DALIBOR VELOJIě, doktorand

Niš, 27. marta 34 UDK 355.4(497.1)"1918/1941"

NIŠKA OBLAST I MORAVSKO-VARDARSKI PRAVAC

U STRATEGIJSKIM ZAMISLIMA I RATNIM PLANOVIMA
JUGOSLOVENSKOG VOJNOG VRHA 1918–1941

APSTRAKT: U ęlanku se, na osnovu graėe pohranjene u Vojnom arhi-

vu, posmatraju grad Niš i dolina Morave kroz ratne planove jugoslo-
venske vojske u periodu 1918–1941. Pored toga, dati su i delovi ratnih
planova srpske vojske protiv Turske i Bugarske do 1914. godine, u koji-
ma je niška oblast zauzimala znaęajno mesto.

KljuĘne reĘi: Niš, ratni planovi, vojska, Bugarska, moravsko-vardarski pravac

Posle osloboĖenja od Turaka, 1878. godine, Niš je postao veoma va-

žan strateški centar u Srbiji. Promena granica prema Turskoj, kao i snaže-
nje novog nezavisnog suseda, Bugarske, krajem 19. veka, odredili su gradu
ulogu vojnog središta pod Ęijom bi se kontrolom našli kako sofijski tako i
pravac prema Vardarskoj dolini. ZnaĘaj Niša kao strateške raskrsnice po-
tvrdio se i u ratovima 1912–1918. godine. Posle završetka Prvog svetskog
rata, potpisivanjem mirovnih ugovora, razgraniĘenjima i prividnim „sreĖi-
vanjem“ odnosa Kraljevine SHS (Jugoslavije od 1929) sa susedima, Niš je
postao vojni centar od posebnog znaĘaja za Kraljevinu SHS. Zadatak jedini-
ca stacioniranih u gradu i okolini bio je da osiguraju granicu prema Bugar-
skoj, koja je, iako sa smanjenim vojnim potencijalom i optereĚena dugovi-
ma prema saveznicima, sve više ispoljavala revizionistiĘke težnje (Bugarska
je tokom Ęitavog meĖuratnog perioda insistirala na promeni odredbi mi-
rovnog ugovora potpisanog 27. oktobra 1919. u Nejiu, slala komitske Ęete u
Jugoslaviju i održavala aktivne veze sa Italijanima, ustašama i maĖarskim
revizionistima). Iskustva vlade i vojnog vrha sa Bugarskom u proteklim ra-
tovima ukazivala su na potrebu formiranja jakog vojnog centra u južnom i
istoĘnom delu zemlje, Ęije bi jedinice uspele da obezbede vrlo važnu Morav-
sko-vardarsku dolinu i put prema GrĘkoj i Egejskom moru.
MeĖutim, kako je nova država dobila nove zapadne granice i suoĘila
se sa jednom velikom silom, Italijom, uloga vojnih jedinica stacioniranih u
44 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

Srbiji bila je sekundarna u odnosu na snage na zapadu kojima je pridavan

znaĘaj i kao brani od italijanske agresije, i kao faktoru stabilnosti i Ęuvaru
reda u novoosloboĖenim krajevima. Jedinice u Srbiji, Ęija se viša komanda
nalazila u Nišu, i dalje su gravitirale (taĘnije jedna divizijska oblast – Mo-
ravska) prema Bugarskoj, ali sudeĚi po ratnim planovima i aktivnostima na
polju unutrašnje politike, sreĖivanje prilika na zapadu, ali i severu prema
MaĖarskoj bilo je prioritet.

Znaęaj Niša u ratnim planovima srpske vojske do 1914.

Izrada prvog ratnog plana vezana je za 1898. godinu, taĘnije za sed-

nicu od 16. marta u Ministarstvu vojnom, kojom je predsedavao kralj Mi-
lan, na kojoj su razraĖivane varijante za rat sa Bugarskom i Turskom. Ovaj
plan je detaljno razradio naĘelnik štaba Aktivne vojske pukovnik Svetozar
NešiĚ. Svi prisutni na sednici bili su složni u tome da se protiv Turske jedi-
no može ratovati u savezu sa ostalim balkanskim državama, dok je rat sa
Bugarskom Srbija mogla da podnese i sama. U operacijama protiv Turske
planirana je iskljuĘivo ofanziva kako bi se onemoguĚilo dovlaĘenje svežih
snaga iz Azije. Za glavni pravac prodora odreĖena je dolina Vardara sa Ku-
manovom i Skopljem kao najvažnijim taĘkama, naroĘito u sluĘaju bugar-
skog napada na Tursku, koji bi najverovatnije usledio u Makedoniji.1 Iz
ovoga proizilazi da bi nastala prava trka prema Vardaru za zaposedanje
strateški važnih taĘaka. NajveĚi deo vojske bi, u tom sluĘaju, bio raspore-
Ėen na delu od Vranja (Moravska vojska 68 bataljona pešadije, 26 eskadro-
na konjice i 27 baterija) do Kuršumlije (60 bataljona pešadije, 13 eskadrona
konjice i 24 baterije). U Nišu bi se nalazila Vrhovna komanda, kao i dopun-
ske jedinice artiljerije, inžinjerije i celokupna pozadina. Zanimljivo je da u
ovoj varijanti nije predviĖen eventualni sukob sa Bugarima, bar ne na prav-
cu Sofija–Niš, pošto su za zaštitu granice odreĖene bile slabije jedinice III
poziva smeštene u Pirotu. OĘigledno je do moguĚeg sukoba saveznika i
„razraĘunavanja“ moralo doĚi na samoj teritoriji Makedonije.2
U sluĘaju rata protiv Bugarske, ukoliko Srbija ne bi imala saveznika,
plan je bio da se vojska drži strogo defanzivno, da bi u pogodnom sluĘaju
prešla u napad i ugrozila Sofiju. Jasno je bilo da su Bugarima otvorene dve
varijante za napad: dolinom Nišave i iz pravca Vidina preko ZajeĘara. Ne-
slaganja na sednici od 16. marta 1898. bilo je oko davanja prioriteta jednom
od pravaca moguĚeg napada, s obzirom na opšte mišljenje prisutnih da je
daleko veĚa verovatnoĚa udara iz Sofije. Mišljenje koje su, meĖutim, izneli
ministar graĖevina general Jovan AtanackoviĚ i naĘelnik štaba Aktivne vojske
1
Vojni arhiv (VA), P 2, K 3, F 1, 3/9–12. Prepis sednice od 16. marta 1898.
2
Isto, 9/1–5. Plan izraĖen juna 1902. od strane pukovnika Svetozara NešiĚa.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 45

general Dimitrije Cincar-MarkoviĚ nije bilo u skladu sa iskustvima iz rata

1885, ali je imalo svojih logiĘnih opravdanja. Naime, Bugari bi mogli neo-
metano izvršiti koncentraciju u rejonu Vidina i napasti u pravcu ZajeĘara i
dalja do ParaĚina, Ęime bi se presekla komunikacija u dolini Morave i glav-
nini srpskih snaga ugrozila pozadina i odstupanje. Kompromisno rešenje
postignuto je predlogom kralja Milana o rasporedu dela snaga u rejonu
Knjaževca kako bi se moglo uspešno dejstvovati u bilo kojem od ova dva
sluĘaja.3 Konkretan raspored snaga po ovim odlukama donet je aprila 1898.
i juna 1902. Po njemu, glavnina snaga od tri divizije redovne vojske (Mo-
ravska, Dunavska i Drinska) sa brigadama II poziva bila bi grupisana u re-
jonima Pirota, Babušnice i Vlasine, dok bi jedna divizija (TimoĘka) branila
ZajeĘar. OdreĖene su, prema ranijoj odluci, snage (Šumadijska divizija) za
pomoĚ jednom od dva vojišta, bazirane u rejonu Knjaževca. U Nišu bi se
nalazila gradska artiljerija, inžinjerija, kao i jedinice III poziva.4
Ratni planovi protiv Turske i Bugarske raĖeni posle 1902 (planovi iz
1903, 1906. kao i tri varijante vojvode Putnika raĖene od 1906. do 1912)
uglavnom su se oslanjali na prvobitnu zamisao sa pomenute sednice.5 Grad
Niš je u njima oznaĘen kao važna taĘka iz koje bi trupe bile pokrenute na
front, bilo prema jugu ili istoku, zatim, kao veliki garnizon koji bi u van-
rednoj situaciji mogao da smesti rezervne snage sa veĚ oformljenim maga-
cinskim prostorom za smeštaj hrane i municije, ali i kao sedište Vrhovne
komande.

Ratni planovi jugoslovenske vojske do 1938.

Ratne planove jugoslovenske vojske6 generalno treba posmatrati u

sklopu obaveza prema Maloj Antanti i Balkanskom sporazumu koji su ga-
rantovali sigurnost granica i spreĘavanje vojnog jaĘanja država poraženih u
Prvom svetskom ratu. MeĖutim, buduĚi da ovi savezi nisu mogli u potpu-
nosti zaštititi jugoslovensku teritoriju, pre svega od Italije, bilo je neophod-
no izvršiti ozbiljnije i sveobuhvatnije ratne pripreme. Pri izradi ratnih pla-
nova jugoslovenski generalštab je, pre svega, imao u vidu okruženje u kome
se našla zemlja posle završetka rata i meĖunarodnog priznavanja granica,

3
Isto, 3/1–8.
4
Isto, 5/1. Odluka od 10. aprila 1898; Isto, 9/1. Koncentracija srpske vojske prema
istoĘnom frontu od juna 1902.
5
Isto, 17/1. Ratni plan iz 1903; Isto, 36/1. Ratni plan iz 1906; Kombinacije vojvode
Radomira Putnika raĖene izmeĖu 1906. i 1912. u: N. RakoĘeviĚ, Ratni planovi Srbije protiv
Turske od vožda Karaėorėa do kralja Petra, Beograd 1933, 197–224.
6
O ratnim planovima jugoslovenske vojske videti: D. TešiĚ, Ratni planovi Vojske
Kraljevine Jugoslavije 1938–1941, VIG, 1/1991, 27–55; M. Bjelajac, Vojska... 1922–1935,
206–212.
46 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

kao i raspoloženje Italije, novog suseda na zapadu, zainteresovanog za

dogaĖaje na Balkanu.
Od susednih država Jugoslavija je u poĘetku jedino sa Rumunijom
bila vezana savezom, dok se GrĘka smatrala neutralnom do potpisivanja
Balkanskog sporazuma. Glavni protivnik bila je Italija Ęiji je protektorat
nad Albanijom situaciju uĘinio složenijom po Jugoslaviju u pogledu mesta
glavnog napada u eventualnom ratu. Dve poražene države, MaĖarska i Bu-
garska, predstavljale su drugorazredne sile, s obzirom na ograniĘenja u na-
oružanju koja su im propisana odlukama mirovnih ugovora. U takvoj situa-
ciji planovi za rat sa Italijom bili su defanzivnog karaktera, predviĖajuĚi
intenzivnije radove na utvrĖivanju granice i unapred odreĖene linije za od-
branu. Planovi protiv MaĖarske i Bugarske predviĖali su ofanzivu, ulazak
na neprijateljsku teritoriju i sadejstvo sa saveznicima Ęije je angažovanje
regulisano zajedniĘkim vojnim konvencijama. U pogledu MaĖarske situaci-
ja je bila priliĘno jasna, s obzirom na postojanje Male Antante i osnovni
razlog njenog formiranja, dok bi u eventualnom ratu protiv Bugarske Jugo-
slavija mogla da raĘuna jedino na vojnu pomoĚ Rumunije. Stvaranjem Male
Antante kao saveza zasnovanog na bilateralnim ugovorima, ovakve odredbe
unete su i u jugoslovensko-rumunski sporazum. ęehoslovaĘka, kao treĚa
saveznica, ostala bi u sluĘaju rata sa Bugarskom samo prijateljski neutral-
na, što je iskljuĘivalo vojnu pomoĚ i aktivno uĘešĚe ove zemlje u rešavanju
problema na Balkanu.
Prvi ratni planovi izraĖeni su za sluĘaj rata sa Italijom i predviĖali
su u prvo vreme odbranu, a zatim ofanzivu prema reci SoĘi. IzraĖene su tri
varijante ovog ratnog plana i sve su predviĖale koncentraciju veĚeg dela
snaga prema zapadnim granicama. Prema varijantama „I1“ i „I2“ (izraĖe-
nim 1922. i 1925) glavnina vojske bi bila upotrebljena za operacije protiv
Italije, dok bi manji deo obezbeĖivao pravce sa severa i istoka. Prema Ma-
Ėarskoj upotrebile bi se dve divizije, kao i reĘna flotila, a prema Bugarskoj
iz sastava III armije Vardarska divizija stacionirana u Makedoniji. Ove je-
dinice ujedno su bile i strategijska rezerva Vrhovne komande i mogle su po
potrebi biti prebaĘene na zapad. Prvobitnim planom predviĖeno je bazira-
nje BregalniĘke divizije u rejonu Leskovca, ali se od toga naknadno odusta-
lo.7 Prema ovom planu stiĘe se utisak da su doline Morave i Vardara ostale
nebranjene u sluĘaju bugarskog napada, što se može objasniti sumnjom u
brz vojniĘki oporavak i spremnost ove zemlje za rat i, prema tome, sigurno-
šĚu u sposobnost manjih snaga za odbranu istoĘne granice. Sam nišavski
pravac morale su braniti neznatne snage od dva pešadijska bataljona i dva
eskadrona konjice stacioniranih u Nišu kao dopunske jedinice. Uspešna

7
VA, P 17, K 17, F 1, 4, 7. Varijanta „I1“; Isto, 5, 27. Varijanta „I2“.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 47

odbrana veze izmeĖu Niša i Skoplja morala se održati do rešavanja rata na

glavnom frontu. U objašnjenju generalštaba navedeno je: „Ako Bugari reše
da nas napadnu, njihov bi cilj verovatno bio posedanje južnih krajeva. Pre-
ma tome, oni Ěe najveĚu svoju pažnju obratiti u Južnoj Srbiji. Ali kako
uspeh u Južnoj Srbiji ne bi bio dovoljno siguran bez posedanja Niša, to nije
iskljuĘeno da Ěe oni još u samom poĘetku baciti se jednim delom snage u
Južnu Srbiju, a drugim ka Nišu i uopšte u dolinu Južne Morave za osigura-
nje brzog uspeha u Južnoj Srbiji. Prema ovome komandant (III armije – D.
V.) Ěe prouĘiti i pripremiti sve što treba, te da bi sa snagama, sa kojim ras-
polaže, mogao sa uspehom osigurati Niš i vezu sa Skopljem.“8
PoveĚanje vojnih efektiva, formiranje V armijske oblasti, kao i po-
boljšanje komunikacija narednih godina na istoĘnom pravcu nisu doneli
bitnije promene. Prema varijanti „I3“ iz 1926. granicu prema Bugarskoj je i
dalje držala III armija sastavljena od Vardarske i 2. moravske divizije, koje
bi se, ukoliko zatreba, mogle uputiti u sastav V armije odreĖene za strate-
gijsku rezervu Vrhovne komande. Vardarska divizija bila bi stacionirana u
Makedoniji, dok bi 2. moravska bila na Kosovu sa štabom u Lipljanu. Zada-
tak ove divizije bio je dejstvo prema Albaniji, a u sluĘaju bugarskog ili ma-
Ėarskog napada zadržao bi se u Srbiji i Makedoniji potreban broj divizija
namenjenih zapadnom frontu.9 KljuĘne komunikacije u Srbiji bile bi bra-
njene raspoloživim snagama do rešavanja situacije sa Italijom ili dolaska
savezniĘkih snaga: „Prema tome, a kako su naše glavne arterije Zagreb–
Beograd i Beograd–Smederevo–doline Morave i Vardara po svome položaju
isuviše primaknute granicama Bugarskoj i MaĖarskoj, pa usled toga i vrlo
osetljive i kako od njihove sigurnosti zavisi i solidnost našeg otpora na za-
padu, to je se Vrhovna komanda još od poĘetka našla pobuĖena da za ove
eventualnosti rezerviše izvestan, za prvi mah dovoljan deo snaga, koji bi
mogao zaštititi naše granice i pomenute arterije bar dotle, dok naši savezni-
ci Rumuni i ęehoslovaci, a eventualno i Grci ne bi bili sposobni za akciju u
korist našu.“10
U ovom objašnjenju jasno se naglašava važnost komunikacija u za-
leĖu glavnog fronta kao bitnih pravaca za snabdevanje i opasnost od njiho-
vog ugrožavanja sa severa i istoka. Pretpostavlja se i savezništvo sa GrĘkom,
ranije deklarisanom kao neutralnom, Ęijim interesima ne bi išlo u prilog
napredovanje Bugarske ili promena stanja u Albaniji. Modifikacija ratnog
plana protiv Italije izvršena je posle potpisivanja Tiranskog pakta 1926. go-
dine, prema kojoj je veĚi deo snaga namenjen za operacije prema Albani-
ji. Dejstva prema Bugarskoj izvodile bi Moravska, TimoĘka i BregalniĘka

8
Isto, 5, 96.
9
Isto, 6, 28. Varijanta „I3“.
10
Isto, 6, 114.
48 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

divizija, koje bi, pored toga, bile na raspolaganju III armiji u sluĘaju pogor-
šanja stanja na albanskom frontu.11 U izmenjenoj verziji ovog plana iz
1928. planirane su privremeno prema Bugarskoj i MaĖarskoj samo trupe
rezervne vojske, koje bi vršile zaštitu i zatvaranje granica i jedna pešadijska
divizija. Ove snage bi se, u sluĘaju potrebe, mogle pojaĘati divizijama koje
poslednje dolaze na red za prevoženje na zapadni front (TimoĘka i Bregal-
niĘka divizija ili delovi III armije koji budu nepotrebni za akciju u Albani-
ji).12 U tu svrhu nareĖeno je da se prema Bugarskoj preduzmu mere za
utvrĖivanje pojedinih važnih taĘaka i graniĘnih prelaza u zahvatu osigura-
vajuĚih delova, a prema potrebi i za zatvaranje pravaca: BregalniĘkog, Kri-
vopalanaĘkog, Vlasinskog, Nišavskog i Svetonikolskog.13
SliĘno ovome, uraĖene su i varijante plana za sukob sa Bugarskom,
pod pretpostavkom neutralnosti ostalih jugoslovenskih suseda. Ovde se kao
povod za rat uzimaju akcije VMRO pa se, kao preventiva, predviĖa okupaci-
ja bugarske teritorije do reke Strume. Primaran cilj ovog ratnog plana bio je
uništenje baze Makedonskog komiteta i prekid veze sa stanovništvom od
mesta Džumaja ka severu, jer je ta teritorija bilo jezgro za prebacivanje
komita preko granice. PredviĖena linija umnogome se poklapa sa onom sa-
stavljenom od strane srpskog generalštaba i predstavljenom na Konferenciji
u Versaju (memorandum generala Petra PešiĚa),14 s tim što bi se zaposeo i
deo stare Bugarske u cilju što povoljnije linije fronta: „Sa ovim bi se naĘela i
stara bugarska teritorija i to bi se moglo uzeti kao nezgodno obzirom na
politiĘke prilike uopšte, ali vojniĘki obziri to imperativno nalažu, jer bi bilo
isuviše opasno ostaviti taj deo organizovane bugarske teritorije za ĘetniĘku
akciju, sa koje bi se ista mogla sprovoditi i razvijati Ęak i u sluĘaju najjaĘeg
našeg osmatranja graniĘne linije, blagodareĚi ustaljenim vezama i kanalima
i na taj naĘin kompromitovala našu okupaciju u oblasti na srednjoj Strumi.“15
OĘigledno je iz ove odluke da Bugarska nije imala nameru da suzbi-
je akcije komita, tako da je zaposedanje teritorije nareĖeno bez ikakvog us-
truĘavanja, sa jasnom porukom da bi pojaĘana aktivnost Ęeta dovela do ne-
izbežnog sukoba dve zemlje. Rizik ovakvog poduhvata bio bi veĚi pošto bi
se Bugarska, u zavisnosti od opšte politiĘke situacije, trudila da iz ovoga
izvuĘe što više koristi, bilo politiĘki, bilo oružanom akcijom. Tako bi ovakav
akt bio skopĘan sa velikim opasnostima, naroĘito za jugoslovensku državu,

11
Isto, 6, 177. Varijanta „I3Ar“.
12
Isto, 7, 30. Varijanta „I4 Ar“.
13
Isto, 7, 153.
14
O PešiĚevom memorandumu videti: B. Krizman, B. Hrabak, Zapisnici sa sednica
delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu, 1919–1920 (dalje: Zapisnici), Be-
ograd 1960, 313–316.
15
VA, P 17, K 17, F 1, 2, 4. Varijanta „B2“.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 49

jer bi mogao poslužiti kao varnica za veĚi sukob, pošto MaĖarska, Italija,
Albanija i Austrija ne bi propustile pogodan momenat za ostvarenje svojih
namera. Shodno tome, ovakav riziĘan poduhvat morao bi biti izveden izne-
nadno, energiĘno i sa jakim trupama sa svom žestinom jedne kaznene eks-
pedicije, stavljanjem Bugarske, ali i ostalih suseda pred svršen Ęin. Prema
podacima kojima je jugoslovenski generalštab raspolagao VMRO je u kri-
tiĘnoj pograniĘnoj zoni brojao oko 5.000 odliĘno uvežbanih komita, s tim
što je i deo mesnog stanovništva mogao uzeti uĘešĚa u akcijama, a nije is-
kljuĘena moguĚnost pojaĘanja ove mase vojnicima i starešinama iz kadra,
tako da bi Makedonski komitet mogao mobilisati 30.000 ljudi nezavisno od
bugarske vlade. Za ovu akciju predviĖene su bile jedinice TimoĘke (9. peša-
dijski puk), BregalniĘke (22. i 23. puk), Vardarske (46. i 47. puk) i Morav-
ske divizijske oblasti (1, 3. i 16. pešadijski puk), kao i 1. konjiĘki puk iz Niša
i 7. iz Skoplja. Razumljivo je da su za ovaj poduhvat angažovane jedinice iz
pograniĘnih divizijskih oblasti, ali bi poziv na vežbu obveznika iz najbližih
rejona na kojima su trupe dislocirane iskljuĘivao brzinu i iznenaĖenje. Zbog
toga je predviĖena mobilizacija obveznika sa teritorija ostalih armijskih
oblasti i dovoĖenje na granicu pod izgovorom izvoĖenja radova na železnici.
Pošto su u to vreme izvoĖeni radovi na pruzi Veles–Carevo selo, to je mobi-
lizacija imala opravdanja, a jedinice bile spremne za brz i iznenadan prodor
u Bugarsku.16
Dalja evolucija ratnog plana protiv Bugarske uobliĘena je u varijanti
„B3“ iz 1923. godine. U njoj se jasnije odreĖuje saradnja sa saveznicima,
konkretno Rumunijom, i raspored vojnih snaga uz granicu. Varijanta „B3“
polazi od jugoslovensko-rumunske konvencije o uzajamnoj vojnoj pomoĚi u
sluĘaju bugarskog napada. Akcijom saveznika bila bi zauzeta Sofija, kao i
gornji slivovi Strume i Iskra, Ęime bi se Bugari mogli naterati na poštovanje
obaveza iz ugovora o miru. Time bi se nametnule i nove obaveze koje bi ih
naterale na lojalno držanje prema susedima, pri Ęemu bi nameravana oku-
pirana oblast bila držana kao garancija. Sama borbena dejstva morala bi biti
izvedena u što kraĚem roku kako bi se izolovale znaĘajnije bugarske snage i
spreĘilo snabdevanje preko Crnog mora, što je u planu naglašeno kao velika
prednost neprijatelja. Opšti stav pri izradi ove varijante bio je da Ěe se Bu-
gari, buduĚi primorani na rat na dva fronta, prema Rumuniji zadržati u od-
brani, dok bi, naroĘito zbog blizine Sofije granici, odmah napali jugosloven-
ske snage. Kao moguĚi pravci bugarskog nadiranja uzeti su timoĘki, nišav-
ski i pravac prema Skoplju. Napad prema Timoku i ZajeĘaru uslovio bi kon-
centraciju snaga izmeĖu Balkana i Dunava. U tom bi sluĘaju pozadina i bok
bili izloženi udaru Rumuna, tako da je napad tim pravcem odbacivan, sem
u sluĘaju da Bugari žele da drže odvojene saveznike, što bi ih, sa druge
16
Isto, 2, 6–11.
50 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

strane, onemoguĚilo da odu dalje od Timoka. Napad prema Nišu bio bi za-
vršen zauzimanjem grada, a samim tim i odsecanjem Južne Srbije i otkla-
njanjem opasnosti po Sofiju. Najzad, time bi bugarska Vrhovna komanda
dobila veĚu slobodu manevrisanja, pored svih moralnih i materijalnih kori-
sti koje bi iz uspeha proisticale. Napad prema Skoplju imao bi izgleda za
uspeh, naroĘito ako bi Bugari u poĘetku postigli odluĘnu pobedu i dali ma-
ha komitama da ugroze unutrašnjost Južne Srbije, što bi po jugoslovensku
vojsku imalo štetnih posledica. MeĖutim, ovakva operacija mogla bi za Bu-
gare biti opasna, jer bi joj snage sa nišavskog pravca mogle ugroziti pozadi-
nu i preseĚi vezu sa Sofijom. Prema ovome, najrealnija varijanta bio bi na-
pad glavnim snagama prema Nišu (prema proceni generalštaba 10–11 pe-
šadijskih divizija i jedna konjiĘka), slabijim prema Južnoj Srbiji, a najslabi-
jim prema Timoku, tako da bi od razvoja operacija na nišavskom pravcu
zavisili i sudbina rata kao i dalje akcije saveznika. Shodno tome prema Bu-
garskoj bi bile grupisane jedinice I (TimoĘka divizija, 1. konjiĘka divizija i
reĘna flotila na timoĘkom pravcu), III (BregalniĘka, Vardarska, Drinska i
Zetska divizija u Makedoniji) i V armije (Moravska, Šumadijska, Kosovska,
Dunavska, 2. konjiĘka divizija i Svetonikolski odred na nišavskom pravcu).
Zanimljivo je da je II armija, iako planirana kao strategijska rezerva Vrhov-
ne komande, bila sa štabom u Nišu i divizijama razmeštenim u Beloj Palan-
ci (Bosanska divizija), Svrljigu (Vrbaska), Nišu (Dravska) i ParaĚinu (Ja-
dranska), što je davalo još veĚi znaĘaj dolini Nišave i komunikaciji prema
Sofiji.17
Dalje varijante ratnog plana protiv Bugarske (iz 1929. i 1932) razra-
Ėivale su napad ove zemlje na Rumuniju i, u tom sluĘaju, postupak jugoslo-
venske vojske. Ponovo je kao glavno vojište oznaĘena dolina Nišave i u
ovom rejonu planirano je grupisanje V armije sa štabom u Pirotu Ęiji je za-
datak bio da izvrši prodor prema Sofiji, potpomognuta jedinicama III armi-
je iz Makedonije i TimoĘkom divizijom iz pravca ZajeĘara, i time omete
koncentraciju i razvoj bugarskih snaga.18
Saglasno sa ratnim planovima Male Antante od 1930. raĖene su
kombinovane varijante za rat sa Bugarskom i MaĖarskom. U tom sluĘaju,
na osnovu potpisanih vojnih konvencija, Jugoslavija je morala intervenisati
svim snagama predviĖenim u pojedinaĘnim, ranije izraĖenim planovima.
Nova, kombinovana varijanta „B5M4“ predstavljala je nešto izmenjenu va-
rijantu plana „B5“ i plana „M4“ pošto je veĚi deo snaga predviĖenih za dej-
stva protiv MaĖarske i Bugarske zadržao svoje sektore za koncentraciju i
pravce dejstva. Po kombinovanoj varijanti stvorena je veĚa strategijska rezerva
od snaga iz druge linije koje bi najpre bile upotrebljene protiv MaĖarske kao
17
Isto, 3, 3–56. Varijanta „B3“.
18
VA, P 17, K 19, F 1, 2–8. Varijanta „B5“.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 51

opasnijeg neprijatelja. Sa ovom osnovnom idejom plana nije se slagao gene-

ralštab, buduĚi da je za Jugoslaviju i Rumuniju Bugarska predstavljala sva-
kako opasnijeg neprijatelja koji je imao gotovo jednak broj divizija kao i
MaĖarska, ali kraĚi front i manje neprijatelja. Pored toga, Bugarska je imala
daleko povoljnije uslove za odbranu granica, kao i razvijenu komitsku ak-
tivnost u pozadini neprijatelja, što je moglo usporiti koncentraciju. U izve-
štaju povodom izrade plana stoji: „Za Bugarsku je situacija povoljna utoli-
ko, što je zaštiĚena moĚnim granicama (Dunav na severu, Stara planina,
Osogovska planina, Maleš i Belasica planina na zapadu) i što u unutrašnjo-
sti ima odbrambeni ugao od velikog prirodnog znaĘaja koji sklapaju barijera
Balkana prema Rumuniji i zapadni ogranci Balkana i planinski masivi Vito-
ša i Rodope prema Jugoslaviji. Prirodan znaĘaj ovog zemljišta poveĚava se
još i stalnim utvrĖenjima koja postoje na zapadnoj granici i utvrĖivanjem
(organizacijom) prelaza, koje Ěe sigurno preduzeti prvog dana konflikta
izazvatog sa njene strane.“19
MeĖutim, obziri prema ęehoslovaĘkoj i osnovna ideja saveza isticali
su prioritet intervencije protiv MaĖarske, tako da bi se u prvoj fazi rata, na
osnovu plana, prema Bugarima stajalo u defanzivi. U tom sluĘaju bi jedini-
ce III armije zaposele južni deo granice sa Bugarskom sa dve divizije (Bre-
galniĘkom sa štabom u KoĘanima i Vardarskom sa štabom u Krivoj Palanci)
i Bosiljgradskim odredom. Nišavski pravac štitila bi V armija sa štabom u
Pirotu sa 2. konjiĘkom divizijom (Bela Palanka), 1. moravskom (selo Kru-
pac), Šumadijskom (selo Sukovo), Drinskom divizijom (Sopot) kao armij-
skom rezervom i Vlasinskim odredom. Severni deo fronta štitila bi II armija
sa štabom u ZajeĘaru i 2. moravskom (Knjaževac) i TimoĘkom divizijom
(ZajeĘar). Kao strategijska rezerva Vrhovne komande bila je predviĖena
Kosovska divizija sa štabom u Leskovcu, dok bi se u Nišu nalazili 1. vazdu-
hoplovna brigada i 2. vazduhoplovni izviĖaĘki puk. Jedinice II armije su
pored zaštite fronta i održavanja veze sa Rumunima imale zadatak demon-
strativnog napada u pravcu BelogradĘika kako bi privukle pažnju dela bu-
garskih snaga namenjenih za operacije na nišavskom pravcu.20 Iz ovakvog
rasporeda divizija jasno je da se u saglasnosti sa prethodnim varijantama
plana za rat protiv Bugarske najveĚa pažnja poklanjala zaštiti doline Nišave
jer bi eventualnim zauzimanjem Niša bile odseĘene jedinice u Makedoniji,
a neprijatelju date velike moguĚnosti za manevrisanje.
Nova varijanta ovog plana iz 1935. veĚ je predviĖala savez sa Tur-
skom i naklonost GrĘke proizašle iz Balkanskog pakta, tako da je sa granice
povuĘena II armija dok su ostale snage zadržale ranije položaje. Prema pro-
ceni, Bugarska je mogla za rat mobilisati 20 pešadijskih i 2 konjiĘke divizije,

19
VA, P 17, K 18, F 1, 2, 2. Dodatak varijanti „B5M4“.
20
Isto, 2,11.
52 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

kao i 70–80 bataljona rezervne vojske. Kada bi te snage rasporedila prema

neprijateljima, protiv Jugoslavije bi mogla upotrebiti šest pešadijskih i jed-
nu konjiĘku diviziju. MeĖutim, i pored redukovanih snaga u poĘetnoj fazi
nije dolazila u obzir ofanziva dok se ne reši stanje na severu: „Bugarska, po
svojoj blizini glavnim komunikacijama koje vezuju severnu i južnu Srbiju, a
sposobna i umešna u upotrebi manjih, ĘetniĘkih jedinica za dejstvo u dubi-
ni naše teritorije, može dosta lako i brzo da dovede u pitanje izvršenje naše
koncentracije a docnije i manevrovanje. Izložene opasnosti otkloniĚe se ako
protiv Bugarske u prvo vreme ostavimo dovoljno snaga za defanzivu, a pro-
tiv MaĖarske, kao opasnije, sa našim saveznicima dejstvovaĚemo ofanzivno.
Ovo sa razloga što nam naši saveznici mogu pružiti protiv MaĖarske najefi-
kasniju pomoĚ a koncentriĘnim i energiĘnim dejstvom naših, ĘehoslovaĘkih
i rumunskih snaga može se najlakše i najbrže MaĖarska ostaviti van opa-
snosti.“21 OĘigledno da napad u pravcu Sofije nije planiran zbog aktivnosti
komitskih Ęeta i sumnjivog držanja stanovništva što bi ugrozilo pozadinu III i
V armije i time dovelo u opasnost komunikacije u dolinama Morave i Vardara.
Pored ovih, kombinovani ratni planovi izraĖivani su za istovremeni
sukob sa svim susednim državama, sem Rumunije i GrĘke. U tom sluĘaju bi
Italija imala moguĚnosti udara iz dva pravca od kojih je osetljiviji onaj iz
Albanije, Ęime bi se dovela u opasnost veza sa Makedonijom: „Obzirom na
blizini Albanije i Bugarske i moguĚnost da one istovremenom akcijom ka
Kosovu i Skoplju relativno brzo odvoje Južnu Srbiju od ostatka državne te-
ritorije ili nas prinude na odbranu u visini Skoplja i Kosova nameĚe nam se
potreba da odmah nešto radimo u cilju otklanjanja ove opasnosti. ImajuĚi u
vidu da je Albanija slabija i da treba iskoristiti njenu slabost pre nego što joj
Italijani budu mogli da pruže ozbiljnu pomoĚ, moramo odmah napasti Al-
baniju, tuĚi je, onemoguĚiti vezu sa Bugarskom i osigurati veze preko Ko-
sova sa ostatkom teritorije ako bi Bugari za to vreme ugrozili ili prekinuli
veze dolinom Morave. Da li Ěe se potom napasti Italija ili Bugarska zavisi od
opšteg stanja na ratištu. Po pravcu i izloženosti naših komunikacija na ko-
jima leži sva težina našeg rada, izgleda da bi trebalo napasti prvo Bugare, u
vezi sa Rumunijom, pa najzad Italijane.“22 Ovaj plan predviĖa defanzivna
dejstva prema svim neprijateljima i oslonac na saveznike Rumuniju i ęeho-
slovaĘku koje bi imale zadatak da izvedu rešavajuĚi udar. U drugoj fazi rata
jugoslovenska vojska bi bila sposobna za ofanzivu i to najpre protiv MaĖar-
ske jer je komunikacija Beograd–Zagreb postavljena kao prioritet vezi sa
Skopljem: „Pitanje sigurnosti naših veza sa morem i preko mora u ovakvom
sluĘaju ne bi igralo presudnu ulogu u pogledu izbora neprijatelja na koga bi
trebalo upraviti prve akcije, jer stvarno ova sigurnost ležaĚe u rukama naših
21
VA, P 17, K 19, F 1, 3, 4. Varijanta „B5M4“ iz 1935.
22
VA, P 17, K 18, F 1, 1, 20. Varijanta „I7M6ArB7“.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 53

velikih saveznika i ona Ěe se moĚi održati preko Rumunije, ako bi bila ugro-
žena na Solun, dok se ne doĖe do rešenja. U pogledu veze i slobode komu-
nikacija izmeĖu Beograda i Zagreba, kao i Beograda i Niša, a eventualno i
Skoplja, predstavlja pitanje kapitalne važnosti jer Ěe od toga zavisiti mo-
guĚnost našeg manevrisanja po unutrašnjim operacijskim pravcima iz cen-
tralnog položaja, naroĘito je važan Beograd–Zagreb zbog svoje dužine, otvo-
renosti i brzine sa kojom MaĖari mogu biti gotovi. Stoga izlazi da u ovom
sluĘaju prvo rešenje treba tražiti prema MaĖarima i njih prvo tuĚi, pa onda
težište preneti protiv Bugara i najzad okrenuti snage protiv Italijana.“23
Sve varijante u kojima su jednu zaraĚenu stranu Ęinili revizionistiĘ-
ki susedi Jugoslavije na Ęelu sa Italijom (1934. izraĖena je i varijanta
„I7M6ArB7Au“ ili plan „D“ koji je predviĖao uĘešĚe Austrije u ratu) name-
tale su upornu odbranu granica i rešavanje rata na frontovima saveznika.
Zanimljivo je da je u tom sluĘaju najpre trebalo rešiti sukob sa MaĖarskom
i Bugarskom i najzad sa Italijom. Pre svega, na to je uticala važnost komu-
nikacija od Beograda prema Zagrebu i Skoplju neophodnih za manevrisanje
i blagovremeno snabdevanje jedinica. Zatim se velika pažnja polagala na
reakciju velikih sila, naroĘito Francuske, za koju se pretpostavljalo da Ěe
Italiji objaviti rat i vezati za sebe jedan deo italijanskih efektiva, što bi olak-
šalo odbranu severnog fronta.24 U ovim sluĘajevima znatno su redukovane
snage na granici sa Bugarskom, naroĘito za zatvaranje doline Nišave kao
glavnog pravca prodora sa istoka, što je nosilo opasnost za prekid veza i
ugrožavanje pozadine Ęitave vojske. Prekretnicu u izradi varijanti ratnih
planova protiv Bugarske donela je 1937. godina i potpisivanje Pakta o veĘ-
nom prijateljstvu. Izmene koje su uslovljene rezervisanim stavom u odnosu
na Bugarsku, kao verolomnog suseda, prenete su i na sve kasnije planove
do 1941. godine. U novoj varijanti „I8M7Ar1Au1B8“ iz 1937, grupisanje
snaga prema Bugarskoj, taĘnije V armije, izvršilo bi se kao i u ranijim sluĘa-
jevima, s tim što se ovaj raspored na prigraniĘnoj prostoriji zauzima tek po-
sle nareĖenja koje Ěe se u datom trenutku izdati Vrhovna komanda. Do ta-
da Ěe sve trupe rezervne vojske za zaštitu granice zauzeti predviĖen raspo-
red, a svi delovi V armije ostaju u svojim mobilizacijskim mestima.25

Ratni planovi 1938–1941

Glavna izmena u ratnim planovima posle 1938. odnosila se na pri-

sustvo NemaĘke koja je anšlusom postala novi jugoslovenski sused, daleko
opasniji od ostalih. Prva varijanta izraĖena te godine nosila je oznaku

23
Isto, 1, 180.
24
Isto, 3, 3–28. Varijanta „I7M6ArB7Au“ ili plan „D“.
25
VA, P 17, K 101, F 1, 5, 234. Varijanta „I8M7Ar1Au1B8“.
54 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

„NM8I9Ar2B9“ (varijanta „D8“ osnovnog plana „D“) i predviĖala je Ne-

maĘku za glavnog neprijatelja koji Ěe napasti iz pravca Austrije. Što se Itali-
je tiĘe, postojala je verovatnoĚa da Ěe biti na jugoslovenskoj strani posle
potpisivanja ugovora iz 1937, ali i mešanja NemaĘke u italijansku interesnu
sferu pripajanjem Austrije. U svakom sluĘaju prema Italiji je trebalo postu-
pati oprezno i predvideti operacije protiv nje u sluĘaju sukoba. Kao i ranijih
godina raĘunalo se na pomoĚ Francuske i vezivanje veĚeg broja nemaĘkih i
italijanskih divizija na zapadu. MaĖarska i Bugarska su oznaĘene kao pro-
tivnice, ali se raĘunalo na savezništvo ęehoslovaĘke, Rumunije i Turske,
proisteklo iz prethodnih sporazuma. U tim okolnostima Bugarska bi bila
izolovana od svojih saveznika i naizgled predstavljala lakog protivnika. Me-
Ėutim, jugoslovenski generalštab je imao na umu ukidanje odredaba mi-
rovnog ugovora koje su se odnosile na ograniĘenje naoružanja i opravdano
strahovao posle podataka o naglom poveĚanju bugarskih vojnih efektiva na
14 divizija. Veoma nepovoljna situacija nagnala je generalštab da na bilo
koji naĘin stvori momentalnu nadmoĚnost nad pojedinim neprijateljima (u
prvom redu MaĖarskoj i Bugarskoj) u cilju brzog rešavanja sukoba na is-
toĘnom i severnom frontu. U prvom redu neophodno je bilo koristiti se br-
zinom u radu i iskoristiti vreme dok neprijateljske snage nisu dostigle mak-
simalnu jaĘinu. Ova ofanziva se prevashodno odnosila na MaĖarsku, dok bi
se prema ostalim susedima uglavnom branilo, iako je verovatno da bi se
Bugarska, uprkos paktu, vrlo brzo izjasnila i sprovela mobilizaciju. Predvi-
Ėeno je bilo izvoĖenje radova na utvrĖivanju, jer su pojedini frontovi morali
biti oslabljeni usled nedostatka snaga. U pogledu fortifikacije bilo je najva-
žnije severozapadno ratište, pošto je tu i najduže planirana defanziva.26
Na istoku je Bugarska, po svom geografskom položaju, bila u mo-
guĚnosti da ukoĘi slobodu rada i manevrisanja, vezivanjem jaĘih jugoslo-
venskih snaga i ugrožavanjem saobraĚajne linije u dolinama Morave i Var-
dara. Ipak, same zemljišne karakteristike, dosta spora mobilizacija i kon-
centracija bugarske vojske, kao i odbrambene mere preduzete sa jugoslo-
venske strane, mogle su postiĚi da ta opasnost, bar za prvo vreme, ne bude
velika niti sudbonosna za dalji rad. Ovo je naroĘito bilo ostvarivo ako protiv
sebe Bugarska ima Rumuniju i Tursku i defanzivno držanje prema njoj ne
bi dalo nikakve rezultate. Zbog toga je bilo potrebno preduzeti ofanzivu da
bi se opasnost otklonila, jer bi oklevanje kasnije otežalo situaciju i manevri-
sanje po unutrašnjim operativnim pravcima. VerovatnoĚa je da bi Bugarska
preduzela napad prema Pirotu i Vlasini do izlaska na pogodnu liniju koja bi
joj omoguĚila uspešniju odbranu Sofije. Pretpostavlja se da bi zaustavljanje
na ovoj liniji usledilo zbog odlaska glavnih snaga na front prema Rumunima i

26
VA, P 17, K 102, F 1, 1, 13. Varijanta „NM8I9Ar2B9“.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 55

Turcima. U Makedoniji bi Bugari samo potpomogli albansku ofanzivu upu-

Ěenu ka Skoplju. MeĖutim, ukoliko Bugarska na poĘetku rata objavi neu-
tralnost, ni u kom sluĘaju se ne sme izazivati, naroĘito iz obzira prema Pak-
tu o veĘnom prijateljstvu, ali se granice ne smeju ostaviti nezaštiĚene. U
tom sluĘaju snage treba rasporediti u dolinama Morave, Nišave i Vardara
spremne da zauzmu raspored Ęim bi njeno držanje postalo sumnjivo. Snage
odreĖene za rat na istoku bile bi iz sastava V armije (štab i armijski delovi u
Nišu): TimoĘka divizija (ZajeĘar), 1. moravska (Pirot) i Vlasinski odred. Ove
trupe bile bi potpomognute monitorima iz sastava reĘne flotile sa štabom u
Prahovu. U Makedoniji bi se nalazila jedino Vardarska divizija, dok bi osta-
le jedinice III armijske oblasti držale front prema Albaniji. U ovom sluĘaju
strategijska rezerva, jaĘine 7 divizija, bila bi smeštena je na teritoriji Slove-
nije i Hrvatske i nije predviĖena njena upotreba na istoĘnom frontu.27
Nešto izmenjena varijanta ovog plana predviĖala je sigurno savezni-
štvo NemaĘke i Italije, tako da je V armijska oblast imala Krajinsku diviziju
smeštenu u ZajeĘaru, Moravsku u Pirotu (u sluĘaju da Bugarska odmah
stupi u rat), ili u Niškoj Banji (u sluĘaju poĘetne neutralnosti) i 2. odred (Vla-
sinski) u rejonu Bosiljgrada ili VladiĘinog Hana. U Makedoniji bi dejstvovala
Vardarska divizija (Kumanovo) iz sastava III armijske oblasti. I u ovom slu-
Ęaju strategijska rezerva bila bi koncentrisana na severu i zapadu zemlje.28
Do promene ratnih planova došlo je 1939. godine posle komadanja
ęehoslovaĘke, pošto je Mala Antanta prestala da postoji, a Jugoslavija izgu-
bila važnog saveznika u odnosima sa MaĖarskom. Novi plan „INMArB“ ili
„O“ predviĖao je savezništvo Rumunije i Turske i blagonaklonu neutralnost
GrĘke, koja je izbegavala na sve naĘine ulaženje u konflikt sa NemaĘkom i
Italijom. Jedino se raĘunalo na njenu pomoĚ u dopremanju materijala iz
solunske luke. Postojala je verovatnoĚa ulaska i GrĘke u rat, ali iskljuĘivo
ukoliko MaĖarska, Bugarska i Albanija napadnu pre NemaĘke i Italije. U
odnosu na Bugarsku generalštab je izneo da nju vezuju odredbe pakta, ali je
na osnovu iskustava u prethodnom ratu nalagana opreznost. Navodi se da
su se Bugari, osetivši prestiž NemaĘke u Evropi, okrenuli prema njoj i poĘe-
li naoružavati iz nemaĘkih fabrika oružja, oĘekujuĚi pogodan momenat za
pokretanje pitanja revizije granica: „Tako da Bugarska pokazuje jasnu na-
meru da oružanom snagom ostvari težnje za povraĚaj izgubljenih teritorija.
Svi su izgledi, prema tome, da Ěe Bugari biti na nemaĘkoj strani uz koju
jedino mogu da ostvare ciljeve. Bugarska Ěe verovatno prvo napasti Rumu-
niju i GrĘku i tu pokrenuti pitanje revizije granica, dok Ěe se prema nama
ponašati prijateljski.“29

27
Isto.
28
Isto, 2, 83–87. Varijanta „I10N1M4Ar3B10“.
29
VA, P 17, K 103, F 1, 1, 1–15. Varijanta „INMArB“ ili plan „O“.
56 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

Neophodno je navesti i stav generalštaba o okupaciji dela bugarske

teritorije koja je predviĖana u ranijim planovima, a Ęiji bi povod bili upadi
komita na jugoslovensku teritoriju. U predlogu saĘinjenom Ministarstvu
vojske i mornarice navodi se da je akcija VMRO prestala, a odnosi dve ze-
mlje se produbljuju u duhu Pakta o veĘnom prijateljstvu i dopunjuju Ęvr-
stom organizacijom Balkanskog pakta: „Pa i u sluĘaju, kada naša teritorija
prema Bugarskoj ne bi bila zaštiĚena ovako povoljnim politiĘkim odnosima,
veĚ bi i nadalje bila izložena komitskoj akciji kao i ranije, Glavni Ėeneral-
štab nalazi, da mi ne bi mogli ni tada preduzeti oružanu akciju protivu Bu-
garske na naĘin predviĖen nareĖenjem gospodina ministra vojske i morna-
rice Str. Pov. ė. Br. 960/30, jer Bugarska nije više pod obavezama ugovora
o miru i vojniĘki slaba, kao što je to bilo pre osam godina. Naprotiv, njena
vojska se ubrzano oruža i naglo razvija tako da sada veĚ predstavlja snagu
sa kojom se mora ozbiljno raĘunati. Zbog toga svaka naša oružana akcija
protivu Bugarske i kada bi postojali razlozi, da se preduzme u ma kom vidu
i obimu, dovela bi sigurno dao rata sa Bugarskom, ili do intervencije velikih
sila, koje bi ovakvu akciju spreĘile.“30 Prema tome, generalštab je bio protiv
bilo kakvih preventivnih akcija protiv Bugarske, što je njoj davalo pravo
inicijative u eventualnom ratu.
Pretpostavljalo se da bi za izvršenje koncentracije Bugarska mogla
iskoristiti dve železniĘke pruge Ęiji je kapacitet 25 vozova dnevno, tako da
bi zakljuĘno sa desetim danom mobilizacije mogla dovesti dve divizije na
jugoslovensku granicu sa još tri koje bi se mobilisale u pograniĘnim delo-
vima. I u ovom planu predviĖa se najpre obraĘun sa MaĖarskom, a zatim
svim raspoloživim snagama preduzimanje napada na Bugarsku kako bi se
onemoguĚilo ugrožavanje ratne industrije u Šumadiji, ali i komunikacije
prema Solunu, naroĘito ako je u rat ukljuĘena i Albanija: „Velika osetljivost
istoĘnog fronta proistiĘe iz njegove blizine ka dolini Zapadne Morave koja
predstavlja našu glavnu ratnu industrijsku oblast, te bi Bugari upadom u
pravcu Zapadne Morave u stvari zaboli nož u srce našeg ratnog organizma
lišavajuĚi našu vojsku sredstava za dalje voĖenje borbe... Suviše oslabiti
snagu na istoĘnom frontu bilo bi vrlo opasno, jer bi neprijatelj, po brzom
ovlaĖivanju industrijskom oblašĚu u dolini Zapadne Morave, uništio indu-
strijske instalacije koje se ne bi mogle brzo obnoviti ni posle izbacivanja
bugarskih snaga iz te oblasti. Ova opasnost unekoliko je ublažena eventu-
alnom pomoĚi naših saveznika iz Balkanskog sporazuma.“31 Držanje Bugar-
ske i pravci njenih dejstava u eventualnom ratu bili su predmet nagaĖanja i
meĖu saveznicima. Pripremiti se za sve moguĚe varijante zahtevalo je odva-

30
VA, P 17, K 161, F 1, 32,3. Predlog Glavnog generalštaba Ministarstvu vojske i
mornarice Str. Pov. ė. O. Br. 1029 od 26. juna 1939.
31
VA, P 17, K 103, F1, 1,20.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 57

janje priliĘnog broja divizija i slabljenje drugih frontova. Kalkulisalo se i sa

ulaskom GrĘke u rat, s obzirom na to da bi se zahtevi za reviziju granica
odnosili i na njenu teritoriju. Jugoslovenski generalštab je za sluĘaj rata
predviĖao najoptimalniju varijantu bugarskog dejstva u pravcu Niša i Zaje-
Ęara, na severu, i Skoplja na jugu zemlje: „Što se tiĘe Bugarske, najverovat-
nije je da Ěe se ona držati u poĘetku prividno neutralno ĘekajuĚi rezultate
nemaĘko-maĖarskih odnosno italijansko-nemaĘko-maĖarskih dejstava pro-
tiv nas. ęim oseti našu slabost, napašĚe nas u težnji da nam prekine vezu sa
Solunom i da dejstvom ka Skoplju ovlada Južnom Srbijom, a dejstvom pre-
ko Niša, Knjaževca i ZajeĘara izbije u zaplavu Južne, Zapadne i Velike Mo-
rave i ovlada srcem Srbije. Što je najgore za ovakav sluĘaj, GrĘka nije u sa-
vezniĘkoj obavezi, te Ěe Bugarske moĚi da uputi za dejstvo protiv nas polo-
vinu svoje snage (8–10 divizija), ostavljajuĚi drugu polovinu protiv Rumu-
nije i Turske.“32 U ovom sluĘaju bugarskoj vojsci sigurno neĚe pretiti opa-
snost od Rumunije, koja bi bila angažovana na zapadu, niti od Turske, po-
što je težište Bugarske (sofijsko-plovdivska oblast) udaljeno od turske gra-
nice, tako da bi bilo verovatno da prva na udaru bude Jugoslavija. Tada bi
se jedan deo strategijske rezerve morao odvojiti za istoĘni front što bi išlo
na štetu dravskom vojištu, kao glavnom. Preventivne mere koje generalštab
predlaže su usavršavanje saobraĚajne mreže, osposobljavanje vojske za brz
transport i manevar po unutrašnjim pravcima, forsiranje radova na utvrĖi-
vanju granica, naroĘito severoistoĘne, dovoĖenje broja divizija na planira-
nih 35, a predviĖena je i živa diplomatska aktivnost kako bi se GrĘka ubedi-
la na vojnu pomoĚ u svakom sluĘaju.
Ovaj plan nije doneo bitnijih izmena u pogledu rasporeda snaga,
osim što je najavio odvajanje dela strategijske rezerve i slanje na istok u
sluĘaju potrebe. Naredna varijanta „I2N2M2B2“ ili plan „P“ iz 1940. godi-
ne, predviĖa ojaĘanje fronta prema severnoj granici sa Bugarskom i podelu
strategijske rezerve Vrhovne komande na severnu, severozapadnu i jugoi-
stoĘnu grupu. Prema ovom planu V armija bi u svom sastavu imala Krajin-
sku (ZajeĘar), TopliĘku (Pirot) i 2. konjiĘku diviziju (okolina Pirota) i dva
odreda Vlasinski (Vlasina) i Svetonikolski (Kalna), dok bi se u jugoistoĘnoj
grupi strategijske rezerve nalazile Moravska (Leskovac), TimoĘka (Niška Ba-
nja) i Šumadijska divizija (u rejonima Kragujevca i ParaĚina).33 PredviĖen
raspored jedinica odgovarao je ideji o poĘetnoj bugarskoj neutralnosti, bu-
duĚi da su veĚinom bile razmeštene na svojim mirnodopskim teritorijama
što je i bila namera kako se ne bi izazvao neprijatelj pokretima prema granici.
Za kasnije ratne planove izraĖivane do poĘetka Aprilskog rata ka-
rakteristiĘna je prvi put zamisao o povlaĘenju prema GrĘkoj i spajanju sa

32
Isto, 23.
33
Isto, 2. Varijanta „I2N2M2B2“ ili plan „P“.
58 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

saveznicima. Plan „S“ (severni front), koji je u proleĚe 1940. potpisao na-
Ęelnik generalštaba general Dušan SimoviĚ, predviĖao je rat protiv NemaĘ-
ke, MaĖarske i Italije, raĘunajuĚi na podršku Francuske i Engleske. U ovom
sluĘaju namera je bila da se najveĚi deo snaga uputi na severozapadno rati-
šte, s tim što bi prvu liniju fronta poselo 40% trupa dok bi ostalih 60% bilo
u strategijskoj rezervi. Jedinice iz rezerve bi se mobilisale tajno i prebaciva-
ne bi bile na ugroženi deo fronta tek posle poĘetka neprijateljskih operacija
i njihov zadatak je bio odbrana kritiĘnih taĘaka ili ofanzivno protivdejstvo.
PredviĖalo se i aktivno dejstvo gerilskih odreda koji bi posle povlaĘenja
glavnih snaga ostajali u neprijateljskoj pozadini. S obzirom na definisane
neprijatelje, dejstva prema Bugarskoj nisu bila predviĖena izuzev osmatra-
nja koje bi vršile 2. konjiĘka divizija, na prostoru izmeĖu Bele Palanke i Pi-
rota, i 2. konjiĘka brigada, u rejonu Štipa i KoĘana. Na osnovu ovog plana
jasno je da Bugarska nije uzeta u obzir kao neprijatelj u buduĚem ratu, po-
što je najvažnija komunikacija i veza sa Solunom ostala gotovo neobezbe-
Ėena. U sluĘaju eventualnog bugarskog napada jugoslovenski generalštab je
raĘunao na pomoĚ zemalja potpisnica Balkanskog pakta i njihovim armijama
ostavljao je glavnu ulogu u rešavanju rata na istoku.
SledeĚi ratni plan pod nazivom „R-40“ usvojen je ubrzo posle plana
„S“ i smenjivanja generala SimoviĚa sa funkcije. Izmene koje je doneo novi
plan odnosile su se na smanjenje strategijske rezerve na raĘun Ęega je oja-
Ęan front prema istoku. Granicu prema Bugarskoj obezbeĖivale bi jedinice
V armije svrstane u Ęetiri pešadijske i jednu konjiĘku diviziju. Redukovana
strategijska rezerva delila se na dve grupe: VI armiju, smeštenu na prostoru
od Iloka do RaĘe i Ęetiri samostalne pešadijske divizije kod Zagreba, Pakra-
ca, Niša i Skoplja.34 Ratni plan „R-40“ uskoro se pokazao neadekvatnim po-
što je u proleĚe 1940. godine Francuska poražena u ratu, MaĖarska i Ru-
munija prišle Trojnom paktu, a Italija napala GrĘku. MeĖutim, jugosloven-
ski generalštab je odlagao donošenje novog plana sve do februara 1941. ka-
da je izraĖen „R-41“ – poslednji u nizu ratnih planova Vojske Kraljevine
Jugoslavije.
Plan „R-41“ je bio prepravljeni „R-40“, s tim što su pojedini mo-
menti (ulazak nemaĘkih trupa u Rumuniju, pristupanje Bugarske Trojnom
paktu) nalagali izmene u odnosu na istoĘni front. Osnovna ideja plana bila
je odbrana na drugim frontovima, osim prema Albaniji, radi zadržavanja
neprijatelja. Ofanziva prema Albaniji planirana je da bi se što pre uspostavi-
la veza sa grĘkim trupama i omoguĚio prolaz jugoslovenskih snaga preko
albanske teritorije. Pod neprijateljskim pritiskom povlaĘilo bi se na jug,
prema GrĘkoj gde bi se organizovao novi front zajedno sa grĘkom i engle-
34
V. TerziĚ, Jugoslavija u Aprilskom ratu 1941, Titograd 1963, 311–314; D. TešiĚ,
n. ę., 45–51.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 59

skom vojskom. U tom cilju pojaĘan je i graniĘni front prema Bugarskoj ka-
ko bi se spreĘilo presecanje odstupnice glavnim snagama prilikom povlaĘe-
nja. Severni deo granice prema Bugarskoj obezbeĖivala je samostalna V
armija sa Krajinskom (ZajeĘar), TimoĘkom (Knjaževac) i TopliĘkom divizi-
jom (Pirot) i dva odreda: Vlasinskim i Svetonikolskim. U armijskoj rezervi
nalazila se Drinska divizija u rejonu Leskovca. Prema južnoj granici sa Bu-
garskom nalazile su se trupe III armijske oblasti: BregalniĘka (Štip), Mo-
ravska (Kriva Palanka) i Šumadijska divizija (Gradsko).35
Poslednji ratni plan je, kako se ubrzo ispostavilo, donet sa zaka-
šnjenjem. U februaru 1941, kada je osmišljen, nemaĘke snage još uvek nisu
ušle u Bugarsku, tako da se ideja o uspešnoj odbrani istoĘne granice raspr-
šila veĚ pri prvom udaru nemaĘke XII armije. Pregovori voĖeni sa Grcima i
Englezima nisu urodili plodom zbog malobrojnih snaga kojima je na ovoj
teritoriji raspolagala komanda za Bliski istok, a posle nemaĘkog munjevitog
napada prekinute su veze izmeĖu saveznika i jugoslovenskoj vojsci onemo-
guĚeno odstupanje na jug.

Utvrėivanje

Shodno defanzivnoj strategiji detaljno obraĖenoj u ratnim planovi-

ma, jugoslovenski generalštab je 1930-ih godina preduzeo opsežne mere
utvrĖivanja radi zatvaranja osetljivih pravaca eventualnog neprijateljskog
prodora. UtvrĖivanjem je trebalo nadomestiti nedostatak savremenih sred-
stava za voĖenje rata i omoguĚiti jedinicama u pozadini fronta, pre svega,
lakšu mobilizaciju i koncentraciju, a zatim i manevrisanje, s obzirom na
sumnjivo držanje veĚine suseda. Prema planu, prvi radovi na utvrĖivanju
izvršeni su na granici prema Italiji, kao najopasnijem protivniku, a zatim i
Austriji i MaĖarskoj, da bi se istoĘne granice uzele u obzir tek 1940. godine,
kada su nemaĘke snage ušle u Rumuniju. Iako su raniji ratni planovi (naro-
Ęito za rat sa Italijom) predviĖali zatvaranje nekoliko osetljivih prelaza iz
pravca Bugarske, znaĘajniji radovi preduzeti su tek pred poĘetak rata u
skladu sa osnovnom idejom povlaĘenja vojske na jug. DelimiĘno je izvršeno
zapreĘavanje u dolini Timoka kod Knjaževca, ZajeĘara i Negotina i na prav-
cima Pirota Trna, Bosiljgrada, Krive Palanke, Carevog sela i Strumice. U
izgradnji su bili protivtenkovski rovovi i betonski bunkeri, dok žiĘane pre-
preke nisu bile postavljene u trenutku izbijanja Aprilskog rata.36 Ispostavilo
se u ratu da su solidna graniĘna utvrĖenja sa manjim i veĚim bunkerima,
protivtenkovskim preprekama i osmatraĘnicama na severozapadnom fron-
tu bila beskorisna, dok ih na granici prema Bugarskoj nije bilo iako su tamo

35
VA, P 17, K 3a, F 1, 1, 1–33. Plan „R-41“.
36
V. TerziĚ, n. d., 307.
60 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

bila najpotrebnija prema ideji ratnog plana „R-41“ kako bi osigurala od-
stupnicu vojsci prilikom povlaĘenja u GrĘku. Malo pažnje na bugarskoj gra-
nici posveĚeno je i zapreĘavanju, a delimiĘna rušenja nisu dala vidnije rezul-
tate prilikom brzog prodora nemaĘkih oklopnih i mehanizovanih jedinica.37
UtvrĖivanje najosetljivijeg dela fronta prema Bugarskoj, doline reke
Nišave, izvedeno je po dubini od same granice do Pirota koji je trebalo
obezbediti od napada direktno iz pravca Caribroda i indirektno iz pravca
Kalne preko Svrljiških planina, što bi preseklo komunikaciju Niš–Pirot. Si-
stem utvrĖenja oko Pirota je na dominantnim taĘkama predviĖao smeštaj
streljaĘkih Ęeta uz dodatak topova koje je po ratnoj formaciju obezbeĖivao
26. artiljerijski puk. Primer je utvrĖenje „Crni Vrh“, severoistoĘno od gra-
da, na kome je izgraĖena karaula još 1893. godine, preureĖeno za smeštaj
streljaĘke Ęete sa ureĖenim grudobranima za devet brdskih topova. Sa ovog
utvrĖenja kontrolisana je teritorija na severu od reke VisoĘice, pritoke Ni-
šave, do pruge i puta Pirot–Caribrod, na jugu. Sa desne strane pruge prema
Caribrodu nalazila su se utvrĖenja „Nišavska dolina“, „Božurato“ i „JarĘar“
koja su, pored kontrole ove komunikacije, obezbeĖivala i selo Sukovo u Ęi-
joj blizini se prema potrebi mogao obrazovati pomoĚni aerodrom za potrebe
5. lovaĘkog puka. Pravac iz Bele Palanke obezbeĖen je utvrĖenjem „MomĘi-
lovac“, dok se blizu Babušnice nalazilo utvrĖenje „Jeremija“.38 Posade ovih
utvrĖenja Ęinili su obveznici rezervne vojske (od 40 do 50 godina) svrstani
u posadne i rezervne pukove. Mobilisani su sa teritorije Pirota i okoline ka-
ko bi u najkraĚem roku (najduže 24 Ęasa) mogli da se jave na dužnost. Pri
mobilizaciji u posadne pukove izbegavalo se rasporeĖivanje pripadnika na-
cionalnih manjina, u ovom sluĘaju Bugara.39
Prilikom pregleda utvrĖivanja nišavskog pravca, februara 1940,
komisija generalštaba je na ovom odseku našla više nedostataka koji nisu
otklonjeni do poĘetka rata. Pre svega, na pravcu Trn–SvoĖ nije izvršeno
potpuno zatvaranje i stvoreni su veliki meĖuprostori koji su na ispreseca-
nom i pošumljenom zemljištu dozvoljavali iznenaĖenja prireĖena od manjih
snaga. Na pravcu Pirot–Caribrod nisu zaposednute glavne taĘke sa kojih bi
neprijatelj mogao ugroziti ovu komunikaciju. Zatim je preporuĘena izrada
zaklona od betona umesto drveta, zbog opasnosti kraĖe od strane lokalnog
stanovništva koje je oskudevalo u drvnoj graĖi. Na kraju je predviĖeno i
zapreĘavanje u vidu plavljenja Nišave i njenih pritoka, pošto su komunika-
cije uglavnom vodile dolinama reka.40 Što se samih utvrĖenja tiĘe Stalna

37
Isto, 308–309.
38
VA, P 17, K 574, F 1, 11, 2–8. Opšti pregled pirotskih utvrĖenja i pojedinaĘne skice.
39
V. TerziĚ, n. d., 331.
40
VA, P 17, K 464, F 1, 1, 1–11. Izveštaj komisije naĘelniku generalštaba Str. Pov.
Br. 65 od 20. februara 1940.
 Niška oblast i moravsko-vardarski pravac u strategijskim zamislima i ratnim planovima... 61

komisija za utvrĖivanje iznela je primedbu o postavljanju oruĖa koja nisu

dovoljno zaklonjena niti maskirana, tako da predstavljaju odliĘnu metu avi-
jaciji. Na pojedinim osloncima automatska oruĖa su nagomilana, Ęitavi vo-
dovi, na relativno malom prostoru, dok ih na drugim nema dovoljno. Poje-
dine linije predviĖale su dvostepenu mitraljesku vatru i planirale oruĖa u
dve linije, što je bilo necelishodno i direktno štetilo odbrani glavne borbene
linije, s obzirom na mali broj mitraljeza. Komisija u planu nije primetila
fortifikacijske organizacije za Ęetne i bataljonske rezerve, što je znaĘilo da
glavna borbena linija nije bila ureĖena po dubini. U pogledu predviĖenog
zapreĘavanja komisija je navela kao neadekvatne prokope po širini puta, jer
zahtevaju obiman rad, vreme i radnu snagu, a što je najvažnije, ne predsta-
vljaju prepreku za neprijateljske tenkove i ne mogu se pripremati u vreme
mira. U tom bi sluĘaju najcelishodnija bila upotreba železniĘkih šina, ranije
postavljenih blizu komunikacija, ili priprema rušenja na pojedinim pogod-
nim mestima. OdbaĘena je i ideja o postavljanju barikada od lomljenog ka-
menja na putevima, jer bi se one mogle izraditi tek u trenutku potrebe. S
tim u vezi, skrenuta je pažnja na nepoznavanje termina „zapreĘavanje“ i
njegovo poistoveĚivanje sa rušenjem. Dalje primedbe iznete su na nedovo-
ljan broj manjih utvrĖenja i navedene su važne nezaštiĚene taĘke koje bi
trebalo osigurati.41
UtvrĖivanje granice sa Bugarskom nije završeno do izbijanja April-
skog rata. Prema nareĖenju, štab utvrĖivanja zajedno sa svojim štabovima
odseka prestao bi sa radom u sluĘaju mobilizacije, a svo ljudstvo bi bilo ras-
poreĖeno u svoje ratne jedinice.42 Sami radovi na pojedinim odsecima na-
stavljeni su i posle mobilizacije, ali su nedovoljno utvrĖeni pravci morali
biti hitno posednuti delovima operativnih jedinica kao pojaĘanje posadnim
pukovima.

41
VA, P 17, K 450, F 2, 10, 3–6. Izveštaj Stalne komisije za utvrĖivanje naĘelniku
generalštaba Str. Pov. Br. 553 od 18. marta 1940.
42
VA, P 17, K 891, F 2a, 53, 6–7. Štab konjice komandantu 2. konjiĘke divizije Str.
Pov. ė. Br. 4235 od 10. oktobra 1940. dostavlja nareĖenje ministra vojnog o prestanku dej-
stva štaba utvrĖivanja.
62 Dalibor VelojiĚ Istorija 20. veka, 1/2012

Dalibor VelojiĚ

THE REGION OF NIŠ AND THE MORAVA–VARDAR ROUTE

IN STRATEGIC CONCEPTION AND MILITARY PLANS
OF THE YUGOSLAV MILITARY LEADERSHIP 1918–1941

Summary

Niš, as the crossroads of ways and the city with a very sensitive po-
sition, presented for Serbian state a very important military centre towards
Bulgaria in the east and Turkey in the west. After the end of the First
World War and following the union, together with Skoplje, it undertook the
task of defending the eastern border of the newly established state. Its stra-
tegic importance can be best taken into account from military plans made
by Yugoslav general headquarters in the period between two world wars.
The basic conception of those military plans pointed at defense of the main
route, spreading along the valley of the river Nišava, as well as supporting
valleys of the rivers Timok and Vlasina. On the basis of these plans, the in-
tention of the Yugoslav military leadership to position a strong garnison in
Niš, seemed justified.