Биодиверзитет

Биодиверзитет, биоразноликост или биолошка разноврсност

представља разноврсност свих живих бића на планети Земљи,
односно, свеукупност: гена - генетички диверзитет, врста - специјски
диверзитет и екосистема - екосистемски диверзитет. Генетички
диверзитет представља скуп гена свих постојећих живих бића на нашој
планети пошто је сваки организам непоновљива комбинација гена. Све
врсте на нашој планети од постанка живота до данас представљају
специјски диверзитет. Процењује се да на Земљи живи преко
80.000.000 врста, а по неким скромнијим проценама тај се број креће
око 12 - 35.000.000 врста, а до сада је детерминисано око 1,7 милиона
врста. Екосистемски диверзитет представља разноврсност станишта,
биоценоза као и свих процеса које врше организми у склопу
екосистема. Разноврсност живог света најбоље је проучена код
еволуционо најсавршенијих биљака и животиња при чему се мисли на
скривеносеменице (цветнице), међу биљкама, односно, сисаре,
кичмењаке, у фауни. Према биолошкој разноврсности наша земља
представља један од 6 европских и један од 153 светска центара
биодиверзитета.
Биолошке науке које се посебно интензивно баве проблемима,
узроцима и последицама (тј. природом, процесима и појавама
променљивости животних форми) – као основну јединицу проучавања
узимају врсту, односно интраспецијски и интерспецијски
биодиверзитет. Иако у том погледу постоје различите процене, сматра
се да је до данас на нашој планети познато преко милион животињских
и пола милиона биљних врста, а да, заједно са неописаним облицима,
тај број досеже опсег и 3–10 милиона.
Након појаве молекуларнобиолошких анализа, идентификација
еволуцијских линија и врста животних облика развијала се страховито
брзо. Одређене врсте молекулских информација, посебно секвенци
ДНК, могу пружити јаснију подршку него што су морфолошки подаци
икада могли послужити за идентификацију врста, посебно када су
кластеру, односно су сличне по изгледу. Молекулски маркери често
могу бити идентификовани много мање двосмислено од морфолошких
обележја. Идентификација врста је изузетно важна за очување
биолошке разноликости. До данас је именовано око 1,9 милиона врста,
али се процењује да је њихов укупни број може бити било где између
3-100 милиона, јер није проучаван велики број животиња и биљака.

Биодиверзитет обухвата и варијабилност и варијацију (лат. вариус –

„различит”). Ови термини се обично поистовећују међусобно и са
појмом променљивости уопште. Међутим, у свом изворном значењу,
они имају различиту примену:
Варијабилност описује способност и појаву временског (алохроничног)
мењања истих живих система (јединки и група).
Варијација (енгл. вариатион) примарно односи на просторну или
синхроничну неједнакост различитих биолошких система.