Pirineji

Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretragu

Pirineji
Pyrénées (fr.) · Pirineos (es.) · Pirineus (ca.)

Centralni Pirineji

Koordinate 42°40′0″N, 1°00′0″E

Visina 3,404 m

Najviši vrh Aneto

Dužina 491 km

Lokacija

Država  Francuska

 Španjolska

 Andora

Geologija

Starost paleozoik i mezozoik

Pirineji ili Pireneji (španski Pirineos [piɾiˈneos], francuski Pyrénées [piʁene], aragonsk
i Pirineus [piɾiˈneus], katalonski Pirineus [piɾiˈnɛus], oksitanski Pirenèus [piɾeˈnɛws], b
 askijski Pirinioak [piˈɾinioˌak]), planinski venac na jugozapadu Evrope koji čini prirodnu
granicu između Francuske i Španije. Oni odvajaju Pirinejsko poluostrvo od Francuske, a
prostiru se oko 430 km od Biskajskog zaliva na Atlantskom okeanu do rta Kap d
Kre na Sredozemnom moru.
Većim delom glavni greben čini francusko-špansku granicu, sa
kneževinom Andorom između njih. Najveći izuzetak od ovog pravila je dolina Val d'Aran,
koja pripada Španiji iako leži na severnoj strani grebena. Druga
manja orografska odstupanja uključuju vodopad Serdanj i špansku enklavu –
grad Ljivija.
Ime su dobili po Pireni, kćeri kralja Bebricija i Heraklovoj ljubavnici.

Sadržaj

 1Geografija
 2Geologija
 3Predeo
 4Prirodna bogatstva
 5Klima
 6Flora i fauna
 7Sportovi
o 7.1Ski centri
 8Vrhovi
o 8.1Najviši vrhovi
 9Vidi još
 10Spoljašnje poveznice i reference

Geografija[uredi | uredi kod]
Pirineji su deo sledećih francuskih departmana, od istoka na zapad: Pyrénées-
Orientales, Aude, Ariège, Haute-Garonne, Hautes-Pyrénées, i Pyrénées-Atlantiques.
Pirineji su takođe deo sledećih španskih
provincija: Girona, Barcelona, Lleida, Huesca, Zaragoza, Navarre, i Guipúzcoa.
Konačno, Pirineji su deo nezavisne kneževine Andore.
Pirineji su podeljeni na tri dela: centralni, atlantski ili zapadni i istočni.
Centralni Pirineji se pružaju na istok od Port d Kanfranka do Val d'Arana, i u njima su
najveći vrhovi:

 Aneto ili Pic de Néthou (3,404 m) na Maladeta grebenu,

 Mont Posets (3,375 m),
 Mont Perdu ili Monte Perdido ili Mont Perdut (3,355 m).
Na atlantskim Pirinejima strane se postepeno uzdižu od istoka na zapad. Na istočnim
Pirinejima, s izuzetkom jednog prekida na krajnjem istoku Pyrénées Ariégeoises,
srednja nadmorska visina je ujednačena dok iznenada ne opadne u delu lanca
poznatog kao Albères.

Geologija[uredi | uredi kod]
Pirineji su stariji od Alpa: prvi sedimenti su stvoreni u obalskom basenu za
vreme Paleozoika i Mezozoika. U periodu starije Krede nastao je Baskijski zaliv, koji je
gurnuo Španiju prema Francuskoj i stvorio velike slojeve potisnutog sedimenta.
Intenzivan pritisak i udizanje zemljine kore prvo su se desili u istočnom delu i postepeno
se proširio na čitav lanac, da bi kulminirali u epohi Eocena.
Istočni deo Pirineja se sastoji mahom od granitnih i gnajsnih stena, dok na zapadu
granitni vrhovi imaju krečnjačke slojeve. Masivni i oštri vrhovi grebena su od granita, koji
je posebno otporan na eroziju, kao i na glacijalne promene.

Predeo[uredi | uredi kod]

Jezero Artouste

Upadljive odlike pirinejskog pejzaža su:

 odsustvo veliki jezera, kakvima su ispunjene doline Alpa,

 retki i visoki planinski prevoji,
 veliki broj planinskih bujica koje se zovu gaves, koje često stvaraju visoke
vodopade, koje nadmašuju jedino oni u Skandinaviji,
 česta pojava kada gornji deo dolina dobija oblik polukružnih strmih grebena,
zvanih cirk.
Najveći vodopad je Gavarnije (462 m), na ulazu Gave de Pau; Cirque de Gavarnie, u
istoj dolini, je verovatno najpoznatiji primer kružne formacije. Nema niskih prevoja;
između dve strane grebena, kuda prolaze najvažniji putevi i železničke pruge između
Francuske i Španije, postoji samo jedan Col de la Perche, između doline reke Têt i
doline reke Segre, i drugi Col de Somport ili Port de Canfranc, na starom Rimskom putu
od Saragose do Oloron-Sainte-Marie.
Posebno zanimljiva atrakcija je La Brèche de Roland, otvor u grebenu, koji je po tradiciji
stvorio Roland.
Prirodna bogatstva[uredi | uredi kod]

Pic de Bugatet u prirodnom rezervatu 'Néouvielle'

U Pririnejima rude metala nisu od većeg značaja, iako postoje rudnici gvozdene rude

u Vie de Sos u Ariège i u podnožju Canigoua u istočnim Pirinejima. Rezerve uglja koje
se mogu eksploatisati nalaze se uglavnom na španskoj strani, ali na francuskoj strani
postoje brojna nalazišta lignita. Otvoreni rudnik u Trimunu (Ariège) je jedan od najvećih
nalazišta talka u Evropi.
Mineralna vrela su obilna i značajna, a naročito su poznati topli izvori, kojih na Alpima
ima vrlo malo. Topli izvori, od kojih treba pomenuti Bagnères-de-Luchon i Eaux-
Chaudes imaju dosta sumpora i uglavnom se nalaze visoko, u granitnim stenama. Niži
izvori, kao što su Bagnères-de-Bigorre, Rennes-les-Bains and Campagne, imaju više
selena i nisu mnogo topli.

Klima[uredi | uredi kod]

Vrh Pirineja leti.

Količina padavina, kiše i snega, je mnogo veća u zapadnim nego u istočnim Pirinejima,
što se različito odražava na klimu. Prvo, istočni Pirineji nemaju glečere, jer je količina
snega koja padne nedovoljna za njihov razvoj. Glečeri su ograničeni na severne padine
centralnih Pirineja i ne klize naniže u doline, kao u Alpima, ali imaju veliku dužinu na
planinskom grebenu. Oni čine, u stvari, uzanu zonu blizu vrhova najviših planina. Ovde,
kao i u drugim visokim planinskim lancima centralne Evrope, ima dokaza o mnogo
većem prostiranju glečera za vreme Ledenog doba. Slučaj glečera u dolini Argelbs u
departmanu Hautes-Pyrénées je najbolji primer. Linija snega varira u različitim delovima
Pirineja između 2700-2800 m. nadmorske visine.
Flora i fauna[uredi | uredi kod]

Planinska bujica u leto.

Još značajniji efekat većih padavina na zapadnom delu lanca ima na vegetaciju. Niži
delovi planine na krajnjem zapadu su dobro pošumljeni, ali količina šuma opada prema
istoku, pa su istočni Pirineji prilično divlji i goli. Postoji promena i u sastavu flore od
zapada prema istoku. Na zapadu je flora, bar na severu, slična onoj u centralnoj Evropi,
dok je na istoku mediteranska, iako je razlika u geografskoj širini samo 1°. Pirineji su
relativno bogati endemskim vrstama, kao i Alpi, a kao najznačajniji primerci endemizma
su jedinstvena evropska vrsta Dioscorea (vrsta puzavice), Dioscorea pyrenaica, koja se
može naći samo u visokim predelima centralnih Pirineja, i monotipska vrsta Xatardia,
koja raste samo na visokom prevoju između Val d'Eynes i Katalonije. Rod koji je
najbogatije predstavljen u Pirinejima su kamenikes, od kojih su nekoliko vrsta
endemske.
U fauni Pirineji takođe imaju neke izvanredne primerke endemizma. Pirinejska vodena
krtica (Galemys pyrenaicus) može se naći samo u nekim potocima na severnim
padinama planine, jedini drugi član ovog roda nalazi se u rekama Kavkaza u
južnoj Rusiji. Pirinejski (Euproctus pyrenaicus), endemski rođak salamandera, takođe
živi u potocima i jezerima na velikim visinama. Među ostalim osobenostima pirinejske
faune su slepi insekti u pećinama Ariège, najvažniji rodovi su Anophthalmus i Adelops.
Pirinejski ibis je misteriozno nestao u januaru 2000; domaći pirinejski mrki medved je
gotovo istrebljen u 1990-im, ali je ponovo naseljen 1996, kada su tri medveda dovedena
iz Slovenije. Uspešno su odgajani pa se veruje da danas ima 15 mrkih medveda u
centralnom regionu oko Fosa i četiri domaća medveda u dolini Aspe.

Sportovi[uredi | uredi kod]
Obe strane Pirineja su popularne destinacije za zimske sportove, kao što je alpsko
skijanje i planinarenje. Poznatiji centri su Formigal, Pantikosa, Bakeira-Beret.
U leto i jesen na Pirinejima se održavaju dve velike biciklističke trke, Tur d Frans koji se
vozi svake godine u julu i Vuelta a Espanja koja se vozi u septembru. Etape koje se
voze kroz Pirineje često su odlučujući momenti u obe trke, koji privlače stotine hiljada
gledalaca.
Ski centri[uredi | uredi kod]
 Arette
 Artouste
 Bourg-d'Oueil
 Cauterets
 Font-Romeu
 Gourette
 Guzet-neige
 La Mongie
 La Pierre Saint Martin
 Le Mourtis
 Les Angles
 Luchon-Superbagnères
 Luz-Ardiden
 Nistos cap nestes
 Peyragudes
 Piau-Engaly
 Somport
 Superbagnères

Vrhovi[uredi | uredi kod]
Najviši vrh na Pirinejima je Aneto (3.404 m), koji se nalazi na španskoj strani.
Najviši vrhovi[uredi | uredi kod]
 Aneto (3.404 m)
 Posets (3.375 m)
 Monte Perdido (3.355 m)
 Pik Modi (3.350 m)
 Pik di Cilindr (3.328 m)
 Maladeta (3.308 m)
 Vinjmal (Pik Long) (3.298 m)
Pirineji
Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretragu

Pirineji
Pyrénées (fr.) · Pirineos (es.) · Pirineus (ca.)
 Centralni Pirineji

Koordinate 42°40′0″N, 1°00′0″E

Visina 3,404 m

Najviši vrh Aneto

Dužina 491 km

Lokacija

Država  Francuska

 Španjolska

 Andora

Geologija

Starost paleozoik i mezozoik

Pirineji ili Pireneji (španski Pirineos [piɾiˈneos], francuski Pyrénées [piʁene], aragonsk
i Pirineus [piɾiˈneus], katalonski Pirineus [piɾiˈnɛus], oksitanski Pirenèus [piɾeˈnɛws], b
askijski Pirinioak [piˈɾinioˌak]), planinski venac na jugozapadu Evrope koji čini prirodnu
granicu između Francuske i Španije. Oni odvajaju Pirinejsko poluostrvo od Francuske, a
prostiru se oko 430 km od Biskajskog zaliva na Atlantskom okeanu do rta Kap d
Kre na Sredozemnom moru.
Većim delom glavni greben čini francusko-špansku granicu, sa
kneževinom Andorom između njih. Najveći izuzetak od ovog pravila je dolina Val d'Aran,
 koja pripada Španiji iako leži na severnoj strani grebena. Druga
manja orografska odstupanja uključuju vodopad Serdanj i špansku enklavu –
grad Ljivija.
Ime su dobili po Pireni, kćeri kralja Bebricija i Heraklovoj ljubavnici.

Sadržaj

 1Geografija
 2Geologija
 3Predeo
 4Prirodna bogatstva
 5Klima
 6Flora i fauna
 7Sportovi
o 7.1Ski centri
 8Vrhovi
o 8.1Najviši vrhovi
 9Vidi još
 10Spoljašnje poveznice i reference

Geografija[uredi | uredi kod]
Pirineji su deo sledećih francuskih departmana, od istoka na zapad: Pyrénées-
Orientales, Aude, Ariège, Haute-Garonne, Hautes-Pyrénées, i Pyrénées-Atlantiques.
Pirineji su takođe deo sledećih španskih
provincija: Girona, Barcelona, Lleida, Huesca, Zaragoza, Navarre, i Guipúzcoa.
Konačno, Pirineji su deo nezavisne kneževine Andore.
Pirineji su podeljeni na tri dela: centralni, atlantski ili zapadni i istočni.
Centralni Pirineji se pružaju na istok od Port d Kanfranka do Val d'Arana, i u njima su
najveći vrhovi:

 Aneto ili Pic de Néthou (3,404 m) na Maladeta grebenu,

 Mont Posets (3,375 m),
 Mont Perdu ili Monte Perdido ili Mont Perdut (3,355 m).
Na atlantskim Pirinejima strane se postepeno uzdižu od istoka na zapad. Na istočnim
Pirinejima, s izuzetkom jednog prekida na krajnjem istoku Pyrénées Ariégeoises,
srednja nadmorska visina je ujednačena dok iznenada ne opadne u delu lanca
poznatog kao Albères.

Geologija[uredi | uredi kod]
Pirineji su stariji od Alpa: prvi sedimenti su stvoreni u obalskom basenu za
vreme Paleozoika i Mezozoika. U periodu starije Krede nastao je Baskijski zaliv, koji je
gurnuo Španiju prema Francuskoj i stvorio velike slojeve potisnutog sedimenta.
Intenzivan pritisak i udizanje zemljine kore prvo su se desili u istočnom delu i postepeno
se proširio na čitav lanac, da bi kulminirali u epohi Eocena.
Istočni deo Pirineja se sastoji mahom od granitnih i gnajsnih stena, dok na zapadu
granitni vrhovi imaju krečnjačke slojeve. Masivni i oštri vrhovi grebena su od granita, koji
je posebno otporan na eroziju, kao i na glacijalne promene.

Predeo[uredi | uredi kod]

Jezero Artouste

Upadljive odlike pirinejskog pejzaža su:

 odsustvo veliki jezera, kakvima su ispunjene doline Alpa,

 retki i visoki planinski prevoji,
 veliki broj planinskih bujica koje se zovu gaves, koje često stvaraju visoke
vodopade, koje nadmašuju jedino oni u Skandinaviji,
 česta pojava kada gornji deo dolina dobija oblik polukružnih strmih grebena,
zvanih cirk.
Najveći vodopad je Gavarnije (462 m), na ulazu Gave de Pau; Cirque de Gavarnie, u
istoj dolini, je verovatno najpoznatiji primer kružne formacije. Nema niskih prevoja;
između dve strane grebena, kuda prolaze najvažniji putevi i železničke pruge između
Francuske i Španije, postoji samo jedan Col de la Perche, između doline reke Têt i
doline reke Segre, i drugi Col de Somport ili Port de Canfranc, na starom Rimskom putu
od Saragose do Oloron-Sainte-Marie.
Posebno zanimljiva atrakcija je La Brèche de Roland, otvor u grebenu, koji je po tradiciji
stvorio Roland.

Prirodna bogatstva[uredi | uredi kod]

Pic de Bugatet u prirodnom rezervatu 'Néouvielle'

U Pririnejima rude metala nisu od većeg značaja, iako postoje rudnici gvozdene rude

u Vie de Sos u Ariège i u podnožju Canigoua u istočnim Pirinejima. Rezerve uglja koje
se mogu eksploatisati nalaze se uglavnom na španskoj strani, ali na francuskoj strani
postoje brojna nalazišta lignita. Otvoreni rudnik u Trimunu (Ariège) je jedan od najvećih
nalazišta talka u Evropi.
Mineralna vrela su obilna i značajna, a naročito su poznati topli izvori, kojih na Alpima
ima vrlo malo. Topli izvori, od kojih treba pomenuti Bagnères-de-Luchon i Eaux-
Chaudes imaju dosta sumpora i uglavnom se nalaze visoko, u granitnim stenama. Niži
izvori, kao što su Bagnères-de-Bigorre, Rennes-les-Bains and Campagne, imaju više
selena i nisu mnogo topli.

Klima[uredi | uredi kod]

Vrh Pirineja leti.

Količina padavina, kiše i snega, je mnogo veća u zapadnim nego u istočnim Pirinejima,
što se različito odražava na klimu. Prvo, istočni Pirineji nemaju glečere, jer je količina
snega koja padne nedovoljna za njihov razvoj. Glečeri su ograničeni na severne padine
centralnih Pirineja i ne klize naniže u doline, kao u Alpima, ali imaju veliku dužinu na
planinskom grebenu. Oni čine, u stvari, uzanu zonu blizu vrhova najviših planina. Ovde,
kao i u drugim visokim planinskim lancima centralne Evrope, ima dokaza o mnogo
većem prostiranju glečera za vreme Ledenog doba. Slučaj glečera u dolini Argelbs u
departmanu Hautes-Pyrénées je najbolji primer. Linija snega varira u različitim delovima
Pirineja između 2700-2800 m. nadmorske visine.
Flora i fauna[uredi | uredi kod]

Planinska bujica u leto.

Još značajniji efekat većih padavina na zapadnom delu lanca ima na vegetaciju. Niži
delovi planine na krajnjem zapadu su dobro pošumljeni, ali količina šuma opada prema
istoku, pa su istočni Pirineji prilično divlji i goli. Postoji promena i u sastavu flore od
zapada prema istoku. Na zapadu je flora, bar na severu, slična onoj u centralnoj Evropi,
dok je na istoku mediteranska, iako je razlika u geografskoj širini samo 1°. Pirineji su
relativno bogati endemskim vrstama, kao i Alpi, a kao najznačajniji primerci endemizma
su jedinstvena evropska vrsta Dioscorea (vrsta puzavice), Dioscorea pyrenaica, koja se
može naći samo u visokim predelima centralnih Pirineja, i monotipska vrsta Xatardia,
koja raste samo na visokom prevoju između Val d'Eynes i Katalonije. Rod koji je
najbogatije predstavljen u Pirinejima su kamenikes, od kojih su nekoliko vrsta
endemske.
U fauni Pirineji takođe imaju neke izvanredne primerke endemizma. Pirinejska vodena
krtica (Galemys pyrenaicus) može se naći samo u nekim potocima na severnim
padinama planine, jedini drugi član ovog roda nalazi se u rekama Kavkaza u
južnoj Rusiji. Pirinejski (Euproctus pyrenaicus), endemski rođak salamandera, takođe
živi u potocima i jezerima na velikim visinama. Među ostalim osobenostima pirinejske
faune su slepi insekti u pećinama Ariège, najvažniji rodovi su Anophthalmus i Adelops.
Pirinejski ibis je misteriozno nestao u januaru 2000; domaći pirinejski mrki medved je
gotovo istrebljen u 1990-im, ali je ponovo naseljen 1996, kada su tri medveda dovedena
iz Slovenije. Uspešno su odgajani pa se veruje da danas ima 15 mrkih medveda u
centralnom regionu oko Fosa i četiri domaća medveda u dolini Aspe.

Sportovi[uredi | uredi kod]
Obe strane Pirineja su popularne destinacije za zimske sportove, kao što je alpsko
skijanje i planinarenje. Poznatiji centri su Formigal, Pantikosa, Bakeira-Beret.
U leto i jesen na Pirinejima se održavaju dve velike biciklističke trke, Tur d Frans koji se
vozi svake godine u julu i Vuelta a Espanja koja se vozi u septembru. Etape koje se
voze kroz Pirineje često su odlučujući momenti u obe trke, koji privlače stotine hiljada
gledalaca.
Ski centri[uredi | uredi kod]
 Arette
 Artouste
 Bourg-d'Oueil
 Cauterets
 Font-Romeu
 Gourette
 Guzet-neige
 La Mongie
 La Pierre Saint Martin
 Le Mourtis
 Les Angles
 Luchon-Superbagnères
 Luz-Ardiden
 Nistos cap nestes
 Peyragudes
 Piau-Engaly
 Somport
 Superbagnères

Vrhovi[uredi | uredi kod]
Najviši vrh na Pirinejima je Aneto (3.404 m), koji se nalazi na španskoj strani.
Najviši vrhovi[uredi | uredi kod]
 Aneto (3.404 m)
 Posets (3.375 m)
 Monte Perdido (3.355 m)
 Pik Modi (3.350 m)
 Pik di Cilindr (3.328 m)
 Maladeta (3.308 m)
 Vinjmal (Pik Long) (3.298 m)
Pirineji
Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretragu

Pirineji
Pyrénées (fr.) · Pirineos (es.) · Pirineus (ca.)
 Centralni Pirineji

Koordinate 42°40′0″N, 1°00′0″E

Visina 3,404 m

Najviši vrh Aneto

Dužina 491 km

Lokacija

Država  Francuska

 Španjolska

 Andora

Geologija

Starost paleozoik i mezozoik

Pirineji ili Pireneji (španski Pirineos [piɾiˈneos], francuski Pyrénées [piʁene], aragonsk
i Pirineus [piɾiˈneus], katalonski Pirineus [piɾiˈnɛus], oksitanski Pirenèus [piɾeˈnɛws], b
askijski Pirinioak [piˈɾinioˌak]), planinski venac na jugozapadu Evrope koji čini prirodnu
granicu između Francuske i Španije. Oni odvajaju Pirinejsko poluostrvo od Francuske, a
prostiru se oko 430 km od Biskajskog zaliva na Atlantskom okeanu do rta Kap d
Kre na Sredozemnom moru.
Većim delom glavni greben čini francusko-špansku granicu, sa
kneževinom Andorom između njih. Najveći izuzetak od ovog pravila je dolina Val d'Aran,
 koja pripada Španiji iako leži na severnoj strani grebena. Druga
manja orografska odstupanja uključuju vodopad Serdanj i špansku enklavu –
grad Ljivija.
Ime su dobili po Pireni, kćeri kralja Bebricija i Heraklovoj ljubavnici.

Sadržaj

 1Geografija
 2Geologija
 3Predeo
 4Prirodna bogatstva
 5Klima
 6Flora i fauna
 7Sportovi
o 7.1Ski centri
 8Vrhovi
o 8.1Najviši vrhovi
 9Vidi još
 10Spoljašnje poveznice i reference

Geografija[uredi | uredi kod]
Pirineji su deo sledećih francuskih departmana, od istoka na zapad: Pyrénées-
Orientales, Aude, Ariège, Haute-Garonne, Hautes-Pyrénées, i Pyrénées-Atlantiques.
Pirineji su takođe deo sledećih španskih
provincija: Girona, Barcelona, Lleida, Huesca, Zaragoza, Navarre, i Guipúzcoa.
Konačno, Pirineji su deo nezavisne kneževine Andore.
Pirineji su podeljeni na tri dela: centralni, atlantski ili zapadni i istočni.
Centralni Pirineji se pružaju na istok od Port d Kanfranka do Val d'Arana, i u njima su
najveći vrhovi:

 Aneto ili Pic de Néthou (3,404 m) na Maladeta grebenu,

 Mont Posets (3,375 m),
 Mont Perdu ili Monte Perdido ili Mont Perdut (3,355 m).
Na atlantskim Pirinejima strane se postepeno uzdižu od istoka na zapad. Na istočnim
Pirinejima, s izuzetkom jednog prekida na krajnjem istoku Pyrénées Ariégeoises,
srednja nadmorska visina je ujednačena dok iznenada ne opadne u delu lanca
poznatog kao Albères.

Geologija[uredi | uredi kod]
Pirineji su stariji od Alpa: prvi sedimenti su stvoreni u obalskom basenu za
vreme Paleozoika i Mezozoika. U periodu starije Krede nastao je Baskijski zaliv, koji je
gurnuo Španiju prema Francuskoj i stvorio velike slojeve potisnutog sedimenta.
Intenzivan pritisak i udizanje zemljine kore prvo su se desili u istočnom delu i postepeno
se proširio na čitav lanac, da bi kulminirali u epohi Eocena.
Istočni deo Pirineja se sastoji mahom od granitnih i gnajsnih stena, dok na zapadu
granitni vrhovi imaju krečnjačke slojeve. Masivni i oštri vrhovi grebena su od granita, koji
je posebno otporan na eroziju, kao i na glacijalne promene.

Predeo[uredi | uredi kod]

Jezero Artouste

Upadljive odlike pirinejskog pejzaža su:

 odsustvo veliki jezera, kakvima su ispunjene doline Alpa,

 retki i visoki planinski prevoji,
 veliki broj planinskih bujica koje se zovu gaves, koje često stvaraju visoke
vodopade, koje nadmašuju jedino oni u Skandinaviji,
 česta pojava kada gornji deo dolina dobija oblik polukružnih strmih grebena,
zvanih cirk.
Najveći vodopad je Gavarnije (462 m), na ulazu Gave de Pau; Cirque de Gavarnie, u
istoj dolini, je verovatno najpoznatiji primer kružne formacije. Nema niskih prevoja;
između dve strane grebena, kuda prolaze najvažniji putevi i železničke pruge između
Francuske i Španije, postoji samo jedan Col de la Perche, između doline reke Têt i
doline reke Segre, i drugi Col de Somport ili Port de Canfranc, na starom Rimskom putu
od Saragose do Oloron-Sainte-Marie.
Posebno zanimljiva atrakcija je La Brèche de Roland, otvor u grebenu, koji je po tradiciji
stvorio Roland.

Prirodna bogatstva[uredi | uredi kod]

Pic de Bugatet u prirodnom rezervatu 'Néouvielle'

U Pririnejima rude metala nisu od većeg značaja, iako postoje rudnici gvozdene rude

u Vie de Sos u Ariège i u podnožju Canigoua u istočnim Pirinejima. Rezerve uglja koje
se mogu eksploatisati nalaze se uglavnom na španskoj strani, ali na francuskoj strani
postoje brojna nalazišta lignita. Otvoreni rudnik u Trimunu (Ariège) je jedan od najvećih
nalazišta talka u Evropi.
Mineralna vrela su obilna i značajna, a naročito su poznati topli izvori, kojih na Alpima
ima vrlo malo. Topli izvori, od kojih treba pomenuti Bagnères-de-Luchon i Eaux-
Chaudes imaju dosta sumpora i uglavnom se nalaze visoko, u granitnim stenama. Niži
izvori, kao što su Bagnères-de-Bigorre, Rennes-les-Bains and Campagne, imaju više
selena i nisu mnogo topli.

Klima[uredi | uredi kod]

Vrh Pirineja leti.

Količina padavina, kiše i snega, je mnogo veća u zapadnim nego u istočnim Pirinejima,
što se različito odražava na klimu. Prvo, istočni Pirineji nemaju glečere, jer je količina
snega koja padne nedovoljna za njihov razvoj. Glečeri su ograničeni na severne padine
centralnih Pirineja i ne klize naniže u doline, kao u Alpima, ali imaju veliku dužinu na
planinskom grebenu. Oni čine, u stvari, uzanu zonu blizu vrhova najviših planina. Ovde,
kao i u drugim visokim planinskim lancima centralne Evrope, ima dokaza o mnogo
većem prostiranju glečera za vreme Ledenog doba. Slučaj glečera u dolini Argelbs u
departmanu Hautes-Pyrénées je najbolji primer. Linija snega varira u različitim delovima
Pirineja između 2700-2800 m. nadmorske visine.
Flora i fauna[uredi | uredi kod]

Planinska bujica u leto.

Još značajniji efekat većih padavina na zapadnom delu lanca ima na vegetaciju. Niži
delovi planine na krajnjem zapadu su dobro pošumljeni, ali količina šuma opada prema
istoku, pa su istočni Pirineji prilično divlji i goli. Postoji promena i u sastavu flore od
zapada prema istoku. Na zapadu je flora, bar na severu, slična onoj u centralnoj Evropi,
dok je na istoku mediteranska, iako je razlika u geografskoj širini samo 1°. Pirineji su
relativno bogati endemskim vrstama, kao i Alpi, a kao najznačajniji primerci endemizma
su jedinstvena evropska vrsta Dioscorea (vrsta puzavice), Dioscorea pyrenaica, koja se
može naći samo u visokim predelima centralnih Pirineja, i monotipska vrsta Xatardia,
koja raste samo na visokom prevoju između Val d'Eynes i Katalonije. Rod koji je
najbogatije predstavljen u Pirinejima su kamenikes, od kojih su nekoliko vrsta
endemske.
U fauni Pirineji takođe imaju neke izvanredne primerke endemizma. Pirinejska vodena
krtica (Galemys pyrenaicus) može se naći samo u nekim potocima na severnim
padinama planine, jedini drugi član ovog roda nalazi se u rekama Kavkaza u
južnoj Rusiji. Pirinejski (Euproctus pyrenaicus), endemski rođak salamandera, takođe
živi u potocima i jezerima na velikim visinama. Među ostalim osobenostima pirinejske
faune su slepi insekti u pećinama Ariège, najvažniji rodovi su Anophthalmus i Adelops.
Pirinejski ibis je misteriozno nestao u januaru 2000; domaći pirinejski mrki medved je
gotovo istrebljen u 1990-im, ali je ponovo naseljen 1996, kada su tri medveda dovedena
iz Slovenije. Uspešno su odgajani pa se veruje da danas ima 15 mrkih medveda u
centralnom regionu oko Fosa i četiri domaća medveda u dolini Aspe.

Sportovi[uredi | uredi kod]
Obe strane Pirineja su popularne destinacije za zimske sportove, kao što je alpsko
skijanje i planinarenje. Poznatiji centri su Formigal, Pantikosa, Bakeira-Beret.
U leto i jesen na Pirinejima se održavaju dve velike biciklističke trke, Tur d Frans koji se
vozi svake godine u julu i Vuelta a Espanja koja se vozi u septembru. Etape koje se
voze kroz Pirineje često su odlučujući momenti u obe trke, koji privlače stotine hiljada
gledalaca.
Ski centri[uredi | uredi kod]
 Arette
 Artouste
 Bourg-d'Oueil
 Cauterets
 Font-Romeu
 Gourette
 Guzet-neige
 La Mongie
 La Pierre Saint Martin
 Le Mourtis
 Les Angles
 Luchon-Superbagnères
 Luz-Ardiden
 Nistos cap nestes
 Peyragudes
 Piau-Engaly
 Somport
 Superbagnères

Vrhovi[uredi | uredi kod]
Najviši vrh na Pirinejima je Aneto (3.404 m), koji se nalazi na španskoj strani.
Najviši vrhovi[uredi | uredi kod]
 Aneto (3.404 m)
 Posets (3.375 m)
 Monte Perdido (3.355 m)
 Pik Modi (3.350 m)
 Pik di Cilindr (3.328 m)
 Maladeta (3.308 m)
 Vinjmal (Pik Long) (3.298 m)