli.

Za

| |

Vrednovanje:

 Vrednost horizontalne izoterme na ordinati je

 Pravac nulte izoterme tj. temperatura nula

Gustina vlaţnog vazduha ρ=const. Stalna

Relativna vlaţnost φ=const. Stalna

3.3.3 ZASIĆENO PODRUĈJE VLAŢNOG VAZDUHA U MOLLIER-OVOM DIJAGRAMU

Izoterme vlaţnog vazduha u zasićenom podruĉju t=const

Ugao parvca izoterme se odreĊuje iz prvog diferencijala entalpije po apsolutnoj vlaţnosti teĉne
faze.
| |

Entalpija vlaţnog vazduha u zasićenom podruĉju

( ) [ ]

Prvi izvod entalpije po apsolutnoj vlaţnosti teĉne faze.

31
 ( )
| |

Ugao pravca izoterme se dobija iz prvog izvoda koji je jednak tangensu ugla pravca

Vrednovanje:
 Ugao pravca izoterme u zasićenom podruĉju ako je temperatura nula

Konstatacije:
 Pravac izotermi prema x-osi odreĊuje ugao .
 Ugao raste sa rastom temperature. Za više temperature izoterme su manje strme nego
u nezasićenom podruĉju. Ugao izoterme je smanjen jer voda ne sadrţi latentnu toplotu.
 Svaka izoterma je prava linija
 Izoterma je paralelna sa x-osom (horizontalna) ako je prvi izvod tj. tangens α jednak nuli.
 U zasićenom podruĉju ugao pravca izoterme jednak nuli ako je temperatura nula

3.4 DIJAGRAM STANJA VLAŢNOG VAZDUHA po MOLLIER

Sl. 3.1. Originalni Mollier-ov dijagram stanja za vlaţan vazduh .

32
3.5 KORIGOVANI DIJAGRAM STANJA VLAŢNOG VAZDUHA
po MOLLIER-u

Korigovani Mollier-ov dijagram je i dalje u Dekart-ovom pravouglim koordinatnom sistemu. Na

apcisi vrednosti apsolutne vlaţnosti (x), a na ordinati vrednosti entalpije (i).
U originalnom dijagramu nezasićeno podruĉje je jako usko. Izoterme su strme i blizu jedne
drugoj. Dijagram u takvoj formi je nepraktiĉan, teško proĉitati podatke u njemu.
U korigovanom dijagramu nezasićeno podruĉje je razvuĉeno. To je postignuto zaokretanjem
kompletnog dijagrama prema horizontalnoj osi. i-osa je ostala vertikalna.
Veliĉina zaokretanja: Nulta izoterma u nezasićenom podruĉju zajedno sa svim ostalim
veliĉinama stanja je zaokrenuta do horizontalne ose.
Vrednost ugla zaokretanja kompletnog dijagrama je

| | za t = 0

Sl. 3.2. Korigovani Mollier-ov dijagram stanja za vlaţan vazduh .

33
 Konstatacije:

 Nulta izoterma u nezasićenom podruĉju t=0 je horizontalna

 + Nulta izoterma u zasićenom podruĉju je pod uglom .
 -- Nulta izoterma u zasićenom je pomerena za veliĉinu entalpije za kristalizaciju leda
 Konstantne entalpije su pod uglom prema x-osi.

3.6 ODREĐIVANJE RELATIVNE VLAŢNOSTI u Mollierovom Dijagramu

PRIMENOM SUVOG I VLAŢNOG TERMOMETRA

Postupak za odreĊivanje relativne vlaţnosti vlaţnog vazduha primenom suvog i vlaţnog

termometra je veoma jednostavan prihvatljivo taĉan.
Po izvedbi termometri su sa kapilarnom cevi ispunjeni ţivom ili alkoholom. Radi taĉnosti valja da
budu sa sitnijom podelom 0.1 još bolje sa 0.01 .
Suvi termometar meri na obiĉan naĉin temperaturu vlaţnog vazduha.
Vlaţni termometar je umotan u mokru vatu ili tkaninu. Sa malim ventilatorom se obezbeĊuje
strujanje vlaţnog vazduha. Zbog isparavanja vode termostat se ohladi na temperaturu rose. Ova
temperatura je uvek manja od temperature merene sa suvim termometrom. U okruţenju mokre vate sa
time i termometra zbog isparavanja poraste koliĉina vodene pare i dolazi do zasićenja vlaţnog vazduha.
Na bazi merene dve temperature i primenom Mollierovog dijagrama moţe se odrediti grafiĉkim
putem veliĉina relativne vlaţnosti.
Postupak je sledeći:
 Prvo. Na osnovu merene vrednosti vlaţnog termometra u Mollierovom dijagramu povuĉe
se izoterma do krive zasićenja
 Drugo. Na osnovu merene vrednosti suvog termometra u Mollierovom dijagramu povuĉe
se izoterma. Suva izoterma je viša od vlaţnog
 Treće. Preko preseĉne taĉke vlaţne izoterme i krive zasićenja povuĉe se izentalpa
i=const, pod uglom α.
 Ĉetvto. Izentalpa seĉe suvu izotermu. Preko te preseĉne taĉke prolazi linija traţene
relativne vlaţnosti

Vlaţan termometar i suvi termometar

Sl. 3.3. Šematski prikaz vlaţnog i suvog termometra

34
 Postupak određivanja relativne vlaţnosti u dijagramu stanja vlaţnog
vazduha

Sl. 3.4. OdreĊivanje relativne vlaţnosti u Mollier-ovom dijagramu stanja za vlaţan

vazduh .

35
4. ADIJABATSKO MEŠANJE VLAŢNOG VAZDUHA

4.1.1 UVOD

Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha znaĉi stvaranje smeše bez razmene toplote od dve
koliĉine ili dve struje vlaţnog vazduha koje imaju razliĉite parametre stanja..
Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha moţe da se izvede u zatvorenom, otvorenom procesu ili
kombinovano.
U klimatizaciji adijabatsko mešanje vazdušnih struja se primenjuje prilikom dovoĊenja spoljašnjeg
sveţeg vazduha radi obogaćenja unutrašnjeg vazduha sa kiseonikom.
Sam proces mešanja moţemo smatrati adijabatskim. U prosecu mešanja nije potrebno dovesti ili
odvesti toplotu. Grejanje ili hlaĊenje vazduha moţe da se odvija pre ili posle mešanja.

4.2 FIZIĈKI MODEL ADIJABATSKOG MEŠANJA VLAŢNOG VAZDUHA

4.2.1 UVOD

Fiziĉki model mešanja vlaţnog vazduha je veoma jednostavan. Proces mešanja moţe da se
odvija u zatvorenom ili otvorenom procesu. U sistemu za klimatizaciju postoji jedna komora sa tri prikljuĉka.
Dva prikljuĉka sluţe za dovod dve struje vlaţnog vazduha a treća za odvod smeše. Jedna od ulaznih
vazdušnih struja je sveţ tj. spoljašnji vazduh a druga vazdušna struja je recirkulisani sobni vazduh. Slika
4.2.
U jednostavnijim sluĉajevima komoru ĉine sami prostori unutar zgrade. U ovom rešenju ventilator
direktno ubacuje sveţi vazduh u ventilisani prostor. Mešanje se odvilja u samom prostoru zgrade. Slika
4.2.

36
4.2.2 ZATVORENI PROCES ADIJABATSKOG MEŠANJA

Zatvoreni proces adijabatskog mešanja se odvija ako se otvori vrata izmeĊu dve sobe. U sobama
temperatura i vlaţnost vazduha nije ista. Srujanje vazduha moţe da se ostvaruje prirodnim putem ili
primenom ventilatora.

Slika 4.1. Fiziĉki model mešanja vlaţnog vazduha prostorije 1 i 2. u zatvorenom procesu

4.2.3 OTVORENI PROCES ADIJABATSKOG MEŠANJA

Otvoreni proces adijabatskog mešanja se realizuje u komori za mešanje sveţeg i recirkulisanog

vlaţnog vazduha. Strujanje je prinudno. Primenjuje se ventilator. Za definisanje termodinamiĉkog stanja
vlaţnog vazduha potrebni su parametri stanja kao što je: maseni protok, temperatura, apsolutna vlaţnost.

Slika 4.2. Fiziĉki model mešanja vlaţnog vazduha stuje 1 i 2. u otvorenom procesu

37
4.3 STACIONARNI MATEMATIĈKI MODEL ADIJABATSKOG MEŠANJA
VLAŢNOG VAZDUHA

4.3.1 UVOD

Stacionarni matematiĉki model mešanja vlaţnog vazduha je sastavljen na osnovu materijalnog i

energetskog bilansa u procesu mešanja. Primenom modela mogu da se odrede parametri smeše kao što
je koliĉina, entalpija i temperatura smeše. Za korišćenje modela nephodno je poznavati ulazne parametre
stanja.

Ulazni parametri stanja za definisanje smeše vlaţnog vazduha

 [ ] masa vodene pare u smeši nakon mešanja

 ̇ * + maseni protok vodene pare u smeši nakon mešanja
 [ ] masa suvog vazduha u smeši nakon mešanja
 ̇ * + maseni protok suvog vazduha u smeši nakon mešanja
 t [ ] temperatura

Izlazni parametri stanja smeše vlaţnog vazduha nakon mešanja

 [ ] masa smeše nakon mešanja

 ̇ * + maseni protok smeše nakon mešanja

4.3.2 BILANSNA JEDNAĈINA ZA ODRŢAVANJE MASE VLAŢNOG VAZDUHA

Ukupna masa smeše vlaţnog vazduha je zbir mase komponenata.

[ ]

Bilansnu jednaĉinu delimo sa vremenom i dobijamo protok vazdušnih struja.

Ukupan maseni protok smeše vlaţnog vazduha je zbir masenih protoka komponenata.

̇ ̇ ̇ * +

38
4.3.3 BILANSNA JEDNAĈINA ZA ODRŢAVANJE MASE VODENE PARE U SMEŠI
VLAŢNOG VAZDUHA

Ukupna masa vodene pare u smeši je zbir mase vodene pare u komponentama.

[ ]

Ukupan maseni protok vodene pare u smeši je zbir masenih protoka vodene pare u
komponentama koji dobijamo ako bilansnu jednaĉinu podelimo sa vremenom.

̇ ̇ ̇ * +

4.3.4 APSOLUTNA VLAŢNOST U SMEŠI VLAŢNOG VAZDUHA

Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u zatvorenom

Smenom mase vodene pare preko apsolutne vlaţnosti i masenog protoka suvog vazduha
dobijamo izraz za apsolutnu vlaţnosti smeše.
Iz definicije za apsolutnu vlaţnost koliĉina vodene pare izraţena u masi jednaka je

[ ]

Zamenom mase vodene pare u bilansnu jednaĉinu za masu i sreĊivanjem jednaĉine dobijamo
apsolutnu vlaţnost smeše

[ ]
............................................................
smene:

[ ]
---------------------------------------------------------

[ ]

Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u otvorenom procesu

Jedanĉinu za apsolutnu vlaţnost smeše vlaţnog vazduha deljenjem i mnoţenjem sa reciprokom

od vremena umesto mase pojavljulje se protok.

̇
[ ]
̇

39
 Smenom masenih protoka vodene pare preko apsolutne vlaţnosti i masenih protoka suvog
vazduha u bilansnu jednaĉinu za masu dobijamo sledeći izraz

̇ ̇
[ ]
̇ ̇

4.3.5 ENTALPIJA SMEŠE VLAŢNOG VAZDUHA

Polazimo od bilansne jednaĉine za entalpiju.

Ukupna entalpija smeše vlaţnog vazduha je zbir entalpija komponenata .

[ ]

Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u nezasićenom podruĉju u zatvorenom

procesu

Sprecifiĉnu entalpiju smeše vlaţnog vazduha nepromenljive mase (m) dobijamo ako u
gornju jednaĉinu za ukupnu entalpiju zamenimo izraz za entalpiju preko mase suvog vazduha i specifiĉne
entalpije po masi suvog vazduha
[]
------------------------------------------
Smena : * +
---------------------------------------------------

[ ]

Gde je: * +

Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u nezasićenom podruĉju u otvorenom

procesu

Sprecifiĉnu entalpiju smeše strujećeg vlaţnog vazduha promenljive mase dobijamo ako u gornju
jednaĉinu za ukupnu entalpiju zamenimo izraz za entalpiju preko masenog protoka suvog vazduha i
specifiĉne entalpije

---------------------------------------------------------------
Smena : ̇ * +
------------------------------------------------------------------
̇ ̇ ̇ ̇

̇ ̇
[ ]
̇ ̇
Gde je: * +

40
4.3.6 TEMPERATURA SMEŠE VLAŢNOG VAZDUHA U NEZASIĆENOM PODRUĈJU

Zamenom kaloriĉne jednaĉine u jednaĉinu za ukupnu entalpiju smeše vlaţnog vazduha

------------------------------------------------------------
Smenom:
--------------------------------------------------------------
* +

Temperatura vlaţnog vazduha pri adijabatskom mešanju u zatvorenom procesu

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Smena: ( )

( )* + "specifiĉna toplota vlaţnog vazduha" sa x-sadrţajem vodene pare

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
( )

Smenom materijalnog bilansa u gornju jednaĉinu koja se mnoţi sa latentnom toplotom

Ĉlanovi sa latentnom toplotom ispadaju i energetska jednaĉina postane

Temperatura nakon adiabatskog smeša dve mase vlaţnog vazduha

[ ]

Specifiĉna toplota veoma malo se menja u zavisnosti od temperature u posmatranom

temperaturnom intervalu ( - 30 do + 40 zato moţemo smatrati konstantnom. Uĉinjena greška je
zanemarljivo mala pošto se radi o tehniĉkim proraĉunima.

Nakon smene temperatura stacionarne smeše vlaţnog vazduha

( )

( ) ( )
[ ]
( )

41
 Temperatura vlaţnog vazduha pri adijabatskom mešanju u otvorenom procesu

IzvoĊenje je potpuno isto kao u gornjem naslovu jedina razlika da umesto mase, maseni protok
figuriše ̇ . Konaĉan rezultat postane

̇ ( ) ̇ ( )
[ ]
̇ ̇ ( )

4.3.7 ADIJABATSKO MEŠANJE VLAŢNOG VAZDUHA U MOLLIER-OVOM DIJAGRAMU

STANJA U NEZASIĆENOM PODRUĈJU

Adijabatsko mešanje vlaţnog vazduha u Mollier-ovom dijagramu stanja je jedna prava liniija
izmeĊu dva stanja. Parametri stanja smeše je na pravoj liniji. Mesto taĉke nakon mešanja (m) zavisi od
koliĉine (mase ili masenog protoka) jednog i drugog stanja mešajućih komponenta. Stanje smeša pribliţava
se prema komponenti veće koliĉine. Ako su komponente iste mase ili masenog protoka onda stanje nastale
smeše je na sredini linije za mešanje.

Slika 4.3. Linija adiabatskog mešanja izmeĊu stanja 1 i 2.

42
5. ZAGREVANJE VLAŢNOG VAZDUHA

5.1 UVOD

Cilj zagrevanja vazduha je da dovoĊenjem toplote sveţem ili recirkulisanom vlaţnom vazduhu
povećamo temperature do oĉekivane vrednosti.

DovoĊenje toplote moţe da se realizuje na sledeće naĉine:

 pomoću površinskih izmenjivaĉa toplote,
 pomoću elektriĉnog grejaĉa.

Transport toplote moţe da se ostvaruje preko:

 tople vode,
 vodene pare
 ulja
 elektiĉne struje

43
5.2 ZATVORENI PROCES ZAGREVANJA VLAŢNOG VAZDUHA

5.2.1 UVOD

Zagrevanje vlaţnog vazduha u zatvorenom procesu se odvija ako grejemo vlaţan vazduh jedne
zatvorene prostorije gde nema dovoĊenja spoljašnjeg ili odvoĊenja unutrašnjeg vazduha.
Koliĉina vlaţnog vazduha u toku zagrevanja je stalna. m = const.
Apsolutna vlaţnost vazduha u toku zagrevanja takoĊe se ne menja x = const. a φ opada.

5.2.2 FIZIĈKI MODEL ZATVORENOG PROCESA

Fiziĉki model je uprošćeni grafiĉki prikaz sistema za zagrevanje vlaţnog vazduha u zatvorenom
procesu. U modelu su prikazani energetski i materijalni tokovi sa potrebnim parametrima stanja za vlaţan
vazduh.

Sl. 5.1. Zatvoreni prostor pre 1 i posle zagrevanja 2

5.2.3 MATEMATIĈKI MODEL ZATVORENOG PROCESA

Matematiĉki model je matematiĉki opis sistema za zagrevanje vlaţnog vazduha u zatvorenom

procesu. Model daje odgovor za priraštaj temperature za vlaţan vazduh. Sastavljen je primenom
materijalnog, energetskog bilansa i primenom kaloriĉne jednaĉine entalpije vlaţnog vazduha.

Materijalni bilans

U zatvorenom procesu zagrevanja masa vlaţnog vazduha i apsolutna vlaţnost se ne menjaju.

Npr. Grejanje vazduha u zatvorenoj prostoriji pomoću radijatora ili podnog grejanja.
Apsolutna vlaţnost se ne menja ali sa zagrevanjem koliĉina teĉnosti opada a za tu koliĉinu
raste koliĉina pare . Ova transformacija traje do nestanka teĉnosti , tj. u vlaţnom vazduhu voda
je u obliku vodene pare a relativna vlaţnost φ = 1 . Sliĉna je situacija ako zagrevanje poĉinje u
zasićenom podruĉju ali ispod nule. Umesto vode u vazduhu je led-sneg.

= const.

x = = const., a φ opada ako zbog zagrevanja, temperatura vazduha

nadmaši temperaturu rose.

44
 x = = const., a φ opada ako zbog zagrevanja, temperatura vazduha
nadmaši temperaturu rose.
Energetski bilans

Na osnovu prvog zakona termodinamike ukupna dovedena koliĉina toplote povećava

entalpiju vlaţnog vazduha, mase m sa stanja 1 na stanje 2. Ako u toku zagrevanja vlaţnog vazduha
pritisak je pribliţno stalan, ne postoji ventilator. Mehaniĉki rad u tehniĉkoj formi jednak je nuli.

[]

[ ]

Gde je:

 [ ]
 * +

5.3 TEMPERATURA VLAŢNOG VAZDUHA NAKON ZAGREVANJA

OdreĊivanje temperature vlaţnog vazduha nakon zagrevanja je moguće grafo-analitiĉki iz Mollier-

ovog dijagrama sl.55 ili ĉisto analitiĉki na osnuvu matematiĉkih relacija.

5.3.1 GRAFO-ANALITIĈKO ODREĐIVANJE TEMPERATURE

Grafo-analitiĉko odreĊivanje temperature je jednostavno. Mollier-ovom dijagramu se definiše

poĉetno 1 i krajnje stanje 2 po liniji x=const sl.55. Poĉetno stanje (taĉka 1) vlaţnog vazduha moţe da
bude u nezasićeno i zasićeno podruĉje, ispod i iznad . Krajnje stanje (taĉka 2) takoĊe moţe da bude u
sva tri spomenuta podruĉja. Koliĉina dovedene toplote definiše krajnje stanje (taĉka 2) vlaţnog vazduha.
Najveća koliĉina toplote je potrebna za zagrevanje vlaţnog vazduha sa zasićenog-sneţnog-
ledenog podruĉja do podruĉja nezasićenog. Naime, potrebano je zagrejati led do nulte temperature ,
rastopiti (rekristalizacija), daljem dovoĊenjem toplote teĉnu vodu zagrejati do taĉke kljuĉanja i na kraju
vodenu paru zagrejati do ţeljene krajnje taĉke 2. Istovremeno deo dovedene toplote se troši na zagrevanje
suvog dela vlaţnog vazduha i na zagrevanje već postojeće vodene pare u vlaţnom vazduhu. Zbir
spomenute koliĉine toplote daje ukupnu potrebnu koliĉinu toplotu za zagrevanje vlaţnog vazduha sa
ledenog-sneţnog podruĉja u nezasićeno-parno podruĉje.
Manja koliĉina toplote se troši za zagrevanje vlaţnog vazduha iz zasićenog-maglastog podruĉja
u nezasićeno-parno podrućje. Deo toplote se troši za zagrevanje teĉne vode tj. magle do taĉke kljuĉanja,
deo za isparavanje (latentna toplota) i deo za zagrevanje pare nestale isparavanjem magle do ţeljene
temperature t2. Potrebno je istovremeno zagrevati i suvi deo kao i već postojeću vodenu paru u vlaţnom
vazduhu.
Najmanja koliĉina toplote se troši za zagrevanje vlaţnog vazduha u nezasićenom podruĉju. U
ovom podruĉju nema promene faze vode, nema otopljenje leda i ispravanje teĉne faze vode. Toplota se
troši na zagrevanje suvog dela i vodene pare u vlaţnom vazduhu.

45
5.3.2 ANALITIĈKO ODREĐIVANJE TEMPERATURE

Za analitiĉko odreĊivanje temperature koristi se energetska i kaloriĉna jednaĉina za vlaţan

vazduh. Zamenom entalpije u energetsku jednaĉinu u kaloriĉnoj formi moţemo se odrediti temperatru
nakon zagrevanja.
Entalpije tako i izvoĊenja zavise od podruĉja gde poĉinje i gde se završava zagrevanje. Opšta
forma energetska jednaĉina za zagrevanje vlaţnog vazduha je
[ ]

Opšti sluĉaj odreĊivanja temperature nakon zagrevanja ako zagrevanje poĉinje u zasićenom
podruĉju i završava se u nezasićenom. U zasićenom podruĉju voda je parnom+teĉnom ili parnom+ĉvstom (
sneg) stanju u zavisnosti od temperature da li iznad ili ispod nule.
Jednastavniji sluĉaj ako zagrevanje poĉinje u nezasićenom podruĉju i završava se u istom.

Specifiĉna entalpija vlaţnog vazduha u poĉetku zagrevanja

 nezasićeno ( samo para ) * +

 zasićeno ( para + teĉnost-kiša ),

 zasićeno ( para + led-sneg ),

Specifiĉna entalpija vlaţnog vazduha ako je temperatura

Poĉetak otopljavanja leda-snega u vlaţnom vazduhu.

Pošto je temperatura , u vlaţnom vazduhu višak vode je još u fazi leda-snega.

Entalpija je

Specifiĉna entalpija vlaţnog vazduha ako je temperatura

Završetak otopljavanja leda-snega u vlaţnom vazduhu.

Pošto je , led-sneg je otopljen, voda je prešla u teĉnu fazu. Entalpija postaje

Specifiĉna entalpija vlaţnog vazduha ako je temperatura postigla temperaturu rose

Završetak isparvanja teĉne vode, magle u vlaţnom vazduhu. Kompletna voda je u fazi pare.

Specifiĉna entalpija vlaţnog vazduha u nezasićenom podruĉju

Posmatrano samo sluĉaj ako je završetak zagrevanja u nezasićenom podruĉju ( samo para ).
* +
Konstatcija:
Entalpija vlaţnog vazduha u nezasićenom podruĉju sadrţi sve navedene entalpije
tj zbir razlike tih entalpija. Razlika se dodaje za

46
5.3.2.1 Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak zagrevanja
u zasićenom (para + led-sneg) a kraj u nezasićenom (smo para) podruĉju

Zamenom relacije za entalpiju poĉetnog i krajnjeg stanja vlaţnog vazduha u energetsku

jednaĉinu za proces zagrevanja vlaţnog vazduha dobijamo sledeće relacije.

Temperatura vlaţnog vazduha nakon zagrevanja sa zasićeno-sneţnog podruĉja na nezasićeno.

( ( ) ) [ ]
-----------------------------------------------------------------------------------------
Nakon smene

-----------------------------------------------------------------------------------------

( ( ) ( ) ) [ ]

Na osnovu materijalnog bilansa moţemo konstatovati da zbog zagrevanja led ili sneg pretvorilo
se u pregrejanu paru.
x =

Nakon smene apsolutnog sadrţaja leda-snega u energetsku jednaĉinu izraz za temperaturu

nakon zagrevanja.
.

( ( ) ) [ ]

Napomena: toplota za rekristalizaciju ima negativnu vrednost, i odbija se tj. troši dovedenu
toplotu za zagrevanje * + kao i latentna toplota za isparavanje.

5.3.2.2 Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak zagrevanja

u zasićenom (para + teĉno-magla-kiša) a kraj u nezasićenom (smo para) podruĉju

Realcije i postupak je isti kao u gernjem naslovu razlika je da usleg zagrevanja led-sneg se
pretvorilo u teĉnost (magla ili kiša).

47
 Temperatura vlaţnog vazduha nakon zagrevanja sa zasićeno-sneţnog podruĉja na nezasićeno.

( ( ) ) [ ]
-----------------------------------------------------------------------------------------
Nakon smene

-----------------------------------------------------------------------------------------
( ( ) ( ) )

Na osnovu materijalnog bilansa moţemo konstatovati da zbog zagrevanja magla ili kiša se
pretvorila u pregrejanu paru.
x =

Nakon smene izraza za apsolutni sadrţaj magle ili kiše u energetsku jednaĉinu izraz za
temperaturu nakon zagrevanja.
.
( ( ) ) [ ]

5.3.2.3 Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak i

kraj zagrevanja u nezasićenom (smo para) podruĉju

Realcije i postupak je isti kao u gernjem naslovu razlika je da usleg zagrevanja magla ili kiša se
pretvorilo u pregrejanu paru.

Temperatura vlaţnog vazduha nakon zagrevanja sa zasićeno-sneţnog podruĉja na nezasićeno.

( ( ) ) [ ]
-----------------------------------------------------------------------------------------
Nakon smene

-----------------------------------------------------------------------------------------
( ( ) ( ) ) [ ]

48
 Na osnovu materijalnog bilansa moţemo konstatovati da zbog zagrevanja magla ili kiša se
pretvorila u pregrejanu paru.
x =

Nakon smeneu energetsku jednaĉinu da je apsolutni sadrţaj teĉnosti jednak nuli, nema magle ili
kiše zraz za temperaturu nakon zagrevanja je
.
( ( ) ) [ ]

Konstatacije:
 Temperature vlaţnog vazduha linearno se povećava:
o Sa povećanjem dovedene koliĉine toplote za grejanje
 Priraštaj temperature vlaţnog vazduha je slabiji:
o Ako je masa vlaţnog vazduha koju zagrevamo veća
 Poĉetna temperatura i specifiĉna toplota vlaţnog vazduha je stalna vrednost i
ne utiĉe na priraštaj tempetaure.

5.4 OTVORENI PROCES ZAGREVANJA VLAŢNOG VAZDUHA

5.4.1 UVOD

Zagrevanje vlaţnog vazduha u otvorenom procesu se odvija ako strujeći vlaţan vazduh grejemo.
U okviru ove analize posmatramo ustaljeno tj. stacionarno strujanje vlaţnog vazduha. U
stacionarnom reţimu strujanja maseni protok vlaţnog vazduha je konstantan ̇ . U praksi
ustaljeno strujanje je najĉešći sluĉaj.
Apsolutna vlaţnost vazduha u toku zagrevanja takoĊe se ne menja x = const. a φ opada

5.4.2 FIZIĈKI MODEL OTVORENOG PROCESA

Fiziĉki model je grafiĉki prikaz uprošćenog sistema za zagrevanje vlaţnog vazduha u otvorenom
procesu. U modelu su prikazani energetski i materijalni tokovi sa potrebnim parametrima stanja za vlaţan
vazduh.

̇⬚ ̇⬚
⬚ ⬚

Sl. 5.2. Energetski, materijalni tok i parametri stanja vlaţnog vazduha u procesu grejanja

49
5.4.3 FIZIĈKI MODEL REGENERATIVNOG ZAGREVANJA

Regenerativno zagrevanje je zagrevanje vazduha kada sveţ vazduh iz spoljašnjeg toplotnog

izvora primi toplotu tople vode (preko površinskog izmenjivaĉa toplote ).

Sl. 5.3. Energetski, materijalni tok i parametri stanja vlaţnog vazduha u procesu regeneretivnog grejanja

5.4.4 REKUPERATIVNO ZAGREVANJE

U rekuperativnom zagrevanju izlazeci vazduh preda toplotu sveţem vazduhu preko površinskog
izmenjivaĉa toplote.

Sl. 5.4. Energetski, materijalni tok i parametri stanja sveţeg i recirkulisanog vazduha
u procesu rekuperativnog zagrejanja

5.4.5 MATEMATIĈKI MODEL OTVORENOG PROCESA

Matematiĉki model je matematiĉki opis sistema za zagrevanje vlaţnog vazduha u otvorenom

procesu. Model daje odgovor za priraštaj temperature za vlaţan vazduh. Sastavljen je primenom
materijalnog, energetskog bilansa i primenom kaloriĉne jednaĉine entalpije vlaţnog vazduha.

50
5.4.5.1 Materijalni bilans vlaţnog vazduha

U ustaljenom otvorenom procesu zagrevanja protok vlaţnog vazduha i apsolutna vlaţnost se ne

menjaju. Grejanje strujećeg vazduha se realizuje primenom površinskih izmenjivaĉa toplote u izvedbi kao
saćasti ili orebrene cevne zmije.
̇ ̇ [ ]

* + a φ opada

5.4.5.2 Energetski bilans vlaţnog vazduha

Na osnovu prvog zakona termodinamike toplotna snaga tj. fluks grejaĉa ̇ i snaga ventilatora
Pv povećava entalpiju vlaţnog vazduha, masenog protoka ̇ , sa stanja 1 na stanje 2.
Ako energetsku jednaĉinu podelimo sa vremenom dobijamo snage .

[ ]

[ ]

̇ [ ]

̇ [ ]

̇ ̇ [ ]
Gde je:
 * + po

5.4.5.3 Energetski bilans tople vode za zagrejanje vlaţnog vazduha

Predatu koliĉinu toplotne energije sa strane tople vode vlaţnom vazduhu moţemo izraĉunati
primenom kaloriĉne jednaĉine.
̇ ̇ [ ]

5.4.5.4 Temperatura vlaţnog vazduha nakon zagrevanja

1. Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak zagrevanja

u zasićenom (para + led-sneg) a kraj u nezasićenom (smo para) podruĉju

IzvoĊenje i struktura formule je potpuno isto kao za zatvoreni proces zagrevanja razlika je da
umesto ̇ ̇ , .

51
 ̇
( ( ) ) [ ]
̇

2. Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak zagrevanja

u zasićenom (para + teĉno-magla-kiša) a kraj u nezasićenom (smo para) podruĉju

Realcije i postupak je isti kao u gernjem naslovu razlika je da usleg zagrevanja led-sneg se
pretvorilo u teĉnost (magla ili kiša). . Umesto ̇ ̇ , .
.
̇
( ( ) ) [ ]
̇

3. Temperatura nakon zagrevanja vlaţnog vazduha ako je poĉetak i

kraj zagrevanja u nezasićenom (smo para) podruĉju

Realcije i postupak je isti kao u gernjem naslovu razlika je da usleg zagrevanja magla ili kiša se
pretvorilo u pregrejanu paru. . Umesto ̇ ̇ , .

̇
( ( ) ) [ ]
̇

Konstatacije:

 Temperature vlaţnog vazduha linearno raste:

o Sa povećanjem toplotnog fluksa tj toplotne snage za grejanje
 Priraštaj temperature vlaţnog vazduha je slabiji:
o Ako je maseni protok vlaţnog vazduha veći
 Poĉetna temperatura i specifiĉna toplota vlaţnog vazduha je stalna vrednost i ne utiĉe na
priraštaj tempetaure.

Poĉetni uslovi

Zagrevanje vlaţnog vazduha se odvija pod atmosferskim pritiskom i pri istoj koliĉini vlage (vode).
Znaĉi:
Menja se temperatura i relativna vlaţnost.

Poĉetni podaci za vlaţan vazduh. Treba zadati:

 pritisak p
 apsolutnu vlaţnost x [ ]
 ulaznu temperaturu vlaţnog vazduha [ ]
 masu m [ ] ili maseni protok ̇ [ ] vlaţnog vazduha

52
 Izlazni podaci

Traţi se izlazna temperatura vlaţnog vazduha

Proces grejanja vlaţnog vazduha odvija se pri konstantnoj odnosno istoj apsolutnoj vlaţnosti. Pri
dovoĊenju koliĉine toplote, raste entalpija i temperatura a opada relativna vlaţnost vazduha.

5.5 PROCES ZAGREVANJA VLAŢNOG VAZDUHA U MOLLIER-ovom

DIJAGRAMU STANJA

Proces zagrevanja vlaţnog vazduha u Mollier-ovom dijagramu stanja je prava linija jer u toku
zagrevanja apsolutna vlaţnost se ne menja. Vidi se da raste temperatura i opada relativna vlaţnost.

Sl. 5.5. Proces zagrevanja vlaţnog vazduha bez promene apsolutne vlaţnost

53
6. POVRŠINSKI IZMENJIVAĈI TOPLOTE
6.1.1 UVOD

U procesu grejanje-hlaĊenje vlaţnog vazduha za prenos toplote primenjuje se površinski

izmenjivaĉ toplote. U većini sluĉajeva po kostrukciji ti površinski izmenjivaĉi su cevni od bakra sa drţaĉ-
usmerivaĉima od aluminijuma. Unutar cevi struji transporter toplote , obiĉno, topla-hladna voda ili vodena
para, eventualno rashladno sredstvo, freon.
Sa spoljašnje strane cevi struji vlaţan vazduh, unakrsno.
Energiju za strujanje vazduhu obezbeĊuje ventilator.
U poslednje vreme za vlaţan vazduh su u primeni i specijalni ploĉasti površinski izmenjivaĉi.
Proraĉun izmenjivaĉa toplote se provodi sa aspekta termike i hidraulike.
U okviru termiĉkog proraĉuna na osnovu ulaznih podataka se odreĊuje površina izmenjivaĉa.
U okviru hidrauliĉkog proraĉuna se dimenzioniše ventilator. OdreĊuje mu se snaga na osnovu
potrebnog protoka vlaţnog vazduha i pada pritiska u strujnom traktu.

6.1.2 FIZIĈKI MODELI

6.1.2.1 Zmijasti cevni izmenjivaĉ sa orebrenjem

U procesu zagrejanja ili hlaĊenja vlaţnog vazduha za razmenu toplote najĉešće se primenjuje
cevni izmenjivaĉ sa orebrenjem. Sl. 5.6. Cevi su od bakra formirane u obliku zmije a rebra su od alumenijuma.
Sredstvo za transport toplote je topla voda, vodena para ili rashladno sredstvo.

𝐦̇ 𝟏 𝐀𝐥 𝐝𝟎 𝟓 [𝐦𝐦]

V
oda 𝐂𝐮
𝐦̇ ⬚

𝐦̇ Sl. 5.6. Cevni izmenjivaĉ sa rebrima, tj.sa drţaĉ-usmerivaĉima

spiralni, orbreni spiralni , prstenasti, lamelasti

Sl. 5.7. Cevi sa raznim rebrima za usmeravanje struje vlaţnog vazduha

54
6.1.3 STACIONARNI TERMIĈKI PRORAĈUN

Razmenjena koliĉina toplote u stacionarnom reţimu rada izmenjivaĉa

U površinskom izmenjivaĉu prenos toplote sa vode na vlaţan vazduh moţe se odrediti primenom
dobro poznate relacije. Relacija je primenljiva i za odreĊivanje površine izmenjivaĉa. Daje pribliţno rešenje
ali dovoljno taĉno, prihvatljivo za tehniĉku praksu.
Razmenjenu koliĉinu toplote, u jedinici vremena, izmeĊu vode ili pare i vlaţnog vazduha u
stacionarnom reţimu rada moţemo odrediti po relaciji.

̇ [ ]
Gde je:
 Koeficijent za istosmerno i suprotnosmerno je [ ]
 [ ] korekcioni koeficijent za unakrsni izmenjivaĉ. Sa mnoţenjem
matematiĉki model unakrsnog izmenjivaĉ se pretvara u suprotnosmerni. zavisi od
konstrukcije. Vrednost za se uzima iz tablice.
 F [ ] aktivna površina izmenjivaĉa sa rebrima.
 * + koeficijent prenosa toplote za ravne ploĉaste izmenjivaĉe toplote:

[ ]
∑

 * + koeficijent prenosa toplote za cevne izmenjivaĉe toplote:

[ ]

 Srednja logoritamska razlika temperature:

[ ]

Predata koliĉina toplote sa strane vode ili pare

Primenom kaloriĉne jednaĉine moţemo odrediti pad toplotnog potencijala tople vode tj predatu
koliĉinu toplote vlaţnom vazduhu.
̇ ̇ ̇

6.1.3.1 Primljena koliĉina toplote sa strane vlaţnog vazduha

Korišćenjem kaloriĉne jednaĉine odreĊuje se koliĉina toplote koju primi vlaţan vazduh od tople
vode, vodene pare ili pare rashladnog sredstva.

̇ ̇ ̇

55
6.1.3.2 Dijagrami promene temperature u funkciji površine za stacionarni reţim razmene
toplote

U dijagramima su tokovi i tendencije temperatura grejnog fliuda (tople vode, vodene pare ili pare
rashladnog sredstva) i vlaţnog vazduha u funkciji površina izmenjivaĉa u toku razmene toplote.
a. za istosmerno strujanje:

𝒕𝒗𝒖
𝒕𝒗𝒊
[ ] oda [ ]
𝒕𝒎𝒊𝒏
𝒕𝒎𝒂𝒙
𝒕𝒍𝒊
v
azduh
𝒕

F[m2]
[𝐦𝟐 ] [ ]
[ ]
b. za suprotnosmerno strujanje:
𝐭 𝐯𝐮

[ 𝐭 𝐦𝐢𝐧
] oda 𝐭 𝐯𝐢 [ ]
[ ][ ]
𝐭 𝐥𝐢
𝐭 𝐦𝐚𝐱
v𝐭
𝐥𝐮

[𝒎2𝟐] ]
F[m [ ]
[𝒎𝟐 ] [ ]

c. za unakrsno strujanje:
𝐭 𝐯𝐮

[ 𝐭 𝐦𝐢𝐧
] oda 𝐭 𝐯𝐢 [ ]
[ ][ ]
𝐭 𝐥𝐢
𝐭 𝐦𝐚𝐱
v𝐭
𝐥𝐮
azduh

F
[𝒎2𝟐] ]
F[m [ ]
[𝒎𝟐 ] [ ]

56
6.1.4 STACIONARNI HIDRAULIĈKI PRORAĈUN

U okviru hirauliĉkog proraĉuna cilj je da se odredi snaga ventilatora i cirkulacione pumpe. Znaĉi
izbor ventilatora ili cirkulacione pumpe koje za datu konfiguraciju vazdušnog strujnog trakta ili vodenog
cevovoda obezbedi zahtevani maseni protok vlaţnog vazduha ili vode za grejanje
Za propisani maseni protok i predviĊeni cevovod za dovod i odvod vlaţnog vazduha ili vode za
grejanje treba odrediti pad pritiska.

∑ [* ∑ + ] [ ]

-----------------------------------------------------------------------------------------------
̇
̇
----------------------------------------------------------------------------------------------------

̇
∑ [* ∑ + ]

̇
∑ [* ∑ + ]

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

̇
∑ [* ∑ + ] [ ]

̇ ∑ [* ∑ + ]

̇- zavisi od masenog protoka jer koeficijent viskoznog trenja zavisi od Reynolc-a, a

Reynolc zavisi od masenog protoka
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

̇ ̇

57
6.1.4.1 Maseni protok vlaţnog vazduha ̇

Potreban maseni protok vlaţnog vazduha moţemo odrediti na osnovu:

 broja izmena vazduha iz prostorije radi obezbeĊenja sveţeg vazduha sa kiseonikom.
 Potrebne koliĉine toplote za postizanja zadate temperature u prostoriji

̇ ̇
̇
̇ ̇

6.1.4.2 Maseni protok vode za grejanje ̇

Maseni protok vode za grejanje ̇ odreĊuje se na osnovu kaloriĉne jednaĉine

̇ ̇
̇
̇ ̇

6.1.5 SNAGA VENTILATORA

Potrabna snaga izabranog ventilatora zavisi od masenog protoka vlaţnog vazduha i otpora
strujnog trakta.
̇

̇ ̇ ̇

̇ ̇ [ ]

6.1.6 SNAGA CIRKULACIONE PUMPE

Potrebna snaga cirkulacione pumpe zavisi od masenog protoka vode za grejanje i otpora strujnog
trakta
̇

̇ ̇ ̇

̇ ̇ [ ]

58
7. HLAĐENJE I SUŠENJE VLAŢNOG VAZDUHA

7.1 UVOD

Cilj hlaĊenja vlaţnog vazduha je da sa odvoĊenjem toplote temperatura vlaţnog vazduha opadne
na ţeljenu vrednost, što odgovara ţeljenom osećaju ugodnosti.
HlaĊenje vazduha moţe da bude praćeno kondenzacijom vodene pare na hladnoj površini
izmenjivaĉa toplote. Izdvajanje kondenzata vode znaĉi istovremeno i sušenje vlaţnog vazduha.
Uslov da doĊe do kondenzacije vodene pare je da temperatura površine izmenjivaĉa toplote (tc)
manja od temperature zasićenja tj rose (tR). Temperatura rose prolazi preko taĉke (R).
Vodena para se kondenzuje na površini izmenjivaĉa toplote ako je temperatura površine
izmenjivaĉa ispod temperature rose. Temperatura rose za posmatrani vlaţan vazduh je definisana
temperaturom i apsolutnom vlaţnoću vazduha.
Kao i u prethodnim procesima, proces hlaĊenja i sušenja vlaţnog vazduha se odvija u zatvorenom
ili u otvorenom procesu.

7.1.1.1 Naĉini izvođenja hlađenja vlaţnog vazduha

 Pomoću površinskog izmenjivaĉa toplote. HlaĊen sa vodom.
 Pomoću isparivaĉa rashladnog ureĊaja vazduha. HlaĊen sa freonom.

7.1.1.2 Transport toplote sa vlaţnog vazduha pomoću

 hladne vode,
 rashladnim sredstvom (freonom)

7.2 ZATVORENI PROCES HLAĐENJA I SUŠENJA VLAŢNOG VAZDUHA

7.2.1 UVOD

HlaĊenje i sušenje vlaţnog vazduha u zatvorenom procesu se odvija ako se vlaţan vazduh hladi
u zatvorenoj prostoriji. Nema dovoĊenja spoljašnjeg ili odvoĊenja unutrašnjeg vazduha.
Koliĉina vlaţnog vazduha moţe da se menja zbog eventualne kondenzacije koliĉine vodene pare u
toku hlaĊenja. Kondenzovana voda se skuplja i odvodi . MeĊutim koliĉina suvog vazduha u toku procesa
se ne menja = const.
Apsolutna vlaţnost vlaţnog vazduha se menja u zavisnosti od intenzitetat hlaĊenja i temperature
rashladne površine const. ili da ostane stalna vrednost x = const.

59
7.2.2 FIZIĈKI MODEL ZATVORENOG PROCESA HLAĐENJA I SUŠENJA

Fiziĉki model je uprošćeni grafiĉki prikaz sistema za hlaĊenje vlaţnog vazduha u zatvorenom
procesu. U modelu su prikazani energetski i materijalni tokovi sa potrebnim parametrima stanja za vlaţan
vazduh.

Sl. 6.1. Prostorija: 1 pre hlaĊenja i sušenja, 2 posle hlaĊenja i sušenja

Sl. 6. 2. Parametri stanja na ulazu i izlazu i materijalni,energetski tok

7.2.3 MATEMATIĈKI MODEL ZATVORENOG PROCESA

Matematiĉki model je matematiĉki opis sistema za hlaĊenje vlaţnog vazduha u zatvorenom

procesu. Model daje odgovor na pad temperature vlaţnog vazduha. Model je sastavljen primenom
materijalnog, energetskog bilansa i primenom kaloriĉne jednaĉine entalpije vlaţnog vazduha.

7.2.4 HLAĐENJE BEZ SUŠENJA

Uslov je da:
temperatura vlaţnog vazduha u toku hlaĊenja da ne padne ispod temperature rose.

60
7.2.4.1 Materijalni bilans bez sušenja

U zatvorenom procesu hlaĊenja masa vlaţnog vazduha i apsolutna vlaţnost se ne menja ako je
hlaĊenje samo do temperature rose. HlaĊenje vazduha se izvodi u zatvorenoj prostoriji primenom
konvektivnog izmenjivaĉa toplote ili podnog, zidnog, plafonskog cevnog izmenjivaĉa.
 = const.
 x = const.

7.2.4.2 Energetski bilans bez sušenja

Na osnovu prvog zakona termodinamike ukupna odvedena koliĉina toplote - smanjuje

entalpiju vlaţnog vazduha, mase-m sa stanja 1 na stanje 2.
Tehniĉki rad ventilatora se pretvara u strujnu energiju a na kraju u toplotu. Greje vlaţan vazduh u
toku hlaĊenja i ovu toplotu treba odvesti. Bez ventilatora tehniĉki rad je jednak nuli.

[ ]

----------------------------------------------------------------------------------------------------
Smene: [ ] v. vazduha
[ ]

[ ]

Gde je:
 [ ] masa suvog vazduha u masi vlaţnog vazduha koju treba hladiti
 * + priraštaj specifiĉne entalpije vlaţnog vazduha po masi suvog vazduha

7.2.4.3 Temperatura vlaţnog vazduha nakon hlađenja bez sušenja

Primenom prvog zakona termodinamike i kaloriĉne jadnaĉine za vlaţan vazduh moţemo odrediti
temperaturu vlaţnog vazduha nakon hlaĊenja.

[ ]

--------------------------------------------------------
Smena : * +
* +
--------------------------------------------------------

Smatramo da je specifiĉna toplota zavisi od temperature i od apsolutne vlaţnosti. Ako je hlaĊenje

bez sušenja onda x=const i moţemo smatrati da je Dobijamo izraz

Nakon sreĊivanja gornje jednaĉine dobijamo izraz za temperaturu vlaţnog vazduha stalne
koliĉine (m) nakon hlaĊenja. Bez sušenja

61
 [ ]

Konstatacije:
 Temperatura vlaţnog vazduha linearno opada:
o Sa povećanjem odvedene koliĉine toplote za hlaĊenje
 Pad temperature vlaţnog vazduha sporije opada
o Ako je masa vlaţnog vazduha koju hladimo veća
 Poĉetna temperatura i specifiĉna toplota vlaţnog vazduha je stalna vrednost i ne utiĉe na
pad temperature.
 Rad ventilora se pretvara u toplotu i greje vlaţan vazduh.
 HlaĊenjem se odvodi toplota od vlaţnog vazduha.
 Ako nema ventilatora, tehniĉki rad je nula.

7.3 OTVORENI PROCES HLAĐENJA SA SUŠENJEM VLAŢNOG VAZDUHA

Uslov sušenja:
da temperatura vlaţnog vazduha u toku hlaĊenja dostigne ili padne ispod temperature rose.

7.3.1.1 Materijalni bilans hlađenja sa sušenjem

U otvorenom stacionarnom procesu hlaĊenja zbog kondenzacije vodene pare maseni protok kao
i apsolutna vlaţnost vlaţnog vazduha se menjaju.
Koliĉina suvog vazduha u toku stacionarnog procesa hlaĊenja se ne menja = const.
HlaĊenje vlaţnog vazduha u otvorenom procesu se izvodi u strujnom kanalu uz primenu
ventilatora i konvektivnog izmenivaĉa toplote ili isparivaĉa rashladnog ureĊaja
Nakon hlaĊenja promena tj. pad apsolutne vlaţnosti po suvog vazduha

[ ]
Kondenzovana koliĉina pare nakon hlaĊenja, iz protoka vlaţnog vazduha, koji sadrţi ̇ [ ]
protok suvog vazduha.
̇ ̇ [ ]

7.3.1.2 Energetski bilans hlađenja sa sušenjem

Na osnovu prvog zakona termodinamike ukupna odvedena koliĉina toplote - smanjuje

entalpiju vlaţnog vazduha sa stanja 1 na stanje 2.
Tehniĉki rad ventilator se pretvara u strujnu energiju a na kraju u toplotu. Greje vlaţan vazduh u
toku hlaĊenja, i ovu koliĉinu toplote treba odvesti.
Bez ventilatora tehniĉki rad je jedna nuli.
U toku hlaĊenja vlaţnog vazduha pritisak je pribliţno stalan.

62
 Energetska bilansna jednaĉina
[ ]

Pad ukupne entalpije vlaţnog vazduha po protoku suvog dela vazduha ̇

̇ [ ]
----------------------------------------------------------------------------------------------
Smene: ̇ ̇ ̇ [ ⁄ ]

[ ⁄ ]
--------------------------------------------------------------------------------------------

̇ ̇

Gde je:
 ̇ [ ⁄ ] protoku suvog dela vazduha
 [ ⁄ ] priraštaj specifiĉne entalpije vlaţnog vazduha po protoku suvog vazduha

7.3.1.3 Temperatura i apsolutna vlaţnost vlaţnog vazduha nakon

hlađenja sa sušenjem u nezasićenom podruĉju ( pregrejane vodene pare )

Primenom prvog zakona termodinamike i kaloriĉne jednaĉine za vlaţan vazduh moţemo odrediti
temperaturu vlaţnog vazduha nakon hlaĊenja.

[ ]

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Smene :
* + voda je u obliku pare u vlažnom vazduhu
* + voda je u obliku pare u vlažnom vazduhu

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
[( ) ]

[ ( ) ]

[ ( ) ] [ ]

U gornjoj jednaĉini dve nezavisne promenljive su nepoznate. Temperatura i apsolutna

vlaţnost . Jedna od njih se usvaja a druga se izraĉunava.

( ( ) ) [ ]

63
 ( ( ) ) [ ]

Konstatacije:
 Temperature i relativna vlaţnost su u zavisnosti. Ako jednu promenljivu zadamo drugu
moţemo izraĉunati.
 Sa intenzivnijim hlaĊenjem temperatura vlaţnog vazduha linearno opada a time i
apsolutna vlaţnost.
 Pad temperature vlaţnog vazduha je sporiji ako je masa vlaţnog vazduha koju hladimo
veća
 Poĉetna temperatura i specifiĉna toplota vlaţnog vazduha je stalna vrednost i ne utiĉe na
pad temperature.

7.4 FIZIĈKI MODELI za HLAĐENJE VLAŢNOG VAZDUHA

7.4.1 HLAĐENJE VLAŢNOG VAZDUHA PRIMENOM POVRŠINSKOG IZMENJIVAĈA

TOPLOTE SA HLADNOM VODOM

Hladnjak vlaţnog vazduha se sastoji od omotaĉa, zmijastog cevnog izmenjivaĉa, pumpe,

ventilatora i hladne vode za transport toplote.

Sl. 6.3. Funkcionalna šema hlaĊenja vlaţnog vazduha primenom orbrene cevne zmilje

7.4.2 HLAĐENJE VLAŢNOG VAZDUHA PRIMENOM ISPARIVAĈA RASHLADNOG UREĐAJA

Hladnjak vlaţnog vazduha se sastoji od omotaĉa, rashladnog ureĊaja, rashladnog sredstva za

transport toplote i ventilatora za strujanje vazduha.

64
 Sl. 6.4. Funkcionalna šema hlaĊenja vlaţnog vazduha primenom rashladnog ureĊaja

7.5 PROCES HLAĐENJA I SUŠENJA VLAŢNOG VAZDUHA U DIJAGRAMU

STANJA

7.5.1 HLAĐENJE VLAŢNOG VAZDUHA BEZ SUŠENJA PRIMENOM POVRŠINSKOG

IZMENJIVAĈA TOPLOTE

Uslov hlađenja bez sušenja: da temperatura vazduha bude veća od temperature rose .
U ovom sluĉaju hlaĊenje sa odvija pri stalnoj apsolutnoj vlaţnosti.

Sl. 6.5. Proces hlaĊenja bez sušenja vlaţnog vazduha u Mollier-ovom dijagramu stanja

65
7.5.2 HLADJENJE I SUŠENJE VLAŢNOG VAZDUHA U DIJAGRAMU STANJA

Uslov hlađenja sa sušenjem: da temperatura na površini cevi u izmenjivaĉu bude manja od

temperature rose . Temperature rose tR prolazi preko preseĉne taĉke i x1. Temperatura
površine cevi tc zavisi od intenziteta hlaĊenja. Smanjanje apsolutne vlaţnosti je . Koliĉina
kondenzata je ̇ . Stanje C vlaţnog vazduha nastane zbog kondenzacije na površini cevi.
U sredini izmeĊu cevi struji vazduh sanja 1. Stanje 2 vlaţnog vazduha nastane smešanjem stanja 1 i C. Sa
intenzivnijem hlaĊenjem, stanje 2 se pribliţava stanju C. HlaĊenje je intenzivnije sa pribliţavanjem cevi.

Sl. 6.6. Proces hlaĊenja sa sušenjem vlaţnog vazduha u Mollier-ovom dijagramu stanja

7.6 REALIZACIJA HLAĐENJA I SUŠENJA

7.6.1 MATEMATICKI MODEL POVRŠINSKOG IZMENJIVAĈA TOPLOTE ZA HLAĐENJE

VLAŢNOG VAZDUHA

7.6.1.1 Hlađenje vlaznog vazduha hladnom vodom ili isparivacem rashaldnog uredaja

Koliĉina toplote u jedinici vremena koju preda vazduh hladnoj vodi preko povrsinskog izmenjivaca
toplote sastoji se od senzitivne-osetne i latentne-skrivene toplote.

66
 Senzitivna-osetna toplota

Gde je:
 * + koeficijent prelaza toplote izmeĊu vazduha i površine hladnjaka

 F[ ] površina hladnjaka

 [ ] - srednja razlika termperature izmeĊu termperature vazduha i

termperature površine izmenjivaĉa-hladnjaka

Odredivanje senzitivnog koeficijenta prelaza toplote izmeĊu vazduha i površine hladnjaka

primenom Nusseltovog broja

Nusselt-ov broj zavisi od Reynolts-ovog broja i od Pa broja

Gde je:
 d[ ] - spoljašnji preĉnik cevi u izmenjivaĉu toplote (hladnjak)

 * + koeficijent provodenja toplote vlaţnog vazduha

 n[ ] exponent Reynolts-ovog broja. Tabliĉna vrednost zavisi od tipa izmenjivaĉa.

 m[ ] exponent Pa-ovog broja. Tabliĉna vrednost zavisi od tipa izmenjivaĉa.

Latentna toplota ( skrivena )

Nastaje usled kondenzacije vodene pare na površini izmenjivaĉa toplote ( hladnjak)

Gde je:
 * + srednja razlika apsolutne vlaţnosti izmeĊu hlaĊenog vazduha
i zasićenog vazduha na temperaturi površine hladnjaka.
 * + izobarska specifiĉna toplota suvog vazduha

 * + latentna toplota kondenzacije vodene pare

Ukupna razmenjena toplota po jediniĉnoj masi suvog vazduha

( ) [ ]

67
8. VLAŢENJE VLAŢNOG VAZDUHA I OVLAŢIVAĈI

8.1 Uvod

Vlaţenje vlaţnog vazduha je mešanje vlaţnog vazduha sa vodom ili vodenom parom u zatvorenom
ili otvorenom procesu.
Zatvoreni proces vlaţenja se odvija u stalnoj masi vlaţnog vazduha tako što se povećava samo
koliĉina vodene pare sa dovedenom koliĉinom vode ili pare. U vazduh zatvorene prostorije ubrizgava se
voda ili vodena para.
Otvoreni proces vlaţenja odvija se u strujećem vlaţnom vazduhu u stacionarnom ili
nestacionarnom strujnom reţimu. U stacionarnom strujnom reţimu vlaţnog vazduha maseni protok suvog
dela vazduha se ne menja. Povećava se maseni protok vlage sa dovedenom koliĉinom vode ili vodene
pare.
Vlaţenje vlaţnog vazduha je potrebno ako je relativna vlaţnost ispod 40%.
Primenjuje se obiĉno zimi kada je vazduh suv, pogotovo posle zagrevanja hladnog vlaţnog
vazduha niske relativne vlaţnosti na sobnu temperaturu.
Optimalna vrednost relativne vlaţnosti vazduha je
Relativna vlaţnost treba da se kreće u granicama . Relativna vlaţnost u
velikoj meri zavisi od temperature vazduha a u manjoj meri od pritiska. U procesu kimatizacije u
operacijama sa vlaţnim vazduhom promena pritisaka je zanemarljivo mala.

Apsolutna vrednost vodene pare u vazduhu obiĉno se kreće u granicama: * +

Vlaţenje vlaţnog vazduha obiĉno se izvodi adiabatski ali moţe i uz razmenu toplote, uz grejanje ili
hlaĊenje.

Naĉini izvodjenja vlaţenja vlaţnog vazduha:

 vodom
o Prirodnim isparavanjem (plitvice)
o Uprskavanjem preko mlaznice

 vodenom parom.

8.2 FIZIĈKI MODEL PROCESA VLAŢENJA

8.2.1 FIZIĈKI MODELI ZATVORENOG PROCESA ADIJABATSKOG VLAŢENJA

U zatvorenoj prostoriji (m) mase vlaţnog vazduha, stanja 1. Nakon vlaţenja vlaţnog vazduha sa
vodom ( ) mase nastane stanje 2. Voda je u teĉnom ili parnom stanju. Vlaţan vazduh se greje, proces je
adijabatan.

68
 Sl. 7.1. Energetski, materijalni tok i parametri stanja vlaţnog vazduha u zatvorenom procesu vlaţenja

8.2.2 FIZIĈKI MODEL OTVORENOG PROCESA ADIJABATSKOG VLAŢENJA

Strujećem vlaţanom vazduhu radi vlaţenja dodaje se voda protoka ( ̇ . Voda je u teĉnom ili
parnom stanju. Vlaţan vazduh ne grejemo, proces je adijabatan.
𝐦̇ 𝟏 𝐦̇ 𝟐
𝐱𝟏 𝐱𝟐
𝐭𝟏 𝐭𝟐
𝐢𝟏 𝐢𝟐

̇ voda
ili ̇ para

Sl. 7.2. Energetski tok, materijalni tok i parametri stanja vlaţnog vazduha u otvorenom procesu vlaţenja

8.3 MATEMATIĈKI MODEL PROCESA ADIJABATSKOG VLAŢENJA

8.3.1 UOPŠTENO

Za matematiĉki opis procesa adijabatskog vlaţenja vlaţnog vazduha sa vodom ili vodenom
parom u zatvorenom ili otvorenom procesu mogu se koristiti dobro poznate bilansne jednaĉine za energiju
i masu. Za sve ĉetri varijante vlaţenja bilansne jednaĉine su iste strukture zato ih moţemo istovremeno
posmatrati.

Pretpostavke za proces vlaţenja

 proces vlaţenja je adijabatski (nema grejanja ili hlaĊenja i zanemaruje se rad ventilatora),
 u toku procesa vlaţenja temperatura ulazne vode ili vodene pare je stalna,
 vlaţenje se odvija u stacionarnom-ustaljenom procesu. Koliĉina ili protok vazduha se ne
menja.

69
8.3.2 MATERIJALNI BILANS VLAŢENJA

Za zatvorene i otvorene procese, proces adijabatskog vlaţenja je mešanje ulaznog vlaţnog

vazduha i vode ili pregrejane vodene pare a nakon mešanja izlazi ovlaţeni vlaţan vazduh. U toku mešanja
ubrizgana hladna voda ispari na raĉun entalpije vlaţnog vazduha a posledica je da temperatura vlaţnog
vazduha opada. Ako je temperatura vode dovoljno visoka onda moţe da doĊe do zagrevanja vlaţnog
vazduha. U sluĉaju vlaţenja sa vodenom parom temperatura vazduha raste.
Za zatvoreni proces vlaţenja koliĉine izrazimo u masi m [ ]
Za otvoreni proces vlaţenja koliĉine izrazimo u masenom protoku ̇ [ ].
Masi ili masenom protoku vodene pare ulaznom vlaţnom vazduhu ̇ dodaje se koliĉina teĉne
vode koja ispari ili pregrejana vodena para ̇ . Na izlazu se pojavljuje masa ili maseni protok zbira
vodenih para u izlazećem vlaţnom vazduhu ̇ .

̇ ̇ ̇ [ ] [ ]

Koristeći definiciju za apsolutnu vlaţnost i zamenom koliĉine vode ili vodene pare u gornju
jednaĉinu dobijamo sledeću bilansnu jednaĉinu za masu
----------------------------------------------------------------
Smene: ̇ ̇
̇ ̇

̇ ̇ ̇

U ustaljenom procesu vlaţenja masa ili maseni protok suvog vazduha se ne menja. Zamenom
u gornju jednaĉinu dobijamo sledeću formu.
̇ ̇ ̇

̇ ̇

Gornji izraz nam pokazuje da dovedena i isparena koliĉina vode ili pare ̇ povećava za
apsolutnu vrednost vodene pare u vlaţnom vazduhu.
Iz bilansne jednaĉine za masu moţemo izraziti apsolutnu vlaţnost ovlaţenog vazduha

̇
̇

Koliĉinu suvog vazduha moţemo odrediti ako poznajemo parametre ulaznog ili izlaznog vlaţnog
vazduha. Masa ili maseni protok vlaţnog vazduha

̇ ̇ ̇
̇ ̇ ̇
̇ ̇

Primenom gornje jednaĉine moţemo odrediti masu ili maseni protok suvog vazduha ̇ ako
poznajemo masu ili maseni protok vlaţnog vazduha ̇ ili ̇ i jednu od apsolutnih vlaţnosti vlaţnog
vazduha ili .
̇ ̇
̇ ̇ [ ] [ ]

70
 Konstatacije:
 Proces adijabatskog vlaţenja je mešanje vlaţnog vazduha sa vodom ili vodenom parom u
zatvorenom ili otvorenom prostoru.
 Struktura jednaĉina za maseni bilans je ista za zatvoreni ili otvoreni prostor bez obzira da
li je vlaţenje izvedeno sa vodom ili vodenom parom.
 ̇ [ ]. U procesu vlaţenja za zatvoreni prostor stalne mase m sa taĉkom je
masa a ne maseni protok za suv vazduh i vodenu paru.
 ̇ ̇[ ]. U procesu vlaţenja za otvoreni proces stalnog masenog protoka
m sa taĉkom je maseni protok za suv vazduh i vodenu paru..
 ̇ [ ] U procesu vlaţenja za zatvoreni prostor stalne mase
delta em sa taĉkom je masa ubrizgane vode ili vodene pare.
 ̇ ̇ [ ] U procesu vlaţenja za otvoreni proces stalnog masenog
protoka em sa taĉkom je maseni protok za suv vazduh i vodenu
paru.

8.3.3 ENERGETSKI BILANS PROCESA VLAŢENJA

8.3.3.1 Voda za vlaţenje

 ̇ [ ]. Koliĉina toplote za zagrevanje vode

 ̇ [ ] latentna toplota za isparavanje vode.

Primena prvog zakona termodinamike za proces politropskog vlaţenja

( )

 . Proces vlaţenja obiĉno je adiabatski. vlaţan vazduh se ne greje, ne hladi,

 . Ako zanemarimo rad ventilatora, tehniĉki rad teţi nuli.
 . Sledi da se promena entalpije kompletnog adijabatskog sistema ne
menja.
U praksi se ove ĉinjenice manifestuje na sledeći naĉin:
o Ako je temperatura vode manja od kritiĉne temperature vode onda za
isparavanje voda uzima energiju od vazduha . Opada temperatura ovlaţenog
vazduha.
o Ako je temperatura vode veća od kritiĉne temperature vode onda za
isparavanje voda troši sopstvenu unutrašnju energiju. Raste termperatrura
ovlaţenog vazduha.
 Kritiĉna temperatura vode je veća od temperature vlaţnog vazduha za .
Temperaturska razlika treba za isparvanje vode. Razlika entalpije vode je jadnak
latentnoj toploti za isparavnaje iste koliĉine vode.
̇ ̇
[ ]

Vazduhu se u tom sluĉaju ne menja temperatura samo poraste sadrţaj vode tj.raste
apsolutna vlaţnost.

71
 Ukupna entalpija na ulazu se sastoji od zbira entalpije ulaznog vlaţnog vazduha i entalpije
ubrizgane vode ili vodene pare

Ukupna entalpija na izlazu je entalpija vlaţnog vazduha koji je obogaćen primljenom koliĉinom
vodene pare koja se stvorila isparavanjem ubrizgane vode ili dovedene koliĉine vodene pare.

Energetska bilansna jednaĉina se formira na osnovu razlike izlazne i ulazne ukupne entalpije
vlaţnog vazduha.. Za adiabatski proces vlaţenja promena entalpije sistema je jednaka nuli.

( )

Ukupna entalpija vlaţnog vazduha se sastoji od ukupne entalpije suvog vazduh i vodene pare.

Ukupna entalpija vlaţnog vazduha preko specifiĉne entalpije i mase ili masenog protoka

̇ ̇ ̇ ̇

̇ ̇ ̇ ̇

Ukupna entalpija ubrizgane vode ili vodene pare preko specifiĉne entalpije i mase ili masenog
protoka vode ili vodene pare. Kao za vlaţan vazduh i za vodu i za vodenu paru uzima se da je entalpija na
temperaturi jednak
̇

Zamenom ukupne entalpije u bilansnu jednaĉinu dobijamo energetsku jednaĉinu za sistem

vlaţenja vlaţnog vazduha.

̇ ̇ ̇

Za ustaljeni proces vlaţenja maseni protok suvog dela vazduha je stalan. Ne menjaju se u toku
vremena. Menja se vlaţni deo vazduha sa ubrizganom koliĉinom vode ili vodene pare.

̇ ̇ ̇

Energetska bilansna jednaĉina vlaţenja vlaţnog vazduha sa vodom ili vodenom parom nakon
zamene stalne koliĉine suvog vazduha

̇ ̇

Energetska bilansna jednaĉina vlaţenja vlaţnog vazduha sa vodom ili vodenom parom nakon
zamene kolićine vode ili vodne pare u gornju jednaĉinu

̇ ̇
--------------------------------------------------------------------------------------

72
 ( ) ̇ ̇ ̇

SreĊivanjem gornje jednaĉine dobija se potrebna entalpija teĉne vode ili pare koja potrebna za
doveĊenje vlaţanog vazduh u stanje 2. Entelpija je pravac linije neadiabatskog ( uz grejanje-
hlaĊenje, ili primena ventilatora, ) procesa vlaţenja u i-x Mollier'ovom dijagramu stanja.

Za Adiabatski proces vlaţenja ( nema grejanja-hlaĊenja, ili primena ventilatora, )

entalpija teĉne vode ili vodene pare jednak.

Konstatacije:
 Istovremeno sa procesom vlaţenja moţe da se odvija grejanje i strujanje vlaţog vazduha
Primenom grejaĉa ili ventilatora treba uzeti u obzir dovedenu koliĉinu toplote i mehaniĉki
rad .
 U adijabatskom procesu vlaţenja dovedena i odvedena toplota je nula. Ako postoji
ventilator njegov mehaniĉki rad zbog male koliĉine se zanemaruje.
 Strukturalno, energetska bilansna jednaĉina je ista za sva ĉetri gore spomenuta procesa
vlaţenja.
o Zatvoreni proces vlaţenja sa vodom ili parom.
o Otvoreni proces vlaţenja sa vodom ili parom.
 U zavisnosti od nivoa entalpije ubrizgane vode temperatura vlaţnog vazduha na izlazu
opada ili raste.
 U sluĉaju vlaţenja sa pregrejanom parom temperatura vlaţnog vazduha na izlazu uvek
raste.

8.3.4 ENERGETSKA JEDNAĈINA VLAŢENJA U KALORIĈNOJ FORMI

Priraštaj specifiĉne entalpije po definiciji u kaloriĉnoj formi je proizvod specifiĉne toplote i

priraštaja temperature. Zbog uvoĊenja dobijamo poznati izraz za entalpiju u
kaloriĉnoj formi

8.3.4.1 Specifiĉna entalpija vlaţnog vazduha u strukturalnoj formi.

Specifiĉna entalpija vlaţnog vazduha u strukturalnoj formi nakon zamene kaloriĉne jednaĉine

73
 [ ]
Gde je:
 * + latentna toplota ispravanja vode za nula stepen t=
 * + specifiĉna toplota za suvi vazduh
 * + specifiĉna toplota za vodenu paru
 * + " specifiĉna toplota vlaţnog vazduha" pri p=const.

8.3.4.2 Specifiĉna entalpija ubrizgane vode ili pare u kaloriĉnoj formi:

Specifiĉna entalpija ubrizgane vode.

Specifiĉna entalpija ubrizgane vodne pare

Gde je:
 * + specifiĉna toplota za vodu pri p=const.
 * + specifiĉna toplota za pregrejanu paru pri p=const.

Energetska bilansna jednaĉina adijabatskog vlaţenja vlaţnog vazduha sa vodom ili parom
nakon smene kaloriĉnih jednaĉina za entalpiju.

Iz gornje jednaĉine temperaturu vlaţnog vazduha nakon vlaţenja. Treba poznavati ulaznu
temperaturu vode ili voddene pare .

[ ]

Nakon smene:

( )
[ ]

Potrebna temperatura ubrizgane vode ili pare za postizanje propisane izlazne temperature i
apsolutne vlaţnost vlaţnog vazduha nakon vlaţenje ako je poznata ulazna temperaturu vazduha .

74
 ( ) ( )
[ ]

Konstatacije:

Temperatura vlaţnog vazduha nakon vlaţenja zavisi od:

 temperature i mase vlaţnog vazduha na ulazu,
 temperature i mase ubrizgane vode,

8.4 Proces vlaţenja vazduha vodom u dijagramu stanja

Voda se rašprskava u sitne kapljice u vlaţan vazduh stanja 1. Ako je poĉetna temparatura vode
niţa onda postignutatemperatur vazduha biće niţa 2 nakon rasprskavanja vode.

Sl. 7.3. Proces vlaţenja u dijagramu stanja za vlaţan vazduh

75
8.5 REALIZACIJE SISTEMA VLAŢENJA

8.5.1 VLAŢENJE VODOM

8.5.1.1 Vlaţenje prirodnim isparavanjem vode

Preduslov za vlaţenje vodom prirodnim isparavanjem je da temperatura vode u plitvicama, koja

sluţi kao izvor za vlaţenje, bude viša od temperature rose.

plitvice:

Sl. 7.4. Vlaţenje vodom prirodnim isparavanjem

Funkcionisanje ovlaţivaĉa sa plitvicama:

Ovaj naĉin ovlaţivanja je imitacija prirodnog procesa kada vlaţan vazduh struji iznad slobodne
vodene površine na primer : jezero, reka , more, vlaţno zemljište i dr.

8.5.1.2 Vlaţenje ubrizgavanjem vode

Preduslov za vlaţenje vodom ubrizgavanjem je da temperatura vode koja sluţi kao izvor za
vlaţenje bude viša od temperature smrazavanja vode.

76
 a. Vlaţenje vodom ubrizgavanjem

Pumpa sa mlaznicom

Sl.7.5. UreĊaj za vlaţenje vlaţnog vazduha

Funkcionisanje:
U centru zbivanja su prskalice za raspršivanje vode. Voda preko cevi pod pritiskom od 3 4 bara
dolazi iz pumpe. Pumpa vodu crpi iz tacne. Tacna sluţi kao rezervoar za vodu. Voda u tacnu dolazi iz cevi
za napajanje i na ploĉe za izdvajanje kapi. Tacna sadrţi cev za odvod viška vode.
Za pokretanje vazduha koristi se ventilator. Ventilator snabdeva vazduh strujnom energijom.

8.5.1.3 Fotografije nekih izvedbi ovlaţivaĉa

Na fotografijama su ureĊaji od nekih proizvoĊaĉa.

Sl.7.6. UreĊaji za vlaţenje vlaţnog vazduha u izvedenom stanju od nekih proizvoĊaĉa

77
8.6 VLAŢENJE VAZDUHA VODENOM PAROM

8.6.1 OTVORENI PROCES VLAŢENJA PAROM

8.6.1.1 Fiziĉki model

Parno vlaţenje je jednostavnije od vlaţenja vodom. Vlaţna para se dovodi već pripremljena.
Valja da para bude pregrejana.

Sl. 7.7. Funkcionalna šema procesa vlaţenja vlaţnog vazduha sa pregrejanom parom u otvorenom procesu

MATEMATIĈKI MODEL

Za vlaţenje parom u otvorenom procesu opšti matematiĉki model je već izveden, u ovom
poglavlju samo se primenjuje krajnji rezultati sa odgovarajućim oznakama bez izvoĊenja.

8.6.2 MATERIJALNI BILANS:

Maseni protok ubrizgane pregrejane pare ̇ povećava apsolutnu vlaţnost za , ̇

koliĉine suvog vazduha u jedinici vremena.
̇ ̇

Apsolutnu vlaţnost nakon vlaţenja sa ̇ koliĉinom pregrejane pare.

̇
̇

Priraštaj apsolutne vlaţnosti vlaţnog vazduha usled ubrizganja ̇ koliĉine pregrejane pare
̇
̇

78
8.6.3 ENERGETSKI BILANS:

Priraštaj specifiĉne entalpije vazduha u procesu vlaţenja jednak je entalpiji pregrejane pare.

̇ ̇

̇ ̇

Zamenom protoka pregrejane pare ̇ u energetsku jednaĉinu dobijamo sledeću relaciju

[ ] je nivo specifiĉne entalpije pregrejane vodene pare mereno od .

8.6.4 PROCES VLAŢENJA VAZDUHA SA PREGREJANOM PAROM U MOLLIER-OVOM

DIJAGRAMU STANJA

U Mollier-ovom dijagramu nakon procesa vlaţenja stanje vlaţnog vazduha je u tašci 2. Pravac
linije mešanja je paralelna sa linijom entalpije pregrejane pare ip. Pravac linijom entalpije pregrejane pare ip
u Mollier-ovom dijagramu se odreĊuje odnosom priraštaj entalpije vlaţnog vazduha i prirštaja
aplolutne vlaţnosti vlaţnog vazduha .
Apsolutna vlaţnost na kraju procesa vlaţenja x2 zavisi od ubrizgane koliĉine pregrejane vodene
pare ̇ mereno u masenom protoku i masenog protoka suvog vazduha ̇ .

SL. 7.8. Proces vlaţenja vazduha sa pregrejanom parom u Mollier-ovom dijagramu stanja

79
9. PREĈIŠĆAVANJE VLAŢNOG VAZDUHA
FILTRACIJA

9.1 UVOD

Proces preĉišćavanje je praktiĉno mehaniĉka filtracija vlaţnog vazduha u toku izmene ili
recirkulacije vlaţnog vazduha.
Mehaniĉka filtracija je namenjen za ostranjivanje raznih primesa koji su prisutnih u vazduhu.
Kritereijum : ako vlaţan vazduh sadrţi 20 * + primesa tj. neĉistoća , potrebno je ĉistiti..
Preĉišćeni vazduh obezbeĊuje kvalitetniju ţivotnu i radnu sredinu kao i nesmetano odvijanje
tehnoloških procesa.
Strujnu energiju vazduhu obezbeĊuje ventilator . Strujanje vazduha se odvija kroz filter sa spolja
prema unutra. Ĉestice neĉistoća se zaustavljaju na spoljnoj strani filterskog materijala.
Mehaniĉki filter stvara znaĉajan strujni otpor i smanjuje protok vazduha.

Neĉištoće u vlaţnom vazduhu moţemo grupisati:

 organske neĉištoće kao što su razni mikroorganizmi. Bakterije, virusi, poleni, vlakna,
komadići drveta, gasovi organskog porekla-aromatiĉni gasovi i ostalo.
 ne organske neĉištoće kao sto su (zemlja ,pesak, neorganski gasovi i ostalo)

Vrste filtera za ĉišćenje vlaţnog vazduha u ventilaciji i klimatizaciji

 aktivni filteri. Nepoţeljni gasovi ostanu u masi filtra adsorbcijom
 pasivni filteri. Mehaniĉki filtri. Ĉestice naĉistaća ostanu na površini filtra.

Efekti filtracije
Mehanizam dejstva filtracije baziran na efektima:
 efekat mehaniĉkog zadrţavanja na perforiranoj površini. Mehaniĉka rešetka
 efekat elektrostatiĉkog zadrzavanja. Nastaje usled elektrostatiĉkog dejstva.
Rašetka ima elektrostatiĉki naboj koji zadrţava mehaniĉke ĉestice
 efekat inercije (centrifugalna sila). Korišćenjem inercije odstranjuju se veće ĉestice
 efekat difuzije. Ĉestice se lepe za ulje. Zauljeni filteri
 efekat taloţenja. Teţe ĉestice se izdvajalju iz fluida, taloţe se na dnu posude.

9.2 FIZIĈKI MODEL SLOŢENOG FILTRA

Sloţeni filter se sastoji od_
 kuĉište sa prikljuĉkom za ulaz i izlaz vazduha
 pasivni mehaniĉki filter za ostranjivanje mehaniĉkih neĉistoća
 aktivni filter za ostranjivanje primesa u obliku gasa

80
 Sl. 8.1. Šema filtra sa parametrima i energetskim tokom

9.2.1 FUNKCIONISANJE

Ventilator snabdeva vlaţan vazduh sa energijom za strujanje. Vazduh za ĉišćenje dolazi spolja ili
iz prostoruje, recirkulacijom. Filter zbog otpora prouzrokuje pad pritiska u strujećem vazduhu. Stvoreni pad
pritiska savladva snaga ventilatora.
Proces mehaniĉke filtracije se odvija na sledeći naĉin:
Vlaţan vazduh srtuji preko mehaniĉkog filtra. Sitnije ĉestice prolaze preko rupica filtra a veće
ostanu na površini filtra. Vremenom na površini filtra sloj izdvoljenih ĉestica se povećava i povremeno terba
ih ostraniti, ĉistiti filter. Bez ĉisćenja filtra znaĉajno se povećava otpor za strujanje vlaţnog vazduha.
Posledica porasta otpora je da opada protok vazduha a povećava se energetska potrošnja vetilatora.
Ako postoji aktivni filter onda nepoţeljni gasovi kao što je itd. Ostanu u aktivnoj masi
filtra. Aktivna masa je obiĉno aktivni ugalj.

9.3 MATEMATIĈKI MODEL FILTRA

Matematiĉki model filtra definiše strujni otpor koji stvara filter tj. pad pritiska u strujećem vazduhu
usled prisustva filtra. Na osnovu pada pritisak se definiše i snaga ventilatora koja je potrebna za
̇
obezbeĊenje odreĊenog protoka vlaţnog vazduha preko filtra.

9.3.1 PAD PRITISKA U STRUJEĆEM VAZDUHU USLED PRISUSTVA FILTRA

Usled prisustva filtra, u tehniĉkim proraĉunima, pad pritiska u strujećem vazduhu se definiše po
dobro poznatoj relaciji, po relaciji Darsy-Weisbach.
[ ]
̇

81
 Gde je:
 [ ] Koeficijent otpora filtra. Zadaje proizvoĊaĉ.
 w * + brzina vazduha preko filtra
 * + gustina vazduha.
 [ ] pritisak vazduha na ulazu u filter
 [ ] pritisak vazduha na izlazu iz filtera
 A [ ] suma svih povrsine rupica u filtru

Otpor filtra nije stalna veliĉina nego u toku eksploatacije se povećava. Nagomilovane ĉestice na
površini filtra stvaraju dopunski otpor strujanju vazduha.

Zakonitost priraštaja otpora filtra u toku eksploatacije zavisi od mnogo faktora. Od:
̇
Gde je:
 Aktivne površine filtra A. Veća površina, kasnije se dostigne maksimalni otpor.
 Preĉnika rupica u filtru d. Veći preĉnik, kasnije se dostigne maksimalni otpor.
 Potoka vazduha ̇ . Veći protok, ranije se dostigne maksimalni otpor.
 Duţine eksploatacije

U poĉetku eksplatacije, za ĉist filter pad pritiska za odreĊeni protok je obiĉno

. U toku eksplatacije otpor zbog zapušenje rupica u filtru do kritiĉne taĉke k skoro
linearno raste posle te taĉke poĉne naglo, eksponencijalno da se povećava. Utvrditi kritiĉnu taĉku je
najlakše ugradnjom manometra ispred filtra.

Sl. 8.2. Grafikon rasta otpora filtra u toku eksploatacije mereno u padu pritiska

9.3.2 POTREBNA SNAGA VENTILATORA ZA SAVLAĐIVANJE STRUJNOG OTPORA

FILTRA

Dobro poznata relacija za odreĊivanje potrebne efektivne snage ventilatora za savlaĊivanje

strujnog otpora filtra u stacionarnom reţimu rada je:

82
 ̇ [ ]

Gde je:
 ̇ * += ̇ zapreminski protok vazduha peko filtra
 ̇ * + maseni protok vazduha preko filtra
 [ ] energetski speten dobrote ventilatora

9.3.3 ODRŢAVANJE FILTERA

Odrţavanje filtra znaĉi zamena ili ĉišćenje uloška filtra.

Stanje, zaprljanost filtera moţe da se meri:
 primenom dva manometra. Jedan se postavlja ispred a drugi iza filtera. Vizuelnim
kontrolom prati se pad tj. razlika pritiska preko filtra.
 ugradnjom senzora za merenje pada pritiska preko filtra. Ako pad pritiska dostigne
maksimalnu vrednost senzor daje zvuĉni ili vizualni signal na displejušto znaĉi da treba
menjati ili oĉistiti filter

Sl. 8.3. Šema merenja pada pritiska preko filtra u eksploataciji

9.4 VRSTE FILTERA

9.4.1 MEHANIĈKI - PASIVNI FILTERI

Mehaniĉki filtri su ĉvrtste rešetke sa rupicama odreĊenog preĉnika.
Mehaniĉki filtri su pasivni, ne stupaju u hemijske reakcije sa komponentama vlaţnog vazduha.
Na perforiranoj rešetci prolaze samo zrna neĉistoća ĉiji je preĉnik manji od preĉnika rupica na
rešetci.
83
 Klasifikacija mehanickih filtera:

 grubi filter : 500 je preĉnik rupica u rešetki filtra

 fini filter : 50 je preĉnik rupica u rešetki filtra
Ĉestice neĉistoća preĉnika oko 2 su priliĉno opasne za pluca coveka.

Materijali mehaniĉkih filtera:

 metalni filteri . Pletene resetke, metalna vuna i sinterizovani metal)

 vlaknasti filteri. Za manji pad pritiska.
 papirni filteri. Veoma ĉesto su u primeni

Konstrukcija filtera:

 Sa ćelijom je vlaknasti filteri. Filter je u obliku presovnog platna od vlakana, nekoliko mm

debljine. Platno se stavlja u okvir od plastike sa armaturom za drţanje filter platna.
Armatura je mreţa od plastiĉnih ţica. Jeftin, lako se menja. Zameni se platno sa okvirom.

Sl. 8.4. Filteri sa ćelijastom strukturom

 Filteri u obliku beskonaĉne trake
Koriste se za manje pritiske i kad je zaprljanost vazduha je visoka. Zaprljani filter-traka se
pomera bez montaţe.

Sl. 8.5. Filteri u obliku bezkonaĉne trake

84
  Saćasti filteri
Za visoke pritiske jer je površina filtra sa rebrima. Rebra povećavaju aktivnu površinu a
istovremeno povećavaju i ĉvrtoću filtra. Saće unutar filtra su u obliku heksaedra (šest strana)
Sl.8.6. Heksaeder poput kruga ima relativno dobru ĉvstoću. Obiĉno se pravi od papira.

Sl. 8.6. Filteri saćaste strukture

9.4.2 ELEKTROSTATIĈKI FILTER

Primena
Elektrostatiĉki filter se primenjuje za filtriranje veoma prljavog vlaţnog vazduha velikog protoka.
Npr. Dimni gasovi termoelektrana koji sadrţe veliku koliĉinu sitnog pepela.

Sruktura
 Ispravljaĉ elektiĉne struje.
 Jonizator.
 Kondenzator.

Funkcionisanje
Ispravljaĉ elektiĉne struje mreţnu naizmeniĉnu struju od 380 V ili 230V ispravljaĉ pretvori u
jednosmernu struju od 12.000 – 18.000 V ili 6.000 – 8.000 V.
Jonizator se sastoji od wolfram anode i katode. Vlaţan vazduh strujeći preko jonizatora i ĉestice
neĉistoća steknu pozitivan elektriĉni naboj od anode. Negativna katoda tera ĉestice prema anodi.
Kondenzator takoĊe se sastoji od anode i katode. Pozitivno naelektrisane ĉestice neĉistoća se
izdvaljaju na negativnoj elektrodi, na katodi. Pozitivna elektroda, anoda odbija pozitivne ĉestice naĉistoća i
tera ih prema katodi. Neutralne ĉestice oĉišćenog vlaţnog vazduha nesmetano struje dalje prema
potrošaĉu.

Sl. 8.7. Elektostatiĉki filter

85
9.4.3 AKTIVNI FILTRI

Primena. Koriste se za odstranjivanje gasova i pare (molekulske cestice).

Mehanizam dejstva
 fizicki (absorpcija,adsorpcija). Absorpcija:tecnosti. Adsorcija:cvrsto.
 hemijski (kada vezuje).

Vrste materijala
 Aktivni ugalj
Posebna vrsta ugljenika porozne grafitne strukture koja se obiĉno koristi za apsorpciju gasova i
pare. Prostori pora u aktivnom uglju ne prelaze veliĉinu od 10 angstroma.
Sirovine za proizvodnju aktivnog uglja su razne vrste prirodnog uglja, drvo, i koštice biljnih
plodova. Tokom proizvodnje se vrši odstranjivanje vode (dehidratacija) a potom aktivacija (uklanjanje
neugljeniĉnih jedinjenja). Aktivacija se vrši na visokoj temperaturi u posebnim pećima delovanjem hemijskih
materija aktivatora (cink-hlorid, fosforna kiselina, amonijum rodanid,kalijum karbonat).
Aktivni ugalj se u vojsci koristi za izradu cedila gas-maske i filtara za vazduh kod skloništa. Radi
bolje zaštite od bojnih otrova dodaju se ĉesto hemoadsorpcioni i katalitiĉki dodaci.

Sl. 8.8. Aktivni ugalj u granulatu i u odliku sinter ploĉa

Aktivni ugalj je prirodni produkt, proizveden iz ugalja, drveta ili kokosa. Filtracijom aktivnim
ugljenom voda se oslobaĊa od klora, fenola, organskih supstanci i pesticida. Filtracija aktivnim ugljenom
ima veliki znaĉaj u industriji pića, te kod crpilišta i odprave otpanih voda.

Sl. 8.9. Izvedba filtera sa aktivnim ugljem

86
10. RAZVODNI SISTEM KLIMATIZACIJE
CEVOVOD

10.1 UVOD

Za razvod tj cevovod se koriste sliĉni sistemi u svim transportnim sistemima za energiju ili
materiju. U te transportne sisteme spada i sistem za obradu vlaţnog vazduha tj. klimatizacija i ventilacija.
 Sistemi za transport energije su:
o sistemi za transport toplotnog potencijala su
grejanje, hladjenje, kimatizacija i dr.
o sistemi za transport mehaniĉkog potencijala su:
pneumatika, hidraulika,
 Sistemi za transport materije su:
vodovod, ventilacija (izmena vazduha) itd.
Razvodni sistem tj. cevovod sluţi za drţanje radnog fluida u celini u toku strujanja od proizvoĊaĉa
do potrošaĉa toplote ili mehaniĉkog potencijala.
Radni fluidi za transport topote su: voda, vodena para, antifriz, ulje, vlaţan vazduh, rashladna
sredstva...
Radni fluidi za transport mehaniĉkog potencijala su: ulje, emulzija ulja i vode, vlaţan vazduh....
Cevovod za transport mehaniĉkog potencijala se nalazi pod visokom nadpritiskom. U hidraulici
radni pritisak moţe da dostigne više i od hiljadu bar-a. U pneumatici radni pritisak svega do deset bar-a.
U sistemima za ventilaciju i klimatizaciju radni pritisak je relativno nizak, maksimum do 0.3 bara.
MeĊutim protok vlaţnog vazduha je priliĉno visok , moţe da dostigne vrednost od nekoliko kubnih metara u
sekundi.

10.2 FIZIĈKI MODEL razvodnog-strujnog sistema Klimatizacije

Globalno posmatrano fiziĉki model sistema za ventilaciju i klimatizaciju se sastoji od sledećih

glavnih komponenti:
 Komora za pripremu vlaţnog vazduha
 Cevovod za dovod i odvod vlaţnog vazduha
 Difuzori za ravnomernu raspodelu vlaţnog vazduha

87
 Sl. 9.1. Šema klima komore sa razvodom

10.3 Matematiĉki model razvodnog sistema

Matematiĉki model razvoda se svodi na odreĊivanje strujnih gubitaka. Strujni gubici u cevovodu-
razvodu su izraţeni u obliku pada pritiska. Pad pritiska u strujećem vlaţnom vazduhu u razvodnim
kanalima se odreĊuje po dobro poznatom Darsy-Weissbach-jevom matematiĉkoj relaciji. Struktura
matematiĉkog modela je ista kao i u pneumatici i hidraulici, hlaĊenju itd. jedina razlika je u vrednosti
parametara strujanja i veliĉine koeficijenta trenja.
Ukupan pad pritiska u strujećem vazduhu u razvodnom kanalu-cevovodu se sastoji od pada
pritiska u pravim delovima cevi sa konstantnim preĉnikom plus lokalni gubici usled stvaranja vrtloga i usled
lokalnih otpora. Lokalne otpore stvaraju: promena preĉnika cevi, promena pravca., raĉvanje, ventili itd. .

∑ ∑ [ ]

Pad pritiska u pravom delu cevovoda:

Pad pritiska u lokalnim delovima cevovoda:

Ukupan pad pritiska u strujećem vlaţnom vazduhu jednak je zbiru pada pritiska u pravim
delovima i lokalnim delovima razvoda-cevovoda:

∑ ∑

( ∑ ∑ )

88
 Gde je:
 [ ]
 [ ]
̇ ̇
 * +

 [ ]
 = [ ]

Ukupan pad pritiska u strujećem vlaţnom vazduhu nakon smene

̇

̇
( ∑ ∑ )

10.4 Radna taĉka razvoda sa ventilatorom

Radna taĉka ventilatora se nalazi u preseku dve krive, karakteristike ventilatora i karakteristike
razvoda. Kriva karakteristike razvoda se formira na osnovu jednaĉine za pad pritiska koji zavisi od
geometrije cevovoda i zapremiskog protoka vlaţnog vazduha. Pad pritiska u razvodu tj, cevovodu je
jednak naporu ventilatora.

𝐩 [bar]

radna taĉka
[𝒃𝒂𝒓]

𝐕̇ [𝑚 ]

Sl. 9.2. Radna taĉka u dijagramu pad pritiska ili napor – zapreminski protok je u preseku karakteristike cevovoda i
karakteristike ventilatora
Komora za pripremu vlaţnog vazduha

Komora za pripremu vlaţnog vazduha obavlja sloţenu funkciju i to filtrira, ovlaţi, suši, greje, hladi,
meša vlaţan vazduh. U poslednje vreme sve više je snabdevena i sa rekuperatorom toplote radi vraćanje
toplote sa odlazećeg na ulazeći vlaţni vazduh

Sastav komore za pripremu sa zadacima komponenata:

89
  Ventilatori. Ventilator snabdeva strujnom energijom ulazni sveţ i recirkulisani vlaţan
vazduh.
 Ovlaţivaĉ. Ovlaţuje ulazni nedovoljno vlaţan vazduh.
 Sušać. Suši ulazni i recirkulisani vlaţan vazduh.
 Grejaĉ. Greje ulazni i recirkulisani vlaţan vazduh.
 Hladnjak. Hladi ulazni i recirkulisani vlaţan vazduh.
 Filter. Ĉisti ulazni i recirkulisani vlaţan vazduh
 Mešaĉ. Meša sveţ i recirkulisani vlaţan vazduh
 Rekuperator. Vraća toplote sa izlaznog na ulazni vlaţan vazduh.

10.5 IZBOR VENTILATORA

Obiĉno se stavlja poseban ventilator za dovod i poseban za odvod vlaţnog vazduha.
Snaga ventilatora u dovodnoj ili u odvodnoj grani se raĉuna primenom poznate relacije.

∑ ̇

gde je : napor ventilatora i jednak ukupnom padu apsolutnog pritiska u strujom traktu
( )vlaţnog vazduah od ulaza do izlaza. Apsolutni pritisak je jednak zbiru statiĉkog i dinamiĉkog
pritiska. Vidi poglavlje 10.

10.6 CEVI – KANALI

U ventilaciji i klimatizaciji cevi obiĉno nazivamo kanalima zbog njihove veliĉine. Kanali ponekad
dostiţu i nekoliko kvadratnih metara popreĉnog preseka ili stranice prvougaonika.

10.6.1 POPREĈNI PRESEK CEVI - KANALA

Popreĉni presek cevi ili kanala moţe da bude

o Kruţni. Do sada uglavnom za menje popreĉne preseke. Danas zbog primene

plastike prave se i za veće preĉnike. Nedostatak cevi kruţnog popreĉnog preseka je da
zauzimaju veći prostor u odnosu na kvadratne iste površine popreĉnog preseka

o Prvougaoni. Za veće kanale od lima.

10.6.2 MATERIJAL CEVI – KANALA

U klima tehnici materijal za cevi po tradiciji su pravljne od pocinkovanog lima meĊutim u

poslednje vreme sve više se primenjuje cev od plastike.

 Plastika. Plastiĉne cevi su gipke, kruţnog preseka, lako za savijanje, oblikovanje i

spajanje. Isporuĉene su obiĉno u koturu i najĉešće su zvuĉno i termoizolovane.

90
  Pocinkovani lim. Kanali od lima su po pravilu pravougaonog popreĉnog preseka.
Uzduţ kanal su formirana ispupĉenjima u oblika slova X radi ukrćenja lima protiv
vibracija. Zbog niskog nadpritiska u strujećem vazduhu debljina lima je svega
[ ].

Sl. 9.3. Gipke cevi od plastike. Sa leve strane sa zvuĉnom izolacijom.

Sl. 9.4. Pocinkovane cevi-kanali prvougaonog proreĉnog preseka

Strujanje vazduha u prostoriji

Strujanje vazduha u prostoriji zavisi od više faktora. Ti faktori su sledeće:.

 brzine strujanja vazduha na izlazu iz razvodne cevi * +,

 oblik rešetki.
 od mesta ulaza i izlaza vazduha:
o ulaz na donjem delu zida, izlaz na gore
91
 o ulaz na gornjem delu zida, izlaz na dole
o ulaz u plafonu.

ulaz odozdo na gore ulaz odozdo na gore

Strujanje sa jedne strane Strujanje sa obe strane

Direktno strujanje Sa spuštrnim plafonom

Sl. 9.5. Na šemama je strujanje vazduha u zavistnosti od lokacije ulaza i izlaza vazduha

10.7 ISTICANJE VAZDUHA

10.7.1 HORIZONTALNO ISTICANJE

Ako je temperatura spoljašnjeg vazduha i sobnog vazduha razliĉita dolazi do podizanja ili do
spuštanja mlaza vazduha.

92
 Sl. 9.5. Horizontalno kretanje vazduha

Gde je:
 * +
 * +
 [ ]



Domet vazduha pri horizontalnom strujanju

Domet ( l ) vazduha pri horizontalnom strujanju u zavisnosti od geometrije površine
isticanja

 domet za kruţni popreĉni presek

 domet za pravougaoni popreĉni presek

Vertikalno odstupanje mlaza vazduha od horizontale

Vertikalno odstupanje mlaza vazduha od horizontale: nagore (+) ako je grejanje, nadole (-) ako je
hlaĊenje

( )

Ekvivalentni preĉnik ako je presek isticanja pravougaonik. Površina kruga jednak pravougaoniku

93
 Gde je:
 [ ]
 [ ]
 * +
 [ ]
 [ ]

10.7.2 PLAFONSKO ISTICANJE VAZDUHA

Otvor za isticanje postavljen horizontalno a pripremljen vlaţan vazduh struji i duplog plafona.

Sl. 9.6. Odnos brzine mlaza vazduha na ulazu i na izlazi iz difuzora

( ( ))

( )

̇
( )

Gde je:
 * + [ ]
 * +
 [ ]
 [ ]
 [ ]

94
10.8 MASKE za ULAZ ili IZLAZ IZ CEVOVODA

Otvori za ulaz i isticanje vazduha su snabdeveni sa pokretni ili nepokretnim maskama. Maske
usmeravaju struju vlaţnog vazduha. Maske su izraĊene u obliku rešetke ili difuzori. Ako je konstrukcija
maske pokretna onda sa pokretanjem profila rešetke ili difuzora moţe da se reguliše protok vazduha.
Znaĉajne razlike izmeĊu rešetke i difuzora nema ista im je funkcija u konstrukciji su malo razlikuju.

10.8.1 REŠETKE

Rešetke kao i difuzori sluţe za usmeravanje, razbijanje struje vazduha i za regulaciju protoka
vazduha. Po konstrukciji su veoma razliĉite.

Vrste rešetki
 pravougaone eventualno kruţne
 jednodelne i dvodelne.
 sa luĉnim ploĉicama za usmeravanje struje vazduha ili sa gustom mreţom za difuziranje
struje vazduha

Neke fotografije rešetki

Sl. 9.7. pravougaone rešetke. Sa leve strane su rešetke saploĉicama sa desne sa gustom mreţom

Sl. 9.8. Fotografija kruţnog difuzora sa gustom mreţom

95
10.8.2 DIFUZORI

Difuzori kao i rešetke sluţe za usmeravanje, raznošenje i regulaciju koliĉine protoka vlaţnog
vazduha. Regulacija koliĉine vazduha postiţe se zatvaranjem pokretne rešetke u difuzoru. Mehanizam
dejstva regulacije protoka je prigušivanje.
Difuzor se sastoji od okvira i pokretne ili nepoketne rešetke. Rešetka moţe da bude snabdevena
eventualno i sa mreţom.
Difuzor se postavlja na kraj cevi ili kanala na izlaz za vlaţan vazduh.

Sl. 9.9. Difuzor kruţnog i pravougaonog oblika

10.8.3 POZICIJA DIFUZORA ILI REŠETKI U PROSTORIJI

Pozicija difuzora ili rešetki u prostoriji zavisi od veliĉine i namene prostorije. Za manje prostorije
otvore za isticanje sa difuzorom ili rešetkom obiĉno stavljaju na spoljašnji zid. Za veće prostorije radi
ravnomernijeg raspodele sveţeg vazduha pravi se cevni razvod sa rešetkama ili difuzorima.

Sl. 9.10. Prinudno strujanje bez cevovoda Sl. 9.11. Prinudno strujanje sa cevovodom

96
11. VENTILATORI

11.1 UVOD

Ventilator je obiĉno elektomotorom pogonjen rotaciono-lopatiĉni mehanizam sa kućištem. Sluţi

za sabijanje i cirkulisanje vazduha. U suštini turbo kompresori i ventilatori su sliĉne mašine, rade na istom
principu. Razlika je da su ventilatori konstruisani za manji napor a za veći protok. Napor ventilatora ne
prelazi 3m vodenog stuba, to jest priraštaj pritiska p=0.3 bara.

Zadatak: ventilator ĉesticama vazduha obezbeĊuje strujnu energiju. Strujna energija vazduha se
sastoji od kinetiĉke i pritisne. Potencijalnu energiju vazduha zbog male gustine moţemo zanemariti.

Mehanizam dejstva ventilatora:

Mehaniĉki rad se preko lopatiĉnog kola prenosi na ĉestice vazduha. Saopšteni rad ubrzava
ĉestice vazduha a posledica je porast kinetiĉke energije. Usporenjem vazduha kinetiĉka energija u difuzoru
pretvara se u pritisnu.

Karakteristiĉni parametri ventilatora

Ventilator karakteriše maseni ̇ ili zapreminski protok ̇ i napor . Napor je razlika ili priraštaj
pritiska u strujećem vazduhu ispred i iza ventilatora pri protoku ̇ ili ̇ .

Šematski prikaz ventilatora:

ili

Sl. 10.1. Šematski prikaz ventilatora

11.2 FIZIĈKI MODEL STRUJNOG TRAKTA KLIMA-VENTILACIONOG

SISTEMA

Strujni trakt se sastoji od cevovoda za dovod i za recirkulisani vazduh ventilator sa klimakomorom,

prostotija. Oznaĉene su glavni parametri stanja vlaţnog vazduha.

97
 ̇ ̇ ̇ ̇ ̇ ̇

Sl. 10.2. Blok dijagram sa energetskim tokovima

11.2.1 DEFINICIJA PRITISKA U FLUIDIMA

Apsolutni ili ukupan pritisak u vazduhu je jednak zbiru statiĉkog i dinamiĉkog pritiska.

𝐩𝐮 𝐩𝐬𝐭 𝐩𝐝 [ ]

– statiĉki pritisak. Merljiv i manometrom. Manometar se stavlja na površinu cevi.

Dinamiĉki pritisak jednak ĉlanu kinetiĉke energije u Bernulijevoij jednaĉini. Meri se i manometrom.
Manometar je povezan sa saviljenoj cevi koja je uronjena u mlaz fluida. Fluid se zaustavlja i
kinetiĉka energija se pretvara u pritisnu.

Sl. 10.3. Merenje pritiska u strujećem vlaţnom vazduhu

98
11.3 MATEMATIĈKI MODEL VENTILATORA

Poĉetni uslovi za primenu modela

 Pad pritiska u vazduhu usled viskoznog trenja u strujnom traktu,

 Napor ventilatora:
 Za stacionarni reţim ventilatora maseni protok vazduha je konstantan ̇

Stacionarni-ustaljeni reţim se postiţe stalnim brojem obrataja pogonskog motora ventilatora.

Energetska bilansana jednaĉina

Vlaţan vazduh u ventilatoru se ne greje i ne hladi. Zanemarljivo malo se hladi od strane okolnog
vazduha i konaĉno utrošeni rada ventilatora se pretvara u toplotu. Ali predhodno rad se pretvara u kinetiĉku
i pritisnu energiju.
Razmenjenu toplotu moţemo smatrati pribliţno nulom:

[ ]
Ili preko specifiĉnog rada i entalpije
------------------------------------------------------

------------------------------------------------------

𝐥𝐭𝟏 𝟐 𝐢 [ ]

Tehniĉki rad saopšten preko lopatiĉnog kola se troši na priraštaj entalpije jednog kilograma vlaţnog
vazduha.
Priraštaj specifiĉne entalpije vlaţnog vazduha po masi m je

Specifiĉna entalpija strujećeg vlaţnog vazduha po energetskoj strukturi je zbir:

𝐢 𝐮 𝐩 𝐯 𝐞𝐤 [ ]

𝐰𝟐
𝐢 𝐮 𝐩 𝐯 [ ]
𝟐

----------------------------------------------------------------------

---------------------------------------------------------------------
𝐢 𝐮 𝐯 𝐩𝐚

99
 Gde je:
 Specifiĉna unutrašnja energija, po masi m u * +
 Specifiĉni mehaniĉki potencijal, po masi m p V/m * +
 Specifiĉna kinetiĉka energija, po masi m * +
 Statiĉki pritisak
 Dinamiĉki pritisak ( ) posle smene
 Apsolutni-ukupan pritisak u strujećem vazduhu

𝐰𝟐
𝐩𝐚 𝐩
𝟐 𝐯

Priraštaj specifiĉne entalpije vlaţnog vazduha po masi m nakon zamene :

𝐢 𝐮 𝐩 𝐯 𝐞𝐤

ili preko apsolutnog pritiska

𝐢 𝐮 𝐩𝐚 𝐯

Primljena snaga sa strane vazdušne struje od lopatiĉnog kola ventilatora

[ ]
------------------------------------------------------------------------
̇ [ ]
--------------------------------------------------------------------------
𝐏 𝐦̇ 𝐥𝐭𝟏 𝟐 𝐦̇ 𝐢 [ ]

Zamenom priraštaja entalpije u jednaĉinu snage:

̇
̇

𝐏 𝐦̇ 𝐮 𝐩 𝐯 𝐞𝐤
ili
𝐏 𝐦̇ 𝐮 𝐩𝐚 𝐯 [ ]

Vidi se da saopšteni tehniĉki rad u jedinici vremena (snaga) vazduhu povećava kompletnu
strukturu entalpije. Raste unutrašnja energija, mehaniĉki potencijal i kinetiĉka energija vazduhu.

100
 Priraštaji:

𝐮 𝐂𝐯 𝐭 𝐂𝐯 𝐭 𝟐 prira
𝐭𝟏 prirašataj unutrašnje energije

𝐞𝐤 𝐰𝟐𝟐 𝐰𝟏𝟐 𝟐 prirašataj kinetiĉke energije

Zbog stišljivosti vazduha promenu specifiĉne zapremine u taĉnim matematiĉkim opisima ne valja
zanemariti. Za odreĊivanje priraštaja specifiĉnog mehaniĉkog potencijala sa nekoliko procenta greške
moţemo koristiti Kapejronovu jednaĉinu stanja za idealne gasove.

𝐩 𝐯 𝐩𝟐 𝐯𝟐 𝐩𝟏 𝐯𝟏

--------------------------------------------------------

----------------------------------------------------------

𝐩 𝐯 prirašataj mehaniĉkog potencijala

𝐑 𝐭𝟐 𝐭𝟏
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Napomena: Zbog male vrednosti priraštaj unutrašnje energije se zanemaruje. .

Primljena snaga sa strane vazdušne struje se raĉuna po uprošćenoj formuli

𝐏 𝐦̇ 𝐩𝐚 𝐯 [ ]

9.2.4. Snaga elektromotora za pogon ventilator

Snaga elektromotora za pogon ventilatora se dobija ako se idealni priraštaj snage vazduha
povećava sa mehaniĉkim , strujnim , zapreminskim gubicima..
Mehaniĉki gubici se javljaju usled trenja u mehanizmu ventilatora dok strujni gubici vazduha
nastaju usled viskoznog trenja u strujećem vazduhu unutar ventilatora. Zapremiski gubici zbog zazora
izmeĊu lopatica kola i kućišta ventilatora
̇ [ ]
ili
𝟏 𝟏 𝟏
𝐏𝐞𝐥 𝐦̇ 𝐩𝐚 𝐯 [ ]
𝛈𝐦 𝛈𝐡 𝛈𝐯

101
11.3.1 LOKACIJA I ORIJENTACIJA VENTILATOR

Sa praktiĉnog aspekta posmatrano veoma je bitna lokacija ugradnje ventilatora a još bitniji je
smer kretanja vazdušnog mlaza.
Naime unutar objekta treba strogo voditi raĉuna o nivoima pritiska. Nivo pritiska zavisi od namene
prostorije. U prostorijama gde postoji izvor nekih mirisa koa npr. kuhinja, prostorija za veš mašinu, , WC,
itd. U tim prostorijama sa ventilatorima treba stvoriti podpritisak. Iz tih prostorija vazduh treba izvlaĉiti.
U ostalim prostorijama kao što je dnevni boravak, spavaća soba itd. nivo pritiska treba da bude
viši. U te prostorije sveţ vazdih treba ubacivati.
U suprotnom sluĉaju neprijatni mirisi sa vazduhom se prošire u sve prostorije objekta.

Sl.10.4. Smer kretanja vazduha u zgradi

11.4 NAĈINI POVEZIVANJA VENTILATORA

Ponekad se pojavljuje zahtev za primenom dva ventilatora u istom strujnom traktu.

Razlozi su:
 Nema mesta za jedan veliki ventilator
 Sa aspekta veliĉine elektriĉne struje povoljnija je primena dva manja ventilatora nego jednog
velikog. Startovanje jednog od ventilatora moţe da bude sa izvesnim vremenskim
kašnjenjem tako se startna struja prepolovi.
 Prostorni poloţaj ventilatora nije isti. Jedan sluţi za izvlaĉenje drugi za ubacivanje vazduha.
 Moţe da se desi da su dva manja ventilatora jeftinija nego jedan veći
 A pravi razlog primene dva ventilatora je da se dobije zbirna karakteristika ventilatora.
o Sa paralelnom vezom protoci ventilatora se sabiraju. Napori se ne menjaju.
o Sa rednom vezom napori ventilatora se sabiraju. Protoci se ne menjaju.

102
11.4.1 PARALELNA VEZA

11.4.1.1 Primena paralelne veze

Paralelna veza se primenjuje za razvodne sisteme sa malim strujnim otporom a za velike protoke
vazduha. Primena nije ograniĉena

1. Paralelno vezani ventilatori iste veliĉine

Sl. 10.5. Dijagram zbirne karakteristike paralelno vezanih ventilatora iste veliĉine

Napori oba ventilatora su isti za isti protok u celom opsegu rada u paralelnoj vezi.

Maseni protok je zbir masenih protoka ventilatora

̇ ̇ ̇ ̇

Sl. 10.6. Šema paralelno vezanih ventilatora iste veliĉine

Konstatacije:
 Napori ventilatora su isti. Napor se ne povećava.
 Protoci se sabiraju. Dobija se po koliĉini dvostruko veći protok.

103
11.4.2 PARALELNO VEZANI VENTILATORI RAZLIĈITE VELIĈINE

Paralelna veza se primenjuje za razvodne sisteme sa malim strujnim otporom a za velike protoke
vazduha. Primena je neopravdana blizu i iznad kritiĉne taĉke

Sl. 10.7. Dijagram zbirne karakteristike paralelno vezanih ventilatora razliĉite veliĉine

Napori oba ventilatora su isti do kritiĉne taĉke .

- recirkulacija vazduha

Maseni protok je zbir masenih protoka ventilatora

̇ ̇ ̇

Sl. 10.8. Šema paralelno vezanih ventilatora razliĉite veliĉine

Konstatacije:
 Napori ventilatora su isti sve do maksimalnog napora manjeg ventilatora. Ako je otpor
razvodnog sistema veći od maksimalnog napora manjeg ventilatora pojavljuje se problem.
Pojavljuje se recirkulacija vazduha preko manjeg ventilatora. Naime iznad te kritiĉne taĉke veći
ventilator još raspolaţe sa dovoljnim naporom i šalje vazduh u razvodni sistem a istovremeno
savladava napor manjeg ventilator i poĉinje recirkulacija vazduha preko manjeg ventilatora.
 Do kritiĉne taĉke protoci se sabiraju.
Iznad kritiĉne taĉke manjem ventilatoru protok padne na nulu, šta više, preko njega pojavljuje
se suprotno usmereni protok vazduha, recirkulacija. Jedan deo vazdušnog toka vazduha većeg
ventilator struji u sistem a manji deo se recirkuliše preko manjeg ventilatora.

104
11.4.3 SERIJSKA VEZA

11.4.3.1 Primena serijske veze

Serijska veza se primenjuje za razvodne sisteme sa velikim strujnim otporom a za manje protoke
vazduha. Primena je neopravdana blizu i ispod kritiĉne taĉke

1. Serijsko povezani ventilatori iste veliĉine

Sl. 10.9. Dijagram zbirne karakteristike dva ventilatora iste veliĉine

Ukupan napor je zbir napora ventilatora jednake veliĉine

Maseni protici ventilatora su isti u celom opsegu rada.

̇ ̇ ̇

Sl. 10.10. Šema serijsko povezanih ventilatora iste veliĉine

Konstatcije:
 Protoci ventilatora su isti. Protok se ne menja u operacionom intervalu.
 Napori se sabiraju. Dobija se zbirno dvostruko veći napor.

105
11.4.4 SERIJSKO VEZANI VENTILATORI RAZLIĈITE VELIĈINE

Sl. 10.11. Dijagram zbirne karakteristike dva ventilatora razliĉite veliĉine

Zbirni tj.ukupan napor ventilatora jednak zbiru napora jednog i drugog ventilator

Maseni protoci ventilatora su isti do kritiĉne taĉke. Ispod te taĉke napor manjeg ventilatora podne
na nulu. Protok daje samo veći ventilator.

̇ ̇ ̇

Sl. 10.12. Šema serijsko povezanih ventilatora razliĉite veliĉine

Konstatacije:
 Iznad kritiĉne taĉke napori ventilatora se sabiraju pri istom protoku.
 Ispod kritiĉne taĉke manjem ventilatoru napor padne na nulu veći ventilator preuzima ulogu
dalje on obezbedi napor i njemu odgovarajući protok. Preko manjeg ventilatora i dalje struji
vazduh istog protoka kao i preko većeg ali više ne uĉestvulje aktivno u transportu vazduha.
 Blizu a pogotovo ispod kritiĉne taĉke nema smisla serijski povezivati ventilatore.
 Serijsko povezane ventilatore treba primenjivati za razvodne sisteme sa velikim strujnim
otporom.

106
11.5 RELACIJE SRAZMERNOSTI VENTILATORA

Relacijama su definisani odnosi parametara stanja ventilatora kao što je protok, napor, snaga
prema odnosa broja obrtaja i odnosa preĉnika za posmatrani ventilator.
Odnos zapreminskog protoka istog ventilatora prema odnosu broja obrtaja i odnosa preĉnika

̇ ̇
( ) ( )
̇ ̇

Odnos napora istog ventilatora prema odnosu broja obrtaja i odnosa preĉnika

( ) ( )

Odnos snage istog ventilatora prema odnosu broja obrtaja i odnosa preĉnika

( ) ( )

Konstatacije:

 Za isti ventilator odnos zapreminskih protoka linearno zavisi od odnosa broja obrtaja.
Povećanjem broja obrtaja posmatranog ventilatora sa na zapremiski protok poraste
sa ̇ na ̇ srazmerno. Npr. sa dupliranjem broja obrtaja protok raste linearno, tj 2 puta.

 Za isti ventilator odnos napora ventilatora zavisi sa drugim stepenom od odnosa broja
obrtaja.
Povećanjem broja obrtaja posmatranog ventilatora sa na napor raste sa na
sa drugim stepenom. Npr. sa dupliranjem broja obrtaja napor poraste 4 puta.

 Za isti ventilator odnos snage ventilatora kubiĉno zavisi od odnosa broja obrtaja.
Povećanjem broja obrtaja posmatranog ventilatora sa na snaga raste sa na
sa trećim stepenom. Npr. sa dupliranjem broja obrtaja snaga poraste 8 puta.

 Za isti ventilator odnos zapreminskih protoka sa trećim stepenom zavisi od odnosa

preĉnika. Povećanjem preĉnika posmatranog ventilatora sa na zapremiski protok
poraste sa ̇ na ̇ sa trećim stepenom. Npr. sa dupliranjem preĉnika protok poraste 8
puta.

 Za isti ventilator odnos napora ventilatora sa drugim stepenom zavisi od odnosa preĉnika.
Povećanjem preĉnika posmatranog ventilatora sa na napor raste sa na
sa drugim stepenom. Npr. sa dupliranjem preĉnika napor poraste 4 puta.

 Za isti ventilator odnos snage ventilatora sa petim stepenom zavisi o odnosa preĉnika.
Povećanjem preĉnika posmatranog ventilatora sa na snaga raste sa na sa
petim stepenom. Npr. sa dupliranjem preĉnika snaga poraste 32 puta.

107
11.6 RADIJALNI VENTILATORI

11.6.1 UVOD

Radijalni (centrifugalni) ventilatori su raspostranjeni u tehniĉkoj praksi. Primenjeni su za

razvodne sisteme sa velikim strujnim otporima. Znaĉi za veće napore (razlika pritiska).

11.6.2 PRINCIP RADA

Sl. 10.14. Radijalni ventilatori rade na bazi turbo kompresije. Dve sile deluju na ĉestice vazduha.
Centrifugalna i tangencijalna-prenosna. Obe su posledice saopštenog mehaniĉkog rada. Mehaniĉki rad se
stvara u pogonskom elektromotoru, prelazi na vreteno, sa vretena na lopatice kola koje ga predaju
ĉesticama vazduha.
Manifestacija prisustva mehaniĉkog rada je kruţno kretanje kola sa lopaticama. Unutar
lopatiĉnog kola ĉestice vazduha vrše kruţno i istovremeno relativno kretanje u lopatiĉnom meĊuprostoru.
Vektorskom sabiranju ta dva kretanja dobija se apsolutno kretanje ĉestica vazduha.
Kruţno kretanje je posledica tangencijalne-prenosne sile. Relativno kretanje ĉestica u
meĊuprostiru lopatica je posledica centrifugalne j tangencijalne-prenosne sile.
Energetski gledano mehaniĉki rad u kolu sa lopaticama prelazi na ĉestice vazduha, ubrzava ih
tako da ĉesticama poraste kinetiĉka energija. Usporenjem ĉestica u difuzoru kinetiĉka energija prelazi u
“pritisnu energiju“ tj. mehaniĉki potencijal.

11.6.3 MATEMATIĈKO TUMAĈENJE PRINCIPA RADA

Ukupna entalpija strujećeg vazduha se sastoji od unutrašnje energije u, kinetiĉke energije i

mehaniĉkog potencijala pv, što obiĉno nepravilno zovemo i pritisnom energijom.

Energetski bilans - prvi zakon termodinamike

Ventilator spolja obiĉno nije grejan niti hlaĊen zato je razmenjena toplota jednaka nuli .
Dovedena koliĉina mehaniĉkog rada povećava entalpiju vazduha.

U toku strujanja vazduha u meĊuprostoru lopatica usled viskoznog trenja u vazduhu mali deo
mehaniĉkog potencijala se pretvara u toplotni potencijal-unutrašnju energiju. Priraštaj toplotnog potencijala
u prvoj aproksimaciji moţemo zanemariti 0.
Tako dobijamo da se mehaniĉki rad pretvara uglavnom u priraštaj kinetiĉke energije ili u priraštaj
mehaniĉkog potencijala vazduha. Ako je

108
 𝐥𝐭 𝟏 𝟐 𝐢 𝐩𝐯 𝐞𝐤
Gde je:
priraštaj kinetiĉke energije
( ) * +

Konstatacija:
Pri stalnoj snazi:
o Ako priraštaj kinetiĉke energije teţi nuli energija se prelije u mehaniĉki potencijal.
o Drugaĉije reĉeno, preko parametara, ako brzina vazduha opada raste mu pritisak

11.6.4 GEOMETRIJA LOPATICA

Geometrija lopatica odreĊuje primljenu snagu sa strane ĉestica vazduha a sa time nivo stvorene
pritisne energije kao i protok vazduha.
Napred savijene lopatice predaju veću koliĉinu energije ĉesticama a sa time stvaraju veći pritisak
u vazduhu. Nazad savijene lopatice stvaraju niţi pritisak tj manji napor. Prednost je njihov tiši rad.
Energetska transformacija

Sl. 10.13. Priraštaj apsolutne brzine vazduha u zavistnosti od preĉnika i oblika lopatica

Sl. 10.14. Funkcionalna šema radialnog ventilatorta

109
11.6.5 KONSTUKCIJE RADIJALNIH VENTILATORA

Radijalni ventilatori imaju relativno jednostavnu konstrukciju. Kućište, vreteno sa leţajima, kolo sa
lopaticama, difuzor, prirubnice za prikljuĉak. Kolo sa lopaticama je sloţene geometrije.
Lopatice su savijene tako da sa aksijalnog prelaze u radjalni pravac i još su saviljene napred ili
nazad. Konstrukcija difuzora je napravljena u obliku spirale (puţa). Popreĉni presek difuzora uzduţ obima
raste od nule do maksimuma. Priraštaj popreĉnog preseka odreĊen je tako da brzina strujanja vazduha u
difuzoru bude stalna. Naime, iz rotirajućeg kola, po obimu, stalno izlazi vazduh i skuplja se u difuzoru. U
smeru rotacije kola u difuzoru stalno se povećava protok vazduha- ̇ . Sa srazmernim povećanjem
popreĉnog preseka-A u difuzoru se postiţe stalna brzina strujanja-w vazduha.
̇ Aw

Sl. 10.15. Šema konstruktivnih detalja radiajlnog ventilator

Sl. 10.16. Fotografije nekih izvedenih radijalnih ventilatora

Grafička karakteristika radijalnog ventilatora

Sl. 10.17.. Napor-protok ( p- ̇ ) karakteristika radijalnog ventilatora

110
11.7 AKSIJALNI VENTILATORI

11.7.1 UVOD

Aksijalno protoĉni ventilatori su veoma ĉesto primenjivi u praksi. Velika im je prednost da je

njihova ugradnja laka a i cena im je niska. UgraĊuju se u kanale, cevi i direktno u zid. Zbog malog napora
aksijalni ventilatori su pogodni samo za nisko otporne razvode uglavnom za otvorene tokove, bez
cevovoda. Max. napor 300 mm V.S. tj 0.03 bar

11.7.2 PRINCIP RADA

Aksijalni i radijalni ventilatori imaju sliĉnost u njihovom radu. I kod aksijalnih prisutne su obe sile:
centrifugalna i tangencijalna-prenosna.
Centrifigalna sila ubrzava ĉestice vazduha u radijalnom pravcu u suprotnom smeru od centra.
Prenosna sila ĉestice ubrzava u tangencijalnom pravcu u smeru obrtanja.
Uticaj centrifugalne sile kompenzuje cev koja je aksijalno navuĉena na lopatiĉno kolo. Ova cev na
neki naĉin zamenjuje difuzor. Ne dozvoljava da se ĉestice vazduha usled centrifugalne sile razlete u
radialnom pravcu. Usporava ih.
Lopatice geometrijski su formirane i postavljene tako da stvaraju aksijalne sile koje usmeravaju
ĉestice vazduha u pravcu ose. Aksijalna sila je akciona sila koja nastaje usled odbijanja ĉestica sa površine
lopatica. Lopatice su koso postavljene, zaklapaju izvestan ugao sa vretenom. Kod kvalitetnijih lopatica
ugao se menja i u pravcu ose kao i u pravcu radijusa. Kod jednostavnijih aksijalnih ventilatora lopatice su
ravne, iseĉene iz ravnog lima.
Akcione sile su znatno slabije nego centrifugalne kod radijalnih ventilatora zato je priraštaj
pritiska kod aksialnih slabiji.
Putanja ĉestica je priliĉni sloţena. Liĉi na navojnicu.

11.7.3 KONSTUKCIJE AKSIJALNIH VENTILATORA

Aksijalni ventilator u konstruktivnom smislu je nešto jednostavniji nego radijalni ventilatori.

Kućište u obliku cevi, vreteno sa leţajima, kolo sa lopaticama i eventualno prirubnice za prikljuĉak.
Po pravilu je vreteno za kolo i za elektromotor zajedniĉko. Monoblok izvedba.
Kvalitetne lopatice su priliĉno sloţene geometrije.

Sl. 10.18. Neke izvedbe aksijalnih ventilatora

111
11.7.4 FIZIĈKI MODEL AKSIJALNOG VENTILATORA SA KUĆIŠTEM

Aksialni ventilator nalazi se u jednoj cevi. Njena osa se poklapa sa osom cevi. Na kraju vretena
elektro motora se nalazi lopatiĉno kolo. Lopatice su postavljane radijalno. Oblik lopatica je veoma sloţeno,
formirane su u obliku prostorne površine.

Sl. 10.19. Smer strujanja vlaţnog vazduha preko aksialnog ventilatora

11.7.5 GRAFIĈKA KARAKTERISTIKA AKSIJALNOG VENTILATORA

Na grafikonu se vidi da aksialni ventilator ima u radu zonu minimum tj. kritiĉnu zonu. U kritiĉnoj
zoni napor ventilatora opada. Znaĉi da ventilator treba primenjivati samo do taĉke maksimuma tj. u zoni
manjih napora i većih protoka

Sl. 10.28. Napor-protok ( p- ̇ ) karakteristika aksijalnog ventilatora

112
12. KOMORE ZA VENTILACIJU I KLIMATIZACIJU
CENTAR ZA PRIPREMU VAZDUHA

12.1 UVOD

Komorama za ventilaciju i klimatizaciju su zatvoreni tumeli pravougaonog popreĉnog preseka,

obiĉno su izraĊeni od ĉeliĉnog limom sa zvuĉnom izolacijom. U komorama su ugraĊene sve potrebne
komponente za pripremu i transport vazduha.

Operacije za pripremu i transport vazduha u komoramama za klimatizaciju su :

 Izmena vazduha, obezbeĊenje kiseonika preko sveţeg vazduha
 Mehaniĉko ĉišćenje vazduha. Filtracija
 Recirkulacija vazduha iz prostorije. Klapne
 Zagrevanje sveţeg vazduha,
 Hladjenje sveţeg vazduha
 Sušenje sveţeg vazduha
 Vlaţenje sveţeg vazduha
 Cirkulacija vazduha primenom ventilatora
 Rekuperacija toplote izmeĊu odlazećeg i ulazećeg vazduha. Površinski izmenjivaĉ toplote.

Sl. 11. 1. Fotografija komore za klimatizaciju

113
12.2 FIZIĈKI MODELI

12.2.1 KOMORE ZA KLIMATIZACIJU

Komore za klimatizaciju sadrţe sve komponente koje obezbeĊuji kompletnu obradu vlaţnog
vazduha. Grejanje, hlaĊenje, sušenje, vlaţenje, filtraciju, recirkulaciju, rekuperaciju i cirkulaciju primenom
ventilatora.

Sl 11. 2. Šema klima komora sa komponentama

12.2.2 FIZIĈKI MODEL KOMORE ZA VENTILACIJU

Operacije u komoramama za ventilaciju su :

Sve gornje navedene operacije moţe da se ostvaruje u komorama za ventilaciju sem:
Vlaţenje sveţeg vazduha ne. Ako je sa vlaţenjem onda je to već klimatizacija.

Sl 11. 3. Šema komora za ventilaciju sa komponentama

114
12.3 FUNKCIONISANJE KLIMA SISTEMA

12.3.1 LETNJI PERIOD

U letnjem periodu klima ureĊaj mora da zadovolji sledeće potrebe:

 HlaĊenje vlaţnog vazduha

 regulisanje vlaţnosti vazduha ( vlaţan vazduh se suši)
 filtriranje vlaţnog vazduha
 recirkulacija izvesne koliĉine korišćenog vazduha

U letnjem periodu se dosta ĉesto javlja potreba za hlaĊenjem sveţeg i recirkulisanog vazduha. Tu
operaciju obavlja rashladni ureĊaj. Isparivaĉ ureĊaja je u ulaznoj grani dok kondenzator u izlaznom
vazdušnom traktu. Rashladni ureĊaj preuzima i prenesi toplotnu energiju sa ulazećeg na izlazeći vazduh.
U letnjem periodu sušenje vazduha je, takoĊe, veoma bitan zadatak. Optimalna vrednost
relativne vlaţnosti unutrašnjeg vazduha treba da se kreće  = 40 - 60% . Srećna okolnost je da isparivaĉ
rashladnog ureĊaja, pored hlaĊenja, moţe da obavlja i sušenje vazduha. Površina isparivaĉa je pribliţno za
8-10 C hladnija nego strujeći vazduh. Na toj hladnoj površini se kondenzuje vodena para iz vazduha.
Kondenzat pare se sliva sa površine isparivaĉa u skupljaĉ i odvodi. Intenzitet kondenzacije zavisi od
temperature i veliĉine površine isparivaĉa. I u letnjem i u zimskom periodu poţeljno je filtrirati (ĉistiti)
vazduh.

12.3.2 ZIMSKI PERIOD

Klima ureĊaj u zimskom periodu ima druge zadatke. Zadaci su:

 grejanje vlaţnog vazduha

 regulisanje vlaţnosti vazduha (vlaţi se vazduh)
 filtracija vlaţnog vazduha
 recirkulacija vlaţnog vazduha

U zimskom periodu je potrebno grejati ulazeći, hladan, sveţ vazduh. To se postiţe tako što se
postojeći rashladni ureĊaj preorjentiše u toplotnu pumpu. Preorjentisanje rashladnog ureĊaja u toplotnu
pumpu znaĉi okrenuti smer kretanja rashladnog sredstva u ureĊaju. Sa time površinski izmenjivaĉi
promene funkciju, tj. isparivaĉ postaje kondenzator, a kondenzator isparivaĉ. TakoĊe, se promeni smer
toka toplotne energije. Toplotna energija se iz izlazećeg vazduha prebaci u ulazeći vazduh. Ako
rekuperisana koliĉina toplote nije dovoljna za grejanje ukljuĉi se i ugraĊeni grejaĉ. Kao kod ventilacije, ovaj
grejaĉ moţe da pretvara elekriĉnu energiju u toplotu ili preko površinskog izmenjivaĉa toplotu tople vode i
pare da prenese na hladan, sveţ vazduh. U zimskom periodu hladan vazduh sadrţi malu koliĉinu vodene
pare. Višak se izdvaja u obliku kiše, magle, snega, rose, inje. Posle zagrevanja apsolutna vlaţnost i dalje
ostaje ista, nema odvoĊenja ili dovoĊenja vodene pare, ali relativna vlaţnost opada. Pad relativne vlaţnosti
je veći sa padom spoljašnje temperature.
Sa ovlaţivaĉem se povećava sadrţaj vodene pare u vazduhu. Voda i vodena para preko
ovlaţivaĉa dospeju u sveţ, topli (zagrejani) suv vazduh. Vodena para direktno ulazi u vazduh i tako se
pomeša sa suvim vazduhom. Ako se ubacuje voda, ona mora da bude pod pritiskom, jer treba da prolazi
preko mlaznika, gde se rasprši u sitne ĉestice. Sitne ĉestice preuzimaju toplotu od suvog toplog vazduha
pri ĉemu isparavaju.
Filtracija i recirkulacija vazduha se odvija na potpuno isti naĉin kao kod ventilacije.

115
12.4 PREORIENTISANJE KLIMA UREĐAJA sa HLAĐENJA na GREJANJE

Preorjentisanjem uraĊaja sa reţima hlaĊenja na raţim grejanja vrši se promenom smer kretanja
rashladnog sredstva u rashladnom ureĊaju, sa time se postiţe promena smera toka energije.
Preorjentisanje se realizuje ugradnjom dva by pass-a, tj. dva obilazna voda (jedan kod ulaza u kompresor i
jedan kod izlaza iz kompresora). Potrebna su još ĉetiri ventila za zatvaranje (otvaranje) vodova. Dva by
pass-a sa ventilima treba ugraditi i kod termo ekspanzionog ventila zbog promene smera kretanja
rashladnog sredstva. Drugo rešenje je ugradnja dva termo ekspanziona ventila u dve paralelne grane sa
ventilima. Termo ekspanzioni ventili (TEV) su suprotosmerno orjentisani shodno smeru kretanja rashladnog
sredstva. Ovo rešenje je veoma povoljno, jer jedan TEV ventil sluţi i podešen je za letnji reţim, dok je drugi
za zimski. Radna taĉka nije ista za letnji i zimski reţim zato se TEV podešavaju na potrebne zadate
vrednosti.
Postoji i drugi pristup za preorjentisanje. Rashladni ureĊaj ostaje nepromenjen. Ništa se ne
promeni u konstrukciji i u vodu nego se zameni vazdušni tok. U letnjem periodu preko isparivaĉa prolazi
ulazeći topli sveţ vazduh dok u zimskom izlazeći (upotrebljen) vazduh. I za kondenzator vaţi gornji princip.
Realizacija pristupa je dosta problematiĉna.

12.5 OSNOVNI PRORAĈUN ZA IZBOR KOMPONENATA KLIMA KOMORE

Poĉetni uslovi tj. zadate vrednosti za unutrašnji vazduh

 t = 20°C – temperatura unutrašnjeg vazduha,

 = 50% – relativna vlaţnost unutrašnjeg vazduha,
 O2 23% – procenat kiseonika unutrašnjeg vazduha ili broj izmene vazduha.

Projektni uslovi

 usvoljena temperatura spoljašnjeg vazduha npr. zimi t = – 20°C, leti t = +35°C,

 usvoljena relativna vlaţnost spoljašnjeg vazduha npr. zimi = 20%, leti = 100% ,
 zapremini unutrašnjeg vazduha u zgradi. ,
 struktura ţivih bića u zgradi. Npr. broj i aktivnost ljudi, broj i vrste ţivotinja, broj i vrste
biljaka,
 spoljne dimenzije zgrade,
 termoizolacija zidova,
 dimenzija prozora i spoljašnjih vrata,
 vrste i kvalitet stakala.

U projektu treba proraĉunati

 zapreminski ili maseni protok sveţeg vazduha ̇ [ ̇ ⁄ ]= ?

 dovedenu ili odvedenu koliĉinu mase vodene pare ±Δmv [ ⁄ ] =?
 dovedenu ili odvedenu koliĉinu toplote ± [ ⁄ ] =?

Na osnovu proraĉunom dobijenih podataka treba dinenzionisati ventilator, sušaĉ, ovlaţivaĉ,

grejaĉ, hladnjak i filter.

116
12.5.1 ZAPREMINSKI ILI MASENI PROTOK VAZDUHA

12.5.1.1 Zapreminski ili maseni protok sveţeg vazduha

Najjednostavniji naĉin odreĊivanja protoka sveţeg vazduha je preko broja izmena u jedinici
vremena, z . Prvo se odreĊuje zapremina vazduha u zgradi i pomnoţi se sa brojem izmena po ĉasu.
Dobija se dovedena koliĉina sveţeg vazduha u obliku zapreminskog protoka

̇ = ·z [ ̇ ⁄ ]

Gde je:
[ ] – zapremina vazduha u objektu
z [ ] – broj izmena vazduha po ĉasu u objektu.

Nešto taĉniji naĉin odreĊivanja protoka sveţeg vazduha je preko broja ţivih bića n i potrošene
koliĉine vazduha po ţivom biću .
̇ = ·n [ ̇ ⁄ ]

Gde je:
̇ * + – potrošen kiseonik iz vazduha po ţivom biću ( ĉovek, biljka, ţivotinja ).
Potrošena koliĉina kiseonika iz vazduha zavisi od aktivnosti ţivih bića.
n[ ] – broj ţivih bića

Maseni protok dovedene koliĉine sveţeg vazduha se dobija ako zapreminski protok se mnoţi sa
gustinom vlaţnog vazduha.
̇ ̇ [ ⁄ ]

12.5.1.2 Zapreminski ili maseni protok recirkulisanog vazduha

Koliĉina recirkulisanog vlaţnog vazduha u principu zavisi od zagaĊenosti vazduha u prostorijama

zgrade radi filtracije i od potrebne koliĉine vazduha za transport toplote za grejanje ili hlaĊenje objekta.
OdreĊuje se koliĉina recirkulisanog vazduha i po filtraciji i po transportu toplote i usvaja se veća
koliĉina dobijen proraĉunom.

12.5.1.3 Koliĉina recirkulisanog vazduha po filtraciji

Protok recirkulisanog vazduha obiĉno se odreĊuje koristeći podatke iz iskustva. Postoji

preporuka za broj izmena vazduha po jedinici vemena (z) u zavisnosti od reţima rada objekta. Dali se
objekat koristi za stanovanje, za kancelarije ili za industrijeke svrhe.
Matematiĉki postupak je isti kao kod odreĊivanja sveţe koliĉine vazduha za izmene.

Zapreminski protok recirkulisanog vazduha

̇ = ·z [ ̇ ⁄ ]

Maseni protok recirkulisanog vazduha

̇ ̇ [ ⁄ ]

117
12.5.1.4 Koliĉina recirkulisanog vazduha po transportu toplote

Na osnovu transportovane koliĉine toplote se odreĊuje maseni protok suvog dela vlaţnog
vazduha
∑
̇ [ ⁄ ]

Gde je:
 ∑ [ ] koliĉina toplote za grejanje ili hlaĊenje objekta zbog toplotnih gubitaka.
 [ ⁄ ] entalpija recirkulisanog vlaţnog vazduha po masi suvog dela vazduha na
ulazu u klima komoru.
 [ ⁄ ] entalpija recirkulisanog vlaţnog vazduha po masi suvog dela vazduha na
izlazu iz klima komore. Nakon grejanja ili hlaĊenja recirkulisanog vlaţnog vazduha u
klima komori.
 [ ⁄ ] gustina vazduha

12.5.1.5 Ukupan maseni protok vlaţnog vazduha

Ukupan maseni protok vlaţnog vazduha je jednak zbiru masenog protoka sveţeg i recirkulisanog
vlaţnog vazduha.
̇ ̇ ̇ [ ⁄ ]

12.5.2 DOVEDENA ILI ODVEDENA MASA VODENE PARE

U zatvorenim prostorijama koliĉina vodene pare u vlaţnom vazduhu stalno se menja. Ta

promena se prati preko apsolutne vlaţnosti vazduha. Promena apsolutne vlaţnosti direktno prouzrokuje
promenu relativne vlaţnosti.
U letnjem periodu moţemo raĉunati sa povećanjem apsolutne i sa time i relativne vlaţnosti
vlaţnog vazduha. Pogotovo ako u prostorijama zgrade postoji izvor vodene pare.

12.5.2.1 Izvori vodene pare

Ţiva bića.
Biljke, ţivotinje i ĉovek kontinualno ispuštalju izvesne koliĉine vodene pare. Koliĉina ispuštene
vodene pare zavisi od vrste , temperature i od aktivnosti ako su u pitanju ţivotinje i ĉovek.
Vrednosti za ispuštenu koliĉinu vodene pare moguće je naći u priruĉnicima .
Masa ispuštene vodene pare jednak proizvodu broja bića (z) i jediniĉna ispuštena koliĉina vodene
pare po biću.
Δ ̇ v= ̇ [ ⁄ ]

Spoljašnji vazdu
Dovedeni spoljašnji vazduh menja koncentraciju vodene pare u prostorijama zgrade. Raste ili
opada apsolutna i relativna vlaţnost.
Priraštaj koliĉine vodene pare moţemo izraĉunati iz materijalnog bilansa

̇ ̇ ̇
̇ ̇ ̇

118
 ------------------------------------------------------------------------------------
Za stacionarni reţim rada klima sistema maseni protok je isti ̇ ̇ ̇
--------------------------------------------------------------
̇ ̇ [ ⁄ ]

Gde je:
 ̇ [ ⁄ ] maseni protok suvog vazduha u protoku vlaţnog vazduha
 [ ⁄ ] apsolutna vlaţnost dovednog spoljašnjeg vazduha
 [ ⁄ ] apsolutna vlaţnost smeše nakon mešanja dovednog spoljašnjeg i
recirkulisanog unutrašnjeg vazduha.
 ako je spoljašnji vazduh vlaţniji nego unutrašnji,
 ako je suvi.

Maseni protok suvog vazduha u protoku vlaţnog vazduha moţe se odrediti ako se zna potreban
maseni protok i apsolutna vlaţnost vlaţnog vazduha

̇ ̇ [ ⁄ ]

12.5.3 DOVEDENA ILI ODVEDENA KOLIĈINA TOPLOTE

12.5.3.1 Toplotni gubici ili dobici objekta

Ukupni transmisioni, ventilacioni i radijacioni toplotni gubici objekta

∑ ∑ ∑ ∑ [ ]
Gde je:
 ∑ [ ] Toplotni gubici ili dobici objekta transmisijom preko zidova
 ∑ [ ] Toplotni gubici ili doboci objekta ventilacijom preko prozora, vrata i izmenom
vazduha - provetravanjem
 ∑ [ ] Toplotni gubici ili dobici objekta radiacijom preko zastaklenih povrašina.
Zimi, dobitke od sunca radijaciom zanemarimo.
 dobici toplote, leti,
 gubici toplote zimi

Za drţanje stalne temperature vazduha unutar zgrade toplotne gubitke ili dobitke neprekidno
treba eliminisati.
U klima sistemima dovod toplote se realizuje preko grejaĉa a odvod toplote primenom rashladnog
ureĊaja. Transporter toplote i za grejanje i za hlaĊenje je vlaţan vazduh.
Transportovana koliĉina toplote sa strane vlaţnog vazduha raĉuna se

∑ ̇ [ ]

Na osnovu transportovane koliĉine toplote se odreĊuje ukupan maseni protok suvog dela vlaţnog
vazduha
∑
̇ [ ⁄ ]

119
 Gde je:
 Entalpija vlaţnog vazduha na ulazu u klima komoru.

( ) [⁄ ]

 Entalpija vlaţnog vazduhu na izlazu iz klima komoru po masi suvog delu vazduha .
OdreĊuje se prema temperaturi i apsolutne vlaţnosti smeše sveţeg i recirkulisanog
vazduha.

( ) [⁄ ]

 Maseni protok suvog dela vazduha u vlaţnom vazduhu

̇ ̇ [ ⁄ ]

Maseni protok vlaţnog vazduh na ulazu u klima komoru. Vazduh na ulazu je u opštem sluĉaju
smeša sveţeg ̇ i recirkulisanog ̇ vlaţnog vazduha

̇ ̇ ̇ =( ̇ ̇ ) [ ⁄ ]

Napomena:
U toku klimatizacije strogo treba voditi raĉuna o osećaju ugodnosti zato temperatura izlazećeg
vazduha iz klima komore nesme da prelazi ili da padene ispod odreĊenu granicu ni zimi ni leti. Valja da
bude pribliţno stalna bez obzira na transportovanu koliĉinu toplote. To se postiţe regulacijom masenog
protoka strujećeg vazduha. Protok se realizuje preko menjanja broja obrtaja ventilator. Pri maksimalnom
broju obrtaja ventilator obezbedi proraĉunom predviĊeni maksimalni protok vazduha za tansport
maksimane koliĉine toplote.
Radi drţanja pribliţno stalnu temperaturu vazduha iz klima komore maseni protok vazduha se
smanjuje u zavisnosti od spoljašnje temperature koja mora da bude manja od projektne temperature.

120
13. UPRAVLJANJE KLIMA SISTEMOM

13.1 UVOD

Sistem upravljanja u hierarhiji nalazi se iznad upravljenog objekta. U posmatranom sluĉaju objekt
upravljanja je klima sistem sa svim komponentama za pripremu vazduha.
Generalno a i u sluĉaju klima sistema upravljanje sistemon znaĉi doziranje energije i materije u
cilju postizanja ili odrţavanja vrednosti nekih parametara stanja.
Npr. Postizanje ili drţanje temperature, relativne vlaţnosti ili procenat kiseonika u unutrašnjem
vazduhu. Postiţe se dovoĊenjem ili odvoĊenjem toplote tj grejanjem ili hlaĊenjem unutrašnjeg vazduha.

Doziranje energije ili materije se vrši preko:

 ukljuĉivanja-iskljuĉivanja elektomotora za ventilator ili regulisanjem broja obrtaja
ventilatora radi postizanja odgovaraljućeg protoka sveţeg ili recirkulisanog vazduha.
 ukljuĉivanja-iskljuĉivanja grejaĉa i regulisanja njegove grejne snage radi povećanja
temperature vazduha
 ukljuĉivanja-iskljuĉivanja rashladnog ureĊaja i regulisanja njegove rashladne snage radi
smanjenja temperature vazduha
 ukljuĉivanja-iskljuĉivanja elektomotora za vodenu pumpu i regulisanja protoka vode u
procesu vlaţenja suvog vazduha
 Regulisanje protoka vodene pare preko podešljivog prigušnog ventila.
 Itd.

13.2 STRUKTURA UPRAVLJAĈKOG SISTEMA

Upravljaĉki sistem sastoji se od tri potsistema:
 Upravljaĉ
 Sistem senzora
 Sistem aktuatora

Ĉetvrti podsistem je objekat u našem sluĉaju je zgrada koja se klimatizuje.

121
 Sl.12.01. Struktura upravljaĉkog sistema klimatizacije sa tokovima upravljaĉkih i energetskih signala.

13.3 Upravljaĉ za klima sistem

Upravljaĉ klima sistema u smislu izvedbe aparata (hardware) u današnje vreme je slobodno
programirajući mikroprocesor.
Upravljaĉ sadrţi algoritam upravljanja (software) tj. sva znanja u vezi voĊenja i upravljanja klima
sistemom. UporeĊujići sa ţivim bićima upravljaĉ je mozak a algoritam je pamet u sistemu upravljanja.

Za funkcionisanje algoritma u upravljaĉu potrebni su sledeći ulazni – poĉetni podaci:

 zadate vrednosti za parametre stanja objekta (unutrašnja temperatura, relativna vlaţnost,
procenat kiseonika vazduha u objektu itd,)
 merene vrednosti parametara stanja u upravljanom objektu ( merena temperatura,
relativna vlaţnost, procenat kiseonika itd. ).

Izlazi iz upravljaĉa su upravljaĉki signali.

Na osnovu ulaznih signala tj.podataka, algoritam vrednuje i odreĊuje vrednosti signala kao i
poĉetak intervencije. U većini sluĉajeva upravljaĉki signal je elektiĉna stuja.
Upravljaĉki signali aktiviraju izvšne organe i preko njih poĉinje da struji energija. U klima
sistemima izvšni ograni za pomeranje ili za zaokretanja obiĉno su rotacioni ili linijski elektromotori.
Aktuatori saopštavlju mehaniĉki rad ili toplotu komponentama objekta a oni prenose vazduhu.
Ukljuĉeni elektomotori, primenom mehaniĉkig rada pokreću ventilatore, kompresore, pumpe, ventile ili
klapne za regulaciju protoka itd. Aktivirani grejaĉi predaju toplotu strujećem vazduhu.
Izvedba upravljaĉa ( hardware ) danas je obiĉno na bazi poluprovodniĉke tehnike, tj.
mikroprocesora. Mikroprocesor je brz, feksibilan i velikog kapciteta zato omogućava primenu adaptivnih
algoritama upravljanja.
Velika brzina obrade podataka omogućava primenu mikroraĉunara za upravljanje brzim
procesima u realnom vremenu.
Univerzalnost mikroprocesora obezbeĊuje fleksibilnost hardware-skom i software-kom smislu.
U hardware-skom smislu mikroprocesor je po pravilu slobodno programiraljući upravljaĉ. U
software-skom smislu znaĉi da je proizvoljno moguće koristiti upravljaĉki algoritam što odgovara koristniku.

122
 Velik kapacitet za prihvatanje i skladištenje podataka sledi iz velikog memorijskog prostora
mikroprocesora. Obiĉno, memorijski kapacitet mikroprocesora je moguće proširiti.

13.3.1 SISTEM SENZORA

Senzori su merni pretvaraĉi fiziĉkih veliĉina stanja sistema. Fiziĉke veliĉine stanja najĉešće
petvaraju u elektriĉne signale. Daju informaciju o ponašanju i veliĉini parametara stanja sistema. Upravljaĉ
preko senzora dobija informacije o promeni stanja u objektu upravljanja.

Npr. U klima sistemu sa strane senzora praćene veliĉine stanja su:

 temperature unutrašnjeg i spoljašnjeg vlaţnog vazduha
 protoka sveţeg vazduha
 relativne vlaţnosti vlaţnog vazduha
 eventualno, sadrţaja O2 u unutrašnjem vazduhu

Adekvatno gore navedenom u klima sistemu imamo senzore za praćenje:

 temperature unutrašnjeg i spoljašnjeg vlaţnog vazduha
 protoka sveţeg vazduha
 relativne vlaţnosti vlaţnog vazduha
 eventualno, sadrţaja O2 u unutrašnjem vazduhu

13.3.2 SISTEM AKTUATORA

Aktuatori su izvršni organi upravljĉkog sistema i sluţe za postizanje promena stanja unutrašnjeg
vazduha pomoću doziranja, tj. saopštavanja energije. Energija stiţe u obliku toplote ili mehaniĉkog rada
kao spoljni uticaji,
Toplota dovodi se vazduhu preko grejaĉa ili se odvodi rashladnim ureĊajem.

Mehaniĉki rad se stvara u elektromotorima i sluţi za:

 za podešavanje ventila za regulaciju protoka vode ili pare za vlaţenje vazduha
 za pokretanje vodene pumpe radi postizanja odreĊenog protoka vode za vlaţenje
 za pokretanje ventilatora radi postizanja strujanja vazduha odreĊenim protokom
 za zaokretanje leptira radi regulisanja protoka vazduha
 za pogonjenje kompresora u rashladim ureĊajima
 itd.

13.4 FUNKCIONISANJE SISTEMA UPRAVLJANJA za KLIMA SISTEM

Upravljaĉ sadrţi odgovaraljući upravljaĉki algoritam ( sorftware ).

U poĉetku, za funkcionisanje upravljaĉkog algoritma u programu, u upravljaĉ treba uneti poĉetne
vrednosti za sve veliĉine stanja tj. saopštiti upravljaĉu zadate vrednosti.
Npr. temperatura t=20°C, relativne vlaţnosti =50% unutrašnjeg vazduha.

123
 U toku rada upravljaĉa tj. u realnom vremenu senzori prate veliĉine izabranih parametara stanja i
merene vrednosti šalju u upravljaĉ preko povratne sprege.
Upravljaĉki algoritam uporeĊuje merene i zadate vrednosti, ako ima razlike onda kreira
upravljaĉki singnal. Upravljaĉki signal aktivira izvršne organe.

Npr.
 leti, temperatura unutrašnjeg vazduha veća od zadate vrednosti upravljaĉ ukljuĉi
rashladni ureĊaj.
 leti, relativna vlaţnost unutrašnjeg vazduha je visoka veća od zadate vrednosti upravljaĉ
ukljuĉi sušaĉ.
 leti-zimi. Ukljuĉivanje-iskljuĉivanjem ili menjanjem broja obrtaja ventilatora upravljaĉ
odreĊuje protok sveţeg vazduha radi izmene.
 zimi, temperatura unutrašnjeg vazduha manja od zadate vrednosti upravljaĉ ukljuĉi
grejaĉ.
 zimi, relativna vlaţnost unutrašnjeg vazduha niţa od zadate vrednosti upravljaĉ ukljuĉi
sistem za vlaţenja.
 Itd.

124
14. VENTILACIJA

14.1 UVOD (VRSTE VENTILACIJE)

Ventilacijom se vrši zamena vazduha u prostorijama gde se nalaze ţiva bića. Svako ţivo biće za
svoje ţivotne funkcije troši izvesnu koliĉinu kiseonika, a ta koliĉina se obezbeĊuje ventilacijom. Istovremeno
se ventilacijom odstranjuju produkti ogranizma ţivih bića (ĉoveka), kao što je znoj (vodena para), razni
mirisi tela i ugljen-dioksid (CO2).
U zavisnosti od aktivnosti ĉoveka kiseonik se troši ĉasovno, a istovremeno ispušta CO 2.
Ventilacija-razmena vazduha moţe da se odvija prirodno i veštaĉko.

Pirodna ventilacija vazduha je tradicionalna, dobro poznata forma. Odvija se neprestanim

prodiranjem spoljašnjeg vazduha preko procepa prozora i vrata. Ovaj proces se spontano odvija u
neregulisanom obliku nezavisno od naših potreba i ţelja. Primer prirodne ventilacije je zamena vazduha
otvaranjem prozora prostorije.

Veštaĉka ventilacija (zamena vazduha), za razliku od prirodne ventilacije, zahteva pogodan

tehniĉki sistem za realizaciju. U zavisnosti od zahteva i koncepcije realizacije postoji više sistema.

14.2 ZADATAK VENTILACIJE

Osnovni zadatak ventilacije je da se obezbedi dovoljna koliĉina kiseonika u prostoriji, zamenom
dotrajalog unutrašnjeg vazduha, sa sveţim spoljašnjim.
Zamena vazduha se vrši sa pripremanjem ili bez pripremanja (direktnim ubacivanjem).

14.3 FIZIĈKI MODEL KOMORE ZA VENTILACIJU

Operacije u komoramama za ventilaciju su :
Sve gornje navedene operacije moţe da se ostvaruje u komorama za ventilaciju sem:
 Vlaţenje sveţeg vazduha ne.

125
 Sl. 13.3. Šema komora za ventilaciju sa komponentama

14.4 KOMPONENTE SISTEMA ZA VEŠTAĈKU VENTILACIJU

14.4.1 SISTEM BEZ PRIPREME SVEŢEG VAZDUHA

Za realizaciju zamene vazduha bez pripreme koristimo samo ventilator.

14.4.1.1 Ventilator

Najjednostavniji veštaĉki sistem zamene vazduha se izvodi primenom ventilatora. Ventilator je

konstruisan i razvijen za transport gasne sredine (vazduha). Zadatak ventilatora je da mehaniĉki rad
elektro-motora, pomoću lopatiĉnog kola prenese na ĉestice gasa.
Energija se prenosi sa radijalnim ili aksijalnim lopatiĉnim kolom.

14.4.2 . SISTEM SA PRIPREMOM SVEŢEG VAZDUHA

Za realizaciju sistema sa pripremom sveţeg vazduha koristimo uz ventilator i komponente za

pripremu vazduha.

Kompletno pripremanje vazduha prilikom ventilacije bi znaĉilo:

 filtracija (mehaniĉko ĉisćenje). Vazduh prolazi preko filtera. Filter zadrţava neĉistoće do veliĉine
preĉnika rupica u ispuni filtera.

 zagrevanje sveţeg vazduha. Svakako je poţeljno zagrevati vazduh barem do nivoa temperature
unutrašnjeg vazduha. Preko sistema zagrevanja moţe da se unese toplotna energija za
kompletno nadoknaĊivanje toplotnih gubitaka. Zagrevanje sveţeg vazduha se realizuje ugradnjom
elektiĉnog grejaĉa u obliku cekas ţice ili površinskog izmenjivaĉa u obliku zmije sa toplom vodom,
eventualno vodenom parom. Radi uštede energije danas se sve više primenjuju rekuperatorski
toplotni izmenjivaĉi. Preko rekuperatora se razmenjuje toplota izmeĊu izlazećeg i ulazećeg
vazduha. Sve ĉešće se koristi za rekuperaciju toplote, toplotna pumpa vazduh-vazduh.

126
 Konstatacija:
Kod ventilacije u pripremi sveţeg vazduha se ne vrši hlaĊenje i regulacija relativne vlaţnosti
unutrašnjeg vazduha.

14.4.3 . REKUPERATOR TOPLOTE

Unutrašnji topli vazduh

Spoljašnji zrejan vazduh

Unutrašnji ohladen vazduh

Spoljašnji hladan vazduh

Limeni površinski izmenjivac

toplote

Sl. 13.3.. Rekuperator toplote - limeni površinski toplotni izmenjivaĉ.

Rekuperatorski toplotni izmenjivaĉ je suprotnostrujni limeni površinski toplotni izmenjivaĉ. Strujeći

topliji unutrašnji vazduh u rekuperatoru predaje izvesnu koliĉinu toplote strujećem hladnijem spoljašnjem
vazduhu. Nikad se ne postiţe da kod realnih rekuperatora temperature izlazećeg (unutrašnjeg) i ulazećeg
(spoljašnjeg) vazduha budu iste. Teoretski, samo kod beskonaĉno velike površine rekuperatora bi se
postiglo da temperatura izlazećeg i ulazećeg vazduha bude ista. Treba napomenuti da oba strujna kanala
treba snabdevati sa posebnim ventilatorom, treba obezbediti intenzivno strujanje.

14.4.4 GREJAĈ

Grejaĉ sveţeg vazduha nije uvek ugraĊen u ventilacioni sistem, a sliĉan je sluĉaj i sa
rekuperatorom. MeĊutim, ako se ţeli kvalitetna ventilacija prostorije treba zagrejati ulazeći sveţi vazduh.
Grejaĉi su razliĉite konstrukcije i koriste razliĉite energetske izvore.
Imamo grejaĉe:
 na el.struju;
 na toplu vodu;
 na vodenu paru;
 na butan gas.

127
 Elektriĉni grejaĉ vazduha

Elektriĉni grejaĉ se pravi od namotanog cekasa u obliku navojnice. Cekas navojnica se stavlja u
bakarne ili ĉeliĉne cevi. U cev sa cekasom se ulije šamot radi elektriĉne izolacije i toplotne provodljivosti.

Sl. 14.4.. Elektriĉni grejaĉ vazduha sa popreĉnim presekom

Grejaĉ vazduha toplom vodom i parom

Grejaĉ vazduha na vodenu paru i toplu vodu je cevni, orebreni, površinski izmenjivaĉ toplote. Sa
unutrašnje strane cevi struji voda ili para, a sa spoljašnje strane vazduh.

A Ti
VAZDUH

VODA,
PARA
Cu-cev
Presek A Al rebro
voda,para

Sl. 13.5. Grejaĉ vazduha sa popreĉnim presekom

128
14.4.5 FILTER

Filter ima zadatak da izdvaja mehaniĉke neĉistoće iz vazduha. Putem fiziĉkog zadrţavanja
izdvaja ĉestice koje ne mogu da prolaze preko rupica ispune filtra.
Ispuna filtra se pravi od tankih vlakana veštaĉke mase. Vlakna su haotiĉno izmešana i presovana
u ploĉu debljine nekoliko milimetara. Ispuna se lako menja i nije skupa.

14.5 SISTEM VENTILACIJE - VEŠTAĈKO PROVETRAVANJE

Sistem ventilacije se sastoji od same zgrade sa prostorijama za provetravanje i kompletne

instalacije sa komponentama. U kompletnu instalaciju za ventilaciju ubrajamo mašinsku, elektriĉnu i
upravljaĉku instalaciju.

14.5.1 MAŠINSKA INSTALACIJA BEZ PRIPREME SVEŢEG VAZDUHA

Mašinska instalacija bez pripreme sveţeg vazduha ĉesto se sastoji samo od ventilatora i
ventilator se ugraĊuje u spoljašnji zid prostorije. Ako je potrebna veća snaga ventiltora odna ventilator se
smesti van prostorija i spalja se sa cevima za transport sveţeg vazduha.

14.5.2 OSNOVNA PRAVILA U VEZI SMERA STRUJANJA VAZDUHA

1.Sveţ vazduh bez pripremanja se ubacuje u prostoriju tako što ventilator izvlaĉi vazduh iz
prostorije i zbog postojanja procepa kod vrata, prozora istovremeno se i uvlaĉi sveţ vazduh. Prodiranje
sveţeg vazduha biće difuzno, tj. ne oseća se toliko.
2.Iz kuhinje, WC-a, kupatila, zbog mirisa, vazduh se uvek izvlaĉi. U protivnom miris se širi po
celoj zgradi.

Sistem sa jednim ventilatorom

Najjednostavniji sistem ventilacije se sastoji od jednog ventilatora.

Sl. 13.6. Prostorije sa ventilatorom

Nedostatak gornjeg rešenja je da se izvlaĉenje vazduha vrši samo sa jednog mesta. Strujanje
vazduha nije ravnomerno u prostoriji.

129
 Sistem sa više ventilatora

Primenom više ventilatora manjih snaga se poboljšava ravnomernost izvlaĉenja vazduha, a

samim tim i osećaj udobnosti u prostoriji. Idealno rešenje je beskonaĉno puno ventilatora što je fiziĉki
besmisleno.

Sl. 13.7. Prostorije sa više ventilatorom

14.5.3 MAŠINSKA INSTALACIJA ZA PRIPREMU SVEŢEG VAZDUHA

Za kvalitetniju ventilaciju sveţ vazduh se priprema. Pripremanje se obiĉno vrši u jednom centru
gde su locirane sve potrebne komponente (ventilator, filter, grejaĉ, eventualno rekuperator toplote i mešni
ventil). Centralizovan sistem bez sabirnog i dovodnog cevovoda ne moţe da funkcioniše. Preko sabirnog
cevovoda se odvodi vazduh iz prostorija, a preko dovodnog dovodimo sveţ vazduh koji se meša u centru
za pripremu sa izvesnom koliĉinom recirkulisanog vazduha, zatim se ta mešavina pripremi i nakon
pripreme ubaci u prostoriju. Recirkulacija odreĊene koliĉine potrošenog vazduha je uobiĉajena, pa se na
ovaj naĉin uštedi velika koliĉina toplotne energije za zagrevanje sveţeg vazduha. Gubi se u kvalitetu
ventilacije ali se smanjuju troškovi ventilacije. Recirkulisana koliĉina potrošenog vazduha se zajedno sa
sveţim vazduhom priprema.
DIFUZOR CEVOVOD

Sl. 13.8. Plafonski razvod sa difizorom

Sl. 13.9.. Razvod sa difizorom na zidu

Nedostatak:
Instalacija je sloţenija zato što se sastoji iz više komponenata, a sa time je i skuplja.

Prednost:
Ulazi sveţ pripremljen vazduh.

130

View publication stats