Uput Osnova

PROGRAMSKI PAKET ZA IZRADU POSEBNIH I
OPŠTIH OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
 PROGRAM ZA IZRADU OSNOVA (ver.4.1)

 PROGRAM ZA KORELACIONU ANALIZU I BONITIRANJE
SASTOJINA (ver.2.0)
 PROGRAM ZA VODJENJE EVIDENCIJE IZVRŠENIH RADOVA
PO OSNOVI (ver.2.0)
Kontakt adresa: sumosnova@ptt.yu

PROGRAMSKI PAKET “OSNOVA” V 2,0
SADRŽAJ
PROGRAM ZA IZRADU OPŠTIH I POSEBNIH OSNOVA GAZDOVANJA

ŠUMAMA....................................................................................................................4
 PLATFORMA ZA RAD...........................................................................................................................................5
 PODEŠAVANJE OKRUŽENJA..............................................................................................................................6
 INSTALACIJA PROGRAMA..................................................................................................................................7
 REGISTRACIJA PROGRAMA...............................................................................................................................9
SIFRARNIK.....................................................................................................................................................................10
SIFRARNIK.....................................................................................................................................................................10
 TARIFE...................................................................................................................................................................10
 PRISTUP PROGRAMU.........................................................................................................................................11
Lociranje šifrarnika, tarifa i evidencije seča 11
 FORMIRANJE BAZE PODATAKA.....................................................................................................................12
Organizacija baza podataka na disku 12
 OTVARANJE POSTOJEĆE BAZE PODATAKA................................................................................................13
Osnovni pregled podataka 13
tabelarni pregled sa selekcijom podataka 14
 UNOS PODATAKA...............................................................................................................................................15
Opšti podaci za odeljenje 16
Poziv šifrarnika 17
Unos opisa staništa i sastojina 18
Unos plana gajenja šuma 20
Unos planova seča šuma 21
 UNOS PREMERA..................................................................................................................................................22
Premer na krugu 25
Totalni premer 27
 UNOS PODATAKA SE ELEKTRONSKE PREČNICE.......................................................................................28
 METOD OBRADE TAKSACIONIH PODATAKA..............................................................................................29
Visinska kriva i bonitiranje sastojina. 29
Obrada Zapremine 29
Krug sa konstantnim poluprečnikom...........................................................................................................29
Krug sa koncentričnim poluprečnikom........................................................................................................30
Biterlihovi krugovi.......................................................................................................................................30
Obrada zapreminskog prirasta. 31
Probna obrada 32
 OBRADA TAKSACIONIH PODATAKA.............................................................................................................35
 PREGLED BAZE SA OBRAĐENIM PODACIMA..............................................................................................36
 KONTROLA PODATAKA....................................................................................................................................37
 OBRADA TABELARNOG DELA OSNOVE.......................................................................................................39
Formatiranje strane za excel tabele 40
 IZRADA REKAPITULACIJA PO IZBORU POLJA............................................................................................41
Rekapitulacije po izboru po debljinskim stepenima 42
Rekapitulacije po izboru po dobnim razredima 43
Selektovanje podataka za rekapitulacije 43
 REKAPITULACIJE PO RAZVOJNIM FAZAMA................................................................................................44
 REKAPITULACIJE PO STABLU.........................................................................................................................44
 STATISTIČKE GREŠKE.......................................................................................................................................44
Strana 1
 FORMIRANJE BAZE OPŠTE OSNOVE..............................................................................................................45
Dodavanje prirasta 45
Oduzimanje izvršene seče 46
Promena starosti i dobnih razreda 46
 GIS BAZE PODATAKA........................................................................................................................................47
Formiraj GIS bazu sa GisOdsek ID 47
Obradi WinGis MDB bazu podataka 47
 OSTALE OPCIJE PROGRAMA............................................................................................................................49
Dodavanje baze podataka 49
Brisanje podataka iz baze 49
Gde su fajlovi... 50
 PREGLED KARATA.............................................................................................................................................50
 TOOLBAR..............................................................................................................................................................51
 PROGRAM ZA KOREALACIONU ANALIZU U ŠUMARSTVU..............52

 OSNOVNO UPUTSTVO ZA RAD........................................................................................................................53
 MENI PROGRAMA...............................................................................................................................................56
PODACI / NOVI PODACI 56
PODACI / UČITAJ PODATKE 56
PODACI / SNIMI PODATKE KAO 56
PODACI / DODAJ PODATKE 57
PODACI / EKSPORT EXCEL 57
PODACI / PODESI ŠTAMPAČ 57
PODACI / LISTA FAJLOVA 57
PODACI / KRAJ 57
UNOS / UNOS PODATKA 57
UNOS / LOCIRAJ TARIFE 57
UNOS / EDITUJ TARIFE 58
FUNKCIJE 58
REZULTATI / IZRAVNATI PODACI 58
REZULTATI / STATISTIČKI PODACI 58
REZULTATI / KALKULACIJA 58
BONITIRANJE 58
GRAFIKONI / DIJAGRAM RASTURANJA 58
GARIKONI / GRAFIK FUNKCIJA 58
GRAFIKONI / FORMATIRAJ GRAFIK 59
WINDOW/KASKADE 59
WINDOW/HORIZONTALNO 59
WINDOW/VERTIKALNO 59
WINDOW/AKTIVNI PROZOR 59
HELP 59
 TOOLBAR..............................................................................................................................................................60
TOOLBAR- Novi dokument 60
TOOLBAR- Otvori dokument 60
TOOLBAR- Snimi podatke kao 60
TOOLBAR- Copy Graf 60
TOOLBAR- Grafik 60
TOOLBAR- Obradjeni podaci 60
TOOLBAR- H i Zd (obrada visina i obrada debljinskog prirasta) 60
TOOLBAR- Uzorak predhodni i uzorak sledeći 60
TOOLBAR- Polje za unos 60
TOOLBAR- Pomoć 61
 NEŠTO UOPŠTENO O SAMOM PROGRAMU..................................................................................................61
 INSTALACIJA PROGRAMA................................................................................................................................61
Strana 2
 ZAŠTITA PROGRAMA.........................................................................................................................................62
 PROGRAM ZA EVIDENCIJU IZVRŠENIH SEČA......................................63

 INSTALACIJA PROGRAMA................................................................................................................................64
 REGISTRACIJA PROGRAMA.............................................................................................................................64
 OPCIJE PROGRAMA............................................................................................................................................64
FILE/NOVA 64
FILE/OTVORI 64
FILE/PAGE SETUP 66
FILE/PRINT 66
FILE/EXIT 66
EDIT/UNOS EVIDENCIJE 66
EDIT/PRONADJI 67
EDIT/ŠIFRARNIK 67
PREGLED/PREGLED EVIDENCIJE 67
 STRUKTURA BAZA PODATAKA OSNOVE.....................................................................................................68
OSNOVNA BAZA 68
BAZA PREMERA _ST 74
PROGRAM ZA IZRADU OPŠTIH I

POSEBNIH OSNOVA GAZDOVANJA
ŠUMAMA
Strana 3
Program se bazira na metodologiji koja je razvijena na šumarskom fakultetu u Beogradu od

strane prof.dr. Staniše Bankovića i prof.dr. Milana Medarevića. Razvoj programa je započeo pre
više od jedne decenije i sada je pred Vama četvrta verzija programa. Prva verzija je razvijena na
Cobol platformi uz korišćenje bušenih kartica kao memoriskih medija. Naknadne verzije su
razvijane za DOS i Windows 3.1 operativni sistem, dok poslednja verzija programa radi pod
savremenim Windows XP operativnim sistemom koristeći prednosti koje ovaj OS pruža.
Program omogućuje kompletnu obradu posebnih i opštih osnova gazdovanja šumama.
Izradjen je namenski u skladu sa zvaničnom metodologijom prikupljanja i obrade podataka.
Program je orjentisan ka krajnjem korisniku, šumarskom stručnjaku koji podatke prikuplja,
obradjuje i koristi. Kod izrade programa, posebna pažnja je posvećena korisničkom interfejsu, koji
omogućuje rad sa programom i korisnicima koji imaju skromno znanje u radu sa računarima. Na
ovaj način je izbegnuta potreba za formiranjem specijalizovanih računskih centara u kojima bi se
isključivo vršila obrada podataka, već se unos, obrada i korišćenje podataka prenosi na onoga
kome su podaci i namenjeni, šumarskog inženjera. Primenom prenosnih (lap top) računara, podaci
postaju dostupni i na terenu, kako za unos, tako i za njihovo korišćenje.
Program nije namenjen samo za obradu podataka, već i za primenu u praksi, na reviru, gde
korisnik u svojim rukama ima “digitalnu osnovu” iz koje veoma lako, može da pronadje željeni
podatak, izvrši potrebne analize i ide u korak sa vremenom.
Ovaj program, uostalom kao i svi programi, predstavlja osnovu za dalju nadogradnju. Kroz
njegovo korišćenje će se javiti novi zahtevi, specifični upiti, koji prvobitnim projektom nisu
opaženi, tako da program praktično “živi” sa svojim korisnicima, a zadatak autora programa je da
program stalno usavršava i rad korisnika, čini ugodnijim i lakšim.
U poslednjoj fazi razvoja programa težilo se njegovom prilagodjavanju savremenim GIS
(geografski informacioni sistem) informacionim sistemima odnosno prilagodjavanju baza
podataka, i njihovoj transformaciji za primenu putem programa ArcWiev ili WinGis. Uspešna
realizacija i vezivanje baza podataka osnova sa digitalnim kartama je obavljena u toku 2004 godine
u šumskim gazdinstvima u Zaječaru, Sremskoj Mitrovici i Kraljevu, kao i na šumarskom institutu i
fakultetu, uz pomoć podrške norveškog projekta koji je realizovala Norveška šumarstka grupa.
Šumarski fakultet je sada stručno i tehnički opremljen za obuku šumara korisnika za rad na razvoju
GISa koristeći ovaj program i njegove baze kao osnovu.
Naredna faza razvoja programa, nakon intenzivnije primene GISa u šumarstvu, je izrada
aplikacija za rad sa PocketPC džepnim računarima u vezi sa GPS uredjajima za odredjivanje
pozicije na terenu. Ovim bi se u potpunosti sustigao razvoj koji su dostigle razvijene zemlje u ovoj
oblasti. Takodje, formiranje jedinstvene baze podataka za šume Srbije, kojoj bi bristup bio
omogućen i preko interneta, predstavlja cilj koji je neophodno dostići u bliskoj budućnosti.
 PLATFORMA ZA RAD
Program radi pod Windows XP ali i starijim 95/98/2000/NT operativnim sistemima.
Naravno preporučuje se upotreba XP operativnog sistema. Pored Windows operativnog sistema, za
puno korišćenje programa je neophodna i upotreba OFFICE paketa, odnosno EXCELa. naime,
program za formiranje izlaznih tabela i njihovo šrampanje koristi excel kao podlogu. Starije verzije
excela, koje podržava instalirani OS u potpunosti zadovoljavaju potrebu (od excel 97 pa nadalje).
Baze podataka koje program koristi su u MDB (Microsoft database) formatu. Ove “podloge” su
upotrebljene zbog svoje pristupačnosti, jednostavnosti za upotrebu ali i cene koja je u odnosu na
druge sisteme niža, a sa druge strane zadovoljavaju potrebe, posebno za nivo šumskih uprava i
gazdinstava.
Hardverski zahtevi programa takodje nisu veliki i zavise od operativnog sistema koji
Strana 4
posedujete. Naravno, za današnje vreme se kao najslabije računarske konfiguracije preporučuju P4
rečunari sa celeron i sl. procesorom RAM memorije 64mb i kapacitetom diska od 10GB. Ovo je
minimalna preporučljiva konfiguracija za korišćenje sa manjim bazama podataka do nivoa
šumskogazdinstva. Za veće baze su potrebni jači računari, sa bržim radnim clockom i većim i
bržim HD. Takodje je za sve varijante korišćenja programa potrebno imati CDsnimač, ili USB
flash memoriju jer su baze podataka uvek preko 1mb i njihova distribucija na disketama nije
moguća.
Program podržava rad u mrežnom okruženju, ali samo u smislu pojedinačnih pristupa bazi
koja je instalirana na serveru ili drugom računaru. Istovremeni unos podataka od strane više
korisnika u jednu bazu podataka nije predvidjen, već je za to predvidjena podela baza na više
korisnika koji unose podatke za različite celine, koje se naknadno objedinjuju u jedinstvenu bazu.
Kod mrežnog pristupa bazi podataka sa udaljenog računara, najčešće je potrebno mapirati disk na
kome se podaci nalaze.
 PODEŠAVANJE OKRUŽENJA
Podešavanje softverskog okruženja se uglavnom svodi na podešavanje EXCELa, koji se kao
što je rečeno, koristi kao platforma za izradu i štampanje tabela. Primenom excela omogućeno je
da pre štampanja tabele prilagodite svojoj formi i štampaču na jednostavan i lak način. Excel se ne
koristi za bilo kakva preračunavanja već isključivo za prikaz i štampanje tabela.
Medjutim excel poseduje izvesna ograničenja koja se uglavnonm odnose na nepoznavanje
naših standarda po pitanju fonta i prikazivanja brojeva.
Nophodna su odredjena podešavanja windowsa. Naime, zbog rada sa excelom neophodno
je da windows bude podešen na američki standard, odnosno da decimalni zarez i separeator za
1000 budu po njihovom standrdu.
Takodje, excel je, kod nekih starijih verzija, potrebno podesiti da po otvaranju novog fajla
otvara automatski najmanje 9 sheetova (tools/option– general – sheets in new workbook)
Pre formiranja excel tabela neophodno je tastaturni raspored podesiti na

američki ili engleski standard, ili još bolje ovaj raspored podesiti kao default.
Računar mora da ima instaliran štampač, ne fizički, već samo drivere.
Naime, excel tokom formiratiranja tabela koristi parametre štampača. U koliko nemate štampač
na vašem računaru, instalirajte bilo koji, najbolje onaj na kome će se tabele štampati. Takodje je
važno da u koliko formirate tabele formata A3, štampač podržava ovaj format.
U koliko navedeni uslovi nisu ispunjeni, program će tokom izrade excel tabela da prijavi
grešku i prekine rad.
U toku rada sa delovima programa koji koriste excel moguće
je da dodje do pada programa, što prouzrokuje da excel ostane u
memoriji računara i blokira otvoreni fajl, čime je onemogućena
dalja obrada podataka. Ovo se odnosi na izradu tabela i
rekapitulacija u excelu. U ovom slučaju potrebno je ili izbrisati
excel iz memorije pomoću task bara ili restartovati računar. Task
bar se poziva pritoskom kombinacije tastera
CTRL+ALT+DELETE. Pronadjite Excel zatim ga opcijom end
task uklonite iz memorije i nastavite rad.
Strana 5
 INSTALACIJA PROGRAMA
Program se distribuira na CD-u i instalira jednostavnim

startovanjem programa SETUP.
Kao kod ostalih WINDOWS programa sledite informacije koje daje instalacioni program. Na
instalacionom disku postoje dve instalacione verzije, jedna za Windows XP operativni sistem, a
druga za starije odnosno Windows 2000(ili 97). Potrebo je upotrebiti pravu verziju, mada kod
instalcije verzije za windows 2000 na XP računarima neće doći do greške ali u suprotnom hoće i to
najverovatnije upozorenjem da je neki od fajlova OUT OF DATE i sl..
Nakon startovanja instalacije dobijate upit.

Opcije su ili da odgovorom na OK nastavite
instalaciju ili da je napistite. U koliko je progtram
već instaliran na računaru i u direktorijumu u
kome se nalazi već postoje podaci, ponovnom
instalacijom oni neće biti izbrisani, a za svaki fajl
koji se nalazi na instalacionom disku (poput
šifrarnika ili tarifa) instalacioni program će Vas
pitati da li želite da zadržite postojeću verziju ili
je presnimite sa onom koja je na instalacionom
disku.
Sledeći upit se odnosi na to gde želite da
program bude instaliran. Ponuda je tipa «C:\program
files\osnova» što nije najbolje rešenje jer u
direktorijumu program files najčešće imate instaliran
veći broj programa što može otežati snalaženje.
Preporuka je da program instalirate u direktorijum
«C:\sumarstvo\osnova», čime ćete omogućiti da svi
stručni programi i podaci budu na jednom mestu i
tako sebi olakšate rad.
Promena preporučenog direktorijuma se vrši

pritiskom na taster change directory a zatim upisete
zeljeni direktorijum, nakon toga OK. Nakon ovoga
program će Vas upozoriti da ovaj direktorijum ne postoji
i da će formirati novi. Odgovorite potvrdno.
Strana 6
Nakon odredjivanja lokacije za instalaciju programa, pojavljuje se upit za definisanje menija,
odnosno grupe u kojoj ce se porgram nalaziti. Postavljena vrednost je sumarsvo i možete bez
promene da nastavite sa countinue.
Nadalje pratite instalaciju programa u progess baru.
U koliko program za instalaciju, tokom rada, prijavi grešku, pokušajte sa opcijom ignore. U
koliko program tokom rada grešku, pokušajte sa ponovnom instalacijom.
Ponovna instalacija ne briše baze podataka već samo zamenjuje fajlove koji dolaze sa
instalacionim diskom
Nakon instalacije, u koliko dobijete novu verziju programa, baze sa tarifama (Tarifa.mdb) ili
šiframa (šifre.mdb), nije potrebno ponavljati ceo postupak instalacije već samo zameniti nove
verzije sa postojećim koje se nalaze u direktorijumu koji ste definisali (C:\sumarstvo\osnova).
Preporučljivo je da za svaki slučaj uvek sačuvate stare verzije kako bi ste ih vratili u koliko nastane
problem sa novijim verzijama. Stare verzije čak nemorate ni da uklanjate ili premeštate već je
dovoljno samo da im promenite ime. Recimo fajl osnova.exe (izvršni fajl koji sadrži program)
preimenujete u osnova2.exe a zatim iskopirate novi osnova.exe.
Pored instalcije programa važno je i da
instalirate FONT TimesYu koji se nalazi na
instalacionom CDu, na sledeći način.
Otvorite Control Panel, zatim Fonts, zatim u
meniju izaberete Files-New Fonts. Locirajte font
Times Yu na instalacionom CDu, selektujte ga i
pritiskom na OK, font će biti instaliran. Ovaj font je
neophodan za rad jer se svi prikazi i tabele prikazuju
ovim fontom.
Nakon završetka instalacije, a posle prvog startovanja potrebno je registrovati program i

locirati odredjene fajlove.
Strana 7
 REGISTRACIJA PROGRAMA
Nakon prvog startovanja

programa, potrebno je da izvršite
registraciju programa, na šta će Vas
program upozoriti.
Dok ne izvršite registraciju programa, biće Vam onemogućen potpun rad sa programom.
Svaka kopija programa ima svoj registracioni broj. Da bi ste registrovali
program potrebno je da iz opcije menija Ostalo/Registracija programa pročitate
registracioni broj, zatim isti pošaljete na mail sumosnova@ptt.yu, sa nazivom
korisnika programa. Na osnovu registracionog broja u povratnom mailu ćete
dobiti registracionu šifru. Pošaljite i Vašu mail adresu na koju ćemo Vam, slati
izmene i dopune programa
Kada dobijete registracionu šifru, istu ukucate u

polje za unos “registraciona šifra”. Pritisnete OK a zatim
napustite program i ponovo ga startujte, čime Vam se
omogućuje potpun rad sa programom.
Registracijom, Vi ste registrovani kao legalni
korisnik programa.
Na računarima koji poseduju neregistrovanu kopiju moguća je upotreba programa ali samo
pojedinih opcija koje se odnose na pregled podataka.
Strana 8
 SIFRARNIK
Šifrarnik tj.kodni priručnik je neizostavan deo u paketu baza podataka. Ovaj šifrarnik je
izradjen kao sastavni deo programskog paketa za izradu osnova gazdovanja šumama. Šifrarnik je
dat u tekstualnom formatu (WORD) pripremljen za štampanje i u formatu ACCES baze podataka
(sifre.mdb). SIFRARNIK.DOC i SIFRE.MDB
U svim bazama podataka unose se isključivo numerički podaci, odnosno kodovi, koji u
zavisnosti od podatka koji se unosi imaju uvek jedinstveno značenje.
Šifrarnik se održava jedinstveno za sve korisnike, tako da svaku promenu u šifrarniku trebate
da izvršite u saradnji sa autorima kodnog priručnika tj. katedrom za uređivanje šuma na
šumarskom fakultetu.
 TARIFE
Tarife su takodje jedinstvene i nalaze se u fajlu tarifa.mdb. Svaka promena u tarifama dovodi
do promene obračunatih zapremina. U bazi se nalaze sledeće tarife
1 bukva (visoke {ume) - Srbija
2 bukva (izdana~ke {ume) - Fru{ka Gora
3 bukva (visoke {ume) - Tara
4 bukva (visoke {ume) - Go~
5 bukva (izdana~ka) - Srbija
11 lu`njak (visoke {ume) - Ravni Srem
13 poljski jasen (visoke {ume) - Ravni Srem
14 grab (izdana~ka) - Srbija
15 grab (visoke {ume) - Ravni Srem
16 grab (izdana~ke {ume) - Fru{ka Gora
17 cer - sladun (izdana~ka) - Srbija
18 cer (visoke {ume) - Ravni Srem
19 cer (izdana~ke {ume) - Fru{ka Gora
21 kitnjak (visoke sume) - Srbija
22 kitnjak (izdana~ke {ume) - Fru{ka Gora
23 kitnjak (izdana~ka) - Srbija
26 lipa (izdana~ke {ume) - Fru{ka Gora
28 bagrem (ve{ta~ki podgnute {ume) - Srem
30 topola (ve{ta~ki podignute {ume) - Srem
31 eur.topola - Vojvodina
32 crna topola - Vojvodina
33 bela topola - Vojvodina
34 vrba - Vojvodina
81 jela - Tara
82 smr~a - Tara
83 jela - Go~
85 smr~a (ve{ta~ki podignute {ume) - Kopaonik
90 crni bor - Srbija
91 beli bor - Srbija
93 beli bor (ve{ta~ki podignute {ume) - Kopaonik
92 Crni bor - Tara
84 Jela i smrca - Tara
35 topola I - 214
36 topola robusta
37 deltoidna topola
45 breza
51 ameri~ki jasen
29 bagrem - Bojvodina
85 smrca vestacki podignute - Kopaonik
86 smrca Kopaonik planinski pojas
87 smrca Kopaonik alpski pojas
88 jela Kopaonik
93 beli bor vestacki podignute Kopaonik
Strana 9
 PRISTUP PROGRAMU
Pošto startujemo program, neophodno je da unesemo

korisničku šifru.
Korisnička šifra sprečava da neovlašćeni korisnici menjaju
podatke u bazi podataka. Nakon unosa korisničke šifre biće nam
omogućeno potpuno korišćenje programa. U koliko istu ne znamo
onemogućen je unos, promena i obrada podataka.
Tasterom Cancel se prekida rad programa.
Kod unete pogrešne šifre, program prijavljuje da je

korišćenje peograma ograničeno.
U koliko kod startovanja programa nismo uneli šifru, možemo je uneti tokom
rada sa programom, u meniju ostalo/korisnička šifra ili preko ikone u toolbaru.
 Lociranje šifrarnika, tarifa i evidencije seča

Nakon prvog startovanja programa potrebno je da lociramo baze koje sadrže šifrarnik i tarife.
Program postavlja upit i zahteva da
unesemo lokaciju šifrarnika. pritiskom na taster
(...) pojaviće se standardna maska za lociranje
fajlova. Potražimo fajl sifre.mdb koji se nalazi
u direktorijumu u kome je smešten i sam
program.
Program koristi i bazu sa tarifama koja uvek mora biti smeštena u direktorijum u kome je i
program.
Lokacija baze šifara može da se promeni, zbog drugačije organizacije diska ili drugih
razloga. U tom slučaju opcijom Edit/Gde je sifrarnik, definisemo njenu novu lokaciju.
U koliko posedujemo bazu evidencije radova, koja je formirana programom Evid , lociramo
je na jednak način i tada će i podaci iz evidencije seča biti prikazani u pregledu po odsecima
Strana 10
 FORMIRANJE BAZE PODATAKA
Nakon startovanja programa, u

koliko nemamo formiranu bazu
podataka, moramo da formiramo novu
bazu podataka, u koju se smeštaju
podaci osnove. Bazu podataka
formiramo opcijom FORMIRAJ
PRAZNU BAZU u meniju FILE ili
pritiskom na prvu levu ikonu sa istim
nazivom. Otvara se prozor za unos
naziva baze podataka.
Baza podataka u sebi može da
sadrži jednu ili više gazdinskih
jedinica ili samo deo neke jedinice, te joj tako dajemo i naziv. Dužina naziva nije ograničena, s
obzirom da ni dužina naziva fajlova u windowsu nije ograničena. Medjutim, u koliko podatke
smeštamo na neki računar čiji operativni sistem ne podržava dugačke nazive fajlova (npr. Novel),
dodelićemo ime dugo max 5 karaktera. Ako je naša platforma samo Windows dužina naziva baze
nije ograničena, ali nemojmo preterivati. Ukucamo recimo naziv PROBA, a zatim pritisnemo
SAVE. Biće formirane 2 baze podataka, obe sa nastavkom “MDB” (format Microsoft Accessa),
stim što jedna dobija nastavak _ST, da bi se razlikovala od osnovne baze podataka . Naime, u
bazi koja dobija nastavak ST se smeštaju podaci premera, i ovi podaci nisu neophodni krajnjem
korisniku. Glavna baza je bez nastavka i u njoj se nalaze podaci opisa staništa i sastojine kao i
obradjeni taksacioni podaci i planovi. Primetićete da se na gornjoj slici nalazi i baza sa nastavkom
_HZ i u njoj se nalaze podaci sa zbirnih uzoraka formirani programom KOR. Sve tri baze imaju
isti osnovni naziv, kako bi podaci mogli automatski da se razmenjuju i moraju biti smeštene u isti
direktorijum.
Pošto smo sa SAVE formirali novu bazu, o tome dobijamo izveštaj.
Pritiskom na OK otvara se osnovna maska programa.
Podataka nema, sledi nam unos, obrada, štampanje i dr.
 Organizacija baza podataka na disku
Baze podataka mogu da sadrže podatke za deo GJ,
jednu ili više GJ, šumsku upravu, gazdinstvo ili šire
područje.
Organizacija podataka se svodi na kreiranje baza
podataka po principu iz manjeg ka većem. Logično je da za
svaku GJ formirate jedinstvenu bazu podataka koja bi
trebalo da ima svoj zasebni direktorijum. Ova baza GJ
predhodno može biti sastavljena iz više delova, odnosno
više korisnika može da unosi svoje podatke u različitim
računarima, vodeći pri tome računa da se odeljenja ne
dupliraju. Nakon unosa svih podataka za GJ, formirate bazu
čiji će naziv nositi ime koje asocira na tu GJ, ili je
jednostavno imenujte šifrom GJ. Zatim u tu novoformiranu
bazu učitajte sve baze koje sadrže delove te GJ. Ovim ste
dobili jedinstvenu bazu za GJ i predstoji njena obrada,
štampanje i sl. Nakon ovoga baza za GJ se može pridodati
Strana 11
bazi koja sadrži podatke za šire područje (ŠU, ŠP i sl).
Moguće je organizovati diskprema datom primeru. Naime u primeru (Nacionalni park
Djerdap), je za svaku GJ otvoren poseban direktorijum i u njemu su smešteni podaci za GJ. Izvan
direktorijuma je otvorena baza za celo područje i u nju su smešteni podaci svih GJ. Pojedinačni
podaci su predmet arhiviranja i čuvaju se do narednog uredjivanja, dok je centralna baza
operativna i data je svim upravama na korišćenje a unutar centrale preduzeća pristup je moguć i
preko mreže. Kod distribucije baze korisnicima nije neophodno dostavljati bazu sa nastavkom _ST,
jer se u njoj nalaze podaci premera koji nisu svima potrebni a i štedi se u memoriskom prostoru.
Ovakva šema može biti slično organizovana i za šumske uprave i gazdinstvo, stim što
podaci mogu biti rasporedjeni u 3 nivoa.
 OTVARANJE POSTOJEĆE BAZE PODATAKA

Kako je dalji postupak nakon formiranja prazne baze i otvaranja postojeće identičan, to ćemo
objasniti kako se otvara postojeća baza podataka.
Postojeću bazu podataka otvaramo
ocijom FILE/OTVORI BAZU ili sa
CTRL+O ili sa ikonom otvori bazu osnove.
Nakon izbora opicije izaberemo fajl koji
želimo, identično svim drugim WINDOWS
programima. U masci za izbor baze se
prikazuju samo fajlovi baza podataka sa
nastavkom MDB. Izaberemo onaj koji
predstavlja podatke osnove. Iz predhodnog
poglavlja kada smo formirali bazu, to je bio fajl
PROBA. U koliko pokušate da otvorite
podatke iz nekog drugog programa biće vam prijavljena greška, te postupak ponovite sa ispravnom
bazom. Uz instalaciju programa dobijate i dva demo primera baze podataka u kojima se već nalaze
uneti i obradjeni podaci koji Vam mogu poslužiti za probu. Kasnije, u koliko Vam više ne trebaju,
možete ih izbrisati.
 Osnovni pregled podataka
Pošto ste otvorili bazu podataka, pojavljuje se osnovni ekran, podeljen u dva dela. U levom
delu se nalazi stablo sa nazivima gazdinskih jedinica, a desno je deo ekrana predvidjen za
prikazivanje podataka. Pritiskom na GJ ili odeljenje, dobićete osnovne podatke o njima, a
pritiskom na odsek, detaljne podatke o odseku.
U ovom primeru,
imamo samo jednu
gazdinsku jedinicu (1530
Miroč) u bazi podataka.
Pritiskom na krstić, otvaraju
se odeljenja.
Strana 12
Pritiskom na željeno odeljenje, otvaraju se odseci, a pritiskom na odsek pojavljiju se podaci
za odsek koji smo odabrali.
U desnom delu ekrana dobijamo podatke koji se odnose na željeni odsek. Veličinu levog,
odnosno desnog dela prozora možete menjati, tako što “uhvatite” levim tasterom miša graničnik
izmedju njih i pomerate na levo ili desno
 tabelarni pregled sa selekcijom podataka

Osnovni pregled podataka je u obliku stabla.
Medjutim, pregled po odsecima se može dobiti i u
tabelarnom izgledu. Ovo ostvarujemo opcijom Edit /
Prikaz-Filter odseka ili pritiskom na ikonu. Ovim je
omogućena drugačija manipulacija podacima u smislu da se
podaci mogu sortirati po kolonama, a takodje je moguće
filtrirati odnosno selektovati samo one odseke koji
zadovoljavaju zadati uslov. Pritiskom na taster Filter dobija
se sledeća maska:
U levom delu maske se nalaze sva
polja u bazi sa opisima staništa i sastojine.
Pritiskom na neko od polja u desnom
ekranu dobijamo pregled svih šifara koje
su zastupljene u bazi. Izmedju se nalaze
operatori koji služe za definisanje upita. U
primeru imamo upit kojim je potrebno
izdvojiti sve odseke koji se odnose na GJ
1504 i vlasništvo 1. Duplim klikom na GJ
u tekst se prenosi GJ, zatim jednostrukim
klikom na operator = prenosimo operator,
zatim ponovo duplim klikom na vrednost
definišemo prvi deo upita. Zatim unesemo
logički operator and (ili koji drugi) i ponovimo postupak sa valsništvom. Pritiskom na OK,
vraćamo se na tabelu ali koja sada sadrži samo odseke koji zadovoljavaju postavljen upit. Da
bismo upit izbrisali i ponovo prikazali sve podatke, pozovemo tabelu za formiranje filtera,
izaberemo opciju briši filter i OK. Primetite, da se ponovnim pozivom filtera zadržava predhodno
definisan upit i da možemo da ga dopunjujemo u smislu proširenja upita. Upit možete da upišete i
direktno u tekstualno polje. Ovako formiran upit predstavlja deo SQL upita, pomoću koga se vrši
selekcija podataka u bazi i ovo predstavlja vrstu tzv. query bilder-a.
Strana 13
Sortiranje podataka se vrši pritiskom na taster sort, a zatim unesete broj kolone ili više
brojeva koji su odvnojeni zarezom (2 – sortira se po odeljenju) ( 2, 3 sortira odeljenje + odsek).
Sortiranje takodje možete da vršite pritiskom na zaglavlje tabele (Gj, Odeljenje ili Odsek)
Prikazivanje podataka za odsek korišćenjem tabele se postiže kada na neki od odseka
kliknete 2x.
 UNOS PODATAKA
Predvidjeno je da se podaci unose sledećime redosledom.
1. Podaci opisa staništa i sastojine
2. Podaci premera
3. Planovi
Mogu se prvo uneti svi podaci opisa staništa i sastojine za GJ, a zatim redom ostali, ili redom
za odeljenje. Bitno je napomenuti da se prvo unose podaci pod 1. Izuzetno, kod učitavanja
podataka sa elektronske prečnice, podaci sa premera se mogu dodati i bez predhodnog unosa opisa.
Po završenom unosu pod 1 i 2, može se izvršiti obrada taksacionih podataka.
Podaci opisa staništa i sastojina se unose opcijom Unos podataka,

sa CTRL+U ili preko ikone Unos podataka
Pošto smo izabrali opciju za unos podataka, otvara se maska za unos podataka.
Maska, odnosno prozor za unos podataka se sastoji iz nekoliko celina. U gornjrm delu se
nalazi ispisan odsek na kome se nalazimo. Zapis označava redni broj u bazi podataka na kome se
odsek nalazi. GJ, odeljenje i odsek nam ukazuju koji je odsek trenutno aktivan za obradu. Ispod se
nalaze takozvani TAB separatori. Naime, na istom delu prozora su smeštene maske za unos opštih
Strana 14
podataka o odeljenju, opisa staništa i sastojina, unos tekstualnih podataka, unos planova i kontrola
podataka. Pritiskom mišem na neki od tab separatora, menjamo masku za unos.
U desnom delu prozora nalazi se scroll bar koji služi za kretanje po bazi podataka.
Jednostavnim klikom, ili privlačenjem pokazivača, krećete se po bazi podataka, odnosno menjate
tekuće odseke. Scroll bar kod unos opisa služi za kretanje unutar podataka opisa za jedan odsek.
U donjem delu su tasteri za brzo pronalaženje
odseka (nadji odsek), brisanje odseka (briši odsek),
poziv maske za unos premera (unos premera), dodavanje
novog odseka (dodaj odsek), osveženje ekrana, odnosno
ponovno ispisivanje podataka na ekranu nakon smeštanja
podataka u bazu (osveži), i taster za napuštanje maske za
unos (izlaz).
Pre unosa podataka za novi odsek, potrebno je da pritisnete taster DODAJ ODSEK. Pošto
ste pritisnuli ovaj taster, unesete oznaku odseka koji unosite. U koliko se menja i odeljenje,
promenićete i oznaku odeljenja. Pritiskom na OK odsek se dodaje bazi podataka. U koliko odsek
već postoji u bazi, biće prijavljena greška i odsek neće biti dodat a dodavanje se prekida. Ovim je
izbegnuto da dva puta unesete isti odsek, što bi kasnije dovelo do greške kod obrade podataka.
 Opšti podaci za odeljenje
U koliko ste promenili ne samo odsek već i

odeljenje, prvo ćete u tab separatoru OPSTE da
unesete osnovne podatke za odeljenje. Ove
podatke uvek unosite kada promenite odeljenje.
Kod promene samo odseka ove podatke ne unosite
ponovo, jer se isti unose za odeljenje.
Gazdinsku jedinicu ne unosite, jer se unosi
automatski kada dodajete odsek. Ostale podatke
unosite redom. Kada ukucate šifru u polje za unos,
automatski dobijate i njen prevod. Unosite one
podatke za koje ste se opredelili da ih unosite.
Naime, sliv, KO i slično, Vam možda kasnije neće
biti potrebni, ali je poželjno da imate kompletnu
bazu podataka. Podatke koje i ne unestete u startu,
možete kasnije dodati.
Kod Godine uredjivanja, vodite računa da je
korektno unesete jer je kasnije bitna za obradu
podataka opšte osnove, odnosno svodjenje
podataka na željenu godinu. Unosi se godina kada
je izvršen premer za to odeljenje, tako da u jednoj
GJ mogu biti prisutne i različite godine, u koliko je uredjivanje trajalo više godina.
U koliko je većina podatake koje unostite ista kao u predhodnom odeljenju, možete tasterom
prepiši predhodni, da kopirate podatke iz predhodnog odeljenja, a zatim po potrebi izvršite izmene.
Strana 15
 Poziv šifrarnika
Šifrarnik je sastavni deo svake maske za

unos. Tako, u koliko neznate šifru za odredjeno
polje, pritisnete taster sa znakom ? . Pritiskom na
ovaj taster, poziva se šifrarnik sa podacima koji
se odnose na polje koje obradjujete. Šifrarnik se
jenostavnije može pozvati i pritiskom na tastere
Ctrl.
Pokazivač se odmah postavlja na šifru koja
je već uneta. Za izmenu se krećete po šifrarniku i
nakon izbora željene šifre pritisnete taster OK ili
ENTER ili dva puta kliknete mišem. U koliko ne
želite da menjate šifru, pritisnete odustani ili
ESC, čime se prekida promena već unete šifre.
Možete da menjate veličinu celog prozora i
redova, kao kod drugih windows programa.
Većina polja za unos u
šifrarniku sadrži i uputstvo za
unos. Uputstvo dobijete kada
pritisnete taster ? . Pritiskom na
ovaj taster, poziva se kratko
uputstvo koje Vam ukazuje koji se
podaci unose.
Uputstvo je otvoreno za
dopunu, tako da ga kroz rad sami
možete dopunjavati unoseći svoja
zapažanja, te tako formirate
podsetnik koji Vam može olakšati
unos.
Šifrarnik omogućuje da pojedine podatke iz

šifrarnika koje ne koristite sakrijete i na taj način
smanjite broj šifara koje se prikazuju. Pritoskom na
taster skrivanje otvara se nova kolona u kojoj se
klikom miša obeležavaju podaci koje treba sakriti.
Po završenom obeležavanju, ponovo pririsnete taster
skrivanje i kolona prikaži će nestati. U koliko tokom
unosa imate potrebu da vidite sve šifre u bazi
podataka, obeležite polje prikaži sve šifre.
Strana 16
 Unos opisa staništa i sastojina

Pošto ste uneli podatke za odeljenje, unose se podaci za odsek.
Prvo se unosi opis staništa i sastojine. Da bi ste prešli na unos opisa staništa i sastojine,
pritisnete na TAB SEPARATOR OPIS 1. Pojaviće se maska za unos podataka.
Maska se sastoji iz 3 vertikalne kolone. U prvoj koloni se nalazi Naziv polja i kazuje nam
koji se podatak unosi. U koloni šifra se unosi podatak odnosno šifra za polje, dok se u koloni
prevod šifre automatski ispisuje prevod za šifru koju ste uneli. Dakle, unos podataka i kretanje
po tabeli je dozvoljeno samo po srednjoj koloni. Širinu i visinu kolona možete menjati
jednostavnim “razvlačenjem” horizontalnih ili vertikalnih linija.
Kada se nalazite u nekome od polja za unos, pojavljuje se
trougao (kao na gornjoj slici) što označava da polje sadrži opisnu
šifru i da možete pozvati šifrarnik. Šifrarnik pozivate klikom mišem
na trougao ili protiskom na taster Ctrl. Pošto ste pozvali šifrarnik,
unesete šifru, kako je to već objašnjeno. Sa polja na polje, prelazite
kursorskim tasterima ili pritiskom na Enter. Podatke unosite do
kraja tabele. Prikaz podataka za unos se može selektovati, tako da u
tabeli budu prikazani samo podaci koje zaista unostite, ili vršite
njihove izmene. U donjem levom uglu u padajućem meniju Prikaz
postoje već definisane grupe podataka za unos kao što su stanište,
sastojina, kvalitet i sl. Takodje postoji i IZABRANI kojim sami
definišete koji če se podaci prikazati.
Podatke koji se odnose na premer možete da unesete kasnije
kod unosa premera.
Vertikalni scroll bar desno od tabele služi za kretanje po tabeli,
a naredni za kretanje po odsecima.
Strana 17
U Tabu OPIS 2. možete da unesete tekstualni deo

koji se odnosi na opis staništa i sastojine, odnosno da
svojim rečima dodate tekst koji se odnosi na taj odsek.
Izbegavajte da unosite tekstualno podatke koji se
mogu uneti šiframa, radi kasnije manipulacija sa bazom
podataka, odnosno izrade izveštaja.
U ovom tabu postoji i mogućnost da odredjene

podatke prepišete iz nekog drugog odseka koji se
nalazi u bazi podataka. Ovo se odnosi kako na opise
staništa i sastojina, tako na podatke premera i planove.
Unesete Gj, odeljenje i odsek, a zatim obeležite
koje podatke želite da preuzmete i pritisnite Preuzmi.
Podaci će biti prepisani u tekući odsek. Na datoj slici
preuzima se samo opis iz Gj 1530 odeljenje 31 odsek
a.Pošto ste izvršili preuzimanje, izvršite promene koje
se odnose na odsek koji obradjujete.
Kada ste uneli podatke za odeljenje i opis staništa i sastojine, možete odmah da izvršite
kontrolu i vidite da li sve šifre postoje u šifrarniku i kako izgleda tekst opisa. Izaberete tab
separator Kontrola a zatim pritisnete taster Kontrola za odsek. Pojaviće se tekst kontrole sličan
sledećem:
KONTROLA PODATAKA
Opsta indikacija odeljenja
40 , Sumska uprava: 152 ne postoji u sifrarniku
Opisi stanista i sastojine

40 C, Vrsta stena: 705 ne postoji u sifrarniku
40 C, Poreklo sastojine: 13 ne postoji u sifrarniku
40 C, Strukturni oblik: 63 ne postoji u sifrarniku
40 C, Razvojna faza: 25 ne postoji u sifrarniku
Plan proreda ne postoji.

Plan raznodobnih ne postoji.
Plan jednodobnih ne postoji.
Plan gajenja ne postoji.
OPIS STANISTA
Visoka prirodna {uma. N.V. 450m. Zapadna ekspozicija. Padina isprijesecana dolinama, ravan teren.
Geoloska podloga , kompaktne strukture. Distri~no smedje ili kiselo smedje zemlji{te, srednje duboko (31 -
80cm), sveè. Mrtvi pokriva~ slabo zastupljen. Povoljan proces humifikacije. Retka prizemna vegetacija. Redak
korov. Retko `bunje. Potencijalna vegetacija kseromezofilne kitnjakove i grabove {ume. Ovde se unosi
tekstualno opis stanista koji nije sadràn u {iframa..
OPIS SASTOJINE
. , o~uvana sastojina, îsta sastojina, Srednje negovana sastojina (bez zaostalog prorednog etata).
Sastojina je stara 15 godina, . Ucesce tehnickog drveta ispod 20%. Namena privredna {uma.
U gornjem primeru je očigledno da su odredjene šifre pogrešno unete, odnosno da ne postoje
Strana 18
u šifrarniku. Takodje je prikazano da planovi ne postoje (zato što nisu potrebni ili nisu još uneti,
što ne predstavlja grešku). Vidite i tekst opisa staništa i sastojine. Vratite se na unos podataka i
izvršite korekciju eventualno pogrešno unetih podataka ili dopunite podatke, ukoliko nedostaju.
Ponovo izaberite opciju za kontrolu i kada su podaci definitivno korektni, idete na unos sledećeg
odseka.
 Unos plana gajenja šuma
Unos planova se može izvršiti odmah kada i unos opisa, ali je logičnije da se unese
naknadno, posle unosa taksacionih podataka i njihove obrade, kako bi smo na osnovu tih podataka
mogli i da uradimo planove. Planovi se unose na sledeći način:
Pritisnemo na Tab separator plana koji želimo da unesemo. U koliko plan još nije unet,
program će da prijavi da je potrebno da pritisnemo taster dodaj plan kako bi plan bio dodat u bazu
podataka. U koliko je plan već unet, ispred naziva u tab separatoru stojaće + kao oznaka da plan
postoji, a po pritisku na taj tab separator biće prikazani podaci.
Kod unošenja recimo plana gajenja šuma, pošto smo prešli na tab separator plan gajenja
pritisnemo taster dodaj plan i biće dodata tabela u koju se unose podaci.
Podaci se unose u tabelu, dok u gornjem delu program ispisuje prevedene podatke.
Plan gajenja može da sadrži više od jednog plana za odsek (što nije slučaj sa planovima
seča). Dodavanje novog plana vršimo tako što ponovo pritisnemo dodaj plan i unesemo nove
radove.
U koliko želimo da neki plan izbrišemo, postavimo se na taj plan u tabeli i pritisnemo taster
briši plan.
Strana 19
 Unos planova seča šuma

Unos planova seča je za sve vrste seča praktično identičan, osim što se za plan seča
jednodobnih šuma za seču unosi procenat po vrstama koji se seče, dok se kod plana proreda i
raznodobnih šuma unosi koliko se m3 seče po 1 ha, po vrstama drveta.
Kao i kod plana gajenja, pritisnemo dodaj plan i dobijamo tabelu za unos u koju su već unete
vrste koje se nalaze u odseku, a koje su dobijene na bazi unetih podataka u opisu ili premeru.
Ostaje samo da unesemo potrebne podatke.
Broj navrata seče se unosi samo kod plana prorednih seča. Vrsta seča se svuda obavezno
unosi, dok se prinos unosi smo kod onih vrsta koje želimo da sečemo.
Ikona sa grafikonom se javlja u raznim delovima programa i služi da pozovemo grafički
prikaz broja stabala i zapremine po debljinskim stepenima. Ovaj grafik je moguće dobiti tek nakon
unosa taksacionih podataka i njihove obrade.
Taster tabelarni prikaz se takodje često javlja i služi da tabelarno pregledamo podatke
onako kako se nalaze u bazi podataka.
Ovim smo završili sa unosom podataka opisa staništa i sastojina, odnosno završili smo onda
kada unesemo zadnji odsek gazdinske jedinice.
Postupak unosa možemo da prekinemo u svako doba i ponovo ga nastavimo. Maska za unos
se uvek postavlja na onaj odsek koji je aktivan kod osnovnog ekrana, odnosno tekući odsek, i
prelazak na svaku tabelu se odnosi na taj odsek. U koliko nije postavljen ni jedan tekući odsek,
maska za unos se pšostavlja na poslednji u bazi.
Strana 20
 UNOS PREMERA
Unos premera se poziva preko menija ili ikone koja simbolizuje

prečnicu. Nakon poziva unosa, pojavljuje se osnovna maska za unos,
koja je kao i kod unosa opisa staništa i sastojina podeljena tab
separatorima na nekoliko celina.
Prvo i osnovno je da se definiše način odredjivanja zapremine, odnosno premera,

odredjivanja prirasta i visinskog stepena, kao i da se postave drugi neophodni podaci za nivo
odseka. Ovi podaci se unose u tabu osnovni podaci.
Površina odseka je uneta kod opisa staništa i sastojine, medjutim ovde je dozvoljeno da se
izvrši i promena površine odseka, što naravno nije neophodno.
Isti je slučaj i sa načinom odredjivanja zapremine, načinom odredjivanja prirasta i
odredjivanja visinskog stepena. Njih smo mogli da unesemo i kod opisa staništa i sastojina, a u
koliko to tada nismo uradili, učinićemo sada, ili promeniti već unete podatke.
Način odredjivanja zapremine može imati sledeće vrednosti:
1. Krugovi sa konstantnim poluprečnikom
2. Koncentrični krugovi
3. Ugaono izbrajanje odnosno Biterlihov metod
4. Primerne pruge
5. Potpuni odnosno totalni premer
6. Metod procene.
Prva 4 načina premera omogućuju otvaranje tab separatora – Premer na krugu, u kome se
Strana 21
vrši unos premerenih stabala na krugovima odnosno prugama (bolje rečeno pravougaonim
primernim površinama)
Kod totalnog premera omogućeno je otvaranje tab separatora totalni premer u kome se unose
podaci sa ovog premera.
Kod metoda procene se unose podaci u polja procena V/ha. Unos u ova polja nije dozvoljen
sve dok se ne definiše da je način premera 6. Metod procene je najnepoželjniji jer se ne dobija
distribucija stabala po debljinskim stepenima, već se sva zapremina upisuje u debljiski stepen 7,5,
što je nepoželjno i ovaj način se koristi samo kod loših sastojina.
Bez obzira da li smo podatke već uneli nekim načinom premera, način premera možemo da
promenimo, što prouzrokuje promenu načina obračuna i po potrebi unos novih podataka (promena
sa kruga na totalni i sl.)
Način odredjivanja prirasta može biti:
1. Metod debljinskog prirasta, što podrazumeva postojanje detaljnih krugova, odnosno stabala
kojima je meren prirast.
3. Metod procenta prirasta, podrazumeva da se unesu procenti prirasta za svaku od vrsti koja se
javlja na premeru, ili proceni. Unosi se u %. Nakon definisanja ovog načina odredjivanja prirasta
otvaraju se polja za unos procena ZV% koji su do tada neaktivni.
6. Metod tablica prirasta. U okviru baze podataka sa tarifama (tarifa.mdb) nalaze se i parametri
funkcije za odredjivanje prirasta na osnovu prirasnih tablica. U koliko izaberete ovaj metod
odredjivanja prirasta, program će na osnovu unetih taksacionih podataka (Y = A * N^B * H^C *
DÊ * S^F), da odredi prirast za svaku vrstu drveća ponaosob. Medjutim, parameti nisu uneti za
sve vrste drveta. Za te vrste drveta, biće prijavljena greška, ali će prirast biti odredjen na osnovu
parametra neke druge vrste.
7. Zbirni uzorak. Ovaj način podrazumeva da je obrada debljinskog prirasta obradjena programom
KOR kao i da je fajl, odnosno baza podataka koju je program KOR formirao, sa nazivom
imebaze_HZ, smešten u isti direktorijum u koji se nalaze i podaci osnove. Po definisanju ovog
načina, otvaraju se polja za unos zbirni uzorak broj, u koja se unose uzorci koji se koriste za
obradu zapreminskog prirasta. Potrebno je podsetiti da se programom KOR za svaku vrstu drveta
formira poseban uzorak koji ima svoj broj. Isti uzorak može biti korišćen kod većeg broja odseka,
bez ograničenja. Možemo za jednu vrstu upotrebiti i uzorak druge vrste prema svojoj proceni.
Strana 22
Način odredjivanja visinskog stepena može biti:

1. Kao zapremina, što podrazumeva da će visinski stepen biti odredjen na bazi obračuna
zapremine, odnosno preko detaljnih krugova ili totalnog premera.
2. Zbirni uzorak, podrazumeva da se kao i kod odredjivanja prirasta, preko zbirnog
uzorka, podaci uzimaju iz baze koju je formirao program KOR. Potrebno je
napomenuti da će sa uzorkom, pored visinskog stepena, automatski biti preuzeta i tarifa
odnosno zapreminska tablica koja je korišćena za odredjivanje visinskog stepena, jer je
nemoguće izvršiti bonitiranje sastojine jednim tarifnim nizom, a za odredjivanje
zapremine koristiti drugi tarifni niz.
3. Ručno upisivanje, podrazumeva da ručno upišemo visinski stepen kojim će biti
izvršena obrada zapremine. Pored stručne procene visinskog stepena, bez premera
visine, ovu opciju možemo koristiti i za korekciju visinskog stepena koji je dobijen
računski, programom. Recimo, na bazi detaljnih krugova dobijen je visinski stepen 7, a
naša ocena je da je trebao biti 5. Promenimo način odredjivanja visinskog stepena sa 1
na 3 i upišemo5. Takodje je važno reći da se upisuje visinski stepen a ne bonitet. Tako
bonitet II/III se upisuje kao 4 ((2+3)-1).
Vrsta drveća se automatski preuzima iz opisa staništa i sastojine. Možemo da je promenimo,
ili ukoliko imamo premer da je uopšte ne unosimo. Program će na bazi podataka premera uneti
vrste drveta prema njihovoj zastupljenosti po V. U koliko u premeru imamo više od 6 vrsti drveća,
biće nam prijavljeno kao greška. U koliko su vrste i unete u opisu, program će nakon obrade
zapremine da dopiše samo one koje su evidentirane u premeru a nisu upisane. Kada program
automatski izvrši upisivanje vrsti drveća, potrebno je da proverima da li je korektno upisao i tarife
za pojedine vrste.
Tarifa se unosi kao šifra tarife odnosno zapreminske tablice. U program je ugradjen veliki
broj tarifa, te možemo da koristimo bilo koju od tarifa sa spiska. U koliko neznamo koju tarifu da
koristimo, pritisnemo taster Koja? i tarife će biti automatski unete. Ovako unete tarife treba
proveriti jer program ne pravi razliku izmedju recimo visokih i izdanačkih šuma, niti tačno zna
koju će tarifu da upotrebi za vrstu koja ne poseduje svoju tarifu. Konačno, za svaku vrstu koja se
javlja u premeru mora biti uneta neka tarifa.
Objašnjenje za ostale podatke koji se unose u ovoj masci je dato kod načina odredjivanja
zapremine i prirasta.
Strana 23
 Premer na krugu
Nakon što smo definisali osnovne podatke za odsek, pristupamo unosu podataka premera.
Kao što je rečeno, u koliko su uneti neki od prva 4 načina odredjivanja zapremine, biće omogućen
pristup tab separatoru premer na krugu, koji otvaramo.
Pre unosa podataka sa kruga, pritisnemo taster dodaj krug, kojim se u bazu podataka dodaje
novi, prazan krug u koji se upisuju podaci. Tasterom briši krug brišemo kompletan krug sa
podacima. Po dodavanju kruga, automatski se dodaje broj kruga koji je veći za 1 od poslednjeg
unetog. Ovaj broj možemo zadržati u koliko smo podatke unosili redom, ili promeniti. Važno je
napomenuti da u jednom odseku ne smeju biti duplirani krugovi, odnosno da se ne može dva ili
više puta javiti krug sa istim brojem. U tom slučaju sva stabla sa krugova sa istim brojem se
sabiraju i dobija se uvećana zapremina. Zato povedite računa da nemate krugove sa istim
brojem u jednom odseku (za odeljenje nije bitno).
Pošto smo uneli (ili je program uneo), broj kruga, unosimo veličinu kruga koja može biti
kod konstantnog kruga
šifra 1 P = 1ar
šifra 2 P = 2 ara
šifra 3 P = 5 ara
šifra 4 P = 10 ara
šifra 5 P = 10 ara
ostale vrednosti u koliko su manje od 100 uzima da je P = 1 ar.
U koliko unesemo vrednost koja je veca od 100, prgram će prihvatiti kao da je unet podatak
u m2. Tako naprimer za unetu vrednost 250, program podrazumeva da je unet krug od 2.5 ara.
Strana 24
kod koncentričnog kruga

Nije bitna veličina kruga već se obračunavaju površine u zavisnosti od prečnika
d <= 15 Pkoncentricni = 1ar
d > 15 i d <= 30 , Pkoncentricni = 2ara
d > 30 i d <= 50 , Pkoncentricni = 5ari
d > 50 Pkoncentricni = 10 ari
kod Biterlih kruga

šifra 1 - KoefIzbrajanja = 1
šifra ostalo uzima da je KoefIzbrajanja = 1
kod pruga
kao kod konstantnih krugova
NAGIB se obično ne unosi već se piše 0. Osim, u koliko na terenu nije redukovan prečnik
kruga u zavisnosti od nagiba, upisaćemo i nagib a program će da preračuna provršinu uzorka na
bazi unetog nagiba, koji se unosi u stepenima.
RAZVOJNA FAZA se unosi za svaki krug, naravno u koliko je odredjena. Ovaj podatak je
potreban da bi program na bazi unetog podatka mogao da da rekapitulaciju zapremine po
razvojnim fazama za odsek.
U tabelarnom delu unosimo svako premereno stablo. Program ne pravi razliku izmedju
običnih i detaljnih krugova, tako da svako stablo kome je uneto H ili Zd postaje detaljno. Ovaj
podatak se uzima kod obračuna visinskog stepena odnosno prirasta.
Za vrstu drveta unosimo njenu šifru, prečnik u cm, visinu u Dm a dužinu 10 goda na izvrtku
u mm. Za tehničku klasu unosimo šifru tehničke klase stabla, kao i za sušenje. Za doznaku
unosimo 0 ili 1. 1 se unosi za stabla koja je potrebno seći (ovo predstavlja vid probne doznake)
Dakle, za obračun je potrebno svakom stablu uneti vrstu drveta i D. Visinu i Zd samo
stablima kojima su mereni H i Zd, dok ostale podatke unosimo u koliko su na terenu prikupljeni.
Strana 25
Brisanje celog kruga se opstvaruje preko tastera brisi krug , dok je brisanje stabla nešto
komplikovanije. Postupak je sledeći:
U levoj, prvoj koloni se nalazi trougao na stablo koje je locirano u bazi. Mišem kliknemo na
taj trougao i ceo red će biti zatamnjen. Zatim pritisnemo tarter Delete i stablo će biti izbrisano.
 Totalni premer
Totalni premer možemo uneti tek pošto smo definisali da je način premera 5 tj totalni
premer. Ovim nam je omogućen pristup TAb separatoru Totalni premer. Pošto otvorimo
dobijemo sledeću masku za unos.
U levoj tabeli unosimo debljinski stepen i broj premerenih stabala po vrstama drveta.
Debljisnki stepen se unosi tako da je 1-7.5, 2-12.5 (stepen*5+2,5).
Vrste drveta se moraju predhodno definisati u Tabu osnovni podaci, i u gornjem delu tabele
se pojavljuju vrste koje su definisane.
U desnoj tabeli se unosi premer visina i Zd. Praktikuje se da se izvrši premer barem po 5
stabala u svakom debljisnkom stepenu. Prečnike unosimo u cm. U koliko su merenu u debljinskim
stepenima ukucaćemo 7.5, 12.5 isl. U koliko koristimo zbirni uzorak za obradu visina i Zv, ne
unosimo premer H i Zd.
Strana 26
 UNOS PODATAKA SE ELEKTRONSKE PREČNICE

Ova opcija je predvidjena za unos podataka premera koji su prikupljeni elektronskom
prečnicom. Opcija je izradjena za MANTAX elektronsku prečnicu i program namenjen za nju.
Opcija se koristi u ŠG Sremska Mitrovica koja je opremljena ovim prečnicama.
Nakon prenosa fajlova u računar, podatke dodajem bazi opcijom FILE / Dodaj podatke sa
El.precnice.
Prvo u desnom delu lociramo direktorijum, a zatim u levom, mišem selektujemo fajlove koji
se dodaju. Možemo tasterom da selektujemo i sve fajlove odjednom.
Važno je da fajlovi sadrže podatke iz prečnice. Fajl se prepoznaje po svom zaglavlju,
odnosno po prvom redu, tako da ručna izmena u fajlovima sa prečnice može da dovede do toga da
program ne prepoznaje fajl.
Vodite računa da ne učitavate podatke dva ili više puta, jer program ne prijavljuje u koliko
podaci već postoje, s obzirom da postoji mogućnost da se za jedan odsek podaci učitavaju više
puta.
Nije bitno koji nastavak fajlovi imaju, a takodje ni da li se u jednom faju nalazi jedan ili više
odseka (odeljenja).
Podaci iz fajlova se prvo učitaju u zajedničku privremenu bazu podataka a zatim rasporedjuju
u odgovarajuće baze.
Po završenom učitavanju, dobija se detaljan izveštaj.
Strana 27
 METOD OBRADE TAKSACIONIH PODATAKA

 Visinska kriva i bonitiranje sastojina.
Kod izrade visinske krive, nije neophodno poštovanje principa detaljnih krugova. Baza
podataka je tako projektovana da svako premereno stablo moze biti i detaljno. Tako se kod izrade
visinske krive koriste sva stabla kojima je premerena visina. Stabla kojima visina nije uneta, imaju
postavljenu vrednost 0 i ne uzimaju se u obračn.
Za svaku vrstu drveta, pojedinačno, obradjuje se visinska kriva. U koliko neka od vrsti drveta
nema dovoljno premerenih visina, za obradu visinske krive, kod te vrste se uzimaju sve visine iz
odseka (visine svih stabala). Program prijavljuje upozorenje, kod ovakvog slučaja, da bi smo po
potrebi izvršili dopunu podataka.
Visinska kriva se obradjuje sa 4 funkcije i to:
- Prava linija Y=a + b*x
- Parabola Y=a + b*x + c*x*x
- Prodanova Fja Y=X ^ 2 / (Par1 + Par2 * X + Par3 * X * X) + 1.3
- Naslundova Fja Y=X ^ 2 / (Par1 + Par2 * X) ^ 2
Parametri funkcija se računaju metodom najmanjih kvadrata.
Za svaku od funkcija se računa suma kvadrata odstupanja S=(Y-Yr)2.
Za dalju obradu se koristi funkcija koja ima najmanju sumu kvadrata odstupanja.
U koliko želimo detaljniju obradu visinske krive, sa statističkim analizama i izborom od 12
funkcija, koristimo program “KOR” za korelacionu analizu, a kao način odredjivanja visinskog
stepena upotrebljavamo zbirni uzorak.
Nakon obrade visinske krive, vrši se odredjivanje visinskog stepena.
Visinski stepen se odredjuje na taj način što se u opsegu raspona najtanjeg i najdebljeg
stabla, kojima su merene visine, a za tarifu koja je definisana za svaku vrstu drveta, vrši
odredjivanje sume kvadrata odstupanja izmedju visinske krive i krive bonitetnog snopa, na
rastojanju od 1 cm. Ona kriva iz bonitetnog snopa, za koju je najmanja suma kvadrata odstupanja u
odnosu na visinsku krivu za tu vrstu drveta, uzima se kao najpovoljnija i tako odredjen visinski
stepen ide u dalju obradu.
Visinsku krivu i bonitetni snop je moguće videti grafički i po potrebi i promeniti visinski
stepen na osnovu lične procene.
Postupak je isti za sve vrste uzorka i totalni premer.
 Obrada Zapremine
Krug sa konstantnim poluprečnikom
P svakog kruga se redukuje PKr = PKruga / 100 * 1 / Cos(nagib)
Zapremina se računa na prečnik stabla u cm, a zatim se rasporedjuje u debljinske stepene od
5 cm. Stabla deblja od 117.5 se tretiraju kao stepen od 117.5
V i N svakog kruga se svodi na ha N,V odsek = N.Vkr / Puzorka
Zapremina odseka se računa kao aritmetička sredina V,N svih krugova predhodno svedenih
na ha, odnosno P uzorka se ne uzima kao ponder kod odredjivanja V,N odseka.
Ds se izračunava preko temeljnice Dsrednje(i) = 2 * Sqr((G(i) / n(i)) / PI)
Strana 28
Srednja visina Hs se računa preko temeljnice i visinske krive.
HFja = ObradaFunkcija
GHsuma = GHsuma + d(i, j) * d(i, j) / 4 * PI * HFja
Gsuma = Gsuma + d(i, j) * d(i, j) / 4 * PI
Hsrednje(i) = GHsuma / Gsuma
Krug sa koncentričnim poluprečnikom

Odnos prečnika i veličine kruga je sledeći
d <= 15 cm Pkoncentricni = 1ar
d > 15 cm i d <= 30 cm, Pkoncentricni = 2ara
d > 30 cm i d <= 50 cm, Pkoncentricni = 5ari
d > 50 cm Pkoncentricni = 10 ari
Razlika u odnosu na krugove sa konstantnim poluprečnikom je u tome što se stabla
predhodno, prema broju, razvrstaju u debljinske stepene od 5cm. Korekcija V,N prema veličini
kruga u odnosu na prečnik se vrši kod svakog debljinskog stepena.
Za svaki debljinski stepen je:
vkr = Nkr * zapreminaDebStepena / Pkoncentricni(d)
Zapremina stabla se računa u zavisnosti od prečnika, tarife i visinskog stepena.

U koliko je stablo tanje od najtanjeg stabla za tu tarifu uzima se prvo najtanje stablo u tarifi,
ali se prijavljuje kod obrade, kao potencijalna greška. Takodje, kod stabla koje je deblje od
najdebljeg u tarifi, uzima se poslednje stablo.
Biterlihovi krugovi
Bilo koja druga(pogrešno uneta) šifra uzima da je KoefIzbrajanja = 1
Stabla se razvrstavaju po debljinskim stepenima, a zatim je za svaki debljinski stepen

Nkr = Nkr / (d2 / 4 * PI) * faktorIzbrajanja / Cos(inagib)
vkr = Nkr * zapreminaStepena
Strana 29
 Obrada zapreminskog prirasta.

Kao kod visinske krive, svako stablo kome je unet debljinski prirast biće uzeto u obradu.
Debljinski prirast se izravnava parabolom (y=a+b*zd+c*zd2).
Zv se izračunava
V1 = zapremina predhodnog stepena
V2 = zapremina sledećeg stepena
V stepena= ((V2 - V1) / 2) / 5 * zd * 2 / 10 * Nodsek / 10
U koliko se dogodi da je V2 <= 0 onda je V2 = V1
U koliko se dogodi da usled lošeg izravnanja kriva debljinskog prirasta kod nekog prečnika
dobija negativnu vrednost, uzima se debljinski prirast poslednje pozitivne vrednosti u nizu.
Strana 30
 Probna obrada
OBRADA.Pošto smo uneli podatke sa premera za jedan odsek, možemo da vidimo koja je
zapremina obračunata, kako za svaki krug ponaosob, tako i za odsek u celini. Otvorimo TAB
obrada i biće nam prikazani obradjeni podaci, kao u sledećem primeru:
1530 40 D
NACIN PREMERA KONCENTRI~NI KRUGOVI
PAZNJA: Za vrstu 42 nije izvrsen ili nije unet premer visina (nema je na detaljnom
krugu). Visinska kriva i binitiranje ce biti izvrseno na osnovu svih visina.
Obracun krugova
Brkruga: 5, P=Koncentricni krug Osnovni taksacioni podaci na krugu N V

31 42
12.5 100 6.50
17.5 150 24.38
22.5 200 65.10
27.5 250 138.25
32.5 20 17.08
37.5 20 24.43
47.5 20 43.30
72.5 10 58.86
UKUPNO: 770 377.89
Brkruga: 4, P=Koncentricni krug Osnovni taksacioni podaci na krugu N V

31 42
12.5 100 6.50 100 6.65
17.5 50 8.13
22.5 150 48.83
UKUPNO: 300 63.45 100 6.65
PAZNJA: Za vrstu 42 nije izvrsen ili nije unet premer ZD (nema je na detaljnom
krugu), ili nema dovoljno izbusenih stabala. Obrada ce biti izvrsena na bazi svih
izvrtaka.
************************************************************************
************* OBRADA TAKSACIONIH PODATAKA NA 1 HA***********************
************************************************************************
Vrsta tarifa vis.st. Hs Ds Nha Vha Zvha
31 1 5 16.1 22.3 535. 220.7 9.
42 14 9 11.5 12.5 50. 3.3 .1
UKUPNO 13.8 17.4 585. 224. 9.1
Greska po N 31.62, greska po V 68.7
Visinske krive:
-Vrsta 31, H= D^2 /(-2.689884585 + 0.831270508 * D + 0.035390967* D^2) +1.3
-Vrsta 42, H= D^2 /(28.609118047 + -2.465304982 * D + 0.117932134* D^2) +1.3
Krive Prirasta:
-Vrsta 31, Zd= 21.93633774 + -1.344685209 * D + 0.040745127* D^2
-Vrsta 42, Zd= 18.723044625 + -1.006244281 * D + 0.032271088* D^2
UKUPNA ZAPREMINA I BROJ STABALA PO HA

31 42
12.5 100 6.50 50 3.33
17.5 100 16.25
22.5 175 56.96
27.5 125 69.13
32.5 10 8.54
37.5 10 12.22
47.5 10 21.65
72.5 5 29.43
UKUPNO: 535 220.67 50 3.33
Vidimo da program daje broj stabala i zapreminu za svaki krug, osnovne taksacione podatke,
funkcije kojima su izravnate visinske krive i krive prirasta, kao i ukupnu zapreminu i broj stabala
po hektaru za odsek. Medjutim, u koliko je došlo do neke greške program je prijavljuje. Greške
možemo, ali i ne moramo uvek da otklonimo, u zavisnosti od toga da li prihvatamo takav način
obračuna.
Strana 31
Recimo u gornjem primeru smo upozoreni da za vrsu 42 nije izvršen detaljan premer,
odnosno nisu merene visine i Zd, te je program za obradu prirasta i bonitiranje upotrebio sve visine
koje je našao u odseku bez obzira na vrstu drveta. Grešku možemo ispraviti samo u koliko za ovu
vrstu premerimo visine. Medjutim, ovu uslovno rečeno grešku ćemo često da prihvatimo, jer kod
vrsta koje su malo zastupljene u odseku, nismo uvek u mogućnosti da izmerimo dovoljno visina
potrebnih za izradu visinskih krivih i krivih prirasta. Važno je napomenuti da svaka vrsta koja je
ušla u obračun prirasta, odnosno visinskog stepena, mora da ima dovoljan broj premerenih stabala.
Koji je to dovoljan broj stabala teško je reći, bez statističke analize koja se može izvršiti
programom KOR, ali je bitno da u obradi imamo min. 3 stabla različitih prečnika kako bi se krive
formirale.
Takodje, je važno da stabla kojima je meren Zd, svojim prečnicima obuhvate ukupan raspon
prečnika koji se javljaju u premeru. Recimo, u koliko je najdeblje stablo kojem smo merili Zd
30cm, a u premeru se javljaju i stabla od npr50 cm, problematično je kako će prirast biti izravnat za
stabla preko 30cm. Zato je i predvidjeno da ne moramo premer Zd da vršimo samo na detaljnim
krugovima, već svakom stablu možemo upisati ovaj podatak. Tako, kada taksator na običnom
krugu naidje na stabla koja nisu karakteristična za sastojinu po svojoj debljini, treba ovim stablima
da premeri Zd. Kod bonitiranja sastojine ovaj problem nije izražen, jer se bonitiranje vrši u rasponu
prečnika stabala kojima su premerene visine.
Uneti podaci se smeštaju u bazu podataka tek nakon obrade taksacionih podataka. Mdjutim,
u koliko smo kod svakog odseka pozivali opciju TAB obrada, i po zahtevu programa pritisli taster
Obrada podataka, a polje Memoriši obradjene podatke je čekirano kao na slici (što u startu
nije postavljeno), podaci će biti smešteni u bazu. Pritiskom na taster izgleda histograma
dobićemo grafičku predstavu distribucije stabala, ali samo u koliko su podaci smešteni u bazu.
Dakle, kada ste izvršili obradu svih podataka jedne GJ, a vršite izmene premera u samo
nekom od odseka, ne morate ponovo da obradjujete celu GJ već samo odseke u kojima su izvršene
ispravke.
Ikona izgleda običnog grafika poziva grafički prikaz izravnatih visinskih kriva i kriva
prirasta, kao i bonitetne snopove kojima je bonitiranje izvršeno. Na ovaj način možete videti kako
je izvršeno izravnanje podataka i bonitiranje, te po potrebi da izvršite potrebne izmene.
Strana 32
Strana 33
 OBRADA TAKSACIONIH PODATAKA
Nakon što smo uneli opise i podatke premera za GJ, možemo da

izvršimo obradu taksacionih podataka. Obradom se obračunavaju
osnovni taksacioni podaci i smeštaju u bazu podataka (baza sa nazivom
fajla bez nastavka _st). Obradu pozivamo iz menija i dobijamo sledeću
masku za unos.
Unesemo šifru gazdinske
jedinice i pritisnemo OK.
Opcijama, ispiši samo
greške ili ispiši greške i
obradjene podatke,
definišemo koji ćemo tip
izveštaja da dobijemo. Donji izveštaj (ispiši
greške i obradjene podatke) je previše glomazan i daje taksacione podatke za svaki krug, kao što je
to prikazano kod obrade u delu unosa podataka za krug. Takvi podaci su preobimni za celu GJ, te
je podesnije izabrati predhodnu opciju koja će samo upozoriti na eventualne greške u obradi, koje
se ne moraju po svaku cenu otkloniti.
U koliko je osnova već obradjivana, program će prijaviti. Ako ste osnovu već završili,
ponovna obrada Vam nije potrebna, naročito u koliko su ulazni podaci greškom menjani, što će
naravno dovesti do promene zapremina.
Obrada može da potraje i par minuta u zavisnosti od obima podataka i brzine računara.
Tok obrade podataka možete vizualno da pratite i ocenite koliko je vremena preostalo do
završetka.
Po završenoj obradi dobijate izveštaj prikazan u tekst editoru nalik na druge windows
programe ovog tipa.
***************************************************************************
1530 1 A
NACIN PREMERA POTPUNI (TOTALNI) PREMER
PAZNJA: Za vrstu 42 nije izvrsen ili nije unet premer visina (nema je na detaljnom krugu).
Visinska kriva i binitiranje ce biti izvrseno na osnovu svih visina.
PAZNJA: Za vrstu 32 nije izvrsen ili nije unet premer visina (nema je na detaljnom krugu).
Visinska kriva i binitiranje ce biti izvrseno na osnovu svih visina.
PAZNJA: Za vrstu 42 nije izvrsen ili nije unet premer ZD (nema je na detaljnom krugu), ili nema
dovoljno izbusenih stabala. Obrada ce biti izvrsena na bazi svih izvrtaka.
PAZNJA: Za vrstu 32 nije izvrsen ili nije unet premer ZD (nema je na detaljnom krugu), ili nema
dovoljno izbusenih stabala. Obrada ce biti izvrsena na bazi svih izvrtaka.
***************************************************************************
1530 32 D
NACIN PREMERA KRUGOVI SA KONSTANTNIM POLUPRE~NIKOM
GRESKA Velicina kruga je pogresno uneta, Upisujem da je P=0.01
Izveštaj daje odredjena upozorenja ali i ukazuje na greške, kao i način na koji je prevazišao
greške, odnosno upozorenja. Tako nas za 1a odsek upozorava da za pojedine vrste drveta nemamo
izvršen premer Hi Zd, ali i da u 32d nismo ispravno uneli veličinu kruga, te da je za obradu uzeta
Površina od 1ar. U prvom slučaju, ne morate da vršite ispravke, dok u drugom morate da proverite
unete veličine krugova. Naravno, izveštaj se daje za sve odseke. Daleko je lakše da ovu kontrolu
vršite tokom unosa podataka premera, za svaki odsek i odmah reagujete na grešku, jer su izveštaji
identični.
Strana 34
Primetićete da je izveštaj smešten u uslovno rečeno posebnom programu, koji nalikuje
editoru teksta. Komande su poznate, samo je možda važna opcija View/produži, skrati stranu,
kojom u koliko ceo tekst u jednom redu nije stao na ekran, skratite dužinu i biće prikazan ceo tekst.
Probajte i biće Vam jasno. Iz editora izlazite sa Exit i vraćate se u glavni program.
Nakon obrade taksacionih podataka, možete da štampate osnovu. U koliko niste uneli
planove, odštampaćete sve tabele osim planova, a zatim na bazi tih tabela izradite planove i
naknadno ih unesite. Nakon unosa planova ponovna obrada nije potrebna, i planovi se mogu
štampati.
 PREGLED BAZE SA OBRAĐENIM PODACIMA
Kada su podaci definitivno obradjeni, često se može javiti

potreba za detaljnim pregledom. Pozivom ove opcije dobijate
sledeću masku za unos:
Prikazani su svi važni obradjeni taksacioni podaci. U tabelarnom delu su unose brojevi
stabala po debljinskim stepenima kao i zapremine po Ha. Promenom podatka po stepenima
menjaju se i ukupni podaci. Čekiranjem opcije, automatska obrada V, po unosu stabala biće
preračunata i zapremina, na bazi gore unete tarife i visinskog stepena.
U koliko izvršite izmenu u gornjoj tabeli, prekidate vezu sa bazom podataka premera i
ponovna obrada taksacionih podataka će izbrisati sve izvršene izmene.
Opcija je uradjena sa ciljem da se kod izrade opšte osnove, kada ne postoje izvorni fajlovi,
mogu uneti taksacioni podaci iz posebnih osnova, i zatim vršiti obrada tabela i potrebnih
rekapitulacija, ali je ovaj način mukotrpan i potrebno ga je koristiti samo u krajnjoj nuždi.
Strana 35
 KONTROLA PODATAKA
Kontrolu podataka za celu GJ možete

izvršiti, i to je neophodno u slučaju da niste
tokom unosa vršili istu, ali i pored toga, pre
štampanja tabela, izvršite kontrolu, radi
svake sigurnosti.
Kontrola podataka se poziva iz
istoimenog menija.
Unesete početnu i krajnju Gj za koju
vršite kontrolu. Šta ovo znači? Početna i
krajnja Gj će imati istu vrednost u koliko
vršimo obradu za samo jednu GJ, u ovom
slučaju 1530. U koliko kontrolišemo više
vezanih GJ, recimo 1530-1531 unećemo ove vrednosti.
U donjem delu obeležimo šta želimo da se kontroliše. Kontrola taksacionih podataka neće
biti izvršena u koliko isti nisu obradjeni. Isto je i sa planovima, u koliko nisu uneti, neće biti
obradjeni.
Ovaj deo programa je posebno pogodan za dalje dorade, na osnovu sugestija korisnika.
Naime, možemo zahtevati da nam program da ograničenja zapremina za pojedine vrste,
ograničenje prirasta, visina, veze izmedju šifri i dr. čime će nas upozoriti da pojedini podaci ne
samo da nisu korektno uneti, već i stručno nisu zadovoljavajući.
Za sada program kontroliše, da li unete šifre postoje u šifrarniku, dali su pojedine zapremine i
prirast preveliki i sl.
Po završetku dobija se izveštaj.
KONTROLA PODATAKA
****************************************************************
KONTROLA OPSTE INDIKACIJE ODELJENJA - TABELA POLOZAJ
Kontrola za GJ 1530 – Miroč
1 , Sumska uprava: 152 ne postoji u sifrarniku
1 , Sumsko Podrucje: 6 ne postoji u sifrarniku
Greska: u odeljenju 1530,21 Pogresno je upisana godina premera - 199
****************************************************************
KONTROLA OPISA STANISTA I SASTOJINA
Kontrola za GJ 1530 - Miroč
Greska: u odeljenju 1530,1,2 Pogresna kategorija sumskog zemljista. Moze biti samo 12 ili 13
1 A, Vrsta stena: 705 ne postoji u sifrarniku
1 A, Poreklo sastojine: 11 ne postoji u sifrarniku
Greska: u odeljenju 1530,2,1 Pogresna kategorija sumskog zemljista. Moze biti samo 12 ili 13
Greska: u odeljenju 1530,6,4 Pogresna kategorija sumskog zemljista. Moze biti samo 14, 15 ili 16
****************************************************************
KONTROLA TAKSACIONIH PODATAKA
Kontrola Obradjenih taksacionih podataka za GJ 1530 - Miroč
Kod odeljenja 1530 , 31 ,B zapremina po 1 ha je veca od 800m3/ha - proveriti
****************************************************************
KONTROLA PLANA GAJENJA
****************************************************************
KONTROLA PLANA PROREDNIH SECA
GRESKA: 1B Planirana je seca za vrstu 42 , koja je bez zapremine.
****************************************************************
KONTROLA PLANA SECA JEDNODOBNIH SUMA
****************************************************************
KONTROLA PLANA SECA RAZNODOBNIH SUMA
Strana 36
Naročitu pažnju obratite na prijavljene GREŠKE, dok pogrešne šifre možete da i ignorišete u
koliko ne utiču bitnije na sadržaj opisa, mada je ipak poželjno da greške ne budu prijavljene, kao
što je gore slučaj sa planom seča raznodobnih šuma. Primećujete da je kod obrade taksacionih
podataka prijavljeno da je zapremina veća od 800m3. Ova vrednost je postavljena kao vrednost
iznad koje treba proveriti podatke i naravno ne mora da bude greška.
Strana 37
 OBRADA TABELARNOG DELA OSNOVE

Kada završimo unos, obradu i kontrolu podataka, sledi nam
obrada tabela koje su sastavni deo osnove.
Obradu pozivamo iz menija, i dobijamo upit.
Unesemo radnu putanju

pritiskom na taster (...). Ovim
definišemo u koji će direktorijum biti
smeštane izlazne tabele. Ovo je
potrebno zbog toga da se izlazne tabele
ne bi mešale sa drugim podacima i
otežavale snalaženje. Najčešće, potanju
definišemo samo kod prve obrade.
Direktorijum u koji se smeštaju tabele
mora biti predhodno formiran (iz
Windowsa, windows commandera i
sl.).
Pritiskom na navedeni taster dobijamo pregled direkrotijuma

na disku.
Izaberemo željeni i pritisnemo OK.
U koliko putanja koja je već upisana odgovara, opciju
preskačemo.
Zatim, unesemo šifru GJ za obradu. U koliko se

obradjuje posebna osnova, početna i krajnja GJ će biti
identične, u koliko se obrada vrši za opštu osnovu odnosno
jedno šumsko područje, šifre će biti različite (npr 1501-
1531 je jedno ŠP).
Ispod obeležimo šta obradjujemo, posebnu ili opštu
osnovu. Važna je napomena da opciju za opštu osnovu možemo koristiti po potrebi i kod posebnih,
jer će nam dati rekapitulacije po opštinama i upravama, kojih u gornjoj opciji nema. Osnovna
razlika je u tome što se kod posebne osnove daje pregled i po odeljenjeima i odsecima a kod opšte
ne.
U levom delu čekiramo polja za tabele koje želimo da se formiraju. Obično su sve čekirane,
ali možda nam treba samo iskaz površina, te ćemo ostale isključiti, kako bi izveštaj dobili brže. U
koliko nema nekog od planova, ne moramo da isključujemo tu opciju, jer će oni biti preskočeni.
Pritisnemo OK i sačekamo obradu, a pokazivač nam pokazuje dokle je obrada stigla.
Dobijamo izveštaj o izvršenoj obradi i koji je fajl formiran.
Izveštaji, odnosno tabele se formiraju u
EXCEL formatu, te nakon završene obrade
pozovemo EXCEL, ili dopistimo da ga
program automatski učita (ne moramo da
Strana 38
napuštamo program) i pregledamo izveštaje. Fajl koji je formiran ima naziv kao i šifra gazdinske
jedinice sa nastavkom XLS za posebnu osnovu, dok za opštu ima naziv opsta.xls. Sve tabele su
rasporedjene u sheetovima i nalaze se u jednom fajlu. Pre štampanja tabela, obavezno sa print
pewiev pregledajte izgled tabela i po potrebi izvršite doterivanja. Desnim scroll barom excela
dodjite do kraja tabele, kako bi ste utvrdili da li je prelom svih strane izvršen dobro i nema nekih
“ostataka” koje moramo da uklopimo u stranu. Minimalno poznavanje Excela je neophodno za
korišćenje ove opcije.
Vazna napomena: Decimalni separatori moraju biti postavljeni po Američkom standardu,

tako da je zarez prikazan sa ”.” a hiljada sa ”,”. Naš standard koji je obrnut dovodi do greške
kod rada Excela i pada programa.
Takodje, štampač mora da bude instaliran, bez obzira da li posedujete ili ne štampač. U
koliko nema instaliranog štampača, excel pri prelomu strana prijavljuje grešku i ne uspeva da
formatira strane. U koliko pripremate tabele za štampu A3 formata, neophodno je instalirati
štampač ovog formata.
 Formatiranje strane za excel tabele

Za previlan izgled tabela,
prilagodjen vašem štampaču i
potrebama neophodno je
definisati osnovne parametre
strane. Ovo prektično radite
samo jednom, i eventualno kod
promene štampača ili formata
strane izlaznih tabela. Uz
program se nalaze neki unapred
definisani formati koji će Vam
verovatno biti dovoljni.
Pozivom tastera format
strane dobijate masku za unos formata papira i parametra
strane. Za svaku tabelu se posebno definišu dužina strane u
linijama, zoom strane, margine. Izbor unapred definisanih
vrednosti se poziva tasterom Ucitaj. Dobijate mogućnost da
izaberete neki od ponudjenih formata. Takodje, u koliko
sami predefinišete formate strane možete da ih snimite
opcijom snimi , ali smislite neko novo ime kako ne biste
presnimili postojeće, unapred definisane formate. Ovu
opciju ćete uglavnom koristiti samo kod prvog podešavanja
i ono ostaje automatski snimljeno u fajl izabrani čiji se parametri učitavaju kod svakog
Strana 39
startovanja programa.
U koliko se u izlaznim tabelama, u nekoj od kolona pojavi ####, ručno proširite kolonu jer
nije bilo dovoljno prostora da se prikaže ceo podataka. Kod promena širina kolona i drugih
parametra strane, vodite računa o konačnoj formi tabela (hoće li sve stati na papir ?) .
I pored najpažljivijeg podešavanja uvek pre štampanja tabela iz excela pregledajte
njihov izgled (print prewiev) i po potrebi izvršite korekcije u excelu.
 IZRADA REKAPITULACIJA PO IZBORU POLJA
Na osnovu svakog podatka koji je unet u opis

staništa i sastojine, kao i u opštim podacima o odeljenju,
možemo da dobijemo odgovarajuće rekapitulacije, i to do
3 odabrana nivoa.
Rekapitulacije se mogu dobiti zbirno i po
debljinskim stepenima i vrstama drveća. U meniju imamo
opcije Tipske rekapitulacije gde se nalaze pripremljene 9
najčešće rekapitulacije ili rekapitulacije po izboru polja,
gde sami izabiramo polja za rekapitulacije.
Po izboru neke od ovih opcija, dobijamo
upit u kome definišemo gazdinske jedinice za
koje se vrši rekapitulacija i izbor podataka koji
će se pojaviti u rekapitulaciji.
U koliko se vrši izrada rekapitulacije smo
za jednu GJ, početna i krajnja GJ će nositi istu
oznaku, dok u koliko je u pitanju veći broj GJ
(jedno šumsko područje) brojevi GJ će nositi
različite oznake.
Nakon unosa GJ, izaberemo polja za
obradu rekapitulacije. U datom primeru,
rekapitulacija će biti izradjena samo za nagib.
U polju 2 možemo po potrebi izabrati i drugi
podatak, tako da dobijemo i rekapitulaciju
unutar nagiba, recimo sastojinska pripadnost ili
bilo šta drugo. Takodje možemo dadati i treće polje (polje 3) za rekapitulaciju do trećeg nivoa.
Zatim, definišemo koje podatke želimo da izveštaj sadrži. Izbor vršimo obeležavanjem polja.
Tako će u gornjem primeru rekapitulacija da sadrži P(površinu), V(zapreminu), Zv(prirast), Plan
zbirno (ukupan plan seča) i podrazumevaće se da se rekapitulacija da za površinu pod šumom (bez
čistina). Mogli smo da zatražimo da rekapitulacija sadrži i N st (broj stabala), planove seca
(posebno planove seča proreda, jednodobnih i raznodobnih šuma), kao i podatke po 1ha, % u
odnosu na ukupne podatke i procenat prirasta u odnosu na V.
Rekapitulacije se mogu prikazati u Tekstualnom i Excel formatu. Excel format izveštaja daje
veće pogodnosti. Tabele su lepše, postoji mogućnost štampanja i prevoda šifre, kao i dodatna
računanja i izrada grafika u Excelu.U donjem primeru je odredjen excel format.
Strana 40
Izveštaj sadrži podatke koje smo

upitom tražili.
Za izradu ovakve tabele potrebno
je da obeležite polje Rekapitulacija u
Excelu. Biće Vam dozvoljeno da
pritiskom na ikonu u obliku diskete,
odredite naziv XLS fajla u kome će
izveštaj biti smešten, mada možete i da
zadržite predloženi naziv fajla koji je ispisan pored ikone. Takodje vam je dozvoljeno da obeležite
ček polja tekst, čime označavate da u izveštaju ne želite ispis šifre već njen prevod. Izrada
izveštaja u Excelu, treje nešto duže nego u tekst formatu, jer je i izrada xls fajla nešto
komplikovanija. Nakon završetka izveštaja, program prijavljuje koji je xls fajl formirao. Učitate
excel (ne morate da napuštate program) i zatim učitate formirani fajl. Izveštaj u excelu možete po
želji da doradite, a zatim ga predacite u recimo word.
.
Izveštaj u txt formatu je identičan po
sadržaju ali vizuelno slabiji.
Izradjene rekapitulacije, možemo lako

da prebacimo u neki od tekst editora u kome
vršimo izradu tekstualnog dela osnove
Prebacivanje vršimo na dva načina u
zavisnosti od toga da li prebacujemo čist tekst tabele, ili tekst koji je već formatiran. U oba slučaja
selektujemo tekst sa edit/select all, ceo tekst, ili ručno sa shift+cursori, deo teksta. U koliko
želimo da u clipboard prebacimo samo neformatiran tekst, pritisnemo tastere CTR + C, a za
prebacivanje formatiranog teksta (sa fontom, podvlačenjem i dr.) pritisnemo CTR + INSERT
(oba načina predstavljaju kopiranje podatka u clipboard, samo je razlika u formatu prebačenog
teksta). Pošto predjemo u tekst editor, izaberemo opciju paste ili shift + insert. Iz programa
osnova u editor teksta možemo (kako je to u windowsu uobičajeno), da prelazimo sa alt + tab, i
tako brzo prebacimo sve potrebne izveštaje.
Formirani TXT izveštaj možemo i da snimimo, a zatim ga po potrebi koristimo. Izveštaj se
može snimiti u RTF ili TXT formatu opcijom save as.
 Rekapitulacije po izboru po debljinskim stepenima
Izrada ovih rekapitulacija je identična predhodnim.

Razlika je u tome što se sve rekapitulacije daju po
debljinskim stepenima i vrstama drveća. Sve ostalo je
identično.
Strana 41
Rekapitulacije po debljinskim stepenima možemo takodje da dobijemo u excel ili

tekstualnom formatu.
 Rekapitulacije po izboru po dobnim razredima

Pristup rekapitulacijama po dobnim razredima je ideničan onom kod debljinskih. Naravno
izgled rekapitulacija je drugačiji i u zaglavlju tabele su predstavljeni dobni razredi.
 Selektovanje podataka za rekapitulacije
Identično kao u poglavlju «tabelarni pregled sa

selekcijom podataka» možete selektovati podatke koji će
ući u izveštaj. Tasterom filter pozivate upit kojim
definišete sadržaj izveštaja. U primeru smo selektovali
podatke za GJ 1530 i visoku šumu graba i bukve. Sve
izlazne tabele koje dobijete, odnosiće se samo na
selektovane podatke.
Strana 42
 REKAPITULACIJE PO RAZVOJNIM FAZAMA
Rekapitulacije po razvojnim fazama (ili uzgojnim grupama) se

rade po sličnom principu, kao ostale rekapitulacije. Ograničenje je u
tome šro se rekapitulacije mogu dobiti samo za jednu gazdinsku
jedinicu, i to samo u excel formatu.
Po startovanju ove opcije u meniju, unesemo samo šifru GJ za
obradu. Po završetku obrade, program prijavljuje koji je Excel fajl
formirao. Rekapitulacija po uzgojnim grupama je nešto sporija nego
ostale ekapitulacije, jer se obrada vrši vrši za svaki krug, a zatim se
podaci sumiraju i prikazuju po uzgojnim grupama unutar odseka, ali i
za gazdinske klase i dr.
 REKAPITULACIJE PO STABLU
Kod premera, svakom stablu je moguće osim
osnovnih taksacionih podataka upisati i stepen
sušenja, tehničku klasu i doznaku. Ovom opcijom
možete dobiti rekapitulacije po ovim podacima.
Izada ovih rekapitulacija je nešto sporija nego kod
ostalih, jer se obradjuje svako stablo pojedinačno.
Rekapitulacije se prikazuju u excel formatu.
 STATISTIČKE GREŠKE
Pregled statističkih greški je sastavni deo programa. Statistička greška može biti prikazana za
nivo odseka. Podaci se prikazuju u tekstualnom formatu. normalno, korekcija statističkih
grešaka se može izvršiti samo povećanjem obima premera.
odelj ods Greska procene m Greska procene 2m
enje ek po N Po V po N Po V
------------------------------------------------------------
1 A 26.6 12.0 53.2 24.1
1 B 10.0 5.5 20.0 10.9
1 C 19.6 26.8 39.1 53.6
1 D 0.0 0.0 0.0 0.0
1 E 18.3 20.8 36.6 41.6
1 F 4.5 11.0 9.0 22.0
1 G 0.0 0.0 0.0 0.0
2 A 13.2 10.1 26.4 20.1
2 B 11.4 12.2 22.9 24.3
2 C 17.4 14.7 34.8 29.5
3 A 25.7 24.1 51.3 48.3
3 B 2.1 11.1 4.2 22.2
3 C 0.0 0.0 0.0 0.0
3 D 0.0 0.0 0.0 0.0
3 E 12.9 11.4 25.8 22.7
4 A 9.7 11.6 19.4 23.2
Strana 43
 FORMIRANJE BAZE OPŠTE OSNOVE

nakon formiranja baze opšte osnove, rad je identičan radu sa
posebnim osnovama. Razlika je samo u tome što baza opšte osnove
sadrži taksacione podatke koji su računskim putem svedeni na
odredjenu godinu, promenjene su zapremine, starosti, dobni razredi.
Podaci računski mogu biti:

- Uvećani za zapreminski prirast
- Umanjeni za izvršenu seču
- Izvršena promena dobnih razreda
Obe od navedenih stavki mogu biti
uzete u obzir.
U koliko baza podataka sadrži veći
broj gazdinskih jedinica (recimo celo
područje), podaci će biti svedeni za sve
GJ. U koliko baza sadrži samo jednu GJ,
podaci će biti svedeni samo za nju,
odnosno biće izvršeno preračunavanje
gazdinske jedinice na željenu godinu.
Ovom opcijom, možemo da izvršimo analizu podataka za željenu godinu, bez obzira da li se
radi o podacima opšte osnove ili za neku drugu potrebu.
Početna godina za koju se podaci obradjuju je godina premera, koja je upisana za svako
odeljenje. Godina na koju svodimo podatke se unosi kod obrade.
 Dodavanje prirasta
Prirast se dodaje na dva načina, i to ili ukupni prirast ili progresivno smanjen prirast.
Dodavanje ukupnog prirasta je jednostavno i podrazumeva da se prirast koji je dobijen
premerom, pomnoži sa brojem godina (u odnosu na period na koji se svode podaci) i doda ukupnoj
zapremini. Na kraju željenog perioda prirast ostaje isti.
U slučaju progresivno smanjenog prirasta postupak je drugačiji i realniji. Postupak se svodi
na to da se na početne vrednosti odredi procenat prirasta za svaku vrstu unutar odseka. Do godine
kada je vršena seča dodaje se premerom dobijen prirast, a nakon toga prirast koji je dobijen preko
procenta prirasta, odnosno prirast se umanjuje jer se dobija množenjem procenta prirasta i
zapremine koja je umanjena za izvršene seče. U koliko seče u odseku nisu vršene, na pocetku se
takodje izracuna procenat prirasta, zatim se dodaje prirast da bi smo dobili V za ciljnu godinu.
Prirast se na kraju se dobija preko procenta prirasta i izračunate V na kraju perioda. Tako dobijeni
prirast je logično veći od početnog jer se obračunava na veću zapreminu a sa procentom prirasta
koji je utvrđen na osnovu premera
Strana 44
 Oduzimanje izvršene seče

Izvršene seče se umanjuju na osnovu podataka
koji su uneti programom za evidenciju izvršenih seča
(EVID). Program će zahtevati da locirate bazu
podataka u kojoj se nalaze podaci o izvršenim
sečama za željeno područje. U koliko nemate
evidenciju izvršenih seča, locirajte bilo koju bazu iz
programa EVID, kako bi je program prepoznao (ovi podaci izvršenih seča neće biti uzeti u obzir).
Poželjno je da što veći broj ovih podataka bude unet po debljinskim stepenima, radi veće tačnosti
obrade.
 Promena starosti i dobnih razreda

Program tokom svodjenja podataka menja
starosti i dobne razrede. Promena dobnih razreda
zahteva i vaše angažovanje u definisanju širine dobnih
razreda. Program predlaže odredjene širine, koje
možete da promenite. Za svaku sastojinsku pripadnost
širina dobnog razreda se unosi samo jednom.
Program tokom formiranja nove baze vrši kontolu i prijavljuje eventualne greške. Takodje
prijavljuje nelogičnosti kod obračuna dubeće i posečene zapremine, nelogičnu godinu premera i sl.
Nakon što je formirana baza opšte osnove, istu učitavamo u program i podatke obradjujemo
na način identičan posebnim osnovama.
Strana 45
 GIS BAZE PODATAKA

Program omogućava pripremu baza podataka za primenu sa GIS programima. U programu su
obezbedjene 2 Mogućnosti.
 Formiraj GIS bazu sa GisOdsek ID
Ova opcija se startuje pozivanjem u menjiju GisBaze/Formiraj GIS bazu sa GisOdsek
ID. Opcijom se vrši izradu nove boze podataka, na osnovu baze koja je otvorena. Prostupak je
jednostavan i potrebno je samo dati naziv bazi koja se formira. Zgodno je da taj naziv upućuje na
bazu od koje je baza formirana i na to da je namenjana GISu, npr DemoGis. Demo označava da
baza potiče od baze Demo a Gis da je namenjena za rad u GIS okruženju. Suština je opcije je da se
svim tabelama dodaje polje GisOdsek koje je neophodno za povezivanje baze sa Gis bazom
podataka. Ova opcija programa je primenjiva za upotrebu sa većinom GIS programa a posebno za
ArcView.
 Obradi WinGis MDB bazu podataka
Zbog jednostavnosti interfejsa za rad sa bazama podataka u WinGisu, neophodno je
podatke iz baza podataka doraditi ovim programom i pripremiti novu bazu za korišćenje sa
WinGisom. .
Prva faza pripreme baze podataka se

obavlja u WinGisu. Nakon što ste u nekom od
lejera nacrtali odseke, neophodno je u pozvati
opciju za formiranje baze podataka i tu definisati
da se dodaju 2 nova polja i to GJ typa Celobrojni
tj.integer i Odsek tipa tekst dužine 5 karaktera.
Ovim su formirana polja koja su neophodna

za povezivanje sa bazom osnova , ali ih je potrebno
u WinGisu uneti za svaki odsek.
Ovo je prilično jednostavno, i kako je prikazano na slici, pritiskom na odsek polja u koja je
potrebno uneti Gj i odsek se osvetle žuto. U GJ unesete šifru gazdinske jedinice. Ovo ćete učiniti
samo ukoliko se karta koju obradjujete odnosi na više GJ. U protivnom GJ nemorate uneti, već ćete
to da učinite naknadno kod obrade iz programa osnova. U polju odsek unosite odeljenje i odsek i to
tako da odeljenje obavezno zauzima 3 polja (002, 022, 222) a odsek ostatak bez obzira na izgled i
veličini slova (A, c, C, 1, 11, 01 ). Neophodno je da podatke unesete za svaki odsek koji će biti
povezan sa bazom osnova.
Nakon unosa odseka, izaberete opciju kojom se baza podataka snima. Snimite je u
accesovom MDB formatu.
Strana 46
Naziv Baze podataka izaberite tako da asocira na podatke koji se nalaze na karti, ali da ne
bude identičan bazi podataka osnove.
Program će da zatraži da unesete naziv

tabele u koju će biti smešteni podaci. Neophodno
je da Tabela nosi naziv ProGisId jer će program
osnova da je prepozna samo pod tim nazivom.
Takodje WinGis će zatražiti da odredite

kaja polja treba da prebaci.
Neophodno je, ali i dovoljno da
selektujete samo polja ProgisID, GJ i Odsek.
Ovim ste formirali bazu podataka iz WinGis. U daljem postupku program osnova će ovoj
bazi podataka da doda podatke iz osnove, po vašem izboru, a zatim te podatke naknadno ponovo
učitate u WinGis.
Postupak sa programom osnova se sastoji u tome da
prvo otvorite bazu podataka za osnovu koje je neophodno
prebaciti u GisBazu. Zatim odaberete opciju Obradi
WinGis MDB bazu podataka. Dobićete sledeći upit:
Prvo kliknete na ikonu sa disketom u gornjem
desnom uglu i izaberete MDB bazu podataka koju je
formirao WinGis a koja sadrži (obavezno) tabeliu ProGisId
i polja ProgisID, GJ i Odsek. Zatim obeležite (čekirate)
koje podatke tj. tabele želite da prebacite u bazu koju je
formirao WinGis. Takodje obeležite dali želite dabaze
sadrže šifre ili prevedene opisne podatke. U koliko u
WinGisu kod unosa GJ,odeljenje i odsek, niste unosili GJ
jer se cela karta odnosi na jednu GJ, sada je obavezno
unesite. Izborom opcije Obradi, baza podataka koju smo
formirali iz WinGisa je dopunjena sa podacima iz osnove.
Vratite se u WinGis i učitatjte podatke koji su Vam potrebni
za izradu tematskih karata.
Strana 47
 Pristup WinGis Projektu iz Osnove
Povezivanje osnove sa WinGis projektom

Ova opcija je dostupna jedino u koliko imate legalno instaliran WinGis 2003 ili noviji.
Da bi ste kroz program osnova izvršili povezivanje baze podataka sa WinGis projektom,
potrebno je u WinGis projektu formirati polja i uneti podatke za Gj, odeljenje i odsek za svaki
poligon na karti. Ovo se postiže formiranjem polja Gj, odeljenje i Odsek i u svako od polja, za
svaki poligon unesete šifru Gj, broj odeljenja i odsek, ili formirate polja Gj i odsek (kao sto je to
već objašnjeno u poglavlju obradi WinGis Mdn bazu podataka) a zatim unesete popdatke u polje
odsek i po potrebi i Gj. U polje odsek se unose podaci o odeljenju i odseku.
Povezivanje se dalje nastavlja u programu osnova, pozivom opcije Gis baze/ poveži bazu sa
wingis projektim. Naravno, neophodno je da predhodno bude otvorena baza podataka koja sadrži
podatke gazdinske jedinice čiji se wingis projekat dodaje.
Pošto je baza otvorena, startujete Gis baze/poveži bazu sa wingis projektim i dobijete
sledeću formu:
Pritisnite na dugme ... i izaberite winGis projekat.

Maska će biti proširena
Strana 48
Ovom opcijom je otvorena i prikazana baza podataka WinGisa. U ovoj bazi podataka se
nalazi veći broj tabela. Potrebno je da pronadjete i otvorite tabelu u kojoj se nalaze podaci o
odsecima koje ste uneli. U koliko ste izabrali pravu tabelu, podaci o odseku će biti prikazani.
U koliko se svi podaci sa karte odnose na jednu GJ, čekirajte polje (Broj GJ nije unet i cela
karta se odnosi na GJ) i unesite koja je GJ u pitanju.
Zatim definisite kako je unet podatak o odeljenju i odseku. U koliko su zajedbno u polju
odsek, obeležite polje, i koliko su polja odvojena (posebno GJ, Odeljenj i odsek) izaberite drugu
opciju.
Kada je definisano koja je tabela u pitanju i kako su podaci uneti, pritisnite Poveži podatke.
Postupak povezivanje počinje i forma se dodatno proširuje.
Ovim postupkom, bazi podataka osnove svakom odseku je dodat ProgisID broj iz WinGisa
koji predstavlja podatak za vezu izmedju WinGisa i osnove. Da bi ste proverili vezu možete da
startujete WinGis klikom na ikonu, a zatim kod svakog diplog klika na odsek u krajnjoj tabeli, u
WinGisu će biti selektovan i prikazan selektovan odsek.
Strana 49
Prikaz podataka WinGis projekta iz osnove

Iz osnove se mogu prikazati izabrani odseci u WinGis projektu, pojedinačno ili grupno.
Da bi se opcija startovala, neophodno je da prvo pritisnete ikonu koja simbolizuje WinGis.
Pritiskom na ikonu, startuje se WinGis i povezuje sa projektom. Da bi odmah bio startovan

projekat za GJ koja vam je potrebna, neka GJ bude selektovana.
Na ovaj način će automatski biti otvoren projekat koji se odnosi na selektovanu GJ.
WinGis se startuje i postavlja u levom delu ekrana a osnova u Desnom.
Selekcijom bilo kog odseka koji se nalazi u bazi i WinGis projektu, isti će biti prikazan na
oba ekrana.
U koliko se selektovani odsek nalazi u nekom drugom projektu, koji je pobvezan sa bazom,
program će da prijavi da je nophodna promena WinGis projekta i novi projekat će biti učitan.
Kliknite ponovo na odsek i isti će biti prikazan.
Strana 50
U WinGisu je moguće predstaviti i veći broj odseka koji su selektovani (filtrirani) po nekom
postavljenih upita. Prvo je neophodno da zadate filter a zatim startujete meni koji se nalazi odmah
do ikone WinGisa, kako je prikazano dole na slici.
Strana 51
 OSTALE OPCIJE PROGRAMA

 Dodavanje baze podataka
Svakoj bazi podataka, možete dodati podatke neke druge baze

podataka osnove. Na taj način, formirate jednu bazu sa većim brojem
gazdinskih jedinica.
Dodavanje baze je jednostavno i svodi se na učitavanje fajla baze podataka. Potrebno je

voditi računa da baza podataka koju učitavamo ne sadrži iste podatke kao i baza koju smo otvorili.
Ovo se naravno odnosi na to da u obe baze podataka nemamo isto odeljenje jedne gazdinske
jedinice.
Opciju ćete koristiti u dva slučaja.
1. Podatke jedne gazdinske jedinice ste unosili na više mesta, bez obzira da li je to u jednom
računaru ili više njih. Rcimo, u prvoj bazi koju smo nazvali GJ1 unoslili smo odeljenja 1
do 20, u drugoj, koju smo nazvali GJ2 unoslili smo odeljenja 21-40, a u trećoj koju smo
nazvali GJ3, unosili smo ostatak GJ. Po završenom unosu svih odeljenja, izvršimo
kontrolu podataka svake baze pojedinačno, a zatim formiramo novu bazu sa nazivom npr.
GJ. Otvorimo novo formiranu bazu, a zatm joj dodajemo podatke iz GJ1, GJ2, GJ3.
Dobili smo bazu podataka koja sadrži sve GJ.
2. U drugom slučaju, formiramo bazu koja će sadržati podatke većeg broja gazdinskih
jedinica. Recimo celog šumskog područja. Formiramo novu bazu i nazovemo je npr. SP.
Zatim njoj dodamo podatke, odnosno baziu npr. GJ, u kojoj se nalaze podaci za jednu GJ
koja je već obradjena i prošla sve kontrole. Dodajemo neku drugu GJ, zatim treću i tako
formiramo bazu koja će sadržati sve podatke za jedno područje, čime smo pripremili
podatke za obradu opšte osnove ili neke druge šire analize.
 Brisanje podataka iz baze
Nekad će biti potrebno da jednu GJ, odeljenje ili odsek uklonimo iz baze podataka. Postupak
je jednostavan. Pozivom opcije pojavljuje se upit.
Ukucamo šifru GJ, ili i odeljenje ili i odsek i pritiskom na OK podaci će biti uklonjeni iz
baze. Ukoliko ne unesemo odsek već samo GJ i odeljenje biće izbrisano odeljenje. U koliko
unesemo samo GJ, biće izbrisana cela GJ.
Takodje, čekiranjem polja možemo da izaberemo baze iz kojih se podaci brišu. Tako, u
Strana 52
koliko brišemo samo premer, biće samo ovo polje čekirano.
S vremena na vreme ovu opciju možemo da koristimo da bi uklonili podatke koji se vode kao
GJ 0. Jednostavno po pozivu opcije ukucamo za šifru GJ 0. Ništa nećete primetiti, ali će iz baze
biti izbrisana pojedina polja koja ne sadrže odgovarajuću GJ.
 Gde su fajlovi...
Program koristi podatke o tarifama, šiframa i evidencije seča
Podaci o tarifama, odnosno fajl tarifa.mdb, se uvek nalazi u
direktorijumu u kome je i program.
Šifrarnik i evidencija seča može biti i u drugom direktorijumu,
pod proizvoljnom nazivom. Ovim opcijama, definišemo koji se fajl koristi kao šifrarnik, a koji kao
evidencije seča. Normalno ovi fajlovi moraju biti u skladu sa formatom koji koristi program.
Program ne može da radi bez fajla sa šiframa. Fajl sa evidencijama seča je neophodan kod
formiranja baze opšte osnove
 PREGLED KARATA
Baza podataka može biti vezana sa
skeniranim kartama. Karte se moraju smestiti u
direktorijum KARTE koji se nalazi u
direktorijumu u kome je i baza podataka. Mogu
biti prikazane karte u BMP, GIF i JPG formatu.
Važno je da naziv fajla ukazuje na odeljenje koje
je na karti. Tako će naziv fajla za GJ 1530
odeljenje 3 biti “1530003*.*”. Ko što vidite,
prva 7 slova u nazivu fajla ukazuju na to koje se
odeljenje nalazi na karti. Ostala slova nisu bitna i
možete ih sami definisati. Tako recimo karta za
navedeno odeljenje može biti nazvana
1530003A.BMP.
Kartu pozivamo pritiskom na ikonu koja
simbolizuje kartu, stim što predhodno mora biti
aktivirano odeljenje za koje kartu pozivamo.
Tasterima oblika strelice prelazimo sa jedne na
drugu kartu za odeljenje koje je aktivno. Dalja
obrada karte se može izvršiti tako što kartu kopiramo u clipboard (ikona) a zatim prebacimo u neki
od programa za obradu slika. Poželjno da i štampanje vršite iz nekog specijalizovanog programa.
najpogodniji format za karte je JPG jer zauzima najmanje memorije.
Strana 53
 TOOLBAR
1. Formiranje nove baze podataka 2. Otvaranje postojeće baze podataka

3. Snimanje baze podataka pod novim imenom 4.Štampanje izveštaja za odsek
5.Copy to clipboard 6.Paste
7.Formati slova 8.Formatiranje teksta
9.Unos opisa staništa i sastojine 10.Unos premera
11.Ponovni ispis podataka za odsek 12.Grafikon
13.Pronadji odsek 14.Idi na predhodni odnosni sledeći odsek
15.Prikaži kartu 16.Unesi korisničku šifru
Strana 54
 PROGRAM ZA KOREALACIONU
ANALIZU U ŠUMARSTVU
Strana 55
Program za korealacionu analizu namenjen je za izravnjanje podataka visina i debljinskog

prirasta, odnosno za izradu visinskih i krivih debljinskog prirasta kao i bonitiranje sastojina
Program je povezan sa programom za izradu osnova gazdovanja šumama i najčešće se koristi
za izravnjanje podataka na takozvanim zbirnim uzorcima.
 OSNOVNO UPUTSTVO ZA RAD

Pošto startujemo program, neophodno je da prvo formiramo bazu podataka u koju ćemo
smeštati podatke prikupljene na terenu. Bazu podataka formiramo opcijom novi podaci u meniju
PODACI. Pritiskom na meni dobijamo prvo odredjeno uputstvo, kako da unesemo naziv baze
podataka. Naime, bitno je da naziv baze podataka sa zbirnim uzorcima bude identičan nazivu baze
podataka osnove i da se nalazi u istom direktorijumu u kome se nalaze podaci osnove, kako bi
programi mogli medjusobno da razmenjuju podatke. Program automatski nazivu baze podataka
dodaje nastavak _HZ da bi se ova baza razlikovala od baze podataka osnove. U koliko u startu i
ne zadate isto ime fajla odnosno baze, kao i za osnovu, fajl kasnije možete preimenovati i iskopirati
u direktorijum sa podacima osnove. Bitno je da naziv baze ima oblik IME_HZ.MDB. Ime naravno
dajemo proizvoljno.
Posle pritiska na OK unesemo naziv baze podataka i pritisnemno taster SAVE. Program
formira bazu podataka i odmah traži da
unesemo broj prvog uzorka. Naime,
svaki uzorak u bazi podataka mora da
ima svoj broj. Nije dozvoljeno da
nazivi uzorka sadrže tekstualne
oznake. Broj uzorka, odnosno njegova
oznaka bi trebalo da bude takva da
asocira na lokaciju samog uzorka.
Recimo, u koliko naznačimo broj
uzorka kao 1530001 to će nam ukazati da je uzorak prikupljen u G.J. 1530 odeljenje 1. Dozvoljena
je i svaka druga kombinacija.
Kada unesemo broj uzorka pritisnemo OK i biće nam otvorena tabela za unos podataka.
Sama tabela, odnosno maska ili
prozor za unos ima nekoliko celina. U
gornjem delu je ispisana oznaka uzorka
i nalaze se ČEK polja za sprečavanje
promene podataka. U sredini se nalazi
tabela u koju se unose prečnik, visina i
debljinski prirast, a u donjem delu
tabele se nalaze takozvani “tab
seperatori” kojima možemo da se
prebacujemo na opis uzorka, unos
podataka i promenu obrađenih
podataka. Pri dnu prozora se nalaze
tasteri kojima se krećemo po bazi
podataka, tako što idemo na prvi ili
poslednji zapis, prethodni ili sledeći, ili
daodajemo novi uzorak ili brišemo
tekući, kao i u desnom delu taster za obradu unetih podataka.
Dakle, kada smo otvorili novi uzorak prvo u tabu OPIS UZORKA otvorimo EDITOR za
unos tekstualnih podataka o uzorku. Tu možemo da svojim rečima damo osnovne napomene o
Strana 56
uzorku, kao što je lokacija sa kojie je uzorak prikupljen, za koje gazdinske klase se koristi uzorak
ili za koja odeljenja, koje je prikupio podatke i sl.
Pošto smo uneli opis uzorka u TABU unos podataka unosimo D H i Z D za svako premereno
stablo. Prečnik se unosi u cm. U koliko su prečnici po debljinskim stepenima za prečnik npr. 17,5
se ukucava 17,5. Visina stabla se unosi u dm. a dužina deset godina izvrtka u mm i to
dvostruka duzina. Tako unesemo redom svako stablo koje je premereno i koje se odnosi za taj
uzorak. Ono stablo koje nema izmerenu visinu ili prirast, neće biti uzeto u obradu i tu ostaje
upisana 0. Kada smo uneli sva stabla pritisnemo taster OBRADA kako bi podaci bili obrađeni.
U koliko se grafik ne vidi na ekranu jer je prekriven prozorom za

unos podataka, odnosno da bi prozori bili dobro raspoređeni u meniu
WINDOW izaberite opciju vertikalno i sa leve strane će biti prikazana
maska za unos podataka, a sa desne grafik funkcija.
U zavisnosti od toga da li želimo da vidimo visinsku krivu ili krivu prirasta

prebacijemo se tasterima H i ZD u gornjem delu ekrana u takozvanom
TOOLBARU.
Analiziramo oblik visinske krive i krive prirasta i izaberemo funkciju koja najviše odgovara
za izravnanje podataka.
Funkcije se nalaze u meniu FUNKCIJE i ima ih 12. Prve tri

funkcije su funkcije rasta i uglavnom se ne koriste za izravnjanje
visinskih krivih i krivih prirasta, već upotrebljavate neku od preostalih 9
funkcija. Kod izbora funkcije kao recimo TEREZAKI MIHAJLOVE
program traži da se unesu parametri za iteraciju, ali i daje svoj predlog
tako da je dovoljno samo da pritisnete OK. Kod drugih funkcija program
traži i stepen funkcije. Što je veći stepen to je bolje izravnjanje, ali za
izravnjanje naših podataka najčešće se koristi drugi stepen ovih funkcija.
Pošto ste uneli podatke i izravnali visinsku krivu neophodno je da izvršite bonitiranje
Strana 57
sastojina.
Da bi ste izvršili bonitiranje sastojine u meniu izaberete stavku BONITIRANJE i izaberete
jednu od dvadesetak tarifa koje su u upotrebi u programu. Naravno izabraćete onu tarifu koja
odgovara vrsti drveta za koju su uneti podaci. Ta tarifa koju izaberete biće upotrebljena i kod
obrade zapremina u programu za izradu osnova. Pošto ste izabrali tarifu na ekranu se prikazuje
BONITETNI SNOP sa svim visinskim stepenima koji su u plavoj boji, vašim izravnatim
podacima, odnosno visinskom krivom koja je crne boje i sa izračunatim visinskim stepenom od
strane programa koji je dat u ljubičastoj boji Visinski stepen je upisan u naslovu grafika. Program
visinski stepen određuje tako što visinsku krivu upoređuje sa svakom od krivih iz bonitetnog snopa
i kao rezultat daje onaj visinski stepen kod koga je suma kvadrata odstupanja visinske krive i krive
bonitetnog snopa najmanja. Ovo je najčešće primenljivo za dalju obradu, međutim inženjer
korisnik programa, na bazi svog iskustva može da ovaj visinski stepen promeni.
Kako vršiti promene obrađenih podataka ? U prozoru za unos podataka izaberemo tab
seperator PROMENA i biće nam prikazane izravnate vrednosti visinskog stepena, Hs i izravnate
vrednosti debljinskog prirasta po debljinskim stepenima od 5 cm. U koliko želimo da promenimo
visinski stepen u polju visinskog stepena ukucamo novi stepen, a zatim u gornjem delu prozora
čekiramo polje SPREČENA PROMENA VISINSKOG STEPENA. Na ovaj način smo sprečili
da program automatski vrati na prethodne vrednosti, ali i da nepažnjom ne možemo da menjamo
podatake. U koliko podatak želimo da promenimo skinućemo oznaku
SPREČENA PROMENA VISINSKOG STEPENA. U donjem delu su
kao što je rečeno su dati podaci izravnatih vrednosti debljinskog
prirasta u rasponu od 7,5 do 117,5 cm. Ovde ove podatke možemo da izmenimo i prilagodimo
svojim potrebama, stim da nakon izmene ČEKIRAMO polje sprečena promena ZD. Ovo će nam
najčešće trebati u slučaju da na uzorku nismo imali debela stabla, a da se kod premera takva stabla
javljaju. Recimo bušena su stabla do 50 cm. prečnika, dok je kod premera prečnika registrovan
izvestan broj stabala prečnika 80, 90 i sl. Izravnjanje za ova stabla ne može uvek biti korektno jer
ih nije bilo na uzorku, te se čak može desiti da u tom delu kriva da negativne ili previše velike
vrednosti. U tom slučaju u ovom opsegu procenom upišemo vrednosti ZD. Praktično ovde vršimo
korekciju podataka koji su izvan opsega podataka na uzorku.
Pošto smo podatke obradili možemo da izvršimo statističku analizu obrađenih podataka. U
meniju REZULTATI – statistički podaci se prikazuju funkcija kojom je izvršeno izravnjanje i
njeni parametri i osnovni statistički podaci koji pokazuju jačinu korelacione veze. Na osnovu ovih
podataka i statističkih tablica možemo da utvrdimo da li naše izravnjanje zadovoljava statističke
Strana 58
kriterijume. U istom meniu samo pod KALKULACIJA možemo za bilo koje X da izračunamo
vrednost Y na osnovu funkcije koja je odabrana. Naravno X je prečnik, a Y je H ili ZD u zavisnosti
od toga da li smo aktivirali obradu H ili ZD.
Pošto smo završili obradu jednog uzorka dodajemo novi uzorak pritiskom na taster DODAJ
NOVI. Otvara se upitnik u kome unosimo broj novog uzorka na isti način kao što smo to uradili
kod prethodnog. Vodimo računa da ne mogu da postoje dva uzorka sa istim brojem, te u koliko
ukucamo broj koji već postoji program će da prijavi i dodavanje novog uzorka će biti prekinuto.
Tako sada unesemo recimo uzorak broj 1530002. Dalji postupak je potpuno identičan kao kod
prethodnog uzorka, stim što po završetku unosa obavezno pritisnemo OBRADA PODATAKA
kako bi podaci bili obrađeni i smešteni u bazu podataka.
Često će biti potrebno da izvršimo pregled svih uzoraka, da pronađemo određeni uzorak i sl.
Zato imamo na raspolaganju nekoliko tastera. U prozoru za unos podataka, njegovom dnu nalazi se
tasteri PRVI, POSLEDNJI, PRETHODNI, SLEDEĆI. Ovim tasterima idemo na prvi uzorak u
bazi podataka, poslednji uzorak u bazi podataka, prethodni uzorak ili sledeći uzorak. Isto to
možemo da radimo sa tasterima oblika STRELICE u gornjem delu ekrana, takozvanom
TOOLBARU. U koliko želimo da pronađemo odredjeni uzorak u polju koje se nalazi DESNO OD
STRELICA ukucamo BROJ uzorka koji tražimo i program će automatski da učita traženi uzorak,
dok će u koliko uzorak koji smo ukucali ne postoji to da bude prijavljeno.
Ovo su osnovne operacije koje je potrebno znati za korišćenje programa. Važno je ponoviti
da je NEOPHODNO posle unosa podataka sa uzorka pritisnuti taster OBRADA kako bi bila
izvršena obrada podataka i izravnati podaci smešteni u bazu podataka. Podatke je poželjno
pogledati u grafičkom obliku i obavezno koristiti za bonitiranje tarifu koja odgovara vrsti drveta.
Jedan uzorak podrazumeva isključivo stabla iste vrste drveća. Tako, u koliko na mestu
prikupljanja podataka imamo više vrsta drveća, neophodno je da za svaku vrstu posebno
obradimo podatke. Takodje, posebno obratiti pažnju da fajl sa podacima, odnosno baza
podataka zbirnih uzoraka, mora da se nalazi u istom direktorijumu u kome se nalaze i podaci
osnove (u koliko podatke koristimo za obradu osnove).
 MENI PROGRAMA
Radi lakšeg korišćenja programa sve stavke u MENIJIMA biće prikazane posebno.
 PODACI / NOVI PODACI
Ovom opcijom formira se nova baza podataka, odnosno započinje postupak unosa podataka
za novu gazdinsku jedinicu.
 PODACI / UČITAJ PODATKE

Ovom opcijom otvaramo neku od već postojećih baza podataka. Nakon izbora opicije
izaberemo fajl koji želimo identično svim drugim WINDOWS programima. Na ekranu će biti
prikazani samo fajlovi koji sadrže podatke vezano za ovaj program. U koliko pokušate da otvorite
podatke iz nekog drugog programa biće vam prijavljena greška.
 PODACI / SNIMI PODATKE KAO

Ovom opcijom otvorenu bazu podataka snimamo pod nekim drugim imenom.
Strana 59
 PODACI / DODAJ PODATKE

Ovom opcijom bazi podataka koja je otvorena dodajemo podatke iz neke druge baze
podataka, odnosno kopiraju se kompletno svi podaci iz te druge baze u bazu koja je otvorena.
Potrebno je voditi računa da ne postoje uzorci sa identičnim brojevima u okviru jedne ili druge
baze podataka. U koliko i postoje podaci će biti spojene u jedan uzorak. Ova opcija nam može
koristiti za slučaj da kod obrade jedne gazdinske jedinice koiristimo podatke iz druge jedinice.
Podatke iz druge jedinice možemo koristiti za obradu podataka osnove samo u koliko se nalaze u
bazi koja se odnosi na tu jedinicu.
 PODACI / EKSPORT EXCEL

Ovom opcijom program sve podatke iz tekućeg uzorka prebacuje u EXCEL fajl i po
završetku prenosa prijavljuje koji je fajl formirao. Možete da udjete u excel i otvorite taj fajl u
kome će se naći sve od unetih podataka, izravnatih podataka do grafika.
 PODACI / PODESI ŠTAMPAČ

Ovom opcijom vršimo osnovna podešavanja štampača.
 PODACI / LISTA FAJLOVA

U ovom delu se nalazi lista poslednjih 4 fajla koja smo obradjivali, i umesto da koristimo
opciju UČITAJ PODATKE, možemo ovde da kliknemo na fajl koji želimo da otvorimo.
 PODACI / KRAJ
Ovom opcijom napuštamo program.
 UNOS / UNOS PODATKA

Ovom opcijom se otvara prozor za UNOS PODATAKA, koji je praktično uvek otvoren, ali
ga u koliko je na ekranu prekriven nekim drugim prozorom možete prebaciti u prvi plan.
 UNOS / LOCIRAJ TARIFE

Da bi program mogao korektno da radi i vrši
bonitiranje sastojina neophodno je da bude
povezan sa bazom TARIFA.MDB. Pritiskom na
taster se otvara se prozor za otvaranje fajlova u
kome je potrebno da nadjemo fajl TARIFA i
pritisnemo taster OPEN. Na ovaj način će fajl biti
lociran. Ovo je potrebno zbog toga što program za obradu osnova i program za korelacionu analizu
koriste isti fajl tarifa, a ovaj fajl se uvek nalazi u direktorijumu programa OSNOVE.
Neracionalno bi bilo držati ovaj fajl i u direktorijumu ovog programa jer bi sve izmene morale da
se vrše u oba fajla.
Strana 60
 UNOS / EDITUJ TARIFE

Ovom opcijom možemo da pregledamo podatke za sve tarife koje se nalaze u bazi podataka
tarifa. U gornjem levom polju vršimo izbor tarife dok u desnom polju vršimo izbor visinskog
stepena. Kako izvršimo promenu tarife ili visinskog stepena, menjaju se podaci u tabeli. U tabeli je
moguće i vršiti promenu podataka, ali je pretpostavka da su svi podaci korektno uneti i da nije
potrebno vršiti promene.
 FUNKCIJE
U ovom delu menija nalazi se 12 funkcija za izravnjanje podataka visina i debljinskog
prirasta. Izbor funkcije vršite prema obliku krive koji želite da dobijete. Tako, u koliko neka od
funkcija ne daje željeni oblik grafika, izaberete drugu i medju 12 funkcija sigurno će te naći onu
koja zadovoljava vaše zahteve.
Prve tri funkcije su funkcije RASTA i ne bi ih trebalo koristiti kod izravnjanja podataka
kriva prirasta i visina.
 REZULTATI / IZRAVNATI PODACI

Ova opcija nam za sve unete podatke daje izravnate vrednosti pomoću funkcija koja je
izabrana kao i razlike izmedju unete i izravnate vrednosti.
 REZULTATI / STATISTIČKI PODACI

Ovom opcijom dobijamo pregled izabrane funkcije sa parametrima i osnovne statističke
podatke za ocenu valjanosti izravnjanja.
 REZULTATI / KALKULACIJA
Ovom opcijom možemo da izvršimo izračunavanje za neku unetu vrednost X na osnovu
funkcije koja je izabrana i za koju su obračunati parametri.
 BONITIRANJE
U ovom delu menija nalazi se veliki broj zapreminskih tablica. Tablica koja je izabrana je
OBELEŽENA. Po izboru tarife odnosno tablice prikazuje se bonitetni snop te tarife sa visinskom
krivom i odredjenim visinskih stepenom. Ona tarifa, odnosno zapreminska tablica koja je u meniu
izabrana biće memorisana u bazu podataka i na osnovu nje će se vršiti odredjivanje zapremine u
programu za izradu osnova.
 GRAFIKONI / DIJAGRAM RASTURANJA

Ovom opcijom se na ekranu prikazuje dijagram rasturanja tačaka na osnovu koga možemo da
izvršimo izbor funkcija.
 GARIKONI / GRAFIK FUNKCIJA

Ovom opcijom na ekranu se prikazuje grafik funkcija. U zavisnosti od toga da li je u
Strana 61
TULBARU aktivirano H ili ZD biće prikazan grafik visinske krive ili krive prirasta.
 GRAFIKONI / FORMATIRAJ GRAFIK

Ovom opcijom možemo da izvršimo odredjena
prilagodjavanja grafika. Tako vršimo zamenu teksta u
naslovu, odredjujemo da li će biti prikazane tačke
unetih podataka, da li će biti nacrtana koordinatna
mreža i da li će vrednosti X ose biti automatski
odredjene ili će raspon podataka po X osi biti unet
ručno. Tako, u koliko želite da podaci budu prikazani
za vrednost X od 30 – 40 obeležimo polje UNESI
VREDNOST kod polja X od ukucamo 30, a kod polja
X do 40 i pritisnemo OK.
 WINDOW/KASKADE
Postavlja aktivne prozore kaskadno jedan preko drugog.
 WINDOW/HORIZONTALNO
Postavlja aktivne prozore horizontalno jedan ispod, iznad drugog.
 WINDOW/VERTIKALNO
Postavlja otvorene prozore jedan do drugog. Ovo je opcija koju će te koristiti jer daje najbolji
raspored prozora te u koliko prozori nisu pravilno rasporedjeni izaberite ovu opciju.
 WINDOW/AKTIVNI PROZOR
U ovom delu možete da vidite koji su prozori trenutno aktivni i da prelazite sa jednog na
drugi.
 HELP
U ovom delu se nalaze uputstva za

korišćenje programa.
Strana 62
 TOOLBAR
Toolbar se nalazi odmah ispod menija i na njemu su postavljene ikone koje se koriste za brže
pozivanje pojedinih opcija programa. Najčešće ikone zamenjuju funkcije pojedinih stavki
osnovnog menija.
 TOOLBAR- Novi dokument

Identičan je sa MENI - PODACI / NOVI PODACI
 TOOLBAR- Otvori dokument

Identičan je sa MENI - PODACI / UCITAJ PODATKE
 TOOLBAR- Snimi podatke kao

Identičan je sa MENI - PODACI / SNIMI PODATKE KAO
 TOOLBAR- Copy Graf

Kopira grafik funkcije koji je prikazan na ekranu u clipboard. Tako kopiran grafik mozete
funkcijom paste, da prebacite u bilo koji drugi program za crtanje, obradu teksta i sl.
 TOOLBAR- Grafik
Prikazuje grafik funkcije na ekranu
 TOOLBAR- Obradjeni podaci

Prikazuje obradjene, odnosno statističke podatke.
 TOOLBAR- H i Zd (obrada visina i obrada debljinskog prirasta)

Ovim ikonama odredjujemo dali ce biti aktivni podaci za visine ili debljinski prirast. Ona
ikona koja je “uključena” ukazuje na to koji se podaci obradjuju. Prelazak sa visine na Zd se vrši
preko ove ikone.
 TOOLBAR- Uzorak predhodni i uzorak sledeći

Služi za prelazak sa jednog na drugi uzorak, odnosno kretanje po bazi podataka.
 TOOLBAR- Polje za unos

Služi za pronalaženje uzorka
Strana 63
 TOOLBAR- Pomoć
Služi za poziv Helpa.
 NEŠTO UOPŠTENO O SAMOM PROGRAMU

Sam program KOR je radjen u VISUAL BASICU 6.0, kao poslednja verzija 2.0. Prethodne
verzije su radjene za računar ATARI ST i MS DOS OPERATIVNI SISTEM. Ova verzija
programa koristi MICROSOFT ACCESS format baze podataka i sama baza podataka u sebi sadrži
5 tabele i to:
1. Tabela opis. U ovoj tabeli se čuvaju opisni podaci o uzorku.
2. Tabela podaci: U ovoj tabeli se nalaze osnovni podaci kao što su D, H i ZD.
3. Tabela obrada ZD: U ovoj tabeli se nalaze obradjeni podaci debljinskog prirasta.
4. Tabela obrada H: U ovoj tabeli se nalaze obradjeni podaci visina kao i odredjen visinski stepen.
5. Tabela izravnato ZD: U ovoj tabeli se nalaze izravnati podaci debljinskog prirasta.
Podatke u bazi podataka je potrebno i poželjno menjati samo putem programa, a ne direktno
iz ACCESSA. U koliko i unosite podatke direktno iz ACCESSA unosite ih u tabelu PODACI, stim
što kasnije morate da udjete u program i za svaki uzorak izvršite obradu pritiskom na taster
OBRADA PODATAKA.
 INSTALACIJA PROGRAMA.
Program se distribuira na CD-u i instalira jednostavnim startovanjem programa SETUP.
Zatim kao kod svih ostalih WINDOWS programa slediti informacije koje daje instalacioni
program. U koliko program za instalaciju prijavi grešku izabrati opciju IGNORE. Nakon završetka
instalacije, a posle prvog startovanja potrebno je locirati fajl sa tarifama kako je to u tekstu već
objašnjeno.
Strana 64
 ZAŠTITA PROGRAMA
Program je zaštićen od bespravnog kopiranja i umnožavanja, ne samo Zakonom o autorskim
pravima, već i korisničkom šifrom. Svaki legalni korisnik dobija šifru za korišćenje programa koju
ukuca nakon prvog startovanja programa. Svaki korisnik program može da instalira na bilo koji od
svojih računara, ali ne i na računare drugih korisnika.
Strana 65
 PROGRAM ZA EVIDENCIJU
IZVRŠENIH SEČA
Strana 66
Program je namenjen za vodjenje evidencija izvršenih radova po osnovama gazdovanja

šumama. Omogućeno je vođenje evidencije izvršenih seča i radova na gajenju šuma sa svim
potrebnim podacima. Program uključuje veliki broj izveštaja (upita), detaljnih ili sumarnih i
njihovu transformaciju u tekst format (RTF) ili Excel format. Evidencije mogu biti sortirane po
proizvoljnom redosledu, filtrirani (izdvajanje željenih podataka) u zavisnosti od potreba korisnika.
Takodje je moguće veoma brzo i lako pronalaženje podatka po bilo kom od unetih podataka.
 INSTALACIJA PROGRAMA
Instalacija programa je slična kao kod većine windows programa. Sa CDa startujte install i
odgovorite na postavljena pitanja. U koliko ne izaberete drugi, instalacioni program će formirati
direktorijum "C:\Sumarstvo\Evid" i u njega smestiti program. U koliko instalacioni program prijavi
da nije u mogućnisti da registruje neki od DLL ili sličnih fajlova, izaberite opciju skeep. U ovom
slučaju postoji mogućnost da program ne radi korektno. Naravno, u koliko program ne funkcioniše
korektno, obratite se autoru.
 REGISTRACIJA PROGRAMA
Da bi ste program mogli da koristite, neophodno je da unesete registracioni kod programa.
Kod dobijate uz instalacioni disk. Registracioni kod je jedinstven za svakog korisnika i služi kao
delimična zastita od neovlašćenog kopiranja. Korisnik koji poseduje legalnu kopiju programa,
može program da instalira na veći broj svojih računara, medjutim, distribucija programa drugim
korisnicima, bez saglasnosti autora je nelegalna i podleže Zakonu o autorskim pravima. Stoga Vas
molimo da program koristite isključivo za svoje potrebe.
 OPCIJE PROGRAMA
 FILE/NOVA
Ovom opcijom program automatski formira novu bazu podataka, koja posle otvaranja ne
sadrži nikakve podatke. Pre unosa podataka, nophodno je prvo uneti šifrarnike, putanju do
postojećeg šifrarnika u kome se nalaze šifre za izradu opšte osnove, a zatim preći na unos podataka
o parcelama.
Ne možete formirati bazu podataka koja već postoji.
 FILE/OTVORI
Posle startovanja programa, osim formiranja nove baze, možete otvoriti neku od postojećih
baza podataka. Jedna takva baza je data kao primer i nalazi se u istom direktorijumu u kome se
nalazi i program. Porgram radi sa MDB (Microsoft database / Access) bazama podataka. U koliko
pokušate da otvorite MDB bazu koja ne sadrži podatke o evidenciji seča biće Vam prijavljena
greška
Kada bazu
otvorite, startuje se prozor
sa osnovnim podacima
baze podataka.
Strana 67
Prikazani podaci predstavljaju tabelarni pregled baze podataka formiran SQL upitom. U
datom pregledu se ne mogu vršiti izmene podataka.
Odmah iznad pregleda podataka nalazi se 5 komandna dugmeta i jedan takozvani combo
box.
Prvo dugme sa nazivom Close, zatvara tabelarni prikaz baze. Isti se može ponovo otvoriti
opcijom iz menija PREGLED/PREGLED EVIDENCIJE ili pritiskom na 4tu ikonu na tolbaru.
Drugo dugme Refresh samo osvežava podatke baze podataka, i u glavnom neće biti potrebe
da ga koristite.
Treće dugme Sort služi za sortiranje podataka. Posle pritiska odgovarate na traženi upit tako
što otkucate kolonu na osnovu koje želite da sortirate podatke. Recimo, u koliko želite da sortirate
podatke po nazivu gazdinske jedinice, ukucaće te 2. U koliko želite da sortirate podatke po dve ili
više kolone kucate brojeve odvojene zarezom, Recimo, sortiranje po GJ a zatim odeljenju otkucaće
te 2,4.
Četvrto dugme je Flter . Ovim dugmetom izdvajate samo one podatke koji su vam trenutno
potrebni. Po pozivu opcije kucate traženi uslov, tako što ukucate naziv polja iz zaglavlja tabele i
traženi uslov.
Na primer: G_J=1530 će iz baze podataka selektovati samo gazdinsku jedinicu 1530.
Možete uslove dodavati po želji. Ako otkucamo sifGj.Ime_SIF='MIROC' ili
sifGj.Ime_SIF=”MIROC” (razlika u navodnicima) biće prikazana samo GJ Miroč i unutar nje svi
podaci za ovu GJ.
Mogli smo da otkucamo GJ=1530 and odeljenje=30 i dobijemo pregled samo za 30to
odeljenje, ili recimo GJ=1530 and godina>1980, čime ćemo izdvojiti samo seče u GJ 1530
izvršene posle 1980 godine . Obratite pažnju da se uslov za filtriranje sa tekstom unosi pod
navodnicima a brojčani ne.
Peto dugme je Izveštaj i
ono služi da se podaci koji se vide
na ekranu, prenesu u teksualni fajl
ili Excel format i kao takvi
odštampaju ili iskoriste za neke
druge potrebe.
U zaglavlju se unosi naziv
izveštaja. Program predlaže naziv
identičan nazivu upita. Naziv
polja, duzina i obrada omogućuju
formatiranje upita. Naziv polja
koji je predložen je identičan
nazivu polja u bazi, što je često
"ružno", te ga možete promeniti
po želji. Dužina predstavlja broj
karaktera koji će odredjeno polje
zauzeti u tekstualnom fajlu.
Skraćivanje nije preporučljivo jer
se u tekstualnom prikazu može
"sakriti" deo podatka. Obrada
nam omogućuje da neko polje u
izveštaju ne prikažemo.
Izbor formata Tekst ili Excel odredjujemo u zavisnosti od potrebe. Naime Tekst format nam
Strana 68
omogućuje da podatke štampamo ili prenesemo u neki tekst procesor. Po izradi txt fajla startuje se
jednostavni editor teksta koji omogućuje doradu izveštaja. Tekst fajl se formira u RTF formatu.
Excel izbor formira fajl u Excel formatu. Po završenoj obradi program Vas obavesti koji je fajl
formirao i isti možete pozvati iz Excela. Ovakav izveštaj takodje možete doradjivati, ali ga i
program prilično sredi.
Opcija za izradu izveštaja ima ograničenje, koje je to samo uslovno. Naime, poželjno je da
izradjujete izveštaje sa manjm brojem zapisa. U koliko je broj zapisa veliki (recimo baza sa
nekoliko desetina hiljada podataka) izveštaj će se dugo formirati, a priznaćete ovo je najčešće
nepotrebno. Opcija sa Excel formatom radi nešto duže nego sa tekst formatom. Iz navedenog
proizilazi da je za izveštaje potrebno koristiti upite sa sumarnim podacima, ili filtrirane podatke
(recimo pregled za neku GJ ili godinu). Izveštaji koje dobijate nemaju subtotale niti ukupnu sumu,
te je najbolje da ovo doradite u Excelu opcijom subtotal ili sum.
Combo box omogućuje da pritiskom na strelicu izaberete neki od formiranih SQL upita,
odnosno promenite pregled podataka. Možete izabrati različite redoslede ili sume podataka. Svaki
novi upit možete naknadno filtrirati ili sortirati. Upiti koje birate se nalaze u samoj bazi podataka a
formiraju se kada i prazna baza podataka. U koliko ste vešti sa ACCESom možete u bazu dodati
svoje upite i oni će biti vidljivi iz programa.
U koliko radite sa ACCES 2000 ne konvertujte bazu u novi format, već sačuvajte
format fajla koji je formirao program.
 FILE/PAGE SETUP
Kao i kod svih windows programa
 FILE/PRINT
Poziva Formatiranje izveštaja
 FILE/EXIT
Normalno, kraj rada.
 EDIT/UNOS EVIDENCIJE
Ovom opcijom unosimo
podatke u bazu podataka.
Prvo će program tražiti da
unesemo korisničku šifru koja
omogućuje izmene u bazi. Ovo je
potrebno kako nestručni korisnici
nebi promenili podatke. Unesite
evid i biće Vam omogućen unos.
Šifru unosite samo jednom,
sledeći put nakon novog
startovanja programa. U koliko
želite šifru možemo promeniti (ili
isključiti).
Podaci se unose kako je to u

masci za unos zadato. Plavim slovima je dat prevod šifre, dakle ovi podaci se unose šifrovano.
Strana 69
Šifrarnik možemo sami da doradima a kao osnovu dobijamo sifrarnik koji je dat uz program a
direktorijum u kome se nalazi odredjujemo opcijom EDIT/Putanja do sifri. U koliko smo kod
unosa u dilemi koju šifru da unesemo, kliknemo na ? ili pritisnemo TAB.
Zapise (nove podatke u bazi dodajemo ili brišemo pomoću komandnih dugmadi u dnu
prozora.
U koliko unosimo i podatke po debljinskim stepenima, pritisnemo kontrolno dugme
Dodavanje/Brisanje de.razreda, čime otvaramo ili brišemo zapis u bazi debljinskih stepena.
Scroll barom u desnom delu, možete se "kretati" kroz bazu.
 EDIT/PRONADJI
Omogućuje nam da lako pronadjemo željeno
odeljenje po bilo kom od zadatih uslova. Da bi pretraživanje
moglo biti obavljeno, potrebno je da kao tabelarni prikaz
baze bude neki od detaljnih a ne sumarnih upita.
U gornjem primeru tražili smo godinu seče 1980 i GJ
1530. Dobili smo prvi podatak koji je nadjen. Strelicama
levo i desno, možemo ići na sledeću ili predhodnu (ako ih
ima). Da smo ukucali i Odeljenje 14 isti prikaz, ali samo za
navedeno odeljenje.
U koliko nakon pronalaženja željenog odeljenja, izaberemo unos podataka, pokazivač baze
će biti na pronadjenom odeljenju.
 EDIT/ŠIFRARNIK
Editovanje šifrarnika.
 PREGLED/PREGLED EVIDENCIJE
Osnovni pregled podataka sa upitima.
Ostale opcije su jasne same po sebi.

U toku rada možda će te zapaziti neke nelogičnosti ili nejasnoće, ili smisliti bolji način za
neku od opcija. Biće nam od obostrane koristi u koliko date svoje primedbe ili sugestije.
Strana 70
 STRUKTURA BAZA PODATAKA OSNOVE
 OSNOVNA BAZA
Table: polozaj
Name Type Size

SRJ Integer 2
REPUBLIKA Integer 2
AUT_POK Integer 2
OKRUG Integer 2
OPSTINA Long Integer 4
JAV_PRED Integer 2
DIREKCIJA Integer 2
SUM_UPRAVA Integer 2
SUM_OBLAST Integer 2
SUM_PODR Integer 2
SUM_CEL Integer 2
GJ Integer 2
SLIV Long Integer 4
ODELJENJE Integer 2
BR_ODSEKA Integer 2
SIST_UREDJ Integer 2
GODINA Integer 2
Table: osnova
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
POVRSINA Integer 2
KO Long Integer 4
VLASNISTVO Integer 2
VRSTA_ZEM Integer 2
OBLIK_TER Integer 2
NAGIB_INT Integer 2
NAGIB_VRST Integer 2
N_VIS_OD Integer 2
N_VIS_DO Integer 2
N_VIS_SR Integer 2
EKSPOZICIJ Integer 2
EKSPOZICIJ2 Integer 2
VRS_STENA Integer 2
STRUK_MS Integer 2
STEP_RASP Integer 2
TIP_ZEMLJ Integer 2
POD_TIP_Z Integer 2
DUB_ZEMLJ Integer 2
TVRDOCA_ZEM Integer 2
VLAZ_ZEM Integer 2
SKELET Integer 2
EROZ_OBLIK Integer 2
STEP_DEG_Z Integer 2
RASPR_DEGR Integer 2
DEGRAD_KLA Integer 2
MRTVI_POK Integer 2
HUMIFIK Integer 2
VODA_DUB Integer 2
VODA_VRE Integer 2
VODA_UCES Integer 2
VODA_TRAJ Integer 2
PRIZ_VEG Integer 2
PRIZ_VRS Integer 2
PRIZ_VRS2 Integer 2
ZBUNJE Integer 2
ZBUNJE_VR1 Integer 2
ZBUNJE_VR2 Integer 2
Strana 71
ZAKOROVLJ Integer 2
EKO_PR_KOM Integer 2
CENO_E_GR Integer 2
CENO_E_JED Integer 2
EKOL_JED Long Integer 4
TIP_STARI Integer 2
TIP_SUME Integer 2
VRS_DRV1 Integer 2
VRS_DRV2 Integer 2
VRS_DRV3 Integer 2
VRS_DRV4 Integer 2
VRS_DRV5 Integer 2
VRS_DRV6 Integer 2
STAR1 Integer 2
STAR2 Integer 2
STAR3 Integer 2
DOB_RAZ Integer 2
SAST_PRIP Long Integer 4
SAST_CELINA Integer 2
POREKLO Integer 2
STRU_OBL Integer 2
RAZ_FAZA Integer 2
OCUVANOST Integer 2
MESOV Integer 2
SMESA Integer 2
SKLOP Integer 2
RAZM_SAD Integer 2
RSMS1 Integer 2
RSMS2 Integer 2
RSMS3 Integer 2
KV_VRST1 Integer 2
KV_PRAVNOST1 Integer 2
KV_PUNODRVN1 Integer 2
KV_DUZINA_KR1 Integer 2
KV_RAZVIJ_KR1 Integer 2
KV_OST_DEBL1 Integer 2
KV_OST_STAB1_1 Integer 2
KV_OST_STAB_STEP1_1 Integer 2
KV_SUVA_STA1 Integer 2
KV_ZDRA_STA1 Integer 2
KV_VRST2 Integer 2
KV_VRST3 Integer 2
SAST_ZDR_STA Integer 2
SAST_KVALITE Integer 2
UGROZ1 Integer 2
STEP_UG1 Integer 2
UGROZ2 Integer 2
STEP_UG2 Integer 2
NEGOV Integer 2
PODML1 Integer 2
Strana 72
POD_USLO1 Integer 2
POD_STAR1 Integer 2
POD_VISINA1 Integer 2
POD_BROJ1 Integer 2
POD_KVAL1 Integer 2
POD_OST1 Integer 2
UZROK_OS1 Integer 2
PODML2 Integer 2
POD_USLO2 Integer 2
POD_STAR2 Integer 2
POD_BROJ2 Integer 2
POD_KVAL2 Integer 2
POD_OST2 Integer 2
UZROK_OS2 Integer 2
PODML3 Integer 2
POD_USLO3 Integer 2
POD_STAR3 Integer 2
POD_BROJ3 Integer 2
POD_KVAL3 Integer 2
POD_OST3 Integer 2
UZROK_OS3 Integer 2
URAS_VRS1 Integer 2
URAS_DIN1 Integer 2
URAS_VRS2 Integer 2
URAS_DIN2 Integer 2
URAS_VRS3 Integer 2
URAS_DIN3 Integer 2
NAM_GLOB Integer 2
NAM_OSN Integer 2
GAZD_PRIP Integer 2
GAZD_SIST Integer 2
UZGOJ_POTR Integer 2
GAZD_VR_SE Integer 2
OTVORENOST Integer 2
NAC_PREMER Integer 2
NAC_PRIR Integer 2
NAC_BONITET Integer 2
TARIFA1 Integer 2
TARIFA2 Integer 2
TARIFA3 Integer 2
TARIFA4 Integer 2
TARIFA5 Integer 2
TARIFA6 Integer 2
OPTIM_ZAP Integer 2
PROC_DS1 Integer 2
PROC_HS1 Integer 2
PROC_NS1 Integer 2
PROC_DS2 Integer 2
PROC_HS2 Integer 2
PROC_NS2 Integer 2
PROC_DS3 Integer 2
PROC_HS3 Integer 2
PROC_NS3 Integer 2
PROCV1 Integer 2
PROCV2 Integer 2
PROCV3 Integer 2
PROCV4 Integer 2
PROCV5 Integer 2
PROCV6 Integer 2
PROC_ZV1 Integer 2
PROC_ZV2 Integer 2
PROC_ZV3 Integer 2
PROC_ZV4 Integer 2
PROC_ZV5 Integer 2
PROC_ZV6 Integer 2
ZbirniUzo1 Long Integer 4
ProcVisStep1 Integer 2
Strana 73
TXT_Staniste Memo -
TXT_Sastojina Memo -
ISTO_KAO Text 1
ODSEK1 Text 2
Table: osn_m3
Name Type Size

GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
VRSTA1 Integer 2
VRSTA2 Integer 2
VRSTA3 Integer 2
VRSTA4 Integer 2
VRSTA5 Integer 2
VRSTA6 Integer 2
VIS1 Single 4
VIS2 Single 4
VIS3 Single 4
VIS4 Single 4
VIS5 Single 4
VIS6 Single 4
Ds1 Single 4
Ds2 Single 4
Ds3 Single 4
Ds4 Single 4
Ds5 Single 4
Ds6 Single 4
BONITET1 Integer 2
BONITET2 Integer 2
BONITET3 Integer 2
BONITET4 Integer 2
BONITET5 Integer 2
BONITET6 Integer 2
N_HA1 Single 4
N_HA2 Single 4
N_HA3 Single 4
N_HA4 Single 4
N_HA5 Single 4
N_HA6 Single 4
V_HA1 Single 4
V_HA2 Single 4
V_HA3 Single 4
V_HA4 Single 4
V_HA5 Single 4
V_HA6 Single 4
ZV_HA1 Single 4
ZV_HA2 Single 4
ZV_HA3 Single 4
ZV_HA4 Single 4
ZV_HA5 Single 4
ZV_HA6 Single 4
GreskaV Single 4
GreskaN Single 4
Tabela: osn_dst
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
Dst Single 4
Ns1 Single 4
Ns2 Single 4
Ns3 Single 4
Ns4 Single 4
Ns5 Single 4
Strana 74
Ns6 Single 4
Vs1 Single 4
Vs2 Single 4
Vs3 Single 4
Vs4 Single 4
Vs5 Single 4
Vs6 Single 4
Table: pl_gaj
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
VRSTA_RADA Integer 2
PROC_TRET Integer 2
BR_NAV Integer 2
SAD_VRSTA1 Integer 2
SADN_KOM_1 Integer 2
SEME1 Integer 2
SEME2 Integer 2
SEME3 Integer 2
OST_VRS Integer 2
OST_KOL Integer 2
NEG_VRSTA1 Integer 2
SEC1 Integer 2
SEC2 Integer 2
SEC3 Integer 2
SEC4 Integer 2
Table: pl_jed
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
VR_SECE Integer 2
VRSTA1 Integer 2
VRSTA2 Integer 2
VRSTA3 Integer 2
VRSTA4 Integer 2
VRSTA5 Integer 2
VRSTA6 Integer 2
POLU_RAZ Integer 2
PRIN1 Integer 2
PRIN2 Integer 2
PRIN3 Integer 2
PRIN4 Integer 2
PRIN5 Integer 2
PRIN6 Integer 2
Table: pl_pro
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
VRSTA1 Integer 2
VRSTA2 Integer 2
VRSTA3 Integer 2
VRSTA4 Integer 2
VRSTA5 Integer 2
VRSTA6 Integer 2
PRIN1 Integer 2
PRIN2 Integer 2
PRIN3 Integer 2
PRIN4 Integer 2
PRIN5 Integer 2
Strana 75
PRIN6 Integer 2
BR_NAV Integer 2
VR_SECE Integer 2
Table: pl_raz
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
VR_SECE Integer 2
VRSTA1 Integer 2
VRSTA2 Integer 2
VRSTA3 Integer 2
VRSTA4 Integer 2
VRSTA5 Integer 2
VRSTA6 Integer 2
PRIN1 Integer 2
PRIN2 Integer 2
PRIN3 Integer 2
PRIN4 Integer 2
PRIN5 Integer 2
PRIN6 Integer 2
PREBIRNE Yes/No 1
Table: osn_Krive
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
Vrsta Integer 2
FjaH Integer 2
Hpar1 Double 8
Hpar2 Double 8
Hpar3 Double 8
Hpar4 Double 8
Hpar5 Double 8
Hpar6 Double 8
Strana 76
 BAZA PREMERA _ST

Table: Indikacija
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
BrKr Integer 2
VelKr Integer 2
Puzorka Single 4
NacPrem Integer 2
Nagib Integer 2
Raz_Faza Integer 2
Table: Krug
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
BrKr Integer 2
VrsDrv Integer 2
Ds Integer 2
Hs Integer 2
Zd Integer 2
Klasa Integer 2
susenje Integer 2
doznaka Integer 2
Table: Total
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
DebStep Integer 2
NSt1 Integer 2
NSt2 Integer 2
NSt3 Integer 2
NSt4 Integer 2
NSt5 Integer 2
NSt6 Integer 2
Table: TotZdH
Name Type Size
GJ Integer 2
ODELJENJE Integer 2
ODSEK Text 2
Ds Single 4
VrsDrv Integer 2
Zd Integer 2
Hs Integer 2
Strana 77

Uput Osnova

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uput Osnova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PROGRAMSKI PAKET ZA IZRADU POSEBNIH I

OPŠTIH OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA

 PROGRAM ZA IZRADU OSNOVA (ver.4.1)

Kontakt adresa: sumosnova@ptt.yu

PROGRAM ZA IZRADU OPŠTIH I POSEBNIH OSNOVA GAZDOVANJA

 PROGRAM ZA KOREALACIONU ANALIZU U ŠUMARSTVU..............52

 PROGRAM ZA EVIDENCIJU IZVRŠENIH SEČA......................................63

PROGRAM ZA IZRADU OPŠTIH I

Program se bazira na metodologiji koja je razvijena na šumarskom fakultetu u Beogradu od

Pre formiranja excel tabela neophodno je tastaturni raspored podesiti na

Program se distribuira na CD-u i instalira jednostavnim

Nakon startovanja instalacije dobijate upit.

Promena preporučenog direktorijuma se vrši

Nadalje pratite instalaciju programa u progess baru.

Nakon završetka instalacije, a posle prvog startovanja potrebno je registrovati program i

Nakon prvog startovanja

Kada dobijete registracionu šifru, istu ukucate u

Pošto startujemo program, neophodno je da unesemo

Kod unete pogrešne šifre, program prijavljuje da je

 Lociranje šifrarnika, tarifa i evidencije seča

 FORMIRANJE BAZE PODATAKA

Nakon startovanja programa, u

 OTVARANJE POSTOJEĆE BAZE PODATAKA

 tabelarni pregled sa selekcijom podataka

Podaci opisa staništa i sastojina se unose opcijom Unos podataka,

 Opšti podaci za odeljenje

U koliko ste promenili ne samo odsek već i

Šifrarnik je sastavni deo svake maske za

Šifrarnik omogućuje da pojedine podatke iz

 Unos opisa staništa i sastojina

U Tabu OPIS 2. možete da unesete tekstualni deo

U ovom tabu postoji i mogućnost da odredjene

Opisi stanista i sastojine

Plan proreda ne postoji.

 Unos planova seča šuma

Unos premera se poziva preko menija ili ikone koja simbolizuje

Prvo i osnovno je da se definiše način odredjivanja zapremine, odnosno premera,

Način odredjivanja visinskog stepena može biti:

kod koncentričnog kruga

kod Biterlih kruga

 UNOS PODATAKA SE ELEKTRONSKE PREČNICE

 METOD OBRADE TAKSACIONIH PODATAKA

Krug sa koncentričnim poluprečnikom

Zapremina stabla se računa u zavisnosti od prečnika, tarife i visinskog stepena.

Stabla se razvrstavaju po debljinskim stepenima, a zatim je za svaki debljinski stepen

 Obrada zapreminskog prirasta.

Brkruga: 5, P=Koncentricni krug Osnovni taksacioni podaci na krugu N V

Brkruga: 4, P=Koncentricni krug Osnovni taksacioni podaci na krugu N V

Greska po N 31.62, greska po V 68.7

UKUPNA ZAPREMINA I BROJ STABALA PO HA

 OBRADA TAKSACIONIH PODATAKA

Nakon što smo uneli opise i podatke premera za GJ, možemo da

 PREGLED BAZE SA OBRAĐENIM PODACIMA

Kada su podaci definitivno obradjeni, često se može javiti

Kontrolu podataka za celu GJ možete

 OBRADA TABELARNOG DELA OSNOVE

Unesemo radnu putanju

Pritiskom na navedeni taster dobijamo pregled direkrotijuma

Zatim, unesemo šifru GJ za obradu. U koliko se

Vazna napomena: Decimalni separatori moraju biti postavljeni po Američkom standardu,

 Formatiranje strane za excel tabele

 IZRADA REKAPITULACIJA PO IZBORU POLJA

Na osnovu svakog podatka koji je unet u opis