UNIVERZITET U NOVOM PAZARU DEPARTMAN PANEVO

SEMINARSKI RAD MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO RECIPROCITET I RETORZIJA

Prof. dr Duan Novakovi Ass: Milan Tesla Maj,2011.godina

student: Gordana Flora br.indeksa 3190/07

UVOD

Reciprocitet i retorzija je izaraz jedne od optih ideja koje ine temelj meunarodnog privatnog prava.To je izraz tenje da se osigura ravnopravna saradnja meu suverenitetima.Ako je uopte mogue vezivati postojanje pojedinih grana prava za principe ponaanja meunarodno privatno pravo, u dobrom delu, svoje postojanje duguje ovom principu. Njegova sutina je sadrana u maksimi do ut des-koja se jednostrano posmatrajui,moe prevesti sa daj da bi dobio.U svetu podeljenom na jake i slabije drave,reciprocitet omoguava potonjim da sa jakim sarauju,ouvavi jednu meru dostojanstva koja je suverenitetu neophodnasaradnja se obavlja na ravnopravnim osnovama.Nuna saradnja,uz prisustvo prinicipa reciprociteta, prerasta u eljenu saradnju.Tako posmatrano reciporcitet je izvor zatite slabijih.1 Reciprocitet je instrument usaglaavanja pravnih sistema bez neposrednog dogovora. Prilikom zauzimanja stava prema stranim licima i aktima stranih drava, vodie se rauna o tome da e se (po principu reciprociteta), ovaj stav reflektovati na poloaj domaqi dravljana i pravnih akata u inostranstvu. Retorzija predstavlja ustanovu meunarodnog privatnog prava, a ujedno i jedno od najblaih sredstava iz kategorije nasilnih sredstava za reavanje sporova izmeu drava. Pod retorzijom se podrazumeva pravno dozvoljen akt jedne drave, koji sledi na kao odgovor na isti ili slian akt druge drave, a za cilj ima ispravljanje situacije ili postizanje odreenog zadovoljenja.

T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi,V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god., str. 205

RECIPROCITET I RETORZIJA U ODREIVANJU MERODAVNOG PRAVA

Postavljanje uslova reciprociteta nije jednako opravdano u svim oblastima meunarodnog prvatnog prava.U teoriji i praksi,razliiti stavovi se vezuju za reciprocitet u domenu odreivanja merodavnog prava,zatim za reciprocitet u vezi sukobom jurisdikcije,odnosno u vezi sa pravima stranaca2. Postaviti uslov reciprociteta i zapretiti retorzijom kao sankcijom u oblasti odreivanja merodavnog prava znai da e se strano pravo na koje ukazuje domaa koliziona norma primeniti samo ako se u dotinoj stranoj zemlji, u simetrinom sluaju, primenjuje pravo Srbije.3 Ako to nije sluaj, nee se ni u naoj zemlji primeniti strano materijalno pravo. U naem kolizionom pravu retorzionu meru su predviali naslednopravni propisi-lan 155 biveg zakona o nasleivanju iz 1965 godine.4 Prema toj normi je bilo predvieno da se zaostavtina stranog dravljanina raspravlja prema pravu drave iji je dravljaniin ostavilac; ali u sluaju da se u dotinoj zemlji zaostavtina naeg dravljanina nije raspravljala po srpskom pravu ve prema tamonjem lex fori, bila je predviena retorziona mera. Retorzija je retka pojava u praksi odreivanja merodavnog prava, a nema podrke ni u teoriji. Sama re retorzija znai odmazdu i retorizam je mera u sutini zaista jedna vrsta odmazde.U meunarodnom privatnom pravu saradnja pravnih poredaka se gradi preteno jednostranim akcijama.Svaka drava sama odluuje do koje e mere i u kojim e situacijama da uvai strano pravo, strane odluke,odnosno koja e prava uiniti dostupnim strancima. U osnovi ovih ustupaka koje ini jedno pravo svakako lei oekivanje da e i strani pravni sistem postupiti na slian nain, tj. da e ustupci biti paralelni.5 Meutim, ma kako je logina i opravdana tenja za uravnoteenou ustupaka, to jo ne znai da bi bio opravdan zahtev koji ide za tim da ti ustupci
2
3

G.Kneevi, Meunarodno privatno pravo, Beograd, 2004 god.

T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi, V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god., str. 207 4 Zakon o nasleivanju, Sl. list SFRJ, br. 42, od 15.09.1965.god., l.155: Za nasleivanje stranih dravljana vae odredbe zakona zemlje iji je dravljanin bio ostavilac u vreme svoje smrti ili odredbe zakona na koji taj zakon upuuje. Ako se u dravi umrlog stranog dravljanina zaostavtina jugoslovenskog dravljanina raspravlja po njenim zakonima, zaostavtina tog stranog dravljanina koja se nalazi na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije raspravie se po odredbama ovog zakona. 5 www.pravopedia.rs

budu simetrini.To bi znailo da mi zahtevamo da sve zemlje imaju ista koliziona reenja koja ima i domaa drava, to je sasvim nerealno i sigurno nije preduslov meunarodne saradnje.

RECIPROCITET I RETORZIJA U OBLASTI SUKOBA JURISDIKCIJE

U domenu sukoba jurisdikcije reciprocitet i retorzija se javljaju pre svega u vezi sa priznanjem i izvrenjem stranih odluka6. Pored toga ponegde je poznata i retorziona nadlenost.Kada je re o sukobu jurisdikcija, stav prema reciprocitetu i retorziji je bitno drugaiji nego u podruju sukoba zakona. Najvei broj prava postavlja uslov reciprociteta u pogledu priznanja i izvrenja stranih odluka, kao to to ini i nae pravo. Na zakonodavac je posvetio eksplicitnu normu i retorzionoj nadlenosti. Ovo reenje meutim za razliku od postavljanja uslova reciprociteta u priznanju i izvrenju stranih odluka, nije tipino u uporednom pravu, niti je od ozbiljnijeg praktinog znaaja. Pri postavljanju pravila o uslovu reciprociteta u oblasti sukoba jurisdikcija, a posebno povodom priznanja stranih odluka, javlja se niz znaajnih pitanja na koje retko nalazimo direktan odgovor u zakonodavstvu. Osnovna ideja je svakako u tome da domai organi priznaju strane odluke samo u sluaju ako se u zemlji porekla odluke, takoe, priznaju nae odluke. Pitanje je na kom nivou konkretnosti treba traiti paraleno prizanje odluka. Na ZMPP, navodi pretpostavke (smetnje), za priznanje strane sudske odluke , tj. za izjednaenje strane sudske odluke sa domaom pravosnanom sudskom odlukom. lan 96 postavlja pravilo po kome se izvrenje strane sudske odluke vezuje za iste pretpostavke koje se trae za priznanje strane sudske odluke, plus pretpostavka svojstva izvrnosti.7 Da bi strana sudska odluka bila priznata i kod nas postala izvrna, treba da postoji uzajamnost izmeu drave u kojoj je odluka doneta i Republike Srbije. Reciprocitet koji se trai treba da je materijalni prema svojoj pravnoj sadrini (to znai da e se prema stranoj sudskoj odluci postupiti na nain na koji se u zemlji porekla postupa sa naim sudskim odlukama).8

6
7

G.Kneevi, Meunarodno privatno pravo, Beograd,2004 god

T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi,V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god., str. 209 8 Ibidem, str. 555

RECIPROCITET I RETORZIJA U POGLEDU PRAVA STRANACA

Kao to je to sluaj u pogledu sukoba jurisdikcije, postavljanje uslova reciprociteta imaju opravdanja i u domenu prava stranca. Postavlja se pitanje treba li usloviti postojanje reciprociteta sva prava stranaca ili samo neka prava? U uporednom pravu se po pravilu ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom.U mnogim pravima ne postoji opte pravilo o reciprocitetu u vezi sa pravima stranaca, ve se samo odreena prava uslovljavaju reciprocitetom.9To znai praktino da se pojaava uloga zakonodavca, a smanjuje se ili eliminie uloga organa uprave u proceni kada treba, tj. ne treba, traiti reciprocitet kao uslov da bi neka graanska ili porodina prava bila dostupna strancima. Stanovite veine naih teoretiara je da ne bi bilo opravdano da se uslov reciprociteta postavi kao opte pravilo u oblasti prava stranaca. Trebalo bi voditi rauna o tome da pojedina prava spadaju meu opta prava oveka i ne bi bilo u skladu sa Poveljom OUN, Optom deklaracijom o pravima oveka, Evropskom konvencijom o zatiti ljudksih prava i osnovih sloboda, ako bi se takva prava negirala strancima, bez obzira na to kako se postupa u dravi dotinog stranca (primer je pravo na brak,mada ne znamo koliko ih inimo srenijim priznajui im pravo na brak, ipak staro je pravilo da ljubav ne poznaje granice). Prema tome treba uzeti u obzir da reciprocitetom nisu uslovljena sva prava stranaca,ve samo ona koja zakonodavac tako odredi. Prema sadraju uzajamnost moe biti: 1) Formalna uzajamnost (kada stranci u RS uivaju jednaka prava kao i srpski dravljani, ali pod uslovom da i straneva drava postupa sa srpskim dravljanima jednako kao sa svojim dravljanima); 2) Materijalna uzajamnost (kada je strancu u RS priznato odreeno pojedino pravo, pod uslovom da i straneva drava priznaje srpskom dravljaninu isto pravo). Od praktinog je znaaja kako se utvruje uzajamnost. U veini sluajeva nee se traiti dokazivanje uzajamnosti, jer se pretpostavlja da uzajamnost postoji izmeu RS i stranih drava.

T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi,V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god., str. 209

RECIPROCITET I RETORZIJA U ODNOSU NA SLOENE PRAVNE SISTEME

Ako se reciprocitet trai meu dravama od kojih makar jedna obuhvata vie pravnih podruja, postavlja se pitanje izmeu kojih jedinica treba da postoji reciprocitet? Reciprocitet je nedeljiv, to izvire iz injenice da je federalna drava jedini meunarodnopravni subjekt.10 Postojanje raznih pravnih podruija jo nije injenica koja deli graane drave sa pravnim podruijem na graane sa kojim e se u meunarodnom pravnom saobraaju raznoliko postupati. Koncepciju o nedeljivom reciprocitetu implicitno podrava i Jezdi istiui da je u uzajamnosti re o odnosu izmeu drava.11

10

T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi,V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god., str. 210 11 M.Jezdi, Meunarodno privatno pravo I, Beograd,1973.god., str. 197

PROBLEM DOKAZIVANJA RECIPROCITETA

Reciprocitet nije opti uslov za uivanje svih prava stranaca, iz ega sledi da ga treba dokazivati samo ukoliko se on izriito zakonskim odredbama zahteva. Postojanje reciprociteta se zahteva naim pravom u odnosu na dravu ije dravljanstvo ima pretedent na neko pravo, ili iji je organ koji je doneo odluku.U odnosu na apatride ije je prebivalite u Srbiji,ovaj uslov se ne zahteva (lan12.ZMPP)12. Ukoliko apatridi imaju prebivalite u nekoj stranoj zemlji, postojanje reciprociteta se utvruje u odnosu na zemlju njihovog prebivalita. U nekim sluajevima sud mora ex offo dokazivati njegovo postojanje, naroito ukoliko se on javlja kao uslov uivanja prava.Ako postupajui organ (najee sud), nikako ne moe ni po naelu oficioznosti, a ni na osnovu dokaza koje podnesu stranke saznati neto o postojanju reciprociteta, smatrae se da reciprocitet postoji bez obzira na to kakva je zakonska formulacija uslova reciprociteta - pozitivna ili negativna. Takvim ponaanjem organi ove zemlje ine tzv.prvi korak ka uspostavljanju reciprociteta u praksi i korak ka meunarodnoj saradnji. Prvi korak bi se trebao uiniti i kada domai organ ne moe, zbog nepostojanja pravne pomoi, saznati nita o praksi novih drava i kada sazna da sluajeva te vrste nije bilo, pa zato prakse nema. Meutim, ako u nekoj stranoj zemlji postoji zakon koji predvia mogunosti uivanja pojedinih prava na bazi reciprociteta, smatrae se da reciprocitet postoji bez ikakvih daljih dokazivanja od strane pretendenata na pravo.U praksi je pitanje tereta dokazivanja (ne)postojanja faktikog ili neprimenjivanja zakonskog reciprociteta od velike vanosti, kako za stranke tako i za sudove koji su esto u prilici da o tome odluuju. Pravo Srbije zauzima stav da se postojanje faktikog reciprociteta pretpostavlja, te da postupajui sud mora navesti razloge na osnovu kojih je utvrdio suprotno.

12

T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi,V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god.,

str.211

OBLICI RECIPROCITETA

Uslovi reciprociteta oblikuju se na razliite naine u raznim dravama i povodom razliitih pitanja. Prema nainu nastanka, razlikujemo tri vrste reciprociteta: a) diplomatski, b) zakonski, c) faktiki. Diplomatski reciprocitet nastaje neposrednim sporazumevanjem drava na biletralnom ili multilateralnom planu, tako to se dve ili vie drava, dogovore da u meunarodnom ugovoru postave principe uzajamnog tretmana graana, sudskih ili arbitranih odluka zemalja ugovornica. Prava koja se na taj nain ine dostupnim mogu biti posebno nabrojana ili to je takoe esto mogu biti garantovana optim klauzulama. Postoje etiri tipa klauzula koje u pojedinim ugovorima mogu biti i kombinovane: a) klauzula nacionalnog tretmana, b) klauzula materijalne uzajamnosti, c) klauzula neposredne uzajamnosti d) klauzula najpovlaenije nacije.13 Zakonski reciprocitet nastaje kada se u nekoj dravi dostupnost odreenih prava strancima garantuje u domaeme zakonu i time odreuje prava stranaca u odreenoj pravnoj oblasti, tj. dostupnost nekog prava strancima u domaoj dravi (npr.Zakon o nasleivanju Republike Srbije iz 1995 godine u lanu 7 odreuje:strani dravljani u Republici Srbiji imaju pod uslovima uzajamnosti, isti nasledni poloaja kao i domai dravljanin, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno). Faktiki reciprocitet postoji kada sticanje odreenih prava od strane stranaca nije garantovano ni meunarodnim sporazumom, niti zakonima ali se faktiki obezbeuje u praksi.Uslov uzajamnosti e se smatrati ispunjenim i kada je zagarantovan meunarodnim ugovorom ili paralelnim zakonima. Ne trai se faktika uzajamnost preko diplomatske ili zakonske. Postojanje diplomatskog reciprociteta iskljuuje potrebu za istravnjem postojanja zakonske ili faktike uzajamnosti.

13

T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi,V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god., str. 213

Retorzija za diplomatski reciprocitet se ne bi smela preduzeti pre otkazivanja meunarodnog ugovora, zbog principa pacta sunt servanda. Ako je reciprocitet uslov uivanja nekog prava, pa on nije ispunjen, nee se retorzijom uskraivati isto pravo strancima, ve je dovoljno da uslov njegovog uivanja (reciprocitet) ne postoji.14 Prema pravnoj sadrini razlikujemo dva osnovna tipa reciprociteta15: formalni i materijalni O formalnom reciprocitetu govorimo kada su stranci kod nas izjednaeni sa domaim dravljanima, a istovremeno su nai dravljani u posmatranoj stranoj dravi izjednaeni sa dravljanima te drave. Formalni reciprocitet se bazira na principu obostranog nacionalnog tretmana: stranci u domaoj dravi izjednauju se sa domaim dravljanima u pogledu uivanja pravnih prava, pod uslvom da se domai dravljani (akti) u odnosnoj stranoj dravi izjednaavaju sa dravljanima (aktima) te drave. Formalni reciprocitet garantuje ravnopravnost u tretmanu (tzv.nacionalni tretman), a ne u specifinima davanjima,tj. on iskljuuje diskriminaciju po osnovu dravljanstva, ali ne garantuje punu meunarodnu ravnoteu u pogledu uivanja pojedinih prava.16 Matrijalni reciprocitet znai pruiti strancu ona prava koja na dravljanin ima u stranevoj zemlji. U sistemu materijalnog reciprociteta tretman stranca moe biti i bolji i gori od tretmana domaih dravljana. Reper koji odreuje koliinu prava dostupnih strancu, nije domai dravljanini u domaoj dravi, ve domai dravljanin u inostranstvu i konretno domai dravljanin u dravi ije dravljanstvo ima pretedent na neko pravo. Kako on tamo bude tretiran tako e biti tretiran i stranac u Republici Srbiji. Reciprocite koji traimo u pogledu prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose i da budu nosioci privatnih prava kod nas je formalni reciprocitet. Prilikom priznanja i izvrenja stranih odluka trai se materijalni reciprocitet.17

14

T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi,V.Pavi., Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god., str. 214 15 M.Stanivukovi,M. ivkovi, Meunarodno privatno pravo,Beograd 2008.god 16 T.Varadi,B.Borda,G.Kneevi,V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god., str. 215 17 Ibidem, str.216

ZAKLJUAK

Reciprocitet je izraz tenje da se osigura ravnopravna saradnja meu dravama. U teoriji se tvrdi da upravo reciprocitet omoguava slabijim dravam da sarauju sa jaima na ravnopravnoj bazi. ini se da u praksi nije ba tako. injenica je da jake drave nameu svoj plan i svoje pravne norme slabijim dravama i primoravaju ih da im se podinjavaju. Takav stav dovodi do gubitka eljene saradnje i dovodi do nune saradnje. Retorzija je odmazda kojoj e u praksi ee pribei jake zemlje, dok e se slabije povinovati odlukama drugih (jaih) drava.

10

Literatura: T.Varadi, B.Barto, G.Kneevi, V.Pavi, Meunarodno privatno pravo deseto izdanje, Beograd, 2008.god. G.Kneevi, Meunarodno privatno pravo, Beograd, 2004.god. M.Jezdi, Meunarodno privatno pravo I, Beograd, 1973.god. M.Stanivukovi, M.ivkovi, Meunarodno privatno pravo, Beograd, 2008.god. ZON, Sl.list SFRJ, br.42, od 15.septembra 1965.god. www.pravopedia.rs

11

Sadraj: Uvod_ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ __ _ __ _ __ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ __ _ 1 Reciprocitet i retorzija u odreivanju merodavnog prava_ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ 2 Reciprocitet i retorzija u oblasti sukoba jurisdikcije_ _ _ _ _ __ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ 4 Reciprocitet i retorzija u pogledu prava stranaca_ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ 5 Reciprocitet i retorzija u odnosu na sloene pravne sisteme_ _ _ _ __ _ _ __ _ _ _ __ _ _ _ _ _ 6 Problem dokazivanja reciprociteta_ _ _ _ __ _ _ _ _ _ __ _ _ _ __ _ _ _ _ __ _ _ _ __ _ _ __ __ 7 Oblici reciprociteta_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ __ _ _ _ __ _ _ _ _8 Zakljuak_ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ __ _ _ __ _ _ _ _ _ _ __ _ _ __ _ _10 Literatura_ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _11 Sadraj_ _ _ _ _ __ __ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 12

12