SRPSKI MASONI

Enigma zvana - masonerija

IZ tragine injenice da je slikar Dragan Maleevi Tapi, jedan od privedenih u akciji srpske policije, poznat po svojim svojevremeno prilino zamagljenim javnim nastupima na temu masonerije, tajnih slubi i nerazjanjenih ubistava, iznenada preminuo u prisustvu vlasti, eelj kao "verni" zatitnik srpskih nacionalnih interesa je, nedvosmisleno, utvrdio da je za pripremanu a policijskom akcijom osujeenu teroristiku zaveru, kako ju je na konferenciji za novinare okarakterisao Duan Mihajlovi, ministar srpske policije, odgovoran sukob dve prestonike masonske loe sa nedvosmislenim i negativnim inostranim uticajem. Umrlica za Suverenog Generalnog Komandera, brata Dragana Maleevia Tapija, nosioca 33. stepena kotskog rituala, objavljena 2. novembra ove godine, potvrdila je njegovu odreenu pripadnost organizaciji slobodnih zidara, koji su kod Srba poznatiji kao masoni. I njegova sahrana na Centralnom groblju u Beogradu, izazvala je dodatnu medijsku panju jer je, uz svee i pravoslavni obred, ispraen sa linim masonskim regalijama. U II INTERESOVANJA TRAGINA slikareva smrt okolnosti u kojima se ona dogodila, uz neprekidno licitiranje informacija ko su sve srpski masoni jo jednom je izazvala lavinu napisa, tumaenja i izjava u medijima. Tako je, gotovo zakonomerno, masonerija ponovo dola u iu javnog interesovanja, potvrujui tezu da je ona "deurna" tema skoro uvek u situacijama kada ima potrebe da se bavljenjem njome, a naroito ko su ti masoni, zamagle neki drugi i aktuelniji politiki, kulturni ili kriminalni procesi i njihovi akteri. Masonerija kao jedna od velikih i stalnih tema ne samo kod nas, ve i u svetu (najsveiji su primeri ovakvog bavljenja masonerijom letonje otvranje ka javnosti Ujedinjene Velike Loe Engleske koje je usledilo posle, ak i parlamentarnih rasprava o njenoj tetnosti, ili prilino otri prologodinji javni sukobi i televizijska debata na "pluralistikom" masonskom nebu Francuske, da se za ovu priliku ne pominje svojevremena planetarna afera i skandal oko loe "P2" i njenog Velikog Majstora Lia elija), ponovo je doivela kulminaciju javnog interesovanja i znatielje koja se, najee, dovodi u kontekst njenog negativnog delovanja proisteklog iz same prirode ove moderne, graanske institucije, a to je njena tajnovitost, zatvorenost, meunarodna povezanost i njeno aktuelno lanstvo. Ciklino bavljenje masonerijom kao deurnom temom kod Srba kao da ima nekoliko zakonomernosti. Tako je 1982. godine Boko Mati, nekadanji pripadnik Udbe Jugoslavije, koji je u okviru svojih zaduenja u toj proskribovanoj tajnoj politikoj policiji svojevremeno radio na praenju i prislukivanju preivelih beogradskih masona krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina, objavio vrlo itan feljton u vreme kada se lomila dalja politika sudbina Jugoslavije u posttitovskoj eri. Oigledna je bila namera, ne samo autora tog feljtona, da se i preko ovakvih napisa testira politika javnost i njeni istakntui akteri na temu, kazano jezikom ondanjeg politikog vokabulara, povezanosti ovdanjih "reakcionarnih" masona sa amerikim, "imperijalistikim", neprijateljima samoupravnog socijalizma. KOSMIKI ZAGRLJAJ KAD god je nekog politikog aktera valjalo diskreditovati oprobano sredstvo je bio napad sa antimasonskih pozicija. im je krajem 19. veka osnovana loa "Nemanja" u Niu, iji je istaknuti lan bio knjievnik Stevan Sremac, dolo je do napada na nju i njen protivsrpski karakter na stranicma organa leberala "Stara Srbija". U nizu lanaka pod zajednikim naslovom "Makedonija", iji je podnaslov "Propaganda fide" odve jasan (1895), napisano

2 je da su "farmazonska drutva u Srbiji i na Balkanu jedan oblik austrijske propagande, koja imaju svoj centar u Peti. I po samim linostima... vidi se vrlo lepo da je ta farmazonska misija austrijska misija". U zanimljive preduzete akcije tadanjih srpskih masona, sraunatih na ublaavanje javnog denunciranja, ide i odlazak Andre orevia, lana tadanje loe "Pobratim" kod Stojana Ribarca, ministra unutranjih dela koji mu je izjavio da "saaljeva sluaj to je izaao onakav napad na slobodno zidarstvo" napominjui da mu je po toj istoj stvari govorio i sa jednim svojim prijateljem. ef srpske policije je ondanjem istaknutom masonu dao "svoju re da e on slobodnom zidarstvu dati eklatantnu satisfakciju i da nee vie dozvoliti da izlaze onakvi napadi u onim politikim listovima na koje on moe imati uticaja". Najea meta antimasonskih napada kod Srba bila je tzv. odbrana nacionalnih interesa i pravoslavlja. Ostalo je zabeleeno da je Milo Markovi u pamfletu "Slobodni zidari i socijal-demokrata" (Kragujevac, 1894) istakao da je "farmazonstvo za nas tetno. To su njegove kosmopolitske tenje, njegovo neobaziranje na nacioalne aspiracije... Za opti kosmopolitski zagrljaj meu ljudima jo je vrlo daleka mogunost i u onim krajevima sveta gde su nacionalne tenje ve zadovoljene, a kamoli u nas gde smo tek u poetku nacionalne faze, koju mi ne moemo i ne smemo preskoiti". KO SU OVDANJI MASONI? NI govornica ondanje Narodne skuptine nije bila uskraena za tirade i napade na srpske masone. Povodom rasprava o dopunama Zakona o udruenjima i zborovima, opozicioni poslanik i radikal Stevan Veselinovi je traio da se zabrane tajna udruenja kao to su "farmazoni, Nazareni i spiritizam" jer oni, po njegovom miljenju, negativno utiu i rastau pravoslavlje. Tadanji ministar prosvete i crkvenih dela mason Andra orevi "ustao je namah, i priznavi da je i sam slobodni zidar, odluno je odbio sve napade na tu humanu kulturnu i patriotsku ustanovu". Mnogo godina kasnije, sredinom osamdesetih, ne samo u srpskoj javnosti, bila je podignua prava javna bura objavljivanjem knjige Zorana D. Nenezia "Masoni u Jugoslaviji 1764-1980." ili "u vreme oivljavanja rada Velike Loe Jugoslavije (1990), iji je prvi Veliki Majstor postao upravo Zoran D. Nenezi... Od tada je interesovanje javnosti i medija usmereno pre svega na odgonetanje jednog pitanja: Ko su ovdanji masoni? Pominju se mnoga imena, a ona iz sveta politike i javnog ivota privlae najvie panje". to se eeljevih tvrdnji tie, da su u ubistvo policijskog generala Buhe umeani masoni, Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je da "nije ni u kakvom kontaktu sa njima (masonima) i po tom pitanju gospodin Duan Mihajlovi mogao bi da da kompetentan stav". ovi je, ujedno, zatraio da se obelodani koji su sve politiari masoni i u kojim loama sede. Skoro da je oigledno i indikativno da su ministri policije kod Srba jedini zadueni za masone i njihov rad.

Raskol potresa i masone

POSLE spektakularne konferencije za tampu Duana Mihajlovia, ministra policije Vlade Srbije, kome je asistirao i Andreja Savi, ef Bezbednosno-informativne agencije, kada je saopteno da su uhapeni lanovi teroristike grupe koja je imala za cilj da likvidacijama Zorana inia, edomira Jovanovia, Miroljuba Labusa, Vojislava eelja i Jovice Staniia destabilizuje vlast i izazove haos u zemlji, Vojislav eelj, lider radikala je u nekoliko rafalnih konferencija za tampu kompletirao "svoju" sliku povezanosti ovdanjih masona sa lanovima te grupe koja je, po njegovim reima, u sukobu sa drugom masonskom organizacijom iji je znaajan lan upravo ministar policije Duan Mihajlovi. Po eeljevim "pouzdanim" informacijama Mihajlovieva "sabraa" su jo i Neboja ovi, Dragoljub Miunovi i Jovica Stanii.

3 eelj je ustvrdio da je eljko Maksimovi Maka (po miljenju policije organizator ubistva generala Boka Buhe i jo uvek nedostupan organima vlasti) bio u loi veliki orijent Dragana Maleevia Tapija. Mimo masonskih pravila, Tapi je Slobodanu Vuksanoviu dodelio trei stepen. Iako to Vuksanovi negira, mnogi su ga videli u toj masonskoj loi" tvrdi eelj, navodei kao lanove ove masonske loe jo i glumce Dragana Bjelogrlia, Mikija Manojlovia i Dragana Nikolia, Vladimira Savia obija, kontroverznog biznismena Duimira Zabunovia (firma MPS), direktora Beogradskog zoolokog vrta Vuka Bojovia, predsednika Stranke srpskog jedinstva Borislava Pelevia, uz ve inkriminisanog eljka Maksimovia. Zbog ovog poslednjeg je dolo do Tapijevog sukoba sa Zoranom D. Neneziem u Velikoj loi "Jugoslavija", konstatuje eelj i dodaje da je Tapi prijemom odreenog broja monih direktora, kriminalaca i policajaca stvorio specifinu masonsko-mafijaku organizaciju. TA - I DA JESAM NEKI od "prozvanih" masona su odmah negirali svoje lanstvo (Slobodan Vuksanovi, Vladimir Savi obi...), a Neboja ovi, lider Demokratske alternative, tim povodom je rekao da nije mason i dodao: "Da jesam, rekao bih. Ne mislim da je to neto loe. Ali, mislim da treba da se ispria kakve su njihove veze i ko su politiari masoni." Skoro punu deceniju, tanije od 10. jula 1990. godine kada je Velika loa "Jugoslavija" registrovana kod nadlenih vlasti kao udruenje graana i iji je prvi veliki majstor postao Zoran D. Nenezi, traje javno, ekspertsko i politiko-propagandno licitiranje ko su sve srpski masoni. Ilustrativna je i zanimljiva procena tima za istraivanje politikih i socijalnih rizika beogradske agencije "Bina", objavljena 30. januara 1993. godine, prema kojoj "SPS vlast funkcionie kao korporativna struktura koja koristi naciju kao ideologiju, a novac i crno trite kao sredstvo vlasti... Stoga lobistima srpskog jada o dovravanju pljake nije nimalo vano kojih e dimenzija Srbija na kraju biti. Dimenzije vlastitog finansijskog kraljevstva nadoknadie im gubitak teritorije i propast otadbine... Unutranja organizacija nomenklature je korporativistika, definisana kao sistem spojenih sudova oligarhije. Novac, mediji i delegiranje autoriteta politikog vrha odreuje distribuciju uticaja u strukturi vlasti". Prema ovoj analizi, tadanji vrh srpskog politikog lobija inili su Slobodan Miloevi, Dobrica osi, Mihajlo Markovi i akademik LJubia Raki, za koga je navedeno da je mason. Sloenim sistemom, za taj vrh su bile vezane SPS, meu ijim tadanjim bitnim lanovima je naveden kao mason Radmilo Bogdanovi, DEPOS, meu ijim znaajnim lanovima je kao mason oznaen Duan Mihajlovi, predsednik Nove demokratije, a iz Demokratske stranke akademik LJubomir Tadi, takoe imenovan kao mason. I PRINC NA LISTI OD uticajnih pojedinaca izvan politikih stranaka u strukturi srpskog politikog lobija povezani sa vrhom nomenklature Srbije, kao masoni tada su navedeni princ Aleksandar Karaorevi, Zoran D. Nenezi, Milan Pani i eljko Ranatovi Arkan. U strukturi finansijskog lobija, na ijem se vrhu neminovno nalazi Slobodan Miloevi, prema istoj analizi, kao masoni su pomenuti ore Zeevi, Duan Mihajlovi, braa Kari, Zoran ini, Desimir Toi, Jovica Stanii, Vladislav Jovanovi i Vladimir Cvetkovi. I u najnovijem nagaanju ne zadatu temu prenebregava se da na teritoriji SR Jugoslavije, pored ove, egzistiraju i Regularna velika loa "Jugoslavija" (od juna 1993), Velika nacionalna loa "Jugoslavija" (od jeseni 1997), iji je lan bio i Dragan Maleevi Tapi, i dve loe pod zatitom Velikog orijenta Francuske (loa "Zora" od 1992. i loa "Vernost" od 2002), kako je proletos izjavio Klod Boneri, generalni sekretar spoljnih poslova Velikog orijenta Francuske, prilikom osveenja ove poslednje loe u Beogradu.

4 Ova masonska arolikost bila je rezultat raskola i formiranja novih loa pri ijem je formiranju bilo i dramatinih jakih suprotstavljanja i polemika kroz koju su isticani argumenti legalnosti i legitimnosti sa jedne strane Velike loe "Jugoslavija", a sa druge strane Regularne velike loe "Jugoslavija". Duan Mihajlovi, sadanji ministar unutranjih poslova, odavno pominjan kao mason, prema javnosti dostupnim podacima (na osnovu pisanog izvetaja Ujedinjenim velikim loama Nemake) primljen je u Regulanu veliku lou "Jugoslavija" 22. decembra 1994. godine, zajedno sa Vojislavom Andriem iz Nove demokratije, sadanjim ministrom sporta u Saveznoj vladi. Iz godinjeg izvetaja Regularne velike loe "Jugoslavija" za navedeni period, koji je sainio Vojislav Milovanovi, tadanji veliki sekretar, a sadanji ministar vera Vlade Srbije, vidljiva je podeljenost njenog lanstva jer je "... jedan od znaajnih problema ulazak politike u ovu lou. Prvi problemi nastali su posle prijema dr Duana Mihajlovia i nekorektnog odnosa pojedinaca u vezi sa politikom aktivnou istog. Podelu bratstva je izazvala i siva balotaa za svu brau iz Valjeva, prilikom uzvienja". VRH U - LOI? SVEDOANSTVO o raznim, nemasonskim, a pre svega politikim i politikantskim vetrovima koji su duvali u ovoj loi je i pismo Slobodana erana, stomatologa koji ivi u Italiji gde je lan Velikog orijenta Italije, koji je politiki intimus Vuka Drakovia, upuenom Novaku Jaukoviu, tadanjem velikom majstoru RL "Jugoslavija" u kojem, pored ostaloga, saoptava svoju odluku "... da se povuem sa svih funkcija u Reg. vel. loi Jugoslavija!... Ambicije i strasti onih koji slobodno zidarstvo kod nas vode preko produenih ruku, unele su nemir i nepoverenje meu ono malo brae koja bi se mogla nazvati slobodnim ljudima na dobrom glasu. Ta braa danas naputaju nau veliku lou, shvativi gde se i sa kim nalaze..." U nastavku pomenutog izvetaja Vojislava Milovanovia, ini se zanimljivim i deo vezan za tadanju meunarodnu komunikaciju RVL "Jugoslavija": "Zbog toga sam zamolio brata Milorada Pavia da prilikom njegovog nedavnog boravka u Parizu poseti brata Iva Tresturnela, GS i poasnog L VNL Francuske, i da ga jo jednom obavesti o tegobama u kojima ivima i radimo... Uz nesebino zalaganje i posredovanje brata Slobodana ukia, koji je i lini prijatelj brata Aleksandra Karaorevia... brat Pavi je i njega posetio... Posle detaljnih razgovora u dva navrata braa Tresturnel i Karaorevi su predloili mogunost za nae brzo priznavanje u svetu... da naa loa promeni ime u RVL Srbije i Crne Gore, ime bi se otklonila svaka sumnja u hegemone namere prema loama u bivim jugoslovenskim republikama..." I ovih nekoliko navedenih injenica ukazuju da u srpskom masonskom sazveu postoji arolikost i sa politikim implikacijama, koje masonerija i njeni glasnogovornici apriori odbijaju, i utoliko se ini potrebnim da se neto podrobnije pozabavimo istorijatom srpskih masonskih loa.

Vod i Njego masoni?

U PRVOJ loi na Balkanu, u Glini, koja je bila vojna i otvorena posle povratka jedinica iz sedmogodinjeg rata, koja je nosila ime "Prijateljstvo iz rata", lanovi su bili oficiri Srbi Kneevi, Bogovi, Orli, Miksi. Iz sauvanog spiska loe "Vigilantia" u Osijeku, njeni lanovi su bili i Stefan Stratimirovi, tadanji arhimandrit manastira u Kruedolu, novosadski vladika Josif Jovanovi akabenta, Pavle Markovi, mitropolitski arhivar, i Stefan Novakovi, narodno-crkveni sekretar. U varadinskoj i zagrebakoj loi, od Srba su lanovi bili oficiri koji su sluili u Vojnoj krajini, zabeleeni samo prezimenima: Prodanovi, Bogojevi, Petrovi, oli i Miki.

5 Tragovi masonskog uticaja na srpsku inteligenciju krajem 18. veka vidljivi su u knjievnim delima Zaharija Orfelina, Pavla Solaria, Joakima Vujia, Vida Doenovia preko Volterovih racionalistikih ideja. Sa masonskim liberalnim, racionalistikim i idejama tolerancije bili su upoznati i pisac i politiki voa Sava Tekelija, general Simeon Narandi Zori i temivarski episkop Petar Petrovi. Kontakt preko heterija POSLE zabrane rada masonskih loa u austrijskoj monarhiji 1795. godine, vei broj Srba ulazi u masonske loe u zapadnoj Evropi. Najmarkantnija linost srpske graanske klase, krajem 18. i 19. veka je prosvetiteljski pisac, monah i nacionalni radnik Dositej Obradovi, koji je u masonski savez uao pre 1783. godine, verovatno u Pounu (Haleu ili Lajpcigu). Deizam, antiklerikalizam, prirodno pravo, racionalizam i tolerancija ugraeni u knjievna dela Dositeja Obradovia ostavili su neizbrisiv trag. Vrhunac svog masonskog doivljavanja ugradio je, na kraju svoga veka, Dositej Obradovi, kao prvi ministar prosvete u osloboenoj Srbiji od turske vlasti, za vreme Prvog srpskog ustanka (18041813). U Beogradu je za vreme turske okupacije postojala jedna loa. Stareina je bio beogradski paa Mustafa, dok su lanovi bili beogradski mitropolit Metodije, kao i kasniji uesnici Prvog srpskog ustanka i njegove viene voe: Petar Iko, Janko Kati, braa Popovi (ardaklije), koji su svoje mnogobrojne veze sa ondanjim uticajnim masonima na evropskim dvorima stavili u slubu diplomatske podrke oslobodilakoj borbi srpskog naroda pod Karaorem, koji je, boravei u austrijskim frajkorima ve ranije, doao u neposredni konatakt sa masonskim idejama. Po slomu Prvog srpskog ustanka (1813), Karaore je u izbeglitvu stupio u blie kontakte sa lanovima grkih heterija, oslobodilakih organizacija za borbu protiv turske vlasti u Grkoj, iji su mnogi lanovi bili i slobodni zidari. Srbin ore agi, iz ugarskog Stonog Beograda, 1815. godine iz Amsterdama odlazi u Filadelfiju (SAD), preimenuje se u Dorda Fiera i poinje svoju neumornu masonsku misiju, kao uesnik rata izmeu Meksika i SAD oko Teksasa, koja se ne iscrpljuje samo otvaranjem loa u Meksiku, ve radi i kao izdava lista sa izrazito demokratskim i liberalnim politikim stavovima. Knjievnika i nacionalnog radnika, pesnika Simu Milutinovia Sarajliju u savez slobodnih zidara u Kiinjevu (Besarabija) uveo je ruski pesnik Aleksandar Sergejevi Pukin. Sarajlija je bio i prvi uitelj budueg vladike i svetovnog vladara Crne Gore, najveeg srpskog pesnika Petra II Petrovia NJegoa, tvorca spevova "Gorski vijenac", "Lani car epan Mali" i filozofsko-religijskog speva "Lua mikrokozma", koji se bez poznavanja uenja, filozofije i simbolike slobodnog zidarstva ne moe uspeno protumaiti (to su znalaki uinili docniji istraivai Anica Savi-Rebac i Miron Flaar). Na osnovu studija poznatog francuskog slaviste Miela Obena, pitanje NJegoevog masonskog lanstva je nauno i definitivno pozitivno razreeno. "Aliko" loa u Beogradu ZA kratkotrajnog postojanja Napoleonove Ilirije, u koju je ulazio i deo crnogorskog jadranskog primorja, poetkom 19. veka postojala je loa u Kotoru ("St. Jean le titre destinctif des amis de la victorie" 1807-1813). NJeni lanovi su bili Francuzi, ali je u njoj bilo mnogo i domorodakog stanovnitva. lanovi su bili Srbi ore Lazarevi, Petar Lukovi i grbljanski kneevi Turkovi i Lazarevi. Posle sloma Napoleonove Ilirije, Kotor je ponovo bio pod vlau Austrije i tada su nastupila vremena progona slobodnih zidara. Sredinom 19. veka u Beogradu, prestonici osloboene Srbije, radila je loa pod imenom "Aliko", u kojoj su lanovi bili Turci, Srbi, Jevreji i, kako pie u jednom austrijskom policijskom izvetaju, "avanturisti svih naroda kontinenta koji se nalaze u Beogradu". Ova loe je bila matica loama hrianskih pokrajina Turske carevine i pod njenom zatitom

6 radile su loe u Vidinu, Svitovu, Ruuku, Varni. Stareina loe je bio Mehmed Said Ismail, a sekretar srpski ustanik iz vremena Drugog srpskog ustanka (1815), a tadanji uticajni politiki radnik Toma Vui-Perii, Slovak Frantiek Zah, poljski grof Tiskijevi, Avram Petronijevi, vieni politiar Srbije toga vremena i mnoge druge linosti koje su posebno bile vezane za izbeglog poljskog kneza Adama artoriskog i njegovu razgranatu mreu poverenika irom Evrope, okupljenih oko ideje oslobaanja Poljske od ruske okupacije. Knez artoriski, iza ije su delatnosti stajale Francuska i Engleska, ujedinjene u antiaustrijskoj i antiruskoj politici na Balkanu, u predveerje reavanja istonog pitanja, i sam slobodni zidar, antiklerikalac, liberalni mislilac i stoer poljske oslobodilake akcije preko trideset godina, koristio je slobodnozidarske kanale za ostvarivanje svojih planova. Na inicijativu njegovog carigradskog poslanika, poljskog knjievnika i generala Mihaila ajkovskog, u masonski savez uvedeni su u Carigradu Toma Vui Perii i Avram Petronijevi, koji su zbacili kneza Miloa Obrenovia i ustoliili kneza Aleksandra Karaorevia (1842), ime je nastao period ustavobranitelja. artoriski je 1843. godine napisao "Savete Srbiji", prema kojima se Srbija morala u svojoj daljoj oslobodilakoj borbi protiv Turske osloniti na Francusku i Englesku, kako bi izbegla potpadanje pod austrijski i ruski uticaj i njihove interese na Balkanu. Sledee godine Franitek Zah, po nalogu Ilije Garaanina na osnovu "Saveta" artoriskog, sastavlja "Plan slovenske politike Srbije" koji utie na stvaranje srpskog nacionalnog programa, Garaaninovog "Naertanija" (1844). Iako je intencija artoriskog i Zaha bila jugoslovensko okupljanje, posebno u etniki izmeanoj Bosni i Hercegovini, koja je tada bila pod turskom vlau, Garaanin je nacionani program konstituisao kao srpski. Garaaninova oslobodilaka ideja je bila sadrana u programu ruenja Turskog carstva na Balkanu, kako bi se Srbija irila na svom etnikom prostoru u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i severnoj Albaniji, i stvorila jaka srpska monarhija, koja bi okupljalane samo junoslovenske porobljene narode na Balkanu, u konanom oslobaanju od turske okupacije. Za vreme burne 1848. godine u Evropi, posebno u Maarskoj, loa "Aliko" je radila i dalje u Beogradu, a preko nje su srpski masoni dolazili u kontakt i sa maarskim voom revolucije Lajoem Koutom, kao i njegovim generalom Tirom i Klapkom, takoe masonima. Loa "Aliko" aktivno je radila do 1862. godine Put kneginje Julije NA VRHUNCU svoje politike moi, Toma Vui Perii biva odstranjen sa politike scene i opozicija u Srbiji svrgava Aleksandra Karaorevia. Na vlast ponovo dolazi do tada prognani i ostareli knez Milo Obrenovi. Za vladavine kneza Mihaila Obrenovia (1860-1868), liberalnog i prosveenog, evropski usmerenog vladara, uticaj masona je ponovo bio vidan i znaajn, i zbog toga to je i on sam bio mason. Ovaj uticaj se ogledao u pokuaju kneza Mihaila da objedini napore porobljenih balkanskih naroda, inspirisan idejom o ujedinjavanju Italije, a usmerenom ka ruenju turskog carstva i sa naslonom na oslobodilake tenje maarskog naroda, pod vostvom Lajoa Kouta. Tada je Frantiek Zah bio i mnistar vojske u vladi Kneevine Srbije, preko koga su, ali ne samo preko njega, pristalice uzepea Garibaldija bili aktivno ukljueni u procese u Srbiji i na Balkanu. Ovi ambiciozni panovi nisu ostvareni, ali je masonski rad u Srbiji, dolaskom mnogobrojnih izaslanika Garibaldija, ponovo oiveo. Posle turskog bombardovanja Beograda (1862), u nastojanjima da se javno i politiko mnjenje Velike Britanije pridobije za pravednu srpsku oslobodilaku borbu, u London je otputovala kneginja Julija Obrenovi, u pratnji Filipa Hristia, koji je zajedno sa Vladimirom Jovanoviem, preko masonskih kanala, pokuao da ostvari postavljeni zadatak. Prvo je Vladimir Jovanovi uveo u jednu londonsku lou Filipa Hristia, a potom su se zajedno, po uputstvima kneza Mihaila, koristei Jovanovieve masonske kontakte, sastali sa

7 Gledstonom, sa kojim su razradili plan daljih aktivnosti. Tadanji engleski premijer Palmerston vodio je turkofilsku politiku i cilj kontakata sa knjievnikom Sandvitom, lanom Atenauma, bio je stvaranje pozitivnog javnog mnjenja u korist srpskih interesa. Sledili su razgovori sa lanovima donjeg doma parlamenta Kobdenom, Gregorom i Dentonom. NJih trojica su, to napisima, to brourama i knjigama koje su branile srpske nacionalne intrese, pokrenuli seriju tekstova u londonskoj tampi i stvaranja parlamentarnog pritiska na Palmerstona da promeni politiku svoje vlade. Ubrzo posle toga, Palmerston je podneo ostavku.

Najava aneksije Bosne

U BEOGRADU je za vreme srpsko-turskog rata (1876.) postojala jedna vojnika loa ije ime nije sauvano u dokumentima, a zavretkom rata i odlaskom veine dobrovoljaca masona, formirana je u Beogradu i prva srpska loa "Svetlost balkana" (1876) godine, iji je stareina bio Iilio de la Bona, italijanski konzul u Beogradu. NJeni lanovi su bili braa Zega i Mio LJubibrati. Kasniji stareina bio je i dr Marko Polak, kao i profesor tadanje Velike kole u Beogradu dr Mihailo Valtrovi. Meu osnivaima ove loe bili su i Kornel Drakoci, apotekar, dr Jovan aja, jedan od osnivaa Radikalne stranke, ore Milovanovi, slikar, Dragutin S. Milutinovi, profesor Velike kole (sin Sime Milutinovia Sarajlije), dr Svetomir Nikolajevi, profesor Velike kole i politiar, Petar Ubavki, vajar, ore Milievi, hotelijer, Manojlo Klidis, industrijalac, Josif Majzner, pomonik upravnika Narodne biblioteke u Beogradu. Pod zatitom Velikog orijenta Italije otvorena je jo jedna loa u Beogradu - "Srpska zadruga" (1881), iji su lanovi bili Emilijan Josimovi, profesor Velike kole, Stevan R. Popovi, profesor Velike kole, Milo Cveti, glumac, dr Laza Pau, lekar i nekoliko decenija kasnije uspeni ministar finansija u vladi Kraljevine Srbije, dr Mihajlo Vuji, profesor Velike kole, kao i S. Nikolajevi i . Milovanovi. Loa "Sloga, rad i postojanstvo" (1883.), bila je sastavljena od lanova prethodne dve beogradske loe, s vrlo malim brojem novih lanova, ali je njeno ime ukazivalo da odnosi meu srpskim masonima nisu bili idilini. MASONSKE VEZE PREMIJERA TO je i vreme formiranja graanskih stranaka, njihovog profilisanja, ali i rasplamsavanja stranakih sukoba, koji su doveli i do Timoke bune (1883), sa tenjama za demokratskim dravnim ustrojstvom. Posle guenja bune, zauzimanjem masona kod kralja Milana Obrenovia, nekim osuenim radikalima ublaene su i kazne. Izlazak Svetomira Nikolajevia, jednog od osnivaa Radikalne stranke iz njenog Glavnog odbora odmah po njegovom konstituisanju, znaio je nesaglasnost njegovog maarofilstva i bezuslovne podrke Obrenovia sa politikom orijentacijom ostalih lanova Odbora, meu kojima je bilo i prilino masona. Ta je politika razlika unosila stalni nemir u unutranji rad srpskih loa. Prekretnicu u programiranom i aktivnom irenju slobodnog zidarstva u Kraljevini Srbiji oznailo je formiranje loe "Pobratim" (1890/1891), iji su osnivai, pored S. Nikolajevia i . Milovanovia, bili jo i ore Vajfert, industrijalac i njen dugogodinji stareina, Stevan Mokranjac, kompozitor, dr Andra orevi, profesor Univerziteta i ministar prosvete i vera, i drugi. Ova je loa do 1908. godine radila pod zatitom Simbolike VL Ugarske, jer su lanovi prethodne tri loe bili nezadovoljni dotadanjom potporom Velikog orijenta Italije. lanovi loe "Pobratim", iji je moto bio "Brat je mio, koje vere bio", bili su i: Stanislav Biniki, kompozitor, Jevrem Boovi, glumac, Milo R. Goevac, trgovac, Nikola i Svetozar Hadi Toma, industrijalci, Pavle Horstig, pukovnik, ivojin Mii, pukovnik i kasnije proslavljeni srpski vojvoda iz Prvog svetskog rata, Vasa U. Jovanovi, sekretar

8 Ministarstva privrede, dr Milovan Milovanovi, kasniji ministar inostranih poslova Kraljevine Srbije, Stevan Sremac, knjievnik, Josif Svoboda, kompozitor, Petar Ubavki, slikar, Milo Valoi, knjiar i izdava, Milan Pribievi, Damjan Brankovi, industrijalac, Jovan Aleksijevi, savetnik Ministarstva inostranih poslova, Jovo Banjanin, politiar dr Stanoje Mihajlovi, politiar, Petar replovi, Ilija Tasi i drugi. Loa u Beogradu, a neto kasnije i u Niu ("Nemanja"), bila je osniva niza humanitarnih i dobrotvornih organizacija, kao i patriotskih drutava ("Drutvo Svetog Save", "Drutvo Stefan Deanski", Fond "Sveti ore", Narodna odbrana i sl.), a njeni lanovi su bili aktivni uesnici u kulturnom, privrednom i politikom ivotu zemlje. U nasilnoj smeni dinastija nije zanemarljiv i doprinos slobodnih zidara jer su neki (Nikola i Svetozar Hadi Toma, Boin Simi) bili aktivno ukljueni u dugogodinje pripreme i izvrenje prevrata, dok su drugi, poput ora Vajferta, materijalno pomagali porodice zaverenika. PREVRAT NA RAVOM GLASU REAGOVANJE evropskih vlada na dinastiki prevrat bilo je, uglavnom, nepovoljno, a posebno su se engleska vlada i kralj negativno izjasnili o puu i ubistvu poslednjeg vladara iz kue Obrenovia. NJihov stav je doveo do zamrzavanja odnosa sa Srbijom, a u pokuajima obnavljanja odnosa bitnu je ulogu odigrao Milovan Milovanovi, tadanji srpski poslanik u Rimu, gde je i primljen u slobodno zidarstvo. Milovanovi je, koristei i italijanske masonske kontakte, uspeo da, preko Rima, stigne signal engleske vlade za normalizaciju odnosa, uz smanjivanje na minimum prethodnih uslova koje je Srbija morala ispuniti. Godine 1909. formirana je jo jedna loa u Beogradu - "Ujedinjenje", iji je dugogodinji stareina bio Vasa U. Jovanovi, industrijalac i jedan od najbliih prijatelja Nikole Paia i regenta Aleksandra 1, ali i nacionalni radnik. Ova je loa bila vezana za Veliki orijent Francuske. lanovi su joj bili i dr LJubomir Stojanovi, profesor Univerziteta i politiar, Kosta Stojanovi politiar, Leon Deko, francuski konzul u Srbiji, dr Bogdan Gavrilovi, dr Milan Gavrilovi, dr Slobodan Jovanovi, dr Boidar Markovi, svi politiari, dr Bogdan Popovi, profesor Univerziteta, pukovnici Boin Simi i Steva apinac i drugi. Rad ove loe i njenih lanova, umnogome je pripreman teren za prodor francuskih uticaja u Srbiju, jer se "nije mogao, kao u drugim zemljama, ostvariti preko katolike misije i Jevreja", pisao je Deko svom ministru u Pariz. Loa "umadija" (1910) radila je u Beogradu, a njeni su osnivai bili, pored Damjana Brankovia, Aleksandra Binikog, Mihaila Cukia, Jovana Aleksijevia, ora Milovanovia, i Petar replovi, Svetislav Ostoji, Marko Milutinovi, Stevan kori... Radila je pod zatitom VL Hamburga. Vei broj masona Srba (Milovan Milovanovi, ministar inostranih poslova, Momilo Nini, Jovan Jovanovi, Vladimir orovi, Kosta Stojanovi, Mihajlo Gavrilovi...) predano je radio na ublaavanju posledica Carinskog rata i povezivanju Srbije sa dravama buduim saveznicima. "BRAT JE MIO..." O PRIPREMAMA za aneksiju u Srbiji se malo znalo, ali je zahvaljujui masonskim komunikacijama Damjana Brankovia, informacija o tome dola na vreme do srpske vlade: "...Direktor severnonemakog 'Lojda', velikog brodarskog drutva u Bremenu, koji je bio moj lini prijatelj dolazio je iz Bea gde je saznao da e na Preobraenje, roendan Franca Josipa biti proglaena aneksija Bosne i Hercegovine. To mi je saoptio kada je poslovno dolazio u Beograd... Ja mu izradim prijem kod g. Paia, koji, kad mu je to bilo saopteno, je uveravao direktora fon Pilsa da to ne postoji i da se ne oekuje. Direktoru je to bilo neugodno, jer je bio doneo i za nau lou tu izvornu pozitivnu vest... aneksija je bila

9 izvrena. Kad je posle toga dolazio direktor fon Pils u Beograd, posetio je Paia, on mu se izvinjavao i zahvalio se na tanom obavetenju..." (D. Brankovi). Presudan momenat u razvoju slobodnog zidarstva na tlu Kraljevine Srbije bila je austrougarska odluka o jednostranoj aneksiji Bosne i Hercegovine (1908). Srpski masoni, po izbijanju aneksione krize, obratili su se masonima u Simbolikoj VL Ugarske za pomo u objanjavanju evropskim masonima ta taj in znai ne samo za srpski narod u Bosni i Hercegovini, koji je bez svoje saglasnosti pripojen tuoj dravi, ve i za mir na Balkanu. Kako maarski masoni nisu reagovali u duhu oekivanja razumevanja i pruanja pomoi, loe u Srbiji, osim loe "Ujedinjenje", zatraile su otpust od svojih dotadanjih VL i pokrenule aktivnosti za zadobijanje samostalnosti u radu i stvaranju svoje, nezavisne velike masonske vlasti. Kod predsednika srpske vlade Pere Velimirovia, sa planom svojih aktivnosti u evropskim loama, otiao je u ime masona Milo Cuki, i od njega je dobio saglasnost za nameravanu masonsku aktivnost. Svetomir Nikolajevi je, kao izaslanik srpske masonerije, obiao loe u Parizu, Bernu i Berlilnu, a posebnim memorandumom informisao je ugledne lanove tamonjih loa sa programom stvaranja ekonomski i politiki ujedinjene Srbije sa Crnom Gorom. Aktivnost ministra spoljnih poslova Milovana Milovanovia bila je svakodnevna i on je svojom umenom politikom dao najsnaniji doprinos stabilizaciji i jaanju ugleda Srbije u Evropi, koristei svoje izvanredne masonske kontakte u Italiji. PREDSEDNICI SAD MASONI DORD Vaington, sinonim amerike nezavisnosti, ulaskom u Savez slobodnih zidara 1752. godine, zapoeo je siguran put usvajanja svesti o slobodi i nezavisnosti, a zavrio ga je kao prvi predsednik nezavisnih SAD. Od tada je zaeta tradicija da su ameriki predsednici, po pravilu, slobodni zidari, ili, ako to nisu oni, onda su to njihovi potpredsednici. Pored Vaingtona, koji je predsedniku funkciju obavljao od 1789. do 1797. godine, masoni su bili sledei ameriki predsednici: Dems Monro (1817-1825), Endrju Dekson (1829-1937), Dems Polk (1845-1849), Dems Bjukenen (1857-1861), Endrju Donson (1865-1869), Dejms Garfild (1881), Vilijem Mek Kinli (1897-1901), Teodor Ruzvelt (19011909), Vilijem Hauard Taft (1909-1913), Voren G. Harding (1921-1923), Franklin Delano Ruzvelt (1933-1945), Hari S. Truman (1945-1952), Lindon Donson (1963-1969), Derald Ford (1974-1978) i Ronald Regan (1982-1988), kao poasni lan Velike loe Vaingtona i Vrhovnog saveta starog i priznatog kotskog rituala 33 i poslednjeg stepena June jurisdikcije SAD.

Ruka Hrvatskoj masoneriji

FRANCUSKI poslanik u Beogradu Deko, u jednom pismu, navodi da "... hrvatskom terenu treba pristupiti sa krajnjom opreznou zbog tamonjih prilika... Duhovi su jo slabi, pod zagluujuim uticajem austrijskih ideja... a politiari se vie brinu za poboljanje uslova svog svakodnevnog ivota negoli za obezbeenje definitivnog trijumfa svoje sopstvene nacije... ukoliko doe do uspostavljanja vrih kontakata sa loom u Zagrebu, ne treba ostavljati pisane tragove..." Uspostavljanje srpsko-hrvatske koalicije u Hrvatskoj, poetkom 20. veka, sa tenjom za oslobaanjem od austro-ugarske vlasti, bila je delo politiara Srba i Hrvata masona, kasnije angaovanih i u radu Jugoslovenskog odbora u Londonu, tokom Prvog svetskog rata. Rad srpskih i hrvatskih masona na zbliavanju dva srodna naroda koji govore istim jezikom, a koji su razdvojeni i konfesionalno i dravno, u duhu junoslovenskog zajednitva bio je organizovan, planski i istrajan. Hrvatski masoni (H. Hinkovi, F.

10 Potonjak, M. Marjanovi, T. legl, E. Demetrovi, R. Jokovi, R. Valdec, A. Mihaili i drugi) najodlunije su se naslonili na Srbiju u njihovom opredeljivanju za jugoslovenski pravac u hrvatskoj politici. Odbacujui hrvatsko dravno pravo, koje je bilo instrument Bea, prihvatili su jugoslovensku ideju i kroz meusobne masonske posete i zajednike aktivnosti, davali su primat radu na kulturnom polju, verujui da e zbliavanje u toj sferi pomi i politikom zbliavanju u borbi protiv Bea. O tim tenjama i aktivnostima svedoi spomenik Dositeju Obradoviu u Beogradu, rad hrvatskog vajara i masona Rudolfa Valdeca. POSETA MASARIKA OD tada datiraju i bliski odnosi srpskih sa masonima u ekoj, ostvareni posetama To maa Masarika (1909), kasnije prvog predsednika ehoslovake. Masarik je boravio u Zagrebu povodom veleizdajnikog procesa Srbima, osudivi iskonstruisanost optunica, ime je uzburkao i zainteresovao evropsku politiku javnost, ukazivanjem na opravdanost borbe potlaenih slovenskih naroda za samostalnost od austrougarskog reima. U Beogradu se susreo sa masonima Vasom U. Jovanoviem, LJubomirom Jovanoviem upom, Milovanom Milovanoviem i Miroslavom Spalajkoviem. Ova saradnja je godinama unapreivana, tako da je 1922. godine VL Kraljevine SHS "Jugoslavija" bila "majka" novoformiranoj VL ehoslovake. Delatnost na stvaranju samostalnosti slobodnog zidarstva u Kraljevini Srbiji tekla je, prvo preko Vrhovnog Saveta Rumunije, koji je otvorio potrebne loe u "dolini Save" (Beograd), da bi Vrhovni savet R Grke 10. maja 1912. godine instalisao Vrhovni Savet Srbije, na ijem je elu bio Suvereni Generalni Komander i VM ore Vajfert. Ova sveanost je obavljena u Beogradu, u prisustvu zamenika SGK Vrhovnog Saveta R Grke J. S. E. Cefelasa. U radovima srpskih masona bilo je u poetku dilema oko izbora buduueg VM. Najee je kao kandidat za prvog VM pominjan prestolonaslednik Aleksandar Prvi Karaorevi, o emu je svoje Ministarstvo u Parizu redovno izvetavao konzul Leon Deko (pored njega, lan loe "Ujedinjenje" u Beogradu bio je i ameriki konzul Bero). Meu srpskim masonima prevladalo je miljenje da je neuputno da prestolonaslednik, koji je bio i vrhovni komandant srpske vojske, izabere za prvog VM je to moe suziti manevarski prostor novoj VL u aktivnostima za njeno priznavanje meu regularnim velikm masonskim loama u svetu. Na Konferenciji Vrhovnih saveta R u Vaingtonu, oktobra 1912. godine, iji je domain bio Vrhovni Savet R June Jurisdikcije SAD, od 24 prisutna predstavnika Vrhovnih Saveta, novoformirani Vrhovni Savet Srbije dobio je sva priznanja, ime je zakljuen proces osamostaljivanja slobodnog zidrstva u Kraljevini Srbiji. Sve loe u Kraljevini Srbiji, izuzev loe "Ujedinjenje", radile su, od tada, pod zatitom Vrhovnog Saveta Srbije. Neka ponaanja, kao odraz stanja svesti kod Srba, na koje su ukazivali i masoni pred izbijanje balkanskih ratova, i pored toga to je prolo prilino vremena, a koja se ponavljaju i danas, kao da su postala negativna konstanta srpskog mentaliteta. Stareina budue loe u Skoplju, Jovan Aleksi, 1912. godine pie Jovanu Aleksvijeviu, jednom od najagilnijih masona i visokom inovniku Ministarstva spoljnih poslova Srbije, "da je nedopustivo... tako otro, policijski i potcenjivaki postupati sa studentima iz stare Srbije i to u Beogradu, gde su batinani i hapeni..." VETERANI NA LOVORIKAMA DAMJAN Brankovi pie Jovanu Aleksijeviu 1911. godine: "Nepostojanost u svemu i svaemu izgleda da je osnovna crta naeg nacionalnog karaktera. To je izraz duevne oronulosti u kojoj se ljudi oduevljavaju za prolost, a strepe za budunost... U javnim poslovima, tzv. zlatna sredina vodi beskarakternosti. Bez

11 uviavnosti ne moe biti jedinstva u radu, ali zapostavljanje sopstvenog ubeenja i besciljna popustljivost oduzimaju svakom radu one elemente koji treba da mu dadu pravo znaenje. Pustimo nae veterane neka se odmaraju na svojim lovorikama... pregnimo sloki i oduevljeno da iz novih snaga stvorimo istinske pobornike jednoj ideji, koja je naem plemenu neophodna vodilja kroz teka moralna i politika iskuenja..." U pripremama za posetu kralja Petra Prvog u Parizu (1911), tamo su po posebnom zadatku, prethodno upueni masoni Dimitrije Stefanovi i Stanoje Mihajlovi, kojima je pomagao lekar Sava Petrovi, lan tamonjih loa. Prilikom boravka kralja Petra Prvog u Parizu, kome su Francuzi priredili izvanredan doek, okonani su i tajni pregovori o stvaranju balkanskog saveza za rat protiv Turske. Srpski su masoni tada posveivali panju i tekom stanju srpskog ivlja u staroj Srbiji. I preko Drutva Svetog Save, ali i preko komitsko-etnikih odreda (jedan od inicijatora za njihovo osnivanje bio je Vasa U. Jovanovi, a znaajni su mu saradnici u borbi na terenu protiv Bugara bili masoni Milo Goevac i Jovan Aleksi) na razne naine su pokuavali da olakaju ivot tamonjim Srbima i pomognu optoj tenji za konanim osloboenjem i tih krajeva. Ne jednom je od VL Turske, pismima i usmeno, traena intervencija kod turskih vlasti u staroj Srbiji, kako bi se zulumi prema Srbima ublaili i zaustavili. U isto vreme dolo je i do izbijanja Prvog balkanskog rata u kome su saveznice bile Srbija, Bugarska i Grka protiv Turske u borbi za konano oslobaanje delova teritorija i naroda ove tri drave od turskog ropstva koje je trajalo od polovine 15. veka. Uspean kraj rata za tri drave saveznice bio je, istovremeno, i prilika da i srpski slobodni zidari na delu pokau u punom svetlu svoj patriotizam, to su masovno i uinili, kao to su i materijalno pomagali napaenom narodu. O humanizmu srpskih masona govori i podatak da je nekoliko desetina zarobljenih turskih oficira i podoficira, na molbu masona iz Turske, a po intervenciji uticajnih srpskih slobodnih zidara kod Kralja i vlade, urodila plodom i svi su zarobljeni masoni Turci bili osloboeni. NAJPOZNATIJI SVETSKI MASONI IMENIK znaajnih linosti masona gotovo je nepregledan, kao to su brojne i teorije o poreklu, starosti i ciljevima slobodnog zidarstva. Mnotvo teorija, legendi i objanjenja porekla i ciljeva masonerije stvara jo veu misteriju, a svi ozbiljniji istraivai uporita za svoje napore su traili i nalazili u istim ili slinim izvorima. O karakteru i dometima moderne masonerije govore i njeni lanovi. Masoni bu bili brojni kraljevi i carevi (engleski Edvard VII, Edvard VIII, Dord VI, nemaki Fridrih Vilhem I, Fridrih Vilhem II, poljski Stanislav Ponjatovski, ruski Petar Veliki, Pavle I i Aleksandar I, vedski Frederik, norveki Hakon VII, grki ore I, jugoslovenski Aleksandar I Karaorevi...) istaknuti dravnici i politiari (Dord Vaington, Mari ozef Lafajet, Simon Bolivar-Kolumbija i Bolivija, Benito Huarez-Meksiko, Manuel Fonseka-Brazil, Bernardino Rivadavija Argentina, Hoze Antonio Paez Venecuela, Kamilo Kavur, uzepe Garibaldi, uzepe Macini, Bendamin Dizraeli, Pavel Miljukov, Aleksandar F. Kerenski, Bendamin Franklin, Vinston eril, Lojd Dord, Toma Masarik, Eduard Bene, Aristid Brijan, Gi Mole, Pjer Mandes-Frans, Kemal Ataturk...), mislioci, naunici, knjievnici i muziari (Isak NJutn, Frensis Bekon, an ak Ruso, Deni Didro, Fransoa Mari Volter, arl Monteskje, Don Pol Dons, Robert Barns, Tomas Eliot, Donatan Svift, Valter Skot, Mark Tven, Radjard Kipling, Oskar Vajld, Artur Konan Dojl, A. S. Pukin, I. S. Turgenjev, M. Gorki, Lajo Kout, Bertold Breht, Herman Hese, Karl Gustav Jung, V. A. Mocart, L. V. Betoven, J. Hajdn, F. List, G. E. Lesing, J. V. Gete, V. Blejk, V.Hogart, . Sibelijus, Aleksandar Fleming...), vojskovoe (Mihail I. Kutuzov, Gerhard Bliher, Napoleon I, Horacio Nelson, Ferdinand Fo, Fran d Epere, Siril Luis Norton NJuval, Klod Oinlok, Frederik erman, feldmaral Aleksander, Daglas Makartur, Omar Bredli, Dord Maral...).

12

Berlin i Be protiv Srbije

ISCRPLJENA Kraljevina Srbija, sa velikim ljudskim rtvama i razaranjima iz dva prethodna rata, ubrzo posle toga, a posle Sarajevskog atentata, kada su mladi srpski nacionalisti, atentatom na prestolonaslednika austrougarskog prestola, nadvojvodu Franca Ferdinanda, iskazali svoje ogromno i nagomilano nezadovoljstvo zbog guenja osnovnih nacionalnih prava, uvuena je u novi rat. Damjan Brankovi, predstavnik "Krupa" za Srbiju, ponovo je, zahvaljujui svojim masonskim komunikacijama u Nemakoj, poetkom 1914. godine, bio u prilici da srpskoj vladi i Paiu prenese vane informacije o nastupajuim dogaajima: "... Meni je u poverenju saopteno u Berlinu da je ultimatum Srbiji spremljen u Postdamu i da je rat protiv Srbije odluen u Konopitu izmeu Vilhema i Franca Ferdinanda u januaru mesecu 1914. godine, nekoliko meseci pre atentata. Ovu vest saoptio mi je kao zastupnik Krupove fabrike, njen direktor dr Milon. On mi je, izmeu ostalog, rekao da je Nemaka dala Austriji slobodne ruke u akciji protiv Srbije, da izabere i uzrok i vreme kad e je napasti. Ja sam to saoptio i naoj slobodnozidarskoj loi i vladi (Paiu)... Tadanja vlada, zauzeta je bila neprekidno partijskom borbom, odstranila je svaki interes od dogaaja spoljne politike, tako je ula i u izbornu agitaciju za novi parlament, do ega nije ni dolo objavom ultimatuma". Srpski su masoni, zahvaljujui ovoj informaciji, krenuli u akciju i uspeli da privole na aktivnu saradnju nekoliko uticajnih masona, poznatih javnih linosti u Parizu i Londonu. Kroz mnogobrojne napise u tampi, iskazivali su poveani interes i simpatije za srpsko pitanje u odnosu na Austrougarsku monarhiju i njene oigledne ratne pretnje. VIDOVDANSKI ATENTAT POVOD za objavu rata Austrougarska je nala u vidovdanskom atentatu, a u njegove inspiratore je austrougarska propaganda na prvom mestu navela masone. Prema austrougarskim optubama, ne spreavajui takav rad masona, srpska vlada je, samim tim, bila i suodgovorna za "zloin" u Sarajevu. Antisrpska i antimasonska propaganda iz Austrougarske, jasno inspirisana od Rimokatolike crkve, uz srpske masone, uvrstila je i francuske i engleske kao inspiratore i podstrekae atentata, s tim to je i neke atentatore proglasila masonima. Ova propagandistika kampanja kroz medije trajala je i posle zavretka rata (1918), i sezala je sve do sloma faizma (1945). Repertoar optubi, na poetku rata, za njegova trajanja i po njegovom okonanju, bio je irok i imao je za cilj potpuno opravdavanje austro-ugarsko-nemake agresije na Kraljevinu Srbiju. U posleratnim napisima, posebno revanistikim Lundendorfovim, Gruberovim i Sarkotievim knjigama, navedeni su kao masoni pukovnik Dragutin Dimitrijevi Apis, vojvoda Vojislav Tankosi, Milan Ciganovi, Gavrilo Princip i Nedeljko abrinovi, a kao verovatni lan je naveden i Trifko Grabe. U ovu konstrukciju su uveli i Svetomira Nikolajevia kao kljunu figuru koja je povezala srpsku sa francuskom masonerijom, koja je, prema celoj konstrukciji, bila idejni inspirator i naruilac atentata. Svetomir Nikolajevi, maarofil i obrenovievac, srpsku masoneriju nije povezao sa francuskom, ve su njegovi pokuaji u zadobijanju podrke za samostalnost masonerije u Srbiji, a po aneksiji, bili usmereni ka germanskoj grani evropske masonerije. Radi ostvarivanja francuskih interesa u Srbiji 1909. godine formirana je loa "Ujedinjenje", koja je uvek bila pod zatitom Velikog orijenta Francuske. NJeni lanovi su "... postavili sebi za program razvijanje srpskog nacionalizma irenjem francuskih ideja, kulture i poslovnih veza u Srbiji". NJen dugogodinji stareina je bio Vasa U. Jovanovi. Organizacija "Ujedinjenje ili smrt" ("Crna ruka"), formalno je osnovana 1911. godine, mada su inicijative i pripremni rad na njenom stvaranju trajale ve od 1908. godine. Ustavom ove organizacije reeno je da se ona obrazuje "u cilju ostvarenja narodnih ideala - ujedinjenja

13 Srpstva... i pretpostavlja revolucionarnu borbu kulturnoj; s toga je institucija apsolutna tajna za iri krug". PAI KONSULTUJE PAUA NJEN predsednik je bio Ilija Radivojevi, posle ije smrti nije biran novi. Isprepletanost lanstva pojedinih masona sa njihovim lanstvom u potonjoj tajnoj, "crnorukakoj" organizaciji postoji i ona je bila daleko od svih katoliko-germanskih propagandistikih konstrukcija. Od ukupno danas poznate 44 grupe organizacije "Ujedinjenje ili smrt", sa imenima 181 lana, 12 masona je bilo rasporeeno u pet grupa: LJubomir S. Jovanovi upa, novinar, Milan Gr. Gavrilovi, pukovnik - njih dvojica su bili, ujedno, i lanovi Vrhovne centralne uprave; zatim Boin Simi, kapetan, Aleksandar Ili, porunik, Jovan Milosavljevi, novinar, Branko Boovi, pravnik, Milivoje A. Jovanovi, sekretar eleznike direkcije, Stevan apinac, major, dr Milan Gavrilovi, inovnik Ministarstva inostranih dela, Bogoljub Vuievi, policijski komesar, Milorad Nikoli, trgovac, Milan Antonijevi, apotekar i Dimitrije Mijalkovi, direktor osiguravajueg drutva. Nema sauvanih dokumenata koji bi govorili o masonskoj pripadnosti bilo kog drugog "crnorukca". Ni jedan od atentatora "mladobosanaca", takoe, nije bio lan loa u Srbiji. Na stvaranje organizacije "Ujedinjenje ili smrt" najodlunije su uticali, pored oficira zaverenika iz 1903. godine, lanovi loe "Ujedinjenje". Obe organizacije su imale istovetan cilj, samo su im se metodi delovanja razlikovali. Pojedinano uee nekih od navedenih masona u organizovanju atentata u Sarajevu ne moe biti stvar masonske organizacije u Srbiji, posebno zato to je loa "Ujedinjenje" bila pod francuskom zatitom. Posle aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije, prve nemake jedinice koje su ule u Beograd su bile specijalizovane elitne esesovske trupe koje su odmah uhapsile nekoliko znaajnih srpskih masona i u njihovom sasluanju traili mogue potvrde za svoje teze da su Apis, Tankosi, Ciganovi i drugi organizatori ili uesnici atentata u Sarajevu, bili masoni. Naravno da su i tog puta ostali bez dokaza za svoje, skoro, opsesivno bavljenje "crnorukcima" i srpskim masonima. Manje je poznata injenica da je predsednik srpske vlade Nikola Pai prvu konsultaciju po dobijanju austrougarskog ultimatuma imao sa ministrom finansija dr Lazom Pauom, slobodnim zidarom, a da su se, potom, zajedniki dogovarali ta im, kao odgovornim dravnicima, valja initi sa Svetomirom Nikolajeviem. Austrougarski ultimatum vlada Kraljevine Srbije je odbila i time je otpoeo lanac ratnih sukoba, koji je ulaskom SAD u rat na strani sila Antante, saveznika Srbije, posao svetski ratni sukob, sa do tada nevienim rtvama i razaranjima. RAZBEANI SLOBODNI ZIDARI JO su neke aktivnosti Damjana Brankovia, po izbijanju rata i u vreme vrenja mobilizacije, ilustracija besmislenosti esto ponavljanih tvrdnji o anacionalnom radu masona u Srbiji. Od njega je Generaltab srpske vojske traio da svojim kanalima obezbedi prebacivanje eleznikih lokomotiva, koje su Austrijanci zaustavili u Zemunu, iako su one ve bile plaene. NJegova aktivnost urodila je plodom i pomogla je efikasnoj mobilizaciji srpske vojske. Kako je srpska vojska tek izala iz prethodnih ratova i relativno nespremna doekala poetak novog sukoba, bilo je potrebno hitno nabaviti i konje za vuu artiljerijskih orua, to je Brankovi uspeno i brzo realizovao, kupivi preko 2.000 konja u Rusiji, prevezavi ih Dunavom u Srbiju u najkraem roku. U austrougarskim ratnim operacijama prvih meseci rata deo srpske drave je bio okupiran, sa velikim razaranjima i ljudskim rtvama, da bi privremeni preokret nastupio velikim pobedama srpske vojske u Kolubarskoj i Cerskoj bici, koje su, ujedno, i prve pobede saveznikih vojski od poetka rata. Neposrednu komandu je u tim bitkama imao vojvoda ivojin Mii, lan loe "Pobratim".

14 Sa izbijanjem rata sve loe pod zatitom Vrhovnog saveta Srbije prestale su sa ritualnim radovima. Patriotski rad srpskih slobodnih zidara oigledan je i u stvaranju Nike deklaracije (decembar 1914), usvojene u Skuptini Srbije "... Vlada Kraljevine smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak da obezbedi uspean svretak ovog velikog vojevanja koje je, u trenutku kad je zapoeto, postalo ujedno borbom za osloboenje i ujedinjenje sve nae neslobodne brae Srba, Hrvata i Slovenaca". Na formulacijama ciljeva rata, kao i na brojnim drugim i znaajnim poslovima koje im je poveravala vlada, uestvovali su slobodni zidari dr Aleksandar Beli, dr Nikola Stojanovi, dr Kosta Stojanovi, dr Bogdan Popovi, dr LJubomir Jovanovi, dr Duan Vasiljevi, dr LJubomir Stojanovi i Slovenac dr Nino upani. Posle velike austro-ugarsko-nemako-bugarske ofanzive, krajem 1915. godine, srpska vojska, povlaenjem preko Albanije, i velike Golgote kroz koju je sa vojskom proao i dobar deo izbeglog stanovnitva, kralj i vlada obreli su se u Grkoj, gde je, sa ostalim saveznikim vojskama, otpoela pripreme za odluujue ofanzive, koje e uslediti tokom 1917. i 1918. Tada su i srpski slobodni zidari u najveem broju izbegli iz okupirane zemlje i radili u duhu zadataka koje je utvrdio Vrhovni savet Srbije. Zakljueno je da se srpski slobodni zidari ukljue u objanjavanje situacije, pruanje informacija i ukazivanja na srpske i jugoslovenske ciljeve rata, kako su oni formulisani Nikom deklaracijom.

Igre oko Jugoslavije

GODINE 1916. u Banjaluci organizovan je veliki i montirani sudski proces vienim prvacima srpskog naroda - Vasilju Griu, Vojislavu Besaroviu, Kosti Krajumoviu, Vojislavu Paniu i drugima. Uprkos nedostatku dokaza za veleizdajniku optunicu, osueni su na smrt. Kada svi apeli meunarodnih humanitarnih organizacija da se pomiluju nevino osueni srpski prvaci nisu urodili plodom, Vasa U. Jovanovi je zajedno sa masonom Debijerom, u okviru Velikog orijenta Francuske, organizovao masonsku konferenciju u korist osuenih, sa koje je upuen apel svim masonskim loama da se kod austrijskih vlasti zaloe za pomilovanje. Naroitu pomo pruili su masoni iz VL vajcarske "Alpina". Svi osueni su, zahvaljujui intervenciji masona iz Nemake, pomilovani. ore Vajfert je, po izlasku iz Srbije, organizovao rad Vrhovnog saveta u Marselju, a neposredno su mu pomagali Petar replovi, sekretar Vrhovnog saveta, Manojlo Klidis i Mia Jankovi. Najvie ih je bilo u Grkoj: M. Milutinovi, S. Biniki, M. Jovanovi, M. unjevi, ore Lazarevi, M. Jankovi, J. Drakoci, . uki, A. Viktorovi, V. Luki, N.orevi, L. Avramovi, S. Dukanac, J. Vemi, S. Demajlo, Vasilije I. Jovanovi. NJemu je bilo stavljeno u zadatak, kako je to on zapisao, da "...idem iz Francuske u Grku, da za stvar Jugoslavije pridobijem masone Grke i paraliem uticaj grkog dvora koji je bio progermanski...Primio me je Nikola Pai, koji mi je rekao da ne postoji sa mo "solunski front" ve i drugi frontovi i da na jednom od njih ima da se borim... i da pridobijem masone Grke za stvar Srbije". KONTURE NOVE DRAVE U LONDONU su se obreli masoni dr Niko upani, dr Bogumil Vonjak (Slovenci), Hrvati dr Atne Trumbi, Frano Supilo, Dinko Trinajsti, Franko Potonjak, Ivan Metrovi, dr LJubo Leonti i Srbi iz Austrougarske monarhije Veljko Petrovi, dr Milan Srki, dr Boa Markovi, dr Nikola Stojanovi, gde im se pridruio i dr Pavle Popovi iz Srbije. Svi su oni, uz veliku pomo i podrku masona Mihajla Pupina, Jove Banjanina, Ante Mandia, Draga Maruia formirali tzv. jugoslovenski odbor u Londonu sa zadatkom da propagandnim akcijama savezniko javno mnjenje i politiare ubede u opravdanost oslobaanja od

15 austrougarske vlasti onih delova junoslovenskih naroda (Srba, Hrvata i Slovenaca) koji su iveli izvan Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore i za stvaranje jedinstvene drave jugoslovenskih naroda. Ovaj odbor je sainjen po neposrednom Paievom nalogu, a za njegovu realizaciju bili su od njega zadueni Nikola Stojanovi i Duan Vasiljevi. U loi "Fraternite des Peuples" u Parizu odran je 29. marta 1916. godine sastanak na kojem je bio Hinko Hinkovi. Pored mnogobrojnih masona Francuza, bio je prisutan i Eduard Bene. Rezultat predavanja je bilo usvajanje rezolucije o davanju podrke borbi junoslovenskih naroda za osloboenje i ujedinjenje, i ona je dostavljena svim francuskim loama. Dva su meunarodna masonska skupa, odrana tokom 1917. godine, u Parizu svojim odlukama imala prilinog uticaja na politike inioce saveznikih i neutralnih zemalja. Konferencija masona saveznikih zemalja, na inicijativu Margaljea Lime, VM Velikog orijenta Portugalije, odrana je 14. i 15. januara 1917. godine u Parizu. Ova konferencija bila je preliminarni skup u pripremi Kongresa masona saveznikih i neutralnih zemalja, ona je bitno uticala na porast interesovanja za jugoslovenski problem, pre svega u Francuskoj. Osudila je sile Osovina i uputila apel da se u borbi protiv njih angauju svi mogui potencijali, kako bi se ratne starhote prekinule i postigao pravedan mir, posle kojeg bi bilo potrebno formirati Drutvo naroda. Na konferenciji je izreena i osuda porobljavanja naroda, ime je data direktna podrka jugoslovenskom pokretu. Osueni su teror, pljake, iscenirani sudski procesi, deportacije, emu su bili izloeni Srbija, Crna Gora, ali i srpski narod u Austrougarskoj. Srpski narod i njegova vojska dobili su od konferencije moralnu potporu. Afirmiui princip nacionalnosti, koji je bio i osnova jugoslovenskog programa oslobaanja i ujedinjavanja, uz osudu italijanskih pretenzija na jugoslovensku obalu Jadrana, stvoren je vei manevarski prostor za dalju aktivnost srpskih i jugoslovenskih masona ne samo u Francuskoj. PLEMENITOST ZAJEDNIKOG CILJA PATRIOTSKI rad srpskih i junoslovenskih slobodnih zidara naiao je na protivakciju masona iz Velikog orijenta Italije oko njihovog pokuaja dokazivanja italijanskog prava na jugoslovensku jadransku obalu, to je sa nekoliko predavanja i direktnim sukobljavanjem miljenja zainteresovanih strana, argumentacijom Vase U. Jovanovia, Duana Milievia i Dimitrija Stefanovia, koja je odmah i tampana u knjizi "Srpsko-italijanske nesuglasice", mnogome pomoglo donoenju rezolucija u korist jugoslovenskog pitanja na Kongresu masona saveznikih i neutralnih zemalja. Ovaj Kongres je odran u Parizu od 28. do 30. juna 1917. godine, uz prisustvo delegacija masona Francuske, Italije, panije, vajcarske, Portugalije, Belgije, Srbije, Kostarike, Brazila, Arkanzasa i Ohaja iz SAD. Srpsku delegaciju inili su Duan Milievi, Vasa U. Jovanovi i Stevan Iliji. Jovanovi je na Kongres doputovao neposredno sa Krfa gde je imao susrete i razgovore, kako sa Paiem i ostalim lanovima vlade tako i sa lanovima Jugoslovenskog odbora, koji su u to vreme upravo radili na donoenju Krfske deklaracije. Zastupajui interese sprkih masona na Kongresu, Jovanovi je iznosio i stavove svoje vlade, kao i stavove Jugoslovenskog odbora. Stav koji su zastupali srpski masoni podrani od generala Penjea, o principu nacionalnosti, kao i o pravu pokorenih naroda da se plebiscitom izjasne o svojoj buduoj dravnoj organizaciji, naiao je na otpor italijanske delegacije. NJihovo insistiranje na istorijskom pravu nije dobilo podrku kongresa zahvaljujui zalaganju generala Penjea, o kome je i Danijel Ligu, autor vrlo cenjenog Renika slobodnog zidarstva (1991), napisao da je Penje, u svojstvu VM VL Francuske " ...igrao kapitalnu ulogu u formiranju Jugoslavije" Deo Povelje koji se odnosi na ova pitanja je potvrdio rezultate srpskog masonskog rada: "...Kongres potvruje... nepokolebljivu volju svih masonskih organizacija... da deluju snagom koja proistie iz plemenitosti zajednikog cilja, da bi rtva nebrojenih ivota altruistikom idealu donela narodima pravo da obnove sve razorene ili pokorne

16 nacionalnosti, vodei rauna o svim elementima koju sainjavaju nacionalnu svest". Ova formulacija je podrazumevala i raspad Austrougarske monarhije, kao i spreavanje italijanskih iredentistikih aspiracija, odnosno relativizovanje Londonskog ugovora (1915), na osnovu kojeg je Italija i ula u rat. U vreme odravanja Kongresa masona u Parizu, na Krfu su odrani pregovori srpske vlade i Jugoslovenskog odbora, koji su zavreni potpisivanjem Krfske deklaracije. Ona je istakla princip nacionalnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i princip samoodreenja naroda, to je bila osnova za postavljanje zahteva za oslobaanje i ujedinjenje tih naroda u jednu nacionalnu i slobodnu dravu, parlamentarnu monarhiju, sa kraljevskom kuom Karaorevia. U kontekstu izlaska Rusije iz rata posle boljevike revolucije, Pai je, svestan oslabljene meunarodne pozicije Srbije, vei broj svojih najbliih saradnika i politiara usmeravao na ulazak u francuske masonske loe, jer je imao preciznu predstavu znaaja i uticaja koje masoni imaju na voenje francuske politike. To je i jedan od kljuih razloga prihvatanja koncepta ujedinjenja koji je zagovarala Francuska. SEPARATIZAM PETRA OA RIMSKI kongres potlaenih naroda Austrougarske (april 1918), zahvaljujui angaovanju Francuske, a u tome su imali znatnog uticaja francuski masoni, definitivno je formulisao pravo naroda na samoopredeljenje, kao to je definisao potrebu ruenja dvojne monarhije, a pozvao je sve potlaene narode na zajedniku borbu u ostvarivanju tih ciljeva. Poto su zakljuke Kongresa prihvatile prvo SAD, a onda i ostale saveznike zemlje, donekle je ublaen stav Vudroa Vilsona o ignorisanju jugoslovenskog programa, mada je jo uvek, zbog italijanskih pretenzija, ostala izvesna rezerva, koje nije bilo u priznavanju prava na samostalne drave koje je dato Poljacima i ehoslovacima. Rad srpskih masona u francuskoj i podrka koju su dobijali od tamonjih masona manifestovala se i prilikom pokuaja isticanja separatnih zahteva Petra oa, masona ministra u emigrantskoj vladi kralja Nikole Petrovia, koje je on iznosio u loama u Francuskoj. Sa nekoliko predavanja Save Petrovia i Andrije Radovia, predsednika Crnogorskog odbora za narodno ujedinjenje, ti stavovi nisu bili prihvaeni. Da je srpska vlada uviala znaaj masona i na Pariskoj mirovnoj konferenciji, s obzirom na to da je veliki broj uesnika Konferencije bio u savezu slobodnih zidara, potvrda je i tampanje na engleskom i francuskom jeziku broure "Nacionalni zahtevi Srba, Hrvata i Slovenaca", koja je, kroz formu obraanja masonima saveznikih zemalja od masona Srba lanova pariske loe "Kosmos", i sa predgovorom generala Penjea, dala rezime zvaninih stavova delegacije Kraljevine SHS na Konferenciji.

Loa Kraljevine SHS

FORMALNI akt o ujedinjenju obavljen je 1. decembra 1918. godine u Beogradu, kada je dr Ante Paveli (lekar, takoe slobodni zidar), u ime Narodnog vijea SHS, proitao Adresu, a poto se Crna Gora, odlukama podgorike skuptine prethodno prisajedinila Kraljevini Srbiji, to je bio sluaj i sa Vojvodinom. Prestolonaslednik Aleksandar I Karaorevi je, u ime kralja Petra I, proglasio ujedinjenje u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Tokom Prvog svetskog rata Srbija je imala ogromne gubitke (poginulo je preko 370.000 vojnika, a u logorima, internaciji i okupiranoj Srbiji ivot je izgubilo preko 630.000 ljudi), a bili su ogromni gubici i Srba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj (oko 700.000 poginulih).

17 Vrhovni savet Srbije oktobra 1918. godine alje apel svim velikim loama saveznikih zemalja sa molbom za pruanje pomoi: "Za vreme I svetskog rata, a naroito posle zakljuivanja mira, masonski pokret u Srbiji preuzima na sebe veoma teak i ozbiljan zadatak. On treba da pritekne u pomo i da olaka sve tekoe koje je ovaj rat doneo, kao i da ublai sve grozote koje su poinjene jugoslovenskom narodu. On nije u stanju da sopstvenim snagama ispuni taj zadatak, od ogromnog znaaja, zato se obraa svetskom masonskom pokretu, traei od njega pomo..." (iz apela velikog majstora . Vajferta). U novostvorenoj dravi, punoj protivurenosti, slobodno zidarstvo je zapoelo novi ivot razlazom masona u Hratskoj. Tri zagrebake loe su prihvatile inicijativu Vrhovnog saveta Srbije da se u novoj dravi formira jedna VL simbolikih stepena, a da Vrhovni savet Srbije preraste u Vrhovni savet R Jugoslavije, dok su dve loe iz Zagreba pokuale da osnuju svoju veliku lou. Na Skuptini slobodnih zidara u Zagrebu, koja je odrana 9. juna 1919. godine, formirana je Velika loa Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca "Jugoslavija" (deset godina pre nego to je drava dobila ime Jugoslavija), pod iju se zatitu stavljaju loe simbolinog slobodnog zidarstva "Pobratim", "Sloga, rad i postojanstvo" i "umadija" iz Beograda, "Maksimilijan Vrhovac" i "Ivan grof Drakovi" iz Zagreba i "Budnost" iz Osijeka. Na istoj Skuptini usvojena je privremena Konstitucija i izabrana VL na elu sa VM orem Vajfertom, koji je na tom visokom mestu bio sve do povlaenja zbog starosti (1934). Posle njega, VM je bio Duan Milievi (do smrti), a poslednji VM (do odluke o "samouspavljivanju 1940) bio je Andra D. Dini. NA NAELIMA PATRIOTIZMA VL "Jugoslavija" je usvojila svoju Konstituciju 1925. godine, kada je donet i Statut VL, a pod njenom zatitom do 1940. godine radilo je trideset loa u kojima je u periodu 19191940. bilo preko 2.500 lanova. Potujui sve osnovne principe Andersonove Konstitucije, VL "Jugoslavija" je u svoja osnovna naela ugradila i patriotizam i potovanje poretka zemlje u kojoj radi kao nepolitika i neprofitabilna ustanova. Jugoslovenski patriotizam i zalaganje za celovitost zemlje, a protiv svakog separatizma, koji je bio konstanta posebno u Hrvatskoj od samog osnivanja nove drave, bili su taka razlaza sa jednim brojem nekadanjih lanova loa u Zagrebu, koji su se, iako suspendovani i iskljueni od organa VL "Jugoslavija", samoorganizovali i 1927. godine formirali Simboliku VL "Libertas", koja je bila divlja "masonska" organizacija. Srpska masonska tradicija, stvarana u kontinuitetu prethodnih pedesetak godina u dravi u kojoj, osim pojedinanih izuzetaka, nije imala ozbiljnih prepreka od dravnih organa, posedovala je posebno izraenu patriotsko-nacionalnu crtu. Ona se formirala sledei istorijske tokove i vezujui se za sudbinu naroda kojem je i pripadala. Srpska je masonerija, posebno u toku balkanskih i svetskog rata, imala jasan pogled i jedinstvenu ocenu da je drava u opasnosti, opstanak nacije ugroen i da u tim uslovima koje diktira istorija mora odgovoriti na najvee izazove. Svretak rata doneo je, pored osloboenja, slom neprijateljske susedne drave koja je bila stalni izvor opasnosti, ali i novu dravnu zajednicu koja se tada inila kao najpovoljnije reenje. Ona je donela delimino reavanje srpskog nacionalnog pitanja u okviru teritorijalno znatno ire dravne granice, ali i ivot sa Hrvatima i Slovencima, koji su u stvaranje nove drave uloili kudikamo manje, dobili maksimalno, sa jako izraenim ekonomskim kulturnim i konfesionalnim razlikama, u kojima se, od samog poetka i nalazio izvor razgraujuih snaga usmerenih na destrukciju nove drave. U vrhu jugoslovenske masonerije bili su Vajfert, Milievi, Damjan Brankovi, Vojislav Palji, Vladimir orovi, Andra Dini, Stanoje Mihajlovi, LJubomir Tomaevi, Savko Dukanac, ura Bajalovi, Petar replovi, Radenko Stankovi, Franjo Hanaman, Radoslav Katii, Adolf Mihali, Juraj Demetrovi, Ferdo ii, Viktor Novak, Pavle Marinkovi. Veina od njih su bili, ujedno, i lanovi Vrhovnog saveta. Vajfert i Milievi su, istovremeno, bili na elu oba sistema.

18

OZBILJNA KRIZA PO pitanju dravnog ureenja postojala je podvojenost jer su republikansku struju u vostvu jugoslovenske masonerije zastupali Dukanac, Bajalovi i Ivan Ribar, dok su monarhistiku grupu inili orovi, Novak, Brankovi i Vajfert i Milievi, koji je kao dugogodinji Vajfertov zamenik bio dua jugoslovenske masonerije, u bliskim odnosima sa kraljem Aleksandrom, pokuavali i najee uspevali da srednjom, pomirljivom linijom stiavaju i ublaavaju suprotnosti. Vladimir orovi je bio jedan od najuticajnijih lanova Vrhovnog saveta R i bio je osnovni katalizator za prijem novih lanova iz jovanovskog sistema. Od trideset i devet vlada u est su masoni bili predsednici, u trideset i jednoj ministri inostranih poslova, u dvadeset i etiri ministri prosvete, u dvadeset i dve ministri pravde, u dvadeset i sedam ministri trgovine i industrije, u estanest ministri unutranjih poslova, a u dvadeset vlada ministri finansija. Masona je bilo u gotovo svim politikim partijama, a posebno su brojni bili u Demokratskoj stranci i Samostalnoj demokratskoj stranci. U ovoj prvoj, pored ostalih masoni su bili Vojislav Marinkovi, Kosta Kumanudi, Rista Joji, Budislav Anelinovi, Ilija umenkov, Slavko Dukanac, Boidar Vlaji, Dobrica Lazarevi. Razlaz izmeu LJube Davidovia i Svetozara Pribievia, koji je rezultirao stvaranje njegove SDS (1924) izbio je oko pitanja decentralizacije zemlje i potrebe revizije Vidovdanskog ustava, pa je Pribievi tada kao fanatini unitarista i pristalica kralja Aleksandra, formirao svoju stranku u kojoj je, pored njega, kao njenog predsednika, bilo prilino masona (LJ. Tomai, G. erjav, Milo Savi, V. orovi, B. Gavrilovi, J. Demetrovi, V. Vilder, Hinko Krizman, Pero Zec, R. Arneri, Sran Budisavljevi, J. Demetrovi, Duan Bokovi, NJuba Leonti, Edo Lukini...) Kada kralju Aleksandru, kao sinonimu centralistike, unitarne dravne graevine, nije uspelo da razbije vrst opozicioni hrvatski federalistiko secesionistiki blok, izlaz iz dravne krize je potraio u rasputanju parlamenta, zabrani rada stranaka i zavoenjem line vladavine. U pripremama za ovakav nain reavanja ozbiljne krize, kralj je dobio podrku francuskih slobodnih zidara (novembra 1928. u Parizu), a engleski i eki masoni su svojim kanalima pripremali teren u Zagrebu za prihvatanje takvog razreenja ustavne i dravne krize gde su presudnu ulogu u pripremanju terena za uvoenje line vladavine kralja Aleksandra odigrali sobodni zidari S. vrljuga, M. Drinkovi, Milivoj Deman, Oto Frange, elimir Maurani, Josip Smodlak, Milorad Stranicki, Toni legl, koji u pismu kralju (6. 12. 1928) sugerie da je jedini izlaz "vlada jakih linosti van parlamenta i bez parlamenta s zadatkom da najenerginije suzbije sve krajnosti, bilo plemenske, jednako srpske kao i hrvatske, kao i socijalne i da spremi sve potrebno za reviziju ustava...".

ZAHVALNOST KRALJU POSLE danononih konsultacija sa mnogobrojnim prvacima i istaknutim javnim linostima, dan uoi Boia 6. janura 1929. godine kralj Aleksandar je suspendovao Ustav, zabranio delatnost svih politikih stranaka, uveo linu vladavinu, promenio ime drave u Kraljevinu Jugoslavija i imenovao novu vladu sa generalom ivkoviem na elu, u kojoj je bilo dvanaest masona ministara (S. vrljuga, D. Koji, . Maurani, M. Srki, V. Marinkovi. J. Demetrovi, K. Kumanudi, O. Frange, M. Drinkovi, M. Kostreni, U. Krulj, A. Kramer i B. Maksimovi). U razgovorima koji su prethodili proglasu "Mom dragom narodu..." kojim je kralj saoptio svoje mere, on je sasluao i miljenje VL koje su mu preneli orovi, Tomai i Vladimir Belaji. Na komemoraciji u VL, posle atentata na kralja Aleksandra, Milievi, je ponovio

19 zahvalnost kralju i zbog ovakvog stava jer je "i u danima kada je smatrao da je prinuen da samo svojom voljom upravlja dravnim brodom, ostavio naoj Velikoj loi i jugoslovenskim masonima punu slobodu da nesmetano produe rad na svetlim i za na narod i oveanstvo korisnim ciljevima". Velika loa je, povodom kraljevog estojanuarskog proglasa, svojim lanovima naredila "da se loe uzdre od svake rasprave politikih pitanja. Ovo nareenje je bilo u skladu sa dotadanjim odnosim masona sa kraljem Aleksandrom, koji je i sam bio lan organizacije. Kao zanimljiva ilustracija dobrih odnosa kralja i masona moe posluiti i iskaz Lazara Avramovia, masonskog veterana i lana Nadzornog odbora Narodne banke, koji je u jednoj prilici saoptio da je masonerija "kraljeva stranka, i bolja i jaa od mnogih drugih". O dugogodinjem i nepomuenom meusobnom uvaavanju kralja i ora Vajferta nije potrebno opsenije govoriti, jer je to bilo poznato ne samo njihovim bliim saradnicima. Vladimir orovi je bio est kraljev gost, njegov savetnik koji nije sa odobravanjem gledao na okupljanje odreenih linosti oko kralja, ije sposobnosti nisu bile respektabilne.

Hrvati hoe - sami!

OKTROISANIM ustavom (1931), ijim je proklamovanjem kralj Aleksandar iskazao svoje trajnije samodrake elje, samo je donekle ublaio politike napetosti. ak i njemu lino odani Damjan Brankovi, kao visoki dostojanstvenik Velike loe "Jugoslavija", na godinjoj skuptini Velike loe (1933) godine, iskazuje rezervu prema nastavku zapoetek politike: "... posle te epohe trebala nam je demokratija, kao edo nae ustanove, da poslui tu ulogu u drutvu i dravi, ali ona je u partijsko-politikoj borbi rasparala svoje snage i dola sama sa sobom u sukob. NJena je tragika, to je bez etapa naglo pola u desno, a svoje levo krilo izloila rasulu i anarhiji. Iz samih tih crtica... nameu se savremenicima nove dunosti i borba protiv reakcionarnih struja, a nama da leimo rahitini kostur demokratije, koju smo stvorili, podravli i verovali da e ona biti izraz slobodne volje naroda i uvarica svetskog mira". IZMEU LEVICE I DESNICE VLADIMIR orovi je istakao da je VL jo 1920. godine proklamovala narodno jedinstvo kao osnovu bratskog saveza sva tri naroda u Kraljevini Jugoslavji. Sa druge strane "masonerija ne moe da slui svoja naela sa guenjem slobode javne rei, sa sputavanjem line slobode i slobode uopte... Branilo se do sada da je sve to je uinjeno imalo privremeni karakter, da bi se zemlja izvela iz tekog stanja jedne akutne krize... Mi vidimo da posle toliko godina bolest ne poputa... jedna od vanih masonskih drunosti je da u pitanjima javnog politikog ivota istupa sa otvorenou koja je najbitnija crta ljudi od asti i karaktera... Priznati ono to je dobro makar dolazilo i od najveeg protivnika, osuditi ono to ne valja makar to bilo i od najroenijeg... Na put je, uostalom, unapred obeleen: mi moramo biti sredina izmeu levice koja odrie i desnice koja obuzdava..." Konano otkrivanje stvarnih ciljeva Maeka i HSS najuoljivije je u njegovoj izjavi jednoj londonskoj novini (1932), kada je saoptio da je rekao predatavnicima opozicje u Beogradu: "Uinite to je potrebno da bi Hrvati dobili zadovoljenje pre nego to se budu pojavile mogunosti otcepljenja". Formulacijama koje su se iste godine pojavile u "Zagrebakim punktacijama" anticipirano je ne samo ono to e se desiti tih godina, ve i ono to se deavalo i mnogo kasnije, skoro do naih dana. U ovom dokumentu se insistira na potunom istiskivanju "srbijanske hegemonije" i istie da se novim ureenjem dravne zajednice moe pristupiti na nain da bude "asocijacija interesa, osnovana na slobodnoj volji njenih lanova, tako da svaki lan u svojoj zemlji i svi udrueni u zajednikom saraivanju u poslovima opeg interesa zajednice, koji e se sporazumno utvrditi, budu mogli osigurati i posebne i skupne interese

20 te zajemiti napredak i procvat moralnog i materijalnog ivota naroda srpskog, hrvatskog i naroda slovenskog. Posebni interesi inojeinih manjina potupno e se zajemiti". Kraljev pouzdanik, poslovni partner i prijatelj Toni legl, koji je bio i prva rtva ustakog terorizma u Jugoslaviji, jo mu je 1929. godine napisao da su mu, preko Siton-Votsona, saopteni britanski stavovi oko reavanja postojee krize u zemlji i da su zbog svoje zabrinutosti za dalji tok dogaaja spremni da daju podrku kraljevoj opoziciji (SDK). Podrka e se kretati u pravcu ouvanja jugoslovenske dravne zajednice, sa promenom Ustava kojom e, pored kralja, ostati zajedniki elementi vojska, diplomatija i dravne finansije. U reviziji ustava Britanci insistiraju da se poe od istorijskih provincija kao ishodita, ali da sve pokrajine ne mogu imati isti stepen samouprave ili autonomije "ve da to treba da se ravna prema specijalnim historijskim tradicijama i kulturnim, ekonomskim i socijalnim potrebama pojedinih pokrajina i narodnih dijelova". Svaki komentar je izlian, kao to je i svaka podudarnost i slinost frapantna i posle ezdeset godina. ATENTAT NA KRALJA ANTIMASONSKO delovanje u Kraljevini Jugoslaviji naroito je dobilo na intenzitetu posle ubistva kralja Aleksandra 1934. odine u Marselju. I pre, kao i posle atentata, centar antimasonske kampanje bila je Rimokatolika crkva koja je neprekidno podstrekivala na netoleranciju i izazvala mrnju prema masoneriji u Jugoslaviji, pri emu je posebna otrica bila uperena prema jugoslovenstvu kao nacionalnoj platformi okupljanja i integracija jugoslovenskog drutva. Vrhunac antimasonske propagande je bila optuba da su masoni organizovali atentat na kralja Aleksandra Prvog Karaorevia. Za njegov atentat punu odgovornost snose nacistika Nemaka, faistika Italija, Maarska i separatistiki hrvatski teroristiki krugovi okupljeni oko ustakog pokreta. Velika Loa "Jugoslavija" je tim povodom morala da reaguje javno, odbacivi svaku insinuaciju o umeanosti slobodnih zidara u ovaj atentat. Povodom pogibije kralja Aleksandra, Vladimir orovi je pokuao da prui i istorijsku ocenu politike poginulog kralja, pa je naveo da je "njegov (kraljev) put u Sofiju, pre nekoliko dana otvarao nove izglede u pravcu stvranja novog balkanskog saveza. Kao kakav najbolji mason on je izgraivao jednu politiku, koja jedino moe zaleiti rane rata, i stvoriti u ljudstvu i za nae potomke uslove za bolji i mirniji ivot nego to je bio na." Kralj Aleksandar je i svojim politikim testamentom potvrdio svoju privrenost slobodnim zidarima - osim kneza Pavla Karaorevia i druga dva namesnika, Radenko Stankovi i Ivo Perovi su bili masoni, kao i Jovo Banjanin i Petar Zec, zamenici namesnika. Poetkom novembra 1934. godine kancelariji kneza Pavla predali su Ivo Tartalja i Albert Bazala tzv. "Zagrebaki memorandum", potpisan od veeg broja Hrvata sa politikim ugledom u Hrvatskoj, koji je bio slian prethodnim "Punktacijama" i sadravao je elemente preureenja drave na federalno-konfederalnoj osnovi. Pored nadbiskupa Bauera, Stepinca, biskupa Bonifaia, rektora Stipetia i predsednika akademije Bazale, potpisao ga je i vei broj masona (Ferdo ii, Pavle Ostovi, Ivo Belin, Ivo Tartalja, Stanko vrljuga, Ivo Politeo, Milan urin, Ivan Metrovi (i drugi). Publicitet koji je taj memorandum dobio u italijanskoj tampi, kao i podatak da je stvarni autor bio Ante Paveli, voa ustaa, tada u politikoj emigraciji, nedvosmisleno ukazuje na sutinu secesionistike ideje, pretoene u tekst ovog memoranduma. ZAGREBAKI KONCEPT SAVEZNO vee VL obavilo je raspravu o sadraju Memoranduma, njegovom nastanku, osudivi uee masona u akciji koja je bila usmerena kao "ruenju samih temelja drave" i posebno istiui neshvatljivost postupka da su se udruili u takvoj aktivnosti masoni sa najistaknutijim klerikalcima, protivnicima masonerije. A oni su u svojim stalnim antimasonskim istupima podrazumevlai, pre svega i gotovo iskljuivo, svoj

21 antijugoslovenski stav. Zahvaljujui uticaju koji su imali ne samo Milievi i orovi i VL, svi masoni potpisnici Memoranduma su bili osueni za taj postupak, a neki su zbog toga bili i iskljueni. U internom materijalu VL ("Ko su i kakvi su neprijatelji jugoslovenske masonerije"), iznosi se stav da "dok je predstavnik klerikalac bio u ... vladi, dotle nije bilo tih napadaja (misli se na Koroca). Ali, kad je taj predstavnik ispao iz vlade, onda je u usmenoj i podzemnoj literaturi, nesklonoj reimu, zavladala parola da je reim masonski... napadati masone znai napadati i reim, jer separatistiki obojene stranke i njegove pristae ovo e najlake razumeti... da je to borba za rimokatoliki i za hrvatski plemenski separatizam". Poetkom 1937. godine devet masona iz Zagreba, koji su potpisali Memorandum sainili su i Predlog za nacrt ustava, prema kojem bi se hrvatsko pitanje reilo decentralizacijom i federalizacijom Jugoslavije, stvaranjem pet relativno samostalnih federalnih jedinica (Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Vojvodina i Srbija sa Makedonijom i Crnom Gorom). Ovaj predlog je bio aktuelizovan i poetkom 1939. godine, na Maekovu inicijativu u toku priprema za izradu teksta kasnijeg sporazuma Cvetkovi-Maek (nemaki posrednici su podrali ovaj nacrt ustava, posebno u odnosu na Vojvodinu). Predloena ustavna reenja su bila na liniji britanskih razmiljanja jo iz 1928. godine, koja su preko Siton-Votsona dola i do kralja Aleksandra. Dananja slika na terenu bive Jugoslavije neznatno se razlikuje od ovih predloga, iako je od tada prolo preko ezdesetak godina, mada je vidljiva razlika nastala odlukom AVNOJa. Aktuelni jugoslovenski problem, sa stanovita nedovrenih procesa, imae svoje ishodite, po svoj prilici, u moguim granicama pretpostavljenoga.

Trojni pakt i - vojni pu

PRED izbijanje Drugog svetskog rata antimasonska kompanija je, i zbog pronemake politike tadanje vlade i kneza namesnika Pavla Karaorevia, uzimala sve vei mah i pritisak na VL "Jugoslavija" je naglo pojaan. Poetkom 1940. godine je doiveo kulminaciju mnogobrojnim i otrim napadima zagrebakog nadbiskupa Alojzija Stepinca, da bi se zavrio pritiskom ministra policije, takoe katolikog svetenika, Slovenca Antona Koroca. Za njega je mason Milan Ulmanski dao vrlo zanimljivu karakterizaciju, odreujui se, istovremeno, i prema Rimokatolikoj crkvi, i komparativno i prema slobodnom zidarstvu. Analizirajui zbog ega jugoslovenska masonerija nije imala veih uspeha u ostvarivanju svojih principa, pored ostaloga, on navodi: "... jednim delom su za to krivi sami masoni, a drugim podzemna borba, koja se na vrlo vet nain vodila protiv masonerije. Jasno je da je Rim bio spiritus rector i najvea pokretna snaga u toj borbi... U Jugoslaviji su za to bile neobino povoljne okolnosti... Slovenac dr Koroec, koji je pripadao gotovo svim vladama... i koji je vetom taktikom znao dejstveno vriti upliv na sve ustavne faktore, vodio je tu borbu bolje nego to bi je sam diabolus rotue vodio... On je budno pazio da masonski upliv ne doe nigde do pravog izraaja. Internacionalnost masonstva prikazivala se kao antinacionalnost, antiklerikalnost kao atak na veru i najsvetije oseaje velikog dela naroda. Dr Koroec je to znao izraziti u najpodesnijoj formi na pravom mestu i u pravo vreme. Koristiti se nadmonom inteligencijom i vetom rutinom u svrhu eksploatisanja slabih protivnika je jezuitsko naelo kojim se dr Koroec, savreno sluio..." KAMPANJA PROTIV MASONA POD pritiskom meunarodnih faktora, svakoga iz svojih interesa, a uoi izbijanja Drugog svetskog rata, posle viemesenih pregovora eksperata (Krbek, utej, Milorad Stranicki i Ivan ubai sa hrvatske strane, Mihaldi, Ili, Mihailo Konstantinovi i ore Tasi sa srpske strane), potpisan je sporazum (avgust 1939) na osnovu kojeg je "privremeno"

22 reeno hrvatsko pitanje stvaranjem Banovine Hrvatske u granicama u kojima nikada ranije nije postojala, sa Ivanom ubaiem kao banom, a Krbekom kao podbanom. Tako je stvorena drava u dravi, a bila je to samo usputna stanica ka onome to e se dogoditi 1941. godine, sa kapitulacijom i slomom Kraljevine Jugoslavije i formiranjem ustake tzv. NDH. U novoj Vladi Cvetkovi-Maek ministri masoni su bili Konstantinovi, Mihaldi, B. Markovi, S. Budisavljevi, J. utej, Ivan Andres. Kampanja protiv slobodnih zidara tek je tada poprimila razmere koje su, do tada, bile nezamislive, a po nalogu ministra Koroca izvrene su i premetaine u VL "Jugoslavija" u Beogradu i u ostalim podrunim loama. Posle toga, Vladimir orovi je traio objanjenje od kneza Pavla, koji mu je rekao da, zbog dravnih interesa i pritisaka Nemaca, sami masoni obustave svoj rad, jer je eleo da i na takav nain doprinese ostvarenju svoje nerealne politike neutralnosti. Sve je to uzrokovalo donoenje odluke VL "Jugoslavija" o "samouspavljivanju" 1. avgusta 1940. godine, kada su formirani i naroiti likvidacioni odbori iji je zadatak bio da privedu formalnom kraju rad svih loa pod njenom zatitom, to su oni i uinili, predajui postojeu imovinu raznim dobrotvornim i humanitarnim drutvima. Deo arhive je Veeslav Vilder znatno ranije izneo iz zemlje i pohranio je u Engleskoj. Takva odluka je morala biti doneta, a kako je ona doivljena od samih masona govori i kratko pismo o "samouspavljivanju", koje je VM Andra D. Dini uputio svim loama pod zatitom VL "Jugoslavija": "Velika loa sa bolom izvetava sve radionice i svu brau, da je pod pritiskom dananjih prilika morala doneti odluku, da obustavi rad u svim radionicama koje delaju pod njenom zatitom. Velika Loa dobro zna, da se slobodni zidari nae otadbine, kao ni ona sama, nisu niim ogreili o svoje patriotske dunosti i da su uvek, svi, bili spremni da za Kralja i Otadbinu podnesu svaku rtvu. Ali i u ivotu organizacija kao i pojedinaca dogaa se dosta puta da sticaj prilika nalae teke odluke." PRESUDA GESTAPO-a JUGOSLOVENSKI slobodni zidari su bili i protiv svih totalitarizama i diktatura. Ovo se posebno isticalo u vremenu kada su masonske loe zabranjivane u Nemakoj, a zatim i u Austriji (posle Anlusa). Tada je vei broj slobodnih zidara iz ovih zemalja, kao i iz Italije i Bugarske, bio prihvaen i zbrinut u Jugoslaviji. Sa izvesnim pribliavanjem svetskog rata, tokom 1938. godine, masoni iz Engleske i SAD su preduzimali niz mera kako bi i preko slobodnog zidarstva obezbedili antinacistiki otpor u zemljama koje su se nalazile na putu ekspanzije Treeg rajha. Na instalaciju vojvode od Kenta za VM UVL Engleske (juli 1939), kao izaslanik jugoslovenske VL otiao je Stanoje Mihajlovi, a tada je u Londonu bio u privatnoj poseti i knez Pavle. Mihajlovi je imao razgovore sa visokim predstavnicima engleske masonerije o raznim pitanjima (linostima koje vode jugoslovensku masoneriju, vezama sa politikom i crkvom, o razlozima antimasonske kampanje i pritiscima na rad, vezama sa inostranim loama, posebno odnosima sa masonima u Bugarskoj i Grkoj, odnosima sa kraljevskom kuom i sl.). On je pokrenuo i pitanje osnivanja jedne engleske loe u Beogradu, na ta je dobio potvrdan odgovor. Da su vrhovi jugoslovenske masonerije, uoi pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, postupili u skladu sa pretpostavljenim razvojem dogaaja, svedoi i upuivanje Veeslava Vildera, po masonskom zadatku, u London. On je 1940. godine dobio razrenicu radi pristupanja jednoj englesko-jugoslovenskoj loi (u nju je trebalo da uu jo i Niko Bartulovi, Ivo Mario ok i drugi). Do Anlusa, Vilder je bio lan jedne loe u Gracu, a u nekoliko navrata je pred izbijanje rata nosio u London delove arhive jugoslovenske masonerije. Na samom kraju 1939. godine osnovana je jedne engleska loa u Beogradu, jer je ve poetkom 1940. godine nekoliko slobodnih zidara iz raznih loa dobilo razrenicu (dozvolu) da pristupe jednoj novoosnovanoj loi. To su uradili Stanoje Mihaijlovi i Milan

23 Marjanovi. U isto vreme orovi je, u pratnji Dragana Milievia, inkognito, putovao u Pariz i London, gde se sastao sa Lebrenom i erilom. On je o ovom putu ostavio i opsean izvetaj, koji govori da nije obavljao samo masonske poslove. Prilikom konsultacija sa knezom Pavlom oko "samouspavljivanja" VL "Jugoslavija", knez je oroviu saoptio da ga je "Gestapo ve osudio na smrt kao istaknutog slobodnog zidara i izrazitog neprijatelja faizma, te je nuno da u najkraem vremenu ode iz zemlje", napisao je oroviev tadanji asistent Jeremija D. Mitrovi. PROTIVNICI KNEZA PAVLA U VL se smatralo da je neophodno preduzeti odlune mere i protiv samog kneza Pavla, kada je njegova politika pribliavanja Nemakoj i pripreme za potpisivanje Pakta bile u zavrnoj fazi. U zavrnici pregovora sa Nemcima, u Beogradu je boravio pukovnik Vilijam Donovan, specijalni izaslanik predsednika Ruzvelta (kasniji ef slube OSS, pretee dananje CIA), koji je imao razgovore sa politikim iniocima, uveravajui ih da je nemogua jugoslovenska neutralnost. Sastao se u jednom hotelu i sa vodeim linostima jugoslovenske masonerije. Posle ovog razgovora, orovi je (zajedno sa generalom Simoviem) posetio kneza Pavla i traio od njega odustajanje od pristupanja Trojnom paktu. Pre potpisivanja protokola, zbog pristupanja Jugoslavije Nemakoj osovini, sva tri masona ministra Srbina (Konstantinovi, Budisavljevi i ubrilovi) dala su ostavke. Niz pokreta, organizacija i ustanova u Srbiji su bili ogoreni protivnici politike kneza Pavla SPC, Srpski kulturni klub, Narodna odbrana, zavereniki deo vojske... Javno manje znani, ali estoko protivni takvoj politici bili su i Savet patriotskih, srpskih kulturnih i privrednih organizacija i ustanova, Udruenje za slovenske emigrante i tajno udruenje "Konspiracija". U svima njima odluujuu poziciju imali su masoni - Nikola Stojanovi, Dragia Vasi, Predrag Kaikovi, Milan Vlajinac, Savko Dukanac, Viktor Novak, Boin Simi, Duan Dimitrijevi, Veljko Ramadanovi, Slobodan Jovanovi, Fjodor Mahin, Dragoslav Stranjakovi, Irinej orevi, Irinej iri, Valerijan Pribievi, Dragoljub Aranelovi, Stanoje Mihaldi, Vladimir Belaji, Jovan onovi, Radoje Kneevi... Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu potpisan je u Beu 25. marta 1941. godine, to je bio signal puistima da u noi izmeu 26. i 27. marta 1941. godine izvre vojni prevrat, smene vladu, interniraju kneza Pavla, formiraju novu vladu sa generalom Duanom Simoviem na elu, u kojoj su ministri masoni bili Banjanin, Gavrilovi, Budisavljevi, Markovi, Grol, Nini, Jevti, utej, Andres. Reakcija Nemake je bio napad na Jugoslaviju, to je za est nedelja pomerilo poetak planiranog napada na Sovjetski Savez. I Velika Britanija je ulaskom Jugoslavije u rat bila zadovoljna.

Okupator progoni masone

DOSLEDNO Hitlerovoj izjavi da se rat vodi protiv Srba, Nemci su bombardovali Beograd i ostale vee srpske gradove. Kraljevina Jugoslavija, nedovoljno pripremljena za rat, uz sadejstvo unutranjih razgraujuih sila, vrlo brzo je, po nemaoj agresiji kapitulirala. Broj zarobljenih vojnika jugoslovenske vojske iznosio je preko 350.000. Hrvate, Makedonace, Maare i iptare Nemci su pustili kuama, a oko 200.000 zarobljenih Srba, Slovenaca i Jevreja, Nemci i Italijani su oterali u ropstvo i zarobljenitvo. Po uspostavljanju nemakog okupatorskog reima u Srbiji, u drugoj polovini aprila meseca, pripadnici Abvera, tajne vojne policije (GFP), kao i operativne grupe Sipo i SD, na osnovu "spiska vanredne liste poternica", na koju su uvrtene mnogobrojne linosti oznaene kao "antinemaki elementi", uhapsili su i vei broj masona, a meu njima i Viktora Novaka, Vladetu Popovia, Petra Struvea, Antona Biliovia, Dragana Milievia. Linost koju su Nemci prvu traili Vladimir orovi nije bila dostupna (tada su mislili da je

24 otiao sa vladom u emigraciju, ne znajui da se avion u kojem je bio i orovi, sruio iznad Grke i da je i on u toj nesrei poginuo). Istragu nad uhapenim masonima vodio je Hans Rihter. Nareenjem nemakog vojno-upravnog komandanta Srbije generala Harolda Turnera, a na osnovu Ribentropovog odobrenja, polovinom maja 1941. godine, formirana je specijalna komisija koja je trebalo da utvrdi odgovornost u vezi sa vojnim puem od 27. marta i "dokae" krivicu za izbijanje rata, koja je unapred odreena. Za pu su ve bili odgovorni Englezi, masoni i jugoslovenska vlada (tada u izbeglitvu), koja je, pored dobijanja instrukcija iz Londona, imala nameru da se vojno-odbrambeno povee sa Sovjetskim Savezom. Tim povodom ponovo su bili privoeni u policiju i detaljno sasluavani i masoni Viktor Novak, Slavko Dukanac, LJubomir Tomai. KARTOTEKA SLOBODNIH ZIDARA KOMESARSKA uprava Milana Aimovia dobila je, od nemakih okupacionih vlasti, zadatak da prikupi dopuni i sredi policijsku kartoteku slobodnih zidara, kao dopunu onoga to je ve od 1938. godine, sa seditem u Beu, radila obavetajna sluba nacistike partije (SD), pod neposrednim rukovodstvom SS potporuniak redera. Na osnovu svih tih saznanja, krajem aprila i nadalje, vei broj dravnih inovnika bio je policijski sasluavan, a dobili su anketne listove sa pitanjima o njihovom masonskom statusu, ili vezama sa masonima. Po utvrivnju nekadanjeg lanstva u masonskim loama, penzionisan je, ili je ostao bez slube, vei broj masona. Antifaistiki otpor probudio je Srbiju, a u bitkama su uestvovali to etniki, to partizanski odredi, a nije bio izuzetak ni dogovorno i zajedniko organizovanje ovih odreda u prvim borbama sa Nemcima. Do napada na Sovjetski Savez otrica okupacijskog propagandnog mehanizma usmeravana je na "judeo-masonsku" zaveru, sa anglofilskom potporom, iji su slepi poslunici "neodgovorni" srpski elementi koji se, stavljajui se u englesku slubu, poigravaju interesima srpskog naroda. Posle ulaska sa Sovjetskim Savezom, Nemci su dopunili ovu listu "krivaca" za srpske nedae i komunistima, pa je prvih dana avgusta 1941. godine, Savet komesara propisao "Uredbu o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne slube", pod koje su podvedeni masoni, komunisti, kao i "svi oni koji su svojim delima doprineli da zemlju i narod gurnu u nesreni ubilaki rat sa nemakim rajhom". Realizacijom uredbe rukovodio je Tanasije Dini, predratni pukovnik jugoslovenske vojske, dugogodinji agent nacistike obavetajne slube i strunjak za masonska pitanja. Objavljivanjem "Apela srpskom narodu", koji je potpisalo preko 400 uglednih srpskih imena, meu njima i etrdesetak masona, komesarska uprava, pod direktnim pritiskom nemake okupacione vlasti, pokuala je da ukae da je svaki otpor Nemcima uzaludan. Tada je formirana "okupaciona vlada" generala Milana Nedia (krajem 1941) i ona je morala raditi "prema nareenjima nemakih okupacionih vlasti", kako je svog efa Ribentropa izvestio iz Beograda general Feliks Benxler. Kod jednog broja onih koi su se prihvatili tog "zadatka" bilo je i elemenata svesnog samortvovanja zbog direktnog rada pod Nemcima u tekim trenucima za Srbiju, koja je pruila utoite i velikom broju srpskih izbeglica sa teritorije tzv. NDH (T. Maksimovi, komesar za izbeglice). General Nedi je odmah morao pruiti Nemcima jasna uveravanja da e, pored guenja ustanka, smesta "najotrije postupiti protiv Jevreja, kao to je mogue pre protiv slobodnih zidara, koji treba da budu uklonjeni iz svih javnih slubi i sakupljeni u koncentracione logore..." POGROM SRBA U NDH RADI ostvarivanja tih zadataka sraunatih na zaplaivanje, obezglavljivanje i demoralisanje naroda, osuivanjem elite srpskog naroda koja je, kako je uporno ponavljala nemaka propaganda, radila i radi za tue, englesko-jevrejske i komunistike interese, po

25 nemakom nareenju fomiran je i radni komitet za pripremu antimasonske izlobe. Radio je pod nadzorom Hansa Rihtera, a po njegovom odlasku iz Beograda tu je funkciju preuzeo nemaki vojno-upravni komandant Harold Turner. U situaciji gotovo potpunog beznaa, tragino su se doivljavali pogromi nad Srbima u tzv. NDH, kao i na teritorijama koje su kontrolisale okupacione maarske, bugarske i albanske snage. ak su i nemaki organi u svojim izvetajima o vojno-politioj situaciji konstatovali osnovne uzorke ustanka: "Ustaki reim je ve u poetku uinio nepropustivu greku to je preao preko injenice da je hrvatska drava u sadanjim granicama sastavljena iz vie nacionalnosti, u kojoj Hrvati predstavljaju 50 odsto, a Srbi 30,5 odsto stanovnitva. Tu injenicu nisu mogli da izmene ni pokuaji, koji nemaju nikakvog osnova da se muslimani, koji predstavljaju 12 odsto stanovnitva, proglase Hrvatima. Verovanje da se hrvatska nacionalna drava moe da stvori silom je zabluda... Rezultati nerealne politike ustakog reima su poraavajui... kao rtva ustakih razularenih instinkta palo je ve oko 200.000 Srba..." Antimasonska izloba otvorena je 22. oktobra 1941. godine i koincidirala je sa nemakom ofanzivom na gerilsko-ustanike odrede obe provenijencije. Izloba je bila otvorena do 19. januara naredne godine, a propratni propagandni efekti imali su cilj da zaplae stanovnitvo Beograda, da mu oduzmu bilo kakvu nada u uspeh u vojnom suprotstavljanju nemakoj sili. Razobliavanje uloge masonerije, Jevreja i komunista kao navodnih krivaca za propast Jugoslavije i nedae srpskog naroda diktiralo je i sadraj i eksponata na samoj izlobi, na koju su graani, ali i kolska omladina, dovoeni organizovano (prinudno). EST ZAROBLJENIH NARODA POVODOM otvaranja antimasonske izlobe izdata je i prigodna serija od etiri potanske marke, sa motivima koji su simboliki ukazivali odakle dolazi zlo za Srbe. Iako je i pota, kao i svaki drugi oblik javnog ivota bio pod apsolutnom kontrolom Nemaca, njihovih organa i vojnih jedinica, ipak je ovaj detalj, pedesetak godina kasnije, u drugim okolnostima i drugom ratu Hrvata protiv Srba, korien u ne samo hrvatskoj propagandi, sluei dokazivanju "uroenog" srpskog varvarstva, antidemokratizma i antisemitizma. Antimasonska izloba izazvala je protest ministarstva spoljnih poslova tzv. NDH nemakom poslanstvu u Zagrebu, zbog "protuhrvatskih namjera". Primedbe su se odnosile na sugerisanje da su kralja Aleksandra Karaorevia ubile ustae, da ustae i komunisti imaju dugogodinju saradnju u ruenju Jugoslavije, pri emu su komunisti prvi ustvrdili da ne postoji jugoslovenska nacija, ve da je ona "sklop od est zarobljenih naroda", kao i da su komunisti glavni krivci za slom Jugoslavije zbog njihove podrke ustaama. Zbog toga je stanovnicima Zemuna, tada u sastavu tzv. NDH, bilo zabranjeno poseivanje izlobe. Veina uhapenih masona putena je do kraja 1941. i poetkom 1942. godine. Pored toga to su Nemci eleli da uspostave blie odnose sa pokretom generala Mihailovia, na putanje masona uticala je i intervencija Franca Nojhauzena, nemakog opumoenog ministra za privredu Srbije, a nisu bile beznaajne ni intervencije kapetana Abvera Jozefa Matla i efa Gestapoa Vajnmana, koji su se kao nekadanji pripadnici masonskog pokreta, po njegovom zabranjivanju u Nemakoj, okupljali u organizaciji Heren kluba. Nemci su streljali u Beogradu masone Dragana Milievia, Mihaila Ilia i ora Tasia, dok su internirani u nemake koncentracione logore Milo Carevi, Brana Gojkovi, Aca Dimitrijevi, Milan Barto, Boko Jovanovi, Stevan Popovi, Milo Nei, Milan Glavini, a njih etvorica - Turanov, Skovran, Ili i orevi su tamo i streljani. Selektivan pristup prema pohapenim, a potom, uglavnom, putenim masonima, okupacione vlasti su primenjivale tako to je vei broj otputen iz slube, sa gubitkom svih prava, i prava na penziju (Vladimir Belaji, Duan Jankovi, Duan ivkovi, Simeon Babi, Milan Pajevi, Risto Stijovi, LJubomir Dukanac, Dimitrije uri...), drugi su samo

26 penzionisani (Kosta Milutinovi, Adolf tefanac, Dimitrije uri, Aleksandar Beli, Jovan Erdeljanovi, Nikola Saltikov, Petar Bajalovi, Aleksej Lebedev, Nikola Puin, Ivan Sviev...), a manji broj je ostavljen u dravnoj slubi.

Broz erilov izbor

NEDIEVI eksperti za propagandnu aktivnost, koja je ila linijom dokazivanja ustakokomunistike saradnje, osvedoene i sporazumom o njoj koji su potpisali Moa Pijade i Milan Budak, i usmerene na bioloko istrebljenje srpskog naroda, tako da je partizanski ustanak bio protivsrpski manevar, nije dala vee efekte. Sporazum o saradnji ustaa i komunista, koji je pronaao Milan Bani, bivi narodni poslanik, ali i dugogodinji agent nemakih obavetajnih slubi, dostavljen je generalu Milanu Nediu. U tabu Mihailovia nalazio se jedan broj masona, a znaajno su doprinosili modeliranju etnikog pokreta svojom aktivnou Dragia Vasi i Stevan Moljevi, iji je ideoloki uticaj naroito doao do izraaja na Svetosavskom kongresu u selu Ba (1944), kada je za sekretara Centralnog nacionalnog komiteta izabran ura urovi. U Mihailovievom tabu slobodni zidari su bili jo i LJubia Trifunovi, Vasa Jovanovi, Mihailo Kujunxi, Vladimir Belaji, Aleksandar Popovi i Hrvat ura Vilovi. O antimasonskoj delatnosti i progonima masona Mihailovi je redovno izvetavao izbegliku vladu, kao to je masonskim kanalima vladi dostavio i prve izvetaje o pogromu srpskog stanovnitva na teritoriji tzv. NDH (11. maja 1941. godine) kada je zbog toga, preko Ankare, u Kairo upuen mason Prvislav Grizogono. Jaanjem etnikog pokreta u Srbiji, a posle sloma partizanskih ustanika krajem 1941. godine, kada oni i naputaju Srbiju, sa Mihailovievim tabom odravaju tesne kontakte masoni Savko Dukanac, koji je drao liniju neposredne komunikacije sa Milanom Grolom u Londonu i sa pripadnicima etnikog pokreta koji su radili u Beogradu. Viktor Novak je, posredstvom ure urovia, obezbeivao komunikacije sa predsednikom izbeglike vlade Slobodanom Jovanoviem. Poto je odbio poziv da se neposredno prikljui Glavnom tabu generala Mihailovia, Viktor Novak se distancirao od urovia i svoju saradnju sveo na minimum. KAPITULACIJA JUGOSLAVIJE NEMAKO insistiranje na produbljivanju daljih podela izmeu dva ideoloki suprotstavljena antifaistika pokreta otpora, koje je delom ilo i preko slobodnih zidara, jer su oni u ogromnoj veini bili antikomunistiki raspoloeni, sa izraenim nacionalnim oseanjima, dalo je poetne rezultate. Veina masona koji su ostali u Beogradu, zbog niza dotadanjih represivnih mera, a usled bojazni da uvek mogu biti uhapeni kao taoci, drala se po strani od glavnih tokova procesa borbe protiv Nemaca. - Kada je, posle vetih sovjetsko-partizanskih manevara, uz pomo britanskih vojnih posmatraa, a i zbog etnikih koncepcijskih lutanja i neodlunosti u pruanju aktivnijeg otpora Nemcima, krajem 1943. i u prvoj polovini 1944. godine, dolo do preusmeravanja podrke zapadnih saveznika samo na Brozove partizane, u misiju spasavanja pokreta generala Mihailovia, amerikim avionom je u Rim odleteo Vladimir Belaji. On je, zajedno sa ivkom Topaloviem, Adamom Pribieviem i Ivanom Kovaem, poetkom septembra 1944. godine, izradio elaborat za zapadne saveznike na osnovu kojeg je trebalo obezbediti savezniku podrku pokretu generala Mihailovia i njegovoj nameri da "pozove srpski narod na opti ustanak pod uslovom da ga ne napadnu partizani". Iako je ef amerike obavetajne slube Vilijam Donovan, i na osnovu ovih informacija, 9. novembra 1944. godine iz Kazerte (Italija) dostavio predsedniku Ruzveltu memorandum kojim mu stavlja do znanja da su borbe nacionalista u Srbiji bile kontinuirane tokom

27 itavog rata i da su partizanske snage, po ponovnom dolasku u Srbiju, vrile masovne zloine nad srpskim civilnim stanovnitvom, kao i da su napadale na Mihailovieve vojne formacije dok su one bile zaokupljene sukobima sa nemakim jedinicama, za etniki pokret je sve bilo gotovo. Jedini antifaistiki partner i zapadnih saveznika postali su iskljuivo Josip Broz i NVOJ. Posle kapitulacije Jugoslavije i odlaska kralja Petra 2 i vlade generala Simovia u Kairo, a kasnije u London, u emigraciji se naao vei broj masona. Na mesto potpredsednika vlade, umesto Maeka, koji je ostao u tzv. NDH, sa hrvatske strane uao je slobodni zidar Juraj Krnjevi, ije e se neposredne masonske komunikacije sa erilom pokazati delotvornim za hrvatsku politiku u drugoj polovini rata. Kako je zabeleio Milo Crnjanski u "Embahadama", "...prof. Kneevi, koji sebe i svog brata istie kao glavne aktere u udaru priznaje da je mason, ali demantuje prepotentnu ulogu masonerije u dvadeset i sedmom martu. Veliki broj, ogroman procenat masona, u Londonu, meutim, niti je bilo mogue prevideti, niti moe biti sluajno. Shvatljivo, to se krilo". MEMORANDUM SPC KOLONIJA masona u Londonu bila je ogromna i nije bila sluajna, kako je to zapisao i Milo Crnjanski. inili su je i: Momilo Jurii turm, Ilija umenkovi, Aleksandar Avakumovi, Rade Gungulov, Veljko Milenkovi, Milutin Mirkovi, Svetislav Petkovi, Milo Simovi, Serafim Krsti, Zoran Dragutinovi, Spiro elali, Radoje Kneevi, Aleksandar Vukevi, Vladimir Ribar, Jovan onovi, Boidar Vlaji, Milan Grol, Dobrivoje Lazarevi, Jovo Banjanin, Mihailo Konstantinovi, Momilo Nini, Milan Gavrilovi, Miloje Dini, Sran Budisavljevi, Prvislav Grizogono, Grga Anelinovi, Boidar Markovi, Krsta Mileti, Milo Bobi, aslav Nikitovi, Boin Simi, Veeslav Vilder, Ilija Juki, Slobodan Jovanovi, Juraj Krnjevi, Ivan ubai, Bogdan Radica, Toma Janikovi, Ivan Metrovi, Milan Marjanovi. Jugoslovenske vlade u emigraciji sa uvek prisutnim masonima kao ministrima imale su stalan britanski i ameriki nadzor nad svojim radom, koji je bio optereen sukobima, razmimoilaenjima, lutanjima, nacionalnim i nacionalistikim trvenjima u kojima je linija podele na Srbe i Hrvate ila pruanjem podrke antifaistikom otporu jugoslovenske vojske u otaxbini generala Mihailovia i pokuajima hrvatskih ministara da se ustaka zverstva protiv srpskog naroda amortizuju i usmere na nekoliko kljunih ideologa tog rasistikog pokreta, kako bi otklonili neprijateljski stav prema Hrvatima. Prvi ozbiljniji sukob na relaciji srpsko-hrvatskih odnosa u vladi i oko nje u emigrantskim politikim krugovima nastupio je po pristizanju "Memoranduma Srpske pravoslavne crkve o zverstvima i ubijanjima od strane Hrvata", koji je u London, preko Kaira, doneo Prvislav Grizigono, a poslao ga je Milo Sekuli. Od hrvatskih politiara u jugoslovenskoj vladi najagilniji je bio Juraj Krnjevi, koji je mnotvom zakulisnih kontakata i radnji sa britanskim obavetajno-ekspertskim slubama, zaduenim za analitiku procenu situacije u okupiranoj Jugoslaviji i predlaganje mera britanskoj vladi, jedan od izlaza naao i u traenju separatistikog hrvatskog reenja na katolikoj osnovi, ime je dovedena u pitanje budua jugoslovenska dravna zajednica. Na istoj liniji su bile primedbe Rudolfa Biania na Memorandum SPC upuene nemakom generalu Dankelmanu, a iji se tekst obreo u Londonu, kao to je isti uinak proizveo i memorandum hrvatskih predstavnika u jugoslovenskoj izbeglikoj vladi (novembar 1941). Sva tri inioca hrvatskog delovanja ila su linijom dovoenja u pitanje opstanka budue zajednike drave, posle pobede saveznika. TROJKA U TEHERANU NA amerikom terenu, sa faktorima vlade, ali i meu junoslovenskom kolonijom, u

28 ruenju mita o borbi Mihailovia protiv Nemaca uestvovali su lanovi vlade Ivan ubai i Sava Kosanovi. Poetkom 1943. godine, ubai preko posebnog memoranduma, koji je predao servisu Vilijama Donovana, napada srpski deo jugoslovenske vlade, pruajui podrku prokomunistikim partizanskim jedinicama kao najiroj platformi antifaistikog otpora u zemlji. Koristei mnogo ranije uspostavljene bliske veze sa masonima Sitonom Votsonom, Vikemom Stidom i L. Grinom, naroito u kontaktima sa Idnom, Krnjevi je obezbedio polje za uspean rad suprotan jugoslovenskoj ideji, kako je to okarakterisao Hrvat i mason Ilija Juki. Vinston eril je bio glavni zagovornik preusmeravanja saveznike podrke sa Mihailovia i na Broza, uz prethodni uslov postavljen etnikim jedinicama da prekinu saradnju sa Nemcima i da intenziviraju oruani otpor njihovim trupama. Upuivanjem novih posmatrakih misija kod partizanskog narodnooslobodilakog pokreta, a posebno izvetajem njegovog sina Randolfa, erilov stav je konano jasno definisan - Broz sa svojim jedinicama najira je osnova otpora faizmu, ali i ouvanju budue dravne jugoslovenske zajednice. U pokuajima da spasava monarhiju, a odriui se Mihailovia i njegovih zatitnika u dotadanjim jugoslovenskim vladama, uticao je na stvaranje nove kraljevske vlade sa ubaiem na elu, koji je, posle Vikog sporazuma sa Brozom (16. 6. 1944), konano dao podrku odlukama AVNOJ-a. Prethodna erilova neposredna komunikacija sa Brozom doprinela je, uz Staljinovu potporu, odlukama Teheranske konferencije velike trojice da se formalno prizna NOVOJ kao jedina legitimna politikovojna snaga u porobljenoj Jugoslaviji. Kada su se eril i Broz susreli avgusta 1944. u Kazerti, a te je razgovore briljivo i nenametljivo pratio i Vilijam Donovan, postignut je sporazum iz koga je proistekla vlada Tito-ubai, otklanjanjem kralja Petra 2 kao poslednjeg, ali nejakog politikog inioca, i stvaranjem Namesnitva, sa dva masona u njemu, Sranom Budisavljeviem i Antom Mandiem. To to se pretpostavljalo da e se u duhu Atlanske povelje posle rata svi porobljeni narodi opredeljivati plebiscitarno o buduem dravnom ustrojsvu, ostalo je samo pretpostavka koja u posleratnoj Jugoslaviji nije realizovana na demokratski nain.

Racija masona u Zagrebu

Po ulasku nemakih trupa u Zagreb, aprila 1941. godine, gde su oduevljeno doekani, ve je, uz prethodnu nemaku i italijansku pomo, proglaena tzv. NDH, na ijem je elu privremeno bio Slavko Kvaternik, do dolaska iz emigracije poglavnika Anta Pavelia. To to je tzv. NDH bila nova, "suverena" drava, Nemcima i njihovim posebnim jedinicama nije smetalo da u drugoj polovini aprila meseca izvre hapenja jednog broja masona ija su se imena nalazila na "specijalnom spisku poternica" (Andrija tampar, Ivan Metrovi, Hinko Krizman, Stanko vrljuga, Vladimir Saks Petrovi...). Oni su se na spisku poternica nali kao anglofili. Krajem aprila meseca u Sarajevu (tada u sastavu tzv NDH) Nemci su ubili nekadanjeg bana i masona Stanoja Mihalxia, pod optubom da je radio za britansku obavetajnu slubu. Samoubistvo je izvrio elimir Maurani (vojni predstavnik Treeg Rajha u ustakoj dravi do septembra 1944. general Glez fon Horstenau zapisao je u svom dnevniku: "... Pozvao me je Poduje u goste, zajedno sa dr Mauraniem, sinom uvenog bana, i penzionisanim andarmerijskim generalom konte Tartaljom... Sledeeg dana ujutru pronaen je Maurani, jedan fini i umetnosti naklonjen ovek, obeen u svojoj spavaoj sobi". Horstenau je, po sopstvenom dnevnikom zapisu, bio uveden"... u jedan nimalo neinteresantan... pravi slobodnozidarski krug" od dr Graia). DEPORTACIJA U GRADIKU MASOVNIJE hapenje masona u Zagrebu izvreno je u noi izmeu 10. i 11. novembra,

29 da bi njih etrdesetak sutradan bili prebaeni u logor smrti Jasenovac, a dan posle toga u koncentracioni logor Stara Gradika. Prema svedoenju jednog od retkih preivelih logoraa zloglasnog Jasenovca i Stare Gradike (koji su u genocidu nad Srbima, Jevrejima i Ciganima odneli preko 600.000 ivota), ora Miliia, tamo su se u zatoenitvu nali masoni: J.Badali, G. Novak, A. Barac, F. Tuan, M. Kostreni, M. Deanovi, B. Dragii, I. Ivanevi, LJ. paljt, F. Zavrnik, J. Horvat, N. Fink, S. Cimerman, V. Katii, I. Belin, A. Knadija, M. Rui, Z. Maravi, V. epi, B. Ivekovi, M. Jurkovi, S. vrljuga, M. Glazer, A. Mudrini, B. Prikril, Z. Bratani, V. Oi, J. Vivoda, N. Katii, J. Koevi, J. Poduje, F. ega, M. Brejer, K. Baranovi, D. Plavi, O. Gavrani, R. Horvat, K. Brovet, M. Mili, B. Pliveri. Nekoliko dana posle, pridruili su im se uhapeni Manko Galjardi i grof Josip Bombeles. Na intervenciju masona i frankovako-ustakog funkcionera Leonarda Griviia, generala Horstenaua i ustakih ministara Nikia i Badovinca, veina zatoenih masona putena je 6. aprila 1942. godine. Ante Mudrini i Oton Gavrani bili su likvidirani od ustaa jo u logoru, a od posledica logorakog ivota, neposredno posle putanja, umrli su Dragutin aj, Vlatko Katii i Milan Glazer. U ustakoj dravi streljani su masoni Jevreji Ignjat Lang, Edmund Altman, Adolf Eht, Hugo Kolar, Julije Kajzer, Pavao Fier, Slavko Hir, Robert Vilhem, Moin Klajn. Neposredno po proglaenju tzv. NDZ, Branko Pliveri i ostali pripadnici tzv. Simbolike VL "Libertas" (S. Batui, J. Benei, Z. Salaj, B. Zarnik, M. Vidman, F. Bubanovi, N. Frange, N. Kostreni...), uputili su Paveliu pismo koje poinje sa: "Poglavnie! U punoj odanosti i vjernosti..", a u kojem se objanjava da je "Libertas" bila uvek "arite hrvatskog rodoljublja u kojoj su se okupljali Hrvati koji su gajili nadu u bolje dane". Za vreme Prvog svetskog rata u zagrebakoj loi "LJubav blinjega" reeno je da "... neka braa dre da bi se, s obzirom na nastale prilike imalo masonstvo u Hrvatskoj postaviti na posve novi temelj, polazei od isto nacionalistikog stanovita..."(7.12.1914), da bi neto kasnije iz iste loe potekla i sledea misao:"... mi ipak jasno osjeamo, da ovaj rat rjeava jedno historino razdoblje, koje e biti nadamo se vanije, nego i sama francuska revolucija. Francuska revolucija rijeila je pitanje svijesti i prava ovjeka, moda e ovaj rat rijeiti pitanje svijesti i prava naroda" (1915). LOA "VRHOVAC" TOKOM Prvog svetskog rata ova je loa poela da tavori, a jedan broj njenih lanova preao je u lou "Vrhovac", koja je bila projugoslovenski orijentisana. Iz jednog od brojnih dokumenata nemakog obavetajnog centra za pitanje masonerije, vidljivo je kako je tekao dalji razvoj tadanjih dogaaja: "... Slavko Kvaternik (je) jedan od pokretaa ove (masonske) delatnosti. Jo kao oficir austro-ugarske vojske on je bio ponesen ambicijom da zaigra politiku ulogu, to ga je, bez sumnje, vremenom podstaklo, da se oeni kerkom Jevrejina Franka, tadanjeg voe hrvatskog nacionalnog pokreta. To je bila predistorija pokloniko-ustakog pisma Pliveria i ostalih "masona" iz loe "Libertas", pa ne ude konstatacije da "poglavara vlade okruuju stari slobodni zidari" (Masui, sekretar papskog poslanstva u Zagrebu), ili da je poslanik Dirnberg iz nemakog ministarstva spoljnih poslova javio poslanstvu u Zagrebu kako je "... Budak slobodni zidar (mason) i imenovao je za sveuilinog profesora svoga istoimenog neaka, koji je isto isto tako slobodni zidar..." (17.10.1942.) Posle zavretka rata dr Stanko vrljuga je bio u grupi optuenih za saradnju sa ustakim reimom i u istrazi je naveo da su Nemci hapsili na poetku rata masone jer su "smatrali da smo mi, slobodni zidari, u slubi engleske pijunae, pa kad su se uvjerili da nismo, pustili su nas na slobodu... Mislim da smo, uglavnom, dobro proli, ali za to moemo biti zahvalni Pavelievom doglavniku Slavku Kvaterniku. On je progledao kroz prste mnogima, a osobito prilikom odlaska Metrovia i jo nekih masona u vicarsku..."

30 Iako je i Stepinac maja 1943. godine u pismu Svetoj stolici istakao da "je reim u Hrvatskoj ukinuo masonstvo", njegova obavetenost po ovom pitanju nije bila zavidna, kao to nije bio "obaveten" ni o pogromu nad srpskim ivljem tokom trajanja rata. NJegovi nemaki prijatelji, mnogi obaveteniji i sa poslovinom preciznou konstatuju da (je) "Lou Libertas pokrivala je potanska inovnica Dora Mrkobrada, koja je na svoje ime imala unajmljen stan od 6 soba. Kada su masonske loe bile rasputene, loa Libertas je se preselila u Palmotievu ulicu 64, time da je i ovaj put bila pokrivena imenom iste potanske inovnice. Loa se i danas nalazi na ovom mjestu i jo uvijek je posjeena, kako to proistie iz podataka kojima raspolaem". U korist tzv. NDH i njene ideologije radili su aktivno i masoni Milorad Stranicki (poslanik tzv. NDH u Maarskoj), Stanko vrljuga, Branko Pliveri, Ivo Belin, Miroslav Pinterovi (finansijsko-privredne poluge ustakog reima), Zdenko Vukovi (pukovnik), Stanislav upi, Samir Aurel, Stanko Koen, Ivan Tukan, Janko Matko (bio i Stepinev intimus), Erih Dic. Za nemaku obavetajnu slubu radili su Ante Drai i Boris Zarnik, pored ostalih, a za italijansku Dragomir Zorovi... HRVATSKI INTERESI AK i oni slobodni zidari koji su bili lanovi podrunih loa bive VL "Jugoslavija" i koji su u to vreme bili projugosloveni, nesmetano su se bavili svojim javnim profesijama - Grga Novak, Antun Barac, Gustav Krklec, Tomislav Krizman (Paveliev portretista), a ni oni drugi, nacionalistiko-hrvatske provenijencije, poput Julija Beneia, Antuna Bonifaia, nisu bili bez aktivnog doprinosa novoj hrvatskoj dravi. Blagonaklonost ustakog reima prema pravim "hrvatskim masonima" osetili su i oni koji su jo pred rat, u jeku antimasonske kampanje, bili kao masoni navedeni u brourama Mirka Glojnaria, koga su tuili za klevetu. U toj grupi su bili: T. Janikovi, V. Turkalj, M. urin, I. Metrovi, B. Aleksander, D. Novak, M. Zorii, V. Pesider Sria, A. Cuvaj, I. Kugli, D. Rui, E. Brandafi, S. Breberina, B. Arko, D. Pero, J. akoni, P. Acinger, M. Uzorinac, D. op, A. Antunovi, S. Vidakovi, I. Ivanevi, J. Klajkovi. Sve ih je na procesu, koji je po njih povoljno zavren 1942. godine zastupao, takoe, mason, Ivo Politeo. Kao vezivno tkivo za sve njih javljaju se dva slobodna zidara - advokat Ivo Politeo, koji je branio Broza na zagrebakom procesu 1928. godine i dr Sreko ilovi, lekar, koji je bio lan loe "Vrhovac", ali od 1929. godine i lan loe "Libertas". Preko njih dvojice Broz je uao u krug masona oko "Libertasa". Kako je uspeno igrao na svim stranama Broz, svedoi i njegova autobiografska izjava: "Mi smo upozorili Sovjetski Savez. Ja sam se, na primjer, sastao sa sovjetskim vojnim ataeom i rekao mu da se njemaka vojska kree prema njihovoj granici i da sam siguran da e doi do napada. Imao sam informacije iz Zagreba od nekih slobodnih zidara, koji su bili upoznati sa onim to se sprema. Sve sam mu to saoptio i kazao da to treba primiti ozbiljno...". Randolf eril, sin britanskog premijera, za vreme svog boravka u Brozovom Vrhovnom tabu, razgovarao je i sa masonom Antom Mandiem i o tome u svom dnevniku zapisao da stari politiari, kao Ante Mandi, priznajui komuniste "kao jedinu razumnu snagu u pokretu" i da e oni "morati potovati posebne interese Hrvatske kojom je jednako teko upravljati kao Irskom". Time je osigurana alternativa za reavanje budueg hrvatskog nacionalnog pitanja, to je delimino ve uinjeno i odlukama AVNOJ-a (vrlo slino kako je predlagala grupa hrvatskih masona 1937. godine), ali i odstupnica za sluaj poraza sile Osovine, u ta ni ustae tada vie nisu sumnjale.

Masoni u novoj vlasti

ULASKOM Crvene armije u Srbiju, njenim ofanzivnim delovanjima, uz sadejstvo jedinica pod Brozovom komandom, i osloboenjem Beograda oktobra 1944. godine, neumitnom

31 logikom ratnog pobednika zapoeto je konstituisanje nove, komunistike vlasti. Ona je funkcionisala u ratnom vremenu, sa prekim vojnim sudovima, ali i sa ideolokom obojenou. Nova, a jo neuvrena vlast, sa revolucionarnim arom ideologiziranih antifaistikih pobednika, pristupila je, sa razlogom, brzo i efikasno ispitivanju ponaanja stanovnitva za vreme okupacije, traei one koji su kolaborirali sa neprijateljima. A neprijatelja je tada bilo mnogo, od nemakih okupatora do "domaih izdajnika" nedievaca, ljotievaca, etnika, rojalista, kolaboracionista, nemakih dounika, pijuna... Odeljenje zatite naroda (pretea kasnije Udbe) krajem novembra 1944. godine je podnela svoj izvetaj o "dranju" nekadanjih pripadnika masonskih loa u Beogradu za vreme okupacije. Dostupni izvetaj oslobaa najvei broj masona svake krivice jer (su) se oni "...za vrijeme njemake okupacije u veini su se drali nacionalno ispravno. Uvijek su bili na strani naih triju saveznika, iako su, veina, poznati kao anglofili". I iz ondanje a i iz dananje perspektive posmatrano, u prvom naletu oslobodilakih partizanskih, komunistiih jedinica masoni su proli relativno bezbolno, za razliku od mnogobrojnih drugih koji su postali sluajne, nevine, namerne rtve ili zaslueni krivci Doek crvenoarmejaca PREMA istraivanjima (. roevi, 1997), ukupne rtve u Jugoslaviji (od 6. 4. 1941. do 9. 5. 1945.) iznose 1.838.000 ubijenih (od toga 1.607.000 Srba), dok je stvarni demografski gubitak iznosio 2.825.000 (a kod Srba 1.820.000). U poreenju sa nemakim gubicima na teritoriji Jugoslavije za isti period - 2.599 ubijenih, 5.820 ranjenih i 3.163 nestalih (1954, Be), a koje navodi dr Jozef Matl (za vreme rata kapetan Vermahta u Slubi Abvera u Beogradu), jasnije je ko se protiv koga i sa kim borio, ko je protiv koga ratovao i ko je podneo nemerljive rtve tokom rata. Verovatni razlog za relativno blag odnos pobednika i oslobodilaca prema slobodnim zidarima treba traiti u elitistikom karakteru masonerije i njenog lanstva, kao i njihovim meunarodnim relacijama. Zanimljiva je injenica da je, po nasluenom dolasku crvnoarmejaca, jedna grupa beogradskih masona, meu kojima je bio i stari Kosta Kumanudi, formirala Odbor za doek ruske vojske, jer su je tako doivljavali, kao to su to isto inile i neke etnike jedinice na jugoistoku Srbije, pri emu ni on, a ni oni, za izraze svoga oduevljenja i zahvalnosti nisu doiveli reciprocitet. Tokom 1945. godine, posebno pri proirivanju AVNOJ-a vanstranakim pojedincima i lanovima politikih partija koji se nisu ogreili za vreme rata kolaboracijom, u njegov sastav uli su i masoni Drago Marui, Ivan ubai, Milo Carevi, Aleksandar Beli, Boin Simi, Milan Grol, Savko Dukanac, Nikola onovi, Toma Janikovi, Hinko Kerizman, Duan Bokovi, Viktor Novak. Dekleraciju o proglaenju DF Jugoslavije (29. 11. 1945) proitao je slobodni zidar Sinia Stankovi. U ideolokoj dravi sa odluujuom ulogom komunistike partije, sve to je bilo ostatak starog, posebno srpskog graanskog drutva nije gledano sa blagonaklonou. Konfiskacija imovine, nacionalizacije, otimaine su poravnale raune sa nekadanjim eksploatatorima. Nova vlast nije ispoljila slepo neznanje, jer je u bitkama za meunarodno priznavanje nove, komunistike Jugoslavije, znala da joj ukljuivanje i to veeg broja masona u najvie organe vlasti daje legimitet i mogui meunarodni kredibilitet. Oni masoni koji su posle izbora za ustavotvornu skuptinu shvatili da su nemoni da svojim ueem u politikom ivotu demokratski promene bilo ta, povlaili su se i postajali nejaka opozicija. Od 1945. do 1953. godine raen je u jednom naunom institutu poseban projekat o masoneriji ("Delatnost i organizaciono stanje masonerije u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata"). Kroz formu nauno-istraivakog pristupa, obavljeni su mnogobrojni razgovori intervjui sa nekadanjim masonima (Damjan Brankovi, Milan Barto, Antonije okorac, Andrej Andrejevi, Milan Anti, Lazar Markovi, Jovan Velji, Petar o, Duan Tomi, Milan Ulmanski, Vasilije I. Jovanovi...)

32

Pismo Matesa I PORED toga to je vei broj nekadanjih lanova jugoslovenskih loa bio aktivno ukljuen u javni, struni, univerzitetski i kulturni ivot na nain koji nije ukazivao na nespojivost njihovih masonskih principa, a koji su bili suprotni naelima na kojima je zasnovana nova vlast (Ivo Andri, Milan Barto, Ilija urii, Sinia Stankovi, Vladislav Ribnikar, Veljko Petrovi, Viktor Novak, Mehmed Begovi, Mihailo Vukobratovi, Aleksandar Beli, Milo uri, Sinia Tasovac, Ksenofon ahovi, Borislav Blagojevi, Radomir Aleksi, Aleksandar Deroko, Ivan aja, Petar Kolendi, Mihailo Konstantinovi, Pjer Kriani, Duan Timotijevi, Raa Plaovi, Viktor Stari, Stojan Pribievi, Mladen Leskovac, Rako Dimitrijevi, Joa Vilfan...) tajne slube i dravno-partijski vrh su masone tretirali u duhu marksisitiko-lenjinistikog uenja. Jo je 1922. godine 4. kongres Kominterne, donosei rezoluciju o francuskom pitanju, iskljuio svaku mogunost da lanovi partije mogu biti masoni, da bi ovaj revolucionarno nepomirljiv stav doiveo izvesnu modifikaciju odlukama Sedmog kongresa Kominterne, u vreme narodnofrontovskog antifaistikog organizovanja, kada je ak i u Berlinu postojala jedna loa koja je okupljala izmeu ostalih Ernesta Tolera, Bertolda Brehta, Oto Bihalji Merina. O isprepletanosti odnosa, ali i o budnosti nove vlasti kada su u pitanju masoni reito govori i jedna izjava s kraja 1945. godine, koju je pisano dao Leo Mates, tadanji visoki slubenik ministarstva inofrmacija a kasnije i jedan od efova kabineta Josipa Broza. Matesu je tadanji pomonik ministra informacija Veljko Kora dao u zadatak da prilikom odlaska u London preda tri pisma materijala, koje je sainio Veljko Tomi, nekadanji mason i diplomata, adresovana na Vladimira Ribara, tadanjeg pomonika ministra inostranih poslova i masona (zapeaeno), UVL Engleske i Tomiev memorandum (nezapeaeno). Iako je obaveten da je sa tim poslom upoznat i ministar informacija Sava Kosanovi, Mates je, ipak, zatraio miljenje Vladimira Velebita i ministarstva spoljnih poslova. Dobio je potvrdan odgovor koji zvui naivno i neuverljivo ("...da on misli da mi moemo predati ove stvari, jer slobodni zidari i bez nas mogu doi u vezu sa londonskim slobodnim zidarima"). Saradnici ustaa PREMA masonima pripadnicima pokreta otpora Dragoljuba Mihailovia nije bilo blagonaklonosti. Osueni su u spektakularnom javnom procesu Mihailoviu i ostalima (1946) masoni Stevan Moljevi, ura Vilovi, Kosta Kumanudi, Lazar Markovi, a Slobodan Jovanovi, Momilo Nini, Radoje Kneevi, Milan Gavrilovi, Petar ivkovi i Boidar Puri u odsustvu, na dugogodinje zatvorske kazne zbog saradnje sa nemakim okupatorima i zloina nad sopstvenim, srpskim narodom. Na dugogodinju robiju, po istoj osnovi, osueni su i masoni ura urovi i ore Bodi. Mnogo manje spektakularno izvedena su suenja za genocid nad srpskim narodom i otvorenu kolaboraciju tzv. NDH sa faistikom Nemakom, odrana u Zagrebu. Na jednom od takvih, oktbora 1945. godine, kao saradnici ustakog reima i njegova finansijska potpora osueni su masoni iz loe "Libertas" Branko Pliveri, Ivo Moinski i Vlademar Lunaek. Zbog saradnje sa ustakim reimom, ili zbog aktivnog uea u njemu, osuivani su i Ivo Belin, Dragutin Hru, Milovan Pinterovi i Vladimir Koak, osuen u procesu Slavku Kvaterniku 1947. godine. Izvesno vreme proveo je u logoru neposredno po zavretku rata i Ante Drai, zbog sumnji da je bio nemaki saradnik. Bezbolan nastavak uspenih univerzitetskih i drugih karijera, koje se, uglavnom, nisu prekidale ni za vreme ustakog reima, imali su lanovi nekadanjih zagrebakih loa, kako onih pod zatitom VL "Jugoslavija", tako i onih pod "Libertasom" (iji su kljuni

33 lanovi koji su mnogo znali ve bili nestali, ili su bili u samom vrhu vlasti) Andrija tampar, Mirolav Krlea, Marko Kostreni, Miroslav Karulin, Grga Novak, Antun Barac, Fran Tuan, Stjepan Musulin, Marino Tartalja, Mihovil Abrami, Mijo Mirkovi, Stanko Frank,Franjo Durst, Josip Badali, Petar Skok, Gustav Krklec, Milan Marjanovi,LJubo Babi, Tomislav Krizman, Ivo Krbek, Kreimir Baranovi, Julije Benei, Slavko Batui, Boris Zarnik, Vale Vouk, Vladimir Katii, Milorad Stranicki, Nikola Fink, Marko Bauer, Ivo Mihovilovi, Hrvoje Macanovi, edomilj Veljai, Milan Vidmar, Cvito Fiskovi, iro Gamulin, Sreko ilovi,Juraj Tkali, Marko Tajevi, Josip Horvat, Dane Medakovi...

Masoni brane Broza

KADA je 1948. godine dolo do prekida dotadanjih najtenjih odnosa i saradnje Jugoslavije i Sovjetskog Saveza i njegovih satelitski prijateljskih zemalja, oznaen kao raskid sa dotadanjom komandnom praksom Moskve i samostalnou Jugoslavije u unutranjim i spoljnim pitanjima, neki od jugoslovenskih slobodnih zidara su uzeli aktivno uee u meunarodnoj odbrani Josipa Broza. Masonska javno izneta miljenja su komunistiki reim u Jugoslaviji optuivali za progon masona: "Unitavanje graanske klase - konfiskacija imanja, hapenja, streljanja na osnovu suenja ili bez njega - obuhvatili su i masone. Titov reim je napao masonske kadrove koji su zauzimali suverene p oloaje u nacionalnom politikom ivotu i, u prvom redu, one koji su aktivno uestvovali u antinemakom pokretu otpora na strani generala Mihailovia" (D. Ligu, Pariz, 1974. i G. Vintrel, Pariz, 1961) Ovaj drugi autor i mason, Vintrel, povodom raskida sa Sovjetskim Savezom i instrumentalizacijom nekih jugoslovenskih masona pie: "Iako disident, Tito je komunista... nastojao je da masoneriju iskoristi za sebe. U toku decembra 1951. godine veliki broj upravljaa francuskom masonerijom (u stvari, sve stareine loa u Parizu i provinciji) primili su na kune adrese jedno cirkularno pismo, kojim je "jedan jugoslovenski mason" upozoravao loe protiv staljinistike propagande koja je optuivala Tita". PROPALA AKCIJA KOLONIJA srpskih masona u emigraciji i posle 1945. godine, nije se bitnije umanjila u odosu na onu iz 1941. godine. Ostali su u emigraciji radikali Momilo Nini, Krsta Mileti, Milo Bobi, "jenesovci" Jovo Banjanin, Bogoljub Jefti, Petar ivkovi (primljen u emigraciji zajedno sa Boidarom Puriem), "zemljoradnik" Milan Gavrilovi, "republikanac" Jovan onovi, kao i Veeslav Vilder, Radoje Kneevi, Ilija umenkovi, Prvoslav Grizogono, Boidar Vlaji, Vladimir Ribar, aslav Nikitovi, Aleksandar Avakumovi, Miloje Dini, Slavko Bjelajac, Ranko Brai, Vladeta Bogdanovi, Dragutin Savi, Danilo Zobenica, Ivan Suboti, Duan Nikoli, Jovan Crvenanin, Kosta Pavlovi, Branko Deni, Jakov Davio, ivojin Balugdi... Obnavljanje VL i njeno prerastanje u Vrhovni savet kotskog rituala "Jugoslavija" i njoj pripadajue zemlje (u egzilu), otpoelo je 1947. godine u Rimu sa Vladimirom Belajiem kao VM i komanderom, Milojem Diniem, kao velikim sekretarom i Simom Adanjom, kao velikim blagajnikom. Ova VL je imala podrune loe u Rimu, Parizu, Kairu i Aleksandriji. Prvobitno sedite je bilo u Rimu, a kasnije je preseljeno u Pariz. Pokuaji da svojim radom i preko emigrantskih udruenja i organizacija utiu na antikomunistiko objedinjavanje celokupne emigracije nisu uspeli. Pisali su mnogobrojna pisma, obraajui se za pomo kako VL tako i istaknutim masonima politiarima (Hari Truman), pokuavali su da objedine svoj rad sa radom masona iz ostalih politikih i emigrantskih kolonija (Poljska i sl). Blaga podrka za ovaj pokuaj organizovanog masonskog rada u emigraciji dobijena je od VL kotske. to zbog starosti, to zbog politikih nesuglasica i razmimoilaenja, pa ak i otrih sukoba,

34 naroito oko kralja Petra Drugog Karaorevia, i njegove kancelarije, a delom i zbog opteg razvoja dogaaja na meunarodnom planu i mesta koju je zauzela nova Jugoslavija kao tampon-zona izmeu dva suprotstavljena vojno-politika bloka, ova VL nije imala anse za uspeh. NJihovi pokuaji su uivali izvesnu podrku i princa Pavla Karaorevia, a zbog ivota u nematini, na poziv VL vedske, Vladimir Belaji odlazi u Stokholm, gde je i umro 1971. godine. Na mestu VM pre toga zamenio ga je Sima Adanja, a po ubustavljanju rada ove VL 1967. Adanja se preseljava na Kubu (koja ima neprekinuti kontinuitet rada VL, sa preko 20.000 lanova za sve vreme, bez obzira na politike promene koje su doneli revolucija i reim Fidela Kastra) BUDNA UDBA KONTINUIRANO praenje pripadnika nekadanjih masonskih loa, koje je radila Udba, dovelo je i do njenog saznanja da je "...jedan deo tih predratnih masona produio svoju aktivnost u posleratnim godinama. NJihova aktivnost oseala se jo 1946. godine u vidu meusobnog sastajanja i pretresanja spoljno-politikih dogaaja, stanja u zemlji i raspravljanja internih problema masonerije u Jugoslaviji". Ovo je napisano u jednom od elaborata Udbe Beograda iz 1957. godine, koji je, verovatno kao operativno neupotrebljiv, kao i iz drugih, politikih razloga posle 1981. godine postao dostupan javnosti. Prvu nejavno organizovaniju grupu slobodnih zidara u drugoj Jugoslaviji inili su LJubomir Tomai, nekadanji predsednik Senata Kraljevine Jugoslavije, Svetozar Tomi, nekadanji senator, Predrag Luki, nekadanji ban, Mojsije Stojkov, nekadanji podban, Nikola Tomai, divizijski general vojske Kraljevne Jugoslavije i drugi. Opti razvoj politike situacije u zemlji, ali i oko nje uticao je na neto smelije organizacione forme okupljanja nekadanjih masona koji su bili na potpuno suprotnim gleditima od tada vladajuih. NJihov "reakcionaran" stav je privukao i tajnu policiju, koja je primenjivala sve tadanje metode i sredstva i njihov rad vie nije bio poznat samo lanovima ove masonske grupe. Obraali su se Vrhovnom savetu June jurisdikcije R SAD, od koga su oekivali moralnu i materijalnu potporu za masonski rad u Jugoslaviji. Preko ove "loe" vei broj masona ili njihovih porodica je dobijao izvesnu pomo u paketima ameriih humanitarnih organizacija. U obraanjima srpskoj politikoj emigraciji i masonima meu njima, predlagali su njihovo ujedinjavanje i koordinisan rad protiv postojeeg reima u Jugoslaviji. Imali su i stalne kontakte sa slubenicima amerike ambasade u Beogradu. Verovali su da e ilas i Dedijer osnovati neku vrstu opozicione stranke i tu su ideju podravali. Od osnivanja stranke, u to vreme, naravno da nije bilo nita. Komunikaciju sa ilasom su ostvarivali preko Milana Grola, kao i Jovana onovia. Drugu, tzv. jugoslovensku lou u Beogradu vodio je LJubomir Tomai, da bi vremenom, usled njegove starosti, tu ulogu preuzeo Vojislav Palji, doratni sudija apelacionog suda. U njoj su bili i Boidar Pavlovi, advokat, Robert Gaprovi Cihler, predratni indsutrijalac, Stojan Jugovi, tada vii savetnik u spoljnotrgovinskoj komori, Aleksandar Acovi, inenjer, ore orevi, inenjer, Dimitrije Perovi, raniji profesor univerziteta, i Vojsilav Mikovi, akademik. Ostvarivali su povremenu saradnju i sa masonima izvan Beograda (N. Miloev, Gere, I. Jovanovi i B. Tokin iz Vrca, M. Pavlovi, K. Vidakovi i A. Magaraevi iz Subotice, V. Jankulov i . Kapamdija iz Novog Sada, I. Bonai iz Splita, A. Drai iz Zagreba). AGILNI PALJI JUGOSLOVENSKA loa nastavila je sa svojim radom, agilno voena od Vojislava Paljia, oprezna u selekciji slobodnih zidara koje e ukljuivati u svoj budui rad (nepovoljno su se izjasnili o ukljuivanju Riste Stijovia i ura Bokovia, koje je predlagao V. Mikoiv,

35 takoe su bili nepoverljivi prema Milanu Bartou, Veljku Petroviu i Viktoru Novaku, smatrajui da su preli na "drugu stranu", mada su dobijali povremene novane priloge od njih za fond "loe"), uspostavili su direktnu komunikaciju sa masonima u vajcarskoj i SAD, i to preko vajcarskog komandera irera do komandera June jurisdikcije SAD Lutera Smita. Paralelno postojanje dve "loe" trajalo je nekoliko godina, a poetkom 1956. godine u Beogradu se obreo Vilijam Goldberg, izaslanik Vrhovnog Saveta iz Vaingtona sa predlozima o ujedinjenju obe "loe", koje bi u tom sluaju mogle postati okosnica organizovanog rada masonerije u Jugoslaviji, sa priznavanjem ne samo amerike masonerije. Budua moralna i materijalna pomo uslovljena je njihovim ujedinjenjem. Na dva sastanka ove dve "loe" tokom marta 1956. godine, najgovorljiviji zastupnik ideje o ujedinjenju bio je Boidar Pavlovi. Inicijativa je propala zbog odbijanja vostva beogradske "loe" - D. Brankovia i B. Tomia. Od slobodnih zidara iz SAD i vajcarske dobijali su pomo, koja je deljena prema spiskovima unapred dostavljenim humanitarnim organizacijama, a posebno su se brinuli o pruanju pomoi masonima i ostalim lanovima Nacionalnog komiteta D. Mihailovia, koji su izdraavali dugogodinje kazne robije u Sremskoj Mitrovici. Ta pomo je ila i sekretaru nacionalnog komiteta uri uroviu, koji je, sa izvesnim prekidima, bio na robiji sve do 1979. godine, kao i LJubii Trifunoviu. Novane priloge za mitrovake kanjenike davao je i profesor Farmaceutskog fakulteta, doratni mason Momilo Mokranjac. O pitanjima moguih uticaja i proirivanja grupe novim lanovima iz SANU i sa Univerziteta predloge je najmeritornije davao akademik Mikovi, koji je okupio jednu grupu masona akademika (zvali su je "veni" - nepotpuna loa): Anton Bilimovi, Milutin Milankovi, Kosta Petrovi, Radivoje Kaanin, Jakov Hlitijev, Avakumovi i drugi. Iako su smatrali da je Viktor Novak preao na stranu komunista, sa njim i Miloem uriem su lako ostvarivali uticaj na izbor novih asistenata i profesora zbog ogromnog ugleda i uticaja njih dvojice na Filozofskom fakultetu.

Najava raspada zemlje

DO KOJE mere se njihov uporni rad ve oseao svedoe i dva politika reagovanja, sa tadanjeg komunistikog vrha i od visokog diplomatskog predstavnika tada ponovo bratskog Sovjetskog Saveza, sa kojim je Jugoslavija, uoi sovjetske vojne intervencije u Maarskoj (1956), normalizovala odnose. Domae reagovanje je dolo od zvaninog organa "Borbe", koja je otro napala Akademiju nauka, upravo zbog prevelikog uticaja "graanskih elemenata" u njoj. Sovjetski diplomata u Beogradu Stackejevi je svojim "jugoslovenskim drugovima" rekao da se u "Jugoslaviji osea oivljavanje i veliki uticaj masonerije u naunom i kulturnom ivotu", dodajui da je i predsednik Akademije u Beogradu Aleksandar Beli mason. Sovjetsko tumaenje je bilo jednostavno - "to je orijentacija naunika i inteligencije prema Zapadu, koja je ilasa dovela u tabor neprijatelja socijalizma". Povodom ilasove knjige "Nova klasa", lanovi jugoslovenske loe su organizovali njeno prevoenje i diskretno irenje njenih ideja koje su, i po njihovom miljenju, bile "najubitanija kritika jugoslovenskog socijalizma i Brozovog vladanja". Sa SPC i inicijativama o vrenju pritiska na patrijarha Germana, zbog njegovog popustljivog stava prema vlastima, kontakte je u ime loe odravao Dragoslav Stranjakovi. On je na jednom sastanku loe ve tada izneo tanu konstataciju da je jugoslovensko komunistiko rukovodstvo teorijski i praktino propalo i "da se drava pretvorila od ideoloke u policijsku... Oni se dre samo policijom i neto im znae jo samo

36 ovi stari kadrovi, dok mlai ne znae nita...". PROTIVRENOSTI KOMUNIZMA POSLE sovjetske intervencije u Maarskoj, mnogi sastanci loe bili su posveeni tom, ali i pitanju budunosti komunistike vladavine, na kojima su se, gotovo proroki, izdvajala miljenja Mikovia i Gaparovia-Cihlera da e propast komunizma nastati zbog njegovih unutranjih problema i protivurenosti, a da e se iz Maarske i Poljske proiriti na ceo sovjetski blok, pa i sam SSSR. Neka njihova razmiljanja i analize budue jugoslovenske zajednice bila su anticipacija onoga to e se dogoditi kroz etrdesetak godina: "... U Jugoslaviji nema danas zajednikog interesa... ako Jugoslavija ne moe da se odri onda treba deoba da se izvri tek kada Srbi osiguraju svu vlast u svojim rukama i kad e od njih zavisiti gde e biti njihove granice... Treba da budemo mudri da doekamo vreme da imamo vlast u rukama, jer smo dovoljno moni da Srpstvo ouvamo u jednoj dravi... i da stvarno bude sve ono to je nae da se ne desi da nam postave granicu na Drini... na etnikoj bazi da bude povuena linija, ali da to ne uinimo pre nego to to bude od nas zavisilo." Ko je i koliko spremno doekao to vreme pokazali su dogaaji poslednjih sedam godina! Jugoslavija je 1954. godine potpisala ugovor o savezu, politikoj saradnji i uzajamnoj pomoi sa Grkom i Turskom (Balkanski pakt), preko koga je Jugoslavija bila indirektno ukljuena u bezbednosni sistem NATO-a. U sluaju da se ugovor, po isteku njegovog vaenja ne raskine, kako je njime predvieno, obnavlja se njegova vanost. Ovaj ugovor nije raskinut. U sklopu daljih spoljnopolitikih poteza Brozove Jugoslavije, slede "istorijski" razgovori sa Haileom Selasijem, etiopskim carem (kod koga je bankarski sistem i sistem dravne uprave konstituisao Herman Nojbaher, ratni zloinac osuen na dvadeset godina robije u Beogradu 1952. godine, odakle je otputovao slobodno u Adis Abebu samo nekoliko meseci posle presude), Bandunka konferencija, koja utemeljuje budui "pokret nesvrstavanja", susreti sa Nehruom i Naserom.

POMO ZA - RAZLAZ JO jedan ratni zloinac iz Drugog svetskog rata sa teritorije Jugoslavije bio je pod zatitom velikog prijatelja tadanje titoistike Jugoslavije, Gamala Abdela Nasera. Jerusalimski muftija EL Huseiniji, imao je i in SS-grupenfirera, najodlunije je uticao na stvaranje i izvravanje zlodela SS-muslimanske divizije "Handar", poznate po svojim zverstvima tokom rata. Iako je bilo oigledno da je ratni zloinac, uspeo je tokom 1945. godine, preko vajcarske i Francuske, da se domogne Egipta 1946. godine, u kojem je boravio do 1959. godine. Pored njega, Naser je deo svog linog obezbeenja regrutovao od veeg broja pripadnika nekadanje "Handar" divizije. Jugoslavija je, za raun odvajanja od sovjetskog bloka, dobila od zapadnih drava i SAD veliku materijalnu i finansijsku pomo od nekoliko milijardi dolara (uee SAD je iznosilo 82,5%). U vreme, u sutini, ilegalnog organizovanja masona u Beogradu, sa jasnom antikomunistikom osnovom, moralna i materijalna pomo koja im je stizala iz SAD naslanjala se na dopunu Deklaracije o principima Konferencije VM Severne Amerike (ba 1948) kojom "... masonerija proglaava komunizam suprotan integritetu linosti, destruktivan u odnosu na osnovna prava koja su boansko naslee svih ljudi i istovetna osnovnim masonskim principima i veri u Boga". Ameriki slobodni zidari pruaju izvesnu pomo onima koji se ne mire sa postojeom stvarnou, a njih je bio relativno mali broj i sa minimalnim prostorom za delovanje, s obzirom na totalitaristiko ustrojstvo vlasti, a sa druge strane, zvanini faktori amerike i evropskih administracija pruaju ne samo finansijsku pomo Brozovom autokratskom

37 reimu vladanja, u pragmatizmu i interesima blokovsko-hladnoratovske borbe (otuda ima i takvih primera da je rad Radio "Slobode" i Radio "Slobodne Evrope", za raun CIA-e organizovao Rajnhard Gelen, bivi Hitlerov obavetajni strunjak za Sovjetski Savez). U tim vremenima bilo je previe iluzija, pa je, ponet optom situacijom "zapadnog" smera skretanja Jugoslavije, jedan slobodni zidar uputio obrazloeni predlog Moi Pijade (lan loe "Pobratim", primljen pred Prvi svetski rat) kojim je inicirao ponovno osnivanje VL jer je smatrao da bi to bilo u korist "razbijanja ekonomske blokade... i moglo je pomoi uspostavljanju boljih ekonomskih veza sa zapadnim kapitalistikim zemljama". JALOVE REFORME NA unutranjem planu sprovode se razne vrste eksperimenata, upakovane u klasinu demagoku retoriku, ali sa jasnim ciljem da Broz, koristei se postojeom klackalicom Istok-Zapad, ostvari unutranju reformu Jugoslavije na bazi modela 4 kongresa Kominterne - "dekomponovanju" Jugoslavije kao "tamnice naroda", za koju svu odgovornost snose hegemonistiki Srbi. Na spoljnopolitikom planu, on koristi priliku koja mu je pruena, da veinu novoosloboenih zemalja zadri, zajedno sa drugim iniocima, podalje od svojetskog bloka i njegove sfere uticaja. I taj zadatak on izvrava besprekorno, uestvujui u stvaranju pokreta nesvrstnaih (1961). Tada se, ponovo, javljaju usamljeni glasovi o njegovom ambivalentnom odnosu sa slobodnim zidarstvom (poznato krstarenje po afrikim dravama poetkom 1961. kada je, po izjavama njegovih prisutnih saradnika, esto izbivao sa broda "Galeb", odlazei na "nekakve masonske sastanke"). Katolika crkva, odravanjem svog Drugog koncila (1961-1963), kao i njegovim odlukama, a posebno otvaranjem "ekumenskog" dijaloga i sa nevernima, pa time i komunistima, nalazila je novu formulu zadravanja svog globalnog poloaja i uticaja. Rad Koncila nije protekao bez sukoba konzervativnog i progresivnog, realistikog krila njenih velikodostojnika. Tad se iz redova ovih prvih reaktiviraju stare optube o "komunistikojevrejskoj zaveri" u kojoj uestvuju i neki "jugoslovenski komunistiki lideri Broz, Kardelj, Pijade, Bebler" (M. Pinej, Rim, 1962). Masoni u Zagrebu su u prvim posleratnim godinama bili poteeni posebnog tretmana Udbe i slinih institucija. On se, u tim godinama, uglavnom odnosio, na aktivnosti onih lanova nekadanjih loa koji su im bili zanimljivi zbog njihove mogue obavetajne aktivnosti za neku od slubi Francuske, Italije, SAD, V. Britanije. Nekoliko bivih slobodnih zidara je, samoinicijativno ili po pozivu, dalo opirnije informacije o aktuelnom stanju meu masonima u Zagrebu i veim gradovima u Hrvatskoj u kojima je bilo preivelih masona. Jedan broj masona iz Hrvatske bio je aktivno ukljuen u partizanski pokret i neposrednu posleratnu obnovu kao simpatizeri ili lanovi komunistike partije (ministar Mate Jaki, uro Oberzen, Bogdan Stoisavljevi, Lav Grizogono, Josip Kodl, Ivan Fier, Josip Peteh, Lav Mirski, Vuko Jovanovi, Branko Muaevi, Alear Kraljevi, Armin Borovi, Eduard Mendler, Miho Soljai, Milan Radeka...)

Masoni oko Krlee

PORED onih masona koji su bili u raznim vezama sa ustakim reimom i koji su i posle rata ostali u zemlji i najee na slinim pozicijama, njih 24 su emigrirali iz zemlje u strahu od mogueg utvrivanja krivine odgovornosti za dela koja su inili u ratnom periodu. Bilo je sporadinih inicijativa za ponovnim masonskim organizovanjem u Zagrebu i pre 1948. godine, od kada poinju da bivaju intezivnije. Tu su se posebno operativno angaovali Ante Drai, Zdenko Vajler, Vladimir epi, Mladen Mikulii, Zdenko Longina, Milan Zorii... TITO - STABILAN

38

VEE koncentracije masona u Zagrebu posle rata bile su u tadanjoj JAZU, na Univerzitetu, u Krleinom "Leksikografskom zavodu". Pripadali su dvema strujama - jedna koja je zadrala sve profesionalne pozicije koje je imala i ranije, pa je na osnovu toga imala i izvestan javni i drutveni uticaj, a njih je bio najvei deo, i koja nije bila saglasna sa politikim ureenjem zemlje i poloajem Hrvatske u njoj. Druga struja, koja je bila u manjini, i inili su je masoni koji su iz svojih ubeenja pristupili potpunoj integraciji u novi poredak. Posebno zanimljivo mesto gde su bili profesionalno zaposleni ili su, inicijativom Krlee bili angaovani kao stalni saradnici na izradi "Enciklopedije Jugoslavije" i ostalih enciklopedijskih izdanja, bio je "Leksikografski zavod", u kome su Ivo Belin i Radoslav Horvat imali izvestan uticaj, koji se protezao, posebno Belinov i na JAZU, gde su pripadnici ranijih i raznih loa u Hrvatskoj, poput Andrije tampara, Mirka Kostrenia, Mirka Deanovia, Josipa Badalia, Milana urina, Olivera Tarabocija, Natka Kotiia, Nikole Finka, Julija Beneia, Vladimira epia..., bili neprikosnoveni. NJihov uticaj je bio znatan i na Univerzitetu. Kada je posle Brozovog razlaza sa ilasom, izvesno vreme posle toga dolo do kratkotrajno otrijeg partijskog stava, neki profesori Univerziteta su dobili otkaz, a sredstva za "Leksikografski zavod" iz saveznog buxeta su smanjena. To je bila prilika da se nekadanji masoni organizovanije poveu u ove tri institucije, posebno u JAZU i "Leksikografskom zavodu" koji su, skoro, pretvoreni u "loe". Neformalni VM ove neformalne loe bio je Marko Kostreni, koji je kontinuirano imao stav ouvanja nedodirljivosti Josipa Broza. Posle 1948. godine, u komunikaciji koju su i zagrebaki masoni ostvarili sa slobodnozidarskim organizacijama u inostranstvu, imali su punu svest o tome da zapad nema interesa da destabilizuje jaku Brozovu poziciju, ve naprotiv, da im je imperativ uvrivanje njegovog reima iz pragmatinih razloga nastavka pruanja otpora Sovjetskom Savezu. Nekadanji gradonaelnik NJujorka, Figuerola La Gvardija, koji je bio slobodni zidar, naroito se isticao u ovakvom stavu.

VREME ODLASKA ZA vreme sudskog procesa Alojziju Stepincu, Viktor Novak, koji je iveo i radio jo od pre rata u Beogradu, obratio se veem broju loa u inostranstvu, molei ih da se zainteresuju za "akciju jugoslovenskih komunista protiv monsinjora Stepinca". (G. Vintrel, Pariz 1961). Novakov antiklerikalizam bio je odranije poznat, a posebno se zamerio Katolikoj crkvi zbog poznate knjige "Magnum crimen", o Katolikoj crkvi u Hrvatskoj kao inspiratoru viedecenijskih progona Srba i izvrenog genocida za vreme trajanja ustakog reima. I povodom objavljivanja ove njegove knjige u Zagrebu 1948. godine, on se obratio veem broju i loa i masona u inostranstvu, pokuavajui da ih upozna sa sutinskim razlozima uinjenog genocida nad Srbima. Naroito je pokuavao da njegova knjiga bude prevedena na engleski jezik i da je dostavi uticajnom i monom njujorkom kardinalu Spelmanu. Nekoliko pokuaja za vrim organizacionim i sutinskim povezivanjima beogradskih i zagrebakih slobodnih zidara nisu dali rezultata. U takve misije dolazio je u Zagreb i Viktor Novak, ali je Andrija tampar, ovek iz senke zarebakih slobodnih zidara, izbegavao da se nau, razgovaraju i dogovore. JAZU je bio okosnica stvaranja intelektualne klime za ono to e uslediti u zvaninoj politici kao "hrvatsko proljee" 1971. godine, emu je, pored ostalog, prethodila i Deklaracija o poloaju hrvatskog jezika, gde su, opet zagrebaki masoni, bili inicijatori procesa razgranienja sa Srbima u svakoj oblasti, pa i u jeziku. Na drugoj strani, pokuaji ekonomske i politike liberalizacije ivota u Jugoslaviji, naveli su aka Miterana, nekadanjeg VM Velikog orijenta Francuske (nepoznatog sistema), da

39 zakljui kako ti procesi u "Beogradu... treba da vode stvaranju novog, liberalnog slobodnog zidarstva" (Pariz, 1976). I ovaj detalj ukazuje da se tzv. borba za interesne sfere i na planu masonskog organizovanja i rada vodila i u to vreme. Poetkom sedamdesetih godina, sa irim otvaranjem granica, veliki broj graana Jugoslavije odlazi u inostranstvo, zapoljavajui se u evropskim zemljama, a proces iseljavalja u prekookeanske drave se nastavlja. Radei u novim sredinama, jedan broj naih graana biva primljen u tamonje loe, pridruujui se onima koji su to odranije u tim zemljama postali. Rauna se da sa prostora bive Jugoslavije u inostranstvu postoji preko 2.500 slobodnih zidara, koji, naravno, nisu organizovani u etnikim loama, jer one kao takve ne postoje. Postoje masonske asocijacije koje rade na tim principima (grka, srpska i sl.) Jo za ivota Josipa Broza, bilo je nekoliko pokuaja i inicijativa iz tih krugova radi reaktiviranja nekadanje VL "Jugoslavija". Pored tih pojedinanih inicijativa, postojali su izvesni slobodnozidarski krugovi koji su programirano, a na inicijativu masona naeg porekla primali lanove iz Jugoslavije (ovde se misli na Beograd), sa tenjom da se u povoljnijim politikim prilikama pojave kao nosioci tog ozbiljnog posla. U ovome je prednjaila Velika loa vajcarske "Alpina" (ovde se ne pominju slini programi ostvarivani u VL Francuske i VO Francuske). BUDNA SLUBA IAKO formalno posle 1945. godine nije bilo zabrane rada slobodnog zidarstva, nije bilo ni njegovog organizovanja u punom smislu koji ovaj pokret kao sistem ima. Izvesna tabuizacija samog pojma mason, kao i brojne mistifikacije, koje su se, s vremena na vreme, zakonomerno i javno manifestovale, uz dalji rad slube dravne bezbednosti (sve do 1985. godine masoni su se u tzv. planovima za eliminisanje i otklanjanje vanrednih i kriznih situacija u neposrednoj ratnoj opasnosti ili u sluaju rata pominjali kao mogui nosioci kolaboracije sa "agresorima" sa Zapada i njihovi posebni spiskovi, koji su ovom autoru ostali nepoznati, postojali su uz te planove na nivou republika). Nekadanji pripadnici Slube dravne bezbednosti su, verovatno u dogovoru sa svojim slubama i aktuelnim politikim vlastima, objavljivali feljtone o istoriji, ree, i radu masona politiara izmeu dva rata i u ratu (1972. godine, posle politikih istki koje je Broz napravio prvo u Hrvatskoj, a potom i u Srbiji) ili o njihovom posleratnom delovanju (1981. godine, posle Brozove smrti). Nekoliko nedelja pred objavljivanje vesti o smrti Josipa Broza, ovaj je autor bio zamoljen da napie krai tekst o slobodnom zidarstvu, koji je objavljen u dva nastavka u NIN-u, kao odgovor redakcije na jedno "pismo italaca". Posle objavljivanja tog teksta, u kojem je najavljen i izlazak knjige iz tampe ("Masoni u Jugoslaviji, 1763-1980") , a koja je trebalo da se pojavi u izdanju "Prosvjete" iz Zagreba (1982), to se tada nije desilo, ve tek 1984. godine, Predsednitvo tadanje SFRJ, odnosno Savezni savet za zatitu ustavnog poretka, iji je predsednik bio Stane Dolanc, razmatralo je, na osnovu ekspertize slubi bezbednosti (vojnih i civilnih) mogue implikacije, domae i inostrane, objavljivanja jedne takve knjige, za koju tada nisu mogli imati informacije ta e ona sadrati (izdavaima sam davao samo sinopsis knjige, ali ne i rukopis). Odmah je usledilo predupreivanje od strane Katolike crkve u knjizi Ivana Muia ("Masonstvo u Hrvata - masoni i Jugoslavija", etiri izdanja od 1983. do 1989. godine, u tirau od po hiljadu primeraka). Raena bez uvida u primarnu arhivsku grau, na osnovu publikovanih tekstova, ova knjiga je imala unapred zadatu tezu na koju je dala autorski odgovor - za sva "zla" koja je pretrpeo hrvatski narod, odgovorni su Srbi, a posebno Srbi masoni. Knjiga je pisana mudro i celishodno sa stanovita dokazivanja navedene teze. Iako sam autoru te knjige ustupio neto od izvornog masonskog materijala (gotovo sva masonska graa kojom se sluio je bila iz mog privatnog poseda), pa ak od njega dobio i telegrafsku estitku kada je jugoslovenska javnost 1990. godine obavetena o reaktiviranju

40 VL "Jugoslavija" u emu sam i neposredno uestvovao, Mui je svojom knjigom potvrdio sopstvenu doslednost na putu ostvarivanja samostalne hrvatske drave, na kojem je on dugogodinji poslenik.

Mit ili stvarnost

NEKI masonski istraivai su meu osnivae ovog pokreta uvrstili i Adama, Avrama, Noja, Mojsija, Solomona, Julija Cezara, Ptolomeja, Pitagoru, Isusa Hrista... Pojedini tragaoci za korenima moderne masonerije nalaze ga u drevnom Egiptu, kod Esena, Haldejaca, Feniana. Zbog toga ne udi nijedno karakteristino miljenje: "Prema naem shvatanju istorije, svetenici Baala u Asiriji, Ozirisa u Egiptu, Jehove u Palestini, Jupitera u Grkoj i Rimu, Ahura Mazde u Persiji, Brahme u Indiji i Teutata u Britaniji obrazovali su prvobitna tajna drutva, koja su upravljala i usmeravala primitivne porodine zajednice i narode. Sasvim je svejedno da li emo pripadnike tog svetenstva nazivati belitima, pastoforima, levitima, pontifeksima, magima, bramanima ili druidima, bitno je da su oni bili tajno povezani i da su odravali komunikaciju od Inda do Tibra, i od Nila do Temze. To znai da je slobodno zidarstvo oduvek postojalo na ovoj planeti. Masoni su bili, u veoj ili manjoj meri, povezani sa svetenstvom sve do 13. veka kada su se proglasili slobodnim zidarima. Od tog vremena svetenici su poeli da ih optuuju i progone" (Vajs, 1880, NJujork). Revolucionarni prevrati i slobodni zidari ZNAAJ rada i uticaja francuskih masona na pripremanju uslova za izvoenje revolucije iz 1789. godine vidljiv je i u imenima slavnih enciklopedista, racionalista i preporoditelja kakvi su bili D. Alamber, Monteskje, Ruso, Lafajet, Helveciju, Holbah, Laland, Taljeran, Larofuko, Bomare, Grez,enije, Danton, Udon, Taljeran, Sijes, Demulen, Kondorset, Masena, BenDamin Franklin i mnogi drugi, koji su bili aktivni slobodni zidari. U svojoj najoptijoj formi "ideologija 1789. bila je slobodnozidarska, ona koja je izraena s takvom nevinom uzvienou u Mocartovoj arobnoj fruli (1791.), jednom od prvih velikih propagandnih umetnikih dela epohe iji e vrhunski umetniki dometi esto pripadati propagandi" (E. D. Hobsbum, 1962.) Najoigledniji uticaj masonskog uenja i njene "ideologije" ogleda se u Deklaraciji o pravima oveka i graanina, manifestu protiv plemiko-feudarlnih privilegija, hijerarhijskog drutva, temeljnom dokumentu modernih graansko-demokratskih drava. To je vidljivo ve u njenim uvodnim delovima: "...LJudi su roeni da ive slobodno i po jednakim zakonima... Svi graani imaju pravo saraivati u stvaranju zakona, bilo lino ili preko izabranih predstavnika..." Ne raunajui papske bule i enciklike o osudama i ekskomunikaciji katolika masona iz katolike crkve, koje su konstanta od 1783. godine, i koje su u katolikim dravama imale uticaja na stvaranje antimasonskog raspoloenja, kao bedema za spreavanje prodora liberalnih, prosvetiteljskih, racionalistikih i graanskih ideja i vrednosti, u Francuskoj je, vrlo brzo posle revolucije, tampana knjiga Memoari u prilog istoriji jakobinizma (1797) konzervativnog francuskog svetenika Ogistena de Bariela. Tendenciozno pisana, Barielova knjiga je itavu Francusku revoluciju, posebno sa stravinim bilansom jakobinskog terora, pripisala masonskoj zaveri protiv svetovne i crkvene vlasti. On je rodonaelnik "teorije zavere", bar kada je u njeno sredite postavljeno kao inspirator slobodno zidarstvo. Postala je obrazac za tumaenje "svetske masonske zavere", koja se, kao tajno-teroristiko udruenje, sa mranim ciljevima usmerenim na svrgavanje postojeeg svetovnog i crkvenog poretka i stvaranja "novog svetskog poretka", u kojem e masoni ostvariti svoje konane i neprihvatljive ciljeve vladanja, ne libi od upotrebe i najgnusnijih metoda. Ovom knjigom je i javnost, koja je, ponajee, posebno u to doba, bila sklona i spremna

41 za prihvatanje odgovora na pitanja koja su izvirala iz neznanja, nerazumevanja ili iz elje za voenjem i manipulacijom, dobila traene "odgovore" koji, naravno, ivot nisu uinili nita ni razumljivijim, ni lakim. To to je masona bilo i meu uesnicima Revolucije, ili to su najistaknutijim jakobincima glave bile odrubljene spravom koju je smislio, takoe mason Giljotin, ili to su istaknuti masoni stvarali klimu za drutveni preporoaj, kao to su i masoni bili neposredni inspiratori i izvoai revolucije, nije dovoljno kao potvrda za Barijelove tvrdnje i proizvedene paranoine strahove od masonerije i ostalih "tajnih drutava". A tadanja moderna masonerija je ve bila javna, sa elementima zatvorenosti uslovljenom kako sopstvenim pravilima, tako i realnom drutvenom klimom. U periodu 1830-1848, kao i revolucionarne 1848. godine, sa njenim naznakama konane pobede liberalno-graanskog drutva, bila je ostvarena i sa masonskim uticajem, pa je ponovni i mirniji razvoj masonerije u Francuskoj bio razumljiv. Tada je nastala i Velika nacionalna loa Francuske, koja nije dugo radila, ali su kao masoni aktivni bili Emanuel Arago, Leon Gambeta, Anri Brison, il Feri, il Simon, Antoan Dibos, Luj DVIII (latinicom), arl Floket. Znaajni masoni od druge polovine 19. veka bili su i Lamartin, Viktor Igo, Aristid Brijan, Klod Debisi, Marsel Prust, Luj Blan, Klemanso, maral Fo, Artur Grusije... Za vreme Tree republike u francuskom parlamentu bilo je 250 masona, a u etvrtoj republici bilo je oko 100 slobodnih zidara poslanika. Velika loa i Vidzori NA dan Svetog Jovana jevaneliste, 27. decembra 1813. godine stvorena je Ujedinjena Velika loa Engleske (UVL Engleske). Tada je imala 544 loa u Engleskoj i 104 loe u inostranstvu i na njenom elu je bio vojvoda od Saseksa, brat kralja DorDa IV. Danas, prema njenim slubenim podacima, ona ima preko 8.600 loa sa preko 600.000 lanova, a veliki majstor je vojvoda od Kenta, unuk kralja DorDa VI. Radnih "tajnih" masonskih loa bilo je po celom Britanskom ostrvu, ve od 13. veka. Samo su se etiri londonske loe ("Kod guske i rotilja", "Kod Rimljanina i gra", "Kod krune" i "Kod jabuke") sastale u Londonu, na dan Svetog Jovana Krstitelja, 24. juna 1717. godine, i obznanile formiranje VI Engleske. Za prvog VM izabran je Entoni Sajer, a sledei VM su bili DorD Pejn (1718-1719), Don Dezaglijer (1719), DorD Pejn (1720-1721), Don vojvoda od Montagjua (1722), od koga zapoinje i tradicija da se na to mesto uvek biraju plemii. Od kada je Henri Frederik, vojvoda od Kamberlanda (brat DorDa III) izabran za VM (1782), postaje tradicija da se na tom mestu nalaze lanovi vladajue kraljevske hanoveranske dinastije. Ve je Frederik Luis, princ od Velsa (sin DorDa II) postao slobodni zidar 1737. godine. Sledio je njegov sin Henri Frederik, ali na mestu velikog majsora. DorD, princ od Velsa kasnije kralj DorD IV, bio je na elu VL Engleske od 1791. do 1813. godine, kada je stvorena Ujedinjena velika loa Engleske. Za novog velikog majstora Ujedinjene velike loe izabran je August Frederik, vojvoda od Saseksa (1813-1843), brat DorDa IV, a na tom mestu sledili su kralj Edvard VII (1874-1901), zatim princ Artur, vojvoda od Konota i Straterna (1901-1939), brat od strica kralja DorDa V, potom kralj DorD VI (1937), i na kraju njegov brat, princ DorD, vojvoda od Kenta (1939-1942). Dananji Veliki Majstor UVL Engleske 1967. godine postao je Endrju, vojvoda od Kenta, blizak roak (unuk DorDa VI) kraljice Elizabete II, iji je suprug, princi Filip, vojvoda od Edinburga, takoe slobodni zidar. U osam generacija britanske kraljevske kue (od vremena stvaranja VL Engleske), pored navedenih, jo sedamnaest mukih lanova su bili i slobodni zidari. Igra masonskih simbola u SAD VAINGTON je izabran za prvog predsednika SAD 4. februara, a njegova inauguracija je izvrena 30. aprila 1789. godine. Zakletvu je poloio pred Robertom R. Livingstonom, VPM

42 VL NJujorka (od 1784 do 1800. godine, iji je i zet bio mason, general Riard Montgomeri) na Bibliji koju je Livingston doneo iz Loe Sv. Jovana iz NJujorka. Sveanu ceremoniju vodio je slobodni zidar i general Dejkob Morton, a Vaingtonov lini pratilac je bio, takoe mason, general Morgan Luis. Od tada je uspostavljena tradicija da, kada novoizabrani predsednici SAD polau zakletvu, Loa Sv. Jovana svakog puta iznova odluuje da li e se, za tu priliku dozvoliti iznoenje Biblije iz njenih prostorija. Takva dozvola nije data pri polaganju zakletve Dona F. Kenedija (1961.), jer je on bio lan Vitezova Kolumba, bratstvenike katolike organizacije osnovane 1882. godine, stvorene da bi omoguila katolicima u Americi "altzernativu" u odnosu na masoneriju. Kada je Vaington, sa svim spoljnim obelejima svog masonskog lanstva, pod rukovodstvom VL Merilenda, uz asistenciju masona iz njegove loe iz Aleksandrije, na sveanom polaganju kamena-temeljca za zgradu Kapitola (178.9.1793. - po projektu arhitekte Dejmsa Hobana, masona), u temelje ove zgrade poloio i posude sa penicom, vinom i uljem (koji se upotrebljavaju kada se osveuje novi masonski hram - tzv. konsekracija), zapoeta amerika masonska graevina je okonana. Na to ameriki masoni neprekidno podseaju. Dravni odbor proslave dvestogodinjice podizanja Kapitola (1993) vodio je senator i mason Robert Bird.

Nastavak Velike loe

JOVANOVSKO slobodno zidarstvo, koje sledi tradiciju zasnovanu na radu moderne UVL Engleske, osnovane 1717. godine i Andersonovim Naelima iz 1723. godine, tokom vremena, uprkos razliitom razvoju pokreta u pojedinim zemljama, kao i razvoju masonskih sistema, pridrava se i dalje osnovnih pravila kodifikovanih poetkom 18. veka. U meusobnim odnosima velikih loa koje slede pomenutu tradiciju, takoe, postoje utvrena pravila, koja se, sutinski, nisu menjala, mada su poslednji put formulisana kao Bazini principi za meusobno priznavanje velikih loa. Naravno, da je i ovaj dokument bio delo UVL Engleske (1929) koja i danas, kao "majka" jovanovske masonerije, insistira na strogom pridravanju svih izvornih principa i kodifikovanih pravila, posebno zbog rada onih organizacija koje slede tradiciju neregularne i samozvane masonerije, iji je najznaajniji predstavnik Veliki orijent Francuske. Da bi jedna novoformirana velika loa stekla pravo na uspostavljanje odnosa meusobnog priznavanja, koji su stvar reciprociteta sa ve postojeim velikim loama koje batine tradiciju engleskog jovanovskog slobodnog zidrstva, ona mora da ispuni osam bazinih principa pri formiranju i da ih se, i posle toga, stalno pridrava. Samo u tom sluaju je ona autorizovano nastala i regularna je velika loa. Velika loa ne moe postojati ako nema regularno osnovane barem tri osnovne, podrune loe, koje, kao i velika loa, moraju potovati zakoniti poredak u svojoj dravi. Na drugom mestu Bazinih principa insistira se da je osnovi preduslov za sticanje individualnog lanstva verovanje u Vrhovno Bie (Velikog Arhitektu); kao i da pri svakom ritualnom radu u loi mora biti otvorena Biblija na Jevanelju po sv. Jovanu. Individualno lanstvo je iskljuivo muko i ne dozvoljava se nikakva masonska komunikacija sa meovitim ili enskim komasonskim organizacijama. Na petom mestu je obaveza velike loe da na teritoriji svoje jurisdikcije ima svu masonsku vlast nad podruim loama, da je nezavisna, samoupravna i odgovorna za rad tri simbolika stepena u duhu starih dunosti i da ne dozvoljava meanje u svoju unutranju organizaciju nijednoj drugoj velikoj masonskoj vlasti, niti upravnim telima viih masonskih sistema. Tri velika masonska svetla - Biblija (koja je na prvom mestu), uglomer i estar, u svakoj prilici ritualnog rada pridrunih loa i VL moraju biti stalno izloeni. Svaki razgovor o religiji i politici je zabranjen i to je sedmi bazini princip. Na osmom mestu, kao preduslovu za regularan rad i uspostavljanje odnosa meusobnog priznavanja, potrebno je strogo potovanje starih dunosti (Antient Landmarks).

43

VELIKI ORIJENT FRANCUSKE GODINA 1877. je vododelna za dalji razvoj i sudbinu masonerije u Francuskoj, ali i sa velikim uticajem na razvoj masonskog pokreta u drugim zemljama, izuzev na Britanskim ostrvima. Tada, a i danas, najbrojnija i najorganizovanija francuska Velika loa - Veliki orijent je iz svoga statuta izbacila obavezu verovanja u Vrhovno Bie (Boga) kao prethodnog uslova za prijem, kao to je umesto dotadanje Biblije, na kojoj su se polagale zakletve, uveo knjigu praznih, belih listova, kao simbol apsolutne slobode u konfesionalnom odreivanju. Taj dogaaj je Veliki orijent doveo u potpunu suprotnost u odnosu na izvorne principe Andersonovih Naela i izazvao trajan prekid svake komunikacije sa UVL Engleske. To je Veliki orijent izolovalo od komunikacija sa svim velikim loama koje slede tradiciju moderne engleske masonerije i on se, sa tog stanovita, smatra neregularnom, nepriznatom i samozvanom ak i u prisvajanju samog imena mason. Ovaj raskid Velikog orijenta sa verovanjem u Boga donee velike zabune u javnosti kada je masonerija u pitanju, jer e se isticati brojne i (ne)argumentovane primedbe na raun masonerije kao bezbonike i politike organizacije, stavljajui znak jednakosti izmeu Velikog orijenta Francuske i loa koje slede tradiciju Andersonovih Naela. Najvei broj primedbi upuenih na raun masonerije o aktivnom bavljenju politikom, najee je potkrepljen primerima iz rada ba VO Francuske. U VL Engleske je, od nekoliko loa koje su se odvojile od Velikog Orijenta, 1913. godine stvorila Veliku nacionalnu lou Francuske, koja i danas egzistira kao jedina regularna i od ostalih velikih loa priznata. Ona okuplja oko 15.000 lanova u preko 900 loa, na elu sa aktuelnim velikim majstorom Klodom arboneom.

MASONSKI "PLURALIZAM" U ITALIJI NEDOVOLJNO oporavljena masonerija u Italiji je tokom 1992. i poetkom 1993. godine ponovo doivela udar, ije se posledice jo uvek oseaju. U antikorupcionakoj akciji "iste ruke" milanskog tuioca Di Pjetra, koja je umnogome doprinela ruenju sistema dravne uprave i dovela do kraja postojanja italijanske tree republike i radikalnom prekomponovanju italijanske, ne samo politike scene u poslednjih nekoliko godina, pojavile su se i optube o "povezanosti" mafije i nekih loa, posebno sa juga Italije. Italijanska policija je od tadanjeg velikog majstora Di Bernardija zatraila i dobila spiskove lanova loa pod zatitom Velikog orijenta. Na osnovu istraga tuilatva jedan broj masona je optuen za korupciju i povezanost sa mafijom. To je dovelo do razlaza u okviru Velikog orijenta, tako da se jedan broj loa solidarisao sa Di Bernardijem i njegovim stavom o nedopustivosti takvog rada, okupljajui se u novoj Regularnoj velikoj loi Italije, koju je vrlo brzo, priznala UVL Engleske. Vei broj loa ostao je u sastavu VO Italije, sa novim velikim majstorom Virgiliom Gajtuom, koje imaju podrku amerikih velikih loa. Kakve je sve razmere poprimila aktuelna masonska situacija u Italiji, svedoi i otvoreno pismo VO Italije, upueno engleskim masonima, a objavljeno kao plaeni oglas poetkom 1996. godine u londonskom "Tajmsu", kojim se engleski masoni pozivaju na otkazivanje poslunosti UVL Engleske i njenom velikom sekretaru Majklu Hajamu, zbog njihovog "nemasonskog" i birokratizovanog stava prilikom oduzimanja priznanja od Velikog orijenta i priznavanjem nove Regularne velike loe Di Bernardija. Ovakva, u analima meusobnih komunikacija velikih loa nezapamena praksa, nije promenila odluku UVL Engleske, koja je ostala pri vrstom stavu o potovanju Andersonovih Naela. Do ovog novog deljenja masonerije u Italiji, Veliki orijent je imao 610 loa i neto preko

44 15.000 lanova, ne raunajui jo oko 6.000 lanova tzv. loe "Pjaca Del ezu", povodom koje ima prostora da se podrobnije elaborira uticaj katolike organizacije "Opus Dei" na masoneriju, ne samo u Italiji. Nije neinteresantan ni podatak da je novi VM VO Italije Gajtu, potekao ba iz organizacije poznate pod imenom "Pjaca Del ezu". AMERIKI SIMBOLI DVESTA godina ranije, kamen temeljac za "Predsedniku zgradu", sa ukrtenim uglomerom i estarom, najprepoznatljivijim masonskim simbolom, poloili su masoni DorDtauna. Projekat i za ovaj budui simbol ne samo slobode, ve i amerike moi, izradio je arhitekta, Irac rodom, Dejms Hoban, koji je projektovao i zgradu Kapitola. Danas se zdanja Vrhovnog suda, Kapitola, Vaingtonskog obeliska i Linkolnovog memorijalnog centra nalaze izmeu avenija Nezavisnosti i Ustava, a Pensilvanijskom avenijom povezane su sa Belom kuom, koja, sa Obeliskom i Kapitolom daje tri take zamiljenog trougla. Dominantan visinom (preko 200 m) Vaintonov obelisk (u osnovi je kruni grki hram, sa formom egipatskog obeliska i piramidalnim vrhom) je, sa masonskom javnom ceremonijom, otvoren 21. februara 1885. godine (za publiku pristupaan od 1888). Kamen temeljac je i za ovo zdanje-simbol poloio VM VL Okruga Kolumbije, 4. jula 1848. godine. U temelje postolja Statute slobode u NJujorku postavio je 5. avgusta 1884. godine Vilijam Brodi (Veliki majstor VL NJujorka) uglomer, lenjir i visak, masonske simbolike alate. Francuskom vajaru, garibaldincu i lanu pariske loe "Alzas-Loren", Frederiku Bartoldiju, koji je izradio Statuu, poetnu ideju su dali Oskar i Edmon Lafajet, sinovi Vaingtonovog generala markiza Lafajeta, a Bartoldiju je u statikoj konstrukciji pomogao mason A. G. Ajfel. Statua, kao simbol ljudske slobode i tolerancije meu nacijama, ranije esto nazivana i "Majka useljenika", jer su je, sa uplovljavanjem brodova u njujorku luku, prvu ugledali, verujui u njenu maginu mo ostvarenja sopstvenih, amerikih snova. Autori: Veernje novosti i Zoran D. Nenezi