Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Untitled

    Uploaded by

    Olga Jankovic
    16 views25 pages

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    16 views25 pages

    Untitled

    Uploaded by

    Olga Jankovic

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 25
    G aog p Mnogima koji nieuw zapazili razliku uéinide ee da su gas de isto sto 1 mesnice-diple s mehoms Une suyevakake, a mnogo Semu srodne diplama(ista vrata piskova,zatim e1lindrisne cevi ea rupama za sviranje,meSina,duvaljka),ali ako pazljivije zasledamo utvrdiéemo da gajde imaju i jednu posebnu,dosta duga- ku cilindriénu cev,u koju je umetnut piaak 1 na Kojoj nema Tru- pa za eviranje-lri sviranju ona daje jedan isti,lezeéi ton,ka- kav diple s mehom u ovom obliku nemaju. Iz deljeg izlugunja videgemo da gajde predstavljaju posebnu vratu duvackor inatru- centa sa mehon, 2iv gajde rasprostranjen je na srpsko-nrvutskom podru= Sju,a naziv gajda u lakedoniji, Smatra se da poreklo naziva tre- ba traziti u arapsko-turskoj revi "ghaid&", Od iste redi izve- deni su i drugi nazivi:gejda3,onaj ko svira na ¢ dama(Vojvodi~ na,Slavonija),ili yajdar,u istom znaégenju(istodna Srbija),zatim gajdenica,ili gajdunica,kraéa cilindrigna cev sa rupama 2a evi- ranje 1 pisxom,(Srbija),{li gajdarka u istom znaéenju(hakedonija)- U Vukovom Rjeéniku zapisan je 1 stariji naziv za gajde - gadlje, i od nj®8avedene redi,gadljar-iavodjaé,i gedljiti-avirati gajde. z nuéemo jo% nekoliko naziva viSe lokalnog karaktera: "karabe", 414 "vunija"(nele gajde iz svrljitkog kraja,orema podacima Vladi- mira Ujordjevida)ili "golemo gajde",tj. velike gajde tli samo gajde,i “erednje gajde"(sajde srednje veliéice),takodje po poda- cina V.vjordjeviéa. Isto tako u sakedoniji,prona oblostima,ina hekolixo naciva:"poljeke-prilepske"sajde ili "nioke gejde"(ea naj- duzon gajdarcom),zatim "porecke" ilf “erednjetiajde,1 "tikvetxe", “visoxetpujde(ss najmnjom jsjdarkom,prema podeeina V.K1iskeve 4 AyLinina). U lrv-tekoj se,pored uobiGujerog naviva pajde,srece inaciv dud e.(Videdeuo da su to najde 8% posebnin muziékim nogeénostina).J+ irola miolt da ovas nazty potise 12 poljekos guéno! ose * Koji au pripvalitd kuerije 1 dragi eloverskt nae Jezize i} i clovaci,Luziékt Srbi,Husi,-lorusi), 95 a onodatopejska reé slovenska, je OVE " Njegovo je mitljenje da J ti organolog Kurt Seka da 4 pozne " Zanimljivo je da napomenemo izlazt od poljeke tra da reuaéki naziv "Dudelvack"(gusie) PFo snatra di reéi "dudlic", , wphaidi", B. ‘drole Pored ponenutog arapsko-turskog nusiva "B e srodan instru. navodi da kod Arapa postoji 1 drugadijs nuciv,2% i na cent,"2“car",uedjutin,pokusavajuéi da utvrdl etimologiju naziva 03: an yd: ajde,zakav je kod nea uglavnon rasprostranjen,B.virola navods eon ged ter 308 jednu moguénost da je taj naziv preuzet od Spanskog “gaitar, tj. iz staroiberijskog jezika. FPEEE EEE EEE Ree RR REET U razvrstavanju dipala,cao Sto znamo,poSlo se od njiho- ve geografske rasprostranjenosti,a istovremeno uogene su i muziéke osobenosti. Gajde se mogu na sligan nadin rezvrstati yall je bolje poéi od njihovih muzigkih moguénosti prema kojima ih deli: m0 u tri osnovna tipa: ~ dvoglaene gajde - troglesne gajde,a ~ Setvoroglasne gajde Tia redosl dom opisaéemo navedene tipove instrumernta ko- Ji ga resprostranjent u nekim natin krajevima Dvowlesne gajag 8 ’ kod kojih & osnovnu melodtj WAL prateda .y, 2 ge u dve varijurter a)siketorskongenn, ASsjavljaju SAOMBLDSKE pride (, @ledonija, jail rajevi orb el al wlay ero- ietogns Srbija), “SAA ke ja jd e(severo 96 edors 2 ve Ba9tOS€ Be 42 Setrs opnovng ze eviranje 48 /olika 62./ Melar a)gajdarka sajdarka ex rupama s)bordunska cey zvani a bréalo, v0) duval jk du- velo, 1 d)meSina 414 kota. uvaljka 114 du. a Kigeva) kraét,krivi deo(cca 45° nosh na Glaanica. ovaj dodatak Je obséno eo vajdarke(obténo izradjen od HisSirovog drveta) na prednjo strane naspram sedme rupe(raéunajugi. edozdo),§jo% jednu,osmu rupu-Oblik 1 raspored rupa uslovijen je tradicionalnom izra- domupotreba “mer ~Sablona pri butenju rupa) .tr eéa i sedma, rajsanja rupa,inaju kruéri oblik +2 Sve optale su elistiénog oblika.rosebno u sedmu rupu,koja ina veliki broj karakteris- armorec", "pola glas", tignih naziva(m "aranorée", "zivane")}uvude- na Je cevéica od slame(ili mote 1 od ptidijes pera), koja icla: i weliptiéni otvor osme rape zy. joi i "palac"(verovatro Sto ge pri sviranju uvek zatvera ili otvara pelcen). U gajdarku je utaknut pisuk sa udarnin jezigkon(cea 30 = éije se vibrirunje mide pode“avati(omatanjea u kudelju)te tako uticati na vieinu i boju tona. Duza,veéu cilindriéna cev,xoja daje etolni leZeéi ton (vordur),) bordunaka cev("tatang") an velikim piskom ©)duval sia a)mexing Proglann razlikuju eo, yodsju,pored @talnog dubok, 7 06 Borduntons tog Giana, pratt jok dan 61886 " anes ga, troglasne Bajde, takodje, javijaju Aoagpoere tet @)iz contralne 4 intotne Srbijo(*avrl1Seengajde) ,4 b)iz Banatea u Vojvodint( "banatake"gajde) + "Burl jisketgajde /Vid1 elixu 64./ imaju gajdenicu sastavijenu iz dve paraleine cilindrit- ne cevi izbuSene u jednom komady drveta,Prema rasporedu rupa za sviranje na dvocevnoj gujdenici(na levoj strani pet,na desnoj je- ne 114 obratno),postoje gajde “na leva ruku"(leva ruka je dole) dna "deenu ruku"(desra ruka je dole).U gornje otvore pereleinin ellindriénih cevi umetnuti ou piskovi,obiéno,od zove.Ra donjea kraju gajdenice postoji Jos jedan poreban dodatax koji ina odredje- nu funkeiju. To Je tav."rog" koji ine proBsrenje u obliku pehara. en cov("kalabal’k#,"prdaljka")santevijen Je ie tri dele,Donji zavrini deo u obliku kugle sa dva tii tri okrugla otvora,naziva se "jabuka" lt ntikva".Unesto tako izradjene bor- 8 - dareke cevi,u novise yrene,upotrepijava se plastiins cov in Jed ’ Rog komada Men so punt duvalskom poe jo eavts) gone konstrukeije.Njen unutranjt ehu en(tzv."krivatduvaljka) 4 zatvo= deo,koji se nalazi o ™ rupe kroz koje ulazt vazduh,Ovakva duva- laze ‘ ne: naan ateje pri stalnom uduvavanja vazduha,’ koje nal Ljka aedrZava vieits . tek x tzv0d a4, produzaye vek trajanja meSine ako, kako kaZu | | (204 65e/ "Banatakergaide/Vids #11ku nih i nee po dimensijana su vege od evih do sada opisal eivaja se jo8 4 *mokrianke"gajde,Po 0 mo Jod isradjujuy ' Gajdenioa na ovim gajdama Je duga etu kod trenjeanina gde 4 ima*rog" veéd 4 nae vijen pod uglom of ace 45°. Bordunska cev ima dva dela i na kraju dodatak"jabuku" neSto drugadijeg oblika. Ze uduvavanje vazduhe"banateke" gajde tmaju manji rulind meh koji dzvodjad podvezuje za podlakticu leve ruke i pritisknju~ 64 ge puni veliki mob, Dvocevna gajdenica ima iti broj rupa za eviranje kav 4 “evrljiske" gajde 1 njihova aplikatuba 4 tonski niz eu indent:.8ni, “svrljisker, gajde Bajdeniocar d.ruke "banatske* ony ‘atvorena rupa,Cmotvorena rupa Los a Is Some Ge Pm prikareld tonokt niz 4 apliketura quai se moguénoat Avocevne Ge}donice.kada na aoonoj cevi setvo~ gino gednu Jedinu rupu dobijano kvartu od ounovaog ee d-1) (orkig)+ Stalni borduntrajusi ton Jo za dve oktave psd od , genovnog tOnA, prea koms oo on 4 zglaSava,?reostalihn pet rupa ge Jevoj cevi gajdentae(razlivite po velitini 1 obliku)daju akordalni nia,koj4 predstavija fond tonova ze izvodjenje Lodi jee Invodjacki repertoar Sine igre,a po ketkad se uz gajde 4 peva,a to Je 4 dzvodijivo us "banatake" gajde koje inaju meh (*neovit 414 "lektada")za uduvavanje vagduha./Vidi muzitki prin ner fe ' Groglasne gajde,prve verijanta("avrljiske") rasprostraq njene su Svrljigu,Banji(Sokobanja) 4 ckolint Wide, u ostelin krajevima(po podacima B. Strole) u okolini Mladenovea,u Kregujeve- &koj Jasenict,u pragadevu,Trnavi,uiidkos 4 Saéanskom kreju,u Valjevekoj Kolubari,Azbukovies,Jedra 4 Podrinju,kao 4 u okolind Boljevca(Rtanja) Traglasne gajde,druge varijante (*banatske")a okolini Jasenovo,Kovin) 1 Pan8eva(Dolove), WrSca(StarSevo, Vlajkovac,ULjmay Rum 4 wu Suseku(Srem)+ zetin,u Mokrinu,Moly U Hxvatskoj troglesne gajde °0 takodje raSirene u Baranjs Slavoniji 1 Posavini. slod-0 Troglaane pasdo( Movers dike) Lavod) ad, Duvan Stojanovas, Selo Kamnniea(Nia) MPodono” kolo,tats tr. 309 ’ Leen ASo Lecce, lod=b nov Troglasne gajdo( "banatske") ,izvodjaé,Ceda OBRJanOYs 42 8e1i Dolovo(Pandevo) npjurajevkatkolo Net. tre Mes. Yneea MAO PSF 8 . 9 we puns cenencr me? SAG RA RE rup bor: e)kriva dave Bedelovit a)dvocilin: bv) A-opiti izgled Slika 64. Troglaane gajde/"svr1ii% ~»~ lo? Slika 65. Troglasne gajde("banatske"/ A-op3ti izgled pedelovirdvocilindrténa gajdent za ein ose) eoleearopane b)bordunska cev ¢) "meow", "Laktagan(meh a vanje vazduhe) a uduva- a) koZa(me Sina) lob Cetvorogianne Kajde /iika 66,/ anne fe Boome PA BU por Za ove gajde uobidajen jo naziv dude fp pod Ovim imenom u narodu 4 ponnate.B.Jirola dovodt porcklo ove re. $41 kod nas ea poljakia nnzivom "dudy"(uajde). /Vidd otros, 3 95.7 Medjutim,postojo 4 druyadije pretpontavke.P.Sr¥mse mini da jo O veri oa nazivom “dildilk (res turakog porckla).Ali,za sada nan ingleda da je Sirolina pretpontavka logidnija. Dude po izgledu 4 ssstavnim delovima gotovo su iste sa troglasnin gajdama iz Vojvodine("banatoke"gajde).AlL,kod dude oenovnu melodiju prati JoS jedun,éetvrti gles .To je takodje bor- Gunirajuét ton,eamo avusi iznad osnovne melodije.Ovaj najvi3i ton na dudama,koJi ne mora etalno da svuSi,za tri oktave Je vi8i od dubokog bordunirajuéeg tona koji neprekidno zvudi. 32 primera koji navodi 3.Strola taéno se vidi kako se od- nose tonovi koji gvuse na ttocilindrigno} gajdeniel (koa koje je Jedna cev veoma kratka) prema stalnom bordunirajugem dubokom toni Tonski niz Ue na cilindrignoj cevi gajdenice sa pet rupa, koja se Jo3 naviva "petakn; Deana cev gujdenice,sa jednom rupon, n2vana "roznjak", ima dva tona: denice(onestena pozadi), ima samo jodan,bordunirajués tons Kratka cev guj vane "paléenjak" Fosebna,d rajuéi ton: borduni- 109 Apliketura na dud jan dama,gamo leva Se gotovo indentigne wa trogl gad ’ ruka povremeno korigt4 a 1 pnlacs “petak" qrocilindriéna gajdenica: : "roZnjak’ "paléenjak' borduns 1. ruka: d.ruka: hapomena: o=zetvorena rupa,0=otvorena rupe /Nidd muzidki primer 66-8/ U poglaviju o harnonskim osobenostima sviranje na dudama B.Slrola konstatuje da kod “izvrsno ugodjenih"duda(a to isto va~ jde)zvace gajedno 8a dubokim bordurirajuéim Hi za troglasne 63 xvinta i oktave: tonom "gornji latentni harmonexi tonovi » paleeujall + (eondun) odrayska ni, Popo sano u Hrvats indovie, LVANo: foslavina,Viljev? ° es ui Rovvelicd uaven Bye chore 1o' tured) oxolina S48 thea ated betes oe en ues Tipe a O Jan jalspe kraj Medjurica: ukovlje 4 a A-dude,op3ti iz¢led Betrocilindrigna eajdenica 88 piskovina a) "petak"(pet rupa,glasovs) b)"roknjake ©) "palgenscicn Slika 66. un ¢ dstorijsso) pro‘losti narodiih inotrasenata 4 n.Lhovim jn migractjana Sesto Je ptonno i raapravijano,Koko je nas poses 2 ‘gunolog, i i Ade: a posuatd orENmneTO® Bo var irola iserpno astridyeo 1 prowéveo pate weate ea neMinos W Juyoolaviji,to ea Je noyelo a pokrene pitanje njthove istorLiske protlostt. svi inctramenti sa me ‘inom u Lvropi,bea ovzira da li ine- dun ili nesaja,d le se u dve qrape(prena K.Suksu) :istocsy ju bor’ 1. instrunenti es meiinom istogne prupe narods a Svropl tnoju gajderiew 1 dordunsku cev eilindriénoy oblika 4 piskove 82 ovi klurinetskog tic jeanostruxia udarnis jeziékom(idioglotnl Lup 2, instrumenti sa werom zapsdne grupe © rods u Evropi je konignog oblika,a tekosje 1 drac toaju drugadija gujdeniea koja pesiji gisek ss dvostrukin udarnin Jeaickom(retcroglotnd pisvk tipa oboe). vordurska oov je neprosenjer a,tj. cilindricnor obli- paki udarni jeciSek(ié tom tajz isto tako 1 pisak,koji ima jets slotni pisak klarinetewor tipa)- a deli ova eva ti avanigna Linija a Bvrop£,kod nde se nalase i prve ka { juzna Italija, i druga vr raclititin were instraensta 6 ne sinome kod nue u dugostavisi re jrera jesdskle,dstosn: prupa ine apudnia keajeviae th iastru enth Ctouwerata ee ne tino, sti a JM erogepedrin ie,istodnin d ink Necaju posebru boriungka evs 4 J wehouenje vice 2 ma mislimo na di les Tajevim je iiwjustie aide, netinow a pot= yp pposioat insten een) Ulareds dublje Pant y aeetima aie drole se Sesto poskva 62 mir 21 za preagorina 1 ree eke Aly: | ua averine najetnrd st iseled Lienje surte Sakae Prem 6 rua i | | | } eee ee 112 se aije na hetitskon emp%nica" nadjen je u istognom delu #ale azig mpSnica" nadjen 5 4 pro nate erestiodjutin, Kurt jefu palate u Ejuku,yin XIIL vel ae reljefu palate u B redstava irtvene Zivotinje,a Saka sietra da je to na reljefo nije muziéki instruxent. start nek Trapajuéi ca najetarijim podutkon 2 piano) Literaturd, neki i 5 5), eri opisu autora nalaze,u knjizi proroka panila( IIL, 5-10.15) fn sah". klanjanja slstnom teletu,ne spomenutu reé sumponjah".0d ove ei TU MPO, resi je noida,kase “irola,nastao starogréki nazive TUM POI G 4 ronanski navive"zampogua".I ove nazive K.Sake pri vata 83 ve~ likom revervom. Ves u starom veku,nactavlja Saks,u rimekon carstva u Evropi, nailazioo na inetrusente sa nehomi"mje3nice") 2a potrebe vojske i u"pozcristina",te da su ih “rivski vojnicd rasneli po evemu ke cumewine"( irola). prostrenom teritoriju ri: Prena literarnim i ikonografskim izvorima,instrumenti sa me- Sinom koji se pomi:ju u Evropi,izmedju IX 4 XIV veka,nesaju posed- nu bordunska cev,Siatra se da se pocetkom XIV veka(na osnova raslikene air! jature u poznatom Glorestonsko: pavltiru iz 1306. eodine),javlju i posebna bordunsea cev na instrumentu sa ne ‘inom, te tuko prvi pit inano pomena o gajduma.Saks iznosi mitljenje da je eve do%lo ku uti aj aa is jer je" énj J sa istoka,jer je "borduniranje istoénja- éki nagin viteglvejaya tukav naéin evropsika ausika keanox orednies veko re po.nuje", ena ee du gu srednjevekovnd %pilmani,iznodja XTT 4 %ry veka uli bowat i razr 7 ‘ a fealt boyat Lt ruzrovratan tnetensentieijum,verovatno 1 Dotpunjavan novim oblict: potp £1 letoka(posredstvo pred m hod t ga some kretoskih ratova 11

    You might also like