Laboratorijske Vezbe RM Ns

Predmet: Računarske mreže
Tehnike kabliranja i povezivanja mrežnih uređaja

LABORATORIJSKA VEŽBA BROJ 1
Prenosni medijum(pasiva) je fizički put između predajnika i prijemnika. Prenosni medijumi

se dele na:
a) zičane
b) bežične
U žičane prenosne medijume svrstavamo koaksijalne kablove, upredene parice i optička

vlakna dok u bežične prenosne medijume svrstavamo vazduh, vodu i vakum.
Prilikom izbora prenosnog medijuma ključne karakteristike su:
a) cena
b) brzina prenosa
c) domet
Cena prenosnog medijuma direktno zavisi od količine informacija koje se mogu poslati u
jedinici vremena i dometa.
Brzina prenosa je bitska brzina koja predstavlja broj bitova koji se mogu preneti u jedinici
vremena. Jedinica je bps(bit per second) i obično se kreće od nekoliko hiljada do milijardu
bitova u sekundi.
Domet predstavlja maksimalno dozvoljeno rastojanje između dve tačke bez prisustva
pojačavača(repeater). Domet se predstavlja ili u metrima ili u kilometrima u zavisnosti od
vrste prenosnog medijuma.
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Faktori koji određuju bitsku brzinu i domet prenosnog medijuma su:
a) opseg spektra
b) slabljenje
c) interferencija
Opseg spektra(bandwidth) predstavlja razliku između najviše i najniže frekfencije koje se

mogu preneti. Što je opseg kanala veći, veća brzina tim kanalom se može postići.
Slabljenje utiče na domet prenosnog medijuma. Kod žičanih medijuma slabljenje je

najmanje kod optičkih vlakana a najveće je kod upredenih parica.
Interferencija je međusobni uticaj signala u opsezima spektra koji se međusobno

preklapaju. Interferencija dovodi do izobličenja i umanjenja snage signala. Naročito je
izražena kod bežičnih medijuma, može se javiti i kod žičanih medijuma kod kojih više
upredenih parica je smešteno u jednom kablu.
Kablovi sa upredenim paricama (Twisted pair)

Bakarna žica je najuobičajniji način za povezivanje uređaja. Bakar se koristi jer je dobar
provodnik i otporniji je na koroziju nego drugi provodnici. Primenjuje se kod kablova sa
upredenim paricama kod kojih su dve izolovane bakarne žice upredene. Svaka žica
prenosi struju ali su signali fazno pomereni za 180o. Usled ovoga efekti spoljašnjih
elekromagnetnih izvora na struju se anuliraju tako da je degradacija signala značajno
redukovana.Upredanjem žica redukovana je interferencija iz spoljašnjih izvora, jer da
nema upredanja jedna žica bi mogla biti u većoj meri izložena smetnjama od
druge.Upredanjem se interferencija ravnomerno raspoređuje na obe žice a pošto su
signali fazno pomereni to praktično uklanja interferenciju.
Kablovi sa upredenim paricama koji se koriste u računarskim mrežama sastoje se od

osam pojedinačno izolovanih bakarnih provodnika koji su upredeni u parovima (4 para) i
označeni različitim bojama. Upredanjem se smanjuje preslušavanje između različitih
parica i pruža dobra zaštita od slabijih smetnji. Broj upredanja po metru čini deo

specifikacije tipa kabla jer što je broj upredanja po metru veći, veća je otpornost kabla na
elektromagnetne smetnje. Radi fizicke zaštite, četiri parice su obuhvaćene omotačem od
PVC-a.
Postoje tri osnovne varijante ovih kablova:
a) neoklopljeni - UTP (Unshielded Twisted Pair)

b) oklopljeni – STP (Shielded Twisted Pair)
c) kablovi sa upredenim paricama obmotani folijom – FTP (Foiled Twisted Pair).
UTP STP FTP
STP ima upleteni metalni omotač preko sloja izolacije tako da je obezbeđena bolja
izolacija od spolašnje elektromagnetne interferencije, a i signali iz jednog para se štite od
elektromagnetnog polja koje generiše struja iz drugog para zahvaljujući metalnom
omotaču unutar svake parice.Namenjeni su za postavljanje fiksne mrežne infrastructure
kao što je kabliranje kroz zidove objekta,provlačenje kroz kanalice,ukopavanje u zemlju…
Nije pogodan za česta savijanja jer može dovesti do prekida bakarnih provodnika u kablu.
Za povezivanje sa mrežnom opremom koristi standardni RJ45 priključak. Maksimalna
dužina kabla je 100m.
UTP nema takvu zaštitu ali je jeftiniji i jednostavniji za instalaciju. Može se desiti da pri
upotrebi ovog tipa kabla javi problem preslušavanja (mešanje signala) zbog njegove slabe
zaštite od elektromagnetnog zračenja. Konekcija ovog kabla sa mrežnom opremom i
računarima ostvarena je uz pomoć RJ45 (Register Jack) konektora. Zbog svoje
fleksibilnosti koriste se u random okruženju korisnika a to je veza između računara i
priključnog mesta (service point).
FTP mrežni kablovi su najsličniji UTP mrežnim kablovima stim što poseduju dodatni
žaštitni aluminijumski omotač kao žaštitu od elektromagnetnih zračenja i visokih nivoa
buke. najčešće se koriste u proizvodnim pogonima i postrojenjima gde visoki nivoi buke
dovode do interferencije.

Kablovi sa upredenim paricama se kategorizuju za različite brzine. Razlikujemo sledeće

kategorije kablova sa upredenim paricama.
Cat1,Cat2,Cat3 za Ethernet mreže brzine do 10 Mbps

Cat 4 za Token Ring mreže brzine do 16 Mbps
Cat5 za Ethernet mreže brzine do 100 Mbps
Cat5e za Ethernet mreže brzine od 1000 Mbps
Cat6 za Ehernet mreže brzine od 1Gbps
Kada se UTP kabl koristi za Ethernet mrežu, svaka od osam bakarnih žica se mora
umetnuti u osmoiglicni (za četiri parice) RJ-45 konektor. Ovaj konektor je sličan RJ-11
konektoru koji se može naći na vecini analognih telefona.
a) RJ-45 konektor b) RJ-11 konektor
Da bi postavili (krimpovali) konektor na kabl potreban je poseban alat krimp klešta.Alat koji
testira ispravnost veze u kablu sa upredenim paricama zove se UTP tester.
a) Krimp klešta b) Tester

Svaka žica se mora ubaciti u konektor do kraja (na oba kraja kabla), po jednom od
standarda TIA/EIA 568B ili 568A. Iglice konektora obeležene su sa leva na desno. Ako je
raspored iglica na oba kraja kabla isti radi se o ravnom kablu (straight-through cable)
koji se koristi za povezivanje dva uredaja različitog tipa (npr. Računara sa Ethernet HUB-
om ili SWITCH-om). Obrtanjem redosleda parica za prijem i slanje signala na različitim
krajevima kabla dobijamo ukršten kabl (cross-over cable) koji se koristi za povezivanje
uredaja istog tipa (npr. direktno povezivanje dva računara ili dva rutera).
Raspored parica za ravan (straight) kabl
Raspored parica za ukršten (crossover) kabl
Prilikom korišćenja kablova sa upredenim paricama treba voditi računa prilikom

povezivanja kablova dali će se koristiti ravan(straight) ili ukršten(crossover) kabl.Na
narednoj slici dat je prikaz uređaja za koje se koristi ravno i ukršteno kablitranje.

Switch
Hub
Hub
Router
Pc
Pc
Zadatak broj 1:
Na osnovu prikazanih uređaja zaokružiti tačan tip kabla sa upredenim paricama.
Zadatak broj 2:
Na osnovu slike u zadatku broj 1 napraviti u Packet Tracer veze između uređaja koje
smatrate tačnim i proverite dali je ta veza ispravna kao na datom primeru.

Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl sastavljen je iz četri komponente. Prva je unutrašnji provodnik koji prenosi
signal. Sledeći je Izolacioni sloj koji okružuje provodnik koji sprečava provodnik da dođe u
kontakt sa gusto upredenom žičanom mrežom.Treći sloj je žičana mreža koja štiti
provodnik od elektromagnetne interference. Poslednji sloj je plastični zaštitni omotač.
šematski prikaz koaksijalnog kabla koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl prenosi informacije u osnovnom ili u širokopojasnom opsegu. U

osnovnom opsegu (baseband) prenosi se u jedinici vremena samo jedan niz podataka tj.
signal se prenosi u svom izvornom obliku. U ovom modu veće bitske brzine postižu se
ukoliko je opseg signala veći. Prenos u osnovnom opsegu tipičan je za lokalne računarske
mreže. Veće brzine postižu se širokopojasnim prenosom gde se prijenosni kanal podeli u
više podkanala Kod širokopojasnih opsega(broadband) opseg signala se deli na
opsege(kanale). U svakom opsegu se prenosi zaseban niz informacija. Širokopojasni
prenos nam omogućava istovremeni prenos više nizova podataka preko istog kabla. Tim
načinom bolje se iskorišćava širina propusnog opsega kabla, ali su sklopovi za
transportovanje frekvencija (modulatori i demodulatori), potrebni filtri previše složeni i
skupi da bi njihova upotreba u lokalnim računarskim mrežama bila opravdana.
Kablovska televizija je primer istovremenog prenosa višestrukih signala preko istog kabla.
Koaksijalni kablovi su danas gotovo potpuno potisnuti iz upotrebe u računarskim

mrežama. Razlog tome je što kablovi sa upredenim bakarnim paricama jeftiniji i daju veću
fleksibilnost u projektovanju same mreže. Ranije su se upotrebljavale dve vrste
koaksijalnh kablova za povezivanje radnih stanica u računarskim mrežama. RG-58
(thinwire) tanki 50-omski kabl je korišcen za povezivanje manjih grupa računara (u
kancelarijama i laboratorijama) i omogućavao je brzinu prenosa do 10 Mb/s na segmentu
dužine do 185m. RG-11 (thickwire) je nešto deblji 75-omski kabal koji je korišcen kao
backbone kabl za distribuciju Ethernet signala kroz vece zgrade između spratova, i
omogucavao je maksimalan domet do 500m pri brzini prenosa od 10 Mb/s. Mrežne kartice

su morale imati BNC (British National Connestor) konektor (kao na slici dole), pri cemu bi
se na kartici poslednjeg računara u nizu (bus topologija) morao postaviti završni otpornik,
kako se signal ne bi reflektovao nazad u mrežu. Na krajevima koaksijalnih kablova se
takode postavljaju BNC konektori.
Mrežna kartica sa BNC konektorom T konektor povezuje radnu stanicu sa kokasijalnim kablom
Šematski prikaz povezivanja mrežne kartice Šematski prikaz povezivanja radnih

sa BNC konektorom i koaksijalnog kabla stanica na koaksijalni kabl
posredstvom T konektora

Optička vlakna
Nekoliko ograničenja prati prenos podataka preko provodnog metala. Jedan od

problema je taj što su električni signali osetljivi na smetnje spoljašnjih izvora kao što su
udari groma, elektromotori,…Problem je i taj što su kablovi nezgrapni što dodatno otežava
njihovu instalaciju. Priroda električnih signala i materijala(otpornost provodnog materijala)
postavlja ograničenja kako u pogledu rastojanja koje signali mogu da pređu bez
izobličenja tako i u količini informacije koje je moguće preneti u jedinici vremena.
Alternativa ovome je optičko vlakno. Optičko vlakno za prenos informacije koristi

svetlost a ne elektricitet. Otklonjene su mogućnosti za javljanje električnog šuma, postižu
velika rastojanja i dozvoljavaju prenos velike količine informacija. Optičko vlakno za razliku
od tradicionalnih kablova se vrlo lako instalira.
Tri glavne komponente optičkog vlakna su jezgro, obloga i zaštitni omotač. Jezgro
je sastavljeno od čistog stakla ili palstičnog materijala. Obloga koja je od stakla ili plastike
ima manju optičku gustinu od jezgra i okružuje jezgro. Informacija u vidu svetlosti prenosi
se kroz jezgro. Na jedan kraj optičkog vlakna postavlja se svetlosni izvor u vidu LED diode
ili lasera. Zadatka LED diode ili lasera je stvaranje svetlosnog implusa. Laser za razliku od
LED diode stvara čist i uzak mlaz koji omogućava prenos svetlosnog implusa na veća
rastojanja. LED diode proizvode manje koncentrisanu svetlost sa širim spektrom talasnih
dužina. LED diode su jeftinije rešenje i traju duže ali sa razliku od lasera nemogu da
pokriju velika rastojanja.Na drugom kraju oprtičkog vlakna nalazi se optički prijemnik koji
ima zadatak da pretvara svetlosne impulse u električne.
Šematski prikaz optičkog vlakna

Prednosti primene kabla sa optičkim vlaknima su:

 velike brzine prenosa signala (reda 50 000 Gbit/s),
 vrlo mala verovatnoća pojave greške,
 optičko vlakno ne emituje smetnje u okolinu, tanko je i lagano.
Kod upotrebe optičkog vlakna potrebno je elektricni signal pretvoriti u svetlost,

"uneti" svetlost u vlakno i na suprotnoj strani svetlost opet pretvoriti u električni signal.
Zbog još nedovoljno razvijene propratne opreme još nije moguce iskoristiti čitav propusni
opseg optičkog vlakna. Tako da se brzine prenosa kreću do 10Gbit/s, iako su u nekim
laboratorijima postignute brzine i do 111 Gbit/s. Danas se smatra kako će optička vlakna
zbog svojih brojnih prednosti u budućnosti potpuno zameniti metalne prenosne medije.
Sve niže cene kablova sa optičkim vlaknima omogućiće realizaciju koncepta “optika
do kuće” (Fiber to the Home). Smatra se da ce provodnici sa optičkim vlaknima zameniti
kablove sa metalnim provodnicima u budućnosti. Međutim, NIC kartice sa konektorima za
kablove sa optičkim vlaknima su i dalje veoma retke i prilično skupe.
Kod ove vrste kablova, optička vlakna prenose digitalne signale u obliku
modulisanih svetlosnih impulsa. Ovo je relativno bezbedan način prenošenja podataka.
Kablovi sa bakarnim provodnicima prenose podatke koji su u obliku električnih impulsa. Za
razliku od njih, optički kablovi ne mogu da prenose električne impulse. To znači da se oni
ne mogu prisluškivati, a podaci su bezbedni od krađe. Takođe, optički kablovi
omogućavaju prenos podataka na velike udaljenosti i velikom brzinom zbog toga što
signal ostaje čist i ne slabi. Zbog toga što optičko vlakno prenosi signale samo u jednom
pravcu, kabl se uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotačima – jedno vlakno šalje
signale, a drugo ih prima.

Razlikujemo dve vrste optičkih vlakna
a) jednomodna(singlemode)
b) višemodna (multimode) .
Kod jednomodnih optičkih vlakana svetlost ulazi u vlakno pod određenim uglom jer se kao
izvor svetlosti koristi laser dok kod višemodnih optičkih vlakana svetlosni implusi u optičko
vlakno ulaze u različitim uglovima jer se kao izvor svetlosti koristi LED dioda što izaziva
prostiranje svetlosti po više puteva(modova) i neravnomerni dolazak svetlosnih implusa na
drugi kraj vlakna.Jednomodna optička vlakna nude veće brzine i rastojanja u odnosu na
višemodna optička vlakna što uzrokuje njihovu veću cenu na tržištu.
Prednosti i nedostaci optičkih vlakana
· Optička vlakna se koriste kada nam je potreban medijum koji omogućava prenos
podataka velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan način.
· Njihovi nedostaci su viša cena od drugih vrsta kablova i zahtevanje veće stručnosti
prilikom njihovog postavljanja i povezivanja.

Uvod u Packet Tracer
Šta je Packet Trecer?

Packet Tracer je protocol simulator razvijen od strane Cisco kompanije. Packet Tracer
(PT) je moćan alat za prikaz različitih mrežnih protokola u realnom ill simulacionom modu.
Podržava Layer 2 protokole (Ethernet I PPP), layer 3 protokole (IP, ICMP I ARP) i Layer 4
protokole(TCP I UDP), Ruting protokoli se isto tako mogu pratiti.
PT dozvoljava studentima da kreiraju svoju mrežnu topologiju a zatim da aktivnim
mrežnim uredjajima koji čine tu mrežnu topologiju pristupe preko grafičkog interfejsa(GUI).
Svičevi i ruteri se mogu konfigurisati kroz simuliranu verziju Cisco IOS-a(Cisco operativni
system).
Tehnologije i Protokole koje Packet Tracer podžava?

· Konzolnu, straight-thru, cross-over, serijsku, optičku i modemsku konekciju
· Ograničen broj komandi Cisco operativnog sistema
· Svičing, karakteristike porta, VLAN
· Ruteri, ACL, VLSM, NAT , DHCP
· Rutiranje, RIP v2,EIGRP,OSPF, statičke i default rute, i balansiranje opterećenja
· Mostovi, hub-ovi, access points, repeaters, računari, serveri i štampači
Svrha: Cilj vežbe je da se student upozna sa okruženjem u Packet Tracer-u.

OSNOVE u PACKET TRACER-u

Postavljanje uredjaja na radnoj površini
· Radna površina se otvara nakon pokretanja same aplikacije, Radna površina je

prostor na kojoj će te kreirati vašu mrežnu topologiju
· Na slici je dat redosled koraka za umetanje uredjaja na radnoj povšini
Postavljanje uredjaja na radnoj površini
Postavljanje uredjaja
1. Izbor select alata
na radnoj površini:
4. Postavljanje uredjaja na radnoj površini
Packet Tracer 4.1:

Novice Session © 2007 Cisco Systems, Inc. All rights reserved. Cisco Public 6
Common Tools Bar
· Common Tools Bar sadrži alate koji se najčešće koriste u interakciji sa

radnom površinom
· Select alat se koristi da se označi i privuče izabrani objekat na radnoj
površini.
· Move alat koristi se za pomeranje radne površine
· Place Note alat koristi se za unos beleški ili labela na radnoj površini
· Delete alat se koristi za brisanje izabranih uredjaja ili linkova

OPŠTI ALATI
Common Tools bar uključuje:
Select alat za selekciju objekta
Move alat za pomeranje kompletne topologije
Note alat za ubacivanje beleški bilo gde u topologiji
Delete alat za brisanje uredjaja i linkova u topologiji
Packet Tracer 4.1:

Nov ice Ses sion © 2007 Cisco Syste ms, Inc. All rights reserved. Cisco Public 7
SAVETI
· Ako želite da kreirate više instanci istog uredjaja,držite pritisnut taster CTRL pre
nego što kliknete na uredjaj. Svakim klikom na radnu površinu postavljate uredjaj
onoliko puta koliko kliknete na radnu površinu
· Da bi ste otkazali proces kreiranja više instanci kliknite ponovo na uredjaj ili
pritisnite taster ESC.
· Više uredjaja može biti odabrano tako što će te kliknutu na željene uredjaje.
SAVETI
Par Saveta:
Možemo kreirati kopije istog objekta koristeći taster CTRL
ESC taster poNStava bilo koju akciju.
Više uredjaja se mogu izabrati odjednom koristeći select alat.

DOSTUPNI UREĐAJI
· Modeli rutera: 1841, 2811, Generic empty router
· Modeli svičeva 2960, Generic empty switch
· Bežični uređaji: Linksys WRT300N
· Ip telefon: 7960 IP Phone
· Uređaji za emulaciju:WAN konekcije, DSL modem, Cable modem, Frame Relay
· Dostupni servisi WWW, DHCP, TFTP, and DNS.

Povezivanje uređaja:
3. Pozicioniranje na
prvi uređaj.
4. Pozicioniranje na
drugi uređaj.
1. Izbor ikone za
povezivanje objekta.
2. Izbor ikone za automatsku

konekciju.
acket Tracer 4.1:

ovice Session © 2007 Cisco Syste ms, Inc. All rights reserved. Cisco Public 14
 Izborom na tip konekcije u donjem levom uglu otvaraju nam se sve dostupne vrste
konekcije.
 Ukoliko ne želite da vodite računa o vrsti konekcije koju treba primeniti na datom
segmentu, izaberite prvu ikonu u kartici “Automatically Choose Connection Type”.
To je tzv. Smart konekcija. Na taj način sistem automatski bira odgovarajući link na
tom segment.
 Ukoliko ne želite da koristite automatski odabir linka za dati prenosni medijum, na

raspolaganju su nam različite vrste linkova (Ethernet Straight, Ethernet Cross,
Console, Serial,…).

PROJEKTOVANJE MREŽNE TOPOLOGIJE UNUTAR

LOKALNE RAČUNARSKE MREŽE
Packet Tracer-u postaviti mrežne komponente na osnovu date slike. Trenutna

mrežna topologija sastoji se iz dva mrežna segmenta koja su razdvojena ruterom. U
jednom od segmenta postavljen je wireless access point i dva računara koja pristupaju
mreži preko access point-a.
Wireless PC se nalazi u “Custom made Divices” tipu uređaja.
Custom Made Device Wireless PC
Wireless Access Point koji se koristi u topologiji nalazimo u “Wireless Devices” tipu
uređaja .
Wireless Devices Linksys Access Point

Ruter koji koristimo u topologiji je serije 1841 i nalazi se “Routers” tipu uređaja
Routers 1841
Svičeve koje koristimo u topologiji su serije 2960 I nalaze se u “Switches” tipu uređaja
Switches 2960
Servere koje koristimo u topologiji nalaze se u “End Devices” tipu uređaja
End Devices Server-PT
Računare koje koristimo u topologiji nalaze se u “End Devices” tipu uređaja
End Devices PC-PT
Prenosne medijume koje koristimo u topologiji nalaze se u “Connections” kartici
Connections Straight-Through

KONFIGURACIJA SERVERA I RADNIH STANICA

U prethodnoj laboratorijskoj vežbi predstavili smo izgled(topologiju) mrežne infrastrukture.

Sada je potrebno te uređaje podesiti kako bi simulirali njihov rad.
Konfiguracija radne stanice

Svaka radna stanica treba da ima podešenu IP adresu i Subnet Masku da bi radna
stanica mogla da komunicira sa mrežnim uređajima u svojoj mreži.Ukoliko radna stanica
komunicira sa uređajima koji se ne nalaze u njenoj mreži neophodno je podesiti i Default
Gateway IP adresu na tom računaru.Mrežni parametar koji je bitan ukoliko radna stanica
mrežnim uređajima pristupa preko imena je IP adresa DNS-a. Gore navedene mrežne
parametre na radnoj stanici u Packet Tracer-u podešavamo na sledeći način. Dvostrukim
klikom na radnu stanicu otvoriće nam se prozor za konfiguraciju. U gornjem desnom uglu
klikom na Desktop kartici a zatim IP Configuration kartici dolazimo do moda gde zadajemo
mrežne parametre.
IP Configuration kartica Desktop kartica
Mrežne parametre radna stanica može da dobije dinamički ukoliko se koriste usluge
DHCP servera i u tom slučaju potrebno je označiti opciju DHCP. Ukoliko u mreži ne postoji
DHCP server tada mrežne parametre zadajemo ručno tako što označimo opciju static i
unesemo odgovarajuće parametre.

Zadatak:
Od studenta se očekuje da na osnovu prikazane mrežne topologije unese za svaku radnu
stanicu odgovarajuće mrežne parametre.
Testiranje mrežnih parametara na radnoj stanici:
Provera ispravno unetih mrežnih parametara se radi iz Command Prompt-a preko
komande Ipconfig.
Command Prompt
Prikaz uspešno unetih mrežnih parametara iz command prompt-a
Prikaz neuspešno unetih mrežnih parametara iz command prompt-a

Ukoliko želimo da iz command prompta vidimo dodatne mrežne parametre kao što je
fizička adresa mrežnog adaptera (MAC adresa) ili uneta IP adresa DNS servera potrebno
je uneti komadu ipconfig /all.
Zadatak:
Od studenta se očekuje da na osnovu unetih mrežnih parametara ispita konektivnost
između radnih stanica unutar iste mreže i konektivnost radnih stanica u odvojenim
mrežama.
Testiranje veze između radnih stanica:
Osnovni alat koji se koristi za testiranje mrežne veze između dva mrežna uređaja je ping.
Pokreće se iz command prompta.
Prikaz uspešne komunikacije radne stanice sa uređajem koji ima IP adresu 192.168.1.30.
Prikaz neuspešne komunikacije radne stanice sa uređajem koji ima IP adresu 192.168.1.1
Pitanje:
Zašto dva računara koji se nalaze u različitim mrežama nemogu da komuniciraju u ovom
trenutku?

Konfiguracija DNS servera:

Sada je potrebno da u našoj mrežnoj topologiji podesimo DNS server. Zadatak DNS
servera je da razrešava imena uređaja u IP adrese. Zahvaljujući DNS serveru
komunikacija između radnih stanica može da se odvija na osnovu njihovih imena. Sada je
potrebno svakom mrežnom uređaju zadati jedinstveno ime na osnovu prikazane slike.
DNS server
Dvostrukim klikom na server ulazimo u mod za konfiguraciju servera.Potrebno je podesiti

DNS servis na datom serveru klikom na DNS kartici.
DNS kartica
Za svaku radnu stanicu i server potrebno je napraviti host(A) zapis . Ovaj zapis ima
zadatak da poveže ime računara sa IP adresom tog računara.

1.Unesemo puno ime radne stanice
2.Unesemo IP adresu radne stanice 4. Zapis je kreiran u DNS tabeli 3.DefiNSemo tip zapisa
Isti postupak je potrebno ponoviti za ostale mrežne uređaje.Obzirom da se Web server

zove web.vts.rs dok u mreži je poznat kao www.vts.rs napravićemo pored host zapisa i
allias(cname) zapis. Allias je drugo ime(nadimak) za web server. Naš web server se
stavarno zove web dok ga svi znaju sa imenom www. Web server u DNS bazi imaće dva
zapisa, A zapis koji će sadržati stvarno ime web servera i njegovu IP adresu i cname zapis
koji će sadržati njegovo drugo ime a referenciraće se na njegovo stvarno ime.
Definisali smo tip zapisa
Allias Stvarno ime servera
Da bi smo proverili da DNS ispravno razrešava imena testiraćemo komunikaciju između

radnih stanica pc1 i pc2 na osnovu njihovih imena. Potrebno je imati u vidu da radne
stanice koje pripadaju mreži 192.168.2.0 nemogu da koriste usluge DNS servera jer ruter
koji razdvaja mreže 192.168.1.0 i 192.168.2.0 nije funkcionalan.

Konfiguracija WEB servera:

Sada je potrebno da podesimo Web server u našoj mrežnoj topologiji.Web serveru je
potrebno zadati mrežne parametre na isti način koji je zadat na radnim stanicama.
Web server
Dvostrukim klikom na server ulazimo u mod za konfiguraciju servera.Potrebno je podesiti

WEB servis na datom serveru klikom na HTTP kartici.Web servis da bi bio funkcionalan
mora da bude omogućen.
HTTP kartica
Sadržaj Web Strane

Zadatak:
Testirati ispravnost web servera na taj način što će pc4 pristupitu web serveru iz svog web
browser-a koji se nalazi u kartici Desktop.
Web Browser
Nakon toga otkucati web adresu www.vts.rs.Kao odgovor od Web brosera dobićemo time
out reqest.Zašto?
Probati da iz web browser-a pristupite na osnovu IP adrese, na način prikazan na slici.

Pristup Web server preko IP adrese

KONFIGURACIJA AKTIVNIH MREŽNIH UREðAJA

U ovoj laboratorijskoj vežbi obezbedićemo komunikaciju između radnih stanica i servera

koji se nalaze u različitim mrežama. Da bi smo to uradili neophodno je da podesimo ruter
da usmerava pakete. Zadatak rutera je da paket koji primi na jednom fizičkom interfejsu
prosledi na drugi fizički interfejs na osnovu ruting tabele. Svaki fizički interfejs rutera
pripada različitoj mreži.U našem primeru ruter ima dva fizička interfejsa jer povezuje dve
mreže.
Konfiguracija Rutera
Dvostrukom klikom na ruter ulazimo u mod za konfiguraciju rutera.Interfejse na ruteru
podesićemo iz CLI (command line interface) kartice.
CLI kartica
Ulaskom u CLI prikazaće nam se tekstualno okruženje nalik DOS-u.Ruter će nas pitati dali
želimo da nam pomogne u zadavnju inicijalnih mrežnih i bezbedonosnih parametara,
vodeći nas kroz tekstualni templejt. Izabraćemo opciju “no” jer želimo da mrežne
parametre sami zadamo.

Ulazak u tekstualni templejt (configuration dialog)
Obzirom da smo izabrali da sami podesimo ruter, ruter će nas uvesti u korisnički mod(user
mod). To je mod u kome smo ograničeni komandama. Iz ovog moda možemo testirati
konekciju(ping,telnet),pogledati ruting tabelu(show ip route), saznati mrežne parametre
interfejsa(show ip interface brief),…U korisničkom modu nemožemo podešavati ruter.
Korisnički mod se prepoznaje simbolom “>”.
Ime rutera Definicija korisničkog moda

Obzirom da je CLI hijararhijski organizovan, mod iznad korisničkog moda je privilegovan

mod (privileged mode). U ovom modu administrator I dalje nemože da podešava ruter ali
su mu na raspolaganju sve “show: komande preko kojih može saznati bilo koju informaciju
koja je konfigurisana na uređaju.Iz privilegovanog moda možemo obrisati konfiguracioni
fajl i operativni sistem. Korisnički mod se prepoznaje simbolom “#”.Komandom kojom
ulazimo u privilegovan mod iz korisničkog moda je “enable”.
Ulaz u privilegovan mod iz korisničkog moda
Definicija privilegovanog moda
Ukoliko želimo da podešavamo ruter to možemo da uradimo iz konfiguracionog moda. Da

bi smo ušli u konfiguracioni mod, neophodno je da budemo u privilegovani mod odakle
unosimo komandu „configure terminal“, na način prikazan na slici. Konfiguracioni mod se
prepoznaje simbolom “(config)#”.
Ulaz u konfiguracioni mod iz privilegovanog moda
Definicija konfiguracionog moda

Zadatak:
Zadati ime ruteru VTS_R1 iz CLI-a na način prikazan na slici.
Novo ime rutera Komanda kojom se defiNSe ime rutera
Sada je potrebno podesiti fizičke interfejse rutera, kako bi smo omogućili komunikaciju
između mreža.To radimo na način prikazan na slici. Na slici je prikazana konfiguracija
fizičkog interfejsa fastethernet0/0.
1. Komanda za ulaz u mod za konfiguraciju interfejsa
3. Aktiviranje interfejsa 2.Zadavanje IP adrese interfesju
4. Povratak u globalni konfiguracioni mod
Konfigurisane mrežne parametre na ruteru možemo videti unosom komande show ip

interface brief koju unosimo iz privilegovanog moda.
Proveru rada fastethernet0/0 interfejsa testiraćemo sa radne stanice pc1.vts.rs na način

prikazan na slici.

Zadatak:
Podesiti parametre fizičkog interfejsa fastethernet0/1.Testirati interfejs sa radne stanice
pc5.vts.rs. Ukoliko ste uspešno podesili interfejse na ruteru, show ip interface brief komnda
potrebno je da vam da sledeći prikaz.Potrebno je da fizički interfejsi koji se koriste na ruteru
imaju odgovarajuće IP adrese i da su im kolone status i protocol “up“.
Zadatak:
Ispitati rutiranje na ruteru na taj način što ćete testirati komunikaciju uz pomoć alata ping
između računara pc1.vts.rs i pc5.vts.rs
Zadatak:
Pristupiti web strani www.vts.rs sa računara pc1.vts.rs

Konfiguracija Wireless Lynksys Rutera

Wireless ruter koji koristimo u našoj mreži sadrži četri Lan porta i jedan Wan port.Ovi
portovi se koriste za žičano povezivanje.Na wan port povezujemo medijum provajdera dok
na Lan portove radne stanice koje se nalaze u lokalnoj mreži.
Lan portovi sa jedne strane i Wan port sa druge strane razdvajaju našu internu mrežu od
mreže provajdera. Pored žičanog povezivanja, wireless ruter omogućava nam i bežično
povezivanje mrežnih uređaja.Primer ovakvog povezivanja dat je na slici.
U našoj mreži Wireless ruter ne povezuje se na infrastrukturu provajdera tako da ne

koristimo Wan port. Zadatak Wireless rutara je da poveže bežični i žičani prenosni
medijum u istom IP subnetu. U ovakvom slučaju wireless ruter ima funkciju Access Point-

a. Dvostrukim klikom na Wireless ruter ulazimo u mod za konfigurisanje samog

uređaja.Uređaj konfigurišemo iz grafičkog okruženja(GUI) na način prikazan na slici.
Pristup grafičkom okruženju Upišemo menađment Ip adresu
Isključujemo opciju da uređaj bude Dhcp server
Napomena: Prilikom unosa ili brisanja mrežnih parametara potrebno je uvek snimiti
izmene. Svaka kartica u dnu zadrži opciju za snimanje(Save).
Menađment adresu koristimo kada želimo da ovom mrežnom uređaju pristupimo preko
mreže.Porebno je zadati lozinku i korisničko ime za menađment pristup. Simulator nam
ne dozvoljava da sami zadamo korisničko ime, već koristi podrazumevano korisničko ime
admin. U realnoj situaciji vama je dozvoljeno da zadate korisničko ime.Lozinku unosimo

na način prikazan na slici.Za lozinku koristimo ime smera Srt.Vodite računa prilikom
unosa velika i mala slova za lozinku.
Unos lozinke Potvrda lozinke
Ovom uređaju sada možemo pristupiti preko Web browser-a radne stanice. Uslov je da
postoji Ip konektivnost između radne stanice i uređaja. U ovom momentu uređaju će moći
da pristupe samo radne stanice iz iste mreže koje se nalaze na žičanom medijumu.

Zadatak
Sa radne stanice Pc5 pristupiti grafičkom okruženju uređaja preko Web browsera. Ukoliko
postoji Ip konektivnost dobićete ekran nalik ekranu sa slike.
Ip adresa Wireless Lynksys uređaja
Unos korisničkog imena(admin) Unos lozinke(Srt)
Nakon zadavanja inicijalnih mrežnih parametara potrebno je podesiti parametre za bežični

pristup uredjaju. To radimo iz kartice Wireless na način prikazan na slici.
Osnovna bežična podešavnja Ime bežične mreže
Definisanje kanala na kome će Lynksys raditi

U kartici osnovna bežična podešavnja najbitniji parameter je ime koje zadajemo za

bežičnu mrežu tzv. SSID(Service Set Identifier). Svi bežični uređaji koji komuniciraju preko
ovog Access Point-a moraju da imaju isti SSID. U našem primeru ime bežične mreže je
VTS. Izbor kanala u našem slučaju nije bitan jer u njegovoj blizini ne postoji drugi AP koji
bi ga ometao.Nakon ovoga potrebno je podesiti mehanizam za autentifikaciju i kripciju
podataka.To radimo iz kartice wireless security na način prikazan na slici. Svi bežični
uređaji koji komuniciraju preko ovog Access Point-a moraju da imaju iste bezbedonosne
parametre koji su zadati u ovoj kartici.
Izbor bezbedonosnog algoritma
Izbor algoritma za kripciju podataka Ključ za autentifikaciju(Pre-shared key)
Konfiguracija Wireless radne stanice

Access Point prihvataće bežičnu konekciju sa svih mrežnih uređaja koji imaju iste bežične
mrežne parametre a to su:
a)SID
b)bezbedonosni mrežni parametri
Dvostrukim klikom na Wireless radnu stanicu ulazimo u mod za konfigurisanje samog

uređaja. Pretpostavlja se da uređaj ima zadatu Ip adresu, Subnet masku, Default gateway
i Dns.Potrebno je na radnoj stanici podesiti Wireless karticu koja se nalazi u Config modu
Wireless kartica Config mod

Potrebno je podesiti ime bežične mreže SSID, u našem slučaju je VTS, bezbedonosni
algoritam, u našem slučaju koristi se WPA2-PSK, algoritam za kripciju podataka, u našem
slučaju je AES i ključ za autentifikaciju između bežične radne stanice i Access Point-a, u
našem slučaju je racunarske_mreze. Ovo radimo na način prikazan na slici.Postupak
ponoviti na ostalim bežičnim radnim stanicama.
Bezbedonosni algoritam Naziv bežične mreže
Kluč za autentifikaciju Algoritam za kripciju

Podataka
Zadatak
Sa bežičnog računara PC4 proveriti konektivnost sa radnom stanicom Pc5
Zadatak
Ukoliko postoji konektivnost između radnih stanica koje se nalaze na žičanom medijumu i
radnih stanica koje se nalaze na bežičnom medijumu, sa bežičnog računara Pc4 pristupiti
web strani www.vts.rs.

Simulacija i analiza ICMP saobraćaja
U zadatku projektovana je mrežna topologija prikazana na slici 1, konfigurisani su DNS

Server i WEB Server. Cilj zadatka je provera konektivnosti izmedju uredjaja i analiza DNS,
HTTP i ICMP saobraćaja na mreži pomoću Cisco Paket Tracer-a.
WEB Server
Slika 1 Topologija mreže
Paket Tracer podržava dva moda rada i to: Realtime i Simulation mod. Izbor moda
može se izvršiti na način koji je prikazan na slikama 2 i 3.
S
Slika 2 Realtime mod rada Packet Tracer-a

Slika 3 Simulacioni mod rada Packet Tracer-a

Testiranje mrežne veze izmedju uredjaja na mreži
Prilikom startovanja Packet Tracer-a pokreće se Realtime mod. Dvostrukim klikom

na Računar (PC0) zatim na Desktop tab pa na Command Prompt pokreće se
Command Prompt, slika 4. Testiranje izmedju računara PC0 i DNS Servera vrši se
pomoću Ping (Packet Internet Groper) alata, slika 5. Ping kao korisni teret koristi samo
alfabet u delu podataka paketa, 100 bajta po standardnom podešavanju.
Slika 4 Pokretanje Command Promt-a
Slika 5 Testiranje mrežne veze izmedju računara PC 0 i DNS servera
Na slici 5 vidi se da je Ping izmedju PC 0 i DNS servera uspešan. U Packet Tracer-u

konektivnost se može ispitati i na sledeći način, takodje u Realtime modu rada

programa, dodavanjem simple PDU (Protocol Data Unit) uredjajima izmedju kojih treba
testirati konektivnost. Na sledećim slikama prikazan je postupak.
Slika 6 Selektovanje Simple PDU
Slika 7 Prikaz rezultata Ping testa

Nakon što je dodat simple PDU računaru PC0 zatim DNS serveru u donjem
desnom uglu Packet Tracer-a vidi se status konekcije, u ovom slučaju je Successful što
znači da su uredjaji korektno konfigurisani, u suprotnom rezulat će biti Failed tj
komunikacija izmedju uredjaja iz nekog razloga nije moguća. Primeri su prikazani na
slikama 8 i 9.
Slika 8 Uspešan Ping test
Slika 9 Neuspešan Ping test

IP paketi, prenos podataka od tačke do tačke (End to End)
Uloga mrežnog sloja je da se prenos podataka izvrši sa izvorišnog do odredišnog

uredjaja. Ako se odredišni računar nalazi u istoj mreži kao i izvorišni računar, paket će biti
dostavljen odredišnom računaru bez upotrebe rutera. Medjutim, ako se odredišni računar
ne nalazi u istoj mreži kao i izvorišni, paket se šalje ruteru koji dalje donosi odluku šta će
biti sa paketom. Na sledećim slikama prikazan je proces kroz koji prolazi paket od
računara u jednoj mreži do računara u drugoj mreži.
Slika 10.1 Prenos paketa kroz mrežu



Analiza ICMP, HTTP, DNS saobraćaja pomoću Packet Tracer-a

Saobraćaj izmedju uredjaja na mreži se može analizirati pomoću Simulacionog
moda Pakcket Tracer-a. Kada se koristi Simulacioni mod, u donjem desnom uglu postoji
tab Edit Filters, slika 11, pomoću kojeg se vrši odabir sabraćaja koji treba analizirati, u
ovom slučaju to je ICMP, HTTP i DNS saobraćaj. Kada se odrede uredjaji izmedju kojih se
analizira saobraćaj, odredi se tip saobraćaja a zatim se selektuje Simple PDU i doda
uredjajima. Klikom na tab Capture / Forward, slika 11, analizira se kretanje paketa korak
po korak od tačke do tačke. U polju Info klikom na odgovarajući kvadratić u boji vrši se
detaljna analiza saobraćaja.

Slika 11 Okruženje Simulacionog moda Packet Tracer-a
Analiza ICMP saobraćaja pomoću Ping alata
Jedan od najčešće korišćenih pomoćnih programa za otklanjanje grešaka u

konekciji na IP-zasnovanim mrežama, jeste pomoćni program Ping. Namenjen je za
proveru da li je neki računar na mreži dostupan i da li odgovara na pozive. On funkcioNSe
tako što upućuje pakete ka željenom računaru i čeka njegov odgovor. U opštem slučaju
komanda Ping ima sledeću sintaksu:
ping w.x.y.z

gde w.x.y.z predstavlja IP adresu onog računara sa kojim treba proveriti medjusobnu
povezanost.
Internet Control Message Protocol, ICMP funkcioNSe na sloju mreže i koristi ga IP

za mnoštvo raznovrsnih usluga. Njegove poruke se prenose kao IP datagrami. Iz
Command Prompta računara PC0 pomoću alata Ping proverava se mrežna veza izmedju
računara PC0 i , u ovom slučaju, Web Servera sa IP adresom 192.168.2.20. Kada se
unese naredba ping 192.168.2.20 u Command Prompt-u računara PC0 generiše se ICMP
paket, slika 12, zatim klikom na taster Capture / Forward analizira se putanja paketa.
Slike 12 ICMP paket
U polju Info klikom na kvadratić u boji detaljno se analiziraju IP paketi. Pošto se

Web Server nalazi u drugoj mreži u odnosu na PC0, računar PC0 šalje paket ruteru tj.
Gateway-u računara PC0, u ovom slučaju, interfejsu Fa0/0 rutera 0 koji ima IP adresu 192.168.1.1 i
MAC adresu 0030.A3D8.D301. Detaljnije informacije prikazane su na slici 13.

MAC adresa interfejsa F0/0

rutera0
MAC adresa računara PC0
TTL polje
IP adresa računara PC0
IP adresa Web servera
ICMP Echo Request
Slika 13 PDU informacije
Switch 0 prima paket, poredi odredišnu MAC adresu sa MAC adresama u svojoj
MAC tabeli, u slučaju da je tabela prazna switch šalje ARP zahtev kako bi popunio MAC
tabelu, zatim ponovo uporedjuje adrese, pronalazi poklapanje adresa i šalje paket na
svom portu Fa0/4 tj. ka Ruteru 0. Ruter prihvata paket i poredi odredišnu IP adresu
(192.168.2.20) sa adresama u svojoj ruting tabeli, slika 14.
Slika 14 Ruting tabela Rutera0
Ruter pronalazi odredišnu mrežu (192.168.2.0/24) na svom interfejsu Fa0/1 i šalje

paket Web Serveru preko switch-a 1, switch uporedjuje odredišnu MAC adresu sa
adresama u svojoj MAC tabeli, pronalazi poklapanje i šalje paket preko svog interfejsa
Fa0/2. Web Server prima paket, vrši dekapsulaciju i vidi da je primio ICMP Echo Request
sa izvorišnom IP adresom računara PC0 i MAC adresom interfejsa Fa0/1 Rutera0, slika
15.

Dolazeći PDU detalji
MAC adresa Web servera
MAC adresa interfejsa F0/1

Rutera0
TTL polje

Slika 15 Inbound (Dolazeći) PDU detalji
Na slici 15 se vidi da u trenutku kada Web server primi paket u PDU detalje postoje
Inbound (dolazeći) i Outbound (odlazeći) PDU detalji, takodje na slici su prikazane
izvorišna i odredišna MAC adresa kao i IP adrese, TTL polje ima vrednost 127 za razliku
od TTL polja na slici 13 koje je 128, svakim prolaskom paketa kroz ruter TTL polje se
smanjuje za 1. Outbound PDU detalji prikazani su na slici 16.

Odlazeći PDU detalji
MAC adresa interfejsa

F0/1 Rutera0
TTL polje

ICMP Echo Response
Slika 16 Outbound (Odlazeći) PDU detalji
Server zatim šalje Echo Response sa odredišnom IP adresom računara PC0 i MAC
adresom interfejsa F0/1 Rutera 0, paket ide do swicha koji na osnovu svoje MAC tabele
prosledjuje paket dalje do rutera 0, ruter prihvata paket poredi odredišnu IP adresu sa
rutama u svojoj ruting tabeli, pronalazi rutu na interfejsu Fa0/0, prosledjuje paket do
switcha 0, switch zatim na osnovu MAC tabele šalje paket do računara PC0.
Packet Tracer ima mogućnost merenja vremena za koje paket predje put od tačke
do tačke. ICMP paket koji predje put od računara PC0 do Web servera i nazad ima
sledeća vremena.

0,008 sekundi
Slika 17 Vreme putovanja ICMP paketa od uredjaja do uredjaja (jedan ciklus)
Na slici 17 se vidi da je vreme u jednom ciklusu 0,008 sekundi , medjutim kako Ping
alat koristi četiri ciklusa ukupno vreme je 3.040 sekundi. Vreme potrebno za generisanje
novog ICMP paketa iznosi oko 1 s.
Ukupno vreme
Slika 18 Ukupno vreme prolaska ICMP paketa kroz mrežu od tačke do tačke

Analiza ICMP saobraćaja pomoću Trace Route (tracert) alata
Trace Route je još jedan od pomoćnih programa TCP/IP protokola, koristi se za

praćenje ruterskih interfejsa kroz koje paketi podataka moraju da prodju na putu do
željenog odredišta. Broj rutera kroz koje paket podataka mora da prodje prikazuju se u
obliku tzv. brojača skokova (hop count). Svaki ruter koji vrši prosledjivanje ovog paketa
predstavlja jedan hop. Pomoću ovog programa može se utvrditi koji od rutera na mreži ne
uspeva da prosledi emitovane pakete podataka, slika 19. Osim toga Tracert daje
informacije o tome koliko je vremena bilo potrebno da paket dodje do svog odredišta, što
može biti od koristi pri odredjivanju efikasnosti specifične mrežne putanje.
Slika 19 Tracert pruža pomoć prilikom lociranja grešaka u mrežnom saobraćaju
Unošenjem naredbe tracert 192.168.2.20 u Command Prompt-u računara PC0 vrši

se analiza saobraćaja izmedju računara PC0 i Web servera. Trace Route proces generiše
ICMP Echo Request poruku, pošto se Web server nalazi u drugoj mreži paket se šalje
gateway-u računara PC0 (192.168.1.1) tj. interfejsu Fa0/0 rutera0, TTL polje je
postavljeno na 1. PDU informacije prikazane su na slici 20. Prvo, paket stiže to switcha,
switch traži poklapanje odredišne MAC adrese sa adresama u svojoj MAC tabeli, (ako je
Mac tabela prazna switch šalje ARP zahtev kako bi je popunio), pronalazi poklapanje i
šalje paket na interfejsu Fa0/4. Ruter0 prima paket na interfejsu Fa0/0, odredišna MAC
adresa paketa odgovara MAC adresi interfejsa na kom je paket stigao, ruter vrši
dekapsulaciju paketa. Kako je TTL istekao, ruter šalje pošiljaocu ICMP Time Exceeded
poruku (odredišnu adresu nalazi u svojoj ruting tabeli) i odbacuje paket.

Slika 20 Odlazeći PDU detalji računara PC0
Posle tri ciklusa slanja ICMP paketa sa TTL=1 vidi se da je veza izmedju računara PC0 i
rutera0 funkcionalna, slika 21:
Slika 21 ICMP saobraćaj

Jedan skok (hop). Vreme za koje paket IP adresa interfejsa Fa0/0 rutera0.
predje put do odredišta.

Posle tri ciklusa sa poljem TTL=1 računar PC0 šalje ICMP paket sa poljem TTL=2,
slika 22. Računar PC0 generiše ICMP Echo Request poruku i šalje switchu koji poredi
odredišnu MAC adresu sa adresama u MAC tabeli, pronalazi adresu na portu Fa0/4 i šalje
paket.
MAC adresa interfejsa

Fa0/0 rutera0
TTL polje=2
Slika 22 PDU informacije računara PC0
Na slici 22 vidi se da su svi podaci sem TTL polja identični kao na slici 20, TTL
polje u prvom ciklusu ICMP paketa ima vrednost 1 dok u drugom ciklusu vrednost 2, što
znači da paket može imati maksimalno dva skoka (hop-a) . Ruter prima paket poredi
odredišnu IP adresu sa IP rutama u svojoj ruting tabeli, pronalazi odgovarajuću rutu na
interfejsu Fa0/1, zatim šalje paket i ujedno dekrementira vrednost TTL polja, slika 23.
Prolaskom paketa kroz ruter menja se izvorišna i odredišna MAC adresa kao što se i vidi
na slikama 22 i 23. Na slici 22 se vidi da je izvorišna MAC adresa računara PC0 a
odredišna MAC adresa interfejsa Fa0/0 rutera0, na slici 23 izvorišna MAC adresa je
adresa interfejsa Fa0/1 rutera0 a odredišna MAC adresa Web servera.

MAC adresa Web Servera
MAC adresa interfejsa Fa0/1

rutera0
TTL polje=1
Switch1 prihvata paket, poredi odredišnu MAC adresu sa adresama u svojoj MAC
tabeli, pronalazi poklapanje i šalje paket na portu Fa0/2. Web server prima paket,
uporedjuje IP adrese i utvrdjuje da je paket namenjen njemu. Web server zaključuje da je
primio ICMP Echo Request poruku, menja ICMP tip poruke u Echo Replay, postavlja
izvorišnu i odredišnu MAC adresu kao i izvorišnu i odredišnu IP adresu i paket se šalje ka
interfejsu Fa0/1 rutera 0, slika 24.


rutera0
TTL polje
Tip: ICMP Echo Replay
Ruter prima paket, poredi odredišnu IP adresu sa adresama u svojoj ruting tabeli,
pronalazi poklapanje, postavljaju se izvorišna i odredišna MAC adresa, dekrementira TTL
polje i šalje paket na interfejsu Fa0/0. Switch 0 prihvata paket, poredi odredišnu MAC
adresu sa adresama u MAC tabeli, pronalazi poklapanje šalje paket računaru PC0 preko
porta Fa0/3. PC0 prihvata paket, zaključuje da je paket namenjen njemu i vrši
dekapsulaciju paketa. Time je završen Trace Route proces. Vreme za koje paket predje
put od uredjaja do uredjaja kao i ukupno vreme prikazano je na slici 25.

Ukupno vreme
Slika 25 Vreme za koje paket predje putanju od PC0 do Web servera i nazad

Simulacija i analiza HTTP i DNS saobraćaja

U tabu Edit Filters potrebno je selektovati DNS i HTTP protokole. U okruženju

računara PC0 selektovati Web Browser i ukucati URL adresu Web Servera
(www.vtsnis.edu.rs) zatim pritisnuti taster Go, slika 25 i 26.
Web Browser
Slike 25 Okruženje računara PC0
Slike 26 Unošenje URL adrese Web Servera

Računar PC0 generiše paket koji predstavlja DNS query. Za odredišnu MAC adresu
i odredišnu IP adresu stavlja Broadcast adrese, kako DNS server pruža svoje usluge preko
odredjenog porta (53), na Transportnom sloju se vrši postavljanje izvorišnog i odredišnog
porta, slika 27.
Broadcast adresa
MAC adresa Računara PC0
IP adresa Računara PC0
Broadcast adresa
Izvorišni (PC0) i odredišni port

(DNS)
Na slici 28 prikazan je DNS query u okviru PDU informacija.

Slika 28 DNS query
Računar PC0 šalje paket do switcha, switch prihvata paket i uočava da je primljena
broadcast poruka pa prema tome vrši slanje paketa na sve aktivne portove osim na port sa
koga je paket stigao. Ruter 0, računar PC1 i DNS server primaju paket, medjutim Ruter i
PC1 odbacuju paket jer nemaju ni jednu uslugu koja „sluša“ na portu 53. DNS server prima
paket vrši dekapsulaciju i vidi da je primio DNS query za domen www.vtsnis.edu.rs,
razrešava ime domena i šalje DNS response. Parametri koje postavlja DNS Server prilikom
odgovora prikazani su na slici 29.

Na slici 30 prikazani su detalji DNS Answer polja. DNS server je pronašao IP adresu za
domen www.vtsnis.edu.rs .
Slika 30 DNS answer
Switch prima paket koji je DNS Server poslao, uporedjuje odredišnu MAC adresu sa
MAC adresama u svojoj MAC tabeli, pronalazi poklapanje i vrši prosledjivanje paketa preko
porta Fa0/3 tj. ka računaru PC0. PC0 prihvata paket, vrši dekapsulaciju paketa i vidi da je
primio DNS Response u kome je razrešena IP adresa za traženi domen, slika 30. Na slici
31 prikazano je vreme za koje paket predje put od računara do DNS servera i nazad.

Vreme putovanja paketa od

uredjaja do uredjaja.
Ukupno vreme putovanja DNS

paketa od generisanja DNS zahteva
do primanja DNS odgovora.
Slika 31 Vreme putovanja DNS paketa
Kada računar sazna IP adresu Web servera on generiše HTTP paket i šalje HTTP
request Web Serveru gde metodom GET traži od servera odredjenu HTML stranicu. Kao
odredišna MAC adresa postavlja se adresa interfejsa Fa0/0 rutera 0 a kao odredišna IP
adresa postavlja se IP adresa Web servera. Kako Web server pruža usluge preko porta
80 u TCP zaglavlju postavlja se port 80 kao odredišni port. PDU detalji prikazani su na
slici 32.

rutera 0

Port računara PC0
Port Web servera
Get metoda, zahtev za

index.html stranicom
Server kome se šalje zahtev
Slika 32.1 PDU informacije
Računar šalje paket, switch prima paket poredi MAC adrese i prosledjuje paket na
svom portu Fa0/4, paket dolazi do rutera, ruter poredi odredišnu IP adresu sa adresama u
svojoj ruting tabeli, pronalazi poklapanje i šalje paket preko svog porta Fa0/1. Paket stiže
do switcha 1, switch poredi odredišnu MAC adresu sa MAC adresama u svojoj MAC tabeli,
pronalazi poklapanje i prosledjuje paket na svom portu Fa0/2 tj. ka Web serveru. Web
server prima paket, vrši dekapsulaciju paketa, zaključuje da je paket namenjen njemu i da
sadrži HTTP request. Web server sada vraća odgovor, generiše paket koji sadrži HTTP
response, postavlja odredišnu MAC adresu, odredišnu IP adresu i odredišni Port na kome
sluša računar pošiljalac. Na slikama 33 i 33.1 prikazani su odlazni PDU detalji web servera.


rutera 0
MAC adresa Web Servera
IP adresa Web Servera
IP adresa PC0 računara
Slika 33 Odlazne PDU informacije Web servera
Port računara PC 0
Port Web servera
HTTP odgovor, 200 OK znači da

je tražena stranica uspešno
pronadjena, šalju se podaci o
tipu servera, dužini podataka i
na kraju sami podaci.
Slika 33.1 Odlazne PDU informacije Web servera

Server šalje paket HTTP response switchu koji prosledjuje paket do rutera 0, ruter
pronalazi odredišnu mrežu u svojoj ruting tabeli i preko interfejsa Fa0/0 šalje paket do
switcha 0 koji prosledjuje paket preko svog port Fa0/3 do računara PC0. Računar vrši
dekapsulaciju paketa, utvdjuje da je paket namenjen njemu i da je stigao sa IP adrese
192.168.2.20 i porta 80. Računar PC0 prima HTTP response od Web servera i prikazuje
podatke putem svog Web browsera, slika 34.
Slika 34 Web strana u pretraživaču računara PC0
Na slici 35 prikazana su vremena putovanja HTTP paketa kao i ukupno vreme potrebno
da paket predje put od PC0 do Web servera i nazad.
Vreme putovanja paketa od

uredjaja do uredjaja.
Ukupno vreme putovanja HTTP

paketa od poslatog HTTP zahteva do
primanja HTTP odgovora.
Slika 35 Vreme putovanja HTTP paketa


Laboratorijske Vezbe RM Ns

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Laboratorijske Vezbe RM Ns

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predmet: Računarske mreže

Tehnike kabliranja i povezivanja mrežnih uređaja

Prenosni medijum(pasiva) je fizički put između predajnika i prijemnika. Prenosni medijumi

U žičane prenosne medijume svrstavamo koaksijalne kablove, upredene parice i optička

Prilikom izbora prenosnog medijuma ključne karakteristike su:

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Faktori koji određuju bitsku brzinu i domet prenosnog medijuma su:

Opseg spektra(bandwidth) predstavlja razliku između najviše i najniže frekfencije koje se

Slabljenje utiče na domet prenosnog medijuma. Kod žičanih medijuma slabljenje je

Interferencija je međusobni uticaj signala u opsezima spektra koji se međusobno

Kablovi sa upredenim paricama (Twisted pair)

Kablovi sa upredenim paricama koji se koriste u računarskim mrežama sastoje se od

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Postoje tri osnovne varijante ovih kablova:

a) neoklopljeni - UTP (Unshielded Twisted Pair)

UTP STP FTP

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Kablovi sa upredenim paricama se kategorizuju za različite brzine. Razlikujemo sledeće

Cat1,Cat2,Cat3 za Ethernet mreže brzine do 10 Mbps

a) RJ-45 konektor b) RJ-11 konektor

a) Krimp klešta b) Tester

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Raspored parica za ravan (straight) kabl

Raspored parica za ukršten (crossover) kabl

Prilikom korišćenja kablova sa upredenim paricama treba voditi računa prilikom

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

šematski prikaz koaksijalnog kabla koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl prenosi informacije u osnovnom ili u širokopojasnom opsegu. U

Koaksijalni kablovi su danas gotovo potpuno potisnuti iz upotrebe u računarskim

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Šematski prikaz povezivanja mrežne kartice Šematski prikaz povezivanja radnih

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Nekoliko ograničenja prati prenos podataka preko provodnog metala. Jedan od

Alternativa ovome je optičko vlakno. Optičko vlakno za prenos informacije koristi

Šematski prikaz optičkog vlakna

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Prednosti primene kabla sa optičkim vlaknima su:

Kod upotrebe optičkog vlakna potrebno je elektricni signal pretvoriti u svetlost,

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Razlikujemo dve vrste optičkih vlakna

Prednosti i nedostaci optičkih vlakana

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Uvod u Packet Tracer

Šta je Packet Trecer?

Tehnologije i Protokole koje Packet Tracer podžava?

Svrha: Cilj vežbe je da se student upozna sa okruženjem u Packet Tracer-u.

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

OSNOVE u PACKET TRACER-u

Postavljanje uredjaja na radnoj površini

· Radna površina se otvara nakon pokretanja same aplikacije, Radna površina je

Postavljanje uredjaja na radnoj površini

4. Postavljanje uredjaja na radnoj površini

Packet Tracer 4.1:

Common Tools Bar

· Common Tools Bar sadrži alate koji se najčešće koriste u interakciji sa

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NS

Select alat za selekciju objekta

Move alat za pomeranje kompletne topologije

Note alat za ubacivanje beleški bilo gde u topologiji

Delete alat za brisanje uredjaja i linkova u topologiji

Packet Tracer 4.1:

Možemo kreirati kopije istog objekta koristeći taster CTRL