Project summary

The project "DEVELOPING TREASURE FROM SERBIAN TREASURE" is a multidisciplinary project

focused on sustainable development of new and exploitation of traditional food products competitive on
the domestic and world market. Investigations carried out within the project support the tendency to
optimally exploitation of Serbia's agrarian resources but also to conduct research in accordance with
systematic market analysis results taking into account final consumers’ needs. One of the main goals is to
deliver project results into business entities.

Keywords: functional food, biologically active substances, nutraceuticals, dietary interventions

Sažetak projekta

Projekat „STVORIMO BOGATSTVO IZ BOGATSTVA SRBIJE“ je multidisciplinarni projekat usmeren na

održivi razvoj novih i iskorišćenje tradicionalnih prehrambenih proizvoda konkurentnih na domaćem i
svetskom tržištu. Istraživanja koja se sprovode u okviru projekta podržavaju težnju da se optimalno
iskoriste agrarni resursi Srbije ali i da se istraživanja usmere shodno rezultatima sistematične analize
tržišta sa aspekta zahteva i potreba potrošača, ali i sa aspekta potencijala da rezultati budu plasirani
korisnicima iz privrede.

Ključne reči: funkcionalna hrana, biološki aktivni sastojci, nutraceutici, dijetarne intervencije

Selected results/Odabrani rezultati

1. Djuricic I, Mazic SD, Kotur-Stevuljevic J, Djordjevic VR, Sobajic S. Long-chain n-3

polyunsaturated fatty acid dietary recommendations are moderately efficient in optimizing their
status in healthymiddle-aged subjects with low fish consumption. Nutrition Research 2014; 34(3):
210-218.
2. Vidovic B, Milovanovic S, Stefanovic A, Kotur-Stevuljevic J, Takic M, Debeljak-Martacic J,
Pantovic M, Djordjevic B. Effects of alpha-lipoic acid supplementation on plasma adiponectin
levels and some metabolic risk factors in patients with schizophrenia. Journal of Medicinal Food
2017; 20 (1): 79-85.
3. Ivanovic N, Minic R, Dimitrijevic LJ, Radojevic Skodric S, Zivkovic I, Djordjevic B. Lactobacillus
rhamnosus LA68 and Lactobacillus plantarum WCFS1 differently influence metabolic and
immunological parameters in high fat diet-induced hypercholesterolemia and hepatic steatosis.
Food & Function 2015; 6: 558-565.
4. Todorovic V, Radojcic-Redovnikovic I, Todorovic Z, Jankovic G, Dodevska M, Sobajic S.
Polyphenols, methyxantines, and antioxidant capacity of chocolates produced in Serbia. Journal
of Food Composition and Analysis 2015; 41: 137-143.
5. Cakar U, Petrovic A, Pejin B, Cakar M, Zivkovic M, Vajs V, Djordjevic B. Fruit as a substrate for a
wine: A case study of selected berry and drupe fruit wines. Scientia Horticulturae 2019; 244: 42-
49.
6. Timic J, Djuricic I, Ristic-Medic D, Sobajic S. Fatty acid composition including trans-fatty acids in
salty snack food from the Serbian market. Journal of the Serbian Chemical Society 2018; 83 (6):
685-698.
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) jeste finansijski instrument EU koji podržava
strategiju proširenja EU, čija namena je da pruži pomoć zemlјama kandidatima i
potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja EU.
Opšti cilјevi pretpristupnih fondova EU su jačanje demokratskih institucija i vladavine prava,
afirmacija i zaštita lјudskih i manjinskih prava i sloboda, rodna ravnopravnost i nediskriminacija,
reforma državne uprave uklјučujući uspostavlјanje decentralizovanog upravlјanja fondovima EU
(Decentralised Management-DM), sprovođenje ekonomskih reformi, razvoj civilnog društva, obnova i
pomirenje odnosno unapređenje regionalne i prekogranične saradnje.

IPA I

I komponenta: Pomoć u tranziciji i

izgradnja institucija (Transition
Assistance and Institution Building -
TAIB)
II komponenta: Prekogranična
saradnja (CBC – Cross-border
Cooperation)
Delujući prvenstveno na lokalnom nivou u graničnim oblastima, programi
prekogranične saradnje pomažu stanovništvu s obe strane granice u
promovisanju održivog privrednog i društvenog razvoja, gde se
zajedničkim naporima rešavaju zajednički problemi (npr. očuvanje
životne sredine, prirodne i kulturne baštine, javno zdravlјe, sprečavanje i
borba protiv organizovanog kriminala itd.), obezbeđuju efikasne i sigurne
granice i promovišu zajedničke akcije u koje su uklјučeni lokalni učesnici iz
pograničnih oblasti.
Aktivnosti koje se finansiraju u okviru ove komponente uglavnom se
sprovode posredstvom grantova.
Tematski prioriteti pomoći IPA II u okviru teritorijalne saradnje:
a) unapređenje zapošljavanja, pokretljivosti radne snage i socijalne i kulturne inkluzije preko granica
b) zaštita životne sredine i poboljšanje prilagođavanja klimatskim promenama
c) unapređenje održivog transporta i poboljšanje javne infrastrukture
d) podsticanje turizma i kulturnog i prirodnog nasleđa;
e) ulaganje u omladinu, obrazovanje
f) unapređenje lokalnog i regionalnog upravljanja i poboljšanje planiranja administrativnih kapaciteta
lokalnih i regionalnih organa;
g) unapređenje konkurentnosti poslovnog okruženja
h) jačanje istraživanja, tehnološkog razvoja, inovacija i informacionih i komunikacionih tehnologija.

IPA pruža podršku u svim oblastima koje su važne za proces pridruživanja država Evropskoj
uniji.
IPA raspodeljuje sredstava na pet „komponenti“ odnosno celina i to:

1. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija;

2. Prekogranična saradnja;
3. Regionalni razvoj;
4. Razvoj ljudskih resursa;
5. Ruralni razvoj.

Sredstva iz IPA se mogu koristiti u osnovi na četiri načina.

1. Kao „tehnička pomoć“, što obično uključuje angažovanje eksperata, konsultanata, koji onda
pružaju usluge našim institucijama,

2.Zatim, kroz „tvining“ (twinning) - što znači uparivanje, kada se jedna domaća institucija, npr.
Odeljenje za zaštitu potrošača upari sa institucijom sličnog tipa iz neke od država članica
Evropske unije, i sprovodi projekat zajedno sa njom koji se tiče prenošenja znanja, iskustava,
pružanja pomoći na usklađivanju propisa, itd;

3.Potom, „investicioni projekti“, koji uglavnom uključuju nabavku opreme, izvođenje radova,
sprovođenje finansijskih aranžmana sa drugim finansijskim institucijama. Da bi se usvojio
ovakav jedan projekat, neophodno je pripremiti odgovarajuću projektnu dokumentaciju, npr. studiju
izvodljivosti, finansijske i ekonomske analize, procenu uticaja na životnu sredinu, dozvole,
itd.

4.„grantovi“, koji predstavljaju dodelu sredstava za finansiranje posebnih projekata civilnog

društva, lokalne samouprave, agencija, itd. Obično funkcionišu tako što se raspiše poziv za
prikupljanje projekata, gde ovlašćeni predlagači pripremaju predloge projekata u odgovarajućem
formatu.

Korisnici IPA sredstava[uredi | uredi izvor]

Najveći i najznačajniji korisnici su vladine institucije, jer one donose i primenjuju najveći deo
reformskih zakona i propisa. Samim tim, ovlašćeni predlagači za predlaganje projekata tokom
procesa programiranja su ministarstva, posebne organizacije i službe Vlade, Narodna
skupština, Narodna banka Srbije.
Isto tako, deo sredstava se izdvaja i za lokalnu samoupravu i organizacije civilnog društva,
koje su pored Vlade najvažniji akteri i partneri u procesu evropske integracije. Iz tog razloga
ovlašćeni predlagači su u obavezi da obezbede koordinaciju i konsultacije u procesu programiranja
IPA sa svim zainteresovanim stranama (tzv. princip partnerstva)
Članstvo u EU[uredi | uredi izvor]
Jednom kada zemlja postane članica Evropske unije, ona više neće koristiti IPA sredstva, već
sredstva koja se koriste kroz regionalnu politiku EU, a to su strukturni fondovi I kohezioni
fond EU. Ta sredstva su po obimu mnogo veća, ali se njihova „implementacija“ isključivo zasniva na
principima decentralizovanog sistema upravljanja. U periodu kada je za sve države koje koriste IPA
sredstva (2007 – 2013) izvojeno 11,5 milijardi evra, kroz strukturne fondove i kohezioni fond za
države članice izvojeno je oko 350 milijardi evra.
(IPA-11,5 milijardi evra, KF-350 milijardi evra.)

Osnovni formulari projektnog menadžmenta – PMI metodologija

1. Plan upravljanja projektom

2. Analiza rizika
3. Izveštaj o performansama
4. Konačni izveštaj
5. Naučene lekcije
6. Porudžbina radnog paketa
7. Matrica odgovornosti
8. Zahtev za promenu
9. Formalno prihvatanje