Prof.

dr Zlatibor Anđelković

Razvoj
kardiovaskularnog
sistema
Glava Razvoj srca
Kardiogeni
region
• Srce je prvi organ koji počinje da se
Nervna cev razvija i da funkcioniše

Primitivni
krvni
sudovi
• Ono počinje da pumpa krv i da kuca
već 21. ili 22. dana nakon oplođenja

• Razvoj srca kreće početkom treće

nedelje u kardiogenom regionu koji
Rep se nalazi u splanhnopleuralnom
mezodermu bočnih delova
18 dan embrionalnog diska
Glava Razvoj srca
Kardiogeni
region

• Kardiogeni region (polje) lokalizovan

Nervna cev
je kranijalno i lateralno od nervne cevi

Primitivni
krvni
sudovi • Najpre se u kardiogenom regionu sa obe
strane embrionalnog diska procesom
vaskulogeneze formiraju dve vrpce koje
se zovu kardiogene trake, a zatim trake
dobijaju lumen i postaju kardiogene ili
endokardne cevi (tube)

Rep • Zid endokardnih tuba čini jedan sloj

endotelnih ćelija poreklom od
18 dan mezenhimskih ćelija
splanhnopleuralnog mezoderma
 Glava Razvoj srca
Kardiogeni
region
Kardiogeni region Dorzalne
aorte
Primitivni
krvni
sudovi

Rep
18 dan Endokardne cevi

• Uporedo sa razvojem endokardne cevi u mezenhimu zametka sa obe strane notohorde

razvijaju se dorzalne aorte

• Dorzalne aorte se povezuju sa endokardnim cevima čineći primarni odvodni krvni sud
budućeg srca
 Formiranje srčane cevi

• Usled latero-lateralnog savijanja embrionalnog diska endokardne cevi se približavaju jedna

drugoj i fuzionišu se u jedinstveni primordijum srca
 Formiranje
srčane cevi

• Centralni deo endokardne cevi se u početku nalazi ispred bukofaringealne membrane i

nervne ploče

• Posle zatvaranja nervne cevi, zbog rapidnog rasta CNS-a, kao i usled kraniokaudalnog
savijanja embrionalnog diska, endokardne cevi se premeštaju iz cefalične u torakalnu regiju
 Građa
primarne
srčane cevi

• Zid endokardne cevi gradi jedan sloj endotela

• Okolo endotela od 22. dana od splanhnopleuralnog mezoderma počinje da se diferencira

mišićni sloj – miokard

• Ćelije miokarda sekretuju srčani (kardijalni) žele koji razdvaja endokardnu cev od miokarda
i od koga nastaje vezivo endokarda

• Od splanhnopleuralnog mezoderma iz regije venskog sinusa nastaju mezotelne ćelije koje

migriraju do površine srca dajući epikard
 Primitivni krvotok
Dorzalna
Zajednička
aorta
kardinalna vena
26. dan
Prednja kardinalna vena Zadnja kardinalna vena

Horionske čupice

Vitelinska vena
Umbilikalna vena

Vitelinska arterija

• Iz primitivnog srca izlazi aorta, kao jedini arterijski krvni sud

• U primitivno srce ulivaju se sa svake strane po 3 para dovodnih (venskih) sudova:

– zajednička kardinalna vena – dovodi krv iz trupa i glave ploda; nastaje spajanjem
prednje i zadnje kardinalne vene
– vitelusna (omfalomezenterična) vena – dovodi krv iz žumančane kese
– umbilikalna vena – dovodi oksigenisanu krv iz posteljice
 Savijanje
srčane cevi

• Od 23. do 28. dana primitivna srčana cev se intenzivno izdužuje, širi i savija, što se označava
kao formiranje srčane petlje

• Savijanjem srčane cevi primitivno srce dobija najpre C-formu, a zatim S-formu

• Zajednička pretkomora se pomera pozadi, gore i ulevo, a zajednička komora napred i udesno
 Aortna kesa Conus cordis
Truncus arteriosus
Truncus arteriosus
Conus cordis
Bulbus cordis
Perikard Formiranje
Perikardna šupljina
Atrioventrikularni
kanal
Leva
pretkomora
srčane petlje
Bulboventrikularni
Primitivna sulkus
komora

Primitivna
pretkomora
Sinus
Sinus venosus
venosus

• Primarna srčana cev sastoji se iz

nekoliko proširenja i suženja i ona brzo
menja svoj oblik

• Na donjem (ulaznom) kraju cevi nalazi

se venski sinus (sinus venosus), a na
gornjem (izlaznom) kraju se nalazi
arterijsko stablo (trunkus arteriosus)

• Kranijalno od venskog sinusa nalazi se

tri proširenja - primitivna
pretkomora, primitivna komora i
srčani bulbus (bulbus cordis).
 Formiranje srčane petlje
Aortna kesa
Truncus arteriosus
Conus cordis Perikard
Bulbus cordis
Perikardna šupljina
Atrioventrikularni Leva
kanal pretkomora
Bulboventrikularni
Primitivna sulkus
komora

Primitivna
pretkomora
Sinus
Sinus venosus
venosus

• Proksimalni deo srčanog bulbusa je proširen, središnji deo je sužen i zove se srčani konus (conus
cordis), dok se distalni deo zove arterijsko stablo (truncus arteriosus).

• Srčani konus i arterijsko stablo skupa čine konotrunkus

• Između primitivne pretkomore i komore nalazi se uzani atrioventrikularni kanal, a između primitivne
komore i srčanog bulbusa nalazi se suženje - bulboventrikularni sulkus
 Formiranje srčane petlje

• Pošto bulbus kordis i primitivna komora rastu brže od drugiih regiona, srce
dobija C-formu (tzv. bulboventrikularna petlja)

• Kako se primitivno srce savija, tako se primitivna pretkomora i venski sinus

premeštaju dorzalno i kranijalno u odnosu na arterijsko stablo, bulbus i
primitivne komore

• Venski sinus se deli na dva roga – levi i desni

 Aortna kesa
Truncus arteriosus
Conus cordis Perikard
Bulbus cordis
Perikardna šupljina
Atrioventrikularni Leva
Razvoj srca
kanal pretkomora
Bulboventrikularni
Primitivna sulkus
komora

Primitivna
pretkomora
Sinus
Sinus venosus
venosus
• Od primitivne pretkomore nastaće obe
pretkomore

• Od primarne komore nastaće veći deo

leve komore

• Od kaudalnog dela srčanog bulbusa

nastaće veći deo desne komore

• Od središnjeg dela srčanog bulbusa, tj.

konusa nastaće manji deo leve i desne
komore

• Distalni deo srčanog bulbusa, tj.

arterijsko stablo podeliće se na uzlaznu
aortu i plućno stablo
 Razvoj
srca

• Od primitivna pretkomore nastaće obe pretkomore

• Od primarne komore nastaće veći deo leve komore

• Od kaudalnog dela srčanog bulbusa nastaće veći deo desne komore

• Od središnjeg dela srčanog bulbusa, tj. konusa nastaće manji deo leve i desne
komore

• Distalni deo srčanog bulbusa, tj. arterijsko stablo će se podeliti na uzlaznu aortu i
plućno stablo
 Krvotok kroz primitivno srce
• Krv stiže u venski sinus iz:
– placente, preko umbilikalnih vena
– žumančane kese, preko vitelinskih vena
– embriona, preko kardinalnih vena

• Krv iz venskog sinusa dospeva u

primitivnu pretkomoru uz kontrolu
formirajućih sinoatrijalnih zalistaka

• Iz primitivne pretkomore krv teče kroz atrioventrikularni kanal u primitivnu komoru

• Iz primitivne komore krv se pumpa preko bulbusa kordisa i trunkusa arteriosusa u aortnu
kesu i iz nje se distribuira u aortne lukove, koji snabdevaju krvlju faringealne lukove, i u
dorzalnu aortu, koja snabdeva krvlju ostatak embriona, žumančanu kesu i placentu

• Sredinom četvrte nedelje počinje pregrađivanje atrioventrikularnog kanala, primitivnih

pretkomora i primitivnih komora
 Pregrađivanje atrioventrikularnog kanala

• Krajem 4. nedelje u atrioventrikularnom kanalu pojavljuju 4 tkivna zadebljanja nazvana

atrioventrikularni endokardni jastučići (gornje, donje, levo i desno jastuče)

• Gornje i donje jastuče rastu jedno drugom u susret, stapaju se i dele atriovenrtikularni kanal
na dva kanala – levi i desni
 Pregrađivanje pretkomora

• Primitivna pretkomora podeliće se na levu i desnu pretkomoru usled formiranja i srastanja

dve nepotpune pregrade nazvane primarni i sekundarni septum (septum primum i
septum secundum)

• Septum primum se pojavljuje krajem 4. nedelje u vidu tanke srpolike pregrade koja raste
sa krova primitivne pretkomore prema endokardnim jastučićima, a šupljina između septuma
i jastučića postaje sve manja i zove se ostijum (foramen) primum

• Kada se primarni septum stopi sa endokardijalnim jastučićima ostijum primum se zatvara,

ali se neposredno pre toga u primarnom septumu usled apoptoze ćelija pojavljuje nekoliko
sitnih pukotina koje se slivaju u jedinstveni otvor nazvan ostijum (foramen) secundum
 Pregrađivanje pretkomora

• I pre nego što primarni septum dosegne endokardne jastučiće, deleći primarnu
pretkomoru na dva dela (levi i desni), malo udesno od njega i uz njega počinje da raste
nova srpolika pregrada – septum sekundum

• Septum sekundum je mišićava i znatno deblja pregrada od primarnog septuma

• Rastući ka endokardnim jastučićima, sekundarni septum postepeno preklapa sekundarni

otvor (ostijum sekundum) u primarnom septumu, ali ne deli kompletno dve pretkomore
već ostavlja otvor ovalnog oblika nazvan foramen ovale

• Krv iz desne pretkomore preko ovalnog i sekundarnog otvora otiče u levu pretkomoru
Pregrađivanje pretkomora

• Gornji deo septuma

primuma (pričvršćen za krov
leve pretkomore) postepeno
iščezava, dok ostatak
primarnog septuma čini
valvulu ovalnog otvora

• Krv iz desne pretkomore

preko ovalnog i sekundarnog
otvora otiče u levu
pretkomoru
 Pregrađivanje pretkomora

• Posle rođenja, kada se aktivira plućna cirkulacija i kada

pritisak u levoj pretkomori poraste, primarni septum se
priljubljuje uz sekundarni, odnosno valvula zatvara
ovalni otvor i on se pretvara u ovalnu jamicu (fossa
ovalis)

• U 10-30% slučajeva zatvaranje ovalnog otvora je

nekompletno, ali ova anomalija često ne daje nikakve
simptome pa ostaje neotkrivena
 Pregrađivanje komora

• Krajem 4. nedelje sa poda primarne komore, na nivou bulboventrikularnog sulkusa,

pojavljuje se mišićno ispupčenje koje će dati mišićni deo međukomorne pregrade

• Do 7. nedelje između međukomorne pregrade i fuzionisanih endokardijalnih

jastučića postoji međukomorni otvor (interventrikularni foramen – IVF)
Pregrađivanje komora

• U 5. nedelji na donjim
endokardnom jastučićima
pojavljuje se tkivni izraštaj koji
raste ka mišićnom delu
međukomorne pregrade

• Ovaj tkivni izraštaj spaja se sa

mišićnim delom međukomorne
pregrade i sa konotrunkusnim
septumom, čineći membranski deo
međukomorne pregrade, čijim
kompletiranjem se zatvara IVF

• Posle zatvaranja IVF-a plućno

stablo se otvara u desnu komoru, a
aorta u levu komoru. U obe
pretkomore miokard zadebljava i u
njihovom zidu se pojavljuju
trabekule
 Formiranje
konotrunkusnog
septuma
Trunkusni
nabori

Desni
bulbusni nabor
Levi
bulbusni nabor

• U 5. nedelji razvoja duž srčanog bulbusa i arterijskog trunkusa, sa naspramnih

strana se pojavljuju tkivna zadebljanja – bulbusni nabori i trunkusni nabori
(jastučići), koji rastu jedan drugom u susret

• Bulbusni nabori i trunkusni nabori nastaju uglavnom od ektomezenhima, tj. ćelija

nervnog grebena koje preko faringealnih lukova migriraju u srce
 Formiranje
konotrunkusnog
septuma

• Pre nego što se fuzionišu,

nabori se uvijaju jedan oko
drugog u vidu spirale

• Nakon kompletne fuzije

bulbusnih i trunkusnih nabora
formira se konotrunkusni
(aortikopulmonalni) septum,
koji deli arterijsko stablo na
aortni i pulmonalni kanal
Formiranje konotrunkusnog septuma
-animacija-
 Razvoj krvnih sudova

• U razvoj krvnih sudova uključena su dva procesa: vaskulogeneza i

angiogeneza

• Vaskulogeneza podrazumeva formiranje krvnih sudova od mezenhimskih

ćelija (“de novo” formiranje)

• Angiogeneza predstavlja formiranje novih krvnih sudova pupljenjem iz

postojećih krvnih sudova

• U početku svi krvni sudovi (arterije, vene, kapilari) imaju izgled kapilara i
zovu se protokapilari, a kasnije dolazi do širenja i zadebljanja njihovog zida
 Glava
Kardiogeni
region
Vaskulogeneza
Primitivni
krvni
sudovi

Rep
18 dan

• Vaskulogeneza počinje 17. dana u ekstraembrionalnom mezodermu zida žumančane

kese, horiona i mezenhimske peteljke, a u samom embrionu počinje 18. dana i to u
splanhnopleuralnom mezodermu

• U početku procesa vaskulogeneze mezenhimske ćelije se grupišu i formiraju angioblasna

ostrvca
 Vaskulogeneza

Angioblast

• Mezenhimske ćelije sa periferije angioblasnih ostrvaca diferenciraju se u angioblaste, a ćelije

u centru ostrvaca diferenciraju se u hematopoetske stem ćelije

• Krvni sud koji na ovaj način nastaje u mezenhimu zove se primitivni kapilar (protokapilar)

• Protokapilari rastu u dužinu gradeći primitivnu kapilarnu mrežu ili protokapilarno korito
 Angiogeneza
• Angiogeneza podrazumeva stvaranje
novih krvnih sudova iz već postojećih
putem pupljenja

• Odvija se prenatalno, ali i postnatalno

(npr. kod zarastanja rana, u materici pri
menstrualnom ciklusu, kod tumora itd)

• Angiogenezu se odvija kroz sledeće procese:

– 1. aktivacija mezenhimskih ćelija od strane fibroblasta ili pericita
– 2. proteoliza ECM-a i bazalne lamine
– 3. proliferacija i migracija endotelnih ćelija postojećeg krvnog suda
– 4. pupljenje i rast solidnih endotelnih (angioblasnih) traka
– 5. formiranje lumena novostvorenog krvnog suda i resinteza bazalne lamine

• Periciti i glatke mišićne ćelije nastaju od mezenhimskih ćelija lokalizovanih oko krvnih sudova
 Razvoj arterija
Dorzalna
Zajednička aorta
kardinalna vena
26. dan
Prednja kardinalna vena Zadnja kardinalna vena

Aortni
lukovi

Horionske čupice

Umbilikalna vena

Vitelinska vena
Umbilikalna arterija

Vitelusna arterija

• Kod embriona u 4. nedelji razvoja formiraju se tri arterijska sistema:

– aortni lukovi i dorzalna aorta, kao nastavak arterijskog stabla (trunkusa arteriozusa)
– vitelusne arterije, grane dorzalne aorte namenjene žumančanoj kesi
– umbilikalne arterije, grane dorzalne aorte namenjene posteljici
 Aortni lukovi

Aortni lukovi

• Distalni deo arterijskog stabla formira aortnu kesu, a iz nje izrastaju aortni lukovi

• Aortni lukovi namenjeni su odgovarajućim škržnim lukovima, kroz čiji mezenhim prolaze na
putu ka levoj i desnoj dorzalnoj aorti u koje se ulivaju

• Dorzalna aorta je parni krvni sud u glavenom regionu embriona (tj. na nivou škržnih lukova),
a kaudalno od škržnih lukova leva i desna aorta se stapaju u jedinstveno arterijsko stablo

• Kako se pojavljuju faringealni lukovi, tako se od aortne kese za svaki od njih odvaja po jedan
aortni luk
 Aortni lukovi

uzlazna aorta

• Faringealni lukovi, a samim tim i aortni lukovi, pojavljuju se u kranio-kaudalnom smeru u

različito vreme, tako da prva dva aortna luka delimično iščeznu pre nego što se zadnji pojavi

• Ima ukupno 6 aortnih lukova, uz napomenu da je peti luk zakržljao ili odsutan

• Aortni lukovi se značajno remodeliraju, tako da posle niza modifikacija pojedini krvni sudovi
iz ovog sistema podležu delimičnoj ili kompletnoj regresiji

• Formiranjem konotrunkusnog (aortikopulmonalnog) septuma arterijsko stablo se deli na

uzlaznu aortu i plućno stablo (pulmonalni trunkus), a aortna kesa se deli na desni i levi
rog, od kojih nastaju brahiocefalična arterija i početni deo aortnog luka.
 Aortni lukovi

• Od prvog para aortnih lukova nastaju

maksilarne arterije, dok ostale grane
podležu regresiji

• Od drugog para aortnih lukova

nastaju hioidne i stapedijalne arterije,
ostale grane podležu regresiji

• Od trećeg para aortnih lukova nastaju

zajedničke karotidne arterije,
3 spoljašnje karotidne arterije i početni
deo unutrašnjih karotidnih arterija

4 • Od četvrtog para aortnih lukova na

desnoj strani nastaje početni deo
potključne arterije, a na levoj strani
deo luka aorte između leve zajedničke
karotidne arterije i leve potključne
arterije
 Aortni lukovi
• Peti par aortnih lukova je zakržljao ili u
potpunosti podleže regresiji tako da ne
ostavlja derivate

• Šesti par aortnih lukova zove se još i

pulmonalni luk. Proksimalni delovi
desnog i levog 6. aortnog luka daju
početne delove desne i leve leve plućne
arterije. Distalni deo 6. aortnog luka na
desnoj strani gubi vezu sa dorzalnom
aortom i iščezava, dok se na levoj strani
ta veza zadržava u vidu arterijskog
duktusa (ductus arteriosus), koji po
rođenju obliteriše pretvarajući se u
ligament

• Arterijsko stablo se deli na uzlaznu aortu i

plućno stablo (pulmonalni trunkus), a
aortna kesa daje brahiocefalićnu arteriju i
početni deo aortnog luka.
Dorzalna
aorta
26. dan

Dorzalna aorta

Umbilikalna
• Dorzalna aorta daje ventralne, lateralne
Vitelusna
arterija
i posteriolateralne grane.
arterija

• Ventralne grane su vitelusna i

umbilikalna arterija

• Vitelusne arterije su u početku parne,

ali se ubrzo fuzionišu usled regresije
žumančane kese. Od njih nastaju
celijačna, gornja i donja
mezenterična arterija, odnosno
arterije odgovorne za vaskularitaciju
prednjeg, srednjeg i zadnjeg creva.
 Dorzalna aorta –
umbilikalne arterije

• Umbilikalne arterije su parni krvni

sudovi smešteni u mezenhimskoj
peteljci, kasnije pupčanoj vrpci.

Dorzalna aorta • U 4. nedelji razvoja obe umbilikalne

arterije gube direktnu vezu sa aortom i
stiču sekundarnu vezu sa dorzalnom
granom aorte – zajedničkom
ilijačnom arterijom.

• Posle rođenja proksimalni deo

A. iliaca communis
umbilikalnih arterija perzistira kao
unutrašnja ilijačna arterija i gornje
vezikalne arterije, dok distalni deo
Gornje A. iliaca interna obliteriše pretvarajući se u medijalni
vezikalne arterije
umbilikalni ligament
 Dorzalna aorta

• Lateralne grane dorzalne aorte

vaskularizuju bubrege,
nadbubrežne žlezde i gonade

• Posteriolateralne grane dorzalne

aorte su intersegmentalne arterije
koje vaskularizuju derivate somita
u cervikalnoj, torakalnoj i
lumbalnoj regiji, a njihovim
remodeliranjem nastaju i arterije
ekstremiteta.
 Razvoj vena
Dorzalna
Zajednička aorta
kardinalna vena
26. dan
Prednja kardinalna vena Zadnja kardinalna vena

Horionske čupice

Umbilikalna vena

Vitelinska vena
Umbilikalna arterija

Vitelusna arterija

• Primitivni venski sistem čine tri para vena koje se ulivaju u venski sinus: zajednička
kardinalna vena, vitelusna vena i umbilikalna vena

• Ove vene podležu značajnom remodeliranju (regresija, anastomoziranje, transformacija) pre

nego što se uspostavi definitivni venski sistem, a i sam venski sinus trpi značajne promene
 Levi sinusni rog
PKV
Sinuatrijalni
otvor
Desni sinusni rog

Sinuatrijalni
Razvoj
otvor PKV

ZKV
venskog sinusa
ZKV ZKV ZjKV
ZjKV Sinuatrijalni Aorta Gornja šuplja vena
UV VV VV nabor
Desna Pulmonalna arterija
vitelusna vena Vena oblikva
Bulbus cordis
Levi Pulmonalna
sinusni rog Desni vena
Prednja sinusni rog
kardinalna
vena
Koronarni
sinus Donja
šuplja vena
Koronarni sinus

Levi
sinusni
rog

Donja • U 4. nedelji oba sinusna roga su dobro

šuplja vena
Leva Desna izražena, a venski sinus (sinus
umbilikalna vena vitelusna vena Desna komora
Leva komora venosus) široko komunicira sa
24 dan 35 dan
primitivnom pretkomorom preko
PKV-prednja kardinalna vena; ZKV-zadnja kardinalna vena; ZjKV-zajednička sinuatrijalnog otvora
kardinaln vena; UV-umbilikalna vena; V V-vitelusna vena

• U 5. nedelji komunikacija (otvor) venskog sinusa i pretkomore se sužava i pomera udesno, što je
posledica pojave anastomoza i levo-desnog šanta u venskoj cirkulaciji (vidi kasnije)

• Sa obliteracijom desne umbilikalne i leve vitelusne vene (plave strelice) levi sinusni rog gubi na značaju.
Kada leva zajednička kardinalna vena (crvena strelica) obliteriše u 10. nedelji, od levog sinusnog roga
ostaju samo vena oblikva i koronarni sinus
 Razvoj venskog sinusa
Prostor između valvule i septuma Gornja šuplja vena
Septum
primum Pulmonalna Venski sinus Septum
Septum primum
Septum spurium vena secundum
Krista
terminalis
Desna venska valvula

Sinuatrijalni otvor

Leva venska valvula Valvula

donje
šuplje
vene

Donje endokardno jastuče Valvula koronarnog sinusa

• Zbog pojave levo-desnog šanta desni sinusni rog se uvećava i inkorporiše u zid desne pretkomore
dajući glatki deo zida desna pretkomore

• Otvor venskog sinusa u pretkomoru (sinuatrijalni otvor) sa obe strane je ograničen venskim valvulama
(levom i desnom), a spoj dve valvule na dorzokranijalnom kraju formira nabor nazvan lažna pregrada
(septum spurium)
 Razvoj venskog sinusa
Prostor između valvule i septuma Gornja šuplja vena
Septum
primum Pulmonalna Venski sinus Septum
Septum primum
Septum spurium vena secundum
Krista
terminalis
Desna venska valvula

Sinuatrijalni otvor

Leva venska valvula Valvula

donje
šuplje
vene

Donje endokardno jastuče Valvula koronarnog sinusa

• Setum spurium i leva venska valvula se stapaju sa sekundarnom pregradom (septum secundum) koja je u
formiranju

• Gornji deo desne venske valvule iščezava, a od donjeg dela nastaje valvula donje šuplje vene i valvula
koronarnog sinusa

• Granicu između glatkog dela zida (poreklom od desnog sinusnog roga) i trabekularnog dela zida desne
pretkomore čini krista terminalis
 Razvoj
vitelusnih
vena

• Vitelusne vene nastaju od kapilara žumančane kese, a kasnije od kapilara creva

• Pre nego što se uliju u venski sinus, vitelusne (omfalomezenterične) vene formiraju
splet oko duodenuma, a zatim prolaze kroz septum transversum

• Kada pupoljak jetre uraste u septum transversum vitelusne vene se raspipaju u mrežu
jetrinih sinusoida

• Leva vitelusna vena iščezava, a desna se uvećava dajući gornju mezenteričnu venu,
venu porte, sinusoide jetre, hepatičnu venu i hepatični deo donje šuplje vene
 Razvoj umbilikalnih vena

• Umbilikalne vene dovode oksigenisanu krv iz posteljice u embrion

• U pupčanoj vrpci postoji jedna umbilikalna vena, ali se ona u telu embriona deli na levu i
desnu venu

• U početku leva i desna umbilikalna vena prolaze pored jetre, ali one kasnije uspostavljaju
komunikaciju sa jetrinim sinusoidima
 Razvoj umbilikalnih vena

• Kako se povećava količina krvi koja teče levom umbilikalnom venom, tako se u jetri
formira kanal nazvan ductus venosus kojim se oksigenisana krv iz leve umbilikalne vene
odvodi direktno u sistem donje šuplje vene, zaobilazeći sinusoide jetre

• Posle rođenja leva umbilikalna vena obliteriše i od nje nastaje legamentum teres hepatis, a
od venoznog duktusa nastaje ligamentum venosum
Desna Leva
Jugularna Brahio- Leva
Anastomoza vena cefalične brahiocefalična
Gornje
kardinalne
između gornjih
kardinalnih vena
Unutrašnje
jugularne vene
vene vena
Kardinalne
vene Leva gornja

Sinus venosus Gornja šuplja

interkostalna vena
vene
vena (GŠV) Koronarni
Zajednička sinus
Vena azigos
kardinalna vena
Vena hemiazigos
Vitelusna i
umbilikusna vena Vena azigos DŠV – hepatični
segment
Donje
kardinalne DŠV - renalni
vene segment
Subkardinalne Leva supraren. vena
vene
Leva renalna
vena
Leva gonadna
vena

Donja šuplja vena (DŠV) –

subrenalni segment
Suprakardinalne
vene
Anastomoza između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih vena sakralni segment
Anastomoza
između donjih Zajednička
kardinalnih vena ilijačna vena

• U 4. nedelji kardinalne vene se sastoje od parnih gornjih (prednjih) kardinalnih vena, koje dreniraju
cefalični deo embriona, i donjih (zadnjih) kardinalnih vena, koje dreniraju ostatak embriona

• Gornje i donje kardinalne vene se u blizini srca spajaju i grade levu i desnu zajedničku kardinalnu
venu, koje se prazne u levi i desni rog venskog sinusa (sinus venosus)

• Između gornjih i donjih kardinalnih vena uspostavljaju se anastomoze kojima se krv kanališe sa leve na
desnu stranu preko sistema gornje i donje šuplje vene koji se formiraju u embrionalnom periodu
Desna Leva
Jugularna Brahio- Leva
Anastomoza vena cefalične brahiocefalična
Gornje
kardinalne
između gornjih
kardinalnih vena
Unutrašnje
jugularne vene
vene vena Gornje
vene Leva gornja

Sinus venosus Gornja šuplja

interkostalna vena kardinalne
Koronarni
Zajednička
kardinalna vena
vena (GŠV)
Vena azigos
sinus vene
Vena hemiazigos
Vitelusna i
umbilikusna vena Vena azigos DŠV – hepatični
segment
Donje
kardinalne DŠV - renalni
vene segment
Subkardinalne Leva supraren. vena
vene
Leva renalna
vena
Leva gonadna
vena

Donja šuplja vena (DŠV) –

subrenalni segment
Suprakardinalne
vene
Anastomoza između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih vena sakralni segment
Anastomoza
između donjih Zajednička
kardinalnih vena ilijačna vena

• Između gornjih kardinalnih vena uspostavlja se anastomoza od koje nastaje leva brahiocefalična vena

• Nakon uspostavljanja anastomoze veći deo venska krvi iz regiona glave i gornjih ekstremiteta kanališe se
sa leve na desnu stranu

• Završni deo leve donje kardinalne vene ne degeneriše, već zaostaje u vidu leve gornje interkostalne
vene, koja drenira drugi i treći međurebarni prostor sa desne strane
Desna Leva
Jugularna Brahio- Leva
Anastomoza vena cefalične brahiocefalična
Gornje
kardinalne
između gornjih
kardinalnih vena
Unutrašnje
jugularne vene
vene vena Gornje
vene Leva gornja

Sinus venosus
Desna gornja
kardinalna vena
Gornja šuplja
interkostalna vena kardinalne
Koronarni
Leva zajednička
kardinalna vena
Desna zajednička
kardinalna vena
vena (GŠV)
Vena azigos
sinus vene
Vena hemiazigos
Vitelusna i
umbilikusna vena Vena azigos DŠV – hepatični
segment
Donje
kardinalne DŠV - renalni
vene segment
Subkardinalne Leva supraren. vena
vene
Leva renalna
vena
Leva gonadna
vena

Donja šuplja vena (DŠV) –

subrenalni segment
Suprakardinalne
vene
Anastomoza između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih vena sakralni segment
Anastomoza
između donjih Zajednička
kardinalnih vena ilijačna vena

• Gornja šuplja vena nastaje od desne zajedničke kardinalne vene i proksimalnog dela desne gornje
kardinalne vene

• Od gornjih kardinalnih vena nastaju:

– unutrašnje jugularne vene
– leva brahiocefalična vena
– koronarni sinus
– gornja šuplja vena
Desna Leva
Jugularna Brahio- Leva
Anastomoza vena cefalične brahiocefalična
Gornje
kardinalne
između gornjih
kardinalnih vena
Unutrašnje
jugularne vene
vene vena Donje
vene Leva gornja

Sinus venosus Gornja šuplja

interkostalna vena kardinalne
Koronarni
Zajednička
kardinalna vena
vena (GŠV)
Vena azigos
sinus vene
Vena hemiazigos
Vitelusna i
umbilikusna vena DŠV – hepatični
Vena azigos
segment
Donje
kardinalne DŠV - renalni
vene segment
Subkardinalne Leva supraren. vena
vene
Leva renalna
vena
Leva gonadna
vena
Anastomoze
između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih subrenalni segment
Suprakardinalne vena
vene
Anastomoza između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih vena sakralni segment
Anastomoza
između donjih Zajednička
kardinalnih vena ilijačna vena

• Donje kardinalne vene gotovo u celini obliterišu, ali pre toga daju subkardinalne vene i
suprakardinalne vene, koje se pojavljuju medijalno od zadnjih kardinalnih vena

• Subkardinalne vene dreniraju mezonefros (bubrege u razvoju), a suprakardinalne vene

dreniraju telesni zid i imaju svoj torakalni i abdominalni deo
 Subkardinalne vene
Desna Leva
Jugularna Brahio- Leva
Anastomoza vena cefalične brahiocefalična
Gornje između gornjih Unutrašnje vene vena
kardinalne kardinalnih vena jugularne vene
vene Leva gornja
interkostalna vena
Sinus venosus Gornja šuplja
vena (GŠV) Koronarni
Zajednička sinus
Vena azigos
kardinalna vena
Vena hemiazigos
Vitelusna i
umbilikusna vena DŠV – hepatični
Vena azigos
segment
Donje
kardinalne DŠV - renalni
vene segment
Subkardinalne Leva supraren. vena
vene
Leva renalna
vena
Leva gonadna
vena
Anastomoze
između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih subrenalni segment
Suprakardinalne vena
vene
Anastomoza između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih vena sakralni segment
Anastomoza
između donjih Zajednička
kardinalnih vena ilijačna vena

• Od anastomoze između subkardinalnih vena nastaje leva renalna vena

• Od zaostataka leve subkardinalne vene nastaju leva gonadna i leva suprarenalna vena, dok od desne
subkardinalne vene nastaje subkardinalni (renalni) segment donje šuplje vene
 Suprakardinalne vene
Desna Leva
Jugularna Brahio- Leva
Anastomoza vena cefalične brahiocefalična
Gornje između gornjih Unutrašnje vene vena
kardinalne kardinalnih vena jugularne vene
vene Leva gornja
interkostalna vena
Sinus venosus Gornja šuplja
vena (GŠV) Koronarni
Zajednička sinus
Vena azigos
kardinalna vena
Vena hemiazigos
Vitelusna i
umbilikusna vena DŠV – hepatični
Vena azigos
segment
Donje
kardinalne DŠV - renalni
vene segment
Subkardinalne Leva supraren. vena
vene
Leva renalna
vena
Leva gonadna
vena
Anastomoze
između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih subrenalni segment
Suprakardinalne vena
vene
Anastomoza između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih vena sakralni segment
Anastomoza
između donjih Zajednička
kardinalnih vena ilijačna vena

• Od torakalnog dela suprakardinalnih vena nastaju venski sistemi azigosne i hemiazigosne vene, kao i
interkostalne vene

• Od abdominalnog dela desne suprakardijalne vene nastaje sakralni segment donje šuplje vene, dok
abdominalni deo leve suprakardijalne vene obliteriše
 Jugularna Brahio- Leva

Gornje
kardinalne
Anastomoza
između gornjih Unutrašnje
jugularne vene
vena cefalične
vene
brahiocefalična
vena
Segmenti
kardinalnih vena
vene Leva gornja
interkostalna vena
donje
Sinus venosus Gornja šuplja

Zajednička
vena (GŠV)
Vena azigos
Koronarni
sinus
šuplje
kardinalna vena

Vitelusna i
Vena hemiazigos

DŠV - hepatični
vene
umbilikusna vena Vena azigos
segment
Donje
kardinalne DŠV - renalni
vene segment
Subkardinalne Leva supraren. vena
vene
Leva renalna
vena
Leva gonadna
vena
Anastomoze
između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih subrenalni segment
vena
Suprakardinalne
vene
Anastomoza između Donja šuplja vena (DŠV) –
subkardinalnih vena sakralni segment
Anastomoza
između donjih Zajednička
kardinalnih vena ilijačna vena

• Idući u kranio-kaudalnom smeru, donja šuplja vena (vena cava inferior) ima 4 segmenta:
– hepatični (vitelusni) segment – pruža se od jetre do srca, nastaje od desne vitelusne vene
– renalni (subkardinalni) segment– pruža se između bubrega i jetre, nastaje od desne subkardinalne
vene
– subrenalni (suprakardinalni) segment – nalazi se u abdomenu ispod bubrega, nastaje od desne
suprakardinalne vene
– sakralni (kardinalni) segment– nalazi se u karlici, nastaje od kaudalnih delova obe donje
kardinalne vene i međusobne anastomoze
 • Oksigenisana krv iz placente stiže u fetus preko
Fetusna cirkulacija umbilikalne vene i većim delom dospeva
direktno u donju šuplju venu (DŠV) preko
duktusa venosusa

Ductus
Gornja šuplja vena aretriosus
• Samo manji deo oksigenisane krvi prolazi kroz
Plućno
sinusoide jetre i meša se sa portnom krvlju
stablo
Foramen
ovale
Leva
pretkomora
• Oksigenisana krv u DŠV meša se sa venskom
Desna
pretkomora krvlju iz donjih ekstremiteta i posle kratkog
toka prazni se u desnu pretkomoru
Donja šuplja vena

Desna
hepatična vena Leva hepatična vena • Veći deo krvi iz desne pretkomore ističe u levu
Duktus venosus
Silazna aorta
pretkomoru preko ovalnog otvora i tu se
Portni sinus meša sa neznatnom količinom venske krvi koja
Portna vena stiže iz pluća i potom se potiskuje u levu
Umbilikalna vena
Visoka konc. O₂ komoru, a iz nje u uzlaznu aortu
Pupak
Srednja konc. O₂

Niska konc. O₂ • Manji deo krvi iz desne pretkomore meša se sa

Umbilikalne venskom krvlju prispelom preko gornje šuplje
arterije vene i ta frakcija se ubacuje u desnu komoru

Donji
estremiteti Unutrašnja • Iz desne komore krv se potiskuje u plućnu
ilijačna artrija
Placenta arteriju, a glavnina te krvi prelazi u silaznu
aortu preko duktusa arteriosusa
 Fetusna cirkulacija • Krv iz silazne aorte odlazi u placentu preko dve
umbilikalne arterije

Ductus • Zasićenost krvi kiseonikom u umbilikalnoj veni

Gornja šuplja vena aretriosus
iznosi oko 80%, a u umbilikalnim arterijama oko
Plućno 58%
stablo
Foramen
ovale
Leva
Desna pretkomora
pretkomora
• Krv najbogatija kiseonikom distribuira se u
Donja šuplja vena područje glave i vrata preko uzlazne aorte, što je
jedan od razloga izraženog rasta glave u fetusnom
Desna
hepatična vena Leva hepatična vena periodu
Duktus venosus
Silazna aorta
Portni sinus

Portna vena • Osnovni smisao fetusne cirkulacije jeste u

Umbilikalna vena
Visoka konc. O₂ zaobilaženju nefunkcionalnih pluća, a delom i
Pupak
Srednja konc. O₂
jetre
Niska konc. O₂

Umbilikalne
arterije • U fetusnoj cirkulaciji postoje dva šanta za
zaobilaženje pluća (foramen ovale i duktus
Donji
arteriosus) i jedan šant za zaobilaženje jetre
estremiteti Unutrašnja (ductus venosus)
ilijačna artrija
Placenta
 Fetusna cirkulacija - mešanje oksidisane i venske krvi

4
5 • Na putu od placente ka organima fetusa
Ductus krv prispela iz umbilikalne vene postaje
Gornja šuplja vena aretriosus
sve siromašnija kiseonikom, jer se na više
Plućno
Foramen 3 stablo mesta meša sa venskom krvlju ploda:
ovale
Leva
Desna pretkomora
pretkomora – 1. u jetri, sa krvlju iz sistema vene porte
Donja šuplja vena
2 – 2. u donjoj šupljoj veni, sa venskom
Desna
hepatična vena Leva hepatična vena krvlju iz donjih ekstremiteta, karlice i
Duktus venosus
Silazna aorta bubrega
Portni sinus 1
Portna vena
Umbilikalna vena – 3. u desnoj pretkomori, sa venskom krvlju
Visoka konc. O₂
Pupak iz glave i vrata prispelom preko gornje
Srednja konc. O₂
šuplje vene
Niska konc. O₂

Umbilikalne
arterije
– 4. u levoj pretkomori, sa venskom krvlju
dospelom iz pluća
Donji
estremiteti Unutrašnja
ilijačna artrija – 5. na ušću duktusa arteriosusa u aortu
Placenta
 Cirkulatorne promene • Sa prvim udahom i prestankom placentarne cirkulacije
na rođenju dešavaju se sledeće promene:

Pulmonalna 1. Zatvaranje umbilikalnih arterija dešava se

Ligamentum arteriosum
3 arterija
nekoliko minuta po rođenju. Distalni delovi
Gornja šuplja vena umbilikalnih arterija obliterišu u naredna 2-3 meseca i
pretvaraju se u lig. umbilicale mediale, a od
proksimalnih delova nastaju gornje vezikalne arterije
Zatvoren
foramen ovale
Pulmonalna vena 2. Zatvaranje umbilikalne vene i duktusa venosusa
4 dešava se nekoliko minuta po rođenju. Obliteracijom
umbilikalne vene nastaje lig. teres hepatis, a
obliteracijom venoznog duktusa nastaje lig. venosum.
Donja šuplja vena
Silazna aorta
3. Zatvaranje duktusa arteriosusa dešava se nekoliko
minuta nakon prvog udaha. U naredna 1-3 meseca
Portna
vena duktus obliteriše i pretvara se u lig. arteriosum.

4. Zatvaranje ovalnog otvora dešava se sa prvim

Ligamentum teres hepatis
2 udahom usled povećanja pritiska u levoj pretkomori i
smanjenja u desnoj. Septum primum naleže na septum
1 sekundum. U početku je zatvaranje otvora (šanta)
reverzibilno, tako da se on može otvoriti pri plaču bebe
Gornja vezikalna artrija
i izazvati cijanozu. Kompletna fuzija dva septuma
Ligamentum umbilicale mediale dešava se tek godinu dana po rođenju.