5, ENERGIJA U MUZICI Energija se pojavijuje u raznim oblicima. Postoje: energija kretanja, odno- sno kinetitka energija; energija Cije se poreklo nalazi u gravitacijskom it delovanju; toplotna energija; elektritna energija, energyja svetlosti; ener clastitne opruge; hemijska energija; nuklearna energia, kao i energija pripada svakoj Gestici vec samim tim Sto ona postoji. Energiju koja je u naju vezi sa masom éestica otkrio je AjnStajn i izrazio Cuvenom jednacinom zako E=me? (energija je jednaka masi puta brzina svetlosti na kvadr , gde masa mora da bude masa mirovanja, vee zavisi od referentnog s' data Sestica posmatra). Takode, Ajnitajn je gravitaciju povezao 1J tom kontekstu energija i masa jesu dva vida iste sivarnosti, ali je (Isaac Newton) tumatenje, prema kojem masa nateno u tvrdenje da je poreklo gravitacije u ener; sile smatra se jedna Cestica sa spinom 2°! koja se naziva graviton. Graviton sopsivent: masw, tako da je sila koju nosi dalekodometna. Pomenuta sila je" tito bila isticana u prethodnim poglavijima ove knjige, kao odgovorni faktol™ mnoga odlucujuca zbivanja u muzigkoj formi, Gravitacija je, inaée, u murich”! leorji dosta rano identifikovana kao realna snaga, Tako, na primer, tonals® misljenje u muzict u celini potiva na ovoj sili. Upravo je na njenom temeljno™ ustrojstvu 2asnovana teorija tonaliteta, O: ie Eis e cinje sata] iy naliteta. Ono Sto, pri tom, zapanjuje jeste mca da je zakon gravitacije krajnje jednostavan. J job se regi, lep. Medutim, iako nj atavan. ednostavan, dakle, moe ei mene ipak (prirodn) to nisu, Predvidanie oo ose ee } Predvidanje ponaSanja razlititih elemenata"! jutnovo prei cine a MW Doog specitiy “ eres wera energie | mas, kao i ener Seabee fo Agata EE Pstmpektive zakrivljcmonti Gewer na Tes eots aes ee tm Steg Be © kinesicko| onergif aes komme eer Es)a pedal musi pula ubrzanje na kvanae Pe ee ec ahvata kao unutradaje svajey Eten pogmonn pa Neh lemma Eesti, & 100 a isto tako 1? vse prostorsre pwc zalkon™ i gra Roje ima veze, ali nije istoretno** Se P u c b o k a n n & P v™ pxERGUA UMUZICT Uovom trenutku potrebno je pagnj usmeriti uceliai kompozitor obezbeduje u SVOj0j kom; mate muzitki tok bez nekog posebnog mapora etic skrivene delove”, ako bi se tako moglo emocije. ‘Ovo ili ono nam se dopada ili n neprijatnoseu, ali nam i oslikava negto & neku senzaciju. Proces koji stvara i usmerava ener, Bijski potencijal koji Mm smisle, jasno je d; ee nasu imaginaciju lige = EY , nageg organizma, kao ina nake See ‘a nas prijatnoscu ili DIVa PRZVANG U Svest i to pobuduje fut je muzigkim tokom, ali, istovremeno, to sr iim. Kote govorim, pokre- Reg eases putem cagevarciua wuzitki tok kamponavan je 5 govarajucih rasporeda muzitkih ara fivih elemenata, obezbedeno neprestano ofivijavs silts isnaga kadgod se kompozicija ponovo slusa Neop aie iioaimaleg nti na Cinjenicu da izmedu potencijal SSAA TEE Cone a i ncijalnog postojanja energie uw muzici i njene adostupnosti realizovanosti”, postoji ogromna razlika. Polazed od 2 na ofuvanja energie, moglo bi se pomisliti da nam na raspoligaaju sto granitene rezerve energije zato Sto priroda, kao i muzi¢ko delo, niti trosi, niti dobavlja energiju. Jer zakon o¢uvanja energije govori da je ukupna Svemira stalna. Medutim, u haotitnom kretanju ona mote biti tako je raspodeljena da se u pojedinim slutajevima nigta ne di pokrenuti niu jednom udrugom smeru, zapravo energijom se viSe ne di upravijati, Ovo se w mui mo#e ispoljiti na veoma o¢igledan naéin, i to ne samo u primerima & kojt preoviadava .,haoti¢no” kretanje. Tako, iskustva vezana avangardau must ku XX veka upucuju podjednake ina primere iz oblasti (ZV. aps r rike” (u smislu da sluSaj postaje vrhovni regulator desavanjs ¥ mize ito bi bilo odgovarajuce ,haoti¢nom”), ali ina primers ODE pa ae totalnog determinizma (u smisia predodredenosti svih par a, $10 je sasvim suprotno od slucaja). U vecint muzitkih dela nastalih 7 ee BEAL isaac, : denja pomenutih kompozi Goll izhalka, ensraija je porpune jednollko rasporeden. tak0 02 62 0 eliiiostit ne ostajs vile ni traga, odmosne mrumkl tok <6 TO a brtati kako pod ilkad god se 10 261, Na ova) nacin moss °F cones kako obriljivest muziGkog toka u pojedinim periodin® De una pave skin pojve pak, 22 etme dni i i Jive, Macedo . a ISLAY aie TREEIN aetoplsally oon tamodn akvers dORMat ae pofave ee, takode, eivijaju samo u jednam sieTu £78 On ee wnoieda apravo ave dok je sa jedne strane mime nego sa druge. jeje i / regrainog ana osnovu kerisMUZICKA FORMA ILI 5MISAO U Muzic : eve dok je jedna strana tamnija od druge strane Stenom samom sebi prisutma temperatura, y; primer, nije svuda izjednavena, postupno ée doci do njenog igjednatavanj. ‘Ako je negde temperatura jednaka, kao u sluéaju temperature vode 5 nezagrejangj pedi, ne mozemo otekivati da bi se voda mogla smrznuti sama oy sebe, a pec ugrejati sama odsebe. Ali, ako je pec vruca, a umesto vode led, ée ii svojim tokom, samo od sebe. Na taj natin neabriljivest dovodi uvek do smanjenja rezerve slobodne energije. Natelo neobrtljivosti sastoji se u tome da é se usistemu sastavu) u kome postoji razlika temperature, pod pretpe kom da ga ,ostavimo na miru”, temperatura postepeno, malo-pomalo, natavati, dok ée se kolidina slobodne energije nezaustavijivo smanjivati. gao bi se u ovom trenutku pomenuti Saljiva Marfijev (Murphy) ..zakon” koji glasi: ,Stvari uvek tede da se pogorgaju!”, koji se moze dovesti u ns drug zakonom termodinamike u smislu njegove duhov drugom zakonu termodinamike™, entropija™ nekog izdvojenog sistema uvek se povecava, a kada se spoje takva dva sistema, entropija novog sistema v od zbira entropija pojedinatnih sistema, Povecunje nereda ili porast eniro zavisnosti od vremena jedan je od primera pojave koja se naziva .. strela vre- mena” i pomoéu koje se pravi razlika izmedu proslosti i buducnosti, odnosno odreduje smer vremena. U ovom kontekstu moglo bi se reci dase, zapravo, své menja od ,.reda” prema ,neredu”. Najveéa poteskoca je u tome kako objasnit Postojanje pocernog rede, ili, joS preciznije, za8to se uvek podinje od ured! stanja, a nikada seu lakvo slanje ne dolazi. U muzici je ovu pojavu mo lake razumeti, a i muzi Fisu veoma dobro upoznatis njom. Naime. po situacija muzitkog toka, bez obzira na to kako se ona desiavira ponovila to njegovog trajanja, ne moze se mikada vide ,,dogiveti” na isti natin. Teskoce 8 zumevanju ovog zakona mogu¢e je smanjiti, pa tak i otkloniti, ukobko * Pojmovi red” | ,nered” shvate u Sirem smislu, za razliku od onog v kojem * koriste u svakodnevnom, obiénom govoru. Red u predloZenom smislu uk samo na postojanje neke odredenosti. Tako, svi atom jedne vrste, s jedne a oe rae, 5 druge strane, ili sve to pameSano - to je sva r7! gin al inereda u fizici. Saglasno tome, svi ,akordski” tonavi sa odtesie logama u muzickom toku, s jedne strane, prema ,vanakordskim” tom’ ma sa drugim ulogama, s dru il : Ss druge strane, ili su njihove sfane —tojes"" razlika izmedu reda i nereda u muzici, ! i gemoniesene = t0/¢ dna strana toplija od druge, ili Ako u nekom sistemu prepu! 32 Gra) raion tra pried niaivedom bp tutaycrs eee Maus H dlocu na wlile akeme vats Sur me vada wvck, vet" 33 Flaite vidi kojom sc ever stupsn mercda neko sistema Dis. BRO ES eosavsarus . BPSeigprvog mpaggeag }ENERGIA U MUZICI je sve Osobine, reklo bi se, je denosti, ispoljava nedostarak energijsk 68 Potencijata, odnosno nei kolitinu slobodne energije. Poznato Je da je u odrede bea eee ama integralni serijalizam bio jedan od najdominantnan ye ee : il a tajdominantnijih pravac. ionih tehnika, muzitke avangarde XX veka. Sustina tae natina ee misljenja sastojala se u takozvanom toralnam determin a E : m fova zm ili, “ima ukupno} predadredenasti svih namisljenih kompozicionih paee ree vijaju ponasanjima muzicke grade u konkretnom muzitkom delu. Mehanizam ove tehnike bio je, po samoj definiciji, neumoljiv w rigorozno} primeni una- pred stvorene zamisli poredaka svih parametara za svako muzitko delo pose- bno. Medutim, jasno je da je prakti¢no nezamislivo unapred predvideti ponasa- nje bilo kog elementa u muzickom toku. Dugotrajni i minucioeno izvedeni proratuni ni izdaleka nisu u stanju da pruge potpune informacije o neophod. nim praveima i pravim vremenima nekog dogadanja, jer ni matemati operacijama nije moguée obuhvatiti sve nepoznanice u vezi sa neophodno po- trebnim, u suStinskom smislu, ..2ivotnim” dinanizmom muziékog toka. Auto- matizovanim muzi¢kim tokom, na osnovu tehnike integralnog serijalizma, vite se ne di uspe§no upravijati. Jer sasvim male, usputne, spontans proses ciraju sijaset mogucih puteva kojima bi se muzitkt tek mogao cal ae 2 le, raziog zbog kojeg je doslo do napuitanja pomenute Kompozsic nalazio se u samim temeljima integralnog seryjalizma Ovim putem se lakSe moze shvatiti prividan Paw utnon njem integralnog serijalizma u isto ndlrustya"” Zale’ ‘antipodt Ree tikom, ink ove dve tehnike, usuitini, jest svOe eT tedavanju : suprotnost integralnom serija gosto oznacava: usta sup , jjanta— 2 potencijal tignosti”, mada njena blaza varijanta— 0 Me nergijskog potenciial wrelativna aleatorika”, mode sacdrzatt ee en relative aleatorike (inate moe sual ¢ porrebno Zloge treba videti u Cinjenici da skin komipoditrs) mode ida je porrebne n paradoks ui veui sa svestava- va i v osno kontro~ najvige praktikovane u delima pole jg ih usmeravati, edmrosno i ~ diskretne uy onalnom a deralje u muzickom toku a je naive 5° priblitava tradiet sati. Ovom metodom muzitko m ao rganizuje na" vor | ermal oga ito se dogada misljenju koje muci¢kw nice oka Tezullal oe imag bet ec ae ean alii na mestion 58 ee alnog misljenia. rednom susedst¥l, - 5 seam mprean nh ih au Prostoru. U svakow eaten fe dei aoe a aaj ata nade ispoljava mena udrugovreme. Ur &mosti detalja w neposrednoj bli! alja u neposred 103 /oe MUZICKA FORMA ILISMISAO U Muzic, AIC mikroskopskom gvetn, ali je 2810 ova pee spol na makroskopskin, al pivoima sa karakteristikama statistickily vrednostt- mm Pe ied Motiv - generator i transporter energie Le Gea eaniai je ra da se postigne skls ant ustastvenij® odhika stvaranja jeste ulaganje napora Ca ignesklad cena Elenienite; alii sklad svi skladnosti koje Cine mnostvo. Fas. sve cinantna je povremena spremnost komp' ra da, vodeni svojom voljom eS i iH bnog imperativa izazva- 4 jgrazom naj rece spontanosti, podu tragom jedmog Pos” n | nog. jescio specifiénim fenomenom ~ muzikim morivom (najmanjom gradi vij nom inom w muzitkom toku), iprepuste se ishodima koje im muzicki mot Aa obezbeduju, kao da sAmi motivi WU velikom stilu” istraziju sve moguce pul: st kojima bi se dalje zaputilii onda odabira” onu ant na kojoj postoje najvecs x celishodnost i skoro zajeméeno nalazenje trazene skladnostt. v ov Muzigka sintaksa predstavija svojevrstan deo muziékog opisa koji prika Ve je kako se motivi slazu Ww muzitke retenice/fraze, odnosno kako su receni i mje as celfraze sastavijene od motiva. Odatle proizlazi da je svaka muzitka re fraza nit motiva. Lake je ovaj zakljucak neosporna Sinjenica, ipak to ne vazt! ki da je ret o obrnutom sluéaju = svaki olive nije recenicalfraza. Ukolik kojim sluéajem, svaki niz ‘motiva gradio muzi¢ku regenicufrazu, ofekival se da svaki motiv usvakom svom abliku mode stajati na svakom mest U nicifrazi. Praksa, medutim, pokazuje da to nije tako ida su sintaksitki 0 mnogo slojevitiji i zamrseniji, Kada kompozitor stvara motive isa njima mmuzigku reCenicu/frazu, a potom, na isti nagin, iceo muzicki tok, onda raspolaganju naéelno stoji éitav jedan neogranigen repertoar mogucih a notiva eae svim phen oblicima, kao i proizvaljan izbor ™ retenicilfrazi. Ali, poznato je da pri tome deluju neka ogranigenja uzaven® od skrivenih zakonitost jeni face 2 svi Peay oakeenon eee ean eae om eepraraioce uloge sval = g iL ees mit ee se sadrfi u tome da stveri — kao kakav malt & eo Fa Oras sie relu Koja ce 9¢ posteneno rasin Wn Lona itok kao jedan veliki talas Sto-se Siri od jedmog sre otvore” za impulsi aa motivi, probio sve eventualne prepreke 1 5" * posmatranjem m: ies 4 energie) koja, onda, slobodna prolazi. Po? ost”, odnosna senna pur toku potvrduje se ovakva njihov' » eee Ee a ee unre kotor om! prem od namo ,kretanje"), U avom k Usustini, jeste sim muzitki tok (njegov? imagh prosto stavijanje jednog del aaeals treba istadi da uzastopnast nije ist nog dela do drugog dela, Tako je buduenost primaran® eadpNERGUA UMUZICI dolazi poste sadaSnjosti, umesto moment ona joS uvek nije sasyj da bude data pored p acl rest We, jer y wsastopn ‘, nept ” ena. Vr yh sadainjem aa ANOS »Sivara”, Vreme je pronaiazs, ice spunjeno. Sri ie ideje, nesto kao nj fenje. Tr ie tidus rogr plese semevanie: Ono sta se dotivijarce sNapredevanje” nepre An eresija proizlazi iz specifi¢nog ey '4k90 povezanastj napredak” i Hucastopnost— iz izbijanja k u hfe ft i 5 5 O}¢ daje uzastey i a svoju snagu. Jedinstva Jednog takvog zamaha koji ae stilt a je pe quje motiv sa motivom ij Gini od c azi kroz” motive ve. 5s n elokupnog niza motiva talas Sto huji po gradi u muzitkom toku. Ceo muzitki ae vie Keo odreden napor ustedsreden na to da sakupi energij i da je, zatim, Kanalife w gipke” i lako promenijive prolaze. Upravo, eS a ae stvariza bilo koji muzi¢ki tok jest; 1) postupno gomilanje energiie:2) eating kanalisanje ove energije u promenijivim i, povremeno, hepredvidlivim pravei- ma. Tztog razloga motivi su jedini u stanju da budu ,generatori” i ,transporteri” ovih aktivnosti, Sto znagi da oni istavremeno i stvaraju i raznose energiju Veoma lako se mode zamisliti, s jedne strane, kako se energija u muzitkom toku zadrZava i postepeno oslobada u promenljivim pravcima ili, s druge stra- ne, kako se ona, iskoristljiva a uzapéena, oslobada u eksplozivnim akcijama po- jedinih elemenata. Ovo poslednje deSava se u onim situacijama muzi¢kog toka za Koje su karakteristi¢ne nagle gradacije i snaine tenzije, obitno sa usmere- njem ka lokalaim ili cenrafnim kulminacijama, posle kojih se, zatim, sve smiruje kako bi, moZda, nanovo nabujalo u svojevisnom, kontinuiranom, & pryom re- du metro-ritmi¢kom pulsiranju. Isto tako, muzitki tok istovremcno: ispunja vremeno sledi dve putanje: na jednoj pratt ops zakonitosti pravilne upotrebe glasova u sukeesi) mis) HO na drugoj pala ne cere “Fintaksitke” zahtove. Ova druga putania he Zena je motivskin tonfiguracijama u kojima svaki mony te poiev, Btog trenutka nudi i relativno obavezan tonski produzerak. Lake part’ ae i ipak razlitite. Na os nagin predvidljive, pomenute putanic 5 pdi ipak raz ju po prire i é " ati editi, na primer, ! i i ja mozemo prauti i pore ne Hipeelac Joc pecearmanmos rompers, 10m mew ese anon onto so) in eee) i redenju zavisno © 2 ne idieoaaee) i Re aaa btaaki frobnce Kompoeitors (y seeat ne ao orijentisanog harmonskog misljenj#). & celles Ss ee oe io cpl posters fonijisamostalno Baa ee inke’ a na = ali sus i eo Bee oN sons eo Juss dunkes alneati Melodia je, gnadi, gradena kao linearma ios / va i dva zahteva, zapravo isto- ti , gramati¢ki” program (sve ama i simultanostima), dok na. et i ticki zahtevs i rode, ali u velikaj ment gavisna od putanje grama ahteva kgj, ste oops pormativno-formalnu regulativu. ma evite zahteve posedujtt svi tipovi isve vrste muzitke forme. py ane pa do najvece forme. Imajuci 1o na umu, otigledno je “ pitanju odnosa izmedu gramatickog i sintaksickog zahteva u muziékom toky forma ne ostaje bez posledica. Naime, artikulacija i jednog 1 drugog zahteva ne morase poklapati usvim pojedinostima. Otuda u muziékoj praksi postoji veliki broj raznovrsniht itaSenja” formalnih obrazaca, aU muzickoj teoriji uopite neprestano se javijajui razne .nepravilnosti” koje prate svako ¢vrice definisa. nje muzitkih pojava. U svakom sluéaju, sve muzitke komponente podjednako su odgovorn: stanje muaitkog toka; odgovorne su Za njegov Ziviji ili mirniji izgled. Bil: zabluda misliti kako je, na primer, jedna ‘od komponenata u poziciji da vise od drugih utite na njegov iagled. Sve one sa svim svojim elementima, u uzajam- nom dopunjavanju i uravnotezavanju, doprinose i energyskim impulsima. pare pored ustanovijene podudarnosti njihovih ponasanja, treba biti s i ma susretanja sa njihovim nepodudarnostima kao posebnim natini masts saree bal fester proizvode slobodnu energiju. Uobi ce Perera os ae ispoljava se na svakom mest vog polodaja u laktu kao ee ee ate ee od ie Pere clath Ba Sia kao ritmithog nglase:takose \od melodijskog pokreta ks aie =k pet . ijskog, pokreta kao melodijskog slaska; od dinamickog naglaska ia D ee eee SOO ce delle, principe ae nota koja se nalazi w kombina ‘merno tea i ,priviagi” aaa cocci ha njihov redosled i poloZaj, kao medusobnih ovh pecifitan naglasak. Raznovrsne kombin pai ovih naglasaka stvaraju izobilje razli¢itih moguc ranja;odnosna harmonsko-melodijsko-dinamickos :bi 0-melodijsko-dinamickog i bilo ka kevog drugog variranja i nijansi 4 g i nijansiranja mu Injenice da {i su svi elementi k, Weta Haravno w zavisnosti od ¢ |. U Ss¥Ojoj knjizi pisanoj Skovanon™ istts sledeés, prone! U koautorsteu sa Dusanom Huga Ricmanna™), stavige, treba Hjenju nemackih teoretiéara (narocile (om Chavo caueitca shivaric. na canis gl Be Pravile pocinge pre ~Odvijase, prema tom shvatanju pmoueaneania vedim formalnii x - pal retu od lakog (nenagla3enog) k# 35 Duis Skovan iaeciahaan i 4 Winsienir Perit, Py Pais 6 ears i ‘ogo Riman (Hugo Ricinana) nsidhion obticins, Unbeurzites umetnast), Beograd. 1 bi ssENERGUAU MUZICI teskom (nagla’enom) vremenskom tr ka ydaru” (ret je o svojevrsnoj hilo preterano ijednostrano vid #}anju, od priprem, »Poponsko}” energy zamaha ee i! — prim. B. P.), Jako bi metritki poloZaj motiva preovladuje eee Princip, ipak takay XVI-XIX vek: “37 Nedto dalje, u istoj knjizi = iad muzitko} literaturi tstva za dinamitko sentenje pri fraziranjy bila : es ovo: .Najasnownija deéa; glavni naglasak koji se nalazi u motivu jeste Rees ke tiva do njega izvodi se crescendo, a poste njega — dirminuendy.°58 Takeo Pa ukazuje: ,OpStiji pogled na metricku strukturu motiva dobiéemo ake mot uporedimo sa stopom U poeziji.”" Osim Viastimira Perigi¢a, koji u svojoj Enjizi Nauka e muzickim oblicima tradi i pronalazi (sligno nekolicini drugih autora koji suse bavili uporednim prouéavanjima pomenutih umetnitkih oblasti) analogs jumotivskog oblikovanja sa odgovarajucim pojavama u poeziji, iDejan Despic®, nézavisno od Perici¢a, u svojim istrazivanjima takode izvansedno produblje- no razmatra ovu problematiku."* Dakle, nezavisno jedan od drugog, oba pamenuta teoretigara se sasvim ‘opravdano okrecu ,,susednim”, a ,dodirujucim” oblastima - konkretno pesni- ¢kim ,stopama” (poetskoj metro-ritmict) i, naSavii ovde odgovarajuce analo- gije sa muzikom, dolaze do sliénih zakljucaka. Tako, Dejan Despic tstice: kao So u poetskoj versifikaciji razlike medu stopama potivaju ne samo ma kvantitativnom odnosu slogova (po trajanju) nego ~ joS 1 vise ~ na a vynom (po naglasku), tako je iza ritmi¢ke ‘stope’ u muzici veoms ah 2 ah metri¢ki polozaj, koji na svoj naéin moze da varira svakt od ait sella slutaj da se dude nota podudara sa metri¢kim maglaskont (tezom} cee a uvek i deluje — u poredenju s kradom notom ~ relativne = = « st FitmitKi naglasak — po trajanju 7a raz ene catnotoskom jul)... Teza je nosilac ne samo metritke tedine ved = u trai fa a Me smislu ~ i odredene stabilnosti, évrstine, miro (bar he SOs i aie naprotiv, svojim labilnim, nesamostalnim karakterom Ee = is ie Sone bilo da je ispred teze — kada predstavija wemah ka njoy. 8% sno opublanje, ali ne ismirenje, mitt zastoj. 37 Pid... 16, 36 bid. wt, 70, 99 hilar 16, lidar ig Ieergrada. 49 Kermipazitor i kao | Vtastinie Peri. pena merit AL Videti: Dejan Desig, Mba, Wnivoesitet uments | 420 fod, we tot, 977pa pomisliti da je ovde ret o tome das, Naosnovu gore nave gt AULD veé da se, unutar sam elemenata- kag imotiva, treba vat a uobligay ij einherentno sa samim delom. Yer, izgled patel one a ntenionala gvest koja utvrduje rasp oa a redava njegove potencijalne probleme. Drugatije reteng Jlozena vista razumevanja sustine span - So eee od nepo. znatog ka poznatom, kao ni od spoljasnjeg ka unutrasajem. r bi se mo; pati da je U pilanjy razumevanje fenomena wuzdizanja ppenteoin obje Gubinskih slojeva svesti da ,svetla” njihovog prepoznavanja. Na drugo} stra so nimalo ne protivreti prethodno istaknutom, dodivijavanje onoga Sto muzi. éki tok donosi, a koje podseca na apercepeiju sebe samoga, jeste aktivnost k jomja nepasredno dozivijavam ono %to oseéam da je. takode, osecao neki subjekt. U ovem kontekstu treba podi od Cinjenice da motivi nisw zatvoreni veé da neprekidno obezbeduju prolaze 2a nesmetano _strujanje” enerelj impulsa (energijskih flukseva) i da, takode, stalno stvaraju ,,semanti deike, Zapravo, motivi svakog trenutka ,,sretnu” ili usput ,,zakate” neki srodni motivi, na taj natin, obrazuju nesto poput molivske konstelacije. Brzos da (ili = da li) jedinstvena motivska konstelacija, koj: ni : u okvirima jedne muzitke retenice/fraze — odnosno odse! ane (lake ili otedano) te okvire da bi, onda, obrazovala jednu jos Siru es es koja se proteze preko maznacenih granica stwarajuc ere za vise adseka, pa iza celo muzi¢ko delo Tako ea aii ogranitenjizta eon ee kreat raznim mogucne Konfiguracife, prikazuju kao edie eae u kompaktne ili difuzne motivske pecifiéno sintagmatsko razvijanje. produ a Tazumevanj i Vanje sastava muzitke recenice/fraze, na primer, nije dov’ samo evidentirati i rn njihovo mesto u Puce 4 njoj, odnosne samo konstatovati koje suri pureaai asinine 2 drugo, treée itd., onako kako su ¥ pine) retenici/frazi tiem sae Samo ukazuje na to da niz moti nija sintaksi¢ka svoj ae ak motiva jos e aang Zaman moti ve dens murky rete Su tzbor i polaza) jednog motiva mote se razumeti tek onda iia se shvati : sj 4 retenici/frazi uslovijeni iz oe ute frazi. Ine « eni izborom koji je 4 SAMO to ve¢ i da je taj izbor uslo” je izrazava 7 KI ved samo svoj oblil da, u vedo) ili manjoj meri, ped japNERGUA VU Mvetcl izaziodrugim motivima io sop; jimmiestima w isto} reveniciffran, ali i wedleattO*macionn Energijski Potencijal u uzickom toku ysiny oe unjemu, shvagenom Usmistu glavnog reaper Je Strukturnom 5 afektivnih stanija. Dok se energijski Potencijal cae ima karakteristika svakog individualnog i en kreativniji deo zvuéne gzistencije muzitkog aes Mata dpredstaviin kone es ee otle Strukturno-muzigka waa J pleks Pojava koje saginj: i : yavaju konkret pri kojima muzicki elementi uspostavljaju takve oblike j stvaraju he aa sobne odnose kako bi u punoj meri istakli » 7 : svih sila ujednom muzitkom toku. peace ete Se come Su plitem odgovarajuces aktivirania clemenate ioe muzitkih komponenata {ritma, melodije, harmonije, agogike, dinamike, faktu- té...), dovoljno osnazene sve raspolozive sile. Objedinjavanje ovih sila presudno je 2 ukupnu muzi¢ku vrednost, a posebno za koheziju konkretne kompozicije. se da iznalazenje dovoljao mocnih Zeneratora pomenutih sila, koji bi Proizvodili nesto poput dejstva centripetalne sile snaino Prisutne u okvirima harmonsko-funkcionalnih ednosa ili negto poput ,,tematskog” principa muzi- ‘Kog oblikovanja prostor-vremena, za kompozitora, ponekad, predstavija te- tak problem. To praktiéno znati da kompozitor istraéuje i bira onu vrstu ele- mMenata koji su u stanju da pod odgovarajucim okolnostima i odredenim kon- tekstima odigraju ulogu regulatora muzitkog izlaganja oblicima na osta- u. lien je il Hen je str ituacijom CUE muzickae miflienja i ie kao Prevashodno tipi- Xoordinacije komponenata. Sirukturna teiista ovode: F Jamu koordi it i¢kih kompone i njihovih clemenata u saglasnu hoor i es ie os alrivnasti jedne muzi¢ke kompo- mente econ ee Fae eae rasparedu ckemenata jednog nivoa, : aE IERnceyatee : aceite fees Besinoat oe hos Postaje sasvimt cginie = bs Lond e Pe ai iaasomeens aktivnost svi kampanens\” i ow *. obrnuto, ukupnost keordinira ate je aktivaoscu samo fedne jedine = obrnut 7 a varajuci cilj. Medutim, ‘Ktivnostima nekih komponenat: ude postici odgovaralu Ot pone- Ponente, odnosno elementa, MOL aktivnosti muzcki Ne treba uvek oéekii pun koordinac © atijem sms, nist ie mo- ; opi : i a uvel . ivnosti, u major’ gostei regular: ‘njihovih elemenata jer ove he da redovne Pr aeaairane asobom iti Potpuno koordinirane ma ti ™ ene i manje koordinirs lati lozenc ijn, Znati, rel Derezultate. Umesto toga, ce ak suprotnift tendencija. i broj i ez 4 4 ¥ed broj relativno m eer use 2MUZICKA FORMA ILI suis, na’ samostainost aktivnosti razlititih muzitkih komponenata Otkriy izvesnu nezavisnost, Sto, sa svoje strane, ukazuje na moguénost Post protnosti medu njima. Primer br. 14 oe Klod Debisi (Claude Debussy): Suite Bergamasque (Ber RIM ska svita), «Clair de Lune” (,,Mesegina”) eM Pape RE SEe Meena sc iret obi aa Cinienice kat se sipmatt 2a resétanire™! Bi Teva a prvi) reenidioaas, cheer ere Buse denice wy pes pee : ie H citfscets, chile masuavia w drupey roteni pe ere roo r_NERGUA U MUZICI Umuzitkom toku pojeding MUZieka k, : dinarora svih poe a uloga se beef mentu. mene uloga jesy uéest: i nag muzithog toka moze fee da eieey a Wokviru trajania éajnim i osetljivim kolektivnim” aktivnostima, Ona tog eeamateain” ma. qiuulozi koordinatora jeste, u Stvari, sir ukturno teditie Tee 25 aan trenutku, te se, iz tog razloga, komponente Tasporeduju i cincandoe organizovano. U momentu kada neki element koji Predstavija struktumo tea ate dobije odlike automatske Predvidljivosti - zapravo kadg Jé dovolino duge predstavijao te2iste u muzi¢kom toku, pa je, time, Iscrpeo snagu za nove za- datke” —on odlazi u poslednji plan, dok strukturno tediste prelazi na drugi, jog neautomatizovani nivo, odnosne na elemente nove muzike komponente. U Preludijumu br. 4, e-moll Frederika Sopena nailazi se-na izrazito ispoljava- nje bas takvog sludaja. Jedne na drugy Primer br. 15 Frederik Sopen, Prefudijum br. 4, e-moll (iz Preludijuna op. 28)Formu ovog Preludijuma ¢ini muzitki period od dve recenice/fraze 12 + 13 4+ 4 4+ 4) (4+54+4 Strukturno teziste tmuzi¢kog sadréaja i u jednoj iu drugoj reéenici okviru Posmatranog perioda formiraju ¢lementi iz harmonske Sna%na ekspresija inace dosta us drugih muzigkih komponen®* ino svedeni na minimalne i, povrh svega, ligne gestove, Udelima tonalne muzike, po pravily, el hi Ponente Predstavijaju one elemenie koji redowno pre y ie zone muzitkog toka. Sve do tl enti iz drugih muziékih komponenata a 1068, tadai jesw mosiaci strukturnih teZista. Buduci dau prethodnom P menu nije redo takvom sluiaju, jer harmonija predstavija dominantan sadt® celog murrickog tok, kompeaitor melodijskekompon 0 Tneotckivano i domigljato ake ene na onim mestima muzitkog tok: a elemente " a kada se, suproine © $ 112cesima. Ta Wala ee retenicitger 5 pee © recenicalfraza y po tim, tek aahvaljujuci aktivnostima Melodije na nazn, bno mora naglasili, zavréec; Teéenica/frans ‘ie anaonitn Mestima, kta se cijisvojevesnih prepteka koje muzitki tok treba da jae cl blast fun. Bere ake sls dobiatakvu ulogu zat eae ee kada je znaéajnije aktivirana, ona nije imala bilo kakvu drugu ozbiljni ees a umuzi¢kom toku, dok je harmonija, suprotno ‘ovome, sve vreme peal bak = tuulogu, te se postepeno prilitno automatizovala, zapravo na taj nagin se sma gjila njena konstruktivna moc, Ukljucenje melodije predstavlja pravo iznena Genje za sluSaoce, jer svojim ,arabesknim” pokretima ona sawvim neote tol odsudno ofivijava muzitki tok. Taj mali gest, u smislu dragocenog dopri- nosa melodijske komponente ukupnom muzickom rezultatu, ucimio je da mu atka forma bude tako uspesna u ovom Preludijunry. U muzitkom zbivanju, u stvari, reflektuju se psihitki procesi misljenja. tenzitet volje i fiziolo$ka stanja, pa pri svakom izrazitijem muni¢kom ueblid Yanju dolazi, ili mo%e dod, do unutrainjeg sukoba potencijala nav - staje automatizacijom aktivnosti, i aktuelne distribucije encesije 1 muzitkom delu. I tako se, neznano, nesvesno, pri ans ee takoile, vodi borba za identifikaciju nosioca ekspresije, borbs 8 ee Provesa miljenja tokom percepcije, borba nastavaka, berba znatenja » nom retju, ispoljava se opita, sveobuhvatna musidka dinamnika. U a = samim kategorii i tim i speeifignim ~ dolazi do unutrainy borbe. esr conoyainn, Ope Skom toku mogu se poja: Stvaralacke, strukturalne sile prisuine Fae se omnatavayu kad Viti €ak iu funkeiji rusilatkih faktora. eS gsi li Svojevrsn; iCka dinamika oliéena, narodito, u ("SORE en sa ten ‘ehanja elemenaa | delova musitkogtoka, kako bis eke Boda Stvaranja novih relacija. Poseban zadai analize jeste Ha fermsipe situact)!. Mesta su deveti pete receni- ‘armonija, nara. Menutom Periody, medu. ade pravu vestu kompozicio- de nat gro one elemente Kojima ‘obeledja strukture muZzi er ctavijaju ednosi inmedu delowa ae ode imali potpun s- karakteristike svakog od anja. Jer wade postojati t ‘Mostalnost niu okviru svog nacina poste) pravo, ne mi lsmenata zavise od vera sa ete oer ogee bl ‘na ovaj nadin pojmovne Oso clement ivan komeksict 3 / i jjivaproblem formalne analize jeste naj,;, 4 , osnovni eer eNje izdvojen. Usled iota Kontekstuiudatom skupu uslova, utige na ,. aes nrsea nalazenje onog ,¢lementa” koji je — u datom mor mente, dru, 5 ja strukture i time poneo tefitie ym), = preuzeo log Bee aitee ale Greantzase kao sled funkcionalng : - izlagan)v. eee da, udatom momentu, pomenuti clement; aT ieigih preuzimaju ulogu nosioca te#ista u muzigkem, «, pebernas istadi, sim tok prepoznaje na osnovu tezista A sled fo fezitia u muzi¢kom toku organizuje se kao sled strukturnih elemenata i, ral Gitih nivoa muzi¢kog dela. Celine ,,viteg reda”’ Uverili smo se da motivi lako ulaze u vece sastave priliéno slozenih n ~sasvim retko kao njihovi neposredni konstituenti, a mnogo fede na natin —preko motivskih grupacija u formi manjihi najmanjih celina ,,vigeg re koje potom, dobivsi osobine svoje grupe, ulaze u sastave Jo vecih celina.» reda”. Tim putem motivi ulaze u elasti¢nu strukturu muziékog toka, Sastav muzicko-disajnog pulsa koji se ‘ostvaruje ..disanjem” talasast me energije — .disanjem” neprekidno promenijivih rasporeda uloge e! ta tenergijskih akumulacija. Celine aWviseg reda” nedvosmisleno me Uspostavljaju hijerarhiju Po kriterijumu velitine, te se zbog toga u mu: kustaing odvijaju pregrupisavanya, Premesanja, odnosno neprestano s nove kombinacije, Hijerarhitnost se u ovakvim porecima manifestuj kod manjth cel konstituenata vecih celina vi8eg reda™, Sesto gu nihovi Karakteristigni detalji u korist vece celine, odnosno one s¢ nulr Feduju zahtevima novouspostavijenih odnosa prerasporedene energije time svoj doprinos izgradnji ,linije” celog dela, Primer br. 16 Ludvig van Betoven: Sonata i i ed 2a Mlavir ap. 34 by muzicka retcnicalfraza) 2, d-moll, I stay — IL temavom natnom primert: dovoljno je da se Yeoma brzo konstatuju razlike u crte2u navedenog muzitkog toka, u kome Rees »tamnija” strana, u neste vedem stepent., preov laduje mad .svellijom™ aime, ved nas vizuelni prijem utisaka nepogresive informise o prisuino) »pre- lomijengj” fakturi, U dugem delu, delu u kome pulsiraju osimine, fakitea Je »Punija” ili, reklo bi se, ,.gipkija’, za razliku od aredenog” i ,tromijeg” kra- eg dela muzitkog 1oka za koji bi se, sasvimt sigurno, pogresae moglo ponnisliti la je, makar privremeno, usporen. Tako se. ¥ procesu postepenog dostu AVAnja celine ove redenicelfraze od 22 takta, desta toga neprestane NOT a Hgovati. Auditivnim putem, dakle, je s¢ potreba za neprekidnim pome- ranjima hijerarhijskih rangava. Pode igmatske grup gu us / Tkratko zadrZavanje pogleda na oMUZICKA FORMA ILI SMISAG 149, 4 kao samasta F neijalne izglede da opstanu amostalne Berets dak i Sansu da se nametnu kao konstity, i de: iékog toka av eth « kejo) borave. Vedi deo celog muzickog . Uprav 6; Se ia, takodle ubrzo gubi privremenu nadmoé ys, perhik nadredenog nivoa u posmatranom kontekstu.** Osim ovog vida podredivanja i prihvatanja neospornog ,,autoriteta po st, redinstvu”, pastoji jos jedan osaben vid integrisanja pominjanih celina, Py ponavijanje u susedno-nadoveujuéem toku, anati ponavljanje sintag grupa u kontinuiranom sledu - makar isa varijantama, n¢ gradi celinu ,.y reda”. Medutim, ako ponavijanje donese neku osetniju izmenu, pa je u p: da ravnopravno korespondirasa svajom potetnom verzijom, onda takvc vijanje mode graditi celinu ..viseg reda”. Isto to odnosi se ina on ufao U sastay, na primer, najmanje metricko-formaine celine dvetakr (grupa od jednog slogenog takta pa do dva, tri, Setiri ta=dy trotakt, etvorotakt...), koji onda dobija osobine grupe u koju je usao i deli s Rjom ist .sudbinu". Ponavljanje ovakve sintagmatske grupe (pri emu bis Aa i motivi takode ponovili jer cine njen sadr2aj) ne yradi celinu ., ae eee a retenica/fraza (prema hijerarhij medutim, ukoliko neposredine eee Vigekratno ponayijani mo muzika retenicaltraza, ite Kaka jou cone sintaksitku jedinicu kakva im vari aeiG ere Pniict da ‘sam, dakle, sa svojim ponovll¢ im recenicu/frazu kao celinu ,vises 1 be, jo§ u toku traja cije (celine ,videg red Primer br. 17 Ludvig van Betoven: , k (tema - retericalfrans) za Klavir op. 14 br. 1, dur, VstavENERGUA U MUZICT Motiv je 1 Sere redosledu, npreskotio” jednu instancu j ufae direktno uw poesia ‘i Postavsi take njen konstituent. Alt, iu tom slu¢aju, idalje vade nomi Realaie ako se ista muzitka retenica/fraza bude ponovila, a zajedno 3 ee ee ie vi, ona nece iggraditi celinu ,.viseg reda”. Ponavijanje segme- ark je ili vie mehanitkog tipa, ne gradi celine ,viseg reda”, odnosno ne niu jednom smislu, do napredovanja muziékog toka. Ret je. mestima Svojevrsnih zastoja muzickog toka, njegovih, verovatno, neophodnih predaha Usmisiu ,odmorigta” ukoliko ona ne traju predugo. Pritiker ovakvog pons- vijanja, duzina segmenta ~ bez obzira da li je u pitanju | veoma veliki deo - nema uticaja na konstatovanu éinjenicu u veri sa nenapredovanjem muzickog toka, osim mw onom sluéaju kada se ponavljanje odvija .fa rastojanju” = posle Hetega Sto se razlikuje, Objasnjenje ovog zakona muzitke forme treba traZiti w Pojavi koja se odnosi na stanja rezervi cnergiiskog poten zapravo uGinje- omoguceno, samim tin i prisutno, mesmetane pjenje slebodac energije iz ovih specifignih depoa muzickog toka. Evidentno da se energija heprekidno razmesia pomuzi¢kom toku zahvaliuinc’ aktivnostima motiva, alti svih ostalih muzitkih cinilaca, Sintagmatske grupe koje ée biti ponevijene, bilo Jo sa nebitnom izmenom, sadrze wscbi rasporede energijskog Po- ide ostali .zamranuti" pritikom ponavljan)s ‘Tako, rexerve slabo- dne energije ostaju zarobljene w dostigntint rasporedima muzicke grade sve dokle god se delovi,adnosno fragment fort koji nose taj potencial pons) a ju Tek onda kada se nckim radikali Ee my Poremeti stavijena ravnote! ingraatsko, arNPe <9 Cen ae Ruin rotor vljene grade celine Beg ro i oyee . ji ec, unekoliko navrata ukazano je sem delu izlagania ove Kn a Udosadainjem de! anja da se muzi¢ka forma ostvaruje na to je mogy, anataj konstantno8 ee rr adnosu na pecenta sranja: Na relativnim prome. perc lye : am defor : tvari, na permanentno vvige ranligitim def yariranja teme, US m fa ‘vaili,karakternom ¥ nama motiva ili Kal ‘onil i reija. Najveca vrlina samo. E i ionih procesa | disprope . ea . voneOraS Ce so alee hago) paénji i Sto prividno izgleda suproin, stvaranja, toon erazmigiianj io tom fenomenu, jeste einjenica koja govori o ego da kompozitor tradi i nalazi ona resenja U Svojo) kompoziciji na osnovu kojih bi smanjio, 1a najmanju mogucu meru sveo svaki aurora al ‘ti ize ,deformacija” ili oneobiéavanja - sve muzitkog toka i uneo u njega Sto vise de! ij inamiz i ka koje, u isto vreme, oznagava stepen njegove ghog dinamiziranya muzitkog toka koje. ‘emocionalne obojenosti. Celine ..vigeg reda” najtesce se objasnjavaju prema spomenuto} Ri vo] teoriji koja bise, u sust mogla svestina wmetriku viseg reda eT un ove teorije odvija se, dosledno, putem koji je naznaten samom premisom tetkim (naglaéenim) se smatra druge takt u dvotaktu, drugi dvotakt u rec druga retenica u periodu”.** Dalja konsekvenca ovog, reda velitina gla kle, pari taktovi su teSki... Ti naglasci su metritke prirode...4° Prema dnom objatnjenju, uloga muzi¢kog metra. manifestuje se, znaci, ..ne sam okviru takta nego ina krupnijem planu - smenom lakih i teskih ta ktova ( Gitavih ‘lakih’ i ‘teSkih’ dvotakta i regenica). Putem takvog 'metra viseg nastaju simetritne celine” (iskljudive proporcionalne jednakosti! ~ prim PL) tt aig najjace naglaseni taktovi imaju najvecu zavrsnu snagu (1 sad a Muzitki metar svakako udestvuje, zajedno sa ostalim elementima musics Poeeeenitas 4 rasporedina akumulacija snaga, odnesno energije u 4” mtoku, pa ina ‘onim mestima gde je ona u najvecem stepenu prisu gomilana). To ne znati, ipak, da su ta mesta posebno dil ona mere na osnovu snage hukvalne facine. f ce ‘Manje metricko-formalne celine baiarciaeiea iki naglatena, da5* eae ilfrazni nivei, kao 0 aa votakti, rotaktiisl.), zbil; yecem ste ponu i , ubilja, unajvece Feared aired eka pals, medutim, reéenicniffrazni | Kod ovih postednjih svakako ispoljavaju svoju ,teinu” na drugi 1!" bois au, ith, prepoxnaju se isnaino se dodivl; z fairs Bnet smo, reaultat ebirni muzitkih komponenata, h ili pojedinads Pomenute aktivnosti muziékih komr ——___ 4 ‘Pitan Skoreran i Vlasic Pertic, Winks w mesic hie AS Ni str, , Mtr. 09. & 18 piticine, op. cl, we. 4-50,ENERGDA U MUZICT pata, inate, obeleZavaju i granice smi: najmanje metri¢ko-formalne ce! rene formacije. ME ostaju da .lebde” ea Dotivijavanje ,Setajucih tezista” ko, : : ‘Oa, U smish ekidno usm ; ; isl u kom sm. oe nepr eravaju muzitki tok i bridljivo ckonomisu pile el Mm, Kao isa mestimi¢no jacim praZnjenjem rezery) Dra koje oseéamo izmedu sas e eae conti, jeste ono oscilovanje 7 ; St sue, sasvim opreénih karaktera pojedi- koji, bilo ,,pravolinijski” ili u ,talasima” Se a Jédni druge. Usponi emu je svaki slededi visi od prethednog, predstavijay oe i Perea aoe Ea= njegowu plimu. Obrnuto, pad tenzie —oseino smirene | gubljene roany rae propos do antiklimaksa, predstavlja regresiju muzi¢kog toka, ies s ee en odsecima, prevashodno y ecih formi, redovno se tee rE Procedure progresija — izrazite gradacije sirih i sistematskih za- . pti Cemu motivska razrada (uz ponavijanja, najéesée transformisanih motiva, javija se i deljenje, kao i sazZimanje motiva) dobija svoju nezamenljivu konstruktivnu ulogu. Treba redi da se izvan ovako opisanog konteksta mogu Radi i muzike reenice/fraze sa sliénim razradama motiva, ali, naravno, mnogo Manjih razmera, Priroda primene kompozicionog postupka koji dovodi do Procesa ,raspadanja” zvucne strukture na sve manje i manje sastojke na mestima velikih gradacija i povecanih tenzija —stvorenih, zapravo, zahvaljujuci submo- ttvima, Komadicima motiva i njihovim tesnim i sve guscim prepletima, kao i ne- slugenim ubrzanjima koja teze ka odredenom klimaksu — u najvecoj meri asocira na vezu energije (iskazane kroz cuvenu Ajnstajnovu formulu: E = me!) i gravitacije. Muzika je, tako, vezana za psihofiziolo®l ce ‘Opazajnog sadrzaja svesti, Dinamogena emociona eapine lporedive vecem, teazitiiem stepen ond kadaustotavs sal pears Yanje i ponovne integrisanje formalno datih odnosa. i isto impulsiv aj pun zamah emocionalnaj boji i, samim tim, enersiO) Vr tom smislu, ono Sto preavladava nije kevantilat me inamogent impuls ki menata, niti njihova ,,pravilna” rasporedenost. ve u ulogu upokusaju da se Nguje, koji usmerava vrednost i IM Nivoima, bez kojih Oneke potpuno ‘otvo- ‘ke vrednosti afektivnog impulsa ili a snaga pokazuje se une reuzima dominant sadeni usame razumeju najskrivenijii Strata sadrbaji muzike duboKou temelje muzitke forme,