Paracetamol Mehanizam Dejstva Terapijska Primena I Nezeljeni Efekti Sajt

Paracetamol – mehanizam dejstva,
terapijska primena i neželjeni efekti

PARACETAMOL – MEHANIZAM DEJSTVA, TERAPIJSKA PRIMENA I NEŽELJENI EFEKTI
Uvod – bol i analgetici

Svetsko udruženje za proučavanje bola (International Association for the Study of Pain,
IASP) definiše bol kao neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo uzrokovano stvarnim ili
potencijalnim oštećenjem tkiva (1). Bol je normalan protektivni signal, simptom koji najčešće
upućuje pacijenta lekaru ili farmaceutu. Međutim, ukoliko je intenzivan i/ili dugotrajan, bol
značajno narušava radnu sposobnost i kvalitet života pacijenta. Zato je ublažavanje bola jedan
od najhumanijih ciljeva savremene farmakoterapije, a analgetici spadaju među najšire
korišćene lekove.
Idealan cilj lečenja bola bio bi uklanjanje njegovog uzroka. Međutim, uzrok često nije
moguće otkloniti (npr. kod artritisa, migrene, dijabetesa, kancera koji se ne može lečiti
kauzalno) ili to zahteva mnogo vremena tokom kojeg pacijent može da trpi bolove (npr.
prilikom zarastanja rana/fraktura). Otuda je realni cilj terapije bola uklanjanje/ublažavanje
bola kao simptoma.
Lekovi su hemijske supstance namenjene za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi i
životinja. Grupa lekova koja u našoj zemlji ima široku primenu, koristi je veliki broj ljudi,
često bez predhodne konsultacije sa lekarom su analgetici i antipiretici.
Iako postoje izvesne nefarmakološke metode (poput akupunkture ili fizikalne terapije) koje
mogu biti efikasne kod određenih bolnih stanja, glavni način za lečenje bola jeste
farmakoterapija, odnosno primena analgetika.
Analgetici su lekovi koji se koriste za ublažavanje bola, a antipiretici predstavljaju grupu

lekova koja se korsti za snižavanje telesne temperature.
U farmakologiji postoji, i grupa lekova koja ima, i analgetičko, i antipiretičko dejstvo, i

nazivaju se analgoantipiretici. Ova grupa lekova koristi se u lečenju bola i povišene telesne
temperatura istovremeno. Analgoantipiretici se vrlo često kombinuju međusobno i sa ostalim
lekovima. Česte su kombinacije analogantipiretika (acetilsalicilne kiseline, paracetamola i
propifenazona) sa vitaminom C, kofeinom, antitusicima (kodein ili dekstrometorfan) ili
simpatomimeticima (fenilefrin ili pseudoefedrin). Najkorišćeniji lek, a samim tim, i
najpoznatiji iz ove grupe lekova je Paracetamol.
Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

All right reserved D-1-190/20
Strukturna formula paracetamola
Analgetici i antipiretici
Analgetici su lekovi koji se koriste za otklanjanje bola. Bol nastaje usled oštećenja tkiva.
U zavisnosti od oštećenja, bol može biti jačeg, ili slabijeg inteziteta, i koristi se kao indikacija
za primenu određenog analgetika.
U savremenoj farmakoterapiji koriste se:
Klasični (ili standardni) analgetici:
I. Opioidni analgetici (morfin, fentanil i njihovi derivati, tramadol i dr.),
II. Neopioidni analgetici: nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i paracetamol;

III. Adjuvantni (ili alternativni) analgetici: antiepileptici, antidepresivi i lekovi iz drugih

farmakoloških grupa, sa različitim primarnim indikacijama, koji su pokazali efikasnost
u određenim, prevashodno neuropatskim, bolnim stanjima
Analgetici ublažavaju bol tako što deluju na mehanizme transmisije (nastanka i sprovođenja
bolnog signala) i modulacije bola. Modulatorni mehanizmi mogu pojačati ili smanjiti
transmisiju bola i prisutni su na svim nivoima bolnog puta.
Opoidni ( narkotički) analgetici
Ovu grupu analgetika čine snažni analgetici koji deluju na najjače bolove ( npr. bol u
terminalnoj fazi malignih bolesti).Predstavnici opoidnih analgetika su:
 Morfin, kao najpoznatiji narkotički analgetik koji je prirodni proizvod opijuma,
 Metadon koji je najpoznatiji predstavnik sintetskih narkotičkih analgetika.

Opoidni analgetici mogu da razviju toleranciju, fizičku i psihičku zavisnost, u većoj ili manjoj
meri, pa je shodno tome, potreban dodatni oprez lekara sa njihovom primenom. Treba ih
koristiti kao“lek izbora“ kada ostali analgetici ne daju željeni efekat.
Analgoantipiretici (neopioidni) analgetici

Analgetičko dejstvo neopioidnih analgetika uglavnom potiče od njihove sposobnosti da
inhibiraju sintezu prostaglandina. Prostaglandini u inflamiranom tkivu izazivaju preosetljivost
nervnih vlakana, a u kičmenoj moždini olakšavaju ushodno provođenje bolnih impulsa.
Analgoantipiretici čine grupu lekova koja ima analgetičko, antipiretičko i antiinflamatorno
dejstvo. Ova grupa lekova deluje na bol, pomaže u snižavanju telesne temperature tela i
deluju na zapaljenske procese u organizmu. Neopioidni analgetici inhibiraju ove pojačavajuće
efekte prostaglandina na bol – NSAIL deluju i na periferiji i centralno, dok paracetamol deluje
samo u centralnom nervnom sistemu.
Imaju znatno slabije analgetsko dejstvo od dejstva narkoanalgetika. Na analgoantipiretike se

ne razvija tolerancija, a ni prava fizička ili psihička zavisnost. Sve ovo utiče da ova grupa
lekova ima široku primenu u lečenju dece i odraslih. Delimo ih na derivate salicilne kiseline
(acetilsalicilna kiselina), derivate pirazolona (metamizol i propifenon), derivate analina
( paracetamol).
Paracetamol
Paracetamol je analgoantipiretik koji je uveden u upotrebu sredinom 20. veka i do danas je

ostao jedan od najčešće korišćenih lekova. Američki hemičar, Harmon Northrop Morse
1878. godine sintetisao je paracetamol redukcijom iz p-aminofenola, ali prva klinička
upotreba pripisuje se Josephu von Meringu nemačkom lekaru i kliničkom farmakologu koji je
1893. Kliničkim istraživanjem paracetamol identifikovao kao antipiretik i analgetik.

Harmon Northrop Morse Joseph von Mering
Zanemarujući slučajeve trovanja, primena paracetamola na značaju je dobila 80-ih godina

prošlog veka u pedijatrijskoj populaciji budući da se upotreba acetilsalicilne kiseline povezana
s razvojem Reyeova sindroma kod dece. U skladu s tim, paracetamol je postao glavni
analgetik i antipiretik za decu.
Paracetamol pripada grupi antipiretičkih (nenarkotičkih) analgetika. Kao takav, ima široku
primenu u suzbijanju slabijih bolova različitog porekla, kao što su: zubobolja, bol kod
izbijanja zuba, glavobolja uključujući migrenu i tenzionu glavobolju, bol u leđima, bolovi u
mišićima kao i menstrualni bolovi. Koristiti se, i za suzbijanje simptoma gripa, prehlade i
povišene telesne temperature (hipertermije).Proizvodi se u obliku tableta, sirupa, supozitorije
i infuzionog rastvora.
Drugi lekovi koji sadrže paracetamol:
 Febricet,
 Efferalgan,
 Panadol,
 Coldrex,
 Fervex,
 Influrex,
 Caffetin,
 Kombinovani prašak

Mehanizam dejstva
Paracetamol je lek koji ima analgetičko i antipiretičko dejstvo. Zanimljivo je da više od 100
godina nakon otkrića paracetamola, mehanizam delovanja još uvijek nije u potpunosti
razjašnjen. Mehanizam dejstva je dvostruk, lek deluje na organizam (farmakodinamičko
dejstvo), i organizam deluje na lek (farmakokinetičko dejstvo).
Farmakodinamika paracetamola
Mehanizam dejstva paracetamola na organizam zasniva se na inhibiciji enzima

ciklooksigenaze 2 (COX2) u centralnom nervnom sistemu, što dovodi do olakšavanja
simptoma bola u vremenskom periodu od 10 minuta nakon početka primene. Maksimalno
analgetsko delovanje ostvaruje se 1 sat nakon primene leka, a dužina dejstva je 4-6 sati.
Antipiretičko dejstvo paracetamol ostvaruje, tako što deluje na centar za termoregulaciju,
koji se nalazi u hipotalamusu. Unošenjem paracetamola u organizam dolazi do periferne
vazodilatacije, što dovodi do pojačanog protoka krvi kroz kožu, pojačava se znojenje, i na taj
način dolazi do snižavanja telesne temperature. Vremenski period za početak delovanja
paracetamola kod hipertermije je 30minuta od početka primene leka, a efekat trajanja je od 4
do 6 sati.
Paracetamol ne oštećuje gastrointestinalni trakt, pa jezato često lek izbora u terapiji slabijih
bolova i povišene telesne temperature. Posebno je indikovan kod pacijenata koji imaju čir na
želucu ili dvanaestopalačnom crevu, zbog nemogućnosti primene acetilsalicilne kiseline
(Aspirina) , jer može izazvati krvarenje.

Farmakokinetika paracetamola
Kada se paracetamol unese oralnim putem, u organizam, u obliku tableta ili sirupa, brzo se
absorbuje, i u potpunosti se razgrađuje u digestivmom traktu. Maksimalnu koncentraciju u
plazmi lek postiže u periodu od 30-60 minuta. Vreme koje je potrebno da dostigne
maksimalni farmakološki efekat kreće se od 1-3 časa, a dužina trajanja dejstva je u periodu od
3 do 4 časa. Paracetamol se eliminiše najvećim delom preko bubrega, u vidu metabolita
glukuronida i sulfata, putem mokraće, a oko 3% se eliminiše nepromenjeno. Poluvreme
eliminacije paracetamola je oko 2 sata, a može biti produženo kod predoziranja, zbog
usporavanja metabolizma.
Terapijska primena
Pošto je paracetamol blag analgetik, njegova upotreba se preporučuje za blage i umerene

bolove kao što su: glavobolja, uključujući i migrenu i tenzionu glavobolju, bol u leđima,
reumatski bolovi, bolovi u mišićima, zubobolja, izbijanja zuba, menstrualni bolovi, kod blagih
iumerenih bolova osteoartritisa i kod umerenih bolova kod pacijenata koji boluju o nekog
oblika maligniteta. Koristi se i za ublažavanje febrilnih stanja i bolova, koji su nastali kao
posledica prehlade i gripa.
Način primene i doziranje paracetamola
Paracetamol, pacijent može uzeti u obliku tableta, per os. Proizvode se u gotovom obliku,
u dozi od 500 mg. Mogu ih koristiti odrasle osobe, i deca starija od 6 godina. Pacijent može u
toku 24 časa uzeti najviše 4g leka, što znači da ne sme uzeti više od 8 tableta u toku jednog
dana. Period između uzimanja nove doze leka mora biti, ne manji od 4 sata, i ne veći od 6 sati,
u zavisnosti od dužine dejstva predhodne doze leka. Paracetamol je lek koji se može uzeti i po
potrebi, u zavisnosti od simptoma koje pacijent ima.Doze tableta, paracetamola, kod dece od

6-12 godina ne smeju da pređu 2g u toku jednog dana. Razmak između dve doze leka je kao i
kod odraslih, od 4-6 sati.
Maksimalna dnevna doza leka:
 3 godine - 6 godina - 1000 mg;

 7 - 9 godina - 14000 mg;
 10 - 12 godina - 2000 mg;
 deca nakon 12 godina - odrasli - 4000 mg.
Deci koja imaju manje od 6 godina, paracetamol,

treba dati u obliku sirupa. Za doziranje leka koristi se
kafena kašika koja je kalibrisana na 2,5; 5 i 10ml,
a kod dece mlađe od jedne godine sterilni špric od
5 ml pomoću koga se uvlači sirup iz bočice do
odgovarajuće doze. Doze leka ne smeju preći
maksimalnu dozu u toku 24 sata, a to je 2 g. Doza leka određuje se na osnovu težine koju dete
ima.
,, Doziranje zavisi od telesne težine deteta. Dnevna doza može biti od 10 do 15 miligrama
paracetamola po 1 kilogramu težine. Istovremeno se ova količina leka ne može piti u
jednom trenutku, nego je podeljena na bar 3 doze.”

Standardna dnevna doza za različite starosne grupe:
3 do 4 recepcije u intervalu od najmanje 4 sata:
 bebe starosti od 3 do 12 meseci - 2,5 - 5 ml (½ - 1 čajna kašičica);

 1-godišnja deca - 5 godina - 5-10 ml (1-2 tsp);
 6 - 12 godina -10 - 20 ml (2 - 4 tsp);
 adolescenti težine od 60 kg težine - 20 - 40 ml (4 - 8 kašičice).
Odrasli takođe mogu uzimati sirup ili suspenziju, ali nije sasvim prikladno, bolje je koristiti
lek u pilulama.
Paracetamol se može datu i i.v.u bolničkim uslovima, kao rastvor za infuziju, za lečenje
umerenih bolova posle operacije, kod pacijenata koji boluju od malignih bolesti, ili kada drugi
načini primene nisu mogući.
Broj paracetilaminofenola u supozitoriji varira, jer su dostupni za različite starosne kategorije.
Maksimalna moguća doza leka koja se može uzeti po danu:
 od 6 do 12 meseci - 400 mg;

 od 1 godine do 3 godine - 600 mg;
 od 3 do 5 godina - 800 mg;
 od 5 do 10 godina - 1400 mg;
 od 10 do 12 godina - 2000 mg;
 od 12 i više godina - 4000 mg.
Primena paracetamola je indikovana kod

trudnica, uz obaveznu konsultaciju sa
lekarom, za ublžavanje bolava i snižavanja
povišene telesne temperature, jer je studijskim
ispitivanjima dokazano da ne daje neželjene
efekte na fetus. Mogu ga koristiti, i dojilje, jer
se u vrlo malim količinama, koje ne daju neželjene efekte na odojče, izlučuje u mleko.

Kontraindikacije, nuspojave i neželjena dejstva paracetamola
Zabrane korišćenja leka su sledeća stanja:
 preosetljivost na komponente  teška patologija bubrega i jetre;

lekova;  ulkus želuca i ulkus
 dečja starosna dob (do 3 meseca - dvanaestopalačnog creva;
za supozitorije i sirup, do 3 godine  hiperkalijemija;
- za pilule);  krvarenje u digestivnom traktu;
 napredna starosna dob (nakon 70  postoperativno razdoblje (nakon
godina); operacije koronarnog bajpasa);
 1 trimestar trudnoće;  hronični alkoholizam;
 astmatični simptomi;  upala, erozija u rektumu
 virusni hepatitis; (za supozitorije).
Nuspojave :
 alergijske reakcije;  anemija;

 opšta slabost, vrtoglavica;  aritmija;
 uznemirn želudac, mučnina,  smanjenje nivoa šećera;
povraćanje;  smanjena funkcija bubrega i jetre;
 epigastrični bol;  oštećenja sluzokože rektuma (kod
 pospanost ili nesanica; lečenja supozitorijama)
Neželjena dejstva nakon primene paracetamola se retko javljaju, što potvrđuju kliničke studije
koje su sprovedene na malom uzorku pacijenata. Mogući su: opšti poremečaj - malaksalost,
vaskularni poremećaj – hipotenzija, hepatobilijarni poremećaj – povišen nivo jetrinih
transaminaza. Veoma retko se javlja reakcija preosetljivosti na mestu primene – ospa na koži,
poremećaj krvotoka – trombocitopenija.
Ukoliko se prekorači ukupna dozvoljena doza leka, u toku jednog dana od 4 g, može doći do
predoziranja lekom, što može prouzrokovati ozbiljno oštećenje jetre.

Predoziranje paracetamolom
Paracetamol je, pored aspirina, najčešće

korišćeni analgetik i antipiretik koji koriste
milioni pacijenata širom sveta. Iako efikasan
i bezbedan u terapijskim dozama,
paracetamol je jedan od najčešćih uzročnika
akutnih trovanja lekovima. Činjenica je da su
dve tablete potpuno bezbedne, ali da dvadeset dve mogu dovesti i do letalnog ishoda. Upravo
je paracetamol primer da i lek koji se izdaje u celom svetu bez lekarskog recepta, može
dovesti do smrti ukoliko se ne dozira na odgovarajući način.
Toksične doze leka mogu izazvati oštećenje jetre kod odraslih osoba. Pod toksičnim dozama
podrazumeva se unošenje 10 g i više paracetamola u organizam. Pacijenti koji su na
dugotrajnoj terapiji nekih lekova, pacijenti koji konzumiraju veće količine alkohola od
dozvoljenih, kao i HIV pozitivni pacijenti, pripadaju grupi pacijenata sa većim faktorom
rizika za oštećenje jetre. Za ovu grupu pacijenata unošenje 5 g paracetamola u organizam
postaje toksično.
Značajni problem i otežavajuća okolnost, kada je reč o trovanju paracetamolom jesu

nespecifični rani znaci i simptomi, koji mogu biti maskirani simptomima osnovne bolesti i
proći nezapaženi sve dok ne dođe do ireverzibilnog oštećenja jetre.
 U I fazi trovanja javlja se anoreksija, nauzeja, povraćanje, slabost, bol u

abdomenu, čak nekada i bez vidnih simptoma.
 Drugu fazu karakteriše period prividnog oporavka praćen oštećenjem jetre i
povećanim enzimima jetre i bilirubinom, produženim protrombinskim
vremenom... Oštećenje jetre se može primetiti posle 12 sati od upotrebe leka.
 U III fazi javlja se hepatična nekroza, žutica, oštećenje bubrega i miokarda,
ponovna pojava nauzeje i povraćanja, anurija, koma, insuficijencija jetre,
encefalopatija, cerebralni edem i eventualno smrt usled oštećenja jetre.
 Faza IV je faza oporavka ukoliko promene faze III nisu ireverzibilne

Lečenje od predoziranja paracetamolom
Kada dođe do predoziranja paracetamolom, potrebno je odmah sprovesti terapiju bez obzira
što nam prvi simptomi ne ukazuju na mogućnost oštećenja jetre. Prvi simptomi koji se pojave
mogu biti bledilo, mučnina i povraćanje. Neophodno je pacijenta odvesti u bolnicu, proveriti
koncentraciju paracetamola u plazmi nakon 4 sata od uzimanja leka. U prvih sat vremena
može se dati aktivni ugalj. Ukoliko se proverom utvrdi velika koncentracija leka u plazmi,
neophodna je primena N-acetilcisteina, kao antidota, u prvih 4 sata nakon uzimanja
paracetamola, jer u ovom periodu ima najveći zaštitni efekat. Daje se u obliku i.v. infuzije u
dozama koje su utvrđene rasporedom.
Akutna trovanja paracetamolom, iako retka u našoj populaciji, mogu biti vrlo teška i po život
opasna. Rano prepoznavanje i pravovremeno lečenje, uz primenu specifičnog antidota N‐
acetil cisteina unutar 6h do 8h od ingestije, su od izuzetnog značaja za smanjenje morbiditeta i
mortaliteta.
Prikaz slučaja 1
Radi se o situaciji slučajnog predoziranja (staggered overdose) kada je 14-mesečnom detetu

koje je tek prohodalo usled febrilnih konvulzija za vreme boravka u Španiji propisan
paracetamol svaka četiri sata kako bi se regulisala telesna temperatura. Dan pre povratka
porodice u Veliku Britaniju, dete je dobilo bledo žutu dijareju, bez krvi i sluzi, nije htelo ni
jesti ni piti, bilo je letargično s otečenim krajnicima te je dobilo osip po grudima, rukama i
licu. Roditelji su se s detetom vratili u svoju domovinu i otišli na pregled kod pedijatra zbog
sada već trodnevne dijareje i povraćanja. Srećom, sa sobom su imali i praznu bočicu u kojoj
je bila oralna suspenzija paracetamola propisana detetu.
Roditelji su detetu davali dozu od 5 mL svaka četiri sata, međutim uočeno je da je umesto
doze od 120 mg, koja je uobičajena u VB, izdata doza bila 500 mg, verovatno zbog
nesporazuma. Dakle, dete je dobijalo tečni preparat paracetamola u dozi za odrasle svaki

dan tokom 6 dana što je dovelo do približne ukupne doze od 300 mg/kg, dvostruko više od
preporučene dnevne doze. Dete je lečeno N-acetilcisteinom i otpušteno četiri dana kasnije,
na sreću, bez ikakvih zdravstvenih poteškoća.
Prikaz slučaja 2
Slučaj akutnog trovanja dvoje dece kombinovanim preparatom paracetamola i kodeina

(1000 mg/60 mg) dogodio se jer je u apoteci izdat lek u obliku supozitorija za odrasle.
Prvo dete, starosti dve godine, primilo je dozu od 154 mg/kg paracetamola i 9 mg/kg kodeina
dva puta dnevno tokom dva dana. Nakon uzimanja preparata, klinički simptomi bili su
povraćanje i bolovi u trbuhu. Zbog navedenih simptoma, roditelji su se obratili lekaru i krvni
nalazi pokazali su porast jetrenih enzima. Brzom intervencijom lekara koji je primenio
N-acetilcistein, sprečena su toksična dejstva paracetamola.
Slična, iako nešto lakša, situacija je bila s drugim detetom starosti tri godine. Ono je primalo
supozitorije diskontinuirano tokom nekoliko dana, jednom dnevno ili jednom u dva dana.
Usled još uvek prisutne visoke temperature, kašljanja i bolova u trbuhu, koji su ipak bili
manje ozbiljni nego kod prvog deteta, nakon tri nedelje lečenja, njegovi roditelji konsultovali
su se s lekarom. Primena N-acetilcisteina pri prijemu u bolnicu, sprečila je toksična dejstva
paracetamola i kod ovog deteta.
Prikaz slučaja 3:
Pacijentkinja starosti 54 godine sprovodila je samolečenje paracetamolom za temperaturu.

U bolnicu je primljena nakon tri dana mučnine, povraćanja i žutice. Nakon što su lekari
isključili virusni hepatitis, jer su vrednosti markera bile negativne, suprug pacijentkinje
informisao je lekare o tome da je pacijentkinja prethodnih dana koristila paracetamol.
Analize krvi koji su u nekoliko navrata ponavljani, pokazali su da je došlo do progresivnog
porasta vrednosti aminotransferaza, a serumska koncentracija paracetamola bila je blago
povišena. Pacijentkinja je već počela pokazivati simptome zastoja bubrega i encefalopatije.
Uprkos brzoj intravenskoj primeni N-acetilcisteina, kliničko stanje ove pacijentkinje sve se
više pogoršavalo.

Usledila je metabolička acidoza s visokim nivoima serumskog kreatinina, redukcija eritrocita

i trombocita, bradikardija. Pacijentkinja je nažalost preminula nakon nekoliko sati. U ovom
slučaju, lekari nisu mogli proceniti tačnu dozu primenjenog paracetamola jer nisu dobili
kompletnu anamnezu pacijenta niti su mogli znati da li je li pacijentkinja koristila visoke doze
paracetamola tokom nekoliko dana, je li ingestirala jednu visoku toksičnu dozu ili je nesvesno
primenila i druge lekove koji sadrže paracetamol.
Interakcije paracetamola sa lekovima
Kombinacija leka s kofeinom, salicilnom kiselinom,

indirektnim koagulantima, antispazmodicima i
kodeinom povećava efikasnost ovog drugog.
Antiepileptički lekovi, izoniazid, barbiturati, aktivni

ugalj i zidovudin smanjuju terapeutsko delovanje acetaminofena i povećavaju manifestaciju
nuspojava.
Zabranjeno je uzimanje alkohola i lekova koji sadrže alkohol tokom lečenja.

Alkohol u kombinaciji s paracetamolom ima štetno dejstvo na jetru, bubrege i gušteraču.
Interakcije paracetamola sa prirodnim lekovima

Ne savetuje se istovremena upotreba:
 Podbela (Tussilago farfara), gaveza (Symphytum officinale) zbog sadržaja

hepatotoksičnih komponenti (komponente koje su toksične za jetru).
 Alkoholni rastvori, tinkture… – zbog visokog sadržaja alkohola treba izbegavati
istovremenu upotrebu paracetamola i svih alkoholnih rastvora, tinktura, kapi,
sirupa…, jer može doći do oštećenja jetre.
 Vitamin C u visokim dozama (3g dnevno i više) Prema nekim studijama kod
pacijenata koji svakodnevno koriste paracetamol visoke doze vitamina C mogu
povećati koncentraciju paracetamola u telu i samim tim njegovo štetno dejstvo na
jetru. Ovo ne predstavlja opasnost ako se paracetamol koristi samo povremeno za

smanjenje bola ili protiv povišene temperature i ako se ne prekoračuju preporučene

dnevne doze. Rizik se povećava ako postoji prethodno oštećenje jetre, bubrega ili ako
se koristi alkohol.
Uloga farmaceuta kod izdavanja OTC proizvoda
Magistri farmacije, kao najdostupniji zdravstveni radnici „prva linija” komunikacije s

pacijentima, svakako imaju neizmerno važnu ulogu u lekarskoj nezi i savetovanju, kako pri
izdavanju receptnih, tako i pri izdavanju bezreceptnih lekova. Danas se na tržištu može
pronaći široka paleta OTC proizvoda namenjenih raznim tegobama. Farmaceut može
preporučiti i pomoći u odabiru odgovarajućeg bezreceptnog leka za simptome i tegobe
pojedinog pacijenta, ali isto tako razmotriti postoji li uopšte potreba za njihovim korištenjem.
Farmaceut može dati kvalitetne i pouzdane savete vezane uz primenu i način doziranja, istaći
moguće interakcije i kontraindikacije s ostalim preparatima, ako iste postoje, odgovoriti na
sva pitanja koja pacijent postavi te razjasniti podatke koje pacijent sam ne zna protumačiti.
Nerazumevanje uputstva ili pogrešno tumačenje vrlo je rašireno te je često uzrok medicinskih
grešaka ili smanjene efikasnosti terapije. Iz tog razloga Evropska komisija s Evropskom
agencijom za lekove ima kao cilj preduzeti sve mere za poboljšanje određenih aspekata
uputstva o leku kako bi se olakšala razumljivost, čitljivost i kako bi se bolje odgovorilo na
potrebe pacijenta, Uz sve navedeno potrebno je kontinuirano raditi na poboljšanju
zdravstvene pismenosti građanstva i ulagati u istu.
Zaključak
Paracetamol spada u grupu analgoantipiretika, i najčešće je korišćen lek za ublažavanje

bolova i otklanjanje povišene telesne temperature. Zbog dobre resorbcije u digestivnom traktu
ima prednost u odnosu na ostale lekove iz ove grupe, pa je lek izbora mnogih lekara u
otklanjanju bola i febrilnih stanja.Smatra se da je jedan od bezbednijih lekova, jer su
neželjena dejstva retka, pa se zato može kupiti u slobodnoj prodaji (nije potreban recept).

Zlouotreba paracetamola je retka, ali kada do nje dođe, može dovesti do teških komplikacija u
organizmu. Zato je važno da se pravilno dozira, koristi što kraće, i samo kada je to medicinski
opravdano.
"Paracetamol" ne leči bolest, uklanja znakove koji mogu uzrokovati

komplikaciju patologije.”


Paracetamol Mehanizam Dejstva Terapijska Primena I Nezeljeni Efekti Sajt

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Paracetamol Mehanizam Dejstva Terapijska Primena I Nezeljeni Efekti Sajt

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Paracetamol – mehanizam dejstva,

terapijska primena i neželjeni efekti

Uvod – bol i analgetici

Analgetici su lekovi koji se koriste za ublažavanje bola, a antipiretici predstavljaju grupu

U farmakologiji postoji, i grupa lekova koja ima, i analgetičko, i antipiretičko dejstvo, i

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Strukturna formula paracetamola

II. Neopioidni analgetici: nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i paracetamol;

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

III. Adjuvantni (ili alternativni) analgetici: antiepileptici, antidepresivi i lekovi iz drugih

Opoidni ( narkotički) analgetici

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Analgoantipiretici (neopioidni) analgetici

Imaju znatno slabije analgetsko dejstvo od dejstva narkoanalgetika. Na analgoantipiretike se

Paracetamol je analgoantipiretik koji je uveden u upotrebu sredinom 20. veka i do danas je

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Harmon Northrop Morse Joseph von Mering

Zanemarujući slučajeve trovanja, primena paracetamola na značaju je dobila 80-ih godina

Drugi lekovi koji sadrže paracetamol:

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Mehanizam dejstva paracetamola na organizam zasniva se na inhibiciji enzima

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Pošto je paracetamol blag analgetik, njegova upotreba se preporučuje za blage i umerene

Način primene i doziranje paracetamola

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Maksimalna dnevna doza leka:

 3 godine - 6 godina - 1000 mg;

Deci koja imaju manje od 6 godina, paracetamol,

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Standardna dnevna doza za različite starosne grupe:

3 do 4 recepcije u intervalu od najmanje 4 sata:

 bebe starosti od 3 do 12 meseci - 2,5 - 5 ml (½ - 1 čajna kašičica);

Maksimalna moguća doza leka koja se može uzeti po danu:

 od 6 do 12 meseci - 400 mg;

Primena paracetamola je indikovana kod

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Kontraindikacije, nuspojave i neželjena dejstva paracetamola

Zabrane korišćenja leka su sledeća stanja:

 preosetljivost na komponente  teška patologija bubrega i jetre;

 alergijske reakcije;  anemija;

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Paracetamol je, pored aspirina, najčešće

Značajni problem i otežavajuća okolnost, kada je reč o trovanju paracetamolom jesu

 U I fazi trovanja javlja se anoreksija, nauzeja, povraćanje, slabost, bol u

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Lečenje od predoziranja paracetamolom

Radi se o situaciji slučajnog predoziranja (staggered overdose) kada je 14-mesečnom detetu

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Slučaj akutnog trovanja dvoje dece kombinovanim preparatom paracetamola i kodeina

Pacijentkinja starosti 54 godine sprovodila je samolečenje paracetamolom za temperaturu.

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

Usledila je metabolička acidoza s visokim nivoima serumskog kreatinina, redukcija eritrocita

Interakcije paracetamola sa lekovima

Kombinacija leka s kofeinom, salicilnom kiselinom,

Antiepileptički lekovi, izoniazid, barbiturati, aktivni

Zabranjeno je uzimanje alkohola i lekova koji sadrže alkohol tokom lečenja.

Interakcije paracetamola sa prirodnim lekovima

 Podbela (Tussilago farfara), gaveza (Symphytum officinale) zbog sadržaja

Copyright © medicinskaedukacija-timkme.com Materijal za rešavanje online testa

smanjenje bola ili protiv povišene temperature i ako se ne prekoračuju preporučene

Uloga farmaceuta kod izdavanja OTC proizvoda

Magistri farmacije, kao najdostupniji zdravstveni radnici „prva linija” komunikacije s

Paracetamol spada u grupu analgoantipiretika, i najčešće je korišćen lek za ublažavanje