I Germani I njihove seobe

*Rana istorija Germana-Dve tacke gledista iz kojih se mogu pratiti promene koje su razorile Rimsko carstvo.Na ovaj
process u njegovoj najranijoj I najvaznijoj fazi mozemo gledati iz ugla raskomadanog Rimskog Carstva ili ugla varvara
koji su ga raskomadali.Mozemo da stojimo u Rimu I posmatramo strance koji jurisaju kroz njegove provincije ili da
stojimo istocno od Rajne I severno od Dunava usred germanskih suma I pratimo sudbinu tadasnjih ljudi kako osvajaju
nova stanista I ulaze u noviz zivot.Gibon I mnogi pricaju iz ugla Rima.Lakse je da se ovi dogadjaji posmatraju iz ugla
Rima posto su najranija poglavlja ove drame do nas dosla preko izvora napisanih na rimskoj strain.Varvari koji su
raskomadali Rim bili su uglavnom Germani.Glavna linija podele je geografska ali ona ima svoje uporiste u istorijskim
cinjenicama.To je razika izmedju zapadnih I istocnih Germana.
*Zapadni I istocni Germani-U II milenijumu pne postojbina germanskih naroda nalazila se u juznoj
Skandinaviji,Danskoj I susednim zemljama izmedju reka Labe I Odre.Istocno od Odre bili su balticki ili letski narodi
ciji su nadasnji predstavnici Litvanci I Letonci.Zemlje na zapadu od Labe I Rajne drzali su Kelti.
Posle 1000 pne kod ODre I LAbe otpoceli su prodor na zapad istiskujuci Kelte.Granica izmedju Germana I Kelta se
do otprilike 200 pne pomerila na Rajnu I Majnu na jugu.Tokom ovog perioda Germani su vrsili pritisak I preko
Labe.Uskoro 100 pne zauzeta je danasnja juzna Nemacka a oni su pokusali da preplave Galiju sve dok ovu bujicu nije
zaustavio Julije Cezar.Ovi se svsrtaju u zapadne Germane.
Drugi pokret seobe iz Skandinavije na suprotne obale Baltika zizmedju Odre I Visle I na kraju preko same Visle.One
su verovatno odiglare posle ekspanzije zapadnih Germana.Istrazivaci Kosina smestio ih je u pozno bronzano doba
izmedju 600 I 300pne. Dosljaci iz Skandinavije obrazovali su grupu koja se u pogledu dijalekta I obicaja kao I po
geografskom polozaju moze razlikovati od zapadnih,pa ih mi zovemo istocni Germani.Postoji I treca grupa-severni
Germani u Skandinaviji.
U epohi koja nas zanima zapadni Germani su geografski stalno naselili,dok istocni Germani lutaju.Sve drevni
Germani bili su pastiri I lovci.Pre Cezarovog vremena oni su donekle poznavali zemljoradnju ali se njome nisu
intenzivno bavili.Postojale su oblasti bez sumskog pokrivaca I odsustvo suma uglavnom je odredjivalo rana stanista
Germana.Saznajali su gde je to preko ostataka stepskih biljaka-onih koje ne mogu da opstanu u sumi.Primeri takvih
oblasti su ravnica oko gornje Rajne I istocni deo predela Harc.
Mogli su da zive u miru I spokojno oslanjajuci se na stada I krda domacih zivotinja sve dok njihov broj ne bi poceo da
znacajnije raste.Bila su moguca tri resenja:1.Preorintisanje na zemljoradnju koja bi omogucila izdrzavanje vece
populacije na istom prostoru,2.Sirenje pasnjaka krcenjem suma,3.Visak stanovnista iseljavanjem.Deo stanovnistva bi
emigrirao I zauzeo zemlju negde drugde sto je naravno podrazumevalo ratove I osvajanja.
Oni bi prirodno napredovali dalje na zapad ili jug ali ih je zaustavila Rimska sila.Zapadni Germani koje sun a istoku
zatvarali njihovi gusto naseljeni srodnici a na zapadu I jugu Rimsko carstvo nisu tako imali prostora za dalje sirenje I
bili su prinudjeni da nadju drugo resenje problema prehrane.Silom prilika okrenuli su se obradjivanjem zemlje.Za ovu
vaznu promenu posedujemo direktne pokazatelje.Cezar opisuje Germane kao pretezno stocarske narode:oni su
upraznjavali zemljoradnju ali u malom obimu.Oko 150 godina kasnije Tacit ih opisuje kao zemljoradnike.Sve se ovo
odnosi na zapadne Germane koje opisuju Cezar I Tacit.Istocni Germani iza Labe svakako nisu bili u identicnom
polozaju niti su bili sputani na taj nacin.Njihovi susedi na istoku I jugu bili su varvari Sloveni koji nisu ogranicavali
slobodno kretanje pa oni nisu odustali od stocarstva.
Feliks Dan-on svoja istrazivanja zapocinje od velike promene u nestalnom zivotu Germana Cezarovog vremena.Do
tada oni su se uglavnom oslanjali na stocarstvo I lov,ali su sve vise poceli da usvajaju sedelacki zivot u kome je
dominirala zemljoradnja sto se primecuje kod potonjeg Tacitovog opisa.Kada je doslo do promene doslo je I do
uvecanja populacije.Ako uzmemo 20-30 godinu ne. kao sredisnju tacku ovog perioda promene-izmedju Cezara I
Tacita-onda nas 4 ili 5 generacija dovodi do 140-180 godine upravo vreme kada su zapocele migracije istocnih
Germana.Porast stanovnistva koji naravno podrazumeva pitanje obezbedjivanja hrane predstavljao je pokretacku snagu
citavog procesa germanske ekspanzije pocevsi od preistorijskih vremena I toje nesumnjivo bilo glavni uzrok pokreta
koji su zapoceli u 2 veku ne.
Stara imena zapdnih naroda izmedju Rajne I Labe sacuvane su kod Tacita.Vise nema Tenktera,Heruska I Hata vec
su tu Alamani,Franci,Saksonci,Tirinzani.Razlog ove promene jeste sto je od kraja drugog veka zapadna Germanija
bila preoblikovana proceom federalizacije I spajanjem skupina manjih naroda u vece jedinice.Tako su Alamani bili
slozena nacija obrazovana od svevskih I drugih plemena sa grodnje rajne.Na isti nacin narodi na donjoj Rajni
obrazovali su labavi konglomerat pod franackim imenom.Cini se da je ime Franak ili “Slobodan” dato da bise oni
razlikovalo od susednih naroda u provinciji Donja Germanija potcinjenih Rimu.IZmedju Vezera I LAbe I do planie
Harc u zaledju okupila se jos jedna grupa naroda pod imenom Saksonaca.Oni su svi zapadni Germani.
Nekada se sumnjalo u to da su ove grupe zaista bili pravi plemenski savezi.Cini se da dokaz pruza tekst Amijana
Marcelina koji govoreci o Alamanima spominje pictum vicissitudinis reddendae.Ljudima je postalo potrebno da
prosier naseljeni proctor krcenjem suma.Germanija se mora zamisliti kao skup malih teritorija okruzena gustim
sumama.Usred ovih teritorija nalazili su se odvojeni zemljoradnicki udeli slobodnih ljudi svuda oko bili su zajednicki
pasnjaci a iza toga sumski pojas.Posto je bilo potrebno vise zemlje postalo je neophodno da se zadje na zemlju za
ispasu.Tako se deslo da je gusti sumsko pojas koji je razdvajao ove teritorije dovelo do blizeg medjusobnog dodira sto
je olaksalo stvaranje slabijih ili jacih politickih saveza.
*Politicke institucije Germana-Na prvom mestu celokupna epoha germanske istorije pre I tokom migracija sa
politickog stanovnistva moze nazvati vremenom “narodne slobode”.Cim su germanski narodi obrazovali stalne drzave
na prostoru raskomadanog Rimskog carstva zapocinje novi period politickog razvoja-monarhijski period.Moglo bi se
reci da su u ranijim vremenima(tacita) pojedinim germanskim drzavama vladali kraljevi.Bilo je I kraljevina I republika
a tokom same epohe seoba gotovo svaki narod je imao svog kralja.Germanska drzava mogla je imati kralja ili ne ali je
u oba slucaja bila fakticki domokratska.Pojedine su imale kraljeve,svaka od njih je u nekom trenutku mogla izabrati
kralja ali prissustvo ili odsustvo kralje gotovo da se moze svesti na pitanje koristi u datom trenutku sto nema
odlucujuceg uticaja na uredjenje.U svakoj germanskoj drzavi bilo da je postojao kralj ili ne skupstina slobodnih ljudi
bila je suverena.Kralje ne samo sto nije imao zakonodavnu vlast niti je mogao da donese bilo kakvu odluku bez
skupstine vec nije mogao ni da spreci njihove odluke.On je bio veliki nosilac izvrsne vlasti I imao je pravo da sakupi
ljudi ukoliko se skupstina odluci za rat.Takodje je imao na vandredna sazivanja skupstine.Narodi bez kralja su imali
duznosnika koji se zvao graf I cije su funkcije I obaveze odgovarale kraljevskom.
Postojala je jedna stvarna I vazna razlika.Grafa je birala skupstina I ona je mogla da izabere svakog koga bi
pozelela.Kralja je takodje ona birala ali je u tom slucaju izbor bio ogranicen na odredjenu porodicu-kraljevsku.Drugim
recima kraljevsko dostojanstvo bilo je nasledno.Kada bi kralj umro naslov nije prelazio nekom njegovom odredjenom
srodniku.Suvereni narod mogao je da izabere bilo kog clana porodice po zelji ilicak da odbije da ga imenue.Jedino sto
je izvesno jested a je kraljevska porodica trebala da bude nastarija u narodu I da vuce svoje poreklo od bozanstva.
Medjutim uprskos tome sto kralj nije imao nezavisnu vlast kraljesvko dostojanstvo jeste bilo znacajno ato sto je
moglo da preraste u stvarnu moc.To je bila klica iz koje je stvarna kraljevska vlast I nastala.Ukoliko bi nekoliko drzava
uspostavilo politicko jedinstvo bio im je potreban glavar radi zajednockog delovanja u slucaju rata.Tada je kralj bio
najjednostavnije resenje.
*Rane migracije Gota-V vek.NJihov iskod je germansko zauzimanje zapadne polovine Rimskog Carstva od Britanije
do Severne Afrike.To nisu bili zapadni vec istocni Germani.Najvazniji su bili
Goti,Vandali,Gepidi,Burgundi,Langobardi,Rugijci, Heruli,Bastarni,Skiri.Najbolji poznavaoci kazu da su Goti I
Gauti slicni.Rugijci koji su se naselili u Pomeraniji objasnjavaju se preko Rogalanda u Norveskoj.Pretpostavlja se da je
Borholm nekada bio Burgundarholm to jes holm (ostrvo) Burgnda.
Vecina ovih germana u II I IV veku se krecu uglavnom na jug ka Crnom moru I Dunavu.Smatrali su da se lenjost ne
sastoji u izbegavanju postenog rada vec u sticanju svojim znojem ono gas to se moze dobiti krvlju.Iako istorjski izvori
ne osvetljavaju process cini se da odbrambeni ratovi iimperatora Marka Aurelija protvi germana severno od Dunava
tokom trece cetvrtine II veka verovatno bili izazvani pritiskom istocnih Germana iza Labe.koji su napali zemlje svojih
suseda .
Najranija zabelezena seoba bila je seoba Gota kralje II veka.Oni su se iz svojih stanista na donjoj Visli preselili na
obale Crnog mora gde ih srecemo 213 za vreme Karakaline vladavinePre seobe Goti su bili jedinstven narod koji se
kao I svi germanski narodi sastojao od vise posebnih skupina nazvanih gay.Goti se dele na Ostrogote I Vizigote I to je
bilo geografske prirode.Selili su se u manjim grupama.Prvi su se naselili u slivu Dnjestra.Posto je ceo gotski narod
ujedinio na Pontijskim obalama drevni grcki grad Olbija I Tiras uskoro su pali u njihove ruke.
II Rimsko carstvo I Germani
*Gotski napad u III veku-Prvi zabelezeni napadi Gota na Rim zapoceli su oko 247 god.Uspesno zbog unutrasnje
slabosti Carstva u to vreme posto je njime posle smrti Septimija Severa 211 vladao niz nesosobnih vladara.Drugi je bio
istovremeni uspon novog Persijskog carstva koje je postalo snazan neprijatelj na istoku.Goti su Rimu naneli najtezi
udarac jos od Avgustove vladavine kada je Arminije unistio Varove legije Teutoburskoj sumi.Oni su 251 navukli
vojsku imperatora Decija u mocvaru kraj usca Dunavva gde su je potukli do nogu a samog cara ubili.Zatim su se
otisnuli na more I isplovili I postali strah I trepet za gradove Egejskog I Crnog mora.Ova pustosenja su sve dok nisu
pokusali zdruzeni napad sa kopma I mora koji je car Klaudije 269 odlucno odbio.Sacuvana je depesa I u njoj pise
“Unistili smo 320.000 Gota potopili smo 2.000 brodova reke su prekrivene njihovim stitovima polja sakrivena ispod
njihovih kostiju nema puta koji je Slobodan”Broj od 320.000 je preterivanje.Klaudijev uspeh na osnovu koga je dobio
nadimak Gotski obezbedio je dugotrajni mir.
*Vizigotsko zauzimanje Dakije-Oni su otpoceli stvarno komadanje carstva zauzimanjem provincija.U pitanju je bila
Dakija,danasnja Transilvanija ili Erdelj severno od Dunava koju je gotovo 150 godina ranije osvojio imperator
Trajan.Posle 256 u Dakiji vise nema nalaza rimskih novcica I natpisa.Aurelijan koji je nasledio Klaudija Gotskog
povukao je iz Dakije rimske zvanicnike I vojne garnizone I od Dunava nacinio granicu.
Rumuni govore romanskim tj jezikom latinskog porekla I smatraju se potomcima latinskog stanovnistva rimske
Dakije koje je prezivelo sve promene gospodara Transilvanije jos od Aurelijanovog vremena.Na ovom mestu dovoljno
je istaci da se rimski period u istoriji Dakije ili Transilvanije zavrsava oko 270 I da od tada pocinje gotski period.
Upadi Gota nastavili su se tokom narednih sest decenija.Posto je Konstantin Veliki 324 postao jedini vladar Carstva
on je posvetio svoju paznju ovoj opasnosti nastojeci da osigura granicu na dodnjem Dunavu ogradjenim logorima I
utvdjenjima.Izgradio je bedem u severoistocnom delu Trakije preko oblasti danas poznate kao Dobrudza oko koje se u
moderno vreme spore Rumunija I Bugarska.Krajem svoje vladavine Konstantin je prinudio Vizigote da pristanu na
sporazum.Oni su postali federati Carstva odnosno preuzeli su obezbedjivanje granice I sladje odredjenog broja vojnika
u carsku vojsku u slucaju rata.Zauzvrat su primili godisnje subsidije koje su teoretski predstavljale snabdevanju u zitu a
fakticki bile placane u novcu I zvale se annonae foederaticae.(federatske isporuke zita.)Mir je trajao jednu generaciju I
tokom ovog vremena u nemogucnosti da krenu na jug ili zapad Vizigoti su sve vise usvajali sedelacke navike I
zemljoradnju.
*Ostrogotske I vizigotske naseobine-Od Tise na zapadu do Dnjepra na istoku.Vizigoti su drzali Dakiju I delove
danasnje Moladvije I Vlaske.Ostrogoti su ziveli u stepama iza Dnjestra.
Do kraja IV veka Vizigoti nisu imali kralja.Gayi su donosili odluke zajednicki.Neki od glavara gaya imali su
preovladjujuci uticaj u narodnom savetu I bili su priznati kao prirodne vodje u slucaju ratova.Medjutim to sto rimski
pisci povremeno upotrebljavaju termin rex umesto uobicajenog I tacnijeg judex ne bi trebalo da nas navede na
zakljucak da je kralj zaista postojao.Istaknute vodje poput Atanarika I Fritigerna bili su samo judices-
gaya.Ostrogotskog kralja srecemo jos pre kraja III veka a u IV I Ermanarika.
Oko 50 godina germansko-rimski ratovi vodjeni su gotovo u potpunosti sa zapadnim germanima-Francima I
Alamanima.Za rim je prava opasnost na istoku nastupila 378 godine kada su carevi uvideli velicinu vojske.
*Novo uredjenje carstva-Carstvo je tokom III veka bilo u opadanju.Uzroci nisu lezali samo u spoljnim nevoljama kao
sto su ratovi sa Persijom na istoku vec mnogo vise u unutrasnjim neslogama I razaranjima gradjanskim ratovima I
sukobima oko prestola.Centralna vlast je bila slaba I drzavna blagajna je bila bankrot.Jedan od najznacajnijih simptoma
propadanja bilo je obezvredjivanje novca.
Ovakvo stanje okoncala su dva imperatora Aurelijan koji je zadobio vlast 270 I Dioklicijan koji je seo na presto 285
I vladao do 305.Tokom ovih 35 godina preoteklih izmedju uspona Aurelijana koji je izvukao Carstvo sa ivice propasti I
kraja Dioklicijanove vladavine reorgainzovani su administracija,vojska I finansije.Nakon Dioklicijanove abdikacije
usledilo je 20 godina nemira-borbe za vlast mdju njegovim naslednicima na kraju koje je 324 kao pobednik izasao
Konstantin Veliki jedna od najznacajnijih licnosti svetske istorije.Oni su u potpunosti obnovili carstvo sve do kraja IV
veka njime je vlada niz sposobnih I marljivih valadara.Konstantin je uzeo novi zlatni standard I kovao je 72 zlatna
novcica za tezinu od jedne funte.Zlatnik se zvao aureus ili solidus a njegova vrednost odgovara sumi od 12 silinga I 6
penija.Solidus je bio standardni zlatni novac kojeje kovan u carskim kovanicama sve do XI veka.
Tokom III I IV veka Rismko carstvo se prostiralo od reke Tajn u Britaniji do Eufrata.Glavna linija podele unutar
Carstva bila je jezicka I ona je presecala Balkansko poluostrvo.Zapadno o dove linije uglavnom se govorilo latinskim a
istocno grckim jezikom.Dioklicijan je verovao da je Carstvo isuvise prostrano da bi bilo centralizovano pod jednim
vladarom tako da je napravio plan da ga podredi dvojici jednakih imperatora koji bi vladali zapadnim I istocnim
delom.Medjutim on je podrazumevao I novo imperijalno srediste vlasti na istoku kao sto je Rim bio na zapadu.To je
dovelo do velikog prelomnog Konstantinovog cina da na mestu Vizantiona 330 osnuje drugi Rim.
No,kroz celu ovu epohu postojala su dva sedista vlasti jedno u starom Rimu na Tibru, I drugo u novom Rimu na
Bosforu kao I dve uprave ciji su sistem organizacija I funkcioneri bili identicni.Carstvom se nije vladalo iz jednog
sredista vec iz dva kroz dva paralelna ustrojstva.Rimsko carstvo se smatralo jedinstvenim I nedeljivim I niko ga nije
dozivljavao kao dva carstva.Jedinstvo je odrzavano I iskazivano na razlicite nacine narocito u zakonodavstvu.Kda bi
neki zakon bio usvojen u Konstantinopolju on ne bi bio objavljen samo u ime imperatora koji jet u vladao vec u
zajednocko ime njeg ai cara na zapadu kao I obratno.
Za potrebe civilne administracije cello Carstvo je podeljeno u cetiri velike sekcije dve na zapadu I dve na istoku.One
su bile poznate kao prefecture zato sto je svakom od njih upravljao visoki sluzbenik sa stitulom pretorijanskog
prefekta koji je bio odgovoran jedino imperatoru.Dve zapadne prefecture bile su Galija I Italija ali je svaka od njih
ukljucivalo mnoge zemlje koja danas ne vezujemo za ova imena.Prefektura Galija obuhvatala je I Britaniju,danasnju
Spaniju,Maroko.U Italiju spadale teritorije Italije,Svajcarske,provincije izmedju Alpa I Dunava I obalski delovi
Afrike.Dve istocne prefecture su Prefektura Ilirik Balkansko poluostrvo bez Takije I Prefektura Istok koja se
sastojala od Trakije,Egipta I celokupne teitorije Carstva u Aziji.
Svaka prefektura bila je podeljena na prostorne oblasti koje su se zvale dijeceze I koje su otprilike obuhvatale
povrsinu neke moderne drzave srednje velicine.U Prefekturi Galija bilo je 4 dijeceze:Britanija,Spanija I dve u
Galiji.Svakom dijecezom upravljao je vicar koji je odgovarao pretorijanskom prefektu a u svaoj dijecezi bilo je po
nekoliko provincija na cijem celu su stajali provincijski namesnici.
Takodje je vazno da nijedna o dove dve velike civilne administracije nije imala vjne funkcije.Odvajanje civilne I
vojne vlasti predstavljalo je jendu od glavnih karaktristika.
Glavna karakteristika po kojoj se vojno ustrojstvo IV I V veku razlikovalo od ustrojstva ranog Carstva bilo je
postojanje pokretne vosjke.Dok su sve granice branili odredi stalno stacionirani u granicnim provincijama poznati kao
limitanei postojala je vojska koju je imperator mogao poslati u bilo koji deo svojih poseda.Ova vojska koja je sledila
imperatora I cinila njegovu pratnju odnosno comitiatus bila je poznata kao comitatenses.Vojnu snagu su tako cinile
dve klase comitiatenses koji su tokom rata bili najvazniji I limitanei.
Druga izuzetna poznog Carstva bile su legionarske jedinice.Snaga stare rimske legije bilo je oko 6.000.Uz nju je islo
vise pomocnih pesadisjkih kohorti I konjickih odreda koji su svi stajali pod legatom,odnosno zapovednikom
legije.Legat je tako po svojim zapovednistvom imao 10.000 ali sada se sve promenilo.Stara legija od 6.000 podeljena je
na odrede od po 1.000.Nove legije su imale 1.000 a kohortama I odredima konjice komandovali su posebni
zakonodavci.Odvajanje konjice od pesadije I njihovo pretvaranje u posebne ramije je znacajno.One su bile pod
vrhovnom komandom vojnih zapovednika koji su nosily titulu magistri militum.Ovaj termin se uobicajeno prevodi
doslovno-zapovednik vojnika I u rangu feld-marsala.
NA istoku je bil 5 ovih zapovednika.Dvojica su boravili u Konstantinopolju I komandovali su odredima armije
smesteni u neposrednom okruzenju prestonice.Oni su bili poznati kao magistri in praesenti tj oni u neposrednoj
carevoj pratnji.Ostala trojica bili su u velikim oblastima na istoku u Trakiji I u Iliriku.
 Na zapadu ne nalzimo 5 vec 2 zapovednika sa titulama magistri militum in praesenti ciji je stab u ITaliji.Jedan sa
zvanjem magister peditum komandovao je pesadijom,a drugi magister equitum,konjicom.Prvi zapovednik pesadije
bio je mnogo vazniji.Imao je vrhovnu vlast ne samo nad mobilnom pesadijom vec I nad zapovednicima
limitaneja.Dobio je zvanje magister utriusque militiae-zapovednik ove vojske I pesadije I konjice.Na zapadu je
koncetracija vlasti bila u rukama jednog coveka ucnila zapovednika obe vojske nnajvaznijim I najuticajnijim drzavnim
sluzbenikom.Sadruge strane na istoku je bilo svega nekoliko slucaja kada je zapovednik vojske uspevao da stekne
takvu moc.
III Sudar Rimljana I varvara
*Stanovnistvo carstva-U proslosti je brojnost drevnih naroda grckog I rimskog vremena bila je neumereno
preuvelicavana.To je jos tokom XVIII veka prvi primetio Dejvid Hjum u jednom izuzetnom tekstu gde je pokazao da e
vecina brojki antickih pisaca nemoguca.Gibon koji je u potpunosti prihvatio Hjumove zakljucke ispitivao je
stanovnistvo Rimskog carstva u I veku ne. I zakljucio da je ono iznosilo 120 miliona.Niko danas ne bi izneo toliko
visoku brojku I jedna moderna racunica je dosla do 54 miliona sto je vise nego duplo manje od Gibonove
brojke.Postoje osnove za pretpostavku da je izmedju I veka ne I Konstantinovog vremena doslo do porasta stanovnistva
zbog razvoja gradskog zivota I civilizacije u galskim I spanskim provincijama kao I u podunavskim oblastima sto
povecava I celokupnu brojku.Mislim da nije rpeterano reci da je u Konstantinovo vreme populacija Carstva iznosila
oko 70 miliona ljudi.
Uzimajuci ovo u obzir moze izgledati neobicno da ukupne vojne snage Rimskog ccarstva(sa 70 miliona pa cak I sa
minimumom od 55 miliona) nikada nisu presle million ljudi.U starim civilizovanim mediteranskim zemljama
stanovnistvo je postalo uglavnom beskorisno za vojnu sluzbu.Ono je upravo vilo isuvise civilizovano I u proseku
fizicki nedovoljno spremno za borbu prsa u prsa sa varvarima.Od provincija u unutrasnjosti stalan priliv regruta pruzile
jedino visijkse oblasti Balkanskog poluostrva I planinske regije Male Azije,kao sto su npr Isavrija.Sa druge strane
vojska je uglavnom regrutovana iz granicnih provincija gde je zivelo stanovnitvo sa jakom varvarskom primesom.
Kada se proucava nacin na koji je popunjavana vojska vidi se da su postojale cetiri kategorije regruta,odnosno cetiri
izvora iz kojih su oni dolazili:1.sinovi vojnika cija je sluzba bila nasledna pa je siin prinudjen da nastavi ocevo
zanimanje2.koloni drzavna obaveza zemljoposednika bila da obezbede odredjen broj regruta medju zakupcima svoje
zemlje3.varvarski naseljenici posto je deo vojske popunjavan iz varvarskih zajednica naseljenih u pojedinim
provincijama narocito u istocnoj Galiji I severnoj Italiji.4.avanturisti najvazniji izvor vojnika bili su brojni siromasni
domaci I strain avanturisti koji su se svojevoljno nudili oficirima za noacenje.
Varvari su bili najkorisnija I najefikasnija od svih avanturista.Germani koji su pristupili armiji privuceni nadnicom I
mogucnoscu napredovanja postepoeno su zamenili stanovnistvo Ilirika kao preovladjujuci vojni cinilac.Postojali izvrsni
vojnici I brzo stizali do oficirskih polozaja.Veoma veliki broj vojnika koji su drzali visoke polozaje krajem IV ceka vili
su germanskog porekla.Gledajuci proslost vidimo da su carevi usvojili isuvise liberalnu politiku dozvoljavajuci
Germanima da preuzmu najvise mesta.Do ove liberalizacije doslo je zbog potrebe da se najbolji ljudi privuku za
akrijeru u carskoj sluzbi.Germanski obicaju(uzdizanje imperatora na stitu)rasirili su se u vojsci I do kraja prve cetvrtine
IV vveka njihovi prvaci postajali su sve uticajniji.
*Snage carstva I varvara-Samo su pojedini delovi Carstva dali iole znacajan doprinos vojnoj snazi drzave.
Rezultat ispitivanja velicine vojske posle radiklane Dioklicijanove I KOnstantinove reorganizacije pokazuje da je
njena ukupna snaga iznosila izmedju 600 I 650 hiljada.Ovde su uskljuceni I comitatenses I limitanei dakle I pokretne I
stacionarne vojske koje su cuvale izlozene provincije.Od ove ukupne brojke procenjuje se da je oko trecina 200 hiljada
cinilo pokretnu vojsku,dok su garnizoni predstavljali ostatak.Granice koje je trebalo braniti:linija na Rajni I
Dunavu,Severna granica Britanije na zapadu,izduzene granice u Africi na jugu,Eufrat I sirijska pustinja na
istoku,brojka je veoma mala.Na istoku neprijatelje Persijko carstvo.Na zapadnim granicama opasnost je dolazila sa vise
nezavnisnih varvarskih naroda koji su povremeno delovali udruzeno ali su cak I tako u pogledu discipline I obucenosti
bili daleko slabiji od rimskih legija.
Pretpostavlja se da je ova slabost nadomescivana njihovom brojnoscu,barem u slucaju istocnih Germana cije su vojske
smatralo se bojale stotine hiljada.Ogromne brojke germanskih vojski koje daju mnogo hronicara tog vremena potpuno
su nepouzdane.Kada uporedimo podatke koje sa pravom verodostojnim dolazimo do zakljucka da je ukupna brojnost
nekog od vecih istocnogermanskih naroda iznosila izmedju 80 I 120 hiljada dok je kod manjih naroda bila od 25 do 50
hiljada.Germani su na bojno polje mogli da izvedu mnogo veci procenat od neke civilizovane drzave.Vojnu sposobnost
je pocinjala u nesto ranijem uzrastu I trajala je mnogo duze.Vojska Ostrogota ili Vandala oznosila otprilike oko 20 I 25
hiljada a najvise 30 hiljada ljudi.
*Germanski prodor u Carstvo-
*Ermanarik I Vulfila-Ostrogoti sredinom IV veka kod njih se pojavio jedan veliki ratnicki kralj poi menu
Ermanarik.On je stvorio gotsko carstvo koje je trajalo nekoliko godina I obezbedio mu mesto u tevtonskim
legendama.Smatra se da je prosirio svoju vlast na istok do Dunava I nad slovenskim narodima-Venetima I Slovenima
cija su se stanista nalazila izmedju gornje Visle I Dnjepra.Njegova vlast se navodno protezala do obala Baltickog mora
do susedstva drevne postojbine gottskog naroda.Kako ono nije posedovalo ustrojstvo I nije bilo ucvrsceno,vec je svoje
postojanje dugovalo trenutnim uslovima,njegovi temelji su se ubrzo I iznenadno srusili.
Vizigoti,Jedan Got od mnogo veceg ekumenskog znacaja nego sto je to bio Ermanarik predano je vrsio svoju
duznost.Prvo uvodjenje hriscanstva medju germanskim narodima izvan Rimskog carstva I prvi prevod Biblije na neki
germanski jezik oznacili su pocetak novog doba u istoriji germanskog sveta.Covek koji je ispunio ovaj poduhvat I tako
postao tvorac istorije nije bio cisto gotskog porekla.On je poticao iz kapadokijske porodice koja je bila odvedena u
zarobljenistvo zajedno sa plenom zadobijenim prilikom jednog od gotskih napda u vreme Decija ili Klaudija.Medjutim
on je bio odgajan kao Got govorio je gotski jezik I nosio je gotsko ime Vulfila.Rodjen u drugoj deceniji IV veka
Vulfila je u decackoj dobi poslat kao talan u Konstantinopolj gde je dosao pod uticaj arijanskih hriscana I bio
postavljen za djakona.Jevsevije iz Nikomedije rukopolazio ga za episkopa.No,kako su gotski pravci bili neprijateljski
raspolozeni prema hriscanstvu njihovi progoni naterali su ga na postupak koji mu je od cara Konstantina doneo titulu
novog Mojsija.On je poveo svoju grupu gotskih preobracenika iz paganskog sveta preko Dunava u Carstvo.Bilo im je
dopusteno da se nasele u Meziji u blizini antickog grada Nikopolja I nedaleko od mesta gde je kasnije osnovan
bugarski grad Trnovo.Oni su postali poznati kao Mali Goti-Gothi Minores.
Ucinio je dva velika dela.Prvo je bilo stvaranje gotskog alfabeta a drugo prevod Svetog pisma na gotski.Sacuvani su
samo delovi gotske Biblije:vise od polovine Jevandjelja,veliki deo Poslanica I mali fragmenti Starog zaveta.
Vulfilin alphabet bio je zasnovan na grckom ili delimicno I na runskom psimu,sto znaci da su goti koristili
rune.Postoji jos jedan interesantan trag gotske upotrebe runa tokom njihove daikijske epohe.Jedan zlatni prsten nadjen
je 1838 u Petrosanu u Maloj Vlaskoj I danas se moze vietu I muzuje u Bukurestu.Re hailag “sveti” jeste jasna ali oko
drugih postoje nejasnoce.Natpis “svetskom hramu” ili kao “Skitija je sveta Vodanu”.U svakom slucaju to je spomenik
paganskog perioda gotske istorije I gotskog perioda u istoriji Dakije.
Tokom gradjanskog rata koji je usledio posle smrti imepratora Jovijana 364 Goti su dosli u ozbiljan sukob sa
Carstvom.Oni su pruzili pomoc pretendentu na presto Prokopiju I posle njegovog poraza navukli na sebe osvetu
njegovog protivnika Valensa.Uprkos njihovoj pomirljivosti,Valens je na gote poslao vojsku.Rat se zavrsio potpunom
pobedom Carstva I casnim mirom.Cinilo se d ace dugi niz godina dunavska granica biti sigurna.
U medjuvremenu su izbili nemiri medju samim Vizigotima.Nakon odlaska Vulfile I njegove druzine hriscanstvo nije
zamrlo u Gotiji I paganski vladari,narocito Atanarik koji je bio jedan od najistaknutijih odlucili su da ga iskorene u
potpunosti.Ozlojedjeni posmatrajuci svoje sunarodnike koji su se odrekli principa zrtava narodnim bogovima,vredjali
ideloe I cak spaljivali svete gajeve.Tada je mucenicka krv bila prolivena u Dakiji.Uveden je religijski test:tokom
svetkovina u svakom selu su oko drvenih kuca noseni kipovi I svako ko bi odbio d aim ukase postovanje bio je ziv
spaljen.Ovi progoni opisani su u Zitiju svetog Save Gtoskog.Politicke nesloge izmedju mocnog Atanarika I jos jednog
sudije-Fritigerna cije ime ce postati slavno tokom sedamdesetih godina IV veka.
*Dolazak Huna- Ponovo ujedinjenje Gota-Vizigota sa Otrogotima.Nomadske horde u istoriji poznate pod imenom
Huna pojavile su se tokom Valensove vladavine zapadno od Kaspijskog jezera I preplavili juznu Rusiju.
Hunisu pripadali mongolskoj grani velike etnicke grupe u koju spadaju Turci,madjari,Fincu.To je uralo-altajska grupa
koja je sama podeljenja na dve velike grane-uralsku I altajsku.Uralska grana se dalje deli na tri
podgrupe:finsku,permijsku, ugrijsku.Altajsku isto tako cini vise podgrupa medju kojima su turska I mongolska.
Tokom niza generacija Huni su verovatno naseljavali pasnjake kraj Kaspijskog I Aralskoge jezera.Uzrok njihovog
prodora u Evropu bili su politicki dogadjaju u severnoj I centralnoj Aziji.Danas znamo za veliki politicki prevrat koji se
tokom IV veka odigrao u Aziji I koji predstavlja verovatno objasnjenje za pokrete Huna.Nase znanje o ranoj istoriji
centralne zAzije potice iz kineskih anala.Na osnovu ovih izvora zna se da je u III I IV veku nadmocan narod bio Sjen-
pi I da su njihvou silu srusili Zu-Zu koji su nasledili njihovu vlast nad tatarskom Azijom I konacno osvojili carstvo koje
se protezalo od Koreje I obala severnog Pacifika do granica Evrope.Pretpostavlja se da su dogadjaji povezani sa
usponom moci Zu-Zu uneli nemir medju Hune I naterali ih na seobu ka zapadu.
Uglavnom se pretpostavlja da je ima Huni grcki ounnoi sikvarena rec Hiung-nu ime sa znacenjem “obicni robovi”
koje su Kinezi dali svim nomadskim narodima Azije.Noad znaci pastir.U iskljucivom I pravom smislu,nomadski narodi
su stocari koji imaju dva udaljena odvojena stanista izmedju kojih se sele dva puta godisnje.
Oni su bili stocari sa dva stalna stanista,letnim I zimskim pasnjacima izmedju kojih bi se mogli kretati zauvek pod
uslovom da nema klimatskih promena I da ih ne uznemiravaju njihovi susedi.Oni koji su bili primorani na seobu:na
celu sa mocnim kaganom koji bi ih ustrojio u vojsku,takva horda se pretvarala u nepreglednu armiju vodjenu
instinktom samoodrzanja.Ove napadacke horde nisu bile brojne.Njihovim zastrasenim protivnicima cinile su se mnogo
vecim nego sto su bile.”No ono sto je altajskim armijama nedostajalo brojnoscu one su nadoknadjivale svojim umecen
iznenadjenja svojim gnevom,lukavoscu, nezadrzivoscu I panikom koja im je prethodila I ledila krv.Oni sun a cudesnim
brzim konjima prelazili ogromna rastojanja a njihovi izvidjaci pruzali su im tacna obavestenja.Izuzetna je prednost sto
su se medju njima I najbeznacajnije vesti sirile kao sumski pozar od aula do aula,preko dobrovoljnih glasnika koji su
nadmasivali bilo koju dobru organizovanu obavestajnu sluzbu”.
Takva je bila horda koja je tokom IV veka upada u Evropu,smestila se u Dakiju I u zemljama Tise I Dunava I
zagospodarila nad narodima juznoruske stepe-Ostrogotima,Herulima I Alanima.
IV Vizigotski prodor u Carstvo
*Hunski napad na Gote I njegove posledice-O pobedi Hunan ad Alanima narodom koji je ziveo severno od Kavkaza
I judno od reke Don.To se desilo 372 Alani su bili prestraseni od uzasnih nomada.Veci deo naroda je pobegao na zapad
I utopio se u germansko frustvo gde cemo ih ponovo sresti u prici o seobama.Huni su nastavili prodor prema
juznoruskim stepama,pokrecuci talas koji je potresao I razmestio ceo istocnogermanski svet.
Prvo su pokoreni Ostrogooti.Ermanarikovo carstvo se srusilo pred jurisom azijskih pastira koji su stvorili vecu
imperiju od njegove.Kralj je navodno u ocajanju pocinio samoubistvo.Pretnja je sada bila pred vratima Vizigota.Pod
Atanarikovim vodjstvom oni su posli na Dnjestar I pruzili otpor ali bili su potpuno razbijeni.Poptno zahvacen panikom
narod je cvrsto verovao da nece biti siguran severno od Dunava.Odlucili su da se povuku juzno o dove reke I potraze
utociste u Rimskom carstvu.
Goti su poslali izlaslanika Valensu koji je tada boravio u Antiohiji preklinjuci gad a narodu dozvoli da predje Dunav I
d aim ustupi zemlju u provincijama na Balkanu.Sve se to desavalo 376.U medjuvremenu njihove porodice napustile su
svoje domve I ulogorile se duz obala donjeg Dunava,spremne za prelazak cim im Rimljani to dozovele.Misljenja
savetnika I zvanicnika bila su podeljena ali je na kraju odluceno da se zahtev Gota prihvati I da se oni prime kao novi
podanici na rimskom tlu.Mirno naselili unutar granica varvarski narod od 80 hiljada ili vise dusa bio je problem koji se
mogao resiti samo marljivom organizacijom I dugotrajnim pripremama.Problem sa kojim se Valens suocio bio je
umnogome drugaciji I tezi.Potpuno iznenadno bez vremena za razmisljanje od njega je trazeno da u svoju drzavu pusti
stranu,naoruzanu I ratobornu vojsku.
Sve moguce teskoce izbile sun a povrsinu I dislo je do zalosnih dogadjaja.Rezultat je bio rat koji je potrajao dve
godine I ciji je vrhunac dosao 378 u velikoj bici kod Hadrijanopolja.Ona je predstavljala jedan od kljucnih istorijskih
dogadjaja I jedna od tri najpoznatije tragedije koje su zadesile rim tokom njegovog sukoba sa Germanima.Prva je bila
bitka u Teutoburskoj sumi 9. godina nove ere kada su unistene legije Avgustovog generala Vara a drugi poraz I smrt
Decija u sukobu sa Gotima 251.
*Bitka kod Hadrijanopolja-Bitka se odigrala 9.avgusta 378 Gote je predvodio Fritigern a rimljane car Valens
licno.Valens je pocinio tesku gresku time sto je potcenio neprijatelje.Bio je ljubomoran na vojnu slavu svog sinovca I
savladara Gracijana,mladica koji je kao vladar zapada nasledio svoga oca Valentinijana I I upravo postigao znatnu
pobeduu ratu protiv Alaman.Gracijjan je u tom trenutku krenuo u pomoc svom stricu protiv Gota I molio gad a saceka
da bi se udruzili.Valens je odlucio da ne ceka vec da svu slavu prigrabi za sebe.Bitka se zavrsila potpunim porazom
legija I njegovom smrcu.
Do tada su rimljani uvek oslanjali na pesadiju.To je bila njihhova udarna pesnica a u uobicajenim bitkama konjica je
je uvek smatrana podrskom I pomocnom vojskom u odnosu na legije.U ovoj bici legije u iskusile nesto novo-pregazila
ih je teska konjica germanskih ratnika.TO je bio nauk koji je pokazao sta konjica moze da uradi I on je uticao na sve
potonje ratove.U IV veku Rimljani su se uglavnom jos uvek oslanjali na pesadiju I sa njom su odnosili pobede na
bojnom polju dok je u VI veku pesadija igrala malu ulogu u bitkama I pobede je odnosila konjica.
Sve do kraja srednjeg veka bitke vodjenje I dobijane konjicom a ne pesadijom.U XIV I XV veku pojavom svajcarskih
kopljanika I engleskih strelaca koji su pokazali da pesaci uspesno mogu da se nose sa konjicom.
*Naseljavanje Vizigota- Posle odlucujuce pobede Goti su opseli Hadrijanopolj nadajuci se da ce lako osvojiti I
opljackati.Nisu uspeli da ga zauzmu ali su nekoliko godina pustosili okolinu.Rat je potom okoncan I usledilo je opste
smirivanje Gota.To je bila zasluga vojne aktivnost I umesne diplomatije Teodosija Spanskog koga je Gracijan uzeo za
novog savladara 379 umesto strica Valensa.Glavna prepreka mirnom sporazumu bio je Fritigern koji u ovom
dogadjajima predstavlja pokretacku antirimsku snagu.On je nastojao da potpuno otkine provinciju od Carstva kao sto
su njegovi prethodnici istrgli Dakiju.Posle njegove smrti zahvaljujuci usmesnom Teodosijevom posredovanju Vizigtu
su nagovoreni da postanu carski podanici,kao polunezavisni saveznici sa slobodom kretanja.Njima je dodeljena zemlja
u provinciji Donja Mezija istoj onoj gde je Konstantin naselio njihove hriscanske sunarodnike koje je Vulfila izveo iz
Dakije.Oni nisu placali porez na zemljji,ali je trebalo da na celu sa sovjim poglavarom sluze Carstvu prema
potrebi.Sporazum je zakljucen 382.
1.Prijem celokupnog naroda unutar rimskih granica u statusu federate oznava novu etapu u procesu germanskig
prodora.On naglasava novu karakteristicnu crtu komadanja Carstva-rastakanje iznutra
2.Oni su uticali na sudbinu Dakije I zemalja izmedju Karpata I Dunava.Dakija je od Dacana presla Rimljanima od
Rimljana germanima a sada je dosla pod vlast Huna koji su bili prethodnica drugi neevropskih osvajaca-prvo Acara a
potom Madjara.
3.Gotski narodi koji je odavno bio politicki podeljen izmedju Vizigota I Ostrogota postaje je sada stalno odvojen.Oni
su krenuli svojim putem I zauvek razisli,tako da se vise nikada udruzeni ne suoce sa Rimom
Ostrogoti su poceli da igraju znacajnu ulogu u istoriji mnogo kasnije ali su do odredjene mere bili umesani I u
tadasnje nemire.Poterane od Hunan eke njihove znatnije grupe presle su Dunav kod usva I doprinele smutnjama u
Trakiji.Teodosije im je naneo poraz I naselio ih na carskoj zemlji kao federate.Naselio ih je u malozijskoj Frigiji.Oni su
predstavljali samo delic naroda cija se vecina po svemu sudeci preselila na zapad ka srednjem Dunavu I granicama
Panonije.
*Teodosije I Alarik-Teoosije je nepopustljivo vodio politiku pomirenja I prijateljstva.U svojoj palate je neprestano
ugoscavao gotske glavare.Ako se zbog panike od Huna I spretnih Teodosijevih postupaka cinili da je njih slobodarski
duh izgubio na snazi on nije iscezao.
Neki od njih u potpunosti zadovoljni privilegijama koje je donosilo pripadanje Carstvu bilo je onih koji su mislili
drugacije.Neslaganje stavova otvoreno se pokazalo kada je nakon smrti imperatora Valentinijana II 392 godine
gradjanski rat u Carstu postao neizbezan.Gotski glavari su se sastali I raspravljali.Pitanje je bilo da ispune federatske
obaveze I sluze u Teodosijevoj vojsci u predstojecem ratu.Jedna stranka predvodjena Eriulfom smatrajuci da se njihovi
intereci Carstva razilaze tvrdila je da treba da se odreknu svoje zakletve.Drugu stranku je zagovarala odanosti I vodio je
Fravita.Sukob se toliko zaostrio da je Fravita ubio Eriulfa.
Uvod u pesudna zbivanja koja su se odigralanesto kasnije nakon smrti Teodosija Velikog 395.Goti su ga pratili u
njegovom sukobu protiv uzurpatora Evgenija ali kada je veliki imperator preminuo I kada su ga nasledila dva veoma
mlada prince oni su veoma razmotrili polozaj.Dva motive igrali su ulogu-neverovanje novih careva ili pre njihovih
savetnika prema Gotima I strepnja d ace ukoliko nastave putem kojim su krenuli oslabiti I izgubiti svoju snagu.Vizigoti
su stoga izabrali kralja.Imali su porodicu kojoj je bilo namenjeno da pruzi kralja kada god bi iblo potrebno-Balte ili
Bolde a izbor je pao na njenog pripadnika Alarika.Ovaj poglavar imao je tada oko 30 godina.Bio je rodjen na Peuki
ostrvu na uscu Dunava.On je ucestvovao u nedavno gradjanskom radu jasuci zajedno sa Teodosijem.Poput drugih
germanskih vodja zudeo je za polozajem rimskog generala koji bi zapovedao legijama.Alarik se oslanjao na
Teodosijeva obecanja.Posto je 395 prihvatio kraljevsko dostojanstvo svog naroda pred njim se otvarao drugi
put.Umesto branioca on je psotao neprijatelj Carstva.
*Stilihon I podeljeno carstvo-Teodosije je svoja dva sina sotavio pod zastitom svog najpouzdanijeg generala Stilihona
kome je za zenu dao svoju sestru Serenu.Stilihon je tako zenidbom postao teca dvojici mladih imperatora Arkadija I
Honorija.Njih dvojica su bili slabici a mladji Honorije cak slabouman.Arkadije je postao vladar istocnog dela,a
Honorije zapadni deo ali je boravio u Rimu.Uprava na zpadu nalazila se u rukama Stilihona koji je kao magister
utrisque militiae u potpunosti kontrolisao celokupno vojno ustrojstvo tog dela Carstva.
On je bio germanskog porekla a njegovi preci sa oceve strane bili su Vandali.Bio je samo jedan u nizu sposobnih
Germana koji su se u drugoj polovini IV veka uzdigli do najvisih vojnih polozaja medju kojima su
Merobaud,Bauton,Arbogast.Bauton je bio otac Evdoksije koja je postala Arkadijeva zena.NJihov sin Teodosije II(408-
450) je tako u svojim venama imao germanske krvi.
Ona je nastala iz potrebe da se sluzba ucini privlacnom najsposobnijima kroz izglede za vieliku moc I
bogatstvo.Medjutim pokazalo se da je to dovelo do tragicnog ishoda.Odbrana carstva dok sun a prestolu sedela dva
nesposobna vladara padala je na pleca jednog Germana koga su kao takvog dozivljavali Carstvo I vladarska porodica.
Cinjenia da su u tom kritickom trenutku po carstvo obojica glavnih protagonista I branilac Stilihon I napadac Alarik
bili Germani dobro ilustruje jednu od glavnih karakteristika istorije IV veka.To je postepeno germanizacija unutar
Carstva.Akariku nije bilo ni na kraj pametu da napada Carstvo sa ciljem da ga unisti.Oni su mogul da opustose rimski
svet I da prisile vladu d aim podari ono sto su zeleli ali su njihove teznje bile saglasne sa stalnoscu Carstva.Goti su
nastojali da dobiju zadovoljavajuci polozaj unutar njegovih granica I nisu se osecali kao nepriateljski stranci.Oni ga
nisu dozivljavali kao nepriatelja koga treba poraziti vec kao veliku ustanovu u kojo su imali prirodno pravo na svoje
mesto.
*Alarik pustosi po Iliriku-Odrzao je skupstinu na kojoj je doneta odluka da se krene dalje I opustose preostale
privincije Ilirika.Postoji podatak koji sam vec spomenuo da je Alarik tezio visokom polozaju u rimskoj vojsci.Drugim
recima njegova prvobitna namera bila je da se popne do Merobaudovog ili Stilihonovog polozaja,moci I
dostojanstva.Zbog dugotrajne bliskosti sa mnogo vecim prestizom Carstva germansko kraljevstvo dostojanstvo
umnogome izgubilo vrednost u ocima samih Germana.Oni su postali svesni da je rex malo znacio u ocima
proterijanskog prefekta ili cak provincijskog namesnika.Alarik je tezio karijeri u carskoj sluzbi mislim da kljuc
objasnjenja njegovog rada predstavljaju licne ambicije osim I za razliku od teznji I planova koje je imao za svoj
narod.Medjutim on je u pocetku imao drugacije licne zelje I kada za njega nije bilo mesta ni na istoku ni na zapadu nije
mogao ostati zadovoljan krnim mirom u Meziji.Postao je unutrasnji protivnik Carstva koje nije udovoljio njegovim
ambicijama.
Goti su pustosili po Trakiji I Makedoniji napredujuci sve do zidina KOnstantinopolja dok Arkadijeva vlada nije imala
dovoljno snage da ih napadne na bojnom polju.Legije pokretne vojske koje su obicno bile smestene u okruzenju
prestonice otisle su sa Teodosijem kada je on krenuo na zapad protiv pobunjenika Evgenija I jos uvek se nisu
vratile.Stilihon se spremao da ih licno povede nazad.Smatrao je da je njegovo prisustvo na istoku neophodno.
Pre Teodosijeve vladavine prefektura Ilirik koja je obuhvatala Grcku I sredisnje balkasne podunavske zemlje bila je
podvrgnuta vladatu zapadnog dela.Jedini deo Balkasnkog poluostrva koja je bila na istoku je Trakija.Ipak pod
Teodosijem Velikim prefektura je prebacena iz zapadnih u istocne ruke a nova granica izmedju dve polovine Carstva
postala eje linija koja je isla od Beograda na zapad duz Save I potom skretala na jug duz Drine sve do jadranske oblasti
nedaleko od Skadra.Stilihon je objavio da je Teodosijeva volja bila da se njegovi sinovi vrate starom uredjenju I da
Honorijeva vlast treba da se prostire sve do granica Trakije tako da Arkadiju ostane jedino prefektura Istok.
Kontrola nad Ilirikom bila je politicki cilj koga se Stilihon nikada nije odrekao I predstavlja kljuc njegove politike
nakon Teodosijeve smrti.Znacaj Ilirika nije lezao u prihodima vec u ljudstvu.Dogadjaju su pokazali da su legije kojima
je Stilihon raspolagao bile nedovoljne za odbranu zapada I stoga je bilo prirodno sto je on nastojao da zapadne krajeve
Balkanskog poluostrva ponovo dovede pod uprave vlade u RImu/
Arkadijeva vlada koja je pod kontrolon drzao mocni I ambiciozni prefekt Istoka Rufin nije bila spremna da popusti po
ovom pitanju.U Tesaliji se susreo sa Alarikom I Vizigotima koji su iz okoline Konstantinopolka dosli u ovu oblast
pustoseci sve.Stilihon se upravo sprema da razbije Gote kada su Arkadijevi poslanici dosli sa anredbom da istocnu
vojsku posalje kucama a da se sam vrati u Italiju.Stilihon e poslusao I time zrtvovao Grcku.Poslao je vojsku nazad u
Konstantinopolj na celu sa gotskim zapovednikom poi menu Gajna.Sorazum sa Gajnom.Gajini ljudi su ubili Rufina I
nema sumnje da je Stilihon zajedno sa Gajnom isplanirao ovo ubistvo.Posle Rufinovog pada evnuh Evtropije koji je bio
carev komornik postao je najmocniji zvanicnik u Konstantinopolju.
Sve ovo se dogodilo krajem 395.Za to vreme Alarik I njegovi ljudi prebacili su se na jug u Grcku.Oni su zauzeli
atinsku luku Pirej ali su Atinu postedeli.Opljackali su veliki hram u eleusini I to je oznacilo kraj proslava eleusinskih
misterija.Presli sun a Pelopones gde sup red njima svi vazniji gradovi pali.Ova oblast bila je u njihovim rukama tokom
396. prakticno vise od jedne godine,a Arkadijeva vlada nista nije ucinila da ih istera odatle.Onda se u prolece 397
Stilihon ponovo umesao.Iskrcao se na Peloponez I sukobio sa Alarikom u Elidi.Tada je navodno doslo do nekih borbi
koje su mzoda bile namestene.Stilihon se sporazumeo sa Alarikom I dozvolio mud a ponovo predje u Tesaliju.Tada se
vlada naistoku umesala pa je postignut sporazum da se Alarik povuce u Epir I da dobije zvanje apovednika vojnika
Ilirika za kojim je dugo zudeo.Stilihonov poduhvat je ispao bezuspesan.On je bio primoran da se zbog izbijanja velike
mavarske pobune u Africi vrati nazad.Njegovo prisustvo sa vojskom na Peloponezu izazvalo je veliki gne u
Konstantinopolju I istcna vlada ga je poglasila drzavnim neprijateljem.
V Pustosenje Italije I Galija
*Alarik krece na zapad-397 bio je u Epiru.One je od vlade u Konstantinopolju dobio zvanje zapovednika vojske
Ilirika I cinilo se da je zadovoljio svoje ambicije barem za neko vreme.Sve do 401 oni nisu uznemiravali Carstvo.
Gotski vojnik Gajna koji je bio odgovoran za ubistvo proterijanskog prefekta Rufina nastojao je da na istoku postane
ono sto je Stilihon bio na zapadu.On se pobunio protiv Arkadijeve vlade prisilio je da pristine na njegove zahteve I
punih 6 meseci bio je najmocnija licnost u Konstantinopolju.Medjutim postojala je jaka antigermanska stranka koja je
odnela odlicnu pobedu nad Gajnom I njegovim gotskim odredima.Pretpostavlja se da je Gajnina stranka podrzavala
Alarika I da je pad ovog generala 400 izmenio njegove planove.Kako god bilo on je 401 odlucio da izvrsi pritisak na
vladu u Italiji umesto u Konstantinopolj.
Alarik nije bio jedini koji je pretio zapadu.On je delovao istovremeno sa zagonetnim Germanom Radagajsom iako
nema osnove da se tvrdi da su njih dvojicu bili u dogovoru.Radagajs je verovatno bio Ostrogot mozda jedan od onih
kojima je Gracijan dozvolio da senasele u Panoniji.Krajem 401 Radagajs I mnostvo varvara napali su Reciju I
istovremeno krenuli ka granici Italije.Za Stilihona na kome je pocivala odbrana Italije to je bio kriticni
trenutak.Saznavsi dam u je Radagaj krenuo u ssusret on je posao u alpske krajeve Recije gde je uspesno zaustavio I
odbacio napdace.Potom je poveo vojsku juzno od Alpa da bi se obracunao sa Alarikom I Vizigotima.Oni su ne
neilazeci na otpor vec 3 meseca bili u severnoj Italiji.Mladi imperator Honorije tresao se od straha u Milanu I
razmisljao da pobegne u Galiju.Alarik je osvojio Akvileju I sve venetske gradove I vec je otpoceo opsadu Milana
nadajuci se da ce zarobiti cara kada je Stilihon stigao u pravi cas da oslobodi grad.Gotski vodja je digao opsadu I
krenuo na zapad ka Pijemontu dok ga je Stilihon pratio u stopu.Alarik se konacno zaustavio kod Polencije grada na reci
Tanaru I pristao na bitku.To nije jedina bitka koju je Alarik vodio protiv carskih snaga ali je svakako najpoznatija.Ona
se odigrala na Uksrs 402.Njen ishod bio je neresen,ali je ona strateski predstavljala pobedu za Stilihona I carsku vojsku.
Alarikov polozaj postao je neozdrziv I one je presao u Toskanu.Rimljani su u medjuvremenu zarobili neke clanove
njegove porodice I on je morao da se nagodi sa Stilihonom.Alarik je napustio Italiju istim putem koji je
dosao.Medjutim I vise od godinu dana on se zadrzao nedaleko od granica Istre I Dalmacije.Potom je postavivsi
nestrpljiv I mozda suocen sa nedostatkom zaliha ponovo prodro u Italiju.Stilihon ga je u jesen 403 sacekao kod Verone
I odlucno odbacio.Postignut je novi sporazum I izgleda da je Alarik odmah otisao u Epir na svoja stara boravista.
*Zagonetni Stilihonovi postupci-Stilihon nije energicnije iskoristio pobedu nad gotima kod Polencije I I ponovo ih je
pustio nakon sto im je naredne godine naneo poraz kod Verone.Stilihon je bio odlucan u nameri da odbrani granice
zapadnih provincija od varvarskih upada.
Federatski Germani u Carstvu bili snazniji I podmuklija rusilacka snaga nego germani izvan njega.Medjutim za
Stilihona je postojala razlika izmedju spoljnih Ineprijatelja koji su napdali granice I dosljaka unutar njih povezanih sa
Carstvom.Oni su bili deo carskog sistema I njih nije trebalo unistiti vec ukrotiti.Ovo osecanje je u Stilihonovom srcu
bilo prirodno jace nego sto bi to bilo zvanicnika rimskog porekla jer je I on sam poticao od takvih federatskih
naseljenika.Stilihonov cilj bio je da zadrzi Alarika unutar medja istocne polovine carstva.On nije hteo da dozvoli
gotsko naseljavanje u italijanskoj prefekturi ali je postojanje snaznog gotskog cinioca u Iliriku odgovaralo njegovoj
politici I on je predvidjao da Alarik u odredjenim okolnostima moze biti koristan saveznik.Stilihon I zapadna vlada
zeleli su da granicu povuku dalje na istok I da Honorjevim posedima dodaju ako ne celu prefekturu Ilirika onda barem
deo danasnjeSrbije I zapadne Bugarske.5 godina nakon bitke kod Verone izmedju 403 I 408 Alarik I njegovi goti ziveli
su u Epiru ne pokusavajuci novi poduhvat.Njegov bivsi saveznik Radagajs spustio se 405 sa velikom hotrdom u Italiju
ali Alarik u ovom ratu nije ucestvovao.Stilihonovom strategijom varvari su bili unisteni kod Fiezole ne tako sto su
postradali u nekakvoj bici vec od gladi.
*Slom granice na Rajni-Honorije bio je zamalo zarobljen u Milanu I nije se tu vise osecao sigurnim.Preneo je svoju
rezidenciju u dvor u Ravenu na jadranskoj obali.Ovaj grad je smesten usred mocvara I bilo ga je lako braniti.Nedugo
nakon bitke kod Polencije 402 I tokom narednih 5 vekova Ravena je bila najvazniji grad u Italiji pored Rima.Druga
posledica je bila da je novi raspored vojnih snaga postao neophodan I to je neizbezno dovelo do dogadjaja iz 406 koji
su proizveli dalekosezne I sudbonosne poslediec po carstvo.
Italija vise nije bila bezbedna I trupe sa rajnske granice bile su potrebne za odbranu Apeninskog poluostrva I carske
prestonice.Rajnska granica bila je 406 prakticno nebranjena I tu su priliku iskoristile brojne mesovite varvarske horde
koje su pokuljale preko nje.Bio je to jedan od najvecih dogadjaja u epohi germanskih seoba koji je doneo vece I
iznenadnije promene na zapadu od bilo kog drugog varvarskog pokreta.Da nije bilo rimske moci njihova ekspanzija bi
ih prirodno odvela na zapad do Atlantika.Sputavala ih je rimska granica ali je ona konacno popustila I zapadni Germani
dobili su priliku da zakorace u Carstvo.Ove okolnosti su proizveli istocni germani a ne zapadni.Takodje do toga je
doslo ne zbog zbivanja na samoj rajnskoj granici vec u drugom delu Evrope.carstvo je u Galiji zadobilo udarac od koga
se nikada neec oporaviti.
Oni su bili najistaknutiji medju mnostvom koje je krajem 406 preslo reku.Napadace je cinilo cetiri naroda.Dva
najbrojnija bili su Vandali,treci Svevi ,a cetvrti Alani.Vandali su bili istocni germani koji su poput Gota dosli na jug sa
obala Baltika.
 Vandali koji nas zanimaju su Hasdinzi I Silinzi.Hasdinzi su preuzeli naziv Vandala koje je nesumnjivo bilo starije ime
njihovog naroda.Silinzi su se prozvali istim imenom I tokom III veka veliki broj njih iako ne I ceo narod preselio se na
zapad I pojavio na redi Majni u vreme imperatora Proba(276-282).Vandali Hasdinzi bili su tada susedi Vizigota u
dakiji I borba koja se zavrsava teskim vandalskim porazom.Medjutim oko 400 njihov broj se povecao I stanista vise
nisu bila dovoljna .Oni su se odlucili na seobu 406 preduzeli su odlucni korak u pogodnim trenutku kada su rimski
odredi bili povuceni sa rajne.Priidruzio im se jedan zapadnogermanski narod verovatno Kvadi koji su pripadali staroj
svevskoj konfederaciji I uzeli ime Sveva.Iako vlada u Raveni verovatno nije ni slutila njegove posledice ovaj dogadjaj
je bio odlucujuci za buducu istoriju zpadne Evrope.
Stilihon je 407 bio zauzet svojim planovima u Iliriku odgodjenim zbog radagajsove invazije.Zategnutost koja je dugo
vremena tinjala izmedju istocno I zapadnog dvora prerasla je u krizu kada su crkveni zvanicnici koje je Honorije poslao
da bi opomenuo svog brata zbog odnosa prema Jovanu Zlatoustom baceni u tamnicu.Alarik je upozoren da drzi Epir u
Honorijevo ime a Jovije je unapred bio imenovan za pretorjanskog prefekta Ilirika.Alarik je umro.IZvestaj je bio lazan
ali je doveo do odlaganja ekspedicije.Izvesni Konstantin se proglasio za cara u Britaniji I da je presao u
Galiju.Stilihonovi planovi ponovo su bili osujeceni.
*Stilihonova smrt-Pocetkom 408 mozda ugrozen namerama vlade na istoku da potvrdi svoju upravu u Iliriku,krenuo
je na sever prateci saobracajnicu od Sirmijuma ka Emoni.Tu se zaustavio I umesto da predje preko Julijskih Alpa do
Akvileje I Italije ponovo je skrenuo na sever sledeci put koji je vodio do prevoja Lojbl do Viruna u NOriku.Ovde se
ulogorio I poslao izaslanstvo u Rim da trazi naknadu za sve nevolje koje je pretrpeo u interesu Honorijeve vlade.U
pitanju su bile 4 hiljade funti zlata(180.000)Senat je pristao na ovaj zahtev,Alariku je novac placen I on je zadrzao u
carskoj sluzbi protiv uzurpatora u Galiji.
Njegova cerka carica Marija umrla je I Honorije je nagovoren da ozeni njenu sestru Emiliju Materinu
Termanciju.Medjutim sva slava koju je on zadobio pobedom nad Radagajsom polako je iscilela.Nedace u Galiji koji je
zauzeo jedan tiranin I koju su varvari opljackali pripisivale su se njegovoj nesposobnosti pa cak I izdaju.saputalo se da
su njegove teznje prema istocnom Iliriku samo paravan za trostruku podelu Carstva prilikom koje bi njegov sin
Evherije postao treci savladar.Honorije tokom proleca 408 boravili u Rimu jedan priajtelj ga je upozorio na stav trupa
smestenih u Ticinumu nblakonaklonog prema vlastima.
Honorije se nalazio u Bononiji na putu za Ravenu kada su u maju stigle vesti da je njegov brat Arkadije umro.On je
razmisjao da lid a produzi u Konstantinopolj I zastiti prava svog sinovca Teodosija koji je jes uvek bio dete I pozvao je
Stilihona na savetovanje.Stilihon ga je od toga odgovarao predocavajuci mud a bi bilo suvise opasno da zakoniti
imperator napusti Italiju.Stilihon nije zeleo da propusti isuvise dobru priliku koja mu je pruzila Arkadijeva smrt da
ostvari svoje namere oko Ilirika.Honorije je pristao I zvanicna pisma su sastavljena,pecatirana I poslata na jednoj starni
Alariku sa naredbom da ponovo uspostavi casku vlast u Galiji,a na drugoj Teodosiju uz obavestenje o Stilihonovom
putu u Konstantinopolj.
Imperator je nastaio put do Ticinuma I tu je obrazovana zavera sa ciljem da se mocni prvak koji nista nije sumnjao
unisti.Dvorski zvanicnik Olimpije koji je tokom puta imao pristup Honoriju oklevetao je Stilihona da namerava da
ukloni Teodosija I postavi svog sina na istocni presto.Njegovo nastojanje dovela su 13. avgusta 408 da vojne pobune u
kojoj su ubijeni gotovo svu najvisi zvanicnici koji su se nalazili u carevoj pratnji,ukljucujuci I galskog I italijanskog
prefetka.
Medjutim kada se uverio da je car bezbedan oklevao je da upotrbi varvarske trupe protiv Rimljana.Njegovi pratioci
medju kojima se isticao Got Sar bili su spremni na akciju I gnevni zbog promene odluke.Honorije je na Olimpijev
nagovor otpravio lokalnom komandantu upustva da uhapsi velikog zapovenidka vojske.Stilihon se pod senkom noci
sklonio u crkvu ali su ga sledeceg dana odveli I zatvorili uz uveravanje da car nije naredio da ga ubiju nego da ga stave
pod strazu.Potom je stiglo drugo pismo kojim je naredjeno pogubljenje.
22.avgusta 408 Stilihonu je odrubljena glava a dzelat Heraklijan bio je angradjen postavljanjem za komesa
Afrike.Ubrzo zatim Stilihonov sin Evherije ubijen je u Rimu a imperator je pozurio da otera Termanciju koja je kao
device vracena majci.Imanja palog zvanicnika bila su konfiskovana.
Stilihon nije uspeo da odbrani gradove I stanovnistvo provinicija od pohlepnih varvara koji su poharali granice.On je
isterao Alarika iz Italije ali ga nije spreecio da je napadne.Razbio je Radagajsovu gomilu ali je Radagajs pre toga vec
opustosio severnu Italiju.Dok je on bio na celu drzave Carstvo je govotov izgubilo Britaniju,a Galiju su temeljno
opustosili varvari koji ce postati gospodari Spanije I Afrike.Mnogo nesrece narocito pad Rima mogle su se izbeci da se
on nemilosrdno obracunao sa Alarikom sto je mogao da ucini u vise navrata I sto jedan rodoljubivi rimski general ne bi
oklevao da uradi.Rimsko provincijsko stanovnistvo bilo je ogorceno postupcima I politikom ovog Germana koji se
uspeo do najvise vlasti zahvaljujuci sudbonosnoj Teodosijevoj naklonosti.
Carstvo je ponovo I fakticki I nominalno bilo jedinstveno.Rimljani na zapadu kao I Rimljani na istoku pokazali su da
ne zele da njima vladaju ljudi germanskog porekla I opasnost od toga je nestala barem za narednih 40 godina.
VI Vizigoti u Italiji I Galiji
*Pljacka Rima-Stilihonov pad bio je znak rimskim trupama da mucki pobiju porodice varvarskih pomocnih odreda
koje su sluzile Italiji.Stali su pod Alarikov barjak podsticuci gad a krene na Italiju.
Olimpije koji je dobio zvanje magister officiorum sada je preuzeo drzavne poslove u svoje ruke.On se suocio sa dva
problema.Sta da preuzme u vezi sa tiraninom Konstantinom koji je vladao Galijom I sta da ucini sa Alarikom koji je iz
Norika zurno trazio zadovoljenje svojih zahteva.On je obecao d ace se povci u Panoniju ako dobije odredenju svotu
novca I dodje do razmene talaca.Car I Olimpije odbili su ponudjene uslove ali nisu preduzeli mere za odbranu Italije od
gota.
Od 408 do 410 tri gotske opsade Rima intrigue rimskih zvanicnika uzdizanje I zbacivanje Alarikovog kandidata za
cara Atala.On je jos uvek zeleo da dobije adekvatnu I stalnu teritoriju za naseljavanje svog naroda unutar dijeceza
Italija ili Ilirik kao I visoki vojni polozaj za sebe.On jos uvek nije nameravao da osnuje gotske naseobine u samom srcu
Apeninskog poluostrva vec u severnim delovima italijanske prefecture.Takodje nadao se d ace utemeljiti vizigotsku
kraljevinu koja bi ibla potcinjena carstvu.
U ranu jesen 408 presao je Julijske Alpe I po treci put usao u Italiju.Napredovao je brzo I bez otpora prolazeci kraj
Kemone,Bononije,Arimina I druz Flaminijevog puta retko napdajuci gradove.Ovog puta njegov cillj je bio Rim.Postoji
prica da se jedan monah pojavio u njegovom satoru I upozorio gad a se odrekne svojih planova.Alarik je odgovorio da
ne deluje po svojoj volji vec da ga neka sila neprestano nagoni na Rim.Senat je bio zaplasen I bespomocan.Vizigoti su
zadrzavali namirnice koje su dolazile iz Ostije uz Tibar I Rimljane je uskorko pritisla glad a potom I epidemija.Ulice su
bile pune leseva.Senat je konacno odlucio na pregovore postajala je sumnja da opsadnu vojsku ne void sam Alarik vec
neki Stilihonov pratilac.Zelecu da se uveri senat salje carskog notarijata Jovana koji je Alarika poznavao licno.Glasnici
su rekli da Rimljane zele da sklope mir,ali da su spremni na borbu I da je se ne boje.Alarike se nasmejao na ovaj
pokusaj zastrasivanja nouruzanim rimskim gradjanima rekavsu im d ace prekinuti opsadu tek kada dobije svo
zlato,srebro,pokretnu imovinu grada kao I sve varvarske robove.I rekao da ce im ostati zivoti.
U tom trenutku cule su se ohrabrujuce vesti da su u umbrijskom gradu Narniji koji je Alarik opseo tokom svog
pohoda,prinesene zrtve posle kojih su cudesna vatra I grmljavina zastrasili Gote I naterali ih da prestanu opsadu.Opste
misljenje je bilo da se isto pokusa u Rimu.Gradski prefekt Pompejan smatrao je da bi hriscani trebalo da snose deo
odgovornosti za ucinjene prekrsaje.
Posle ovog uzaludnog pokusaja ostalo je jedino da se skromno I ponizno uputi jos jedno poslanstvo Alariku I izazove
njegova samilost.Posle duzih pregovora on je prisao na snosljive uslove.Bez ulaska u gra ali 5.000 funti(222.000
solida) I 30.000 funti srebra,4.00 svilenih tkanina,3.000skerletnih koza I 3.000 funti bibera.Senat se takodje obavezao
da zatrazi od cara da sklopi mir I savez sa Gotima.Posto nisu dostigli trazenu sumu,skinuti ornamenti sa predstava
bozanstva I preopljene neke zlatne I srebrne statue.Poslati su glasnici u ravenu da bi dobili carev pristanak na ove
uslove kao I njegovo obecanje d ace Alariku predate neke taoce plemenitog porekla I sklopiti mir.Honorije je dao
saglasnost I Alarik je primio.U decembru 408 povukao je svoju vojsku do juzne granice Etrurije da bi tu sacekao
ispunjenje carevih obecanja.Oni su se sakupili u njegovom logoru I tako ojacana vojska brojala 40.000 ljudi.
Na sastanku sa jednim carskim zvanicnikom u Ariminu,Alarik je zatrazio provincije
Norik,Veneziju,IStru,Dalmaciju.Ustupanje Venezije nije dolazilo u obzir.Pregovori su prekinuti ali je on ubrzo pristao
da ih svede samo na provinciju Norik.Takodje je trazio godisnje snabdevanje hranom I sivok polozaj u rimskoj sluzbi
nad vojskom.Zahtevi su odbijeni.
Krajem 409 Alarik je po drugi put posao na Rim I prisilio senat da izabere novog imeratora Priska Atala,nadajuci se d
ace on biti pokorniji od Honorija.posto je u julu 410 ostavio glavninu vojske u Ariminu licno je razgovarao sa
Honorijem na mestu udaljenom nekoliko milja od Ravene.Tada je na scenu stupio Vizigot Sar I promenio tok
istorije.On je bio Stilihonov pripajtelj I Alarikov suparnik koji je napustio svoj narod da bi presao u rimsku sluzbu.Sada
je javno presao na Honorijevu stranu odlucan da srpreci sklapanje mira.Napao je Alarikov logor.Sumanjajuci da je Sar
deluje sa carevim znanjem I razgnevljen tako otvorenim krsenjem primirja Alarik je prekinuo dogovor I po treci put
krenuo na Rim.
Tokom noci 24. avgusta 410 usao kroz Salarijsku kapiju nesumnjivo uz pomoc izdajnika unutar zidina.Dozvolio je
svojim pratiocima da rade sta zele.Salustijeva palata na severu grada spaljena je do temelja a prilikom iskopavanja na
Aventinu gde se nalazila pomodna aristokratska cetvrt u slojevima iz V veka otkriveni su mnogi tragovi pozara.Uzeli
su bogati plen I brojne zarobljenike medju kojima I carevu sestru Galu Placidiju.
*Alarikova smrt-Kretao se na jug kroz Kampaniju,osvojio Nolu I Kapuu ali nije uspeo da zauzme Napulj.Njegov cilj
bio da predje Afriku I obezbedi ovu bogatu zemlju za sebe I svoj narod.Osvajanje Afrike koja je smatrana zitnicom
Italije bilo radi nje same ili kao korak u cilj zauzimanja Italije predstavljalo je prirodan sled dogadjaja.Sakupljeni su
brodovi koji bi ih prebacili u Mesinu ali se iznenada podigla bura I razlupala ih.Bez brodova Alarik je bio prinudjen da
se vrati istim putem nazad nadajuci se d ace mozda sakupiti novu flout u Napulju.Umro je u Konsenciji pre kraja
410.Njegovi pratioci su ga sahranili u reci Busento nakon stosu skrenuli tok tako da njegovi ostaci nikada ne budu
oskrnavljeni.
On pripada istom soju predvodnika kao I zaboravljeni glavari koji su vodili Gote od obala Baltika do obala Ponta a
odatle u Dakiju.razlika je u tome sto su seobe koje je on vodio isle kroz Provincije Carstva.Alarik je bio umesniji u
vodjenju seoba nego sto je bio u zasnivanju naseobina.
*Ataulf I Gala Placidija-Alarik je tokom italijanske ekspedicije pomogao I podzavao njegov zet Ataulf.Posle
Alarikove smrti izabrali za kralja I na Ataulfa je palo da sovje sunaroodnike izvuce iz corsokaka u koji ih je njegov
prethodnik uvukao.Orozije koji je svoje delo Protiv pagana zavrsio oko 418 Ataulf se promenio.Jedan gradjanin
Narbone je izvor.Ovaj covek cuo je Ataulfa kako u jednom trenutku rekao da je nekada zeleo da unisti rimsko ime
pretvori ga u romaniju u Gotiju a sebe nacini gotskim imepratorom.Ipak iskustvo ga je naucilo da sami Goti isuvise
ogrezli u bezakonje I nesposobni za ucenje da bi mogli da postanu naslednici Rimljana I on je zato promenio svoje
misljenje.Od otvorenog protivnika Rima,Ataulf je postao rimski preobracenik.
 Opustosio je Etrutiju.POcetkom 412 presao je Alpe mozda preko prevoja Zenevr.Vodeci sa sobom Galu Placidiju I
zbaacenog imperatora Atala.Goti su neko vreme ukljucili u rat vodjen u jugoistocnoj galiji protiv jednog od
pretendenata na rpesto,Jovana.Ovde su bili na Honorijevoj strain I u tom trenutku careva vlast ponovo je bila
obnovljena u ovoj zemlji.
Onda je krenuo dalje na zapad I ucvrstio se u Narbonskoj galiji I Akvitaniji.Zauzeo je Narbonu,Tuluzu,Bordo odlucan
da sebi podigne status orodjavanja sa Teodosijevom lozom.Ubedio je Galu Placidiju da se protivno bratovljevom volji
uda za njega.Vencanje je obavljeno prema rimskim obicajima januara 414 u kuci jednog od vodecih gradjana
Narbone.Izvori tvrde da je Placidija odevena u rimsku nosnju sedela na pocasnom mestu a pored nje gotski kralj.
Honorije je odbacio prijateljska nastojanja varvarina koji je postao njegov zet.Ataulf se onda vratio Alarikovoj politici
I ponovo je ogrnuo starog Atala u purpur.Magister militium Konstancije posao je po drugi put u Arl da I slomio
uzurpatora I obracunao sa gotima.Ataulf ih je pocetkom 415 poveo na jug u barselonu verovatno se nadajuci d ace se
ucvrstiti u Tarakonskoj Spaniji.Medjutim pre nego sto su napustili Galiju,Goti su opustosli juznu Akvitaniju I spalili
Bordo.Atal je ostavljen I prepusten svojoj sudbini posto je Gotima vise nije bio od koristi.Proglasenje za cara
predstavljalo je gresku.On u Galiji nije imao pristalice ni novac,ni vojsku niti bilo kakvu podrsku osim samih
varvara.Pokusao je da na jendom brodu pobegne iz Galije ali je bio zarobljen.
Ataulf I Placidija su u Barseloni dobili sina.Nazavali su ga Teodosije po dedi..Dete umire a Ataulf uskoro za njim jer
ga je licni sluga ubio iz osvete septemra 415.
*Valija I naseljavanje u Galiji-Za kralja je bio izabran Valija.On je uspeo da obrazuje novu kraljevinu u Galiji I zbog
toga je veoma vazna licnost u vuzugotskoj istoriji.Cetiri naroda,dva vandalska-Hasdinga I Silinga I njehovi zaveznici
Sveva I Alana.Posto su presli Rajnu nedaloko od usca Majne njihov prvi podvig bila je pljacka Majnca I ubistvo
mnogih njegovih zitelja koji su potrazili utociste u jedno crkvi.Potom napredujuci kroz provinciju Germanija Prima usli
su u Belgiku I dosli do Trira koga su opljackali I spalili.Pregazili su reke Mezu I enu I obruseile se na Rems.Cini se da
su odatle skrenuli na sever gde su Amije,Aras I Turne postali njihov plen.Stigli su do Teruana koji se nalazio istocno od
Bulonja I nedaleko od mora ali sam Bulonj nisu napali.Mednju njima nije bila Tuluza koji je kako izvori prenose
uspesno branio energicni episkop Egzuperije.
U opustesenoj zemlji uzas ognja I maca pratilja je strava gladi.
Za nesrece Strasbura,Spajera,Vormsa krivica mozda nije lezala u Vandalima I njhovim savenicima.Cini se da su
Burgundi bili ti koji su iskoristili povoljan trenutak da navale niz Majnu I da na steru Alamana zauzmu novu teritoriju
sa obe strane rajne.
Varvari su ostali u galiji 2 godine a onda su 409 presli Pirinije I preplavili Spaniju.Treba primetiti da su Vandali poput
Vizigota bili hriscani arijanske veroispovesti.Koriste Vulfilino pismo.Nosili u Spaniji jedan primerak Bozje knjige koji
su koristili za proricanje sudbine.Ataulf je uvdeo da su varvarski napdaci medju kojima su bili I bliski srodnici Gota-
Vandali vec pregazili Spaniju.Stavise u Spaniji I obliznjim galskim oblastima nalazilo se izmedju 413- 415 godine cak
5 razlicitih naroda:Vandali, Hasdinzi,Vandali Silinzi, Svevi, Alani,Vizigoti koji su svi nastojali da zasnuju svoje
naseobine.
Posle Ataulfove smrti nakon Valijinog dolaska na presto 415 Goti su nameravali da zauzmu istocne spanekse
provincije.Problem nedostatk hrane.Valija je tada usvojio stari Alarikov plan da predje u Afriku I zazume zitnicu
Rima.Brodove koje je napravio unistila je bura.On je napustio plan I bio prinudjen da pregovara sa Konstancijem koji
se nalazio blizu Pirineja.Valija je primio velike isporuke zita dok je zuzvrat Gala Placidija,Ataulfova kraljica koja je jos
uvek bila sa Gotima,vracena svom bratu Honoriju.Takodje vizigotski kralje je pristao da ocisti Spaniju od drugih
varvara.
Vandali Silinzi na celu sa kraljem Fredbalom zaposeli su Betiku na jugu Pirinejskog poluostrva.Alani su se pod
vodjstvom kralja Adaka naselili u Luzitaniji koja se otprilike teritorijalno poklapa sa danjasnom Portugalijom.Vadnali
Hasdinzi ciji je kralj bio Gunderik osvojili su provinciju Galicija na severozapadu Pirinejskog poluostrva I iznad reke
Duro.
Valija je ratovanje zapoceo napadaom na Silinge u Betici.On je pre kraja godine na prevaru zarobio njihovog kralja I
poslao ga caru.Njihova pomisao bila je a sklope mir sa Honorijem I formalno dobiju pravo na zemlju koju su vec
nasilno uzeli.Valiji je trebalo dve godine da ih pokori.Silinzi nisu hteli da se predaju I bili su gotovo istrebljeni.Alanski
kralj je ubijem a ostatak njegovog naroda koji je izbegao pred Gotima sklopio se u Galiciju I pridruzio Vandalima
Hasdinzima.Gunderik je tako postao “kralj Vandala I Alana” a ovu titulu zadrzali su I njegovi naslednici.
Goti su kao nagradu dobili stalno prebivaliste.Carska vlada je odlucila da ih naseli u Galiji I Konstancije je stoga
opozvao Valiju.Celokupna provincija Akvitanija Sekunda koja se protezala od Garone do Loare.Valija je dobio I dva
velika grada na obalama Garone-Bordo I Tuluzu.Iz perspective Carstva jugoistocna Galija ostala je njegov integralni
deo.Delovi zemlje presli su u vlasnistvo federate koji su priznalu Honorijevu vlast a provincijalci kojima su upravljali
carski zvanicnici pokoravali su se kao I do tada carskim zakonima.Iz perspective Gota u Akvitaniji je uspostavljena
gotska kraljevina.
VII Galija,Spanija I Afrika u prelaznom periodu
*Vizigotska kraljevina u Tuluzu-Sada su postojale dve fermanske kraljevine na tlu Galije pod vlascu rima-
burgundska na rajni I vizigotska na Atlantiku.
Valija nije doziveo da vidi sprovodjenje u delo sporazuma koji je sklopio za svoj narod.Umro je nekoliko meseci
nakon njegovog zakljucenja a za novog kralja 418 izabran Alarikov unuk Teodorik I.Njemu je palo u zadatak da
nadgleda deljenje zemlje koju su rimski vlasnici bili primorani da ustupe Gotima.Svaki zemljoposednik zadrzavao je
trecinu zemlje za sebe I predao ostatak germanskih dosljacima.Princip na kome su ovi sporazumi pocivali direktno je
vukao korene iz starog rimskog sistema prema kome je izdrzavanje vojnika padalo na vlasnike zemlje.Po ovom sistemu
koji je poticao iz doba republike I bio poznat kao hospitalitas,vlasnik je bio obavezan da svojim gostima koje je
prinudno izdrzavano ustupi treciu prinosa.Zemljoposednici I varvari sa kojima su oni bili prinudjeni da dele svoja
imanja oznacavani su kao domacini I gosti.
Proces komadanja Carstva bio je time olaksan a stvaranje novog poretka prikriveno.Sistem federatskih drzava unutar
Carstva otvorio je put sistemu nezavisnih drzava koje ce zameniti Carstvo.Promena je ostvarena uz mnogon asilja I
neprestano ratovanje,ali samo po sebi nije bila razarajuca.
Vecina gradova na jugu I istoku bila je opljackana I spaljena.Carski Trit gde je bilo sediste pretorijanskog
prefekta,osvojili su I opljackali Vandali.Galski prefekt prebacio je svoje sediste sa Mozela na Ronu.
17.aprila 418 Honorije je izdao ukaz kojim je odredjeno da se jedno telo provincijskih predstavnika sastaje svake jeseni
u Arlu radi rasprave o pitanjima od javnog znacaja.Njega je cinilo sedam provincijskih namesnika najvisi dekurioni kao
I predstavnici zemljoposednika.Njegova svrha bila je savetodavna u pogledu zloupotreba I poboljsanja rada
administracije.Na osnovu njegovi odluka proterijasnki prefekt je mogao da preduzme odredjene mere ili da uputi
predstavke centralnoj vlasti.Savet je takodje raspravljao o pitanjima kao sto su peticije caru ili zakonsko gonjenje
korumpiranih cinovnika.
Vec u prvim godinama Honorijeve vladavine pretorijanski prefekt Petronije pokusao je da osnuje provincijski savet u
juznoj Galiji verovatno sa nadom d ace ustedeti svoje vreme I trud ukoliko se poslovi raznih provincija nadju pred njim
istog meseca u godini.Ukaz iz 418 predstavljao je obnovu ove ideje ali je imao vecu sirinu I bio sveobuhvatniji.U
njemu je bilo naglaseno da svrha ovog tela nije samo razmatranje javnih pitanja,vec I pomaganje drustvenih kontakata I
trgovine.
*Svevi I Vandali u Spaniji-Uskoro nakon odlaska Vizigota izbio je rat izmedju Gunderika,kralja Vandala Hasdinga I
sveskog kralja Hermerika.Svevi su bili okruzeni u Nervasijskim planinama ali se na popristu borbe iznenada pojavio
spanski komes Asterije I prisilio Vandale na povlacenje.Rimske snage pobile su veliki broj Vandala kod
Brakare.Vandali I Alani koji su obrazovali jedan narod napusili su potom Galiciju I presli u Betiku.Na putu ih je
sacekao magister militum Kastin koga su poslali iz Italije da uspostavi red na Iberijskom poluostrvu.Vandali su se tako
422 ucvrstili u Betici ali nije poznato da li im je ponovo priznat federatski status kaos to je bio slucaj u Galiciji.
*Gala PLacidija I Bonifacije-Kraja prve faze komadanja rimskog carstva I uspostavljanja germanskih kraljevina na
zpadu,otprilike o 423 kada je I imperator Honorije umro.Tri germanske kraljevine u Galiji zavisne od carstva-
vizigotska u jugozapadnoj Galiji,burgundska na jugoistoku I stara federatska kraljevina Salijskih Franaka na
severoistoku,oko donje rajne.U Spaniji su postojale ddve kraljevina sSveva na severozapadu u Galiciji I kraljevina
Vandala I sa njima sjedinjenih Alana na jugu u Betici.Od ovih 5 kraljevina tri su bile istocnogermanske-
vizigotska,burgundska I vandalska,a dve zapadnogermanske-svevska I salijska.Tokom druge faze procesa komadanja u
kojoj je carstvo moralo da se brani od neprijateljstva I pohlepe svih germanskih zavisnih kraljevina,Vandali koji su se
ucvrstili kraj zapadne kapije Sredozemlja,igrali su najistaknutiju ulogu I najozbiljnije uticali na sudbinu Rima.
Afrika-neuspesni planovi Alarika I Valije nagovestavali su d ace ubrzo doci dan kada ce ovu oblast takodje preplaviti
germanska invazija.Treci pokusaj nije propao ali africka zitnica nije pala pred Gotima.
Vandali naselili u Betici I kako je Gunderik uzeo titulu kralja Vandala I Alana.On je osvojio Novu Kartaginu I
Hispalidu,preduzeo napade na Balearska ostrva I mozda na Mavritaniju Tingitanu.Kada je 428 umro nasledio ga je brat
Gizerik koji je moguce vec od ranije sa njim delio kraljevstvo dostojanstvo.
Veliki general Konstancije koji je tokom druge polovine Honorijeve vladavine prakticno stajao na celu drzavne
uprave bio je zasluzan za obrazovanje vizigotske I burgundske kraljevine u Galiji kao I za smirivanja stanja u
Spaniji.On se ozenio carevom sestrom I Ataulfovom udovicom Galom Placidijom I nakon toga je krunisan za avgusta I
Honorijevog savladara.Medjutim umro je 421 nakon sto je svega godinu dana bio na rpestolu.Valentinijan je bio
prirodni naslednik prestola.Jovan je porazen I pogubljen a Valentinijan jos uvek dete krunisan je krajem 425 za avgusta
u Rimu.Tokom 12 godina njegova maloletstva do 437 bivsa gotska kraljica Gala Placidija vladala je zapadnom
Evropom kao regent u ime svog sina.
Tokom borbi izmedju uzrpatora Jovana I Gale Placidije istakla su se na suprotnim stranama dva coveka iz vojnih
redova-Bonifacije I Aecije.Bonifacije je podrzao Placidiju dok je Aecije pridobio jedan odred Huna da se bori za
Jovana.Huni su stigli previse kasno kada je Jovan vec bio zarobljen.Aecije je dobio zapovednistvo u Galiji gde je uspeo
da odbrani juzni deo zemlje od Gota a severni od upada Franaka.
Bonifacije preuzeo je Afriku on je iskazao posebno postovanje prema crkvi I blisko je saradjivao sa lokalnim
prelatima.Dodvoravao se slavnom episkopu Hipona Avgustinu.Drugi put se ozenio jednom arijanskom damom I
dozvolio je svojoj cerki da se krsti po arijanskom obicaju.Gala Placidija opozvala je Bonifacija zbog njegovog
ponasanja.Odbio je da se vrti postavsi tako neprijatelj drzave.Protiv njega je 427 poslata vojska na celu sa tri
zapovednika.Oni su svi pobijeni.Nova armija na celu sa Gotom Sigisvultom koja je uspela da zazuzme Hipon I
Kataginu.Bonifacije odlucio da pozove vandale.
*Vandalsko osvajanje Afrike-Bonifacije je poredlozio podelu Afrike izmedju njega I vandalskog kralja.Takodje on se
obavezao da se obezbedi njihov prelazak preko mora.Giezrik je prihvatio poziv.Vandalski vladar je u potpunosti
uvidjao vrednost Afrike.Ceo vandalski I alanski narod otisnuo se u maju 429 na more I presao na suprotnu obalu.Izvori
tvrde da je broj od 80.000 a vojne snage oko 15.000.
 Gizerik nije bio samo vojskovodja vec I vest politicar sto je predstavljaloo retkost kod germanskih predovdnika iz
epohe seoba.Majka mu je naime bila robinja.”Bio je srednje visine hramao je zbog pada sa konja.Bio je mudar I
trezveno govorio.Prezirao je raskos ali su njegov gnev I pozuda bili nezadrzivi.Dalekovido je nagovarao druge narode
da rade u njegovom interesu I dovitljivo je sejao neslogu I podsticao mrznju”
Vizigoti su bili prava jagnjad u poredjenju sa vandalskim vukovima koji nikoga nisu stedeli bez obizra na pol I
uzrast.Mucili su svoje zrtve da bi otkrili navodno sakrveno blago a nisu stedeli ni episkpe,svestenstvo,crkve kao ni
svete predmete.Invazija je bila znak za druge neprijatleje Rima ili rimske vlasti da se pridruze pustosenju.
Da bi se Afrika spasla rimske vojske morale su da se ujedine I Gala Placidija je omdha preuzela korake da se pomiri
sa Benifacijem.Izmirenje je ubrzao sposobni cinovnik darije koji je poslat u Afriku I koji je takodje uspeo da zakljuci
primirje sa Gizerikom.Upao je u Numidiju porazio je Bonifacija I opseo ga tokom maja ili juna 430 u Hiponu.Grad je
izdrzao duze od godinu dana kada je u julu 431 vandalski kralj podigao opsadu.General Aspara nove snage poslate su
iz Italije I Konstantinopolja.Medjutim Asparovi I Bonifacijevi oderdi ptretpeli su tako tezak poraz da vise nisu mogul
da se odupru..
*Aecije I Valentinijan III-Izmedju 425 I 429 desna ruka Gale Placidije bio je zapovednik obe vojske Feliks.Medjutim
Aecije je do 429 na svojim uspesima protiv Gota I Franaka u Galiji obezbedio toliki uticaj da je-uprkos tome sto mu
Gala Placidija nikada nije orpstila podrsku Jovanu-mogao da postavlja svoje uslove.Zbacivanje Feliksa I svoje
postavljanje na njegovo mesto.Nakon sto je 429 imenovan za zapovednika obe vojske on je kako prenosi izvori odmah
uredio da Feliks bude ubijem zbog sumnji da sprema izdaju.Placidija zatim je 432 zbacila omrznutog Aecija koji je bio
konzul te godine I na njegovo mesto postavila skrusenog pobunjenika dodelivsi mu istovremeno patricijsko
dostojanstvo.Doslo je do gradjanskog rada.Suparnici su se sukobili kod Arimina gde je Bonifacije izasao kao pobednik
ali je uskro umro od bolesti,mozda izazvane ranom koju je zadobio.Aecije se 434 vratio u Italiju.
Aecije je uvidjao da na raspolaganju nema dovoljno snaga kojima bi odbacio Vandale I smatrao je da je bolje da se
Afrika podeli sa napadacima nego da se izgubi u potpunosti.Cini se da su Rimljani povratili Hipon iz koga su njegovi
zitelji pobegli.U ovom gradu je 11.februara 435 zakljucen sporazum.Vandalima su ostavljene provincije koje su drzali
odnosno obe Mavritanije I delovi Numidije a zauzvrat su se obavezali da placaju godisnji tribute,priznajuci time
vrhovnu vlast Rima.
Zapovednik vojske morao je da bude prisutan u Galiji gde su 435 Vizigoti krenuli u nova osvajanja a Burgundi napali
provinciju Godnja Belgika.Umesto da posalje vojsku na Burgunde,Aecije je zamolio svoje prijatelje Hune da ih
kazne.Huni su znali kako to da ucine.Tvrdi se da je 436 pobijeno 20.000 Burgunda a medju palima bio je I kralj
Gunduhar.Kraj prve Burgundske kraljevine u galiji.Burgundi ipak nisu bili istrebljeni I nesto kasnije 443 rismk vlada je
ostatku naroda dodelio zemlju u Sabaudiji.
Vizigotski kralj Teodorik je 436 opseo Narbonu ali je grad oslobodio Litorije koji je verovatno nosio zvanje
zapovednika vojnika u galiji.Tri godine kasnije isti general odbacio je Gote do zidina njihove prestonice Tuluze.Litorije
je zarobljen u bici koja se vodila kraj grada.Galski pretorijanski prefekt Avit koji je imao snzan uticaj na Teodorika
uspeo je potom da zakljuci mir.U to vreme nedaca je bilo ii u provincijama severno od Loare gde su se pobunili zitelji
Armorike.Aecije ili mozda njegov potcinjeni Latorije morali su d aim silom ponovo nametnu slbodu carske vladavine.
Aecije je 437 po drugi put bio konzul I te godine Valentinijan je otputovao u Konstantinopolj da bi se ozenio svojom
verenicom.Teodosijevom ccerkom Licinijom Evdoksijom.Valentinijan je bio slab I nedostojanstven.Majka ga je
razmazila I one je odrastao uzivajuci u zadovoljstvima bez zanimanja za carske duznosti.
Aecije je bio gospodar Carstva na zapadu I njegovom zaslugom carska vlast uspela je da se odrzi u svim preostalim
provincijama do sredine V veka.
Vrhovni Aecijev polozaj bio je potvrdjen veridobom njegovog sina sa carevom cetkom Placidijom.Aecije ni sa samim
Valentinijanom nije bio blizak.Mladom caru nije bilo po volji sto je od svojih prihoda I licne riznice morao da odvaja
sredstva da bi pomogao drzavi.Afrika-njene najbogatije provincije pale su 439 u ruke varvara.takodje prihod iz Galije
je znacajno smanje,vlada je 444 priznala da riznica nije u stanju da pokrije troskove.
Gizerik je pogazio sporazum Iz 435.On nije imao nameru da odustane od potpunog osvajanja Rimske
Afrike.19.oktobra 439 zauzeta je Kartagina.U rimu I Napulju preduzete su odbrambrene mere.Zapovednik vojnika
Sigisvult utvrdio je obalu Aecije I njegova vojska je opozvana iz Galije,a car Teodosije spremao se da posalje
pomoc.Bilo je svakako razloga za uzbunu u Konstantinopolju jer su vandalski pirate mogli da napadnu istocne I
zapadne obale Sredozemlja.
VIII Nova pretnja po Carstvo
*Sporazum izmedju Aecija I Gizerika-Gizerikovih uspeha bilo je stvaranje pomorske sile koja je postala suparnik
Rima.Gizerik je 440 upeio svoj prvi pomorski napad na Siciliju I opseo Palermo.Medjutim grad se uspesno
odbranio.Velika flota sakupljena u KOnstantinopolju isplovila je 441 sa namerom da blokira Kartaginu.On je otpoceo
nove pregovore sa Rimom I 442 zakljucen je novi sporazum.Afrika je ponovo podeljena.Carstvo je ponovo dobilo dve
mavritasnke provincije ali je prepustilo Vandalima,Prokonzularnu Afriku sa
Kartaginom,Vizacenu,Numidije.Najplodniji I najvazniji delovi africke dijeceze Tripolitanije ostali su u Carstvu.
Aecije je postojao svestan opadanja carske moci u zapadnoj evropi.Bilo je sve teze braniti rimsku teritoriju od brojnih
neprijatelja koji su u svojstvu federate nastojali da prosier svoje posede.On je ubedio Valentinijana da pristine na
veridbu izmedju svoje starije cerke Evdokije I Gizerikovog sina Hunerika.Naime Hunerik je vec bio ozenjen.Vizigotski
kralj Teodorik dao mu je ruku svoje cerke.Savez Vandala I Gota svakako nije odgovarao Aeciju I u njegovom interesu
bilo je da se odrzi neprijateljstvo izmedju njih.Prisustvo gotske princeze nije bilo prepreke za gizerika I povod da se
ona otera lako je pronadjen.Optuzena je da namerava da otruje vandalskog kralja.Posto je kaznjena odsecanjem usiju I
nosa,vracena je svom ocu.Ovaj cin je proizveo vecno neprijateljstvo izmedju njih.
*Anglo-saksonska osvajanja Britanije-Aecije je bio zauzet odbranom Galije od upada Salijskih Franaka na severu I
Vizigota I Burgunda ja jugu.Galija,cinjenica da se carska vlast sve do sredine V veka odrzala u ovoj provinciji zbog
Aecijeve sposobnosti.
Ipak ona se slomila na krajnjem jugu-u Africi kao I na krajnjem severu u Britaniji.Afrika je prakticno izgubljena
442.Njen najbolji deo tada je napusten iako su mavratinske provincije ostalo pod carskom vlascu jos deceniju.Gubitak
Britanije se uobicajeno datuje u 410,ali postoje podaci da su rimski odredi I zvanicnici bili prisutni u britanskim
provincija,a 430.Prema domacoj britanskoj tradiciji anglo-saksonska osvajanja apocela su 428.Anglo-saksonska
tradicija koju je zabelezio Beda Venerabilis datuje pocetke njihove vlasti u 448.U jednoj savremenoj galskoj hronici
nailazimo na drugi datum-442.i mislim da je to tacno.
Uz finansijske teskoce velika I opasna promena u evropskim prilikama odigralo se oko 435.Od tada do 454 hunska
sila I politika gospodari Evropom.
*Huni I Atila-Aeciju on je bio prijatelj hunskog kralja Rugile a videli smo I kako su mu Humi pomogli u pokoravanju
Burgunda.Rugila uspeo da svim ovim plemenima nametne politicko jedinstvo.Sporazum koji je vlada u Raveni postigli
sa Rugilom nakon stosu se 425 posle sloma uzurpatora Jovana Huni povukli iz Italije po svemu sudeci je
podrazumevao da oni napuste panonsku provinciju Valeriju koju su drzali 45 godina.Uskoro je dogovoren novi
sporazum po kome je drugi deo Panonije pblast na donjoj Savi ali bez Sirmijume predate Hunima.
Rugulu su u godinama oko burgundskog pohoda nasledili Bleda I Atila,sinovi njegovog brata Mundzuka koji su
zajednicki vladali.Atila je izgledao poput nekog danasnjeg Kalmika “velika glava,garav ten,male upale oci,raven
nos,nekoliko dlaka umesto brade,siroka ramena,malo,nepreporcijonalno,zdepasto telo velike snage,cesto je prvrtao
ocima kao da uziva u strahu koji je ulivao”.
Atili 448 zapisao je detaljan izvestaj o ovoj misiji oslikavsi zivopisni portret ovog vladara I njegovog dvora.PISMO
IX Atilin napad na Galiju Italiju
*Honorijine intrigue-Huni-Oni su jos uvek bili stocarski narod I nisu naucili da obradjuju zemlju.Kada su postali
politicka sila I usli u odnose sa Rimskom carstvom-odnose u kojima je pored rata bila potrebna I diplomatija-oni su ma
koliko grubo morali da se prilagode obicajima civilizovanijih zajednica.Atila je shvatio da je licni sekretar sa znanjem
latinskog jezika nezamenljiv I rimski podanici unajmljeni su da bi potpunili ovo mesto.Najrecitji pokazatelj tog uticaja
jesu njihovi kraljevi koji nose germanska ili germanizovana imena-Rugila,Mundzuk,Attila.Ova cinjenica jasno ukazuje
na medjusobne bracne veze.
Vrhunac Atiline moci bio je izmedju 445 I 450.njegov prestiz I uticaj u Evropu bili su ogromni.Sve do 448 on je svoju
moc ucvrscivao uglavnom na racun istocnog dela Carstva tj provincija I podanika Teodosija II od cije vlade je
iznudjivao veliki godisnje danak.Atila je bio na vrhuncu svoje moci desio se jedan neobican dogadjaj koji je njegovu
grabezljivost skrenuo sa istoka na zapad.
Valentinijanov je intelektualno I moralno bio slab I nesposoban za obnavljanje duznosti poput svojih ucitelja Honorija
I Arkadija.Sestra mu je bila Justa Grata Honorija od majke.Ona je poput Gale Placidije bila ambiciozna I samosvesna
zena.Uzdignuta je na rang avguste.Zeni njenog karaktera mora da uopste nije bilo po volji sto vidi moc u rukama
njenog brata ,umno I karakterno znatno slabijeg od nje.
Honorija je presla 30 godina zivota kada je nezadovoljna stupila u akciji.Ona je imala posebne odaje unutar palate I
nadzornika koji se starao o njima.Njegovo ime bilo je Evgenije I sa njim je imala ljubavnu vezu tokom 449.Mozda je
bila I aljubljena u njega ali to je bilo od drugostepenog znacaja u odnosu na njene ambicije.Postao je njeno sredstvo u
zaveri sklopljenoj sa ciljem da zbaci omrznutog brata.Zavera je otkrivena I Honorijin ljubavnik je pogubljen.Ona je
oterana iz palate I pod prinudom verena za iznesnog Flavija Basa Herkulana,bogatog senatora izvrsnog drzanja caja je
trezvenost uverila cara da njegova buduca opasna zena nece moci da ga uvuce u svoje prevratnicke planove.Ona je
odlucila da se za pomoc obrati jednom varvarinu.Preko pouzadanog evnuha Hijacinta poslala je prsten I izvesnu svotu
novca Atili moleci gad a joj dodje u pomoc I spreci gnusni brak.
Atila je prihvatio Honorijin predlog sto je odredilo njegovu politiku tokom naredne tri godine.On je poruku verovatno
primio u prolece 450.Prsten je poslat da bi potvrdio verodostojnost njenog pisma,ali je Atila shvatio ili odabrao da
shvati kao bracnu ponudu.Istovremeno se spreao za napad na zapadne provincije.On svoj zahtev nije uputio
Valentinijanu vec starijem caru Teodosiju.Ovaj je odmah pisao svom zapadom kolegi savetujuci gad a preda Honoriju
hunskom vodji.Hijacint je mucen kako bi otkrio sve detalje gospodaricine izdaje a potom pogubljen.Kada je Atila cuo
sta je Honorija pretrpela poslao je glasnika u Ravenu da izraza protest.
*Hunski napad na Galiju-Teodosije je ato vreme umro a njegov ratoborni naslednik Marcijan je u jesen 450 odbio
isplati godinji danak Hunima.Umesto da obnovi napade na iscrpljene ilirske pokrajine koje je isuvise cesto pustosio.Jos
nesto je imalo uticaja na Atilinu odluku da preduzme pohod na Galiju.Kralj Vandala mu je osalo brojne poklone I
iskoristio svu svoju vestinu da ga podstakne protiv Vizigota.Gizerik se palsio Teodorikove osevte zbog ponizenja
nanetog njegovoj cerki I nastojao je da unisti ili barem oslabi vizigotski narod.Njegov cilj bio je da spreci saradnju
Gota I rimljana I on se pravio da je prijateljski nastrojen prema obema stranama.
POcetkom 451 on je krenuo u pohod sa velikom vojskom koju nisu cinili samo njegovi Huni vec I snage svih
germanskih podanika.Mednju njima Gepidi.Svojim kraljem Ardarikom,Ostrogoti,Burgundi,Rugijci...Zauzeli su Mec 7
aprila a potom osvojila I mnoge druge gradove opustovivsi zemlju.Odredi koje je uspeo da sakupi bili su nedovoljni da
se odupru ogromnoj napadackoj vojsci.Medjutim izgleda za pobedu zavisili su od saranje sa Vizigotima koji su odlucili
da ostanu naturalni.Aecije je poslao Avita da pokusa da promeni Teodorikovu odluku.On je imao uspeha ali ostalo je
nejasnoda li je uspeh usledio zbog njegove diplomatske vestine ili cinjenice da se Atila vec priblizavao Loari.Alana I
njihov kralj je tajno pristao da pomogne Atili da osvoji grad.Sleeca Atilina meta bio je Orlean.Saveznicke snage
sastavljene od Aecijeve mesane vojske I Vizigota na celu sa Teodorikom koga je pratio njegov sin Torismund dosle do
grada pre Huna I da je Atila uvdeo d ace lose proci ukoliko apadne njihovo dobro utvrdjeni logor.Morao je da se
povuce a Aecije je na taj nacin u leto 451 ostvario stratesku pobedu bez prolivanja krvi.
Prema prvoj malo je nedostajalo da ga osvoji kada su se rimska I gotska vojska pojavile I spasle grad u poslenjem
trenutku.Prema drugoj Huni su vec bili unutar grada kada su spasioci dosli I isterali ih.
Postoji I treba alternative da su oba izvestaja lazna.Jordanes prenosi da je Aecije radio upravo ono sto bi se od njega
ocekivalo:on ojacava I utvrdjuje Orlean pre Atilinog dolaska pre bilo kakvog sudara dve vojske.Atila ne samo da nije
mogao da napadne Orlean vec se nije usudio ni da nastavi napredovanje protiv zdruzenog protivnika koji je bio mnogo
jaci nego sto je ocekivao.
Saveznicima nije bilo dovoljno sto su zaustavili I odbacili napadace-morali su da ih napadnu prilikom
povlacenja.Zatekli su Atinu kod vaznog rakrsca Troa,a bitka je vodjena severno od grada na mestu locus Mauriacus
koje se ne moze pouzdano indetifikovati ali je mozda bilo kraj Merija.Bitka je pocela u popodnevnim casovima a
trajala je duboko u noc.Odigrao se veliki pokolj a medju ubijenima nalaziio se I kralj Teodorik.Rimljani su sledeceg
dana uvideli da se Atila dobro utvrdio iza logora od kola,a kasnije se pricalo da se spremao da nacini pogrebnu lomacu
na kojoj bi radio izgoreo nego sto bi pao neprijateljima u ruke.Torismund je hteo da zauzme utvrdjenje hunske polozaje
na juris.Medjutim Aeciju to nije odgovaralo.Nagovorio je Torismunda da se uzurbano vrati u Tuluzu I spreci svoju
bracu dam u u odsustvu ospore nasledje prestola.Takodje je ubedio Franked a se vrate na svoje posede.Oslobodjen ovih
pomocnih odreda Aecije je mogao da nastavi svoju politiku I dozvoli Atili da pobegne sa ostacima svoje vojske.
Bitka je pogresno nazvana bitkom na Katalaunskim poljima ili bitkom kod Salona,posto je Salon isuvise daleko.Bilo
bi tacnije zvati je bitkom kod Troa.Ovo je bila pobeda za branioce Galije I ubrzala je povlacenje napadaca.Bitka je
predstavljala tezak udarac zbog gubitaka koju su nesumnjivo bili veliki,ali njen glavni znacaj lezao u narusivanju
Atilinog prestiza I moci.Moralne posledice su pokrenule Aecija da stupi u borbu.Kljucno je istaci da locus Mauriacus
nije predstavljao ocajnicku bitku.
Ishod Atiline invazije bio je odlucen pre samo bitke.Odredilo ga je Aecijevo stratesko rukovodjenje.Atila nije bio
strateg.
Da je Atila pobedio Rimljane I Gote kod Orleana osvojio celu Galiju I da je cak za sta ne postoje dokazi da je to bio
njegov cilj sediste svoje vlasti I naseobine svog naroda prebacio sa Tise na Senu I Loaru.Da je Atila uspeo on bi po
svemu sudeci iznudio Honorijanu predaju a da se iz ovog braka rodio sin koji bi bio proglasen za avgusta u Galiji,Huni
bi svakakako imali uticaj na sudbinu ove zemlje.
*Upad Huna u Italiju-Ponovo je istupio kao zastitnik avguste Honorije koju je smatrao svojom verenicom I sledece
452 napao je Italiju.Grad Akvileja u venetskoj oblasti pao je pred Hunima I bio srusen do temelja.Verona I Vicencija
nisu delilu ovu sudbinu,ali su bili izlozeni nasilju.
Car koji je bio u Rimu poslao je Lava I dvojicu vodecih senatora Avijena I Trigecija da pregovaraju sa
napadacem.Trigecije koji je sklopio sporazum sa Gizerikom 435 svakako je imao diplomatsko iskustvo.Lav kome se
pripisuje da je uspeo da ubedi Atilu da se povue.
Istaknuti predstavnici posetili su hunski logor nedaleko od juzne obale jezera Garda.Sigurno je I da se Atila iznenadno
povukao.Car je odbio da preda Honoriju a nije zabelezeno dam u je ikakav novac placen.U varvarskoj vojsci zalih su
bile na izdisaju I izbila je epidemija dok su u isto vreme pristigli odredi koje je sa istoka Marcijan uputio Italiji u
pomoc.Ako je njegova vojska zaista stradala od epidemije a sa istoka pristizala vojska potpuno je razumljivo Atilino
povlacenje.
*Atilina smrt I krah njegovog carstva-Atila je nadziveo italijanski pohod samo godinu dana.Jednog jutra sluge su ga
nasle mrtvog dok je mlada koju je ozenio dan pre toga sedela uplakana kraj njegovog kreveta.Smatra se da je umro
zbog pucanja arterija ali se pricalo I da ga je ubila na spavanju.
Hunsko carstvo se tada raspalo u paranparcad.Sinovi su zato odlucili da podele svoje nasledje.To je bio znak njihovim
germanskim vazalima koji nisu zeleli poput stoke da budu razdeljeni razlicitim gospodarima,da se dignu na
oruzije.Pobunu je vodio bivsi Atilin covek od poverenja Gepid Ardarik.U Panoniji 454 kraj reke Nedao odigrala se
bitka medju narodima I savez germanskih vazala koji su cinili Gepidi,Ostrogoti,Rugijci,Heruli,naneo je potpuni poraz
vojsci njihovih hunskih gospodara.
Sami Huni su se rastrkali.Neki su sotali na zapadu ali je vecina pobegla u obvlasti severno od Dunava.Gepidi su
prosirili svoju vlast nad celom Dakijom zajedno sa ravnicom izmedju DUnava I Tise koja je bila staniste
Huna.Marcijan je bio veoma zainteresovan za novo naseljavanje germanskih naroda I svojom diplomatijom nastojao da
ih uredi tako da oni medjusobno sputavaju jedni druge.Sklopio je savez sa Gepidima koji se pokazao prilicno
dugotrajnim. Ostrogotima je u svojstvu federate dao zemlju.Rugijci su nasli nova stanista na levoj obali Dunava.Skiri
suparnici Ostrogota.Heruli su se takodje naselili u okruzenju.
Bitka na reci Nedao bila je mnogo vise odlucujuca bitka nego bitka kod Troa.Slom hunske moci svakako je bio
neizbezan.Drustveno uredjenje I instikti Huna suprotstavljali su se grupisanju I ustrojstvu koje bi moglo da obezbedi
zivot njihovom carstvu.Nomadske invazije u IV veku nagnala je Vizigote da predju iz Dakije na Balkan dovela je do
tragedije kod Hadrijanopolja I mozda je odredila celokupan sled vizigotske istorije.Oni su pomogli odlaganju procesa
germanskog komadanja carstva na dva nacina:prvo obuzdavajuci mnoge istocnogermanske narode severno od Dunava
koji se carstvo najvise plasilo I drugo stalnom snabdevanjem pomocnih trupa koji su se pokazali kao neprocenjivi
resurs za rimske generale u njihovoj borbi protiv germanskih nepriajtelja.Pustosenje koje sun eke rimske provincije
ptretrpele od Huna u poslednjim godinama vladavine Teodosija II I Valentinijana III treba posmatrati kao mnogo manji
gubitak od podrske koju su husnke vojske mnogo godina pruzale carstvu pogotovo ako se uzme u obzir da bi Germani
pocinili identicna razaranja I bez prisustva Huna.ODlaganje komadanja Carstva omogucilo je imperijalnoj vlasti da se
duze odrzi u zemljama predodredjenima da postanu germanske kraljevine.
X Opadanje rimske moci na zapadu
*Uticaj vandalskog zauzimanaj Afrike-Krah Huna u bici na reci Nedao 454 pratilo je naseljavanje Ostrogota u
Panoniju odakle oni kao da su uskoro ponovili ulogu svoje vizigotske sabrace u rastakanju Carstva.
40 godina koje slede nakon kraha hunskog carstva od 454-493 obelezilo je postepeno napredovanje germanske moci u
Galiji I Spaniji.Vandalski kralj Gizerik je izgradio snaznu flout sa kojom je mogao da napadne I pljacka Italiju kao I da
zauzme Siciliju I Sardiniju.
NJihova kraljevina potrjala je svega nekih stotinka godina.Potom je ponovo pokorena od strane Carstva I vandalsko
ime je nestalo.Naseljavanje vandala sto je u njihovom slucaju predstavljalo samo prolaznu fazu nije bitnije uticala na
istoriju Spanije.Sudbina ove zemlje ne bi bila bitno drugacija cak I da oni nisu zakoracili na tlo Iberijskog
poluostrva.Vandale treba smatrati vaznim ciniocem.Njihovo osvajanje Afrike I snazna I cvrsta ikako samo privremena
vandalska vlast koju je Gizerik uspostavio u Kartagini podrzana pomorkom silom koju je obrazovao na Sredozemlju
bile su okolnosti od neprocenjivog znacaja za razvoj dogadjaja u Evropi.On je drzao u svojim rukama snabdevanje
Italije zitom I sprecio rimsku vlast da energicno deluje u Galiji I Spaniji.
*Ricimer I poslednji prividni carevi na zapadu-Trebalo bi obratiti paznju samo na dva najvaznija mesta:vandalsku
pretnju koja je ometala onovremenu vladu u Italiji I fakticku snagu koja je stajala iza carskog prestola.Ova snaga bila je
u rukama germanskog generala Ricimera.Poreklom Svev on je bio nasledni Germana Stilihona I Rimljanina Aecija na
mestu branioca Carstva.Dok su Stilihonove I Aecijeve aktivnosti bile sumerene ka drugim zapadnim provincijama
izvan Italije,Ricimer je praktivno bio ogranicen na Italiju I okolna mora.Drugo,Stilihon I Aecije bili su sluzbenici
careva koji su pripadali ucvrscenoj Teodosijevoj dinastiji I iako su Honorije I Valentinijan III bili slabe I bezvredne
licnosti njihova legitimnost davala je stabilnost prestolu.NJih dvojica su osecali da cak ukoliko I sami ne uspeju imaju
siguran presto za sebe.Posto Valentinijan III nije imao sinova,muska linija Teodosijevih potomaka je izumrla.Na
Ricimera je palo da obezbedi carsko okrilje kome ce sluziti.Postavio isuvise jakog coveka njegova moc bila bi ponitena
I posledica bi bila njegov pad.Sa druge strane slabe novajlije nisu bile u stanju da zadrze duze svoj polozaj jer nisu
uzivali postovanje javnosti.
Ricimer bio Grman.Da to nije bio sve bi bilo jednostavnije jer bi on sam mogao da se zaodene u carski
purpur.Ricimera bilo je nemoguce da postane car.
Carska vlast u potpunosti pocivala na istocnom caru Lavu (457-474) u Konstantinopolju>Ricimer je to priznavao u
potpunosti I dvojicu svojih careva on je opstavio u dogovoru sa lavom.
*Gundobad I Orest u Italiji-Ricimer je umro 473.Cinilo se d ace Ricimerov necak Gundobad naslediti ujakov polozaj
zapovednika vojnih snaga u Italiji I mocnika koji je stajao iza prestola.Gundobad je pripadao burgundskoj kraljevskoj
porodici I bio je sin vladajuceg burgundskog kralja ali je stupio u carsku sluzbu.Poslednja Ricimerova marioneta
imperator Olibrije priznao je Gundobadov polozaj I uzdigao ga u zvanje patricija.Olibrije je umro.Gundobad I car Lav
nisu mogli da se dogovore ko ce ga naslediti.Lavov kandidat je bio Julije Nepot,dok je Gundobar postavio slavo
poznatu licnost poi menu Glicerije.
Zastoj u odnosima izmedju Gundobada I Lava tek je bio otklonjen kada je burgundski princ otisao sa pozornice.Pred
njim se otvarao novi put koji je bio mnogo privlacniji od vlasti u Italiji:uprava nad ocevom kraljevinom koja je jos uvek
bila nominalno zavisna od Carstva.Kada mu je umro otac Gundobad se povukao u Burgundiju da bi obezbedio svoj
izbor kralja.Nakon njegovog odlaska Lavov kandidat Julije Nepot iskrcao se u Italiju I zbacio Glicerija.Vrlo mudro je
sklopio mir sa vizigotskim kraljem urikom I postavio izvesnog Rimljanina Oresta za glavnom zapovednika(nagister
militum) u Galiji radi odbrane tamosnje rimske teritorijeArmiju kojoj je Orest stajao na celu nisu cinili samo Germani
cije porodice su se odavno naselile u Carstvu vec noci avanturisti koji su se slili u Italiju.Orest je bio slavoljubiv I
umesto da ode u Galiju kako mu je bilo receno krenuo je na Ravenu.Nepot je odmah pobegao u Dalmaciju I Utalija se
nasal u Orestovim rukama.Vojnu moc zadrzao je svojim rukama a svog sina Romula Avgustula koji je jos uvek bio
dete odenuo je u carskom prupur.
Varvarskih vojnika,uglavnom sacinjena od Herula odjednom iznela svoj zahtev.Oni su bili nezadovoljni smestajem
koji ime je bio dodeljen.Njihove zene I deca ziveli su u garnizonskim gradovima u susedstvu ali oni nisu imali prave
domove I ognjista.Vlasnistvo I stalne domove sa velikim italijanskim posedima-latifundijama.Trazili su se da se u
njihovu korist u Italiji usvoji ustaljeni sistem-hospitalitas tj d aim se dodeli trecina italijanske zemlje.On je odbio a
odbijanje je dovelo do prevrata.Placenici su izabrali vodju koji je bio njihov pravi predstavnik-avanturistu koji je u
potrazi za srecom dosao iz zemalja iza Dunava I stupio u carsku Sluzbu.On se zvao Odoakar.Verovatno je bio
Skir,mozda Rugijac.Orest je ubijem a njegov sin car Romul Avgustul primoran da sidje sa rpestola.Sada je vlas u Italiji
u svojim rumaka drzao Odoakar.To se dogodilo 476.
*zbacivanje Romula Avgustula I znacaj ovog dogadjaja-Postojala su dva zakonita imperatora-Zenon(474-491) u
Konstantinopolju I Julije Nepot u Dalmaciji.U ocima konstantinopoljske vlade Romul Avgustul je bio uzurpator koji je
sada zbacen u vojnom prevratu.Odoakar je bio rimski oficir koji je prakticno postao magister militum I prva njegova
pomisao nakon prevrata bila je da obezbedi regulisanje svog polozaja od carske vlasti odnosno da ga Zenon formalno
prizna I postavi na to mesto.Kada je 476 dosao na vlast nije bilo razloga da se u trenutnim okolnostima ne produzi
uredjenje iz Recimerovog doba.Njegova namera bila je da vlada Utalijom u ime cara u KOnstantinopolju nesputan
nekim drugim beskorisnim carem u Italiji.Odoakar nije hteo da se potcini Nepotovoj vlasti I to je veoma vazno
razumeti u trenutnom okolnostima.On se prvo obratio rimskom senatu I podstakao ovo telo da posalje izaslanike u
Konstantinopolj zajedno sa carskim insiginijama I pismom upucenom Zenonu.Ovo pismo imalo je za cilj da Zenon
prizna vodjenje administarcije u Italiji ODoakru I podari mu titulu patricija koju je nosio I Ricimer.Zenon je napisao
diplomatski odgovor.Potpuno je podrzao Nepotove pretenzije ali je Odoakru koja je pohvalio za pznju iskazanu prema
ziteljima Italije nakon prevrata rekao da cemu podariti patricijsko dostojanstvo ukoliko Nepot to vec ne ucini.
Prihvativsi patricijsko dostojanstvo od Zenona I tako ozakonvsi svoj polozaj carskog sluzbenika u ocima zitelja
Italije,Odoakar se ucvrstio tako sto je uzeo jos jednu titulu koja je iskazivala njegove veze sa varvarskom
vojskom.Postaoje kralj-rex.Blisku paralelu predstavlja Alarikov polozaj krajem IV veka.On je u isto vreme bio kralj
Gota I magister militum Ilirika.Odoakar je istovremeno bio kralj Germana koji su preko njega dobili zemlju u
Italiji.Posle smrti Julija Nepota 480 Odoakrov polozaj bio je dalje regulisan.
Ta 476 obicno se uzimala kao velika prekretnica a ovaj dogadja predstavljen kao pad Zapadnog rimskog
carstva.Najpre treba naglasiti da je termin”Zapadno rimsko carstvo” pravo netacana.On ne mozi biti pogodan da se
okviri opisu zapdne provincije carstva sa kojima su posle Teodosija Velikog vladali careci u Rimu ili raveni.Medjutim
Carstvo je bilo samo jedno I u to vreme niko nije razmisljao kao da postoje dva.Tada je uvek priznava vlast cara u
Konstantinopoju.U bilo kojoj takvoj situaciji istocni imperator mogao je da ucvrsti svoj autoritet u zapadnim
prvoncijam ili Italiji.”Ne zelimo drugog cara,ti si dozovljan”.Da je doslo do toga niko ne bi govorio o padu Zapadnog
rimskog carstva a ono sto se odigralo 476 bilo je podudarno tome.Naseljavanje Germana u Italiji nije direktno pogodilo
zapadne provincije u celini.Stoga je pogresno reci da je Zzapad pao 476.Prevrat koji se tada odigrao predstavlja samo
jednu fazu cak ni zavrsnu u varvarskom otimanju zapadnih provincija.
Odoakar je mogao da void svoju politiku bez otpora I da deluje kao nezavisan vladar.Njegov polozaj bio je mnogo
laksi od Ricimerovog jer je neprijateljstvo sa Vandalima prestalo.Gizerik je umro 477.Dve godine ranije on je sklopio
mir sa Rimom a Odoakar ga je ubdeio da vrati Siciliju u zamenu za godisnji tribute.Potreba za ratovanjem dolazila je
samo od pretnje na severnoj granici Italije,a ona je poticala od Rugijaca sa Dunava,severno od Norika.Zitij sv. Severina
je predstavljao jedinu zastitu provincijalaca.Ipak bio je mocan zastitnik jer je imao veliko uticaja na varvare.
*Odoakar patricije I kralj Italije-Domacim zemljoposednicima ostavljeno je dve trecine zemlje dok je jedna trecina
ustupljena germanskim vojnicima koji su se tako rasprsili sirom Apeninskog poluostrva.Ovi vojnici bili su uglavnom
istocni germani.Ona se razlikovala od vizigotskog I burgundskog naseljavanja u Galiji po tome sto germanski dosljaci
nisu bili ograniceni na odredjene provincije vec su se naselili sirom Italije uz domace stanovnistvo.Odredo pod
Orestovom komandom bili su sasvim sigurno smesteni po italijanskim gradovima na ovaj nacin.Kada su zatrazili
trecinu zemlje oni su prosto zeleli prosirenje ovog sistema nazvanog hospitalitas koji je u drugim provincijama vec bio
sproveden.
Odoakrov poredak nije mogao biti trajan.Bio je patricije I kralj ali ni u jednom od ovih svojstava on nije imao crvstu
podrsku.Konstantinopolj ga je samo delimicno priznao.Kao germanski kralj on nije imao sovj narod.Odoakar je zato
pokusao da svoju vlast osloni na saradnju sa Senatom I u tome je bio uspesan.
XI Ostrogotsko osvajanje Italije
*Rani Teodorikov zivot-Ostrogoti su naselili u Panoniji nakon kraha Hunan a reci Nedao 454.Naseljavanje je
sprovedeno u dogovru sa carem Marcijanom I Ostrogoti su postali federat carstva.Ostrogotima je stoga vladalo vise
kraljeva medju kojima su se isticali tri brata iz kraljevske loze Amala.Jedan od trojice brace bio je Tiudemir I kako
kzuje legenda istog dana kada se u njegovoj kuci culo za veliku povedu na Nedau dobio je sina.NJegovo ime bilo je
Thiuda-reiks(vladar anroda) koje su Grci I Rimljani iskvarili u Teudorik ili Teodorik.
Slicno tome Teodorik se po svemu sudeci rodio u trenutku bliskom vremenu bitke na Nedau 454.Svoje decacke dane
proveo je kao talac u Konstantinopolju.Teodorik se vratio kci 470 ili 471 u dobu od 16 godina a 471 izabran za
kralja.Datum je izvestan posto je od 30 godina kasnije odnosno 500 kada je vec Vladao Italijom proslavio 30 godina
svog izbora za kralja.Mali kraljevi-gaukonige.
Ostrogoti balkanskih zemalja I primorali Cara Lava d aim dozovli da se nasele u oblastima stare primorske
Makedonije.Gradove Pelu,Pidnu,Metonu.Posle Tiudemitove smrti Teodorik je vladao sam.Drugog istoimenog
ostrogotskog glavara koji se takodje naselio na Balkan.Bila je to trostruka borba izmedju dvojice suprostavljenih
gotskih vodja I cara Zenona.Mislim da je Teodorik poput Alarika zeleo da postane magister militum.Posle smrti
njegovog istoimenog suparnika on je zaista dobio zeljeno postavljenje I 483 postao magister militum
praesentalis.Naredne godine dobio je pocasno zvanje konzula.Bio je njihov kralj ali su oni morali dam u se pokoravaju
I kao carskom zapovedniku vojske.
Novi magister militum bio je ipak trn u oku Carstva.On se 487 zavadio sa Zenonm potom pobunio I sa svojim ljdima
stigao do zidina Konstantinopolja.Magister militum mogao je da dobije neko privlacno I isplativo zaduzenje koje bi
KOnstantinopolj I ilirske provincije oslobodilo ostrogotskog prisustva.Stoga je poslat da osvoji Italiju I zbaci Odoakra.
Odakar je kao magister militum Carstva nominalno bio njegov namesnik ali mu Zenon nikada nije pruzio
podrsku.Zenon je nameravao da licno krene u Italiju.Njegove reci glase:”Imperator se pogodio sa Teodorikom da ako
on zbaci Odoakra treba da vlada privremeno u Italiji sve dok on sam ne dodje”/Mozda je jednostavno u pitanju bio
zvanicni I diplomatski jezik istrazivanja ove pogodbe koja je cuvala carska prava I prema kojoj ce Teodorik kada
preuzme vlast od Odoakra jos uvek biti potcinjen caru koji ga moze zameniti uvek.
*Zbacivanje Odoakra u Italiji-Teodorik je prihvatio ovo namestanje koje mu je obezbedilo znacajno mesto u istroiji I
krenuo je 488 na Italiju.Gotovo 100 godina nakon sto su se Vizigoti naselili kao federati u Iliriku,Ostrogoti su se
takodje zakratko naselili u istoj oblasti.Vizigoti su pljackali I pustosili carske provincije sve dok Alarik nije konacno
posao magister militum.Gotovo vek kasnije Ostrogoti su ucinili isto a kralj Teodorik je poput Alarika takodje postao
magister militium.
Posto su presli Julijske Alpe,Ostrogoti su krajem avgusta 489 dosli do reke Soncij I borbza za Italiju je
otpocela.NJegob ishod odlucen je u toku prvih 12 mseci ali je proslo tri ipo godine pre nego sto je ugusen poslednji
Odoakrov otpor I Teodorik potao potpuni gospodar Italije.
Odoakor je imao brojne snage na raspolaganju posto je osim svoje vojske uspeo da obezbedi I stranu pomoc.Ne
znamo ko su bili njegovi zaveznici ali mozemo naslutiti da su u pitanju bili Burgundi koji sum u pomogli I u kasnojoj
fazi rata.Bitka se odigrala 28 avgusta a Odoakar je porazen I prinudjen da se povuce.Njegova sledeca linija odbrane
nalazila se nar eci Atezid.On se utvrdio u logoru nedaleko od Verone okrenut ledjima reci.Mesec dana kasnije odnosno
20 septembra na ovom mestu odigrala se druga bitka u kojoj je Teodorik ostvario odlucujucu pobedu.Odoakrovi gubici
su bili strahoviti.Porazeni kralj sklonio se u Ravenu a veci deo njegove vojske na celu sa visokim zapovednikom
Tufom predao se Teodoriku koji je odmah nastavio napredovanje ka Milanu.
Medjutim Tufino izdajstvo izmenilo je situaciju.Teodorik mu je neoprezno ukazao poverenje I poslao gas a njegovim
odredom I nekolicinom prerusenih Ostrogota pretov Odoakra.Kod Favencije Tufa je ponovo stao na stranu starog
gospodara.
Odoakar je naredne godine pokrenuo vojsku zauzeo Kremonu I Milano I okruzio svog neprijatelja u Ticinumu.Tada
se Vizigoti odlucili da priteknu u pomoc Ostrogotima I posalji svoju vojsku u Italiju.Opsada je podgnuta a do
odlucujuce bitka celog rada doslo je 11.avgusta 490 na reci Adua gde je Odoakar pretrpeo potpuni poraz.Pobegao je po
drugi put u Ravenu.Nakon ove popbede rimski senat odlucio je da napusti Odoakra I stane uz Teodorika koji je tako
psotao gospodar Rima I Juzne Italije I Sicilije.
Svog sina Telu imenovao je za cezara sto je bilo jednako odricanju pokornosti caru I proglasenje nezavisne
Italije.Senatori su bili podejeni ali ih je ishod bitke kod Adue ubedio da kolektivno izdaju Odoakra.Pre kraja godine
princes Senata Fest otisao je u KOnstantinopolj da obznani Teodorikov uspeh I uredi prilike vezane za novu vlast I
Utaliji.
*Zavrsetak Ostrogotskog osvajanja-Tufa je sa svojim odredom jos uvek bio na slobodi a osvajaca su zadesile neke
neocekivane teskoce.Burgundski kralj Gundobad poslao je vojsku u Italiji I opustosio zemlju Teodorik ne samo sto je
morao da odbaci napadace vec je bio prinudjen da cuva Siciliju od Vandala koji su iskoristili ratne prilike I pokusali da
je povrate.Morali su da predaju tvrdjavu Lilibej.
Stanovnistvo Italije bilo je uglavnom naklonjeno Teodoriku I gradjanima su u tajnosti poslate naredbe da pobiju
vojnike na unapred dogovreni dan.Teodorik je nesumnjivo smatrao da izdajsto neprijateljske vojske koja se predala I
potom dezertirala zasluzuje nemilosrdnu osvetu.Zavera je cuvana u strogoj tajnosti I sprovedena je do tacnina.Njen
ishod odgovarao je jos jednoj pobedi na bojnom polju.Teodoriku je jedino preostalo da zauzme poslednje protivnicko
uporiste-Honorijev grad smesten usred mocvara.
Opsada Ravene.Ioako nisu uspele da potpuno prekinu slanje zaliha gradu morskim putem blokada je bila uspesna I
cena zita je strahovito porasla.Odoakar je u jednom trenutku pokusao da razbije vojsku koja ga je opsedala.Preduzevsi
tokom noci 10. jula 491 ispad iz grada napao je gotske polozaje sa grupom herulskih ratnika.Borba je bila ostra ali je on
na kraju pretrpeo poraz.Teodorik je uspeo da nabavi flout za koju ne znamo da li je bila sagradjena samo za ovu
svrhu.Posto je smestio svoju pomorsku bazu u Portus leonis na 6 milja od Ravene,on je tokom avgusta 492 uspeo da
blokira dve gradske luke.Odoakar je izdrzao jos 6 meseci ali su pregovori vodjeni posredstvom ravenskog episkopa
pocetkom 493 doveli do dogovora prema kome je trebalo da dva protivnika zajedno vladaju Italijom.Dogovor je
sklopljen 25. februara a nedelju dana kasnije 5. marta Teodorik je usao u grad.
Teodorik nije zeleo da deli poluostrvo sa jos jednim kraljem I nesumnjivo je vec prilikom sklapanja dogovora odlucio
da prekrsi zakletvu.15 marta svega nekoliko dana nakon ulaska u Ravenu,Teodorik ga je svojerucno ubio u palate
Laretum.
Pokoravanje Italije kostalo ga je 4 bitke jednog pokolja I dugotrajne opsade.Njegovanajveca greska bila je sto je
poverovao Tufi posle pobede kod Verona. Teodorik je odmah doneo ukaz kojim je sve stanovnike Italije koji nisu bili
njegove pristalice lisio svih gradjanskih prava.
*Ostrogotsko uredjenje-Teodorikova vladavina u Italiji trajala je 36 godina.Teodorik je najpre morao da naseli svoje
ljude I to je ucinjeno na isti nacin kao I za vreme njegovog prethodnika.Opsti princip dodeljivanja trecine rimskih
imanja Gotima ostao je na snazi.
Car Anastasije koji je 491 nasledio Zenona isprva nije priznao Teodorika.6 godina kasnije oni su uspeli da se
dogovore I postignu konacni sporazum.Anastasije je priznao Teodorikov potcinjeni polozaj u Italiji pod izvesnim
uslovima I tadasnji ugovor odredio je njegov zakonski status.Posedujemo brojne Teodorikove drzavne papire koje je
sastavio njegov sekretar Kasiodor.
Iako praktivno nezavisna ona je I u Rimu I u Konstantinopolju smatrana delom Carstva u punom smislu te
reci,Postoje dva primera koji to veoma jasno oslikavaju.Za razliku od vizigotskih kraljeva Odoakar I Teodorik u
datovanju nikada nisu koristili goodie svojih vladavina.Takodje pravo imenovanja jednog od konzula koje je pripadalo
caru na zapadu bilo je prebaceno na Odoakra I Teodorika uz saglasnost careva Zenona I Anastasija.
 Naime vazilo je pravil da car na istoku I car na zapdu treba da imenuju jednog od dvojice konzula jednog I nedeljivog
Carstva.Ime zapadnog konzula nije bilo poznato na istoku kao ni ime istocnog na zapadu.Izmedju 421 I 530 23 puta
imena konzula objavljena su zajedno.4 puta dva cara zajedno su odredili koznule a kako je to ocigledno biloo uradjeno
prema unapred sklopljenom dogovoru,istovremeno objavljivanje je lako objasnjivo.U vise polovina primera oba
konzula pripadala su istoj polovini Carstva bilo istocnoj ili zapadnoj.Tako su 437 oba konzula Aecije I Sigisvult
poticali sa zapada.IZmedju 473 I 479 zbog nesredjenih prilika nije imenovan konzul na zapadu ali je po svemu sudeci
Zenon 479 prepustio pravo imenovanja Odoakru.Gotovo je izvesno da je jedan od konzula 480 Vasilije dolazio sa
zapada I da je bio priznat na istoku.Od 494 do 497 konzulski fasti sadrze imena konzula iskljucivo sa istoka.Prilike su
konacno uredjene 497 I pocevsi od naredne godine Teodorik je imenovao jednog od konzula I Odoakar pre njega.Car
Justin(518-527) se 522 godine cak odrekao svog prava I dozvolio je Teodoriku da imenuje obojicu konzula-Simaha I
Beocija.
Postojalo je jedno ogranicenje koje je Teodorik postovao:on nije mogao da imenuje nekog Gota.Samo su Rimljani
mogli da postanu konzuli I samo Rimljani imenovani za magistrate.Jedinstveni izuzetak potvrdjuje ovo
pravilo:Teodorikov zet Eutarik bio je konzul 519.No posebno je naglaseno da je ovo postavljanje nije proizveo
Teodorik,vec car.
Kao I ranije postojao je virarius urbis Romae.Isto vazi I za provincijske guvernere koji su kao I pre bili podeljeni u tri
kategorije-consulares,correctors,praesides.Postojala su I dva finansijka slubenika-comes sacrarum largitionum I comes
rerum privatarum.Anastasije je uveo novo finansijskog sluzbenika koji se zvao comes patrimonii I koji je obavljao iste
poslove kao I comes rerum privatarum.Takodje sva official tj polozaji nizih cinovnika opstala su pod Teodorikovom
rezimom.U drzavnim dokumentima cesto se srece officium nostrum tj odeljenje koje je pod sobom imao magister
officiorum.On je bio glavvni zapovednik scholae-oruzane pratnje I nacelin svih nizih sluzbenika palate.Pretorijanski
prefekt I magister officiorum stolovali su u raveni ali su imali svog predstavnika u Rimu koji je kao I oni pripadao
rangu illustres.O pripremi drzavnih dokumenata I zvanicnoj kraljevoj prepisci starao se quastor palatii.Goti nisu imali
pravo ni na pocasno zvanje patricija.
Dok su Goti bili iskljuceni iz civilne sluzbe u vojnoj je vazilo obrnuto.Vojni polozaju uskraceni su Rimljanima koji
nisu podlegali vojnoj obavezi a vojska I oficirska kadar bili su iskljucivo gotski.Zbog konfiskacije trecine zemlje u
njihovu korist garnizon novih naseljenika postojao je u svakom kutku Italije.Svaka oblast u kojoj su goti naselili morala
da daje odredjen broj ljudi proporcijonalno broju jutara zemlje.Visi oficiri zvali su se priori ili komesi.Za vreme
Odoakra magister militum jos uvek postoji ali tokom ostrogotske vlasti nijedan nije spomenut.Generali koje je
Teodorik postavio ne nose ovo zvanje vec formulae.
Ipak zvanje nije nestalo.U jednom Kasiodorovom pismu srece se spomen officialis magistri militum nekog ko je
“podredjen zapovednika vojnika”.Resenje problema lezi u tome sto je sam Teodorik bio magister militum.Videli smo
da je on titulu magister militum praesentalis dobio od Zenona 10 godina pre nego sto je osovjio Italiju.Razumljivo je da
sebe njome nije oznacavao posto je njegova vlast vladara Italije daleko prevazilazila moc cak I najmocnijeg
zapovednika vojnika.Njegov unuk I naslednik bolesni decak Atalarik nije dolazio u obzir kao zapovednik vojnih snaga
I njegova majka Amalasvinta odredila je da gotski ratnik Tuluin I pretorijanski prefekt Galije,Rimljanin Liberije
postanu patricii praesentaes.Uprkos tome sto je bio Got Tuluin je dobio zvanje patricija a Liberije iako Rimljanin
stekao vojno zapovednistvo.Iako ponesto izmenjenog naziva ovo zvanje predstavljalo je starije magister militum
praesentalis.Medjutim sama zimena je znacajna I pokazuje da je sluzba magister militum postala tokom duge
Teodorikove vladavine blisko vezana sa kraljevskim naslovom.
Goti nisu bili senatori.Teodorik je pisao:Pare, mpbiscum rei publicae debetis adnisum.Senat je isto mogao da donese
zakone a ustavna razlika izmedju senatora I cara bila je sto je senat bio potcinjen zakonu dok car nije.Medjutim jedino
su senatori najviseg ranga illustres imali pravo glasa.
Status Teodorika kao carskog upravljaca I status Italije kao dela Carstva vise se I po tome sto je kovanje novca I
donosenje zakona ostalo suvereno carsko pravo.Teodorik nije pretendovao na prav kovanja novca osim kao potcinjeni
u odnosu na cara.Srebrni novice iz vremena njegove vladavine nose lik cara Anastasija sa natpisom dominus noster
Anastasius na aversu I Teodorikovim monogramom sa natpisom invicta Roma na reverse.Teodorik ni ostali gotski
kraljevi nisu objavljivali zakone.One nisu oznacene kao lages,vec samo kao edicta.Lex I njegovo donosenje bilo je
isklucivo pravo cara ali su pojedini zvanicnici mogli da izdaju edictum.Ostrogotski kralj izdaje uredbe a savremeni
burgundski kralj objavljuje leger mansurae in aevum leges.
Da li je izmedju toga sto je Teodorik svoje zakone nazivao edicta a carevi Anastasije I Justin svoje leges postojalo ista
vise osim razliku u imenu?Teodorik je javno proglasavao edicta generalia kako ih je zvao Kasiodor zakone koji se nisu
ticali posebnih slucajeva vec su bili opsteg karaktera I uvek vazeci I koji bi da su objavljeni od strane cara bili zvani
leges.Medjutim trebalo bi imati na umu da su najvisi zvanicnici Carstvaa narocito pretorijanski prefekti imali pravo da
izdaju edictum generale pod uslovom da time nisu narusili postojece zakone.Pretorijanski prefekt mogao je da
modifikuje postojece zakone u pojediinm crtama da ublzazi ili poostri definise postojece odredbe,ali nije mogao da
izmisli novi zakon.Teodorikove uredbe koje su sakpuljane u zborniku poznato pod imenom Edictum Theoddorici u
skaldu su sa ovim pravilom.One ne uvode nove ustanove I ne menjaju vec uspostavljene principe.U rimu obratio
narodu I obeca d ace sacuvati netaknutim.U zakonodavnom pogledu kralj ni nominalno ni fakticki nije bio jednak
caru.Njegova zakonodavna ovlascenja bila su kao I kod drugih najvisih cinovnika,poput pretorijanskih prefekta.U
zakonodavnom pogledu polozaj Teodorika kao carskog cinovnika potpuno je jasam I zadivljujuce koliko se on verno
drzao postignutog dogovora.
 Goti koje je Teodorik naselio imali su pravno identicni status placenika ili stranaca onih koji su ziveli na rimskoj
teritoriji ali su u bilo kom trenutku mogli da se vrate svojim domovima sa druge strane granice.Oni su bili strain vojnici
bez rimskog gradjanstva.Trebalo bi razlikovati zakone koji imaju teritorijalnu I one koji imaju personalnu
primenu.Prvima pripadaju svi oni koji se ticu krivicnih pitanja I medjusobnih odnosa.Personalni zakoni koji su vazili
samo za rimske gradjane uglavnom su se ticali braka I nasledjivanja.Oni nisu vazili za dosljake I jedna od posledica
toga bila je da u slucaju da dosljak umre na rimskom tlu njegovu imovinu dobija drzava.Jedan Got koji je primio
rimsku kulturu Teodorik kaze da je on civis paene vester odnosno gotovo rimski gradjanin.Jedini Got u Italiji koji je
posedovao rimsko gradjansko pravio bio je sam Teodorik.Goti nisu pripadali nijednoj municipalnoj zajednici nisu bili
cak ni incolae.Kada bi gradjanin Napulja presao da zivi u Benevento postao je incola Beneventa.On nije mogao da
pretvori Gota u Rimljanina I da podari rimsko gradjanstvo.Ovo pravo imao je samo car.
Goti su dakle bili strain vojnici.Rimsko pravilo toga doba bilo je da vojnik moze da odgovara jeidno pred vojnim
sudomi Teodorik je po svom principu uveo vojne sudove za Gote.Svi sporovi izmedju Gota I Rimljana iznoseni sup red
ove vojne sudove.Sto se tice personalnog prava Goti I Rimljani ziveli su jedni pored drugih svaki prema svojim
zakonima.Medjutim veoma je vazno istaci da su teritorijalno zakonodavstvo krivicno pravo I zakoni koji su se ticali
medjusobnih odnosa vazili I za Gote I za Rimljane.To je bilo ius commune o kome govori I sam Teodorik.
Teodorik je poput cara imao vrhovni vladarski sud koji je mogao da povuce bilo koji slucaj sa nizeg suda ili da
opozove njegovu presudu.
Osim sto je bio magister militum stranih vojnika Teodorik je takodje bio njihov kralj.Vec sam skrenuo paznju na
cinjenicu da on u pocetku nije bio kralj celog ostrogotskog naroda vec samo gaukonig-jedan od kraljeva.Odoakrovi
germanski naseljenici koje nije pobio ili proterao priznali za kralja.Oznacio je svoj polozaj latinskom titulom rex ali
sebe nikada nije zvao rex Gotorum.Iako su formalno I zakonski rimski gradjani Italije bili podanici cara ciji je podanik
I cinovnik bio I on sam politicki I prakticno gledano oni su se nalazili u rukama Teodorika koji je bio njihov vladar.Da
bi oznacio ovaj nepisani odnos Teodorik je koristio rec rex.Podsetimo se da rex nije bio zakonski definisan u Carstu I
za njega nije bilo mesta u recniku imperijalnog ustrojstva.Jednostavna I maglovita titular rex predstavljala je
najadekvatniji termin da ozanci njegovu vrhovnu vlast I nad germanskim naseljenicima I rimskim gradjanima.
Teodorik nije izmislio ovu titulu I njenu upotrebu.To je ucinio njegov prethodnik Odakar.Darovnica na
papirusu,Odoakar njome poklanja neka imanja u Sirakuzi komesu domestika pijeriju.Znacajno je da je ovde odoakar
zvanicno oznacek kao rex.Prvi pretorijanski prefekt Italije za vreme Teodorikove vladavine bio je Liberije koji je drzao
ovaj polozaj od 493 do 500.Isti covek bio je jedan glavnih odoakrovih sluzbenika iako nije poznato koju je funkciju
obavljao.Drugi Odoakrov cinovnik bio je Kasiodor-ne onaj slavni Kasiodor ciji spisi predstavljaju najvazniji izvor za
ostrogotsku epohu-vec njegov otac.On je drzao oba finansijksa polozaja.Bio je comes sacrarum largitionum I comes
rerum privatarum.Prvih godina VI veka pretorijanski prefekt.Liberije I Kasiodor predstavljaju dva upadljiva primera
sluzbenika Odoakrovog rezima koji su nastavili da rade u Teodorikovoj upravi.
Germani su ziveli u skaldu sa germanski zakonima I obicajima barem sto se tice njihovih licnih odnosa.U opstoj
upravi takodje postoje jedan ili dva pokazatelja germanskog uticaja.Npr uzmimo sluzbenika koji je nosio gotski naziv
saio I koji je uvek bio Got.Oni su bili staresine ili glasnici preko kojih je kralj izdavao svoje zapovednosti.Njihova
duznost bila je da pozovu gotske vojnike na oruzije ili da opominju rimske cinovnike na njihove duznosti.Ukoliko bi
pretorijanski prefekt pokusao da pocini neke nasilni akt Teodorik bi poslao sajona da ga obavesti da tako nesto nece biti
dopusteno.Naime ostojali su drugi sluzbenici koji su nosily irmska zvanja I imali identicne fnkcije.U pitanju su
comitiaci ciji je pretpostavljeni bio magister officiorum.Momzen je dokazao da su ovi comitiaci identicni sa
funkcionerima poznatim poi menu agents in rebus cije su duznosti bile da izvrsavaju posebne zadatke za cara.Cajoni
tako mozda samo predstavljaju rmsku instituciju koju su Goti preuzeli.
Ustanova tuition koja je samo po sebi rimskog porekla.Njen najraniji spomen potice iz zakona objavljenog 393.Svako
ko je smatrao da se nalazi u opasnosti mogao je da zatrazi posebnu zastitu I sudija je morao dam u dodeli sluzbenika
koji bi mu pomagao I cuvao ga.Sluzbenik nije smeo da bude vojni vec civilni cinovnik-apparitor.Medjutim u
ostrogotskoj Italiji tuition je igrala vioma istaknutu ulogu I uglavnom je predstavljala zastitu koju je pruzao licno
kralj.Ona je bila jedan od nacina kojima je vladar cuvao red I mir izmedju dva anraoda:sluzila je da zastiti Rimljane od
Gota I obrnuto.Rimski zemljoposednik koji je mislio da agresivni gotski sused ugrozava njegov zivot ili imovinu
mogao je da se obrati kraljevskom sudu I zatrazi sluzbenika koji bi ga stitio a sajon bi se radi toga nastanio u njegovoj
kuci.Kraljeva duznost je da pruza zastitu-Konigsschutz.Stara germanska rec za ovu zastitu bila je munt.
*Teodorikova vladavina-Radilo se o sistemu u koji je on iskreno verovao I u cije delovanje je ulozio svu svoju volju I
energiju.Javno je iskazao sovj politicki cilj da civilizuje svoj narod u okruzenju rimske civilizacije.Vazan preduslov za
ostvaranje njegovog cilja bio je taj sto je pod njegovom vlascu rimski zakon bio primenjivan na Gote u Italiji bas kao I
na peregrine(strance) u bilo kom drugom delu carstva.Sto se religije tiec gotski vladar je bio potpuno trpeljiv.Njegov
princip je bio-Ne mozemo zapovedati religijom jer niko ne moze biti nateran da veruje protiv sovje volje.Ostrogotski
valdar je jedino zeleo da preobrati Jevreje I prema njima je u potpunosti vodio trpeljivu politiku.
Kao sto je prihvatio dvojnost religije Teodorik je usvojio I odrzavao dvojni sistem prema kome su Rimljani I Goti bili
dva odvojena naroda koji su ziveli jedni pored drugih.NJegov jedini cilj bio je da dva naroda zive zajedno u
prijateljstvu.Da li je verovao d ace doci dan kada ce gotski peregrine asimilovani od svojih rimskih suseda dobiti
rimsko gradjanstvo I poceti da medjusobno slapaju brakove? NE!
U spoljnoj politici Teodorik je delovao kao nezavisni vladar I njegov veliki cilj na ovom polju je u skladu sa njegovim
nastojanjima unutar kraljevine.Kako je njegova namera bila da u Italiji odrzi red I mir,odnosno po sopstvenim recima
civilitas.4 glavne sile na ovom prostoru bile su Vizigoti,Vandali,Burgundi,Franci.Zeleo je da ucvrsti prijateljske I
saveznicke veze sa svim vladarskim lozama.Jednu od svojih cerki udao je za vizigotskog kralja Alarika a drugu za
Sigismunda koji je postao kralj Burgunda.Za svoju drugu zenu Teodorik je uzeo jednu franacku princezu koja je bila
Hlodovehova sestra.Pored toga njegova sestra se udala za vandalskog kralja Trasamunda.Na taj nacin on je preko
brakova uspsotavio bliske veze sa svim glavnim silama na zapadu.
Alamani,ovaj narod se posle poraza koji ime je naneo Hlodoveh preselio na jug u oblasti danasnjeg Baden-
Virtemberga I istocne Svajcarske.Nekoliko godina kasnije Hlodoveh je odlucio da ih dalje progoni I iskoreni.Teodorik
je svom zetu poslao pismo u kome ga je savetovao da stane.Teodorik je uzeo Alamane u svoju zastitu I naselio ih je u
provinciji Recija koja je formalno pripadala Italiji gde su sluzili kao pogranicna straza.
Sukob izmedju Franaka I Vizigota u Galiji.Tri pisma koja je tada poslao Alariku,Gundobadu I samom
Hlodovehu.Njegova nastojanja bila su uzaludna.Upada u oci cinjenica da Teodorik nije pruzio obecanu pomoc svom
zetu Alariku.On izgleda nije ocekivao da ce Burgundi stati na stranu Franaka I da ce mu preseci put 507 sprecivsi ga
tako da prodre u Akvitaniju I da se pravovremeno ukljuci u borbu.Ipak naredno 508 njegovi generali voodili su rat u
Galiji.Do kraja vladavine on je u svoje ime potpuno nezavisno upravljao Sapnijom.
Teodrik je umro 526. 10 godina kasnije krah ostrogotske kraljevina.
Pad ostrogotkse kraljevine I neposredno carsko preuzimanje.Jestinijanova osvajanja Afrike I Italije razlikovala se u
jednom vaznom aspektu.U slucaju Afrike on je vracao izgubljene provincije koje su bile pod vlascu sile potpuno
nezavisne od carstva.Kda je Italija u pitanju on je preuzeo direktnu upravuu na teritoriji poverenoj vladi jednog
guvernera koji je teoretski u potpunosti priznao carsku vlast I prihvatio postavljena ogranicenja.
Pad ostrogotske kraljevine podseca nas na neuspeh istocno germanskih naroda koji su tako mnogo obecavali.Sada su
nesale I vandalska I ostrogotska kraljevina.Vizigotska je uspela da se odrzi sve do pocetka VII veka.Cetvrtu kraljevinu
burgundsku vec je progutala drzava Merovinga.Dvojica Hlodovehovih sinova osvojili su je 532.
XII Vizigoti I Franci u Galiji
*Kraljevina u Tuluzu pod Eurikom-Veliki uspon kraljevine Vizigota u Tuluzu pripada vremenu kralja Eurika.Ovaj
snazni vladar sin onog Teodorika koji je poginuo u velikoj bici protiv Atile 451 bio je tek treci od trojice braca-
Torismund,Teodorik II koji su se uspeli na vizigotski presto pre njega.Eurik je vlast zadobio tako sto je 466 ubio svog
prethodnika a vladao je sve do 484.Izuzetan umesan ratnik I diplomata,kao I prvi vizigotski zakonodavac.Teriotrijalno
je prosirio kraljevinu.Eurik je zauzeo r I Marselj a nakon smrt cara Julija Nepota 481 Odoakar mu je predao celu
Provansu sve do granica Italije.Eurik se prosirio I na severu osvojivsi provinciju Akvitanija Prima koja se prostirala od
Orleana do Vijena I obuhvatala oblast Overnja.
Eurik je u Spaniji podjednako aktivan kao I u Galiji.Eurik je produzio I poostrio brobu protiv Sveva.Ne samo sto je
osvojio deo svevske teritorije vec je uspeo da svoju vlast prosiri na celu rimsku Spaniju izuzimajuci nekoliko uporista
na obali.Do 478 celokupna Spanija osim severoistocnog dela poluostrva gde je osakaceno I oslabljeno svevsko
kraljevstvo nastavilo da postoji bila je pripojena drzavi Vizigota.Eurikova vlast protezala se od Gibraltara do Loare.U
Galiji njene granice bile su Atlantik,oara,Rona a nakon pripajanja Provanse obuhvatila je I oblasti istocno od Rone.
*Ostaci rimske vlasti u Galiji-Nakon Aecijeve smrti 454 carsku vlast predstavljao je Egidije koji je bio poreklom iz
zapadne Galije.On je 10 godina nesumnjivo mio magister militum sa promeniljivim uspehom cuvao granice od
Vizigota.Nakon njegove smrti 464 ili 465 odbrana Galo-Rimljana pala je na pleca njegovog sina Sijagrija koji nije
uspeo da zaustavi Eurikovo napredovanje do Loare.On je uspeo da sacuva severnu Galiju tj zemlje oko Sene I Some od
GOta na jugu I Franaka na istoku.Do Lomansa I d ace ostati rimske provincijske vlasti biti unisteni.Ona je zaista
srusena nekoliko godina kasnije ali to nisu ucinili vizigoti vec Franci I to nakon Eurikove smti.Buducnost vizigotske
kraljevine tokom poslednje cetiri godine Eurikove vladavine izmedju 480 I 484 izgledala je veoma svetla.
Osvajanje cele Galije bila je po svemu sudeci cilj o kome je Eurik mastao.Jordanes koji nesumnjivo prepisuje
Kasiodora opisuje njegovu politiku na sledeci nacin”Eurik je nezavistan I pokori Galiju”.Vizigoti su bili arijanci.Da su
Eurik ili njegov sin Alarik prihvatili pravovremeno hriscanstvo I preduzeli pokrstavanje svog naroda tok galske istorije
bio bi sasvim drugaciji.Antagonizam rimskog stanovnistva I njegovog svestenstva prema jeretickim kraljevima bio je
slaba karika u politici vizigotskih vladara.Arijanska jeres bila jedan od galvnih razloga zasto su istocnogermanski
narodi koji su tako uspesno rusili sve pred sobom I na kraju neslavno zavrsili.Carske snage mozda nikada ne bi srusile
kraljevinu Vandala da oni nisu tako fanaticno odani svojoj jeretickoj very I progonu pravovernih provincijalaca.Isto
vazi I za kratkotrajnu ostrogotsku kraljevinu u Italiji.Iako Ostrogoti nisu sprovodili progone njihova vladavina nije
mogla biti uspostavljena na cvrscim temeljima zato sto su bili arijanci.
*Rana istorija Franaka-Franacka sila je za manje od 60 godina nakon smrti kralja Teodorika I 451 I Aecija 454
pripojila teritoriju I jednih I drugih.Glavni zivor je Historia Francorum Grigorija iz Tura istoricara koji je za Franke bio
isto sto I Kasiodor za Gote,Beda za Anglo-Saksonce,A PAvle DJakon za Langobarde.Grigorije je pisao krajem VI veka
dovevsi svoje delo sve do tog vremena.POcevsi od 561 do 591 kada se njegova prica prekida,on govori od dogadjajima
ciji je bio savremenik.Medjutim nacrti Franacke istorije od pocetka V veka do 561 poticu iz izvora ciju prirodu tek
pocinjemo da razumemo.Koristio je I Zitija svetog Remigija.
Poput ostalih germanskih naroda Francis u imali herojske epove koji nisu pevali samo o dalekoj proslosti vec su
zajedno sa skorasnjim I savremenim dogadjajima proslavljali I ziveli nedavno preminule glavare.Sam Grigorije nije
znao franacki jezik I verovatno je imao prijatelje koji su znali da mu prenesu sustinu epova.On ocigledno nije imao
poverenja u Franacke tradicije ali kako nije imao drugi izvor na raspolaganju bio je prinudjen da ih koristi.On svoje
pisane izvore spominje zato sto je pisani tekst smatrao jemstvom tacnosti ali nije imao puno postovanje za narodne
glassine ili tradiciju I nije ih uopste smatrao pouzdanim.
Prvi salajski kralj koga Grigorije iz Tura spominje je Hlodion I ovde se moze pokazati da on nije dobio obavestenja iz
pisanih izvora vec iz tradicije odnosno franacke epske poezije.Citiraci njegove vesti o HLodionu koje su veoma
vazne:”Prica se da je HLodion hrabar covek I najplemenitiji od svoje loze,bio je u to vreme kralj Franaka.Ziveo je u
utrvdjenju Dispargum koja je na granici Tirinzana.Hlodion je poslao izvidnicu u grad Kamerakum.Oni su ispitali celu
ovu oblast I onda je Hladion krenuo za njima porazio Rimljane I zauzeo grad gde je boravio neko vreme.Potom je
zauzeo svu zemlju do reke Some”.
Tvrdjava Dispargum je nesumnjivo postojala.Ona se najverovatnije nalazila severno od velike sume,poznate pod
imenom Silva Carbonaria koja je bila medja ifranacke teritorije najugu.Da osim Grigorijevih obavestenja nemamo
druge izvore postojala bi duboka sumnja u njegovu istoricnost-Hlodion.Ovo vazno svedocanstvo nalazi se u poemi
Sidonija Apolinara koji opisuje jednu epizodu iz karijere njegovog savremenika rimskog generala Aecija.On prica kako
je Hlodion sa Francima napao ravnice Artoa.Ulogorio se na mestu poi menu Vicus Helena a njegovi ratnici osecajuci se
bezboedno proslavljali su vencanje jednog svog druga.Zateceni Francis u razbijeni a mladozenja I nevesta pali u ruke
Rimljana.Naznake datuma Hlodionove vladavine posto se dogadja o kojem smo rekli odigrao oko 431.
Prema Grigorijevom izvesaju Hlodion isprva zauzima Kamre sto ukazuje da je prodro kroz Karbonarsku sumu a
potom nastavlja pokoravanjem zemalja sve do Some.Sidonijeva prica iz koje se vidi da se sposobni rimski general
sukobio sa Francima na bojnom polju I da je uspeo da ih odbaci.Zbog toga se mora zakljuciti da Hlodionova osvajanja
ukoliko su konacno dospela do Some nisu bila posledica jednog slavnog poduhvata vec postepepenog napredovanja.
Dva cvrsta hronoloska podatka o napredovanju Franaka.NJihov prodor sa ostrva Batavija u FLandriji 358 I njihov
naredni prodor na jug u pravcu Some 430-431,Posle toga oni izlaze iz vidokruga sve do hunske invazije na Galiju
451.Salijci su stali na stranu Rima.Oni su naravno jos uvek smatrani delom Carstva.Kralja Hlodiona nasledio je
Meroveh ili Merovej a njega Hilderik.Sto se Hilderika tic enema teskoca ili sumnji zna se da je 457 vec bio
kralj,Grigorije nije sumnjao u njegovo postojanje ali jeste u okolnosti njegovog rodjenja,Zacudjujuce on tvrdi :Neki
veruju da je Merovej od Hlodionovog semena” ali ne spominje I neku drugu pretpostavku.Meroveh je bio sin kraljice
Hlodionove zene ali je njegov otac bio bog mora-bistea Neptuni.Moglo bi se pomisliti da je sama ova legenda dovoljna
d abaci sumnju postojanja Meroveha.Cinjenica da Meroveh dolazi izmedju istorijskog Hlodiona I istorijskog Hilderika
predstavja sigurno jemstvo njegovog postojanja.
Hilderikova licnost je nesto jasnija od Hlodionove ali su I oko njega izrasle legend u kojima se narodna uobrazilja
mesa se istorijskim cinjenicama.Medju njima postoji kazivanje kako su Huni odveli u zarobljenistvo Hilderika I
njegovu majku I kako ga je spasla odanost I vernost Franka Viomada koji mu je pomogao da pobegne.Ovo je tipicna
prica-bekstvo iz zarobljenistva zahvaljujuci lukavom I vestom stitonosi ili slugi.Moguce da je Hilderik bio zarobljen u
njegovoj mladosti kada je Atila napao Galiju.Osova kazivanja verovatno je tacna:pravo zarobljenistvo Hilderika na
hunskom dvoru je najverovatnije objasnjena porekla ove legend koja je morala da ima istorijski motiv.Iz toga sledi da
nije Hilderik bio taj koji je ucestvovao u bici kod Troa vec njegov otac Meroveh.
Druga legenda o Hilderiku koji moram da spomenem jeste ona o njegovom brku.Ime njeove neveste bilo je
Basina,Ona je bila majka velokog Hlodoveha.Ime njegove neveste svakako je bilo zapamceno a osim toga zna se da se
u potonjim vremenima u merovnskoj porodici srece ime Basina.Hilderik je vodio tako razuzdan zivot I pocinio toliko
nasilja das u Franci bili veoma ozlojedjeni a on je bio prinudjen da bezi.Pre nego sto je pobegao jedan od njegovih
prijatelja vec pomenuti verni Viomad nastojao je da umiri ljude tokom njegovog odsustva I pripremi uslove za njegov
povratak.Oni su podelili jedan zlatnik I Viomad je trebalo da posalje svoju polovinu Hilderiku kao znak da je nastupio
povoljan trenutak.Izgnani monarh je nasao utociste u Tiringiji gde su vladali kralj Basin I njegova zena Basina.Franci
su onda izabrali irmskog generala Egidija za svog kraljaZahvaljujuci Viomadovim spletkama Egidijeva vladavina
postal je mucna u neomiljena pa su Franci posle 8 godina zazalili za svojim izgnanim monarhom.Viomad je tada poslao
znamenje I Hilderik se vratio I nastavio da vlada.Uskoro je I Basina napustila svog supruga I pobegla kod
Hilderika.Kada je on zapitao zasto je dosla izdaleka odgovorila je:”Zato sto mi je poznata tvoja hrabrost.Da sam mislila
da postoji neko hrabriji od tebe potrazila bih ga cak I preko mora”.Franacki kralj je zatim uzeo za zenu.
Hilderik je 8 godina ziveo na njenom dvoru a ipak je pita zasto je dosla kod jnjega kao da nema ni najmanju
sumnju.Rozgovor izgleda kao da se oni nisu poznavali pre.To nagestava da prica o Hilderikovom susretu sa Basinom
isprva nije bila povezana sa onom o njegovom izgnanstvu u Tiringiji.BEsmisleno je ili u najmanju ruku neverovatno
poverovati da je Basina bila zena tinanskog kralja poi menu Basin.Ova dva imena trebalo bi da se odnose nab rata I
sestru pa je zbog toga malo verovatno das u u pitanju muz I zena.Kralj Tiringije Basin tacnije Bisin istorijska je licnost
I postoji neoboriv dogaz za to.
Jedino sto se moze zakljuciti jested a je ime Hilderikove zene I Hlodovehove majke bilo Basina.Druga tradicija koja
prikazuje Hilderika u izgnanstvu u Tiringiji I Franke koji se potcinjavaju vlasti rimskog generala Egidija ime nesmnjivi
istorijski motiv I mislim da se njen glavni znacaj moze zakljuciti.Uvodjenje Egidija.Kao sto je Hlodionov rimski
protivnik bio Aecije tako je Hilderikov bio Egidije.KAzivanje kako su Franci svojevoljno izabrali Egidija za svog
vladara ne moze biti nista drugo nego legendarno objasnjenje rimskog uspeha na njihov racun.Ukoliko ih je Egidije
porazio povratio teritoriju koju su osvajali I pre tome ih prinudio da iskazu pokornost carskoj vlasti takvo ponizenje
koje je zbunjivalo njihov nacionalni ponos epska tradicija je objasnila kraljevim bekstvom I njihovim svojevoljnim
izvorom rimskog osvajca za kralja.
 U Hiledrihovo vreme franacki prodor na kratko bio je zaustavljen I da je carska vlast bila obnovljena u severoistocnoj
Galiji.IZvesno je da je Hilderikvo izgnanstvo u tiringiju takodje imalo sovj motiv.Ukoliko je Egidije odlucno odbacio
Franke to je znacilo da je Carstvo povratilo teritorije koje je Hlodion osvojio I da je Hilderikova vlast bila ogranicena
na njihova stara stanista severno od Karbonarske sume-odnosno na zemlju koju su I sami Franci znali kao
Tiringija.Dvostruko znacenje pojma TIringija odredilo je karakter same legend.Istorijski Hilderik morao je da se
povuce u Tiringiju I to je bila istorijska polazna tacka novonastale legende.Pod Tiringijom se kasnije podrazumevala
samo istocna Tiringija.Stoga se Hilderikovo povlacenje pretvorilo u izgnanstvo na stranom dvoru.
*Vladavina Franackog kralja HIlderika-O njemu jedino govori Grigorije iz Tura ali je on srecom neka obavestenja
preuzeo iz Anzerskih anala.Odatle saznajemo da se Hilderik borio kod Orleana pre Egidijeve smrti.Nema sumnje sta to
znaci-Hilderih I Franci borili su se kao rimski federati u velikoj bici kod Orleana kada je 463 ili 464 Egidije porazio
vizigote.Moze se videti da je ova cinjenica u skladu sa zakljuckom dobijenim iz legendarne tradicije-naime da je
Egidije obnovio vlast Carstva na teriotriji koju su zauzeli Franci.Egidije obnovio vlast Carstva na teritoriji koju se
zauzeli Franci.Oni sa sada pod carskim uticajem.
Sledece borbe u kojima je Hilderik ucestvovao takodje su bile na Loari.One su se odigrale posle Egidijeve smrti ali je
franacki kralj jos uvek bio rimski saveznik-federat.Saksonci tokom V veka pokusali da osnuju kraljevinu u Galiji kao I
na ostrvu I das u plovili ka uscu Loare isto kao sto su plovili ka uscu Temze.U Galiji nisu postigli uspeh ali je pod
drugacijim okolnostima galska Saksonija zaista mogla da nastane.Iz IX veka kada su Normani uspeli u onome sto su
njihovi prethodnici pokusavali I samo delimicno postigli.Doduse sacuvao se mali trag Saksonaca u GalijiTokom
Hilderikovog vremena oni su predstavljali strah I trepet za gradove na Loari.Uskoro nakon bitke kod Orleana oni su
izgleda opljackali Anzer.Posle Egidijeve smrti Galiju je preuzeo izvesni komes Pavle.NJegov zadatak bio je da zadrzi
upade Vizigota I odbrani zemlju od Saksonaca.Primarni cilj bio je da se Saksonci sprece da zauzmu Anzer I Hilderik je
uspesno odbranio grad.Nakon ovog uspeha usledile su aktivne borbe protiv Saksonaca I Adovaerius je na kraju morao
da polozi oruzije I stupid u rimsku sluzbu.Uspon saksonske moci u severnoj Galiji bio je zaustavljen I suzbijen u ranoj
fazi zahvaljujuci zajednickom delovaju carske vlasti I Hilderika.
Egidija je kao predstavnik Carstva u Galiji nasledio njegov sin Sijagrije.Hilderik je umro 481 I bio sahranjen u svom
sedistu Turneu.Ovde je 1653 otkriven njegov grob u kome su nadjeni ostaci kraljevskog ogrtaca,oruzje I mnog zlatni
ornnamenti.
XIII Hlodovehova vladavina
*Zbacivanje Sijagrija-Hlodoveh,sin Hilderika nasledio je svog oca 481.One se prvo okrenuo protiv carske vlasti koja
je jos uvek drzava deo severne Galije Egidija nasledio je Sijagrije.Ne znamo koju je titulu nosio SIjagrije kao carski
predstavnik Galije.Sve do 480 on je njome upravljao u ime Juilja Nepota potom u ime Zenona.Ne formalno Sijagrije je
prakticno nezavistan vladar I Francis u prirodno gledali na rimsku provinciju kojojm je upravljao kao na njegovo
kraljevstvo.Njihova tradicija ga je zato prozvala kraljem Rimljana.Stavise on je predsavljen kao sin I naslednik Egidija
za koga se verovalo da je sin Aecijev.Sijagrije je boravio u Soasonu I Hlodveh je 486 krenuo na ovaj grad.Doslo je do
bitke koja se obicno naziva bitkom kod Soasona iako mislim da se ona nije morala odigrati kraj samog grada.Sijagrije
je doziveo tezak poraz I pobegao je na dvor vizigotskog kralja Eurikovog sina AlarikaII(484-507) u Tuluzu.Kralj nije
bio spreman da krene u rat protiv Franaka I povinovao se Hlodovehovoj poruci kojom je odlucno trazeno beguncevo
izrucenje.
Medju plenom je pronadjen jedan prelepni sud pravo umetnicko delo koji je pripadao nekom episkopu.Prelat je poslao
usrdnu molbu Hlodovehu da mu ga vrati.Grigorije ne spominje spiskovo ime ali se sa gotovo potpunom sigurnoscu
moze pokazati da je u pitanju bio Remigije,episkop Remsa.Kralj je zeleo da izadje u susret episkopu I rekao mu da
dodje u Soason gde se delio plen.Hlodoveh je tada zatrazio da njegovi ratnici prepuste ovu posudu I svi su se slozili
osim jednog koji je izjavio da kralj ne treba da dobije nista vise nego sto mu po pravu pripada I svoje neslaganje izrazio
tako sto je sud razbio udarcem sekire.Ovaj Franak nije prekrsio zakon I kralj je morao da suzbije gnev.Medjutim
sledece godine Hlodoveh je izvrsio smotru svoje vojske.Izdvojivsi vojnika koji mu se zamerio nasao je nesto sa
njegovom opremom da nije u redu.Oteo mu je oruzije I bacio ga na zemlju.Vojnik se sagnuo dag a podigne na sta mu je
Hlodoveh rascepao glavu,rekavsi:”Isto to si ti ucinio sudu u Soasonu”.Grigorije koristi ovaj tekst.On osvetljava dva
znacajna momenta:Hlodovehovu pomirljivu politiku prema galo-rimskim episkopima uprkos tome sto je jos uvek bio
paganin I ogranicenost kraljevske vlasti tog vremena.Kada je u pitanju bila podela plena franacki ratnici bili su jednaki
kralju.Jedan od njih neustrasivo je iskazao ovu jednakost I kralj nije mogao da se buni,vec jedino da ceka vreme za
osvetu.
Kod Salijskih Franaka postojali I drugi kraljevi osim Hlodoveha iako je on bio naijstaknutiji.Kralj Ragnahar vladao je
u Kambreu,a postojao je jos jedan,Hararik I obojica su bili Hlodovehovi rodjaci.Smatra se da je Hlodoveh morao da
savlada ove kraljeve I sve Salijce ujedini pod svojom vlascu pre nego sto je pobedio Sijagrija I osvojio rimsku
provinciju.Tradicija koja pamti kako je Hlodoveh krenuo na Hararika I unistio ga smesta ovaj pohod odmah posle rata
protiv Sijagrija I nalazi njegovo objasnjenje u cinjenici da se u ratu Hararik drzao po strain.Hlodovehov lik pokazuje
crtu okrutnog I krvozednog tiranina.
Postoji jedan hroniloski pokazatelj ucvrscenja Hlodovehove vlasti nad Salijcima.Iz izvora saznajemo da je 486 on
napao I Tirinzane.Udar na tirinsku kraljevinu iza Rajne veoma je malo verovatan u tom trenutku Hlodovehove
vladavine.Stavise on ne dolazi u obzir.Tiringije u ovom slucaju takodje odnosi na zemlje Salijaca na belgijsku TIringiju
I da je ovaj Hlodovehov pohod bio jos jedan korak ka njegovoj apsolutnoj vlasti nad Salijcima.
 Osvajanjem Sijagrijevih zemalja Hlodovehova vlast prosirila se do Sene.Nju je prailo I sirenje sve do Loare o cemu
nemamo direktnih istorijskih podataka ali koje mozemo naslutiti na osnovu potonjih zbivanja.Hlodoveh je ovde morao
da se sukobi sa Saksoncima protiv kojih je njegov otac ratovao zajedno sa carskim generalima.
*Brak Hlodoveha I Klotide-Verovatno pocetkom deveesetih godina V veka Hlodoveh se ozenio hriscanskom
princezom Klotildom sinovicom kralja I zakonodavca Burgundije Gundobada.Prema kazivanju burgundski kralj
Gundobad ubio je svog brata Hilperika I bacio njegovu zenu u vodu sa kamenom oko vrata.Hilperik je imao dve cerke
Kronu I Klotildu.Gundobad ih je prognao sa dvora I one su zevele u Zenevi gde je starija postal monahinja.Cuvsi za
Klotildu Hlodoveh je cesto slao poslanstva u Burgundiju.Jednom je tako poslao poverljivog Rimljanina Aurelijana da
ukoliko moze otkrije gde se ona nalazi I da je vidi.Dve sestre su ga srdacno primile.Klotilda je obavila poboznu
duznost opravsi prosjakove noge I Aurelijan je tada mogao da joj nesto dosapne I ugovorio susret nasamo.Pokazao joj
je Hlodovehov prsten I ispricao da njegov gospodar zeli das a njom podeli presto.Klotilda je rekla da moraju da zatraze
njenu ruku od kralja Gundobada pri tome ga pozurivajuci posto se plasila povrata kraljevog glavnog coveka
Aridija.”Ukoliko poslanici odmah ne podju plasim se d ace se mudi Aridije vratiti iz Konstantinopolja I spreciti nase
planove”.Aurelijan je pozurio nazad Hlodovehu koji je odmah poslao glasnice burgundskom kralju.Gundobad se nije
usudio da odbije Hlodovehov zahtev I glasnici su se vratili sa Klotildom.NJu I njeno blago smestili sun a kola ali je ona
predvidjala da ce se strasni Aridije ubrzo vratiti pa je rekla vodji poslanstva:”Ukoliko zelite da dodjem do vaseg
gospodara dopustite mi da sidjem sa kola I uzjasem konja.Jahacemo najbrze sto mozemo.Ako ostanem u kolima kralja
nikada necu videti.”Ucinivsi tako ostavili su kola I riznicu I bezbedno stigli na Hlodovehov dvor.Aridije se u
medjuvremenu iskracao u MArselju I saznavsi sta se desilo pozurio je da pronadje GUndobada.Kralj je rekao:”Sklopio
sam prijateljstvo sa Francima davsi Hlodovehu svoju sinovicu”.”Prijateljsto nece biti” vratio je Aridije, “Vec je
posejano seme vecne nesloge.Seti se gospodaru da si ti ubio Klotildinog oca Hilperika da si udavio njenu majku I ubio
njene brace.Ako postane mocna on ace osvetiti svoje srodnike.Zato posalji vojsku u poteru I uzmi je nazad.”Tako je
glasio savet mudrog Aridija cijeg se povratka Klotilda toliko plasila.GUndobad je poslao poteru koja je zarobila samo
njena kola I blago.Stigavsi do granice Burgundije Klotilda je naredila njenim vodicima da opustose zemlju 12 liga
unaokolo.Kada je to ucinjeno povikala je:”Hvala ti Boze sto si mi dipoustio da zapocnem osvetu za moje roditelje I
bracu”.
Klotilda nije imala razloga za osvetu niti je Gundobad pocinio ubisttva za koja je optuzen u prici.NJegovi prijateljski
odnosi sa bracom posvedoceni su u pismu koje mu je napisao episkop sveti Avit da bi ga utesio zbog cerkine
smrti.Odlomak se ne osnosi na Godegisila drugog brata koji se borio protiv Gundobada I tom prilikom stradao vec na
Hilperika.Ovo svedocanstvo potpuno iskljucuje mogucnost da ga je GUndobad ubio kao sto tvrdi legenda. Njeno ime je
bilo Karetana I ona je umrla 506 mnogo godina posle cerkine svadbe.Izvan svake sumnje je pokazano da je zaceta
nakon velikog rata izmedju Franaka I Burgunda 523 kada su kralj Sigismund Burgundski I njegova porodica tragicno
nastradali.Kralj Sigismund I njegova zena ubijeni su I baceni u bunar.Hilperikova zena je dakle morala biti ubijena
zajedno sa njim I bacena u vodu.Dalje,dva Sigismundova sina(koja mozda nikada nisu ni postojala) morala nastradati
sa ocem.Zbog toga se moze zakljuciti da pravi Gundobad nije bio krvavi tiranin kakvim ga je prikazivala potonja
tradicija kao sto ni Klotilda za razliku od svog lika iz price nije bila nosilac tragedije I propast burgundske loze.
*Pokoravanje Alamana-Odlucujuci rat za sirenje merovinskih poseda izbio je 496.Alamanska kraljevina na gornjoj
Rajni granicila se na severu sa teritorijom Ripuarskih Franaka I oni su bili prinudjeni da se brane od alamanskih
napada.Tada je ripuarski kralj Sigebert u borbi protiv neprijatelja zadobio ranu koja ga je osakatila za ceo zivot.Bitka se
vodila kod Tolbijaka danasnjeg Cilpiha u vojvodstvu Ulih zapadno od Bona sto pokazuje das u Alamani bili ti koji su
napali ripuarski teritoriju.Osvajanje iz 486 bilo je veliki korak u napredovanju na zapad dok je osvajanje 10 godina
kasnije bilo veliki korak u napredovanju na istok.Franacka moc opkoracila je Rajnu postavivsi temelje modrne
Nemacke I modern Francuske.Sve do skora se u istorijskim knjigama mogao naci podatak da se bitka u kojoj se
Hlodoveh srusio u alamansku silu vodila kod TOlbijaka.U pitanju je ozbiljna greska be oslonca u izvorima.Kao sto sa
mspomenuo do ove bitke je doslo I ona se vodila izmedju Alamana I franackog kralja.Medjutim franacki kralj nije bio
Salija Hlodoveh vec Ripuarac Sigebert.Hlodoveh je svoju veliku pobedu verovatno ostvario negde na alamanskoj
teritoriji ali se ne smemo pouzdati ni u neverodostojnost Zitije svetog Vegastija koje upucuje na to da se ovaj rat
odigrao u Alzasu iako tacno mesto nije navedeno.
*Hlodovehovo preobracenje-Nedugo nakon pokoravanja Alamana odigrao se jos vazniji dogadjaj-Hlodovehovo
preobracanje u hriscanstvo.Crkvena tradicija povezala je dva dogadjaja prenoseci kako je Hlodoveh odlucio da u
slucaju pobede prigrli religiju svoje supruge.IZgleda da je Hlodovehov rodjak salijski kralj Hararik vec bio
hriscanin.Dve njegove sestre od kojih se jedna udala za ostrogotskog kralja Teodorika takodje su bile hriscanke iako
arijanske vere dok je treca sestra ostala paganka.Njegova zena Klotilda bila je pravoverna iako je njen stric Gundobad
bio arijanac.Vladar Hlodovehovih sposobnosti nije mogao da ispusti iz vida veliku podrsku koju bi dobio od galo-
rimske crkve svojim preobracenjem.NJegova politika prema crkvi jasno ukazuje da je on bio svestan njenog znacaja I
podrske o cemu svedoci I slucaj posude iz Soasona.Takodje je bilo ocigledno da preobracanje u hriscanstvo nista ne bi
vredelo ukoliko bi bilo u arijanskoj formi.
Prihvatanje arijanske bi bila sudbonosna greska I mozemo biti sigurno da je on nju izbegao ne sticajem okolnostiili
zbog slicnih religijskih sklonosti vec zbog politicke svesti.Sa druge strane smatralo se da je uticaj njegove zene Klotilde
bio snazan I da je njegov izbor bio odlucen cinjenicom da Klotilda nije bila arijanka.MIslim da se Klotildinim uticajem
moze prepisati brzina kojom je doslo do Hlodovehovog preobracenja.Moglo bi se ciniti da je Hlodovehov izbor da se
ozeni njome bio puki slucaj.Sa druge strane mislim d anije neutemeljeno reci da je Hlodoveh izabrao bas nju zato sto je
bila pravoverna.On je jos uvek oklevao das am postane hriscanin ali svestan moci crkve shvatao je da bi prisustvo
pravoverne supruge doprinelo njenom poverenju I da bi to bio snazan adut prilikom pregovora sa predstavnicima crkve.
Ovde na videlo izlazi jos jedan uticaj koji je cesto nadvladavao drzavnistvo-sujeverje.Hlodoveh ni najmanje nije
sumnjao u postojanje hriscanskog boga,ali je verovao I u svoje bogove I pitanje je bilo ko je jaci.Kako izvori prenose
Klotildin prvorodjeni sin bio je krsten sa kraljevim pristankom ali potom se razboleo I umro.Dakle radilo se o
eksperimentu koji su u kraljevim ocima pokazao nepovoljnim u odnosu na pretenzije Klotildinog boga.Okolnosti su ga
mozda nagnale da svoju pobedu nad Alamanima vidi kao ostvarenu uz pomoc hriscanskog boga I kako tradicija prenosi
to je bio poslednji test koji ga je naveo da svoju politiku privede krajnu sjedinjenjem sa pravovernom crkvom.Hlodoveh
je pokrssten 496 I to kako neki smatraju u crkvi svetog Martina u Turu.Preovladjujuce misljenje jested a je on pokrsten
u Remsu.
To je bila kruna konzistentne isplanirane politike koja pokazuje Hlodovehovu veliku mudrost I izuzetnu drzavnicku
svest.Medjutim on je bio resen promisljanjem I mudroscu a ne srecnim izborom nekog nerazumnog uma.Tako je
nastala slika hrabrog ratnika,primitivnih I detinjastih predstava I ostroumnih I lukavih potupaka za osnivaca jedne
velike drzave.Takva slika Hlodoveha svakako ne moze biti istinita,ali je greska opstala zahvaljujuci oskudnost izbornog
materijala kojim raspolazemo.
MEdjutim postojanje jednog dokumenta koji je mnogo verodostojniji od samog Grigorija I koji stvara odredjene
teskoce.Radi se o pismu Remigija episkopa Remsa upucenom Hlodovehu.U pitanju je politicki document neosporne
vaznosti ali moramo dag a pravilno protumacimo.Ustvari postoje dva Remigijeva pisma Hlodovehu.Prvo od njih manje
znacajno jeste pismo saucesca zbog smrti kraljevev sestre Alboflede koja je bila hriscanka.I drugo pismo na koje
moram da skrenem paznju veoma snazno sugerise da je Hlodoveh bio hriscanin kada je ono napisano.Epikop ga u
njemu upucuje da se uvek oslanja na savete svojih svestenika.Da ne postoji nist ana osnovu cega bi se utvrdio datum
ovog pisma teskoca ne bi ni bilo,posto bi se moglo pretpostaviti da je ono usledilo 496 I Hlodovehovog
preobracenja.Episkop u uvodnim recima navodi motiv njegovog slanja kralju.-ja nisam odgovoran za gramaticki rod a
mislim d anije bio ni Remigije.Ono sto je spiskop mislio”Vazna vest je dosla do nas da si preuzeo upravu” nad
necim.Istoricar Betmen je izvrsno korigovao reci “da si preuzeo upravu nad Belgikom Sekundom”.Ako je ova
jednostavna ispravka tacna pismo je nastal nedugo posle bitke Soasona kada je provincija Belgika Sekunda dosla pod
vlast Hlodoveha.Na osnovu toga dolazi da je napisano 486 ili 487 10 godina pre Hlodovehovog preobracenja kako ga
datuje Grigorije iz Tura.Hlodoveh je bio hriscanin pre bitke kod Soasona.
Ako prihvatimo crkvenu tradiciju prema kojoj je do kraljevog pokrstavanja doslo 496 ispostavlja se da je ovo
Remigijevo pismo u kome se ukazuje na kraljevo hriscanstvo napisano posle te godine.Dakle tek tada je HLodoveh
preuzeo upravu nad provincijom Belgika Sekunda.
NA osnovu tga cini se da nakon pobede ostvarene kod ili blizu Soasona 486 Hlodoveh nije direktno preuzeo upravu
nad provincijama koje su pripadale takozvanoj Sijagrijevoj kraljevini u svoje ruke.Ostavio je upravu carskim
zvanicnicima.Dozvolio je da organizacija ostane nepromenjena I zadovoljio se time da nametne svoju kontrolu.
Tek posle velike pobede nad Alamanima on je odlucio da direktno preuzme vlas nad belgijskom provincijom gde je
ranije zbacio Sijagrija.
*Osvajanje vizigotske Galije-Nakon sto su se Franci I Vizigoti susreli na Loari rat izmedju njih postao je
neizbezan.Dve kraljevine nikada nisu bile u dobrim odnosima I ozbiljnih neprijateljstava bilo je na pretek.Izgleda das u
Franci uvek bili agresori.Oni su drzali grad Tur 496 a cini se das u pre kraja V veka osvojili Santon kao I Bordo.Veliki
ostrogotski kralj Teodorik nastoajo je da sacuva mirmedju varvarskim kraljevinama na zapadu.Zahvaljujuci bracnim
vezama izmedju dve porodice on je bio u savezu sa vizigotskim kraljem Alarikom I njegov utaicaj verovatno je
odlucujuuce doprineo da se izbegne franacko-gotski rat.Suparnistvo dve kraljevine pojacalo se kada je Hlodoveh
prigrlio hriscanstvo u pravovernoj formi I kada je u pogodnom trenutku najavio da kao branilac hriscanskog pravoverja
zeli da izbaci arijanske jeretike iz Galije.507 objavio je rat I poveo vojsku juzno od Loare.Neprijatelji su se sukobili
nedaleko od Poatjea na mestu poi menu COmpus Vocladensis.GOti su bili razbijeno a njihov kralj Alarik pao je u
borbi.Hlodoveh je potom poslao svog sina Teodorika da pokori svu zemlju do burgundske granice a sam je arobivsi
Alarikovu riznicu otisao u Bordo gde je proveo zimu.
Francis u zamenili Gote kao gospodari Akvitanije.Ona je postal deo Franacke u najsirem smislu reci I Hlodoveha vlast
protegla se sve do Pirineja.Tokom cele merovinske epohe vizigoti su nastavili da drze oblast Septimanije sa izlazom na
more sve do usca Rone.Ipak njihovo srediste premesteno je u Spaniji.Kralj Franaka sjedinio je pod svojom vlascu celu
Galiju izuzev Septimanije,Burgundije I Provanse kao I poluostrva Bretanje u Armorici na severu.
Vizigotski poraz ostavio je snazan utisak na galo-rimsku crkvu.To se vidi u Grigorijevom delu.Galo-rimski hriscani
kojima je pripadao I sam Grigorije gledali sun a ovaj rat kao na verski I njegov uzrok videli su u religiji.Vizigoti su bili
arijanci I zato je rat protiv njih iako neiazvan bio pravedan.Grigorije opisuje Hlodoveha kako napda njihovu kraljevinu
bez ikakvog povoda.Hlodovehov rat protiv vizigota istice se medju svim ostalim njegovim ratovima izuzetnom
podrskom koju su mu pruzali ne samo njegovi Franci vec I galo-rimski hriscani I crkva.Uskoro posle povratka iz
Akvitanije,Hlodoveh je u PArizu podigao crkvu svetih Apostola kasnije poznatu kao crkvu svete Genoveve.Prema
tradiciji pre nego sto je krenuo na Alariku on se zakleo d ace podici crkvu ukoliko se vrati kao pobednik.U skladu sa
germanskim obicajem odredjivanja poseda oznacio je njene medje bacanjem sekire.
Prosirenje postignuto pripajanjem jugozapadne Galije pomerilo je teziste kraljevine I dovelo do toga da kralj izmesti
svoje boraviste zapadno od Soasona.On se nastanio u Parizu koji je stekao prvenstvo nad drugim gradovima u trenutku
kada je Galija postal prostorno istovetna sa Franackom.Zbog podela unutar kraljevstva ovo prvenstvo ce se nedugo
zatim izgubiti,ali ce na kraju Hlodovehova odluka ipa dobiti svoju potvrdu.
*Pripajanje Ripuarskih Franaka-Kraljevina Ripuarskih Franaka sa sedistem u Kelnu odrzavala je svoju nezavisnost
ili maker svoje postojanje,sve do vizigotskog rata.Na kraju je I ona pala u Hlodovehove ruke kada su ga Ripuarskih
Franci izabrali za kralja.Ripuarski kralj Sigebert imao je sina Hloderika I njemu je Hlodoveh tajno predlozio da ubije
svog oca I zavlada umesto njega.Hloderik je ubio Sigeberta a onda je Hlodoveh verolomno ubio njega I uredio das am
bude izabran za kralja.
*Hlodovehov odnos sa RImskim carstvom-Dok su se drugi Germani naseljavali unutar Carstva,Francis u otkidali
njegove provincije ne pretvarajuci se da mu I sami pripadaju.Nacelno razlika u procesu obrazovanja franacke kraljevine
u Galiji I nacina na koji su Vizigoti I Burgundi stvorili svoje drzave postoji.Medjutm ona je prenaglasavana.Na prvom
mestu trebalo bi se podsetiti das u se Salijci kao I Vizigoti I Burgundi isprva naselili u carskoj provinciji u svojstvu
federate.Potom trebalo bi imati u vidu da je tokom svoje vldavine Hilderik podrzavao carsku vlast I da je delovao kao
federat.Njegovo drzanje vise je odgovaralo kralju federatskog naroda nego stranca.Najnvaznije je to sto je falsku
kraljevinu kada je to vec bila svrsena stvar car Anastasije priznao kao nominalnu unutar Carstva a ne iznad njega.
Grigorijevo delo:NA kraju ovog izvestaja o vizigotskom ratu I Hlodovehovom dolasku u Tur,Grigorije pise:car
Anastasije je Hlodovehu dao konzulski polozaj I od tada pripisivana mu je titular tanquam consul.Hllodoveh nije
postao consul ordinaries jedan od uobicajenih konzula koji se biraju na godinu dana.On je bio pocasno ili titularno
konzulstvo sto je bila cast koja se cesto dodeljivala.Tehnicki naslov takvog pocasnog konzula bio je ex consule I
Grigorijev izraz tanquam consul znaci upravo to.Rec codicilli za cin kojim je car poverio titularno konzulstvo
dostojanstvo je tehnicka.Sa druge strane lako se prepoznaje greska kada on pominje titulu augustus koju Hlodoveh
nesumnjivo nikada nije uzeo.
OSnivac Franacke kraljevine umro je 511 I tokom poslednje tri godine njegovog zivota Carstvo ga je preko
konzulskog naslova fomralno priznalo.