AKADEMIJA TEHNIČKO – VASPITAČKIH STRUKOVNIH

STUDIJA ODSEK VRANJE

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovne finansije
Tema: Preduzece: oblici, cilj i korporativno urpavljanje

Profesor: Student:
Vladimir Kostic Marko Nedeljković
PM16\22

Vranje, 2022. godine

Sadržaj
Pojam preduzeća.........................................................................................................................................1
Oblici preduzeća..........................................................................................................................................2
Vlasničko preduzeće i cilj.............................................................................................................................3
Drugi oblici preduzeća.................................................................................................................................4
Korporacije i cilj korporacija........................................................................................................................5
Pojam preduzeća

Preduzeće je osnovni privredni subjekat (organizacija), koji se osniva radi sticanja

dobiti. Ciljna funkcija prduezeća je dobit (profit). Ovo karakteriše sve pravne forme
preduzeća. Preduzećima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa svojstveno je da pored ove
ciljne funkcije, mogu imati i sekundarnu ciljnu funkciju. Ona se sastoji u zadovoljavanju
potreba korisnika, usluga iz obavljanja ove delatnosti. Nije isključeno da se preduzeća osnivaju
radi uštede troškova svojim osnivačima, bez obzira na to što privredno zakonodavstvo to
izričito ne predviđa. U pitanju su: istraživanja tržišta, istraživanja nalazišta određenih rudnih
sirovina, obavljanje određenih zajedničkih funkcija i slično. Profit direktno označava čisti
dobitak, odnosno zaradu, tj. pozitivnu razliku u odnosu uloženo-dobiveno. Reč vuče svoje
korene još iz latinskog jezika, gde je značila “pravljene (ostvarivanje) napretka”, a direktno u
srpski jezik dolazi od francuske riječi “profit” – označava pozitivan prihod na investiciju od
strane individualca ili poslovne operacije. Pojam profit se razlikuje od od učenja, tako postoje
dva značenja: kapitalistički i marksistički. Danas se uglavnom kapitalističko značenje profita
uzima kao valjano. U ekonomiji postoje dva glavna shvatanja profita: računovodstveno i
ekonomsko. Po računovodstvenom shvatanju, profit je pozitivna razlika između prihoda i
rashoda. Podaci po prihodu i rashodu se dobijaju iz računovodstvenih izveštaja. Profit (dobit)
je izvor sredstava za finansiranje rasta preduzeća. Ostvarivanje što većeg rasta predstavlja
najbolju moguću dugoročnu strategiju preduzeća za stabilno postizanje što većih profita. U
ovoj povezanosti rasta preduzeća i maksimiziranja profita nalazi se odgovor na pitanje o
motivaciji preduzeća u savremenim razvijenim privredama. Preduzeća organizuju proizvodnju,
nude na tržištima određene količine roba (gotovih proizvida), nastojeći da maksimiziraju svoje
dobiri. Kada odlučuju o proizvodnji ponudi, preduzeća nastoje da svoje prozvode (usluge)
prodaju po takvim cenama, kako bi pokrili cene koštanja (odnos ukupnih trpškova
proizvodenje i prometa po jedinici proizvoda) i ostvarili određeni iznos dobiti (na primer, u
vrednosti 10% cene koštanja). Preduzeća se uzdržavaju od smanjivanja cena, jer to mogu
uraditi i konkurenti. Tima mogu više izgubiti nego dobiti. Ovakvo ponašanje preduzeća
svojstveno je privredama sa izraženom konkurencijom i bez značajnih inflatornih i
monoplističkih tendencija.

3
Oblici preduzeća

Prema kriterijumima preduzeća se dele na:

1. Privredna ili trgovačka društva
• Vlasnicka preduzeca
• Ortacka preduzeca
• Komanditna drustva
2. Društva kapitala:
• akcionarska društva
• društva sa ograničenom odgovornošću
3. Javna preduzeća
4. Inokosna preduzeća (radnje)
5. Zadruge
6. Korporacije
7. Holdinzi
8. Poslovna udruženja

4
Vlasničko preduzeće i cilj

U vlasničkim preduzećima su funkcije vlasništva I preduzetništva personifikovane u

istom licu, odnosno licima. Ukupna poslovna sredstva smatraju se svojinom vlasnika koji
istupa istovremeno u svojstvo preduzetnika, onosno upravljača poslovnom aktivnošću. Shodno
tome, sve obaveze preduzeća predstavljaju obavezu vlasnika za čije izmirenje on garantuje,
kako poslovno, tako I ličnom imovinom, a data analogija primenjuje se I na ortačka preduzeća
gde za obaveze preduzeća solidarno odgovaraju svi ortaci odnosno partneri. elementi
„pošiljke“ ili izvor poruke i primalac poruke. Proces komunikacije počinje tako što preduzeće
željenu poruku mora da kodira, odnosno, mora da je pretvori u odgovarajuće znake i
simbole, koji mogu biti vizuelni, verbalni i sl. Kodirane poruke se saopštavaju sa posredstvom
različitih komunikacionih kanala, odnosno medija (novine, televizija, radio, plakati, flajeri).
Komunikaija je usmerena ka potencijalnom potrošaču, ali ciljna publika mogu biti i
organizacije kojima se želi nešto saopštiti. Primaoci veoma često imaju već definisane stavove
i skloni su da čuju samo ono što očekuju da čuju, pa će u skladu sa svojim stavom eventualno
nešto dodati ili eliminisati prilikom dešifrovanja poruke. Povratna sprega treba da obezbedi
odgovor da li su poruke i u kojoj meri primljene i povoljno protumačene i ima li željenih
efekata. Poslednji element procesa komuniciranja je „buka“ ili smetnje koje se mogu javiti i
negativno uticati na kvalitet komunikacije. Smetnje se mogu javiti u bilo kom delu procesa.
Vlasnici preduzeća ulažu kapital sa namerom da obavljanjem određenih aktivnosti
maksimiraju dobitak kao prinos na sopstveni kapital. Ostvareni dobitak se može izuzeti iz
preduzeća za potrebe lične potrošnje ili akumilirati odnosno reinvestirati u preduzeću prema
svom nahođenju. Vrednost sopstvenog kapitala će rasti kada preduzeće ostvaruje periodične
dobitke, a smanjivati se u slučaju smanjivanja dobitka I izuzimanja dobitka za ličnu potrošnju.
Sopstveni kapital kao iskaz vrednosti poslovnog bogatstva sporije raste ako vlasnici izuzimaju
veći iznoz iz ostvarenog dobitka.Vlasnici mogu uvećavati ličnu imovinu izuzimanjem
poslovne imovine iz preduzeća, ali tako ne mogu izuzeti svoja ukupna bogatstva. Unutar
pozicije sopstvenog vlasničkog kapitala, nije bilo I nema realne sem možda analitičke otrebe
da se pravi razlika između početnog ulaganja u preduzeće I periodičnog prirasta neto vrednosti
iz poslovanja.

5
Drugi oblici preduzeća

Ortačko društvo (Partnership) nastaje udruživanjem dva ili više fizičkih i/ili pravnih
lica, u nameri da pod zajedničkom firmom (poslovnim imenom). Poslovanje ortačkog društva
odvija se uz neograničenu solidarnu odgovornost svih članova za obaveze društva (Unlimited
Liability) - u slučaju neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih članova društva (partnera,
ortaka). To znači da ukoliko fondovi preduzeća ne bi bili dovoljni za pokriće obaveza, za to bi
se iskoristila lična svojina članova društva (kuće, stanovi, kola, štedni ulozi) . Ortaci imaju
pravo i obavezu da vode poslove društva, a ako je osnivačkim aktom ili ugovorom između
ortaka određeno da je poslovođenje preneto na jednog ili više ortaka društva, ostali ortaci
nemaju pravo na poslovođenje. Prenos udela među ortacima ortačkog društva je slobodan,
ulog trećem licu samo uz saglasnost ostalih ortaka, osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka nije drugačije predviđeno. Ortačko društvo osniva se jedino ugovorom, s obzirom da u
našem pravu nije dopuštena mogućnost njegovog osnivanja od strane jedinog osnivača.
Ortačko društvo stiče svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar.
Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih ili pravnih
lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom, od kojih najmanje jedno lice odgovara
neograničeno za obaveze preduzeća (komplementar), a najmanje jedno odgovara ograničeno
do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Firma komanditnog društva može biti stvarna
ili lična. Oznaka imena društva, koriste nazivi nekih stvari, a ako je lična, onda kao ime sadrži
lično ime najmanje jednog komplementara i oznaku „k.d." U firmi komanditnog drustva ne
može biti ime komanditora, u protivnom on će se smatrati kao komplementar, tj. odgovaraće
za obaveze društva neograničeno i solidarno celokupnom svojom imovinom. Ekonomski
značaj komanditnog društva je u tome, da je ono pogodan oblik društva za one poduhvate, u
kojima su neki učesnici spremni da preuzmu poslovni rizik iz zajedničkog poslovanja bez
ikakvog ograničenja, a istovremeno ili obavljanju drugih poslova (radni poslovi), dok drugi
članovi su spremni da učestvuju u društvu isključivo svojim imovinskim angažmanom, i uz
rizik koji ne prevazilazi okvir njlhovog imovinskog uloga.

6
Korporacije i cilj korporacija

U savremenim uslovima privređivanja vodeću ulogu imaju korporacije. Odnosno,

preduzeća entiteti, koja predstavljaju osamostaljenje privredno – pravne subjkete odvojene od
njihovih vlasnika. Takvo odvajanje vlasnika od poslovnih sredstava preduzeća u Kojima su
vlasnici vodilo je razdvajanju funkcije vlasništva nad sredstvima I funkcije upravljanja
sredstvima koje se poverava profesionalnim menadzerima. Korporacije su omogućile I
pospešile koncentraciju I održljivost raspoloživog kapitala, čime je značajno podstaknut njihov
rast I razvoj I vodeća uloga u privredama razvijenih zemalja. Emisijom akcija korporacije
formiraju akcijski odnosno osnovni kapital kao trajni eksterni izvor finansiranja. Pri raspodeli
ostvarenih periodičnih rezultata treba pameetno I stimulativno da se odredi proporcija između
sredstava koja se treba odliti iz preduzeća – dividende I sredstva koja će biti zadržana, odnosno
reinvestirana.
U slučaju korporacije cilj iskjučivo treba da bude maksimizacija profita. Da bi se
vrednost za akcionare maksimizirala ona se mora kontinuirano kreirati, te se kao alternativna
formulacija cilja navodi kreiranje vrednosti za akcionare. Buudući da je korporacija entitet I da
je njena poslovna imovina odvojena od lične imovine akcionara I jasno je da akcionari ne
mogu uvećavati svoje bogatstvo uzimanjem poslovne imovine korporacije. Akcionari mogu
ostvariti parvo na dividend. Kako bi se isplatile velike dividend preduzeće dolazi u situaciju da
se zadužuje, tada se smanjuje mogućnost za investiranje u nove projekte I potencijal za budući
rast dividend dobitka I cene akcija. Akcije su svojevrstan ugovor između akcionara I drugog
zakonskog entiteta – korporacije. Vrednost za akcionare se može ostvariti transfeorm vrednosti
sa kreditora (isplata povećanih dividendi), dodatnim zaduživanjem ili ulaskom u rizičnije
projekte. Problem neuvazavanja dimenije rizika vremena I stvarnih preferencija akcionara.
Ovaj problem bi se mogao ilustrovati primerom da su akcionari koji su ostvarili visoke
dividend I rast cena akcija u nekom drugom preduzeću u koje su investirali možda u istom
vremenskom intervalu u isti rizik u drugom preduzeću mogli su da ostvare značajno veće
prinose. Ukupna tržišna vrednost preduzeća sastoji se od vrednosti za akcionare, tržišne
vrednosti akcija I vrednosti za kreditora – tržišne vrednosti dugova.