Određivanje razlike potencijala – između tačaka A i C:

R 1 R3−R 2 R 4
U 0AC =E
( R 1+ R 2)( R3 + R 4)

R4 …. Promenljivi otpornik (reostat)

0
Kada se izbalansira merni most U AC =0 (promenom R4)

R 1 R3
⇒ R1 R3−R2 R¿4 =0 ⇒ R¿4 =
R2
Nakon apliciranja opterećenja MT: R1 + Δ R1

1 (R 1+ Δ R1) R3−R2 R¿4

U =E
AC ¿ ≠0
(R 1+ Δ R1+ R 2)( R3 + R 4 )
¿ 1
Nakon balansiranja: R4 + Δ R4 ⇒U AC =0

(R1 + Δ R 1) R 3−R2 (R¿4 + Δ R4 )=0

S obzirom da je most izbalansiran, važi

R1 R 3+ Δ R1 R 3−R2 R¿4 −R2 Δ R 4 =0

¿ 0
gde je R1 R 3−R2 R4 =0 (zbog U AC =0)
Nakon balansiranja u stanju – 1

R2 Δl Δ R1
Δ R 1=Δ R 4 , gde je Δ R 4 poznato ε = =faktor
R3 l R1

Ovo je tzv NULTA METODA MERENJA

DIREKTNA METODA MERENJA: Ne balansira se u stanju -1

1 (R 1+ Δ R1) R3−R2 R¿4

U =E
AC ¿ ≠0
(R 1+ Δ R1+ R 2)( R3 + R 4 )

Δ R 1 ≪( R1 + R2 )⇒ (R1 + Δ R1 + R2 )≈ ( R1 + R2)
¿ 1
uz R1 R 3−R2 R4 =0 … … U AC =0

1 Δ R1 R3 Δ R1
U AC =E =E χ
R1 R2 ¿ R1
(1+ )(R3 + R 4 )
R1
Praktično, merenjem napona u stanju-1 određuje se dilatacija.

Δ R1 Δl
=k ∙ =k ∙ ε
R1 l

1 Δl
U AC =E ∙ k ∙ χ ∙
l
1
U AC =const ∙ ε
Kontrolni štap, tzv. Kompenzaciona merna traka – KMT na mesto otpornika R2.

KMT:
 iste dužine i karakteristike kao MT tj. R1 = R2A

 postavljena na štapu od istog materijala α t

⇒ ΔR 1ΔT =Δ R2Δ T B
 nalazi se u istim temperaturnim uslovima kao i MT
samo uticaj promene temperature: ΔT
ΔT ¿
(R¿¿ 2+ Δ R 2 )R 4
U =E ( R1+ Δ R ) R 3−
ΔT ΔT
AC 1 ΔT ΔT ¿
¿
( R 1+ Δ R1 + R2 + Δ R2 )(R3 + R4 )
0 ¿
uz U AC =0 i C: R4 =R3

ΔT R1 R 3+ Δ R1ΔT R 3−R2 R ¿4− Δ R2ΔT R ¿4

U =E
AC =0
(R1 + Δ R1ΔT + R2 + Δ R 2ΔT )(R3 + R¿4)

zbog A, B i C