BI B L I O T E K A »R B C l .

M l l A Ol
KOLO II KNllO,\ ,O
: ;:;:;;;:;;;;; ;;;,;;;;;;:,;;:;;;;;;so::;;;;;;;;; : 8

~ ·,,.,
J. P. EKE„T•.•AN M . • . •

L.. • ci~,

RAZGOVORI
SA GETEOM
POSLEDNJIH GODINA
NJEGOVA ŽIVOTA

IZDAVACKO PREDUZEĆE »RAD«

BE O O R A D 1960
 J. P. ECKERMANN
GESPRACHE MIT GOETHE
lN D~ETZTEN JAHREN
_. ,,_.-..,.. ES LEBENS
GETE O SVOM STVARANJU I SVOJIM
DEUMA

Neću da se žalim na početak svog rada; da­

bogme da saan bio još nejasen i da su moje
težnje još bile nesvesne, ali ja sam imao ose­
ćanje onoga što je pravo, imao sam čarobni
prutić koji mi je pokazivao gde je bilo zlato.
Geca od Berlihingena pisao sam kao mlad
čovek od dvadesetdve godine, i deset godina doc­
nije divio sam se istinitostd svog prikazivanja.
Kao što je poznato, ja to nisam doživeo niti vi­
deo, prema tome, poznavanje raznovrsnih ljud­
skih stanja stekao sam anticipacijom.
Uopšte uzevši, ja sam se radovao prikazujuci
svoj unutrašnji Svet pre nego što sam upoznao
spoljni. Kad sam docnije u stvarnosti našao da
je Svet lbio takav· kako sam ga zamišljao, on mi
je postao mrzak, i ja više nisam imao volje da ga
prikazujem: Cak bih rekao: da sam sa prikazi­
vanjem Sveta čekao dotle dok bih ga upoznao, i
moj prikaz bi se . tada pretvorio u ismevanje.

~nn•~
Đ
'
.
.
'

Poveli smo razgovor o Verteru. »I to je stvo­

Izb~
E.RIH KOŠ
renje«, reče Gete, »koje sam kao pelikan hranio
krvlju svog srca. U njemu je toliko osećanja iz
Preveo s nemačkog mojih sopstvendh grudi, toliko osećanja i misl'i da
Dr JOVAN BOGIČEVIĆ bi se njima mogao opremiti roman od deset
takvih sveščica. Uostalom, ja sam knjigu, kao što
sam dosad češće govorio, od njenog postanka
pročitao jedan jedini put, čuvajući se da to ne
ponovim. To su same zapaljive rakete! Pomisao na
3
njih mi Je neprijatna, i ja strepim da ponovo
osećajno doživim patološko stanje iz koga je ono
nastalo«.
» Vei,terov-0 doba« o · 11oottne se mm.ogo govo­
rilo, ne pripada, ako ga čovek pobliže razmotri,
toku svetske kulture, već toku života svakog po­
jedinca koji sa priređenim slobodnim smislom za
prirodu treba da se snađe u skučenim oblicima
zastarelog Sveta i da im se prilagodi. Neostva­
rena sreća, osujećeni rad, nezadovoljene želje
nisu mane. nekog naročitog vremena, već svakog
pojedinog čoveka, pa bi ibilo zlo kad svak ne bi
doživeo epohu u kojoj bi mu Verter došao baš
kao da je samo za njega ipisan.
• svojina. Meni samom se učini kao dimiskija isko­
Nikad nisam posmatrao prirodu radi poezije.
Ali pošto me je' moje ranije crtanje predela, a
zatim i moje docnije ispitivanje prirode nagonilo
na stalno tačno posmatranje prirodnih predmeta,
ja sam, malo pomalo, naučio napamet prirodu do
najsitnijih detalja, tako da mi oni, ako mi je kao
pesniku nešto potrebno, stoje na raspolaganju,
te se ne ,ogrešim lako o ,iis.tilnu. K1o1d ŠiJera l?llije
bilo ov-og posmatranja prirode. Ono što u nje­
govom Tetu ima švajcarskih mesta, ja sam mu
ispričao; ali on je bio duh toliko dostojan div­
ljenja da je, i posle takvog pričanja, mogao nešto
o
da napravi što je imalo realnosti.
Sto je tu, to je moje, a da li sam to uzeo iz
života ili iz knjige, svejedno je, reč je samo o
tome da li ja to dobro uipotrebiml Valter Skot
je koristio jednu scenu moga Egmonta, a imao
je i pravo na to, pa pošto je to razumno izveo,
treba ga pohvaliti. l ·karakter moje Minjon po­
služio mu je kao uzor u · jednom od njegovih
romana; međutim, pitanje je da li sa UJtO toliko
4 5
mudrosti. Prerušeni đavo lorda Bajrona je ne·ka
vrsta moga Mefista, i to je u redu. Da je hteo
da se oslobodi oriigtinaiLne zamdsl], morao bd da
napiše nešto gore. A tako moj Mefistofel peva
Šekspirovu pesmu, d zašto to da ne učini? Zašto
bih se trudio da pronađem nešto svoje kad je to
Šekspirovo bilo dobro i kazivalo 'baš ono što je
bilo potrebno? Ako iz tog razloga izlaganje moga
Fausta ima neke sličnosti sa Jovom, i to je sa­
svim u redu, i ja zib'.'>g toga zaslužujem pre po­
hvalu nego kuđenje.
•
Obrada je vrlo sažeta, i čovek mora dobro da
se udubi ako hoće da ona postane potpuno njegova
vana od čelične žice. Ali ja sam se četrdeset
godina nosio s tim predmetom, tako da je on
[oš kako imao vremena da se očisti od svega što
ne valja.
•
(Uz Vilhelma Majstera). OV'Om ~,airuu je za­
mereno što se [unak odveć kreće u rđavom
društvu. Ali usled toga što sam takozvano rđavo
društvo smatrao· sudom da bih u njega stavio
ono što sam imao da kažem o dobrom društvu,
dobio sam poetsko telo i uz to još raznovrsno.
Međutim, da sam dobro društvo hteo da prikažem
opet pomoću. takozvanog dobrog· društva, niko ne
bi hteo da čita takvu knjigu .
•
Za .Korintsku nevestu najviše treba da za­
hvalim Šileru koji je navaljivao da je napišem,
jer mti je uvek lbilo potrebno nešto novo za, nje­
gove Hore1). Ja sam ·ih2) sve već više godina
'> Ova reč označava Hore, boginje vremena, kćeri J'up!­
terove. SHer j.e tako nazvao svoj knj[ževni časopts, - Prim.
prev.
1) ovu i druge balade.
imao u glavi, one su zanimale moj duh kao ljupke
slike, kao lepi snovi, koji su dolazili i odlazili
i donosili mi sreću u čudnoj igri mašte. Teško
sam se rešio da. se oprostim sa sjajnim pojavama
s kojima sam se odarvtno spiri1jate[j1io oiteloV'ljujući
ih pomoću msdovcljne, oskudne· reči. Kada su se
našle na hantij], posmatrao sam ih sa !Primesom
sete; pri duši mi je bilo kao da treba da se opro­
stim zauvek sa nekim. milim pr ijateljima.
U druga vremena (produži Gete) sa mojim
pesmama bilo je sasvim drukčije. O njima ranije
nisam imao nikakvog utiska i nikakvog pojma,
već su me one obuzimale iznenada i htele istog
trenutka da ih stvordrn, ta1ko ida sam osećao
nagon da ih smesta instinktivno i sanjarski na­
pišem. U takvom mesečarskom stanju često se·
događalo da sam pred sobom imao iskrivljen
tabak hartije i da sam to primećivao tek onda
kad je sve bilo ispisano ili kad nisam imao više
mesta da dalje pišem. Imao sam više takvih li­
stova ispisanih popreko; ali njih sam malo po­
malo i:zgubio, ,tako da mi je sada žao što ne
mogu više ta pokažem oglede takvog pesničkog
udublj ivanja.
• činjenica ima veću vrednost nego što iko može
Te večeri (reče Gete) stavio sam primedbu da
pesme Divana nemaju više nikakve veze sa mnom.
U meni je prestalo da živi i ono što je u njima·
istočnjačko i što je strastveno; sve je to ostalo ·
na putu kao oljuštena zmiska koža. Međutim, pe­
sma U ponoć održala je iS8 mnom prisnd odnos,
ona je i sad deo mene samog i živi i dalje sa
mnom.
Uostalom, često se dešava s mojim delima da
mi se potpuno otuđe. Ovih dana čitao sam nešto
na francuskom i pomislio za vreme čitanja: ovaj
čovek govori dosta pametno, ni. ti sam ne bi to
drukčije rekao. A, kad sam se više udubio, to je
bilo prevedeno mesto iz mojih spisa. · umeo da iskažem! Sa neba kroz Svet ka pa1ćlu,
. 6
•
(Uz Poeziju i istinu) ,iPoanisl,io bdh«, reče
Gete, »da se u toj knjizi nalazi nekoliko simbola
ljudskog života. Knjizi sam dao naslov Istina ''i
poezija, jer se ona pomoću viših tendencija uz­
diže iz oblasti niske realnosti. Žan Paul je sada,
duhom oprečnosti, napisao Istinu· iz svog života.
Kao da bi istina iz života takvog čoveka mogla
biti nešto drugo nego da je autor bio filistar! Ali
Nemci ne znaju lako kako treba da <primenešto
neobično, i• ono što je više prolazi ponekad ·
pored njih, a da oni to ne primećuju. Neka či­
njenica našeg života ne važi po tome što je isti­
nita, već po tome što ima nešto da znači«.· -
•
Gete [e gic,vario ermogo o Srodnim dušama,
naročito o tome da se neko našao pogođen u licu
Mitlera koga on u životu nikad nije poznavao
ni video. »Karakter«, reče on, »mora, dakle, da
bude donekle istinit) da je u Svetu više puta
postojao. U Srodnim dušama nema uopšte ni­
jednog reda koji ja lično nisam doživeo, i ta
da shvati kad pročita samo jedanput to delo.
o>=
Nemci su čudan svet! Oni sebi otežavaju život
dubokim mislima i idejama, koje svuda traže i
svuda primenjuju. Hej, ta ohrabrite se već je­
danput i predajte se utiscima koji će vam doneti
uživanje, ganuti vas i uzdignuti, pa čak i poučiti
i oduševiti za nešto veliko, i ohrabriti; ali samo
nemojte da mislite uvek da je sve taština ako u
njemu nema neke apstraktne misli i ideje! .
I oni dolaze i pitaju me koju sam ideju hteo
da ovaplotim u Faustu. Kao da sam i ja to znao
7
to bi bilo nešto za nnlMUi all'i to nije indikalk'lna
zamisao, već tok radnje. A zatim, što đavo gub!
opkladu i što jedan čovek koji iz teških zabluda
stalno stremi ka boljem treba da se spase, to je
efikasna dobra misao koja štošta · objašnjava, ali
to nije nikakva zamisao na kojoj se zasniva ce­
lina i svaka pojedina scena ponaosob. To bi za­
ista morala da bude lepa stvar da sam hteo da
nanižern na oskudnu traku jedne jedine nepre­
kidne zamisli tako bogat, živopisan i krajnje ra­
znovrstan život, Ikakav sam p,riikaizaou Faus_tu.
* iskustva.
Sve u svemu (produži Gete) nije bio moj način
da kao poeta stremim za otelovljenjem nečeg
apstraktnog. Svojom dušom primao sam utiske,
i to utiske čulne, vedre, ljupke, živopisne, sto­
struke vrste kakve mi je pružala živa mašta; ja
kao poeta nisam imao ništa drugo da uradim
osim da u sebi umetnički zaokružim i oblikujem
takvu intuiciju i utiske i· da ih živim prikaziva­
njem tako iznesem da i drugi steknu iste utiske
kad moj prikaz budu čuli ili čitali.
Kad sam, međutim, hteo da kao poeta pri­
kažem bilo lroju ideju, to sam činio u malim pe­
smama u kojima je moglo da preovladava jedno
određeno ·jedi:nstvo1 koje je moglo da se sagleda,
kao, naprimer, Metamorfoza životinja, Meta­
morfoza biljki, pesma Zaveštanje ,i mnoge druge.
J edini proizvod većega obima u kome sam svesno
radio prema prikazu jedne dzrazite Ideje bile bi
možda moje Srodne duše. Roman je usled toga
postao pristupačan razumu; ali ja neću da kažem
da je time postao bolji! Nsprotiv, ja sam, mi­
šljenja: što j,e neki poetski proizvod inkomen­
zurabitniji1) i razumu neshvatljiviji, -utoliko je
bolji.
') nei:i;medjlvlji.
8
raust) Faust je ipak nešto sasvim inkomen­
zin'r1šiino, i svi pokušaji da 1Se pribiiži razumu
uzaludni su. Pritom čovek mora da i.ma na umu
da je prvi deo proizišao iz nešto tamnog stanja
indivJdue. A,li baš ta tama draži ljude, njih to muči
kao i svi nerazrešljivi problemi.
... Faust je tako čudnovata individua da samo
malo ljudi može da oseti njegova duševna stanja.
Karakter Mefistofela je opet riešto vrlo teško
usled ironije i kao živi rezultat velikog životnog
... Prvi deo je skoro sav subjektivan; sve je
proizišlo od vrlo zbunjene, vrlo strastvene indi­
vtidue, d ta rpoLuta.mad sama po sebi moocfa prija
ljudima. U drugom delu, međutim, nema skoro ·
ničega subjektivnog, tu se pojavljuje viši, širi.:
svetliji, staloženiji Svet, i ,ko se malo više ne
potrudi, neće ga razumeti.
... Pošto je koncepcija tako stara (reče Gete),
i ja o njoj mislim več pedeset godina, unutrašnje
gradivo se toliko nagomilalo da je sada rastav-
1janje d ~ajmlj,iivanje teška qperaoija. Građi
drugog dela je zaista toliko godina koliko sam
rekao. Ali samom !PI"edmetu.koristi samo to što
ga tek sada pišem ;paiMo l9U mi: svetska 2Jbi'Vainja
toliko jasnija. Ja s tim prolazim kao neko •!oo u ·
mLadosti dma mnogo sitnog srebra i bakrenog
novca, k.oji tokom ždvotasve bolje zamenjuje, tako
da najzad ima pred sobom svoje imanje iz mla­
dosti u čistim zLa,tnicimai.
•
 ,
'
u svojoj dubokoj starosti ne mogu da se požalim
na slabu produktivnost. Ali što mi je u mladim
godinama polazilo za rukom svakog dana i pod
. svim okolnostima, sada mi polazi za rukom samo
periodično i u izvesnim povoljnim uslovima. Kada
su me pre deset, dvanaest godina, u srećno doba
posle oslobodilačkog rata, obuzele pesme Divana,
bio sam dosta produktivan da bih često u jednom
.danu napisao dve do tri pesme; i to na slobodnom
polju, u kolima ili u gostionici, sve mi je to bilo
sporedno. Sada, na drugom delu Fausta, mogu
da radim samo u ranim časovima dana, kad se
osećam· okrepljen i ojačan snom i kad me još
nisu zbunile koještarije svakidašnjeg života. Pa
ipak, šta je to što uradim! U najsrećnijem slu­
čaju. jedna ispisana stranica, ali redovno samo
toliko koliko·bi se moglo napisati na dlan jedne
ruke, a često, kad nisam stvaralački raspoložen,
manje.
• •
Uvek se govori o originalnosti, ali šta je smi­
sao toga! Čim se rodimo, svet počinje da utiče
na nas, i to se nastavlja sve do kraja. A svuda,
šta možemo da nazovemo svojim sopstvenim do
energiju, snagu, volju! - Kad •bih mogao da
kažem šta dugujem velikim prethodnicima i sav­
remenicima, ne bi mnogo preostalo.
Ali pritom nikako nije svejedno u kojoj eposi
našeg života na nas utiče neka strana značajna
ličnost.
Moja „l!.2{fia je stvarna u tome što se zasniva
na onoj ve 1 . pažnji i izvežbanosti oka; mnogo
polažem i na znanje tako stečeno.
• tušta i tmae, reče on, »all je sasvim mogućno
Svuda je bi'lo dobro <kad smo ja i Merk bili
mladi. Nemačka ktijiževnost bila je još čista
tabla ,i mi smo verovali da ćemo na njoj sa
10
zadovoljstvom naslikati mnogo dobroga. Sada je
ona tako ispisana i umrljana da se čoveku ne
mili da je pogleda i· da pametan čovek ne zna
gde još nešto da ucrta.
•
Moje veliko prelmućstvo je u tome što sam
se rodio u vreme kada su na dnevni red došli
najveći svetski događaji i što ·su se oni produ­
žili kroz celi moj dugi život, tako da sam bio živi
svedok Sedmogodišnjeg rata, zatim odvajanja
Amerike od Engleske, dalj e, Francuske revo­
lucije i najzad celog Napoleonovog vremena do
propasti ovog junaka i sledećih događaja. Usled
toga sam .došao do sasvim drugih rezultata i'
saznanja nego što će to moći da učine oni koji
se sada rađaju i koji moraju pomoću knjiga da
usvoje one velike do~ađaje koje oni ne razumeju.
Kad se osvrnem na svoje rane i srednje go­
dine života i sada u svojoj starosti pomislim kako
je malo u životu onih s kojima sam proveo mla­
dost, onda se uvek setim letovanja u jednoj banji.
Čim čovek stigne, upozna se i sprijatelji s onima
koji su ranije došli i koji sledećih nedelja odlaze.
Gubitak je bolan. I sad. se čovek drži druge ge­
neracije s kojom se neko vreme druži i najpri­
snije sprijatelji. Ali i ovi odlaze i ostavljaju nas
same s trećom koja stigne kratko vreme pred naš
odlazak i s kojom čovek nema baš ništa da radi .
•
Gete je govorio o svojim protivnicima' i o tome
da ta vrsta ljudi nikad ne izumre. »Njih ima
da ih donekle klasificiramo.
Pre svega, da pomenem svoje protivnike iz
gluposti; to .su ljudi koji me nisu razumeli i koji
11

su me nepovoljno ocenili a da me nisu ni upo­
znali. U mom životu ,prilično v,ell:tkti ibll'loj tih ljudi
mnogo mil j e dosadno; ailii da, im to, oprostimo,
jer oni nisu znali šta su činili.
Drugu veliku grupu sačinjavaju zavidtjivci.
Taj svet ne može da se pomiri sa srećom i ča­
snim mestom koje sam stekao svojim talentom.
Oni se ·~oanl1ja1v,aj,u na moju sl.ruvu i voleli bi
da me unište. Kad bih bio nesrećan i bedan, oni
· bi digli ruke od toga.
Posle njih dolazi veliki broj onih koji su po­
stali moji protivnici jer o.ni sami nisu doži­
veti uspeh. Među njima ima darovitih talenata,
a1i oni ne mogu da mi oproste što ja zamračujem
njihovu slavu.
Na četvrtom mestu da pomenem ·svoje pro­
tivnike koji imaju razfoga da to budu. Pošto sam
ja čovek i kao takav imam ljudske mane i sla­
bosti, ni moji spisi ne mogu da budu bez njih.
Ali pošto sam ja svoje obrazovanje shvatio oz­
biljno i pošto sam se stalno trudio da se opleme­
nim, ja sam se neprestano usavršavao, pa se
često dešavalo da su me oni kritikovali zbog
neke mane koje sam se ja odavno oslobodio. Ti
dobri ljudi su me · najmanje vređali; oni su pucali
na mene . kad sam već bio vrlo daleko od njih.
Uopšte uzevši, prema svršenom delu bio sam
prilično ravnodušan; njime se nisam više bavio
i mislio sam odmah na nešto novo.
Sledeća velika masa ljudi pokazala se kao moj
protivnik usled neslaganja u načinu mišljenja ~
zbog različitih pogleda. Za listove jednog drveta
kaže se da se retko. nađu dva slična: a isto tako
će se i među ljudima teško naći dva čoveka •koji
se potpuno slažu po svom mentalitetu i po na­
činu mišljenja. Kad tako nešto !Pretpostavljam,
onda ibi, zapravo, trebalo da se manje čudim tome
što je broj mojih protivnika toliki nego tome
što imam toliko prijatelja i pristalica. Celo moje
doba razlikovala se od· mene, jer je njime ovla­
dao subjektivni pravac, dok sam ja u svojim
12
objektivnim težnjama bio potpuno usamljen, što
nije išlo meni u prilog.
Šiler je u tom pogledu imao velika preimuć­
stva u poređenju sa mnom. Neki dobronamerni
general jednom mi je dosta jasno dao na manje
da treba da radim kao Šiler. Meni se baš tada
ukazala prilika da mu objasnim Šilerove zasluge,
jer sam ih znao bolje od njega. Produžio sam
mirno svojim putem ne brinući se dalje za uspeh,
a na svoje protivnike obraćao sam što je mogućno
manje pažnje«.
o
»N.ikalko1niije evejedno li.l Joojoj eposi našeg
života utiču na nas neke strane značajne. lič­
nosti.
Za mene je bilo od velikog značaja što su
Lesing, Vinklman i Kant bili stariji od' mene i
što su ona prva d'1'ojicauticala na moju mladost,
a Kant na moju starost.
Zatim, za mene je bilo od najveće važnosti
to što je Šiler bio znatno mlađi od mene i mnogo
odmorniji u vreme kad je mene Svet već počeo
da zamara; isto tako kad su Braća Humbolt i
Šlegl počet1i da se javljaj1u 1pred mojUIIll očima.
Ja sam od svege toga imao ogromne koristi.
•
Zlo je što čoveka u životu toliko ometaju
pogrešne tendencije i što čovek takvu tendenciju
mika.dne uviidii ,pir.e nego što [e se oslobodi.
Pogrešna tendencija nije produktivna, a ako
ona to i jeste, onda 1000 što. je stvorila nema
nikakve vrednosti. Nije naročito teško da to čo­
vek primeti na drugima, ali je sasvim druga
stvar ako je reč o samom sebi, jer je za to po­
trebna velika sloboda duha. Međutim, tu ne pomaže
uvek ni samo saznanje; čovek okleva i sumnja i
ne može da se odluči: baš kao što mu teško pada
13
da se rastane sa· voljenom devojkom o čijem ne­
verstvu ima odavno više dokaza.
Ja sam utrošio suviše mnogo vremena na ono
što nema veze s mojom pravom strukom. Kad
pomislim šta je učinio Lope de Vega, onda mi
se čini da je broj mojih pesničkih dela vrlo mali.
Trebalo je da se više držim 'svoga pravog zanata.
Da se nisam toliko bavio kamenjem (rekao je
on nekom drugom prilikom) i da sam vreme ko­
ristio za nešto bolje, mogao sam da steknem
najlepši ukras od dijamanata.

Ako je neki dramski talent nešto vredeo, nije

mogao da se ne zadrži na Šekspiru, štaviše, on
je morao da ga prouči. Ali kad ga je proučavao,
moralo je oa mu bude jasno da je Šekspir već
potpuno prikazao celu ljudsku prirodu u svim
pravcima i u svim dubinama i -vlsinama, i da,
u. suštini, za njega, sledbenika, ništa više ne pre­
ostaje. A i gde da čovek nađe hrabrosti ma ,i
samo da počne da piše kad je u ozbiljnoj duši
koja odaje priznanje bio svestan. takvih neiz­
mernih i nedostižnih savršenstava koja već po­
stoje!
J a sam u mojoj dragoj Nemačkoj pre pedeset
godina imao bez sumnje povoljniju situaciju.
Mogao sam vrlo brzo da se snađem s onim što
smo već imali, i to mi nije moglo dugo impono­
vati i mnogo me zadržati. Ubrzo sam napustio
nemačku književnost i njeno proučavanje, a
obratio se životu i stvaralaštvu. Napredujući tako
malo pomalo, produžio sam u svom prirodnom
razvoju i cazvio se postepeno do dela, koja su
mi od epohe do epohe· uspevala. A moja· ideja o
odličnom nikad nije ni na jednom od mojih ži­
votnih i razvojnih etapa bila veća nego što sam.
bio kadar da uradim· na ·svakoj toj etapi.
14
drugoga. Platen lju1i Hajnea, a Hajne Platena,
i svaki od njih se trudi da ocrni i omrazi drugoga,
jer je Svet za miran 'Život i rad dosta velik i širok,
i svak ima neprijatelja svog talenta koji mu za­
daje dovoljno mukel ·.
• a i drugi su od mene odveć. mnogo·tražili. •
U svojoj poeziji nikad nisam afektirao. Nisam
pevao ni pisao o onome što nisam. doživeo i što
me nije peklo i zadavalo mi muke. Ljulbavnepe­
sme;sam pisao samo kad sam voleo. Kako bih bez
mržnje u srcu mogao da pišem ,pesme mržnje!
A,. među nama govoreći, nisam mrzeo Francuze
iako sam zahvaljivao Bogu kad smo ih se oslo­
bodili. Kako bih mogao ja, krune su samo kultura
i varvarstvo 1bili od značaja, da mrzim narod koji
se ubraja u najprosvećenije narode Sveta i kome
zahvaljujem za tako velik deo svoga sopstvenog
obrazovanja!
Uopšte, nacionalna mržnja je čudna stvar. Na
najnižim stepenima kulture naći ćete je uvek
najjače i najžešće izraženu. Ali ima jedan stepen
na kome ona potpuno iščezava i _na 'kome donekle
stojimo iznad naroda, 1i sreću i1i bol susednog na­
roda osećamo kao da ih doživljava sopstveni na­
rod. Ovaj stepen kulture odgovarao je mojoj
prirodi, i ja sam se u njemu mnogo ,pre učvrstio
nego što sam -napunio šezdesetu godinu.
• sada se neverovatno mnogo traži; a svi putevi su·
Svi značajni ljudi, koji su u životu uredni
i imaju čvrsta načela, koji su o svemu mnogo
razmišljali i koji se ne šale sa životnim proble­
mima, mogu vrlo lako u očima površnih posma-
1irača. da izgledaju kao pedantni ljudi.
• ljudi s nama slažu. Ja to nisam n·
o .meni se uvek govorilo da . mi je,_ sreća bila
naročito naklonjena; neću da se žalim .na svoj
16 ,..
život. Ali, ustvari, on nije bio ništa drugo do trud
i rad, i ja mogu da kažem da u svojih sedamde­
set (Pet godina IDV'Olta erisarn ini ,čert:ini nedelje
živeo po svojoj volji. To je brlo večito valjanje
kamena koji je stalno trebalo dizati. Moje za­
beleške će objasniti šta je time kazano. I ja s"am,
Moja prava sreća bile su moje pesničke težnje .
i moje stvaralaštvo. Ali koliko su me moje slu­
žbene dužnosti u tome ometale, ograničavale i
kočile. Da sam mogao da se više oslobodim od
javne i •poslovne aktivnosti i da živim više u
usamljenosti, bio lbih srećniji i stvorio bih kao
pesnik mnogo više. Ali ovako se uskoro posle moga
Geca i Vertera ma meni obilstinillia,reč n€1kog mud­
raca koji je rekao: ako je čovek učinio nešto
svetu 'za ljubav, ovaj će već umeti da se pobrine
da to čovek ne učini po drugi put,
Nadaleko čuveno ime i visok položaj u društvu
su dobre stvari. Ali is tim mojim imenom i polo­
žajem· nisam dalje doterao osim dotle da ne ka­
zujem svoje mišljenje da ne bih vređao druge.
· Ali to bi stvarno hila vrlo rđava šala da pritom
nisam imao ipreimućstvo da saznam kako drugi
misle, ali ne i oni kako ja mlslim.
•
Milo mi je što mi sada nije osamnaest goddna.
Kad mi j e 'biJ}o osamnaest, i Nemačko] j e 1biJ.o tek
osamnaest, tada se još i moglo nešto uraditi; ali
presečeni. ,
•
Šta bi značila obrazovanost kad ne bismo
hteli da se potrudimo da savladamo svoje pri-
rodne sklonosti! Velika je ludost z ~ se
l · wf~
sam gledao na čoveka kao na ~u ·~,~~~p~\
stoji. sa~ i t~udi~ sa 4Ja ·. ,:,~.:~~.,.~m.·~.·'
da 'Je .OZ~~ IlJenOJ OS S ,-~~\~fa t-t<t
nisam tražio nikakve dalje ~patije. 'I'ime sam
postigao to da sam mogao da se ophodim sa sva­
kim čovekom, a samo tako se i upoznaju razno­
vrsni karakteri i stiče potrebna okretnost u ži­
votu. Baš kod naravi <koje se opiru čovek mora da
se napregne da, bi s njima izišao na kraj, a time
razne naše sp.OS-Olbnosti dobiju potstrek i razviju
se ,i usavcše, ,tako da ćovek 1ulhliZo oseti ida. •je do- ··
rastao svakom sabesedniku.
* dana, pri .pregledu naših pisama, sve mi 'se to ja­
-- Poznavao sam veliku gospodu koja su dobi­
jala mnogo prikaza svojih dela. Oni su sastavili
izvesne formulare i fraze kojima su odgovarali
na svaki takav prikaz, i tako su pisali na stotine
pisama, koja su sva bila ista i sastojala se od samih
fraza. Ja tako nikad nisam radio. Ako nekome ni-­
sam mogao da kažem nešto naročito i što treba
da se kaže u najužoj vezi sa samim delom, radije
uopšte nisam pisao. Površne fraze su za mene bile
nešto nedostojno, i tako se desilo da nisam mogao
odgovoriti ponekom valjanom čoveku, kome bih
inače vrlo rado pisao.
o
• njemu polazi za rukom da ih prikaže. Ali nije mu
Za mlad svet ovo je primamljivo. Mi živimo
u vremenu u kome je raširena tolika kultura da
ju je primila i atmosfera koju udiše mlad čovek.
U njemu žive .i razvijaju se pesničke i filozofske
misli, on ih je usisao sa vazduhom svoje okoline,
ali on misli da su ·one njegove i Iskazuje ih kao
nešto svoje. Međutim, kad je vratio vremenu što
je od njega 1pr'imi.10, ·001 je ostao 1S1i.Jro0mah. On Ućina
izvor koji je od donesene vode neko vreme izvi­
rao mlazevima, i koji prestaje da žubor! čim je
skrivena rezerva .iscr.,pena.
* Ideje o besmrtnosti su za otmene staleže, na"­
Da bi u Svetu napravio epohu, za to su, kao
Ito je ,poznato,potrebne dve stvard: [Pr~ da čovek
ima dobru pamet i drugo da iµla veli:ko.nasleđe.
18 :• . '','"""· ;:., '
Napoleon je nasledio Francusku revoluciju,..
Fridrih Veliki _Šleski rat, Luter mrak koji su
stvorili popovi, a meni je pala u deo zabluda
Njutnovog učenja.
*
čuvajte se, uopšte, 'rasplinjavanja i ne raz-
jedinjujte svoje snage. - Da sam pre trideset
godina imao ovu pamet, stvorio bih sasvim nešto
drugo. Koliko sam vremena proćerdao sa Šile­
rom u Horama i u Almanahu muza! - Baš ovih
vdlo živo pred očima, i ja ne mogu bez neprijatnog
osećanja da se setim onoga rada u kome nas je
svet zloupotrehljarvao, a 'koji za mas same in1je imao
.nikakve koristi. Talent, dabogme,' veruje da može
da uradi ono što vidi da i drugl ljudi rade, ali
to nije tako i on će se kajati zbog svojih [asux­
frais1). šta nam to llredi ako uvijemo kosu samo
za jednu noć? - Imamo hartiju u kosi, to je sve,
a sledeće večeri kosa l!)opet prava.
»Dabogme da je tako«, odgovori Gete.·»Oblast
ljubavi, mržnje, naderočajanja, i kako se već sve
zovu stanja i strasti duše, urođeni su pesniku, i
urođeno: kako se sudi, ilii kako se čovek drži u
parlamentu ili na carskom krunisanju. Pesnik
mora sve to da nauči iz iskustva ili P'O predanju
da se ne ibi ogrešio o istinitost toga. Tako sam
u Faustu mogao pomoću sopstvenog doživljava­
nja sasvim dobro da prikažem mračno stanje
očajanja glavnog junaka kao i Gretina ljubavna
osećanja; međutim, bilo je potrebno da se po-
smatra prdroda da hi se, mapnimer, ika.zoau,o: ·
Kako se zažaren · žalosno penje
Kl"Ildi lrol'lllt po.wog Meseca
rečito za žene koje nemaju nikakvog posla.. Ali
vredan čovek, koji namerava da već ovde bude
'l Sitni, nepredviđeni troškovi.
• 19
 nešto što vredi i koji stoga svakoga dana mora da
se, trudi, da se bori i da radi, ne brine se mnogo za
budući Svet 1i aktivan je i koristan u ovom Svetu.
Dalje misli o besmrtnosti su za one kojima se
sreća ovde nije baš nasmešila .
•
Nemci, ne niogu da se oslobode malograđan­
štine. - Sada se prenemažu i prepiru zbog raznih
distiha koji su štampani i kod Šilera i kod mene,
pa su mišljenja kako je važno da se nesumnjivo
utvrdi •koji je od njih Silerov a koji moj. Kao da
to .ima .nekog smisla, i .kao da ibi se time nešto
dobilo, i kao da nije 'dovoljno što oni postoje!
Prijatelji kao što smo bili Šiler li ja, godinama
povezani, s istim interesovanjem, u svakodnevnom
dodiru i međusobnom idejnom uticaju, toliko su
se saživeli da kod pojedinih misli uopšte ine može
biti ni govora o tome da l~ su potekle od jednog .
ili od drugoga. Mnogo distiha smo sastavljali za­
jednički, često se meni javila misao, a Šiler ju je
sročio, često je opet lbio obrnut slučaj, a često je
Šiler napisao jedan stih a ja drugi. Otkuda tu
može biti govora o mome i o tvome! Covek bi
doista morao l sam da bude velik ćifta kad bi ma
i najmanje pažnje poklonio rešavanju tog pitanja.
• da predvidi kada će on u dalekoj budućnosti pre­
Mi se, doduše, rađamo sa sposobnostima, ali
za razvoj treba da zahvalimo hiljadi uticaja ve­
likog Sveta, od koga naučimo ono što možemo i
što nam odgovara. Grci i Francuzi su na mene
mnogo uticali, šekspir, Stern i Goldsmit još ne­
sravnjeno više. Ali time nije ukazano na sve iz­
vore moje ikiu,l.tture; to bi dšlo u besloonačnost J 'btlilo
~ · bi nepotrebno. Glavno je da čovek ima dušu koja
voli istinu i koja je prima gde god je nađe.
• uticaja, i još .nešto: pritom nije važan posao,
Ja sam se čuvao da napišem i jedan red koji
nije bio dobar d koji nije mogao da se održi.
20
GETE O STVARALAŠTVU, UMETNICIMA
I UMETNOSTI
Šta je genije drugo do ona produktivna snaga
kojom nastaju dela koja mogu da se pokažu pred
Bogom i u prirodi i koja baš zato imaju trajnu
vrednost? Sva Mocartova dela su takva; u njima
je stvaralačka snaga koja dejstvuje od pokolenja
do pokolenja i verovatno se neće iscrpsti IJ.li istro­
šiti. Za druge velike kompozitore i umetnike važi
isto. Zar nisu Fidija i Rafael uticali na sledeće
vekove, a Direr i Holbajn isto tako! Onaj koji je
prvd iiZimi.sLi•o ,cililiJke 1i 1pmpor'C'ijestarog nemačkog
građevinarstva, tako da je tokom vremena omo­
gućena štrasburška i Kelnska katedrala, bio je
takođe gem.je, jer su njegove mi;SLi, stalno zadr­
žalecproduktivnu snagu i dejstvuju do današnjeg
dana. Luter je bio geniđe sasv'im posebne vrste;
on dejstvuje već prtlično dugo i čovek ne može
stati da bude produktivan. Lesing nije hteo da
prihvati visoku titulu genija, ali njegov trajni
uticaj svedoči protiv njega samog. Nasuprot tome,
u književnosti imamo druga, i to zn~čajna imena
koja su za života smatrana velikim genijima, ali
se njihovo dejstvo završilo sa· njihovim životom,
imena koja su, dakle, cpretstavljala manje nego što
su oni sami li drugi mi:slili. Jer, kao što je rečeno,
nema genija bez produktivne snage od trajnog
umetnost i zanat 'kojim se neko bavi, to je sve
jedno isto. Da li se neko pokazuje ,genijalan u
nauci, kao Oken i Humbolt, ili u ratu d državnoj
21
upravi, kao Fridrih, Petar Veliki i Napoleon, ili
da li neko speva pesmu, kao Berarrže, sve je to
isto i pitanje se svodi samo na to da li su misao,
8llleirsi1) i deilo ždvd J ida .li su ~01$10bn:i da žtve i
dalje.
A zatim moram još da kažem: produktivnost
čoveka ne zavisi od količine proizvoda i dela koje
neko stvara. Mi imamo u lrnjiževno:s1Ji poeta koji
se smatraju vrlo produktivndm, jer su objavili
jednu svesku pesama za drugom. Ali po m~m
shvatanju, ti ljudJi su potpuno neproduktivni, jer
to što oni stvaraju nema ni života ni trajnosti.
Goldsmat je, naprotdv, IIl'aipJ,sao talko malo pesama
da o njihovom broju ne vredi ni govoriti, ali ja
ipak moram da -ga smatram produktivnim poetom,
jer i ono malo što je spevao pretstavlja pravi
život koji će se održati.
• i lutanje kad lbiste vi mladi. ljudi hteld da idete
čuvajte se velikog posla. To je baš ono od
čega pate naši najbolji stvaraoci, baš oni koji
imaju najviše talenta i najbolje težnje. I ja sam
od toga patio i mam koliko md je to škodilo. ...:.._
Šta sve tu nije propalo! - Da sam sve uradio,
što sam mogao sasvim dobro da uradim, ni sto
tomova ne bi bdlo dovoljno.
Sadašnjost hoće da dođe do izražaja; pesniku
svakog dana naviru misli i osećanja i sve to hoće
i treba da 1Se izrazi. A1i ako se čovek nosi nekim
većim delom, onda pored njega ne može ništa
drugo da ,s; pojavljuje, sve misli se potiskuju i
čovek je dotle !izgubljen čak i za udobnosti ži­
vota. Koliko napora i duhovne snage je potrebno
za ito da se u sebi sredi i usavrši velika celina,
i kakva snaga i mirna, neometana situacija u ži­
votu da bi se sve to tada povezano iskazalo kako
treba! Ako tu čovek u celini promaši, izgubljen
je. sav trud; ako čovek kod tako obimnog pred-
'> .apersi - suština, knatko i pregledno Izlaganje.
,prev.
22
meta u pojedinim delovima ne ovlada potpuno
svojom materijom, onda će celina imati delimično
nedostataka i čovek će doživeti zamerke; iz svega
će pesndk mesto nagrade i radosti za toliki trud
i požrtvovanje iskusiti samo neprrjatnosti i snaga
će mu slabiti. Ako rpesnik,nasuprot tome, svakog
dana shvati sadašnjicu, i ako uvek podjednako, u
svežem raspoloženju obradi ono što rnu se pruža,
on će sigurno stvoriti uvek nešto dobro; a alko mu
ponekad ponešto i ne rpođeza rukom, ništa zbog
toga neće bibi izgubljeno.
•
Svak misld da sam sve najbolje zna, i pritom
se mnogi lizgube, a mnogi Z1bog toga dugo lutaju.
Ali sada. nije više vreme za lutanje, to je bilo z·a
nas stare; a šta bi nam pomoglo sve naše traženje
istim putevima? U tom slučaju mi ne bismo nikad
napredovali! Nama starlima se lutanje ne zamera,
jer mi mismo našlf utrte staze; ali ko se docnije
pojavi u [avnostl od toga se 'tražl više, taj ne treba .
ponovo da luta i da tražJi, on treba da se koristi
iskustvom starih li da odmah produži pravim pu­
tem. Ne Ibi trebalo da čoveka zadovolji da krene
putem koji će docnije dovesti do cilja, već svaki
korak . treba da bude Clilj i da bude korak od
vrednosti.
•
Ne treba da se kaže·da stvarnost nema poet­
skih zanimljivostl; jer pesndk baš time dokazuje
da je pesnik što je u dovoljnoj meri duhovit da
i u običnom predmetu pronađe zanimljivu stranu.
Stvarnost treba da da motive, suštinu, pravo
- Prim.
jezgro koje treba da se izrazi; a zadatak pesnika
je da od toga stvori lepu oživljenu celinu.
23
 • Ali zasad ostavite sve što je veliko. Vi ste se
Prelmućstvo maldh dela je u tome što tu treba
da se biraju i biraće se samo takvi predmeti koje
poznajemo, kojima vladamo. Ali kod velikog pe­
sničkog dela to ne ide, tu se ne može izbeći da
se ne prikaže, [ to potpuno istimto, sve. što do­
prinosi :pove2Jivanjuceline 1i 'Što je utkano u plan.
Međutim, omladina poznaje stvari još jed­
nostrano; a veliko delo traži svestranost, i baš
u ovome se doživljava neuspeh.
U ovome mož-e mnogo šta da vam pođe za
rukom, ali ponešto što možda još niste valjano
ispiltaJ!i i što ne poznajete, neće vam uspeti. .Bdće
vam dobar možda rilbar, aJJi Iovac možda neće bitJi
dobar. Ali alko u celini nešto ne uspe, onda će
celina imati nedostataka, ma koliko da su izvesne
partije dobre, i vi nliste stvorili n!išta savršeno.
Ali ako pr,ika:žetesamostalno samo pojedline par­
tije kojima ste dorasli, onda ćete sigurno stvo­
riti nešto dobro.
Naročito se čuvajte da sami mnogo izmišljate:
jer tada čovek hoće da da svoje shvatanje stvaz;
koje je u mladosti retko kad zrelo. Dalje: ka­
rakrterd i mišljenja odvajaju se od njega ikao oso­
bine :pisca i oduzimaju mu snagu za da•lje stvara­
laštvo. I naposletku: ko1iko se vremena gubi
izmišljanjem li unutrašnjim raspoređivanjem li. sa­
stavljanjem, za šta nam nlko ne odaje pr'iznanje,
pod p~etpostavkom da svoj rad uspešno završimo.
Kod date građe sve je, naprotiv, drukčije :i
lakše. Tu se .pnimaju činjenice li karakteri, i pe­
snik treba samo da rOIŽivi celinu, Pritom on sačuva
svoje misliii osećanja, jer mu je potrebno da doda
samo malo od svoga; a i gubitak vremena i snage
je mnogo manji, jer on mora da se pomuči samo
da ibi celu stvar razvio i obradio. Ja čak save­
tujem da se priđe vel: obrađenim predmetima.
Koliko 1PUta je obrađena I:liigenija,a !i.pak su one
sve različite: jer svak vidi 1i postavlja stvari
drukčije, na svoj način.
24
dosta dugo trudili, vreme je da postignete ved­
rinu života, a baš·za to je naj:bolje'sredstvo obrada
maliihpredmeta. '
•
Moram da se smejem estetičarima koji se muče
da ono neizrecivo, za koje upotrebljavamo izraz
lep, svrstaju sa nekoliko apstraktnih reč!i pod
jedan pojam. Lepo je [Prafenomenkoje se doduše
nikad ne jav'lja · samo, ali čiji se otsjaj vddi u
hiljadu raznih Ispoljavanja stvaralačkog duha ,i
-tako je mnogostruko d raznovrsno kao sama ,pri-.
roda.
.
Mlad talent, koj:ihoće da stvara i da bude pri­
znat i koji nije dovoljno veldk da ide sopstvenim .
putem, mora da .se prilagodi nrkusu dana, on čak
mora da se trudi [oš i da premaši svoje prethod­
nike u strašnim u jezivtim stvarima, Alii u toj
jurnjavi za spoljnim efektima gubi se sasvim iz
vida svako dwblje duševno proučavanja i svaki
postepenu temeljni razvoj talenta i čoveka. Me­
đutim, to je najveća šteta ikoja može da zadesi ta-
. lent, mada će književnost uopšte iPlli tom tre­
nutnom pravcu biti u dobi1Jku.
•
Skoro je nemogućno da se dandanji još nađe
situacija koja bi bila potpuno nova. Samo način
gledanja i umetnost kojom se ona obrađuje i
prikazuje mogu biti novi, a pritom fove~ora
utoliko više da se čuva svakog (Podražavainja.
•
Što je neko sve sam od sebe naučio, zbog toga
ga ne treba hvaliti, već kuditi. Talent se ne rađa
da bude prepušten sam sebi, već da se obrati
umetnosti i dobrim majstorima koji će od njega
25
nešto i napravsti. Ovtih dana čdtao sam jedno Mo­
cartovo pismo u kome on piše nekom baronu koji
mu je iposfaokompozicije obprillike ovo: 'Vas di­
letante mora čovek da osudi, jer vi obično ili
nemate svojih mish, ·i tada 1ih uzimate od drugih;
ili ako imate svoje misli, ne znate šta ćete s njima'.
Zar to nije božanstveno? I zar ova velika reč
koju Mocart kazuje za muzdku ne važJi i za sve
ostale umetnosti?
* je pisao svoga T,ela, i kako je Šekspir kordstio
Znam da priroda često razvije nedostižnu čar;
ali ja mkako nisam mišljenja da je ona u svim
svojim 1spoljavanjima lepa. Njene intencije su,
doduše, uvek dobre, ali nema uvek odgovarajućih
u:slova da se ona uvek potpuno pojavi.
Tako je hrast drvo koje može da bude vrlo
lepo. Ali koliko p,ovoljnih okolnosti mora da se
stekne pre nego što prirodi ipođe za rukom da ga
'doista lepo stvori.
* mora da zna kakva dejstva hoće da izazove i da
Sa v~itanjem umetnika isto je što i sa va­
spitanjem svakog drugog talenta. Naše snage
stvaraju se donekle same od sebe, . ali oni začeci
i darovi naše prirode koji 'nisu naš svakodnevni
pravac .i rslsu tako snažn!i, zahtevaju naročitu
negu da bi 1i oni postali snažn].
* su
Ima odldčndhljudi koji ne mogu ništa da im­
provizuju, nikada da budu površni, već oija pri­
roda zahteva da svaki svoj predmet u miru du­
boko proniknu. Ta:kvi talenti dovode naše strp­
ljenje u iskušenje, jer od njih retko kad dobi­
jamo ono što trenutno želimo; međutim, haš tim
putem stvara se ono najviše._
26
..
O nekom sasvim sumanutom li slabom umet­
niku moglo bi se svakako reći da daje sve od
sebe, ali o izvrsnom ne.
•
Kad pomdslim kako je Šiler proučavao preda­
nje, koliko se trudio da upozna švajcarsku kad
hronike i iz njlh od rečn do reči uzimao cela mesta
za svoje komade, onda bi čovek tako nešto mogao
da očekuje i od sadašnjeg mladog pesnika. U svom
Klavihu imam cela mesta iz Bomaršeovih Me­
moara.
*
Nijedan pesnik nije nikad poznavao Istoriske
karaktere koje je prikazao: a i da dh je poznavao,
teško da hi se mogao njima konistitd, Pesnik
prema tome podesi prirodu -svojih karaktera. Da
sam hteo Egmonta da 'pnilcašem istoriski verno,
kao oca dvanaestoro dece, njegovi lakomisleni
postupci dspalr bi vrlo apsurdni, Morao sam, dakle,
da stvorim drugog Egmonta, kako bi njegova dela
bila u boljem skladu s mojim pesničkim name­
rama; i to je, kao što Klerhen kaže, moj Egmoot.
I zašto potrebne poete ako oni žele samo da
ponavljaju prdču nekog istoričara! Pesnik mora
da ide dalje i da nam, a:ko je mogućno, da nešto
više ii bolje. Svi Sofoklovi karakteri nose nešto ;
od uzvišene duše velikog pesnika, kao i šek­
spirovi od ndegove duše. štaviše, Šekspir ide još
dalje i pravi od svojih Rimljena Engleze, i to
opet s pravom; jer ga inače njegov. narod ne bi
razumeo.
27
 U karakterdma se nalazi izvesna nužnost, iz­
vesna kon.sekvencija, pomoću koje se kod ove Hi
one osnovne crte karaktera javljaju izvesne
sekundarne crte. Tome nas dovoljno uči đskustvo:
međutim, mogućno je da' je znanje o tome pri­
rođeno pojedinim mdividuama,
•·
Malo je ljudi koji imaju maštu za istinu real­
nog, dok većina vo1i da se 'iživljava u neobičnim
zemljama .i stanjima, o kojima nema nikakvog
pojma i koje njihova mašta ume da stvori na
dosta čudan mačjn. Zaitim, ima \Sveta .kolji se ,drži
uvek realnog d. od mjega, pošto je dadeko od svake
poezd j e, sasvilm rnalo tr až],
. dosta duhovit što neki običan predmet prika­
To je draž čulnosti, bez koje ne može da bude
nijedna umetnost. Kod prikaeivanja v.išeg cilja,
pri čemu umetnik ide u oblast idejnog, teško je
da ga prati odgovarajuća čulnost i da on ne po­
stane suvoparan i hladan. Pnitom mladost i,li sta­
rost mogu oda fl)IOll'Iltaam m da ,J:mdu smetnja;
zato umetnik mora da uzme u obzir svoje godine
i da prema tome bira predmete. Moja Ifigenija i
moj Taso su mi uspeli, jer sam bio dosta mlad
da svojom čulnošću mogu da 1PJ:10žmem i oživim
idejnu stranu gradiva. Sada, u mojoj starosbi,
takvi idejnli predmeti ne <bi ,bili podesrri za mene,
i ja možda dobro činim što biram takve predmete
gde se izvesna čulnost nalazi već u samom (Pred­
metu.
•
Izbor predmeta uvek pokazuje kakav je neko
čovek i kakvog je duha.
28
Ima stvari u Svetu koje pesnik bolje prikrtje
nego što ih obelodani.
•
Svet je tako velik i bogat i ·život tako razno­
vrstan da se nikada neće oskudevati u povodima
za pesme. Ali to moraju sve 1:nti prigodne pesme,
to jest stvarnost mora dai pruža povod i građu
za njih. Opšti li poetski, postaje neki poseban slu­
čaj baš ,time što ga obrađuje pesnik. Sve moje
pesme su prigodne pesme, njih . je potstakla
stvarnost i one S·e na njoj zasnivaju. Izmišljenim
pesmama ne pridajem nikakvu važnost.
•
Neka se ne kaže da se stvarnost ne interesuje
za poetično: baš u tome pesnik i pokazuje da je
zuje zanimljivo. Stvarnost treba da pruži. motive,
ono bitno, onu pravu jezgru; ali zadatak pesnika
je u tome da iz tog,a stvori lepu, oživljenu celinu.
•
Sta je važnhe od predmeta ti. šta je cela nauka
o umetnosti bez njih! Ceci talent je upropašćen
ako predmet nema vrednosti.
•
Naši nemački estetičari govore, doduše, mnogo
o poetskim 1i nepoetskim predmetima, i oni su
možda u izvesnom smislu prihčno u pravu; - ali
u osnovi nijedan realan predmet nije nepoetičan
čim pesnik njime zna valjano da se koristi.
•
Kad se z•al~ u isićušna pltamja, znak nepro­
duktivnosti vremena uvek je tehničke prirode, a
29
isto tako je znak. neproduktivnosti individue kad mešanjem od jaja, brašna i šećera! To je duhovna
se ona bavi takvim sstnicama. tvorevina, pojedinost kao i celdna dz jednog duha
i odlivka, prof.eta dahom jednog života, pri čemu
* stvaralac nikako nije pravdo oglede niti je ko-'
madao i -samovoljno postupao, već ga je demon­
Govorili smo o ritmu uopšte i saglasili se da
ski duh njegovog genija držao u svojoj vlasti tako
se o tome ne može m1isli1li. »Takt«, reče Gete,·
da je on morao da izvrši ono što mu je 001aj naredio.
»dolazi iz poetskog nastrojenja, kao nesvesno.
Kad bi čovek hteo da misli o tome kad sastavlja *
pesmu, poludeo hi i ne ·ba ruišta pametno ostvario. . .. Govordli smo o este'tičarima koj,i se muče
da sušb.iruuipoeZJi.je d 1Pesndlka iilZlrruze aipisitra,ktn'i.m
* definicijama a -ipak ne uspevaju da postignu ja­
Kod gnzela1) je posebno to što one traže san rezultat,
vrlo obilan· sadržaj; isti slik ikoji se stalno po­ »Šta ima tu mnogo da se definiše!« reče
navlja zahteva uvek mnogo shčnih miisli.Zato one Gete. »Poebu sačilllj,.wa ždvo osećanje stalilja i
ne polaze svakom za rukom. sposobnost da ga maizi«.
* *
Velika tajanstvena dejstva nalaze se u raznim
poetskim oblicima. Kad bi čovek sadržaj mojih Cim je neki umetnik dospeo do izvesnog ni­
Rimskih elegija hteo da prenese u ton i vrstu
voa savršenstva, sasvim je svejedno da 1'i je neko
stiha Bajronovog Don Huana, ta verzija _bi strašno od njegovih dela savršenije od drugoga, Znala-c
zvučala. ipak vi:.di uvek u svakom od njih majstorovu .
ruku i ceo obim njegovog . talenta i njegovih
* sredstava.
Kad pomoću mašte ne bi nastajale stvari koje *
za razurm · večno ostaju problematične, mašta ... Primećeno je da se skoro nijedan od na­
uopšte ne lbii mnogo vredela. To je ono čime ših najnovdjih mladih pesnika mije pojavio sa
se poezija razlikuje od ,proze koja se uvek oslanja dobrom 1rprozom. · · .
na razum, a tako uvek i može i treba da bude. »To je vrlo prosto«, reče Gete. »Da bi čovek
pisao prozu, mora da ima nešto da kaže; ali ko
* nema ništa da kaže, taj može da pravi stihove i
rime, gde jedna reč stvara drugu i majzad se
. Kompozicija - sasvdm ndska reč koju smo nešto stvori, što, doduše, nije ništa, ali što ipak
primili orl Francu:za i koje 'treba 'što pre da se izgleda da je nešto«.
osloboddmo,Kako može da se 'kaže da je Mocart
komponovao svoga Don Huana! Kompozicija - kao *
da je to komad kolača lili biskvita koji se dobija
1) Gazela je ilirska pesma od 7-20 stihova, povezanth . . . Gov.orili ~o o stilu raznih pisaca,
slikom a ab a v-a l sl. Rimovanomstihu se često dOdajejedna »Nemcima«, reče Gete, »onako u celini smeta
lil dve iste reći, refren; gazela potiče iz arapsko-perstske
književnosti. - Prtm. · prev. filozofska spekulacija koja u njihov stil često
30 31
unosi nešto besmisleno, neshvatljivo, razvu­
čeno i zapletene. š to se vti.še opredele za izvesne
filozofske škole, utoliko gore plišu. A ond Nemci
-koj,i kao poslovni i svetski ljudi teže samo za
prakbičrrim ciljevima, pišu najbolje, Tako je Si­
lerov stil najsjajniji d. najefikasndji dok ne fdJo­
zefira, rkao ,što sam d danas video u mjeg,ovilm
vanredno značajnim pismima koja su 'baš sada
»Ono vanredno što takvi ljudi stvaraju«, reče
Gete, »pretpostavlja vr1o nežan organdeam, ti to
zato da ,b'i tak1V'i 1PesniaimogJiitda rdOIŽJi.rve retka ose­
ća-nj a i da čuju glais anđela. A11i u sulk,01bu sa Sve­
tom i elementima takav organizam biva Jiarko
ometen i ozleđen, i ko ne spaja, kao Volter, van­
rednu ždlavost sa velikom senzibilnošću, lako
podleže stat'1nioj b0il~lj 1viooti. I š·i1J:er je bio stalno
1

preda mnom. bolestan. Kad sam se upoenao s njim, mislio sam

I među nemačkim ženama ima genijalnih da neće sastavfiti ni ,četir,i nedelje." Ali i on je
stvorenja koja pišu izvrsraim s1Ji:J..om, tako da one imao izvesnu žilavost, držao se još mnogo godina
čak ,i premašuju ponekog old naših slavljendh pi­ i mogao je još duže da se održi da je vodio više
saca. ,raolllna IO zcwa,vflj:u.
Englezi po pravilu pišu svi dobro, kao rođeni Talent se ne nasleđuje, alJi. on zahteva temeljnu
govornici i kao praksičnt ljudi koji misle samo na fizičku podlogu; sada nikako nije svejedno da li
realne stvard, je neko prvenac ili poslednje dete i da li su ga
Francuzi ne zatajuju svoj opšti karakter n'i u 1rod.11i snal2Jll.i i mO.aidi, d•lli slabi i stari rodJiteljli«.
svom stilu. Oni su društveni ,i kao takvi nikad ne
zaboravljaju publdku kojoj se obraćaju; trude se •
da budu jasni da !bi uverili svog čitaoca, a ljupki
su da tbi mu se dopali. Kod Šekisipiravidimo na svemu što je stvorio
' Uopšte, stil nekog pisca [e veran odraz nje­ uvek istu stvaradačku snagu i u svim njegovim
gove duše: ako neko hoće da piše j'asnim stdlom, komadima :ne nailazimo nigde n1i na jedno mesto
onda je 1 njemu pre toga vedro u duši; ako neko o ,kome bi se moglo eeči da ln'i.lje pisano u pravom
hoće rđa pdše veličanstvenim stidom, onda on irna raspoloženju i najsavršenijom snagom. Dok ga
vehičamsfrven rk,airaikter«. čitamo, dobijamo o njemu utisak duhovno i te­
Lični karakter !Piščev pokazuje njegov značaj lesno potpuno i uvek zdravog, snažnog čoveka.
kod publike, a ne veština njegovog talenta. Na­ AH pretpostavimo da telesna konstitucija ne­
poleon je loazao za Korneja: S'il vivait, je le fe­ kog dramskog pesnika nrije tako čvrsta nd. odlična
rais Prince1) - ali ga nije čitao, Rasina je čitao, i da je on često čak i bolešljiv i slab. U tom
ali za ovog niije to rekao. Zato F1ranouzi visoko slučaju će produktivnost koja je potrebna za
cene i Lafontena, ne zbog njegove poetske za­ svakodnevno stvaranje scena bez sumnje vrlo
sluge, već zbog veldčine njegovog karaktera koji često taplinjati, a ponekad danima d potpuno za-
proizlazi iz njegovih spisa. tajiti, Ako takav (Pesnik hoće, možda alkoholnim
pićima da isforsira produktivnost i da pomoću
* njih poveća nedovoljnu produktivnost, to bi
svakako moglo da se izvede, ali to a svim
... »Neoblčno je to«, rekoh ja, »što čovek tako scenama, koje su na taj način · 1111.Uo ne,
često kod izvrsnih talenata, naročito kod poeta, . t'l . t "h . ~~n.· P. '
prume 1 o 1 o ina nji ovu ·ve _,.•. eru, ·.•·. _ '_<t·..·-~-
nalazii da imaju slabu konstdtuciju«. Ja ujem da se 'tne ,-.-: :, fk.j;:?\~
•i Da Je živ, učinio bih ga princem. se n r ..-.ll'fl!·~
duk1J1viilll.~ dani i časo :z '1td!i.
ii }t>. ·oć
_ :· · .
.·.''v,.,,,,r ..j'11
. ._- .,
_rr··..... g„cw__·.
32 3 Raz •vđl'! "'.Il.i.
oo
Qe
PRILKf.ft !f:
33 ,,s '
· "-
..• . '.
-.;.. ·.4>'
.'if
" :•; t/
?:· r~; i
~ ~· t.,1';.,.. • ~ "\}/'? .,~' ''b
~IJ_. ""'""""t ~v •..:.t>n3r.,,, •17
prespavaju nego da še tih dana nešto silom radi,
od čega čovek docnije neće imati nikakvog za­
dovoljstva.
• vidi samo gornj! deo tela. Ako opisuje njegove
Aristotel .kaže za tragediju da ona mora da
izazove strah ako hoće da bude dobra. Međutim,­
to ne važi samo za tragediju već i za poneko drugo
pesničko delo. Ovaj strah može da bude dvojak:
da.se sastoji od zebnje Ili može da bude i strepnja.
Ovaj poslednji osećaj oživi u nama kad viddmo
da se1 neko moralno zlo približuje licima drame '
i nad njih se nadnosi, kao naprimer, u Srodnim
dušama. A zebnja nastaje u čitaocu ili gledaocu
ako lica drame ugrožava neka fizička opasnost,
naprimer u Carobnom strelcu scena vučjeg
klanca ne izaziva samo zebnju već dolazi do to­
talnog uništenja kod svdh koji to gledaju.
• misli na takve zemaljske ciljeve i skLoinosti.
Uvek se govori o proučavanju Starih; a to
neće da kaže ništa drugo do: Skreni pogled na
stvarni Svet d trudi se da ga izraziš; jer to su
radili i Stari kad su živeli.
• •
Burijenova knjiga o Napoleonu je sasvim
trezvena, napisana bez entuzijazma," ali se u njoj
vidi ooolikoveličanstven ikairaikterima dstiina kad
se neko usudd da je kaže.
• Menjanje i popravljanje (reče Gete) je ispravno
Kod Valtera Skota je karakteristično to što
ga baš njegova velika zasluga u prikazivanju
detalja često navodi da greši. Tako u Ajvanhu
postoji jedna scena gde se noću sedi za stolom u
dvorani nekog dvorca d tada ulazri neki stranac.
34
U redu je to što je on stranca apiisao najdetaljnije,
kako - izgleda d kamo je obučen, ali pogreška je
što opisuje d njegove noge, cipele i čarape. Kad
čovek uveče sedi za stolom i. neko uđe, onda mu
noge, odmah "ulazi svetlost dana i scena gubi
karakter noći.
•
Ali zlo je u tome što nijedno razmišljanje ne ,
pomaže mišljenju; čovek mora po prirodi da bude
kako treba, tako da se dobre zamisli uvek pred
nama ukazuju kao slobodna božja deca i da nam
dovikuju: evo nas!_,,. -
.
Malim talentima umetnost kao takva nije
dovoljna; dotle stvaraju, emi ,imaju pa-edočima samo
dobit koju misle da će postići gotovini delom.
Međutim,' ništa se veliko ne može ostvariti kad se
•
Manir hoće uvek da je gotov i ne uživa u
radu. Ali pravi, istinski veLi'kd talent nailazi svoju
najveću sreću baš u stvaranju .
Nije dobro da je čovek sam, a naročlto nije
dobro da sam radi; njemu je baš potrebna sa­
radnja i potstrek alko nešto ttreba da uspe,
•
kad se nešto još nesavršeno usavršava naknadnim
dodacima. Ali ja ne mogu da pohvalim kad se
nešto gotovo stalno iznova piše i tera u nedogled,
kao, naprimer, što je učinio Valter Skot sa mo­
jom Minjon, koju je, sem njenih 101StaJii.h osobina, ,
napravio još i gluvom,
3*
 • aciju; on bi mogao uvek da bude sasvim dskren i
Nema ništa glwplje nego da se kaže pesndku:
Ovo je trebalo da učiniš ovako, a ovo onako! Ja
govorim kao stari znalac. Nikad' se od pesnika
neće moći napravtti nešto drugo nego što· je pri­
roda IOd njega sbvordla, Ako hoćete da ga prtsi­
]i.te da bude nešto drugo nego što on jeste, vi
ćete ga uništiti.
Ko, naiJ)il\iimer, ipo 1p,nirodii ilma smisla za do­
setku i humor, taj će pomoću tih snaga najbolje
dejstvovaei ako jedva zna da je njima obdaren;
ali ko bi suviše primio k srcu pohvale u raspra­
vama o tako visokim osoblnama, tome bi to u
nadvnoj upotreb! ovih snaga. b'H-0 smetnja i pre­
preka, svest o njima bi paralisala te snage i on
bi mesto pomoći kojoj se nadao, doživeo baš
ogromno slabljenje.
•
Covek mora da bude dskusan praktičar, -da bi
razumeo brisanje! Šiler je u tome bio naročito
velrl:k. Video sam kako jednom prilikom, uređu­
jući svo] Godišnjak muza, ,rediuc'itra ,neku pompeznu
pesmu od dvades.et dve strofe na sedam, a ovaj
proizvod ništa ndje izgubio ovom strašnom ope­
racijom, već je, naprotiv, ovih sedam strofa sa­
držalo sve dobre i jake misli one dvadeset dve
. strofe.
• se ne može pdbnm1u a da se ne oseti da su one
Retko se rndsli na to da poeta većinom iz
neznatnih povoda zna ,da napravi nešto dobro.
•
Svuda učimo samo od onoga llooga volimo.
• Ima čudnih kd1Jiičaira. Tome· romanu') oni
Kad ·bi duh i vtiše obrazovanje mogli da po­
stanu opšte dobro, pesruik hi dmao povoljnu situ-
36
ne bi morao da se plaši da kaže ono najbolje. Ali
on mora Uvek da se drži na izvesnom nivou;
mora da irma·'Il!a umru da njegova dela dolaze u
ruke raznoraznog sveta, pa zato ima razloga da
pripaai da kod jedine većine dobrih ljudi odveć
velikom iskrenošću ne izazove jed. Us.toje i vreme
čudnovata stvar. Ono je tiranin koji ima svoje
ćudi i koj'i se prema onome što neko kaže ili
uradt svakoga veka drukčije vdada, Što je starim
Grcima bilo. slobodno da kafo, nama to više ne
priistoji, a što se Šekspirovim snažnim savreme­
nicima jako sviđalo, Englez. iz 1820 ne može više
da podnese, tako da se u 'najnovije vreme oseća
potreba za 'li.i'Wdiima Šekspirovog vremena.
•
Suština diletanata je u 1tome što orni ne po­
znaju teškoće koje se nalaze u nekoj stvari i ·
uvek hoće da preduzmu nešto za šta nemaju
snage.
•
Rođenje i duh daju onome, koji ih već ima,
obeležje koje se ne može prikriti ndkakvdm in­
kognitom. To su sile, kao što je lepota, kojima
više vrste.
Ko ne očekuje mHLončitalaca, ne bi trebalo da
napiše ni jedan red.
•
zameraju što se junak suviše kreće u rđavom dru­
štvu. Alhl •tiime što sam ,taJlroz.vaino TđaVJO dru-
1) Misli na svog Vilhelma MajsteTa - PTim. preu,
37

štvo smatrao za sud u kioji bih stavio ono Ito
sam imao da kažem o dobrome, dobio sam poetsko
telo, i to još raznovrsno telo. A da sam hteo da
pnikažem dobro društvo takozvanim dobrim
društvom, niko ne bi hteo da čita knjigu.
• Tifurt pre nego što uhvatite ono što je u njemu
Ako neko hoće da učli. pevanje, prirodni i laki
su mu sV'i oni tonovi koji mu leže u grlu; a drugi
koji mu ne leže u grlu, ispočetka su mu krajnje
teški. Da bi, međutim, čovek postao pevač, mora
da ih savlada, jer sv.i OOlli. moraju da mu stoje
na raspolaganju, Isto · tako je i sa pesnikom. Dok
on Iskazuje samo ono malo svojih subjektivnih .
osećanja, on još nije pesnik; ali čim uzmogne da
usvoji Svet i da ga izrazi, .on je poeta. L on je
tada neiscrpan i može uvek da bude nov, dok sub­
jektivna priroda ubrzo iskaže ono malo svog
osečania d. propada najzad u izveštačenosti.
• doživeli.
Hoću nešto da vam otkrijem za šta ćete u svom
životu naći mnogo potvrda. Sve epohe koje se
nalaze u ,staid!ijumu nazadovanja i raspadanja
subjektivne su, a sve napredne epohe imaju
objektivan pravac. Naše celo sadašnje doba je
nazadno, jer je subjektivno. Ovo ne vi.dite samo
u poeziji već i u slikarstvu i mnogome drugom.
Nasuprot torne, svako valjano ,stremljenje obraća
se tz duše Svetu, .kao što vidite u svim velikšm
epohama koje se doista odliknldu težnjom i na­
pretkom i sve su bile objektivne pr,irode.
• šću noviijeg vremena nešto zapinje baš zato što
O pesmama hoću da vam kažem samo dve
reči. Vi ste sada u tom stadijumu razvoja kada
svakako morate da se iprob'ijete do .iistiJrus,k,i vebi­
kog i teškog u umetnosti, a to je shvatanje in-
38
div:idualnog. Vi to morate silom da biste pošli
dalje od same zamisli; imate talent i toliko ste
napredcvah da sada morate 'to da učinite.
Ovih 'dana bili .ste u Tifurtu1) i ja bih vam pre
svega stavio ovo u zadatak. Možda bJi. bilo dobro
da tamo odete još tri-četiri puta i da posmatrate
ikarakteristron.o i dok ne s.k.upite sve motive; a1i
ne žalite truda, proučite dobro sve i prika21iteto; _
sam predmet to zaslužuje. Ja bih to odavno uči­
nio, ali ja to ne mogu, sam sam doživeo one
značajne pril<ike i suviše sam u .njime, učestvovao,
tako da mi se nameće suviše mnogo pojedinosti.
Ali vi ćete doći kao stranac i zamoliti gospodara
zamka da vam ispriča prošlost, a gledaćete samo
na današnjicu, na ono što je istakmuto i· značajno.
Ja znam da je to teško, alli. shvatanje i prikaz
posebnoga je takođe pravi život umetnosti,
Zatim, dokle god se držimo opštih crta, svak
može da se ugleda na nas; ali na ono posebno neće
se niko ugledati. Zašto? Jer to oni drugi nisu
Isto tako se ne
treba bojati da ,to naročito neće
naići na odziv. Svaki karakter, ma koliko da je
naročit, i sve · što se prikazuje, od kamena do
čoveka, ima opštih osobina; jer sve se ponavlja,
i nema ničeg na Svetu što bi samo j,edanput po­
stojalo.
Na tom stepenu individualnog prikazivanja
počinje ujedno ono što se zove kompozicija.
•
šta je važnije od predmeta i šta je cela nauka
o umetnosti bez njih! Sav talent je proćerdan
ako predmet ništa ne vredi. Sa celom umetno­
mlađi umetnici nemaju dostojnu tematiku. . To
smeta svima nama; moram priznati da i ja vodim
račun.a o savremenosti svoje tematike.
'> Tifurt je predgrađe Vajmara, n.a reci limu. - Prtm.
p,-ev.
39
 Držite se uvek sadašnjice. Svaka prilika, pa prdkazujući retke zc'!nlje i prilike, o ,kojwa ne-
čatk i svaki -trenutak su od neocenjive vrednosti, maju nd pojma i koje ian dosta čudno 1tv1r1
jer on je pretatavmik cele večnosti, njihova mašta.
A onda postoje i drugi koj'i se sasvim đrte
* realnoga i, pošto im nedostaje svaka poezija, iml
A šta Vam smeta Ida ise jedinom ,i dr<aanskiog­ realnosti · postavlj aju suviše uske zahteve. Tako
ledate i da povedete, možda, razgovor sa bašto­ su, naprimer, neki, stavili primedbu 111a tu ele­
vanom? - Ovim cepkanjem olakša čovek sebi giju1) da je trebalo da Aleksisu dodam slugu !roji
rad i može bolje da izrazi ono što je karakteri­ bi mu nosio mald -svežanj; ald ljudi ne misle da
stično na raznim stranama predmeta. Obuhvatna bi to pokvarilo svu poezlju i idilu one situacije.
veća celina [e, naprotiv, uvek teška ,i čovek retko
ostvari nešto savršeno. •
* Vldlmo da bi se istina mogla uporediti sa di­
jamantom čiji se zraci ne šire na jednu stranu
Karakter mora da je donekle istinit i da je već na mnoge.
više puta postojao u Svetu.
*
• Od ovih2) pređosmo na najnovdje francuske
Nij~ dovoljno da je čovek talentovan, potreb­ pesnike i na značenje reči klasičan i romantičan.
no je nešto vdše da on bude pametan; čovek mora »Setio sam se novog izraza«, reče Gete, »koji
da ži:vd. na ist~nutijlim položajima i da ima pri­ razhku ne označava rđavo. Klasično ja zovem
like da prati rad vodećih ~ičriosbisvog vremena zdravim, a romantično bolesnim.
i da sam, više .i:lli manje, uspešno učestvuje u Jer, najzad, sve je uticaj, ukolfko mi sami to
torne radu, · msmo«.")
* *
Taikt dolazi 'od pesničkog· raspoložen]a, skoro Gate produži da priča o novoj knjizi o Na­
nesvesno. Katd hi čovek IO rtome rnisleo 'kad piše poleonu. »S.naga :istine je vel'ika«, reče on. »Sav
pesmu, pomeo bi se i ne bi ostvario ništa pa­ nirnbus, svaka Huzija koju su noviinari, istoričar!
i pesndci stvortili o Napoleonu gube se pred je­
metno.
zivom realnošću ove knjige; ali junak usled toga
* ne biva manji, već raste, jer ga istina uzdiže«.
Poeta treba da se lati posebnoga, i on će, ako *
je to posebno zdravo, u njemu prikazati nešto
»Pojaen iklasiooe ti romantdčne tp002rije koji said
opšte.
kruži celim Svetom i Izaaiva tohko prepirki i
*
Međutim, malo je ljudi koj'i imaju maštu za
istinitost realnoga, oni se, naprotiv, i:življavaj,u
40
podvojenosti potekao je. prvsbltno od mene i od
Šilera. Ja sam se u poeziji držao načela objek­
tivnog postupka i priznavao sam samo njega. A
Siler, koji je . stvarao potpuno subjektivno,
smatrao je svoj metod pravim i da bi se od mene
odbranio, napisao je članak o naivnoj i. senti­
mentalno] poeziji«,
• doba, ako je veliko, nastavlja putem onog bo­
Sva1kaaroda se Svet vtidd · driUJkčijeu ravnici,
drukčije ina vdsinama predgorja, a drukčije na
glečerima prastare planine. Sa jednog mesta iz-·
vestan deo Sveta vidi se više nego sa drugog;
ali u tome je sve, i ne može se reći da bi čovek
na jednom bio više u pravu nego na drugom.
Prema tome, -kada neki pisac ostavlja spomenike
sa raznih stepeni svog života, onda je pre svega
stvar u tome da on ima urođeno ubeđenje da je
na svakom stepenu čisto video i osećao i da je.
bez zardnjih namera · pošteno i verno kazao ono
što je mislio. Tada će ono što je napisao, ako
je na onom stepenu bilo ispravno, i nadalje
ostati ispravno, ma kako se autor docnije razvi­
jao i menjao.
• to nije prijatno, i mi bismo više voleli da je ću­
U poezrji, ima nešto sasvim demonsko, i to
naročito u nesvesnoj poeziji, kod koje pamet i
razum ne dolaze toliko do izražaja, te koje, pre­
ma tome, prevazilazi sve pojmove.
• sebi, već da bi se obratio umetnosti i dobrim
Stavio sam sve na sadašnjost, baš kao što se
znatna suma stavlja na neku kartu, i trudio sam
se bez preterivanja da j,oj dam što veću vrednost.
• čovečanstva i da se ona javlja svuda i u sva
Uopšte nisam mišljenja da neka umetnost
može da nazaduje zbog jednog jedinog čoveka.
42
Tu mora ida utiče vrllo lllm,()go ,toga što; me­
đutim, nije lako da se precizira. Tragična umet­
nost Grka mogla je isto tako malo da nazaduje
zbog Euripida: kao što je to mogla likovna umet­
nost samo zbog nekog ve,lilrogvajara koji je ži­
veo pored Flidije, ald je bio manji od njega. Jer
ljega, a slabije stvari ne ostavljaju traga.
• \
Covek ceni i hvalli samo ono što bi i sam mo­
gao da stvori: a budući da se · izvesni ljudi,
ustvari, održavaju pomoću osrednjih ostvarenja,
emi se koriste lukavstvom, te slabije stvari u
književnosti, koje, međutim, imaju i svojih
odlika, ocenjuju sasvim negativno i potpuno ih
sroeavaju da bi što vdše,u:zneld osrednja ostvarenja
koja oni hvale.
•
Dabogme, mora se priznati da poeta više kaže
nego što bismo želeli; on kaže Istinu, ali čoveku
tao. U Svetu ima stvari za koje je bolje da ih
pesnik /prikrije nego da ih obelodani.
•
Talent se ne rađa da bi ostao prepušten sam
majstorima koji će onda od rnjega nešto stvoriti.
•
Sve više osećam da je poezija zajedničko dobrp
vremena kod stotine i stotine ljudi. Jedan uradi
malo boilje od drugoga i pliva ma1o duže na po­
vršini od drugoga, to je sve. Go·spodinfon Ma­
tison neka stoga ne misli da je on to, a · ja ne.
43
 moram da mislim da sam ja to, već mora svak
sebi da kaže da je čudna stvar to s pesri,ičkim
darom, i da niko baš nema naročitog razloga da
mnogo uobrazi kad napdše nelou dobru pesmu.
Ipak, u poeziji se ne može ništa silom postići,
i čovek mora da očekuje od dobrog pesničkog
nastrojenja ono što se duhovnom voljom ne može
postići. '_
Što 'Se održi dvadeset godina i svidi se na­
rodu, to već mora nešto da vredi,
• ci, koji sad teraju svoje, i nisu pravi talenti;
iMora se prtznatl da noviji tragični pesnici
imaju duha, a i poezije; al1i većina njih nemaju
sposobnosti da stvari prikažu lako i živo; oni
teže za nečim što prevazilazi njihove snage, i
ja ·hlh rekao da su oni, s obzirom na to, for­
sirani talenti.
• Baš naprotiv, slaba poezija razvija naše pogreške,
Vii ćete videti da je sve to napisano 'Il{l brzinu;
pritom se nikako nije mishlo na iplan i umetničko
savršenstvo, sve je to kao kad neko izruči vedro
vode. ·
• osnovu, da možemoovakve stvari iposmatrati kao
Najveća nesreća nastaje otuda što se pesni­
čka kultura u Nemačkoj toliko raširdla da niko
više ne pravi rđave stihove. Mladi pesnici koji
mi šalju svoja dela nisu beanačajnrji od svojih
prethodnika, a pošto oni vide da svet te pret­
hodnike veliča, oni ne shvataju zašto i njih da ne
veliča. A ipak čovek ne sme da ih hrabri, baš
zato što takvih talenata ima sada na stotine i
što ne treba pomagati ono što je suvišno za to
l 44
l
vreme dok ima da se učini još mnogo koržsnog.
Kad bismo imali pojedinca koji bi se isticao
iznad svsh, to ,bi bilo dobro, jer Svet može da
ima koristi samo od vanrednog stvaralaštva.
. .
_ To dolazi otuda što francuski pesnici pozna­
ju stvari; a nemačke lude misle da bi izgubile
tall.ent k•ad bd se 1PotmlldiJe ida sitekn:u znanje,
iako se svalk!i talerst mora ipotJhran1jiva,ti
znanjem,
jer samo ,taiko može da korisb; svoje snage. AU mi
ćemo ih ostaviti, pomoći im ne m6žemo,.a pravi
talent će već naći svoj put. Mnogi mladi Pesni­
oni samo potvrđuju svoju nesposobnost koju je'
na produktlvnost potstakao visok nivo nemačke
knji:ževnosti.
•
U poeziji je od kordst] samo istinski
veliko i čisto, što nam se ukazuje kao druga
priroda i što nas ili uzdiže ili prezrivo odbija.
jer u sebe pnimarno pesnikove prilepčdve sla­
bosti. I to ih primamo nesvesno, pošto ne sma­
tramo slabim ono što odgovara našoj prirodi.
Da bismo u poeziji imalu. neke koristl i od do­
brog i od rđavog, morali bismo i sami da stojimo
na vrlo visokom stepenu i :da imamo takvu
predmete koji se nalaze izvan nas.
. -
Otsustvo karaktera kod pojeđinih istraživača
i pisaca izvor su svakog zla naše najnovija knji­
ževnosti.
Taj nedostatak se vddi naročito u kritici i to
na štetu sveta, pošto on širi ili lažno za istinito ili
45
 nas bednom istinom lišava nečeg velikog koje bi
za nas bilo bolje.
Dosad je svet verovao u junaštvo jedne
Lukrecije, jednog Mucija . Scevole, za njega se
zagrevao i njime oduševljavao. Ali sada dolazi
istoriska kritika i kaže da one ličnosti nikad nisu
ni postojale, već da ih treba smatrati fikcijama
i bajkama koje je izmisldo veliki duh Rimljana.
A šta će nama takva bedna istina! I kad su
Rimljani bili toliko veliki da tako nešto izmisle,
trebalo bi da smo mi bar toliko veliki da veru­
jemo u to.
• pesme su prigodne, njih je pobudila stvarnost i
Vi iste potpuno u pll'avu,1talko je. Ali Vi iz toga
vidite veliku važnost motiva, koju niko neće da
shvati. Naše žene o tome nemaju nimalo pojma.
Ova pesma je lepa, kažu one, i misle pritom
samo na osećanja, aia reči, na stihove. Ali niko
ne misli na to da je prava snaga i dejstvo neke
pesme u sltuaciji, u motivima. Iz istog razloga
prave se· hiljade pesama u kojima motiv ama baš
ništa ne vredi, i koje [edino pomoću osećanja i •
zvučnih stihova nekako tavore. Diletanti, a na­
ročito žene imaju o poeziji vrlo slabe pojmove.
Oni obično misle da je glavno da savladaju teh- ·
ničku stranu i da su onda na konju; međutim,
oni se jako varaju.
•
Nesreća je u državi u tome što niko neće
da živi i uživa, već svako hoće da vlada, a u
/ umetnosti, što niko neće da uživa u onome što
je već stvoreno, već svak hoće i sam da stvara.
• radi nje same, zato što je ona poetična, čak i
Sve što je plemenito, samo po sebi je tihe
prirode i kao da spava dok ga ne probudi i iza­
IOVI protivrečnost.
46
. .
Covek je sposoban i za mnogo šta drugo ako
može da obradi jasno jedan predmet.
•
Svet je tako velik i bogat, a život tako raz­
novrstan da će uvek biti dosta povoda za pesme.
Ali to moraju da budu sve prigodne pesme, to
jest, stvarnost mora da pruži za njih povod i
materiju. Opšti i pesnički postaje neki specijalni
slučaj baš time što ga obrađuje pesnik. Sve moje
one se na njoj zasnivaju. Izmišljene pesme ne
vrede ništa.
•
Ali ko hoće da stvori nešto veliko, mora tako
da usavrši svoje obrazovanje, da može kao Grei
da uzdigne i neznatniju realnu prirodu do visine
svog duha i da ostvari ono što je u prirodnim
pojavama, iz unutrašnje slabosti ili zbog' spoljne
smetnje, ostalo samo kao namera.
Ipak, od svojih studija zadržavamo naposletku
samo ono što praktično primenjujemo.
•
Nedostatak većine naših mladih pesnika je u
tome što im je subjektivnost beznačajna, a u
oblasti objektivnog oni ne znaiju da nađu mate­
riju. U najboljem slučaju oni nađu materiju koja
liči na njih, koja odgovara njihovoj ličnosti; ali
ne može se ni zamisliti da se oni late materije
kad bi bila odvratna samom pesniku.
Ali, kao što je rečeno, kad bi to bile samo
značajne Iičnosti -koje bi bile prikazane na
osnovu velikog proučavanja i posmatranja života,
47
onda bi s~tuaciijabar naših mladsh Iirdčara ipak Da, mnogi nikad ne saznaju savršenstvo i svoju
bLl,a vr1o dobra. nedovcljnost i proizvode osrednje stvari do svog
• kraja .

»Ne6ete verovati k,aikvih tu sve srrabih stvari *

ima. SV'i pesnici pišu kao da su bolesni, a ceo
Svet da [e bolruica. SV1i :<mi govore 'O paitm.jamai I pored najveće N,čme Ijubavi 'pojedinca prema
bedi · Zemlje i o radostima na drugom Svetu, i, istiin·i mi iP;ak ne dobijamo ii&bnu db.jekata; mi,
već i onako nezadovoljni, podbadaju jedni dru­ naprotiv, primamo predmete uvek samo sa vrlo
ge da budu još više nezadovoljni. To je· prava jakom subiektivnom primesom.
zloupotreoa poezije koja nam je zapravo zato Ah ja sam daleko od toga da ·tvrdim da bi
data da bismo izgiladHimale nesuglasice života i neprdstrasno pravo znanje oila prepreka, stara
pomirili čoveka sa Svetom i njegovim stanjem. istina je da mi, ustvari, vidimo i čujemo samo
Ali sadaŠIIlljageneracda boji se svake prave snage ono što poznajemo. Kad svira orkestar, stručni
i oseća se dobro i poetski samo u sla1bosti. muzičar čurje svaki instrument i svaki pojedini
Ja sam našao .dobru reč da bih ·naljutio tu ton, .dok nestručnjak čuje celinu orkestra. Isto
gospodu. Hoću da njihovoj poeziji dam ime bol­ tako čovek koji uživa u prirodi viidi samo ljupku
nička poezija: a prava tirt.ejska1) mi je ona koja površmu neke zelene ili cvetne livade, dok za­
ne peva samo ubojne pesme, već ulrva čoveku· interesovanom botaničaru pada ,u· oci beskrajni
odvažnost da izdržii batke žilvata. detalj najrazličnijih pojedinih bilđ,čka i travki.
Nadalje, tu nema Q!Zlbiljnooti koja bi prožela
eeltmi, nema težnje da se nešto učimi za ljubav *
celine, već se ide samo za .tim kako bi se istakla
sopstvena: ličnost i kaiko bi se svetu na nju što Baš u tome i jeste sve! Prema istovrsnome
više ukaza1o. - Ova ipogrešna tendencija javlja smo ravnodušni, a. protivrečnost pobuđuje našu
se svuda, ,pa ljudi podržavaju najnovije virtuoze pir,odulktiiVIIloot«.
kQlji za svoje koncerte ne biraju toliko' komade·
u kojima će slušaoci im<l'ti čisto muzičko uživa­
nje, već mnogo više komade u kojima izvođač
može da ipokaže ,svcrjiu VUil' tUJQIZJilJOl.Srt. Sv uda se ina­
larzi jedinka koja hoće da se iistaiklne, a nigde ne
nailazimo na poštenu težnju koja bi zil ljubav
celine i samog dela· zapostavila svoje ja.
Usto dolazi da se ljudi i. nesvesno upuštaju u
neso,1,idnostvarainje. Stihove sastavljaju već deca
i tako na,staivljaju, i misle kao mladići da znaju
nešto, dok narjzad kao ljudi ne upoznaju izvrsne
tvorevine, te se zaprepaste što su izgubili godine
u kojima su se zanosili pogrešnim težnjama'.
') Tlirtej, atinski pesndik, pisac ratničkih pesama. - Prim.
,,.11. 48 4 Razgovor-i sa Geteom

GETEOV SUD O VELIKIM PRETHODNICIMA I
DOMACIM I STRANIM VELIKIM SA VREME­
NICIMA
Da bismo osetili ,i !Poštovali neku veliku lič­
nost, moramo i sami nešto da značimo.
• koju je vetar miš1jenja. ljuljao tamo-amo, aI,i
Lesing je bio najsnažniji duh oi samo isti ta­
kav duh mogao je istinski od njega da· uči. Za
osrednje duhove on je bio opasan,
• beznačajnija.
Ponekad čovek sreće Vinklmana kako nešto
nesigurno traži; ali njegovo nesigurno traženje
uvek u:kazuje na nešto; on Hči na Kolumba dok
ovaj još nije otkrio Novi Svet, ali ga je ipak ·već
naslućivao. Covek ne nauči ništa kad ga čita, al!i
postane nešto.
• •
Covek kao Lesing .bio bi nam potreban. Jer
čime je. on tako velik do svojim karakterom,
svojim držanjem! Tako pametnih, tako obraze­
vamih lj.udi ima mnogo, ali gde je takav karak­
ter!
• kom duhu; štaviše, i ceo vidljivi Svet bio mu je
»Za Lesinga se tvrdilo«, rekoh ja, »da je on
čovek razuma, ja nalaetm u Mini od Barnhelma
toliko duševnosti, ljubazne prirodnosti, srca i
50
slobodnoga svetskog obrazova,nja đeđnoga vedrog,
svežeg čoveka koj•i voli život, kao što se može .
samo poželeti«. .
»Možete zamisliti«, reče Gete, »kakav je u,bi­
sak napravio taj komad na nas mlade ljude kad
se pojavio u ono mračno vremel On je 1bio do­
ista sjajan meteor. On nam je skrenuo pažnju na
to da postoji još nešto više osim onoga o čemu je
imala pojma ,tadašnja slaba književna epoha.
Prva dva či:na su doista remek-delo ekspozi­
cije, od čega se mnogo naučilo i od čega se i sad
još može učiti«. -
•••
· Ne držeći se tuđeg miš1je'Illja,Viland je bio
dosta spretan da uđe .u sve. Ličio je na 1lrsku
koja je uvek ostala čvrsta u svom 'korenčiću.
Celaiknjiževna Nemačka naučila je da piše od
Vilanda, Ona je mnogo naučila od :njega, a spo­
sobnost da se čovek valjano izrazi nije baš :naj-·
•••
Ponovo smo poveli razgovor o Herderu i
ja upitah Getea koje od njegovih dela smatra
najboljim. »Njegove Ideje uz istoriju čovečan­
stva«, odgovori Gete sneospomo su najizv.rsnije«.
Docnije je prešao na negativnu 'Stranu i tu nije
bio prijatan .
O Šekspiru se ne može gov,oriti, sve [e. ne­
dovoljno. Ja sam ga u Vilhelmu Majsteru rtiu i.
tamo malo dodirnuo; ali to je sve nedovoljno. On
nije pozorišni pesnik, na pozormiou niikad nije
mislio, ona je bila suviše tesna njegovom veli­
odveć tesan.
On je suviše bogat i suviše silan, Produk­
tivna priroda sme svake godine da pročita samo
jedno njegovo delo ako neće da propadne zbog
~ 51
njega. Ja sam dobro IU!čmio što sam ga se ota­
rasio svojim Gecom od. Berlihingena i Egmontom,
a l 'Bajron je vrlo dobro učinio što ,ga nije su­
više cenio i što de -krenuo -svojim putem. Koliko
li je izvrsnih Nemaca zbog lllljega ipropa1o rug;le­
dajući se na ~jega i na Kalderona!
šeks,p,ir (produži Gete) daje nam u srebrnim
sudovima zlatne jabuke. Proučavaniem njegovih
komada, · dobijamo, doduše, srebrn sud, al! ru
njega mažemo staV'i•ti samo !krompir, to je ono
zlo!
* vitopereno 111i rđavo stvoreno. A onda ta uzvi­
Magbet smatram najlbolji:m Šekspirovim po­
zorišnim komadom; u Il!jemu je nadviše razuma
što se tiče ipozornice. Ali ako hoćete da upo­
znate njegov slotho1dni duh, onda čitajte Troilusa
i Kresidu, ,g,de on na svoj način obrađuje građu
Ilijade.
. (Rimer1 potsebi na Šilerovu JJionosrt) »Građa
Sa Šekspirom je ikao sa švajcarskirn plani­
nama. Presadite Monbdan neposredno u vebiku
ravnicu Linelburške Pustare - i od čuđenja .ne­
ćete naći reči da 'izrazite njegovu veličinu. Ali
posetite ga u njegovom ogromnom zavičaju, ipri­
đite imu ,preko nj~cw1ih ve,l~lkth ,S1UJSeda: ipreko
Jungfr.au, Finsterarhorna, Ajgera, Veterhorna,
Gothanda i Monee-Roea, Moniblam će doduše
ostati džin, aili on nas neće više onako ,zadiviti.
Ko, uostalom, neće da veruje Qproduži Gete)
da mnogo šta od Šek,spirove veličine prlpada
njegovom velikom, snažnom vremenu taj neka _se
samo zapita da li smatra mogućnim .takvu za­
div,lj1uijufo pojavu u današnjo] Engleskoj iz 1824,
u ove teške dane časocisa koji kritikuju i ce-
paju ...
52
*
(Govorili smo o Miltonu) Pre kratkog vreme­
na čstao sam njegovog Simsona (reče Gete) ikoji
je u smislu Starih kao nijedno drugo delo bilo
koga novog pesnika. On je vrlo velik; i njegova
lična slepoća dobro mu je došla da s wlik,om
istindtošću iprikaže Simsonovo stanje. Milton je
stvarno bio ipoeta i čovek mora da mu oda svako
priznanje.
*
.... Cist čovek, da, to je prava reč koja o Mo­
lijeru može da se kaže; ma IIlljemu ništa nije iz­
šenost! On đe ovladao moralom svog vremena dok
je našim Iflandom i .Kocebuom ovladao 'moral
njihovog vremena 1 oni su njime bili ograničeni
i njemu podložni. Molijer je popravljao ljude
prikazujuci ih onakve kakvi su,
*
.njegova tela, mjegov hod 111a uldoi, svakd nje­
gov polklret«, reče -OIIl, »1bi1i su ponosni, \SaIDO su
oči bile blage«, - »D.a«,.reče Gete, »sve ostalo na
njemu bilo je ponosno •i vanredno, ali oči su mu
bile blage. Ali talent mu je bio kao 'i telo. La­
ćao se smelo nekog predmeta, posmatrao ga,
obrtao ga tamo-amo i gledao na njega i ovako
i onako. Sv.oj predmet gledao de, takoreći, sam9
spolja, tih, u111uitrnŠ!liji raavoj nije mu ležao. Nje­
gov taUem,t biro je vdše rdesufLtonslk:J,2), zato Oil, ni.­
ikad 1I1ije bio odlučan i niikaid nije mogao da ne­
što okonča, Cesto je menjao neku ulogu pred
samu ,prOibu.
· . On se svuda odvažno laća-o posla, ali na rmo­
tuvisanje nije mnogo polagao. Znam kakve sam
muke imao s njim kod Tela, gde je hteo da
1) Geteov sekretar'
') nagao
53
 Gesler prosto uzbere jabulru sa drveta i đa na­
redi Telu da đe strelom obori sa sinove glave. Ja
sam se tome usprotivlo i nagovarao ga da tu
okrutnost bar time obraeložl što će prikazat!
kako Te1ov sin hvali namesniku spretnost svog
oca govoreći da on može i na sto koraka da
obori jabuku sa drveta. Šiler ispočetka nije hteo
da tako učini, a1i ·je naposletku; na moje zahteve
i molbe, popustio i učinio onako 'kako . sam mu
savetovao.
Ja sam, naprotiv, suviše motivisao i to je
udailjilo moje komade od pozorišta. Moja Etwe­
nija je niz samih motiva, a to nije naj-srećnije
rešenje za pozorndcu«.
• nusmo kući.
»Silerov ta.lent lbio je stvoren za· poeorište.
Svaki njegov komad označavao je napredak i
usavršavanje; 'a.l·i bilo je čudno to što je još od
Razbojnika sačuvao izvestan smi:sao za· okrut­
nost koga se čak- ni u svoje najlepše vreme nije
mogao osloboditi, Tako se još sasvim dobro se­
ćam da u Egmontu, u sceni u zatvoru, gde se
ovome čita presuda, !Prikazuje Albu, sa maskom
na licu i sa mantilom, kako stoji. u pozadini da
bi uživao u efektu ik·oj.i će na Egmonta izazvati
smrtna presuda. Ovim je trebalo da se Aiba pri­
kaže kao nez.ajažiljiv u. osveti i zluradosti. Ja
sam se, međutim, · pobunio protiv toga i ta fi­
gura je izostavljena. On je 'bi.o čudan velik čovek.
· Svakih osam dana bio je drugi i savi;šeniji;
svaki put pri ponovnom..,viđenjruprimećivao sam
kod njega naJpredaiku načitanostl, lll~enosti i pro­
suđivanju. Njegova pisma su najlepša uspomena
koju imam od njega i spadaju u najbolje što je
on napisao. Njegovo poslednje !Pismo čuvam kao
svetinju među mojim blagome, Gete ustade i do-
. nese ga. ,.Vidite d čiltaj1e«, reče on pr,užajući mi
pismo.
Pismo je bilo lepo i pisano odlučnom rukom.
U njemu je bio sud o Geteov.im primedbama
na Ramoovog 8inovca1), 'koje 1Pr1kazuje fran­
cusku književnost onog vremena i kJOje je on
poslao Šileru da ih pregleda u rukopisu. J a sam
pismo pročitao Rimeru. » Vidite«, reče Gete, »kako
je njegov sud tačan i lep i kako se na rukopisu
. ne vidi nikakav trag bilo ka!kve bolesti, On je
bio sjajan čovek i napustio nas je u punoj snazi.
0V'O pismo je od 24. aprila 1805 - Šiler je umro
9 maja«.
Posmatrali smo pilsmo naizmence i uživali u
jasnom izrazu i lepom rukopisu, a Gete je svom
prijatelju posvetio još dosta reči nežnog sećanja
sve do jedanaest časova u noći kada i mi kre­
•
2alosno je (reče. Gete) kad čovek vidi kako
se tako vanredno pametan čovek mu,čto filozof­
skim načinom mišljenja koji mu ništa nije mogao
pomoći. Humbolt mi je saopštio doka1Ze koje mu
je Šiler u vreme onog filozofskog razmišljanja
pisao. Iz njih se vidi kako ga je tada mučila
zamisao da sentimentaJnu IPOezijru potpuno oslo­
bodi od naivne. Ali za . onaj način pesničkog ·
stvaranja on nije mogao ida :nađe osnovu i ,to ga
je neiskazano pomelo. I ikao da bi (doda Get.e
· smešeći se), sentimentalna poezija igde mogla da
1bez
postoji naivne osnove iz koje u ineku . ruku
proizlazi!
Šiler nije umeo da postupi donekle nesvesno.-­
i takoreći instinktivno, već Je llllorao 'da razmi- ·
šlja o svemu što je r·aiciio; a otuda je došlo do
toga da nije mogao ,propwtiti da vrlo mnogo ne
razgovara o svojim poetskim planovima, tako je
t) Reč je o knjizi dijaloga Od Didroa, koje_ovaJ vođl sa
sinovcem čuvenog francuskog muzičara Ral'IU>a Cl883-17H);
kompozitora opere Kaatot t POluka. Ramoov Binovac bio Je ·
takođe muztčar-boem. Gete je preveo ovo delo na nemačltf. ~
Prtm. prev.
55
sa mnom prodisloutovao sve svoje docnije ko­
made, scenu p,o scenu.
Nasuprot tome, nije b>ilo nikako u moJOJ
prirodi da bilo s kim, !Pa čalk ni isa Šilerom, go­
vorirm o onome što sam nameravao da pišem.
Ja sam u sebi tiiho nosio sve, i ipo pravnu niko
ništa nije saznao pre nego što •je bilo gotovo. Kad
sam ŠiJeru pokazao gotovog Hermana i Doro­
teju, on se 'iilnena.dio, jer mu pre toga ni rečju
nisam pomenuo da sam tako nešto ipdpremao.
*
U svirm Šilerovirn delima nalazimo ideju slo­
bode; ova ideja se menjala ikad je Šiler u svom
izgrađivanju mapredovao. i sam se menjao. U ·
njegovoj mladosti fo je bila fizička sloboda koja
mu je zadavala iposla i iprela!ZHa u njegova pe­
snička dela, a u docnijem životu ona je bila idejna.
Sto ;je ta fiz~čka sloboda 1Zadavaila Sileru u
njegovoj mladosti toliko posla, bido je, doduše,
delimično u prirodi njegovog duha, ali najv,ećim
delom dolazilo je to od prdtiska koji je morao
· da podnese u vojnoj školi.
A zatiim, u docnijem ži,v.otu, kad je imao dosta
fizičke slobode, on je prešao na idejnu slobodu,
i ja bih "skoro rekao da ga je ta ideja l\l'bila; jer
.on je time eraprezao svoju fizičku prirodu, -što je
za njegovu S111agu bilo previše.
. kod jednog čoveka u većoj meri nego . kod lorda
Publika se već ·dvadeset· godina prepire ko je
. veći: šmer ili ja, a ona treba rđa se raduje što
..
-uopšte ima ·diva čoveka· oko kojih može da se
prepire.
Birger rni -Je ,bio srodan po talerrtu, ali drvo
njegove moralne kulture imalo je koren u sa­
svim drugom zemljištu i finala je sasvim,drugi
5'6
pravac. A svak u. svom obrazovanju nastavlja da
se penje onim pravcem kioj,im je ipo·čeo. Ali čo­
vek koj i je u evojo] ,tridesetoj godini mogao da
napiše pesmu Gospođa Snips morao je da ide
putanjom koja je od moje lbila imalo udaljena. A
svojim značajnim talentom on je pnidobio ipubili­
ku koju je sasvim zadovoljavao, prema tome, nije
imao raeloga da ise interesuje za svojstva sebi
sličnoga, koj,i ga rse inače ništa nije ticao.
*
Šilerova prava produktivonst bila je u obla­
sti ideađnoga, . te se može reći da. mu tma malo
ravnih i u nemačkoj i u nekoj drugoj književ­
nosti. On ima najviše sličnosti još sa lordom Baj­
ronom; ali ovaj je u svetskom smislu iznad njega,
Voleo bih da sam video da je Šiler doživeo lorda
Bajrona; mislim da bi me zadivilo ono što bi on
rekao za ,ta'ko srodan duh.
*
• je .onaj genije koji je ujedno dmao
KaLderon
najveći razum.
*
Ono što ja zovem ipr·onaila:z·ak nisam sreo Iii
_Bajrona. ·Način ma koji on raspliće dramski čvor
uvek je izmad svakog očekivanja ·i uvek bolj,i
nego što je čovek zamišljao .
Lord Bajron je velik samo onda kad pesnički
stvara; čim filozofira, on je dete.
I tako lord Bajron nikad nije uspeo da raz­
mišl] a o samom, se:bi; zbog toga mu ni njegove
refleksi.je uopšte neće da pođu za 11ulk'Oll11 ka·o što
dokaiziuje njegov simbdl: mnogo novca a ni~akva
vlast! - jer veililk ,novac parališe vl18JSt.., •..
57
 Aili sve što god on proizveđe, uspeva mu; zato
se doista može reći da kod njega refleksija
ustupa mesto inspiracij], On je morao uvek da
stvara pesnički i sve je izvrsno što je poteklo od
čoveka, naročito od srca. Do svojih dela je dola­
zdo kao žene do lepe dece; one ne misle na to i
,ne znaju kako.
On je velik tadent, rođen talent, i prava- po-.
etska snaga ,ntje mi se ni kod koga učinila veća
nego kod 1njega. U shvatanju spoljašnjega: i ja-·
snom sagledanju prošlih stanja on je isto tako
velik kao Šekspir. Ali Šekspir je kao čista indl­
vidua nadmoćan. Bajron je to vrlo dobro osećao,
zato ne govori mnogo o še~'ilr'IU ia!k,o zna na­
pamet cela mesta iz njega. On ibi ga rado odba­
cio, jer Šekspirova vedrina mu smeta; on oseća
da protiv nje 111e može ništa učiniti. Popa ne
odbacuje, jer ga se ne boji. On ;ga pominje i
ceni gde god može, jer vrlo dobro zna da je Pop
slabiji od njega.
, Visoki društveni p-0ložaj engleskog pera1)
bio je vrlo štetan za Bajrona; jer spoljni svet
smeta svakom talentu, naročito ika~ je reč o.
tako visokom plemstvu i tako velikom .imenu.
Izvesno srednje stanje mnogo je povoljnije za
talent; i zato sve velike· umetnike i poete i . na­
lazimo u srednjim staležima. Bajronova naklo­
nost prema neograničenom ni blizu mu 111e bi
mogila ·stvoriti onoliko opasnosti da je bio nez­
na·tnijeg roda i s manjim imetkom. Ovako je
moga·o da ostvari svak! prohtev i to ga je za­
plelo u bezbrojne zađevice. A i kako bi mogao
da i.mipOllluje i da ulije poštovanje bilo koji
stalež onome koji je i sam bio iz tako visokog
društva? On je iskazivao ono što je osećao, i. to
ga je dovelo u nerazrešljiv sukob sa Svetom.
Covek sa čuđenjem prime6uje (produži Gete)
kako otmen, bogat Englez veliki deo života pre­
vodi u otmicama i dvobojima. Sam lord Baj-
., plelm6e.
58
ron priča da je njegov otac izvršio otmicu tri
žene. Pa sada neka tu neko bude razborit sin!
On je, ustvari, uvek živeo primitivno i pritom
je svakog dana morao da oseti potrebu za nuž­
nom odbranom. Otuda ono njegovo večito !Puca­
nje iz pištolja. On je svakog trenurka morao oče­
kivati da bude izazvan.
On nije :mogao da živi sam. Stoga je i pored
sve svoje nastranosti ,bio krajnje popustljiv pre­
ma svom društvu. Jedne večeri čitao je divnu
pesmu o smrti generala Mura, a njegovu prija­
telji plemići to nisu razumeli, Njega to, među­
tim, nije uzbudilo i on je rukopis stavio u džep ..
Kao poeta doista se pokazao kao jagnje. Drui.i
bi ih poslao dođavola!
•
Iako je Bajron umro tako mlad, kmjiževnost,
u suštini ipak nije - izgubila s obzirom na to što
je 'bi:la sprečena da se daJje š1ri. Bajron u neku
ruku nije mogao da ide dalje. On je d6stigao
vrhunac 'SV'OJe stvaralačks moći, i ma šta. da je
docnije još 'stvorio, ne._ bi mogao . da proširi gra­
nice svog talenta. U neshvatljivoj pesmi svoga
Strašnog suda stvorio je ono najviše što je bio
sposoban da stvori.
(RazgOV'Or je tada poveden · o italijanskom
pesniku Torkvatu _ Tasu i kakav đe on ti pore­
đenju sa lordom Bajronom; Gete nije mogao da
ne prizna veliku nadmoćnost Engleza duhom,
načinom života i produktiVtnom snagom.) Covek.
ne sme, doda on, da upoređuje ova dva pesnika
a da jednog drugim ne uništi. Bajron je zapa­
ljeni trnov štb koji kedar liva:nski pretvara u
pepeo. Veliki Italijanov epos stolećima -je saču­
vao svoju slavu; ali •jednim jedinim redom Don
Huana mogao bi da se otmuje ceo Oslobođeni Je- ·
rusa lim.
59
 *
... U grofu Platenu nalaze se skoro svi glavni
uslovi za dobrog 1Poetu: maštu, invenciju, duh
i produktivnost ima on u visokom stepenu, takođe .
ima ,i savršeno tehničko obraeovanj e, i studioz­
nost, i ozbiljnost kao malo koji drugi pesnik; aH
n.jemu smeta nesrećni polemički pravac.
Jednom <tako veli'.kom talentu ne može se ni­
kako oprostiti što u velikoj okolini Napulja i
Rima 111e može da eaborarvi •bedno stanje nemačke
književno:sti.
Romantični Edip nrkazuje ma to da je naročito
s obzirom na tehničku stram; pi,tanja, baš Platen
bio sposoban da napiše naij:bolju nemačku tra­
gediju; ali pošto je on u plamiranom komadu
parodističk! koristio tragične motive, kako sada
sasvdrn oebiljno da napiše tragediju!
Zatdm, ·što se nskad nema dovoljno na umu,
takve zađevice obuzmu dušu, slike naših nepri­
jatelja pretvaraju se u sablasti '.koje vršljaju u
svakom slobodnom stvaralaštva i naprave velik
.neređ; lll 'priirodi već i onako nemoj. Lord Bajron
je propao zbog svog polemičkog pravca, a Platen
ima razloga da zauvek napusti takav meprija-,'
fan pravac radi časti nemačke književmosti.
* Ali ,pesnik 'lwga je Sokrat ubrajao u svoje pri­
Ne može se tvrddti da Platen nema dosta sjaj­
.n1h osobina: ali on nema . ljubavi. On Isto tako
malo voli svoj e čitaoce. i svoju sabraću poete kao
_i satnog sebe, i . tako dolazimo u situaciju ·da· i na
njega. iprdirperiimoizreku apostola: »I kad bih go­
verio jeeikom rjudi i jezikom anđela, a ne bih
imao 1J11Jibav:i, ja bih bio zvučni metal ili zvečeći
praporac«. I ovih dana čitao sam Platenove pesme
i nisam mogao da ne priznam njegov bogati ta­
lent. Ali, tkao što rekoh, on nema ljubavi i on
zato neće nikad 1imati uspeha Imo što ibi morao da
ima. Ljudi će ga - se <bojati, obožavaće ga oni
koji će biti isto tako negatrvni kao on, ali koji
nemaju njegov ita.lent.
60
Šlegl zna beskrajno mnogo, ·i čovek se skoro
'Uplaši· od njegovog 'Vanrednog znanja i 111jegove
velike 1načitanost'i. Ali nije sve u tome. Sva uče­
nost još nije sud. Njegova kritika je potpuno
jednostrana, jer on gleda samo na kostur fabuJe
i raspored skoro u svim pozorišnim komadima i
ukazuj« uvek samo na male sličnosm 1Sa velikim
prethodnicima, ni najmanje se ne brdnući za to
šta nam autor pruža od lj,uipikog - života i od ra­
đanja neke velike duše.
*
U Šleglovom tretlranju francuskog pozorišta
nalazim recept za rđavog recenzenta koji nema
nijedan organ kojim bi izrazto odlične osobine
pozorišnog komada i koji preko neke valjane
prirode i nekog velikog karaktera prelazi kao da
su trice i kučine.
*
Ja ne kažem da Euripid nema grešaka; ali on
je 1pa:k bio vrlo častan saborac Sofokla i Eshila.
jatelje, koga je AristO"tel visoko cenio, · kome se
Menander divio i zbog koga su se Sofokle i grad
Atina, kad isu saznali da je umro, zavili u crno,
stvarno je morao da 'bude nešto, Kad savremen
čovek kao Šlegl ima nešto da zameri tako ve­
likom starom rpi:scu, onda bi to, ruku na srce,
trebalo da ·•učini· samo ina· kolenima.
*
Tik je talent od velikog znacaja i njegove
vanredne zasluge n~ko ne može bolje da oceni
od mene samog: ali ako neko hoće da ga izdigne
iznad njega samog i da ga izjednači sa mnom,
61
taj je u zabludi. Ja to mogu otvoreno da kažem,
jer što se mene tiče, ja nisam sam sebe stvorio.
To bi bilo isto tako kao kad oih hteo da sebe
uporedim sa Šekspirom koji takođe nije sam sebe ·
. stvorio, a koji je ipak biće više vrste, koje je više
od mene i koje ja obožavam. · nošću.
•
»Vi (E) znate da j a, IUlCJtPŠte 1U1Zevši, nisam
prijatelj takozvanih političkih pesama, ali pri­
mam one ikakve je napisao Beranže. Kod njega
nije ništa izmišljeno, nema zamišljenog ili ne­
stvarnog interesovanja, on ne stremi nikad na­
sumce, već uvek ima najodređenije i to uvek
značajne predmete. On se isa ljubavlju divi Na­
poleonu i seća velikih pobeda koje je ovaj izvo­
jevao, i to /\l vreme kada je ovo sećanje bila
uteha pomalo potištenim Francuzima; a onda
njegova mržnja uperena protiv vJasbi popova i
protiv mračnjaštva koje preti da opet zavlada
pomoću [ezuita: a to je ono što čovek ne može
potpuno da ne odobrd, I 'što mu je obrada uvek
savršena! Koliko,on u sebi nosi i obrađuje pred­
met pre nego što ga dskažel A onda, kad je
sve zrelo, koliko cm razvilje na svakom koraku
dosetku, duh, ironiju i persiflažu i · koliko unese
srdačnosti, naivnostd i ljupkosti! Njegove pesme
su iz godine u godinu razvedravale milione ljudi;
one su sasvim prisbupačne i radničko] klasi dok
se toliko izdižu iznad nivoa običnoga da se narod
u dodiru s tim ljupkim duhovima .navikne i pri­
voli da i sam 1ptlemenitijei rholje misli. A šta
biste više? I šta bi čovek mogao uopšte tbolje da .
pohvali kod nekog ipesnika?
Ove pesme su savršene i mogu se smatrati za
najbolje· tU svojoj vrsti, naročito ako čovek u
mislima doda jodlovanje refrena, jer one su
inače kao pesme skoro suviše ozbiljne, suviše
duhovite, suviše epigramske. Beranže me uvek
potseća na Horacija i Hafisa,·,jersu i ova dvojica
62
bila· imi.ad svog doba i satirično i ironično pri­
kazala moralnu pokvarenost. Bemaže ima isti
stav prema svojoj okolini. Ali pošto se izdigao
iz nižeg staleža, on ne mrzi mnogo raspojasanost
i prostotu i obrađuje ih čak s dzvesnom naklo­
•
Govorhli smo o Viktoru Igou. »On je lep ta­
lent«, reče Gete, »ali je sav .ogreeao u nesrećno­
romantičnom pravcu svog doba, usled čega
dolazi u iskušenje da ipored lepoga pr,ikaZ1Uje i 1
najslabije i najružnije. Ci-tao sam ovih dana J
njegov roman Zvonar Bogorodičine crkve, ali mi !l
je bilo potrebno veliko strpljenje da Izđržtm mu- ,''
čenje koje je izazvala ova lektira. To je najod- ·
vratnija knjiga koja je ikad napisana! -
Usto, za mučenje koje drna da uzdrži, čoveka
čak ne obešteti ni radost koju ~i mogao da oseti
prikazanom istinitošču ljudske prirode i ljudskih l
karaktera. Njegova knjiga rje, naprotiv, bez
ikakve prirodnosti i bez ikakve istine! Prikazana
takozvana lica radnje nisu nikakvi ljudi od mesa
i krvi, već !bedne drvene lutke, koje on pokreće
levo-desno, već prema tome ikakve efekte hoće
da izazove. Kakvo je to vreme koje takvu knjigu
ne samo što omogućuje i stvara već nalazi da je
ona čak i sasvim podnošljiva i zabavnal«
•
(Igo) »Kako da se neko ne pokvari i ne
upropasti i, najlepšti talent ikad ima smelosti da
u jednoj jedinoj godini napiše dve tragedije i
jedan roman, a, šem toga, kad izgleda da radi
samo zato da bi narnlatdo ogromne svote novca.
Ja ne zameram Viktoru Igou nikako zato što
se on trudi da se obogati, ini stoga što hoče 't
da požnje slavu dana; ali ako on misli da živi ·
dugo u . potomstvu, onda: mora početi manje da
piše a više da radi«. · ·
63
•
 (Gete iposle togavpređe na ;prikazivanje drame
Marion Delorm, i pokuša da mi objasni da je
predmet sam ipo sebi imao građu samo za jedain
[edini čin, ali da su autora zaveli p0'1jpunospo­
redni obzdr i da predmet suviše razvuče· na pet
dugačkih činova). P11i tome smo (dodade Gete)
imali samo koristi da vidimo da· je pesnik i u
prikazi-va,njudetalja dobar, što svakako nije bez­
načajno i ima svoju vrednost«.
* moj Toant, ini moja Ifigenija.
Kod Karlajla je za divJ.jeinje to što , on pri
ocenjivanju naših nemačkih pisaca dma u vidu
naročito duhovno i moralno jezgro kao nešto što
je bitno. Kairlaijl je moralne snaga velikog ,zna­
čaja. U njemu je mnogo ,budućnosti i čovek pro­
sto ne može da sagleda šta će op. sve uraditi i
stvori ti.
* čovek može LakJO da qp~ostd autoru nekoldko
Kod Valtera Skota nalazute svuda veliku
sigurnost i teme1jnos.tu cotanju, koje je rezultat
-njegovog obimnog poznavanja realnog sveta do
čega je došao ,dug,im pr,oučavanjem d posmatra­
njem i svakodnevnim diskusijama o najvažni­
jim„predmetima. A tek njegov veliki talent i
njegova snažna Iičnost! Vi se sećate engleskog
kritičara koji poete UJpoređujesa-,ilij1u!dskim gla­
sovirna pevača, gde neki od njih raspolažu samo
sa malo dobnih ,tonova, dok dnugd potpuno vla­
daju celim obimom dubine •i visine. Valter Skot
pripada ovo] drugoj vrsti. U Lepoj devojci iz
Perta nećete naći nijedno slabo mesto gde biste
mogli da osetite da njegovo zmanje i njeg-ov ta­
lent nisu zadovoljili. Po građi koju obrađuje on
je dorastao svdm pravcima. Kralj, kraljev hrat,
prestolonaisled.ni:k, crkveni poglavar, ,plemstvo,
vla·st, građani i zanatlije, iplaininci,svi su oni na­
crtani podjednako sigurnom rukom - i ,pogođeni
i-atomvernošću.
64
·-
Manconi ima samo ta] nedostatak ito ni
sam nije svestan svojih d'Olbrihpoetskih kvaliteta
i šta sve i!z toga 1Proi2illazi. On odveć ceni
istoriju i ,i:z tog razloga vold da svojim komadima
uvek· doda nekoliko objašnjenja u kojima doka­
mije kako je osta-o veran pojedincstima istorije.
Moroa su njegove činjenice Istorlske, ali njegovi
karakteri to ipak nisu, baš kao što to nisu ni
1
•
Govoriiilii: smo o Crvenom i crnom, Ikoje Gete
smatra najboljim Stendalovim delom. »Ali ja
moram da priznam«, dodao je on, »da je nekoliko
njegovih ženskih karaktera suviše romantično.
Međutifn, svi oni dokazuju da pisac ume da po­
smatra i da ima dubok psihološki pogled, tako da
neverovatnih detalja«,
•
(Gworil!i smo o Ulandu). Gde vidtm veli.ika
dejstva, (reče Gete) ,tu obično pretpostavdjam
i veHke povode, a s obzirom na veliku popular­
nost koju uživa Uland, on mora da tma u sebi
nešto odlično. Uostalom, o 111jegov>im Pesmama
skoro i nemam svoje mišljenje. Uzeo sam ih u
ruke s narjlooljomnamerom, ahl sam odmah upo­
četku naišao na toli.!ko sla:bih i tužnih pesama da
nisam imao voLje da ih dalje čitam. Posle sam
uzeo njegove balade gde sam, raeume se, za­
pazlo odličan talent i sasvim dobro video da je
njegova slava donekile opravdana.
•
Gete je govorio potom o nekim novtm Pla­
tenovim dramama. »Vidi se«, reče on, »Kalderonov
uticaj 1u. ovim komadima. Oni su vrlo duhoviti
5 Razgovori sa Geteom 65
i donekle ,savršeni, ali inn nedostaje specifična
težina, ,izvesna težina sadržaja. Oni ne mogu da
izazovu 'll duši čitalaca <lU1bok.o i ,trajno intere­
sovanje, već samo lako i površno dodiruju žice
naše duše. Oni liče na pluto koje ploveći po vodi
ne ostavlja 11rag, već ga vodena površina vrlo
lako mosi«.
• smetaju delu u raznim iilljegovimdelovima i ome­
Gete je mnogo hV\aHO pesme Viktora Igoa.
»On je nesumnj1v talent«, reče on, »na koga je
uticala nemačka knj.i.žievnost1).Dok je bio mlad
pesnik, njega je na.žallost ometa.la iPedanterija
stranke klasi.fara; ali sad mu je Glob prijateljski
n,1.1klonjeni on je dobio igru. Ja lbih ga uporedio
s Manc01Itijem.On ima mnogo objektivnosti i ja
_ga smatram isto tako 12IDača}nim kao i gospodu
De LaroaDt1na 1i Delavinja. K,a,d pažljivo ćitam
njegove [Pesme, [asno mi je ko je 'U-ticao na
Dijegai na druge njemu shčne ,talente. Oni isu se
ugledali na Satoibrijana koji j~ svakako vrlo
značajan retorsk,o.,pesni1čkitalent.
• zlata, jer Ibi trebalo 'da je srebrna, i tako, para­
Ako ,UJPoredinno Lesing.ove po,zorišne komade
sa k-O([Ila,dima Starih i zaključimo da su
rđavi i
ibedni, šta da se tu kaže! - Safaljevajte van­
rednog čoveka što je morao da živi u tako bedno
vreme koje mu ,nije dalo bolju '·građu nego što
ju je .QIIl obradio u svoj1inn komadima! - Saža­
ljevajte ga što je u Mini od B~rnhelma morao
da učestVU(je·u razmiricama Saksonaca il Prusa,
jer ni.ije našao ništa ibolje! - Rđavo stailljenje­
gov,og vremena je uzrok tome što je stalno bio
polemi,čan i što je morao da bude takav. U Emi­
liji Gatoti on je uperčo žaoku na knezove, u
Ne&tClnU na rpapove.
l) M&roll1k> 11. T. A. Hofman. - Prtm. prev.
l' 66
•
Manconi je rođeni pesnik, kao što je i Šiler
bio. Ali maše vreme j e tako rđa vo da pesnik oko
sebe u životu nigde 111e sreće neku pozitivnu pri­
rodu. Da hi se uzdigao, Šiler se latio dve veldke
stvari: filozofije d istorije; Manconi je koristio
samo istoriju. Šilerov Valenštajn je tako velik
da nešto slično više ne postoji; ald vi ćete videti
da baš ,te dve iSilne pomoći, istorija i fi;lozoffuja,
taju njegov čist ipesnićki uspeh. I Manconijeva .
mana je ,to što 'kod njega iPrevlađuje istorija.
•
Siler se ovde ,pojavljuje, kao i uvek.. u 'Svojoj
uzvišenoj prirodi; on je za ,čajnim stolom isto ·taiko
velik kao što Ibi lbio u državnom savebu. Njemu
ništa ne smeta, ništa ga ne stešnjava, ništa ne
srozava polet njegovih misli; iilljegove značajne
misli wražene su slobodno i bez ustezanja, T-o je
bio pravi čovek, a čovek takav i >trebada bude! -
Nasuprot ,tome, mi ostali osećamo uvek neke
obeire; · na · nas utiču lica i predmeti k.oji nas
okružuju; smeta nam čajna kašika ako je od
lisani hhljadom obzira, ne stižemo slobodno da
izrazimo ono što je možda veliko u našoj prirodi.
Mi smo robovi predmeta i· rprilka0ujemo se be­
značajni ili z:načajlilliprenna. tome da ,M nas oni .
skučavaju ili nam otvaraju širmu :za slobodno
stvarsnde.
•
Nasuprot tome, uzmite Beranžea. On je sin
siromašnih rodi,telija, potomak siromašnog kro­
jača, zatim siromašan štamparski šegrt, onda u
službi··u nekom. birou sa malom platom, nikad
nije pohađao pravu školu, nd univerzitet, a nje­
gove pesme su ipak tako zrele, sa mnogoljup­
kosti, puno duha i najfinije ironije, umetnički
&• 67

tako sa,vršene i sa jezikom da mu se
'llZ()N'lian
divi ne samo cela Francuska već i cela obra-
zovana Evropa.
Ali 1zamil.Slite tog i.ls,tog Berainžea, umesto ro-
đenog u Pardzu •i oibrazovanog u tom sveti.skom
gradu, kao sina nekog siromašnog krojača u Jeni
m Vajmariu,pa
1
ga pustite da bedlilop-r,o,th1~i svoju
kartjeru u pomenutim mahm mestima i zapitajte
se kakve bi plodove donelo to isto drvo, izraslo
na takvom tlJU i u taikvoj a!trnosferi.
Dakle, dtragi moj, pona,vljaan: reč je o tome
da :nelki aiairoid tTeba da ruma mnogo đniha i ·vaJjrune
obra,zovanosti ako nekd talent hoće •brzo i smelo
da se razvije.
• vrlinu u drugom smdslu«.
Stari ndsu imali samo velike iintenciljeveć su
ove i ostvarivali. A mi novi imamo takođe ve­
l~e intencije, ali smo retko kad sposobni da ih ·
ostvarimo onako snažno i živo kao što smo ih
zam~slili.
• oca rl. slna, maročito je velik i tragičan u dubokom
V,idise 1mlroje slobodnom dUlhu~v je bio
Bajron nedovdljnost crkvenih dogmi zadavala
muke i ikako se on trudio da se pomoću takvog
pozorišnog k,omada ,oslobodi nauke koja mu je
bila nametnu ta.
Englesko sveštenstvo mu svakako neće na tome
bi!tizahvalno; ali pitam se da li on neće poći dalje
prikazivrunjem srodlilih ibiibliskihpredmeta i da li
neće propootiti si'Že kao što je propast Sodome i
Gomore.
• u sebi 9svežmitakve utiske«,
Gete je s vel,ikim oduševljenjem govorio o
Menandru.. »Osim Sofokla«, reče on, »ne mam
nijednog prema kome oth osećao-soliko simpatija.
On je. sasvim čist, plemenilt,velik ii vedar, njegova
lljupik~t je nedostižna. Svakako je za žaljenje
68
što se od njega očuvalo talko mail-O do nalih daina,
Rili -i to imalo je od meocenjive vrednosti, i da·ro­
lVliti ljudi iz itoga mogu mnogo (da nauče.
Suština je uvek u 'tomeda onaj od koga hoćemo
da učimo odgovara našoj prirodi. Tako, naprimer,
Kalderon, ma koldko da je velik i ma ikoliko da
mu se divim, mije na mene namalo uticao, ni
u dobrom ni u rđavom smislu, Ali za Šilera bi
on /bio opasan, on hi ga .zibunio,pa je stoga sreća
što je. Kalderon tek posle Šiilerove smrti naišao
na opšti prijem 111 Nemačkoj. Kallderonje beskraj­
no velik u 'tehničkom i teatralnom smislu; a Ši­
ler . daleko boliji, ozibiljn~jii veći u svome strem-
' ljenju, .te 'bi, prema tome, bila šteta, možda, nešto
izguibitiod takvih vrlina, a ne dostići Ka1deronovu
•
Dođe reč na Molijera. »Molijer«, reče Gete,
»tako je velik da se divimo ikad ga čitamo. On
je čovek svoje vrste, rnjegovi komadi 'se graniče
sa tragičnim, oni, su aprehenzšvne'), i niko nema
hrabrosti da ga podražava. Njegov Tvrdica, u
kome porok ,uik1ainja svako poštovanje između
smislu. Ali kad se u nemačkoj obradi sin pretvori
u rođaka, komad gulbi i nema veliku vrednost.
Ljudi se boje da prilka~u(Porokiu. njegovoj (Pravoj
prirodi, ald šta rtu biva d šta svuda dejstvuije tra­
gično sem nepodnošljivog?
Svake ,godine !Pročitam nekoliko MoJrl.jerovih
komada, kao što s vremena na vreme posmatram
bakroreza izrađene -prema velikim Italijanskim
majstorima. Jer ml imali ljudi ndsmo sposobni da
urežemo ,u pamet veličinu takvih stvari, pa zato
moramo povremeno da im se vraćamo da bismo
. *
/flivo Vam nešto novo, čiitaj1te ! Zarbiim mi pl'luži
/prevod jedne srpske [Pesme od gospodina Ger-
1) Covek ih brzo shvati - Prtm. prev.
69
harda1). Pročitao sam je s velikim zadovoljstvom,
jer pesma je vnlo lepa, a prevod tako jedno­
stavan i jasan da· je čovek lepo mogao da prati
predmet. Pesma je imala maslov: Ključi od tam­
nica. Ovde neću :ništa da kažem o samoj radnji;
ali kraj mi se učinio bez veze i ne sasvim za­
dovoljavajući.
»Ali to je tek lepo«, reče Gete; »jer baš takav
kraj dirne čoveka u srce i čitaočeva mašta je
potstakmrta da sama stvord sve mogućnosti koje
mogu da se dogode. Ovaj kraj daje građu za celu
tragediju, ali onakvu kakvu smo već često imali.
A to što je u pesmi prikazano novo je i lepo, i
pesnik je posbupio vrlo mudro što je samo to
obradio a ostalo prepustio čitaocu. Voleo bih da
objavim tu pesmu u Umetnosti i starini, ali ona
je odveć· duga; međutim, tražio sam od Ger­
harda ove tri rimovane koje bu štampati u sle-
dećem broju. '
• dovede dragu nekom trećem,
Naciona1na književnost je sada manje aktu­
elna, na dnevnom redu je epoha svetske književ­
nosti, i svak mora da se potrudi da ubrza tu
epohu. A!li 1Pri takvoj proceni strane književnosti
ne smemo se zadržati samo na nečem naročitom
i to smatrati za uzor. Ne moramo. misliti da je
to nešto kinesko, i.J.i srpsko, dli Kalderon, ili
Nibelunzi; alko nam je. potrebno . mešto uzorno,
moramo se uvek vraćati starim Grcima u čijim ·
je delima uvek prika,zan lep'} .čovek. Sve ostalo
moramo posmatrati samo i!stori'Skii ono što je
dobro, kiolilk·~ jie mogućno crpsti kl nj~a.
'l) V. K. L. Gerhard (1760-,Hl58),trgovac po 2!apimanju,
&11 se bavio dosta i književnošću i bilo lični Geteov J>t:,iJ,a.telj.
Naše pesme je preveo (uz pomoć Sime Milutinovlća S~i
i izdao lh pod. naslovom Vila, srpske narodne pesme t jun ke
bajke ~1827, u La,Jpclgu). U toj njegovoj zbirci ima pesa a
prevedenih 1 Iz Merlmeove mlst!fictrane zbirke La Guzia.
') Lep = dobar, tj. lep i dobar, Ka!okagat6s, Ideađ čoveka",
kod starih Grka. - Prim. prev.
70
'
Međutim, (produži on vedro) ostavimo to i
uživajmo u našo] silnoj devojci u Haleu1), koja
nas muškim duhom uvodi u srpski svet. Ove pe­
sme su izvrsne! Među njima ima nekoliko koje
se mogu uporediti sa P,esmom nad pesmama, a
to mnogo znači. Završio sam članak o tim pe­
smama, ti on je već J objaviljen. . . Pojedine
pesme okarakterisao sam sa nekoliko reči prema
njih01VomglaV1J1·oon sadržaju ·u Vas će ·01bradovati
divni motivi... . ·
Nagoveštene situacije bile su tako ireoite i tako
karakteristične da mi je kod svake reči iskrsla
preci očima ·cela pesma. Naročito su mi bile ljupke
sledeće:
l.
Smernost · srpska devojke koja nikad ne diže
lepe trepavice.
2.
Duševna borba dragog koji kao dever treba da
3.
Zabrinuta za dragog, devojka neće da peva
da se ne bi pokazala vesela.
4.
2alba zbog posuvraće:t)Bi običaja što mladić
prosi udovicu, a starac mladu · devojku.
5.
Žalba mladića što majka daje kćeri suviše
slobode. -:
, . 6.
lj,iivo-vedrd ~12Jgov,ordevojka sa k001jem
koj odaje naklonost i rnamere svoga gospo-
dar~
e)
-,
7\ To je Te.reza Albertlna Lujza :lion Jakob - (sa ps.e-;do;i­
JĆOm Talvj, m kako ju je Vu!,t zvao, Ta!fija.), rođena 26. I.
/1797 u Haleu, a umrla 13. IV. 1870 u Hambwrgu, Prevela je naše
, / llillrodne pesme pod naslovom Volkslieder der Serben (Narodne
· pesme Srba), u dva toma, 1825 i 11153.
71
 7.
Devojka neće za nedragog.

8.
Lepa krčmarica; njenog dragog nema među
gostima.
9. O DRAMSKOM STVARALAŠTVU
Nalaženje ii nemo il;)uđenj,edragih. I PRIKAZIVANJU

10. Naročita je ~osdbnost u torne da čovek piše

Kog zanata- će biiti muž? za pozorište, i ko ga ne poznaje potpuno, meka.
i ne piše za njega .. Poneka zanim,ljiva činjenica,
11. misli svak, ibi,će zanimljiva i na daskama; ali ni
traga od toga! Dela mogu da su sasvim zgodna
LjubaVIJltčko ~retanja. za či1tanje i zgodna za razimišljanje, ali to sve
1~gleda sasvim drukčije kad se lznese na po­
12. zomicu, i Mo nas je u kmjiizioduševilo, sa po­
Dra·gi dolazi diz ·tuđine, gleda dragu danju, a zornice nas možda neće zagrejati.
ilZnenađujenoću.
·Ja primetih da su sami ,ti motivi pobudili u
meni toliko života kao da čitam same te pesme
•
i da mi ,je stoga posle svega što je rečeno o njima (Ja izapi:tahkoje osobine ,treba da ima komad
sve sasvim jasno. da hi bio dobar za poeornlcu). Ort mora da bude
simbo[,ifan (odgovori Gete). A to znači: S1Vaka
1

radnja mora da bude sama \PO sebi od vrednosti

i da se u njoj nalazi zametak za još važniju
radnju, Tartif od Molijera je velik obrazac u
tom pogledu. Setite se samo !pll'Ve scene, kakva
je to ekspozicija! Sve je odmah od početka neo- ·
bično važno i ukazuje na nešto još važnije što
će doći. Ekspozioija Lesdngove Mine od Barn­
helma je takođe odli.Lčma, ali ovakvu ikao što je
-ova u Tariifu Svet. više neće doži!vett;Orull je naj­
veće i najbolje što {Postojiu ovoj v:rsti. -
je sa plovidbom na moru, gde čovek mora najpre
da se odbije od obale i najpre da bude ma izvesnoj
udaljenosti pre nego što može đa krene punim
jedrima.
Ako za naše današnje prilike hoćemo da učimo
kako da se vladamo na pozornici, onda bi Mo­
lijer bio taj kome 'bi trebalo da se obratimo.
Znate li. njegovog Uobraženog bolesnika? U
njemu ima jedna scena koja mi se, kad god čitam
taj komad, uvek uka:zuje kao simbol savršenog·
poznavanja pozornice. Mislim na scenu u kojoj
uobraženi bolesnik pita svoju kćer Luizon da ruje
u sobi njene starije sestre bio neki mlad čovek.
Neki drugi, koji nije tako dobro znao zanat
kao Molijer, prikazao bi malu Luizon kako odmah
sasvim jednostavno pdča• činjenicu, ,i time bi sve
bilo svršeno.
AJ.i šta Molijer iznosi raznim motivima koji
usporavaju radnju lll tom obavljanju ispita ,za
život, puštajući malu Luizon da se ispočetka pravi
kao da ne razume svog oca; posle toga ona tvrdi
da mišta ne zna; zatim, kad je pripretio šibom,
ona pada u nesvest; najzad, kad otac počne da
očajava, ona se šeretski-vedro vraća iz tobožnje
nesvesti i naposletku. malo pomalo, sve prizna,
Ovo moje nagoveštavanje daće vam samo naj­
oskudndji pojam o životu onoga prizora; ali
pročitajte i sami tu scenu i udubite se u njenu
dramsku vrednost pa ćete priznati da u njoj ima
više prakbične pouke nego u §vim teorigama.
Ja znam Molijera d volim ga (produži Gete)
od svoje mladosti i učio sam od njega celog ži- .
vota. Svake godine obavezno pročitam nekoliko
njegovih komada da lbih ostao u stalnom kon­
taktu s njegovim odličnim delima. Što me kod
njega oduševljava nije samo savršen 'Umetnički
postupak već naročito i njegova prijatna narav,
njegov vdsokoobrazovanduh. U njemu je gracija
i takt za sve ono što je pristojno i fino u opho­
d9nju, kako je to samo njegova urođena lepa
prlroda mo;la da postigne u svakodnevnom dodiru .
74
,l
s najodličnij,im.ljudima svog veka. Od Menandra
znam samo mekcliko odlomaka, ali na osnovu njih
stekao sam -0 njemu isto tako visoko mišljenje.
da ovog -veUkog Grka smatram jedinim čovekom
koji se mogao uporediti s Molijerom.
•
To je ono u čemu je Sofokle majstor i tz čega
se uopšte sastoji· život dramatskog. Svd njegovi
karakteri imaju takav govornički dar i umeju
tako ubedljivo da izlože motive svog načina de­
lova:tlljada je slušalac skoro uvek na strand onoga
koji je poslednji govorio.
Vidi se da je on u mladosti vrlo dobro naučio
retoriku, čime se lzvežbao da potraži sve razloge
i prividne raeloge koji se nalaze u nekoj stvari.
AM ·ta velika sposobnost navela ga je da pravi
gireške, jer je dolazio u tSl~tru,aoiijiu da ode odveć
daleko.
•
... Umetnik hoće da govori Svetu kroz celinu,
ali tu celinu on ne nalazi u prirodi, već je ona
plod njegova duha d!li, ako hoćete, nadahnuće
· oplođenogbožanskog daha.
Uzmite Magbeta. Kada Ledi hoće da oduševi
svog supruga za delo, ona kaže:
Podigla sam decu ...
Da li je to iis1iina iH ne, nije V1a!Žn.o; ali Ledi
to. kaže, i ona mora to da kaže da bi time nagla­
shl·a svoj govor. .Nhl docnije, (ka,d Maigidafl.9lWilaje za. .
propast svojih, on uzvikuje u strašnom gnevu:
On nema dece!
Ove Magdafove reči su, prema tome, u
ikootradtlkcijisa Ledinjm rečima; ailii Šekspiira to
ne ·h-ril!le. Njemu je uvek stalo samo do snage
75
govora, i kao što je Ledi radi najveceg isticanja
svojih reči morala da kaže: 'Ja sam podigla decu',
tako je i Magdaf u istođ nameri morao da kaže:
'On nema dece!'
Nigde (produži Gete), ne treba da uzlmamo
ta!ko pedantno i sitničarskd poteze 1s'1ikareveki­
čice ili pesnikove reči; naprotiv, treba možda s
istim duhom da gledamo na umetničko delo, koje
je stvorio smeo ii slobodan duh i da u njemu
užlvamo.
Da bi kod Ediipa (Pojačao dejstvo, Sofoikle ga
prikazuje kao slabog starca, [Poštobi ovaj prema
svim okolnostima morao da hude čovek u najbo­
ljim godinama. Ali u najbolje] snazi oo pesniku
u ovom komadu ne 'hi koristio, ne bi pravio ni-
. kakav rutisak, i oo ga je stoga napravio slabim
bespomocnim starcem.
• malo da pomognu njegovi moralni cii.ljevi,d on
Da je Šekspir pisao iza dvor u Madridu ili. za
pozorište Luja Cetrnaestog, on bi se, verovatno,
povinovao nekom strožem pozorišnom oblaku, Ali
na to čovek ne može nikako da se fali; jer što
je Šekspir kao pozorišni pesnik za nas lzgubto,
dobio je kao pesnik uopšte, Šeki$pir je velik psi­
holog i iz njegovih komada čovek uči kako se
ljud! osecaju.
•••
(Gete poče da ismeva lorda Bajrona što se on,
koji se u životu nikad nije (Povinovao i koji nije
pitao ni iza kakav zakon, najizad poviinovao naj­
glupljem zakonu" o tri jedinstva. »On je osnovnu
zamisao ovog zakona isto tako malo razumeo«,
(reče tQIIl), »kao i ostala svet. Jasna radnja je
osnova, a tr1i jedinstva su samo u:toHko dobra
ukoliko se pomoću njilh postiže [asnoća. AJ.i ako
oni kvare jasnoću, onda nije pametno da ih čovek
posmatra kao zakon i da ih se (Pridržava. Njih se
nisu uvek držadi ni Grci od !kojih jpoti,če ovaj
zaJKOIIl; u Euripliid,o'vomFaeton1Ui u drugim ko-
76
madima menja se mesto, pa se, prema tome, vidi
da im je više vredelo :dolbroprika1zivanje predmeta
od slepog poštovanja zakona koji sam po sebi
nikad nij.e mnogo. značio. Šekspirovi 1koonadi da­
leko prevazdlaze jedinstvo vremena ,i mesta; ali
oni su jasni, ništa nije jasnije od njih, i zato bi
ih i Grci smatrali besprekormim. Francuski pe­
snici su se trudili da se najstrože drže zakona o
tri jedinstva, ald oni se ogrešuju o jasnoću re­
šavajući dramski zakon ne dramski, vec pričom«.
•••
Nemam ništa protiv toga da dramski pesnik
ima na umu moralno dejstvo; a1ii alko je r'f::Č o
tome da se predmet jasno i efikasno dzvede pred
očima gledaoca, onda pesniku rpri tome mogu
mora da lma veliku sposobnost prikazivanja i
poznavanje rpozornice da ibi znao šta ide a šta ne
ide. Ako sam predmet ima moralno dejstvo, onda
ce se i ono Ispoljitl čak i kad se pesnik ne bi
starao ni za šta do ea efđkasnu i umetničku
obradu 'Svog predmeta. Ako neki pesnfk ima bo­
ga!tu dušu kao Sofokle, onda ce njegovo dejstvo
biti uvek moralno, zauzeo on bilo koji stav.
•••
(Govorio sam isa Geteom o jučerašnjoj pret­
stavd 111lje,gove Ifigenije, u tk,oj•oj je g,CJi.!iI)oidiJn Kriger,
član Kraljevskog poeorišta u Berlinu, igrao CHe­
sta, i to na opšte zadovoljstvo).
De1o (reče Gete) ima S'VToije teškoće. Ono je bo­
gato duševndm mv.otom,,aJli je siromašno ~jaš­
nim. Ali reč je baš o tome da 1Se dzmese untutrašnji
život. De1o [e puno najefikasnijih sredstava koj,a
stvara] u naj raznovrsnije grozote na kojlima se ono
zasniva, Dabome da je štampana reč samo bled
otsjaj života koji j,e vreo u meni prilikom inven­
cije. AH glumac mora da mas vrati tom prvom
žaru koji je nadahnuo pesnika tim sadržajem. Mi
77
 hoćemo da vddimo snažne Grke i junake koje je
osvežio morski vazduh i koji, mučeni i tlačeni
raznim .nesrećama i opasnostima, snažno iska­
zuju ono što ian nalaže srce u grudima; ali mi
nećemo ,glumce slabiće, koji su samo onako po­
vršno naučili maparnet uloge, a ponajmanje 'takve
lroji čak ni uloge ne znaju.
Moram priznati da 'mi još nikad nije pošlo
za rukom da doživim savršenu pretstavu moje
Ifigenije.
• voljni bez temperamenta. Skoro sve žene reša­
(Reč se povede o pozorištu, govorilo se mnogo
o poslednjoj orperi,Bosinijevom Mojsiju. Kudio se
sadržati, hvalfla i kuddla muzdka; Gete se ovako
lzjasndc).
Ja vas, dobra deco, ne razumem (reče on),
zašto delite sadržaj 1i murcilkud ,k,aJ'ko možete da
primite to dvoje zasebno, Vi. kažete da sadržaj
I
ne valja, ali V'i o njemu miste vodili računa i
uživali ste u Izvršno] muzici.: Ja ise doista divim
· vašoj ·naravi i vašim ušima koje su sposobne . da
slušaju lj.l.llJ)ke zvuke, dok najapsurdniji predmeti
muče najmoćnije čulo, oko.
Ili kompozitori ne shvataju važnost dobre
podloge, 'ili nikako nemaju stručnih pesnika koji
hi dm pomogli obradom doibrih ipredmeta. Da Ca­
robni strelac nema dobar siže, muzilka bi morala
da se potrudi da privuče operi masu sveta, kao
što je sada s1uča(i,i istoga bi trebalo i gospodinu
Kindu1)-odati rpr<wnanje.
l•
• Velik dramski pesnik, ako je ujedno i pro­
Sa glumom je kao i sa svim ostadim u.met­
nostima. Što umetnik radi ili je učinio, stvara u
nama raspoloženje u kome de i sam bio kad ga
~t 1tvarao. Sloibodno raspoloženje umetnika oslo-
•..•....•• ,....,.
· · ·. XlnC ~l pino leklta Ve'berove opere
.
Carobnt stretqc. -
..
' 78
hada nas, a potištenije nas ipla~i. Ova sloboda
umetnika je obično tarno gde je on potpuno do­
rastao svojoj stvari, zibog čega ise pred holand­
skim slikama tako (PI'lija tino osećamo, jer su oni
1
umetnici (Prikazali bliski život kome ·su bili pot­
puno dorasli. Ako hoćemo da u glumcu osetimo
tu · slobodu duha, on mora· potpuno da ovtada
svojom ulogom proučavanjem, maštom i svojim
temperamentom, 111a easpolaganju mora da Irna
sva .telesna sredstva i izvesna mladalačka ener­
gija mora da mu (Pomaže.Proučavanje bez mašte
ne zadovoljava, a proučavanje i mašta nisu do­
vaij,u to maštom i temperamentom, čime je Vol-
fova hila ..tako odlična. ·
•
Trebalo ibi dia ,glumac, ustvari, uči ;i kod vajara
i sltkara. Njemu je apsolutno potrelbno radi pri­
kaza grčkog junaka da je dobro proučio antička
vajarska dela, koja su sačuvana do naših dana i
da je dobro nireeao tU \I)almet 'kako su 'Olrl.i IP!"1r.odnio
ljupko sedela, stojalii ,i kretali se.
Rešavanjem telesnog još nrje sve učinjeno.
Marljivim proučavanjem starih ,i novih pisaca on
mora dobro da obrazuje svoj duh, što će mu dobro
doći me samo za razumevanje 1I11jieg01Ve t11loge već
1
će dati bolji ~gled njegovom celom ibt6u i nje­
govom celom držanju.
•
duktivan ,i ako ima snažan, iplemeniti mentalitet
koji prožima sva njegova dela, može da postigne
da duša njegovih komada postane duša naroda.
Mislim da hi to lbilo nešto što je zaista dostojno
truda. Od Kormeja je .potekao uticaj koji je bio
kadar da stvori [unačke duše. To je odgovaralo
79
Napoleonu kome đe bio potreban jU1I1.ački narod;
zato je on ii rekao m Kornej.a da hi mu., da
mu je savremenik, podario kneževstvo. Dramski
pesnik, koji zna svoju misiju, <treba zato stalno
da radi na svom usavršavanju kako bi uticaj koji
vrši na narod bio blagotvoran i plemenit.
O LIKOVNOJ UMETNOSTI

U 1Prirodi ništa 1I1ije lepo što po ipll'irodnim

zakonema nije motivisano kao istinito. Ali da bi
se ta prirodna istina pokazala Istinitom i na slici,
ona mora da se ohrazloži isticanjem uticajnih
stvan.
*
U šetnji mogu da naiđem na hrast čiji· me
živopisni izgded iznenađuje. Ali ako ga nacrtam
usamljenog, on možda neće nikako izgledati
onakav kakav je bio, jer merna onoga što je do­
prinelo njegovom živopisnom efektu u prirodi i
[oš ga i povisilo. U prirodi ne vidimo nikad ništa
kao pojedinost, već sve u vezi sa nečim drugim
što se nalaai ·i~red., pored; iza toga, ispod i wia,d
toga. Desi se da nam padne u oči neki pojedini
predmet kao naročito slikovit; ali lllijesam 1Predtmet
taj · Joojl iz~ va dejstvo, već je to veza ,u :kojoj
ga vlildimo, s ,onrirrn što je (Piored, •iza i iznad njeg,a i
što doprinosi onom dejstvu.
*
To je ono čime Rubens ip;ostaje (Vellik i·
jasno pokazuje da on sa slobodnim duhom stoji
iznad prirede i postupa s mjom prema svom višem
cilju. Dvostruka svetlost je svakako nasilna, i
. vi uvek možete reći da je to protiv prirode. Ali·
ako je to protiv prirode, ja odmah kažem da je
to više od prirode, kažem. da je to smeli maj­
storov duh čime on na genijalan način obelo­
danjuje da umetnost nije (potpuno podvrgnuta
prirodnoj nuždi, već da ona ima svoje zakone.
6 Razgovori sa Geteom 81
 Umetnik (ip11oduži Gete), dabome, mora verno
da prikazuđe prirodu u pojedinostima, on ne sme
samovoljno mišta da promeni u kosturu i polo­
žaiju žila d milŠića neke životinje jer se time
oknnji pravi karakter. To 'bi značilo uništiti !Pri­
rodu. Ali ru višim sferama umetničkog postupka,
u kojima neka slika postaje prava slika, on ima
više slobode i on sme ovde čak da pređe i na
fikcije (kao što je učinio Rubens ru ovom [Pejzažu
sa dvostrukom svetlošću).
Umetnik [Prema prirodi ima dvostruki odnos:
on je njen gospodar a' ujedno i njen rob. Rob
joj je · utoliko ,ukoliko mora da operiše zemalj­
skim sredstvima da ibi .bio shvaćen; a njen go,.
spodar, ukoliko ta zemailijskasredstva potčinjava
svojim višim intencijama i koristi se njima.
• pravog dejstva. Međutim, religiozan sadržaj može
Pravi talent za likovnu umetnost ima uro­
đeni smisao za Oibli:k, proporcije i boju, tako .da
qn sve to sa malo uputstava brzo i tačno dzvodi.
_On ima smisla naeočito " za telesno i nagon da
ga osvetljavanjem vrlo jasno 1Pr,ikaže. I za vreme
malog zastoja u uvežbavanju on stalno napreduje
i sadržajno se razvija. Nije teško uočiti takav
talent, adi ga najbolje pronalazi majstor.
• revom') poetskom duhu. Ali veliki Rubens je .
Kroz celu umetnost provlači se korišćenje
kulturnog nasleđa. Kad p•osmatraoxµ,o nekog velikog
majstora, uvek nalazimo da je on koristio ono
što je dobro kod :njegovih prethodnika. Ljudi kao
Rafael ne niču iz zemlje. Oni su se oslanjali na
antičku umetnost i na najbolje što je pre njih
stvoreno. Da se nisu koristili kul1mrnim nasleđem
avog vremena, malo bi se šta o njima kazalo.
82
•
Među svojim zaibeleškama naša-o sam jedan
list hartije (reče Gete danas), gde arhitekturu
zovem okamenjenom muzikom. I zaista, ima nešto
u tome; raspoloženje koje širi umetnost liči na
dejstvo muzike. ·
•
OdnOIS reHg,ije prema umetnosti je isti kao i
odnos svakog drugog višeg životnog interesovanja
prema njoj. Na niju treba gledati samo kao na
građu koja ima ista prava kao i svaka druga
građa koju pruža život. Vera đ. neverovanje ni­
kako nisu oni organi pomoću kojih može da se
shvati neko umetničko delo, već su za to potrebne
sasvim druge ljudske snage i sposobnosti. Ali
umetnost treba da stvara za one organe pomoću
kojih je mi 'Shvatamo; ako ona to ne čini, ne
ispunjava svoj zadatak i prolazi pored nas bez
takođe da hude dobar predmet umetnosti, ali
samo u tom slučaju ako je opštečovečanski, Stoga
je devica s detetom sasvim dobar predmet koji
je sto puta prrkazlvan i uvek je o:ado viđen.
•
• . . Reč dođe ma to da .se priLika za dobro
bojenje neke slike nalazi u kompoziciji.
Tako savršenu sliku niko nikad nije video u
prirodi; za tu kompoziciju zahvaljujemo slika­
imao tako vanredno pamćenje da je celu rprirodu
nosio u glavi i ona mu je u pojedmostima uvek
stojala na raspolaganju. Otuda ta istina· celine i
pojedinosti, tako da mislimo da je sve čista kopija
prirode. Sada se takav pejzaž nikako više ne
pravi; takav način osećanja i gledanja prirode
sasvim je iščezao, 111a'Šim slikarima nedostaje
poezija.
') Reč je o Rubensu. - Prtm. prev.
,. 83
 Slike ,pretstavljaju najvišu istinu, ali na njima
nema ni braga od sbvaamiostL Klod Loren je mao
realmi Sve.t napamet do ,n,aj1S~bniijeg detalja i oo
ga je koristio kao sredstvo da ibi izrazio Svet
svoje lepe duše. A to je. baš \Prava ideelnost koja
ume tako da koristi realna sredstva da se ispo­
ljena istina iprl,činjava kao da je stvarna.
EKERMANOV PREDGOVOR
'
Ova 7Jbirkia razgovora sa Geteom nastala j e
najvećim defom iz moje prtrodne tem.je da sve
važno ili značajno što sam doživeo usvojim pi­
smenim prihvatanjem.
Usto mi je uvek bila potrebna pouka, i kad
sam se prvi iput sastao s onim vanrednim čovekom
i već godinama se s njim sastajao, rado sam primao
njegove reči i beležio ih, da ibi ih imao za svoj
dalji život.
Ali kad pomislim na bogatstvo njegovih iz­
java, koje su me usrečavale tokom devet godina,
i razmotrim ono malo što sam uspeo da prihva­
tim pismeno, onda sam sebi izgledam kao dete
koje se trudi da . otvorenim dlanovima ulivati
osvežavajuću prolećniu kišu, ald kome skoro sve
proouri Im-oz .prste.
Ali kako se obično kaže da knjige imaju svoju
sudbinu, i kako ova izreka može da se primeni i
na svoj postanak i na svoj docniji ulazak u daleki
i široki Svet, sve hi to moglo da se kaže i za
postanak ove knjige. Cesto bi prošli meseci kada
su Zvezde mepovoljno stojaile i kad su bolešlji­
vost, poslovi i svakojaka zalaganja za nasušni
hleb onemogućavali da napišem ma i jedan je­
dini red; a zatim bi se pokazale povoljne Zvezde,
i pisanje složno pomogoše dobro mravlje, slo­
bodno vreme i dobro raspoloženje da bi se vedro
koraknulo napred. A onda, gde pri dužem zajed­
ničkom životu ne nastupi i izvesna ravnodušnost,
i gde bi bio onaj koji bi umeo uvek da ceni sa­
1

dašnjost onako kako je ona to i ZB.$lužilal..•

8°6
 Sve to !Pominjem zato da bih opravdao poneku
veću prazninu koju ·će čitalac naći ako hude tako
zainteresovan da prati datum.' U 'te praznine spa­
daju mnoge dobre propuštene stvari kao i naro­
čito mnogo ,povoljnih reči koje je Gete kazao o
svojim mrrogobrojndm {Prijateljima i o delu ovog
rli onog živog nemačkog autora, dok se drugo
šta tome slično nalazi ovde zabeleženo. Međutim,
kao što je rečeno, knjige imaju svoju sudbinu i
za vreme svog nastajanja.
Uostalom, sa usrdnom rz:ahva1nošću odajem
priznanje višoj sili za . sve ono što mi je pošlo
za rukom da usvojim u ovim sveskama i što do­
nekle smatram ukrasom svog ~tvota; ja· se čak
nadam da će. mi Svet biti zahvalan na ovim
saopšten]ima.
Stoga smatram da ovi razgovori sadrže za
život; umetnost i nauku ne samo poneko obja­
šnjenje· i mnogu dragocenu pouku već će ove
neposredne skice, na osnovu života, sasvim na­
rečito doprineti tome da se završi slika o Geteu,
koju čovek već nosi u sebi iz njegovih (l"azno­
vrsnih dela.
.Mi ja sam daleko od pomisli da 'je ovan.prika­
zan ceo Gete. Covek s pravom može · da ovaj
vanredni dJUih i ovog čoveka uporedi sa mnogo-
. stranim dijamantom koji u svakom pravcu zrači
drugu !boju. I kao što je pn u raznim prilikama
i prema raznim lričnostimabio drukčiji, tako ·i ja
mogu da kažem za sebe, samo,u sasvim skromnom
smi-slu, to je moj Gete.
A to treba da znač! da sam.ovde pisao o Geteu
ne samo onako kako mi se on uka·zao već naro­
čito onako kako sam ga ja IPO svojim sposobno­
stima shvatio i prikazao ga 'prema svom shva­
tanju. U takvim slučajevima stvara se Iik ·i vrlo
se retko dešava da se kod ulaženja u drugu lič­
noat ne ~zgubi iP'Oneštood osobenog i da se ne
. doda tn„t.o 1tAino. Sllilke Getea od Rauha, Davea,
'.~\;1~ hitri l Da1'tda eve su verne u visokom stepenu,
f;f). 'l••k IVI. ont vl11-manje nose otisak individu-
86
alinosti koje su ih stvorile. I kad se tako nešto
može reći za telesno, koliko će to još više va­
ži.tu za letimične, neopipljive stvari duha! - Ali,·
bilo kako bilo u mom slučaij,u,svi oni koji su
· po duhovnoj moći ili (PO ličnom ophođenju sa
Geteom. pozvani da dadu. sud o tome predmetu,
verovatno da neće krivo shvatiti moju težnju za
najvećom vernošću.
Posle ovih nagoveštaja, koji se odnose najve­
ćim delom na shvatanje predmeta, ostaje mi da
još sledeće kažem o sadržaju dela.
Ono. što zovemo dstindtim, čak i s obzirom na
jedan [edini predmet, nikako · nije nešto malo,
UJSko, ograničeno: to de naprotiv, mada jedno­
stavno, u fato vreme i nešto obimno, što se, slično
raznovrsnim otkrovenjima · nekog dalekosežnog i
dubokog prirodnog zakona, ne može tako lako
kazati. To ne može da se raspravi tezom, ni te­
zom i tezom, ni tezom i antitezom, već čovek tek
kroz sve ito zaijedno ddl.aau samo do aproksirna­
cija'), ia ne do samog cHj,a.
Da navedem samo jedan primer. Geteove po­
jedine izjave o poeziji imaju često privid jedno­
stranosti, a često čak · i izgled očevidnih ,protiv­
rečnosti. On čas polaže na ,g:rađu koju Svet daje,
a čas na pesnrkovu dušu; čas da se sav spas na­
lazi u predmetu, 'Čas sve u obradi; čas to dolazi
oci savršenog oblika, čas sve od duha, pri čemu
zanemaruje svaki oblik.
Ald sve te teze i antiteze su pojedine strane
iistin'itogai označavaju zajedno suštinu i dovode
do zbliženja istine, i ja sam se stoga i u ovim l
u .sličnim slučajevima dobro čuvao da takve
Prividne protivrečnosti, koje su bile izazvane
raznim povodima i tokom razndh godina i tre­
nutaka, u ovom izdaniju suzbijam. Ja polažem
pnitom na ~hvaita.nje celime obraeovanog či­
taoca koga neka pojedinost neće ~uniti, već će
on 1ma1Ji na umu celinu i sve će kako treba Me­
diti i sjediniti.
'l približnosti. - Prim. prev.
811'
 Isto tako će se moma naici na ponešto što će
na ;prvi pogled iizgledati ,beznačajno. · Afi ako se
pri udubljivanju primeti da su takvi neznatni
povodi često nosioci nečeg značajnog, da često
daju obrazloženje za nešto što će doći docnije,
ili čak i da doprmose torne dia se doda neka mala
crta radi upotpunjenja karaktera, onda oni
mogu, kao neka vrsta neminovnosti, ako ne baš
da se veličaju, a ono da ise opravdaju.
I sad još da ovoj dugo prižeLj kivanoj knjizi
1
kažem prilikom DJjenog izlaska u Svet najlepše
zbogom i poželim joj sreću da bude prijatna i
da pobudi i raširi mnogo dobroga.
Vajmar, 31 oktobra 1835
JOHAN PETER EKERMAN
UVOD
Autor daje obaveštenje o svojoj iičnosti i o svom
porekiu i postanku svojih odnosa sa Geteom
Roden sam u Vinzenu, na Lueu, varošici iz­
među Linelburga d Hamburga, na granici Predela
Marša i Puste, početkom devedesetih godina, i to
u kolibi, kako se može nazvati kućica samo sa
jednom prostorijom koja se mogla zagrevati, bez
stepenica, pa se na ta,van za seno penjalo nepo­
sredno merdeviinama . koje su se nalazile odmah
pored kućnih vrata.
Kao najmdađe dete iz drugog braka, znao sam
za svoje roditelje ustvari tek kad su zašli u
poodmakle godine, a odrastao sam · između njih
donekle usamljeno. m prvog braka moga oca
živela isu dva sina, od koj1h ,je jedan, posle raznih
putovanja morem kao mornar, dospeo u ropstvo
u udaljendm delovima Sveta i izgiuibiose, a drugi
se, posle svog drugog boravka na Grenlandu radi.
lova 1n,a đciltove i morske ,ps.e, vratio ru Hamiburg d
tamo živeo u skromnim prilikama. Iz drugog braka
moga oca odrasle eu pre mene dve sestre koje'
su, kada sam navršio dvanaestu godinu, već na­
pustile roditeljsku kuću i služile nekad u mestu,
nekad u Hamburgu.
Glavni izvor izdržavanja naše male porodice
bila je krava, koja ne samo što nas je snabde­
vala mlekom za našu dnevnu potrebu već od koje
smo mogli da hranimo jedno tele godišnje, a sem
toga u izvesno vreme da iprodajemo mleko za
nekoliko groša. Zatim . smo imali jedno jutro
zamiljišta sa koga . smo dob~ja:li potrebne vrste
89
 povrća za godtšnju potrošnju. Međutim, ži:to za
hleb i brašno za kuhinju morah smo da kupujemo.
Moja majka bila je naročito vešta u predenju
vune; sem toga, ona je krojila i šila građanske
kape za žene na opšte zadovoljstvo, što joj je
služilo kao izvor neke zarade.
Pravo zanimanje mog oca bhla je neka mala
trgovačka radnja, k01jase menjala prema raznim
godišnjim dobima i navodila ga da često bude van
kuće i da mnogo krstard peške rpo okolini. Leti
se mogao videti kako po pustari pešači od sela
do sela sa Lakim drvenim sandučićem na leđima
i kako ide od kuće do kuće sa vrpcama, koncem
i svilom. Istovremeno je ovde kupovao vunene
čarape i neko platno (tkaninu istkanu od smeđe
vune stepske ovce i lanenog konca), ikoje je idući
- po kućama prodavao na drugoj oba:lJi Elbe, u
Firlandima1). Zi:mi je trgovao sirovim pi­
saćim perima i nebeljenim platnom, koje je 1ku­
povao po selima Puste 1i Močvarne Nizije i
donosio ih brod.om u Hamburg. Međutim, u sva-
. kom slučaju njegova dobtt mora da je bila vrlo
neznatna, jer 'S'IllO stalno živeli rpriiličnosirotinjski.
Ako treba nešto da kažem o svom zanimanju
u detin1jistV111, onda moram reći da je i ono zavisilo
od godišnjeg doba. Sa nasbupajućim prolećem,
čim bi se povuJkle vod.e redovnih poplava Elbe,
išao bih svakodnevno da skupljam na unutrašnjim
nasipima i ostalim uvzišicama nanesenu situ i da
je donosim kao omilljenuprostirku za našu kravu.
Kad bi, zatim, nikJo pravo zelenilo na prostranoj
Pusti, provodio bi:h zajedno sa drugim dečacima
duge dane· čuvajući krave. Leti sam obrađivao
našu oranicu; pored toga, za potrebu stada dovla­
čio sam cele godine suvo drvo iz jedva ded.ansat
udaljene šume. Za vreme žetve bivao sam nede­
ljama zapošljen na poljima skupljanjem klasja, a -
docnije, kada bli jesenji vetrovi potresli drveće,
skupljao sam žiir, kojd. sam prodavao na vagane
1) Močvarna ruzija između Bile i Elbe koja pripada
burgu. - Prim. prev.
90
imućnijim stanovnicima da hrane guske. Ali čim
sam dovoljno dorastao, pratio sam oca na njego­
vom krstarenju od sela do sela ,i pomagao mu
da nosi svežanj, To vreme pretstavlja za mene
najmifi]e uspomene Jz moje mladosti.
Pod takvim okolnostima i zanimanjima, za
koje vreme sam s prekidima Išao i u školu i
učio da kako-tako čitam i pišem, navršio sam
četrnaestu godinu i, priznaćete, da je odavde do
prisne veze isa Geteom bio veli!k korak i svuda·
malo izgleda za to. Nisam znao da u Svetu rpo„
stoje stva-ri kao što su ,poezija i umetnosti, te,
na sreću, u menli nisu mogh ni da se dave nejasna-..
želja ni stremljenje (la njima. ·
Poznato je da se životinje povode za svojim
organima, rpa bi se za čoveka moglo reći da ga
1
često nešto što on sasvim slučajno .čiini obave­
štava o onome što možda kao nešto više·u njemu
drema. Tako nešto desilo se sa -mnom, a IPD'Šbo je
to, iako samo po sebi beznačajno, d.alo mome
životu drugi rpravac, urezalo mi 'Se u pameti kao
nešto nezaboravno.
· Jed.ne večeri sedeo sam isa roditeljima za sto­
lom pri upaljeno] svetdjci. Otac se vratio -- iz
Hamburga i pričao nam o svom trgovanju. Pošto
je voleo da puši, nabavio je paklo duvana koje
je 1ležailo na stolu 'ispred mene, sa :Ironjemu grbu.
Ovaj konj mi se učin:i kao vrlo dobra slika, a
pošto sam dmao pero i mastilo i iparče hartije
u rudi, obuze me strasna žeLja da ga preslfkam.
Otac produži da priča o Hamburgu dok sam se
ja, neprimećen od roditelja, sasvim zadubio ,u
slikanje konja. Kad sam ibi-O gotov, učini'-mi se
kao da je moj rad potpuno sllčan obrascu, i ja
osetih dotle neslućenu sreću. - Pokazah roditeljima
šta sam narpravio, ii oni, nema šta, moradoše da
me pohvale i da se dive. Noć Slam proveo 'll
radosnom uzbuđenju narpola budan; stalno sam
mislio na svoj crtež konja i nestrrpljivo očekivao
j'll'tr/'.;r da bih . ga ponovo razgledao i uživao u
Ham­
njemu,
91

Od <to-ga vremena nije me više napuštala
sklonost 1Prema čulnoj reprodukciji. Ali pošto u .
mom selu niotkud nije bilo pomoći za to, bio
sam vrlo srećan kad mi đe naš sused, nekli ke­
ramičar, dao nekoliko svezaka ea konturama, koje
su mu <Služile kao obrazac za ilustrovanje tanjira
i činija.
Najbrižljivije sam preslikao te skice -perom i
mastilom, i tako su nastale dve sveske koje su
uskoro išle iz ru!ke u ruku, pa tako dospele 1i
u rruke prve Iičnosti u mestu, pomoćnog okružnog
načelnika Majera. On me pozva, da mi poklone
i najljubaznije me pohvali. Upita me da J,i
imam volju da postanem sliikar; reče da će me
u . tom slučaju, kad se budem krizmao, poslati
nekom veštom majstoru u Hamburg. Ja odgo­
vorih da . imam volju i da· hoću da raagovaram
o tome \Sa roditeljima. · raznovrsne sastave, tako da sam smatrao da drnam
Ali oni pod -slikarom nisu zamišljali ništa
dalje od molera, jer \U oboje bili seljaci i živeli
u selu, gde se .ljudi većinom bave samo poljo­
privredom i stočarstvom, Oni su me zato najbri­
žlj,ivije odgovarali od ,toga navodeći da to nije
samo prljav već i vrilo opasan zanat, da čovek
može da slomi vrat i noge, što se, naročito u
Hamburgu na kućama visokim' sedam spratova,
vrlo često događa. Pošto ni moji pojmovi o sli­
karstvu nisu ,blili ništa viši, ostavi me volja za
taj minat i ja dzbih dz glave iPOnududobrog· na­
čelnika.
Međutim, pažnja višiJh,ličnosti ,bila je skrenuta
na mene; zapamtili su me i pokušavali da me
na više načina dignu. Uvelli su me u privatnu
školu koju je posećivao mald broj otmene dece,
učio sam francuski jezik i malo latinski i muziku;
u isto vreme su mi dali bolju odeću, a časni
crkveni vrhovni nadzornik Parizijus nije smatrao
nedostojnim da me pozove u svoju 'kuou na
ručak
Otada sam zavoleo školu; trudio sam se da
što je mogućno više produžim tako povoljne. pri·
92
Idke; mojii nodi.t~ii 1S1U stoga· prriJstaili da pnhmilm
krizmu tek u svojoj šesnaestoj godini.
Ali sada nasta pitanje šta će biti od mene.
Da je išlo po mojim željama, poslali bi me u
gimnaziju radi produženja naučnih studija; ali. na
to se nije moglo misliti; jer za to ne samo što
nije bilo nikakvih sredstava već je teška nužda
mojih pnilika zahtevala da se ubrzo obretem u
situaciji u kojoj ne samo što ću se brinuti za
sebe samog već da ću ibi,ti kadar da donekle po­
mognem i svojim potrebitlm, starim roditeljima.
Takva prdlika ukaza mi se odmah posle
. primanja krdzme, jer mi tamošnji sudski činovnik
ponudi da kod njega budem pisar i da obavljam
neke druge sitne (PI051ove, na šta 1 a tradosno pri­
stanem. Za poslednju godinu i IPO dana revno­
snog pohađanja škole doterao sam d-otle da sam
izvežbao ne samo rukopis već naučio i da pišem
vrlo dobre kvalifikacije za takvo mesto. Sledeće
dve godine, do 1810, bavio sam se sitnim advo­
katskim poslovima i dosta često sam sastavljao,
prema ustaljenim obrascima, tu7Jbei presuda kad
je Hanoveranskl sud u Vinzenu na Lueu bio uki­
nut i, zajedno sa departmamom Donja Elba, bio
pripojen Francuskoj Carevjni,
Sada sam se zaposlio u kancelariji Direkcije
neposrednih 'Poreza u Lineburgu, i kad je i ona
sledeće godine bhla ukinuta, prešao sam u kan- .
celariju Pomoćne prefekture ,u Uelcenu. Ovde
sam radio do pred .kl'!a;j 1812 godine kad me je
prefekt, gospodin fon Diring, unapredio ·i po­
stavio za opštinskog sekretara u Befenzenu. Na
ovom mestu ostao sam do proleća 1813 godine
kad nam: kozaci, koji su se približavali, uliše nadu
na oslobođenje od francuske vlasti, ·
Napustio sam službu i vratio se u svoj zavičaj
sa namerom da se što pore pridružem otadžbin­
skim ratnicima koji počeše da se pomalo krišom
formiraju. Taiko sam i učinio; krajem leta stupio
sam s puškom ,i kuburlijom kao dobrovoljac u
93
Ki.J.ttlan·segeov Iovački korpus, Sa njim rsam uče­
stvovao u četi kaipetana Knopa ru \Pohodu uzimu
1813 i 1814 kroz Meklenburg, Holštajn i pred
Hamburgom protiv maršala Davusta, Posle toga
smo krenuli preko Rajne protiv generala Me­
zona, a1 uleto smo se biLii tamo-amo po' plodnoj
Flandriji i u Bralbantu. , i dalje tražim i rpipam na sopstvenom putu. Na­
Ovde, pred velikim slikama Holanđana, ulkarza
mi se nov svet; danima sam boravio u crkvama
i muzejima. To su, ustvari, bile prve slike koje
sam u svom životu video i .gazinao šta zinačCbiti
slikar; video sam srećnim uspehom krunisan rad
učenika, rpa mi je dolazjlo da plačem što mi nije
bilo suđeno da !i ja krenem istim putem. Ali ja
sam se smesta rešio; u Turneu sam se upoznao
sa nekim mladim slikarom, nabavio crnu kredu
i tabak ·hartije za crtanje najvećeg formata i
sec> odmah pred neku sl:ilkuda je rkqpiram. Ve­
lika želja za tiim nado~nadi mi ono što mi je
nedostajalo u izvežbanosti i znanju, i ja sam
srećno ostvario konture figura; (po,čeo sam da sve
to senčim i sa leve strane, ali me u tom srećnom
zanimanju prekide naredba za pokret. Pohitao
sam da pojedinim slovima nagovestim granarnje
svetlosti u još nedovršenom delu, 'nadadući se da
će mi u mirnim bremicima poći za rukom da to
završim. Savio sam sldku i stavio je u tobolac koji
sam nosio, pored ipuruce, na leđima na dugom
maršu od Turnea do Harnelna.
Ujesen 1814 godine raspustiše 11ovaički korpus.
Vratio sam se u svoj zavičaj; otac mi beše mrtav,
majka je stanovala kod moje najstarije sestre
koja se, međutim, hila udala i preuzela roditelj­
sku kuću. Ja sam produžio da slikam: završio
sam najpre onu sliku koju sam poneo fa Brabanta
i kad su mi ponestali dobni obrasci, počeo sam da
korrstim Rambergove bakroreze koje sam uveli­
čavao crnom kredom. Ali sad sam ubrzo uvideo
da· nemam-dovoljno- znanja; imao sam suviše malo
pojma o anatomiji ljudi i životinja; nisam
znao kako da postupim sa raznim vrstama drveća
94
kako da gru.ntiram,·~a me je stalo neiskazanog
truda dok nisam na- svoj na,č,in nešto ,izveo što
je donekle odgovaralo.
Zato sam ubrao shvatio da moram malo
drukčije da priđem svemu tome ako hoću da
postanem umetnik i da je potpuno uzaludno da
meravao sam da odem nekom dobrom majstoru
i da počnem sasvim ispočetka.
Što se tiče majstora, nisam mislio 1'lii. na koga
drugog do na R,amberga u Hanoveru; sem toga,
misldo sam da ću u ,tom gradu utoliko pre moći
da se održim što je tamo živeo u srećnim okol­
nostima jedan moj drag prija,telj mz rrnilardoisti, u
čiju sam vernost i svaku pomoć mogao da se
pouzdam, što' mi de om i . _ dokazao po:zli,vajrući me
više IPU'ta - da dođem lk injemu. -
Zato nisam duže oklevao; rpripasao sam ranac
i krenuo usred zime, 1815, na skoro četrdeset-:
časovni put !kroz praznu Pustaru, kroz dubok
sneg, sšm, pMke, ii. za .neik!()!]!iJko dana rst1golh sre6no
u Hanover.
Nisam propustio da odmah odem Rarnbergu i ,.
da mu izložim svoje želje. Kad sam mu pokazao
svoje radove, on se povoljno izrazi o mom talentu,
ali mi naglasi da i umetnik mora od nečega da
živi, da savladavanje tehnike zahteva mnogo
vremena i da je izgled da od umetnosti čovek -
stvori mogućnost za egeistenciju vnlo dalek, On
iizjavi da je voljan da mi -sa svoje strane sve­
srdno (Pomogne; zato odmah potraži irz velikog
broja svojih crteža nekoliko zgodmh Iistova sa
delovima ljudskog tela koje mi dade da ih pre­
crtam.
Stanovao sam kod - svog prijatelja ,1 slikao
prema Bambergovim originalima. Napredovao
sam, 1jer su listovi koje mi je davao, bivali sve
značajniji. · Celu anatomdju lj,udskog tela pre­
slikao sam i nisam se umorio da ponovo slikam
teške ruke i noge. 'I'ako prođe nekoliko srećnih
meseci. Međutim, dođe ,i maj ri j,a počeh da po-
95
boljevam; približi se i juni li ja više nisam mogao
da držim pisaljku, toliko su mi drhtale ruke.
Pobraždsmo pomoć kod nekog veštog le-kara,
koji nađe da je moje stanje opasno. On izjavi
da je usled mog učešća u ratu kod mene one­
mogućeno svako isparenje kože, da se opasna
vatra ·bacila na UID!utrašnje organe i da bih, da
sam ovako produžtc doš četrnaest dana, sasvim
sigurno postao plen smrti. Odmah mi prepisa
tople kupke i slična efikasna sredstva da bi opet
uspostavio rad kože; ubrzo se pokazaše povoljni
znaoi ozdravljenja, ali vtiše nije moglo 1biti ni po­
misli da produžim proučavanje umetnosti.
Dosad sam kod svog pr'Ijaitelja uživao naj­
lepše gostoprimstvo ii negu; on nije ni pomislio,
niti bilo čime nagovestio da sam mu na teretu
Hi da fbih mu mogao biti na dosadi. Ali ja sam
na to pomišljao, i kaiko je, verovatno, ta potajna
briga već duže vremena talkođe doprinela da se
pojavi bolest koja je ·u meni tinjala, ona se sada,
pošto sam radi lečenja imao znatne izdatke, [oš
mnogo jače ispolji.
U to vreme svestrane nevolje ukaza mi se
prilika da ddbijem mesto ru komisiji, ·koja je bdla
u vezi sa vojinom ustanovom a koja se bavila
proizvodnjom opreme za hanoveransku vojsku, pa
nije bdlo nikakvo čudo što sam sticajem pri­
lika popustio i, odričući se umetničke karijere,
konkurdsao na to mesto i radosno ga prihvatio,
Oporavio sam se lbr,:z.o, ,te mi se povrati zdrav­
lje i vedrina kakvu odavno nisam oseti-o. Nađoh
se u situaciji da se donekle odužim prijatelju
koji je bio tako velikodušan jprema meni. Novina
službe, •u kojoj sam se snašao, zanimala je moj
duh. Moje starešine se pokazaše Ijudd najpleme­
nitijeg mentaliteta; sa kolegama, od kojih je njih
nekolicina učestvovala sa mnom ·U istom korpusu
u ratu, ubrzo sam se srdačno sprdjateljio. l Ali pošto ina mene ništa ©na.čaijnolllli.je moglo
Na tom obezbeđenom položaju tek sam sad
počeo da sa izvesnom slobodom upoznajem pres­
tonicu u kojoj je bilo dosta znamenitosti, kao i da
96
u ooklOLici neumorno obi1aizim okoLinu. Srdačno
priijateljetvo sklloipiosam sa jednim Rambergovi:m
učenikom, meklm mnogonadežnim mladim ,ua:net­
nii.lkom;.na pešačenjima mi je lbio stalni pratilac.
A pošto sam radi zdravlja i usled drugih okol­
nosti i daljie mQI1aJO da se odričem praktičnog usa- .
vršavanja u umetnosti, ibi1a mi je ve1ilkauteha da
s njim svakog dana !ba.remrazgovaram o našoj
zajediničik:oj1Prija1teljici.Posmatrao sam njegove
kompozicidekoje mi je često 1POika:zd.vao kao skice
i · o kojima smo itada razgovarali. ·. On mi je uka­
zao na dosta poučnih ~isa, čitao sam Vink1mana,
čitao Mengsa; ali !PO'Što nisam pczaaveo materiju
o kojoj su raspravljali ,ti 1ljudi,mogao sam od te
lektire da dmam samo nešto malo kor.isti.
Moj prijaitelj, rođen· đ. odrastao u prestonici,
bio je u duhovnom obrazovanju daleko jači od
mene; on je isto tako vrlo lepo poznavao [epu
k,njđ.ževnoot,što kod mene nije fbio sLučaj. U ~o
veeme Teodor Kerner fbio .je slavljeni junak
dana; on mi donese Kemerove pesme Lira i mač
koje su ostavile velllkli lllltisalk na mene i sasvim
me oduševile.
Govorilo se mnogo o umetničkom dejstvu
pesme i davalo joj se vrJ.o vdsoko mesto; a'1i meni
se sve čind da je sadržajno dejstvo ono glavno
i da sve od njega zavisi. I ne 7Jllajući,ja sam to
iskusio na knjiižlicii Lira i mač. Jer, što sam ja
kao i K.emer gajio u grudima mržnju prema
našim dugogodišnjim ugnjetačima, što sam ja kao
i on učestvovao u oslobodilačkom ratu i što sam
kao i on došiveo teške marševe, noćeruje pod .
vedrim nebom, s.luJžlb.u na mrtvoj stz:a:ži i •bitke,.
i i!)riltom mislio slične anilsli i doživeo slična ose­
ćanja, sve to našlo je u mom srcu i u mojoj
duši" dulbok i snažan odjek tih pesama.
lako da utiče a da me duboko ne uzlbudi i ne
pobudi na stvaranje, sada se đsto desilo i sa pe­
srnama Teodora Kemera. Sećao sam se iz svog
detinjstva i sledećih godina Ikada sam i sam
7 Razgovori 58 Geteom 97
 ponekad pisao male pesme, aM da im dailje nisam
poklanjao pažnju, jer nfusaan naročito cenio ono
što je stvarno lako, a li zato što se za ocenu
pesničkog talenta ;traži uvek dzvesna duhovna
zrelost. Međutim, sada mi se ovaj dar Teodora
Kernera ukaza ikao nešto sasvdrn slavno i divno,
i ito probudi u meni stlnu želju da pokušem ne
bi Li mi pošlo za, rukom da ga:donekle.podražavam.
Povratak našjh otadžbdnskih ratnika iz Fran­
cuske iprllŽli mi željenu priiliku. I IPOŠto sam se
. živo secao kakvim je neiskazandm tegobama iz­
ložen vojnik ma bojnom polju, dolk 1bezbirž'llo.m
građaninu ,kio.d ,kuće stoje na raspolaganju sve
vrste utl.oibI110tSbi, ~ da tbi biJo dobro da se
u pesmi iilzrarze takvi odnosi i da se time po­
dejstvuje na duhove i pri,premi što srdačniji pri­
jem ,triUiPama·koje isu se vraćale.
O svom trošku ·Olbj,avLo sam nekolfko stotina
primeraka te pesme d .razdelio ih u gradu. Ndeno
dejstvo bilo je povoljnije nego što sam očekivao.·
Pesma mi je· donela mnogo vrlo IPrJjatnih po­
znanstava, svet je deldo osećanja d misli koja sam
u pesmi izrazio, sokolih su me na slične ogdede
i svi su bdli mišljenja da sam pružio primer svog
talenta koji zaslužuje da se ,i dalje neguje. Pesma
je objavljdvana u časopisima, preštarnpavama na
raanim mestima i pojedinaono prodavana, a povrh
toga doživeo sam radost da je neki vrlo popularni
kompoaitor komponuje, iako ona wog dužine i
sasvim retorskog stdla nije hiila najpodesnija za
. pevanje,
Otada nije (Prošla nijedna nedelja da n1iisam
bio usrećen !Pojavom neke nove pesme. Bilo mi
je tada dvadeset četiri godine; u meni je živeo
svet osecanja, stremljenja i dobre volje; adi ja
nisam imao nikakve duhovne kui}ture ni znanja.
Preporučild su mi da proučavam naše veldke pe­
snike, narooirtloŠilera ti Klopstoka. NaJba•vtio sam
na·i:hovadela, čitao ih, divto lm se, ali od toga
lično <nisam imao mnogo ikomsti; put ovih tale-
98

prišao sam nekim od najvećih- stranih pesnika d
iz iraniljih vremena, te sam čitao u na1j1bolj1m !Pre­
vođima ne samo najizvrsnije Šekspirove komade
već d dela Sofokla i Homera.
Tada sam vrlo brzo ,primetio da sam od
tih dela mogao da primim samo ono opšteljud­
sko, a da razumevanje posebnoga, i u jezičkom
i u :istorrlskomsmislu, IPI'e1U>tootaJVilja, naučna ena­
nja i obrazovanje uopšte, kakvo se obično postiže
samo IIl1a školama i univerzitetima. __
Sem <toga, V'iše imojlih {Pr.tjatetlija mil je wka­
zalo na bo da se uzalud 'trudim ina sopstvenom
putu i da :bez takoevanog. klasičnog obrazovanja
pesnik 111.ik.ad neće uspeti Il!i da koristd svioj jezik
spretno i dzrazdto, ni da po sadržaju i dublu stvori
nešto od vellike vrednosbi,
Pošto sam u to vreme či•tao mnoge biografije
znamenitih ,ljudi da bih video kojim eu putem
obrazovanja oni išli kako ,bi CJIStvarili nešto va­
ljano, i primetio da su svi oni profili ikrO'Z škole
i univerzitete, ja se rešim, mada sam bio poodma­
kao ,u goddnama i ždveo u ne baš povljnim pri­
likama, da pokušam to isto.
Odmah sam se obratio nekom izvrsnom filo­
logu koji je r,aJ<ii.o kao nai.staJvndik gimnru1:ijeu
Hanoveru i uzeo kod njega 1Prrivatnečasove, ne
samo latinskog već i grčkog jezilka; sve slobodno
vreme (POOVIOdio sam U tom učenju, Ikoliko sam
imao IP'OS1e najmanje, šest sati rada provedenih na
službenom poslu.
Tako sam radio godinu dana. Napredovao sam
dobro; ali (Poštosam ima-o neiskazanu žudnju da
napredujem; učini mi se da to ide suvdše 1POlako
i da moram da mislim na druga sredstva. Cinilo
mi se da ću, ako uspem da svakog dana poseću­
jem četiri do rpet časova gdmnaziju -i na taj način
budem živeo potpuno ,u učenom elementu, sasvim
drukičiije napredovati i nesravnjeno brže doći do
cilja.
'.l'o moje mišljenje potvrdilo je nekoliko
stručnih lica; ja LSe stoga .re§im da 4a'ko i učinkn,
100
za šta sam vrilo lalko dobio odobrenje svojih
starešina, jer su ;i časovi u gimn~1J1 vecinom
pa-dali u doiba dana kad sam bio slobodan od
slušbe,
iPrijaivio sam se za ;pdjem -i u pratnji svo~
učitelja odoh jednog prepodneva, 111 nedelju, po­
štovanom direktoru da položim ipropisanii iisp,it.
On me je dspltivao sa _svom mogućnom !blagošću,
ali pošto za ustaljena školska ipitaa11ja nisam bio
· spreman, a ni pored sve vrednoće nisam imao
prave rutine, nisam !Položio.ispJt onako kao što
sam ustvari želeo. Međutim, na uveravanje mog
učitelja da znam više nego što ito 1i7Jg1leda prema
ovom ispitu, i s obzirom na moje neobično 'za­
l~je, on me upi~ u prvi razred više gim„
nazije.
Skoro je nepotrebno da !kažem da sam kao
dvadesetpetogoddšnjak i kao čovek koji je već bio
u kraljevskoj službi, među .tdm vrlo mšadim
dečacima bio čudna figura, talko da je i meni
samom ta nova situacija ispočetka bila- malo ne­
pl'lijiatnlai neobdčna; •aJ i moja velika žeđ za na­
1
ulk:om učinfla je da sam sve prevideo i podneo.
Sve u svemu ndssm imao ni na šta da se žalim.
Nasta.VlllliC'i su me ipošt<Waili, .stall'liji d ,bođ.j1i uče­
nici razreda prflazdl! su mi najljiUlbaiznije,pa. čak·
i ono nekoliko okačenjaka u odeljenju imali su
obzira prema meni d poštedeli me neprijatnosti
svoga preteranog nestašluka.
Pošto su mi se tako ispumile želje, 1bio sam
vrlo srećan -i vrlo revnosno sam ikorača'Otom
novom putanjom. Budio sam se· u pet sati iŽjiUtra
i odmah !Počinjao da se pripremam za, školu, Od.
osam do deset hio sam u škold, Odatle sam hitao
u svoju kancelareju na službu koja me je oku­
pirala do jedan sat. Brao sam posle toga odlaeio
iku6i;na ibraimusam ručao i našao se odmah posle
jedan sat orpet u školi. Nastava je trajada' do če­
tiri sata, posle čega sam se do sedam satđ opet
bavio silužben!an poslom, a ostatak večera kO'l'i-·
stio za pripremanje za školu i za iPrivatne časove.
101
 Ova!ko sarm <mveo i radio nekoldko meseci; ali
moje snage misu bile dorasle takvom naporu, te
se potvrdila stara dstdna: da niko ne može da
služi dva gospodara. iNediostatalkslobodnog vaz­
duha i <kretanja, kao i nedostatak vremena i mira
dok sam jeo J pio li spavao, malo pomalo stvoeili
su bolesno stanje; osećao sam se otupeo telom i
dušom, te najzad uvddeh neminovnu (P'Otrebuili
da napustim školu ili službu. Allii pošto ovo drugo
nije dolaeilo u obzir zbog moje egzistencije, nije
preostao drugi · izlaz do da učinim ono prvo, i
tako ja u rano proleće 1817 napustih školu, Iz­
gledalo je da je naročita sudbina crnog života da
mnogo stvari okušam, zato se 'Illiikako nisam ka-
. jao što sam se neko vreme ogledao i u školi.
Međutim, koraknuo sam dobro napred, a imšto
sam 1sfa1lin,o drnao ina ru1mu l1llll1i•v•era~tet, nije dalje
ništa preostajado do da produžim sa privatnim
učenjem, što sam i učinio sa puno volje i sa
ljubavlju.
Posle tegobne zime proživeo sam utoldikoved­
rije proleće i leto; mnogo sam boravio u slo­
bodnoj ipriTodi,koja se te ·goddnenaročito usrdno
obraćala mom srcu, te nastaše mnoge pesme, pri
čemu su mi lebdele pred očima naročito mla­
dalačke Geteove pesme kao uzori nad uzorima,
Upočetku zime počeh ozbiljno da rnishm kako
da stvonirn mogućnost da bar kroz godinu dana
pređem na amiverzrtet, U Iatinskom jeziku sam
toliko mapredovao da mi je polazido za rukom da
metrički prev,odirrnnekoliko meni odgovarajućih
komada iz Horacijevih oda, Vergi.Jijevihpastirskih
pesama kao i Oviddjevsh metamorfoza, a ,i da
dosta lako čitam Ciceronove govore i ratne po­
vesti Jullja Cezara. Neću da kažem da sam sma­
trao da sam već spreman za akademske studije,
· ali ja sam misldo da ću se u roku od godine
dana vrlo mnogo usavršiti, a onda i sam na
univenaitetu popundbi praznine.
Među uglednjm dlčnostima prestonice stekao
sam dosta pokrovrtelja: oni rni obećaše pomoć,
102
ali pod uslovom da se rešim na takozvane
sbudije za. nasušni hleb. Ali ipošto tako nešto nije
odgovaralo mojo] prirodi :i pošto sam živeo u
čvrstom ubeđenju da čovek mora da neguje samo
ono čemu neodoljivo naginje.njegova duša, ja sam
ostao pri svocrne, te .mi oni uskratiše pomoć i
meni ne preosta mišta drugo do blaigodejanje.
Ostalo mi je samo da sopstvenim snagama
sprovedem svoj plan i da se priipremim za lmj.i­
ževno stvaranje od dJzvesnogznačaja.
Milnerova Krivica i Grilparcerova Prababa
bili su u to vreme· aktuelni i i,zazi.ivalisu opšte
Irrteresovanje. Mome 1Pri1roldlnom osećanju ta iz­
veštačena dell.a hiila su odvratna, a još manje sam
mogao da se spr:ij1ateljim sa njihovdrn idejama
sudbine, o kojima sam mislio da one demorališu
narod. Stoga reših da ,protiv njih istupim đ. da
dokažem kalko se sudbina nalazi u karakterima.
Ali nisam hteo da lih pobijam rečima, već delom,
Trebalo je da se pojavi delo koje izražava istinu
da čovek :u 'Sadašnjosti seje seme koje niče u
budućnostd i donosi iplodove, dobre iili rđave, već
prema tome kako je sejao. Ne poznavajući Isto­
riju Sveta, nisam mogao nišua drugo nego da iz­
mlišljam 1ka['aktere i radnju. Nosio sam· se time
godinu dana stvarajući ,pojedine prizore i činove
do detalja, što sam najzad i napisao uzrmu 1820,
u jutarnjim časovima za vreme od nekoliko sed­
mica, Tada sam .bto naročito srećan jer sam video
da se sve Jako :i prdrodno ostvarilo. Alii za razliku
od pomenutlh (Pesnikaja sam se 1Pr:iibli:Žli'O stvarnom
životu, na pozorište niikad pritom nisam mislio.
Otuda je to balo više mimo crtanje situacija,
nego napeta brza radnja. I u pesničkom ·i u rit­
mičkom pogledu, kada su to tTaižili 1karakteri
i situacije, sporednlrn licima davao sam suviše
prostora, celom· delu suviše širjne.
Delo sam čitao najblfžim pr:ij,a,telddrnai [P'OZ'"
nanicima, a!li il.rod njiih ni-sam naišao na onakvo
razumevanje kakvo sam želeo;' zamerali su mi:
neki prizori ispadaju u komediju, a zatim: da sam
103
 suviše malo čitao. Oček!ujooi ,bolji prijem, ilspo­
četka sam u duši ibio uvređen; ali maLo pomelo
uverio sam se da su moji !Prijatelji bili donekle
, u pravu. li da moj pozorišni komad, mada su u
· njemu karakteri tačnlO ocrtam i celina dobro smi­
šljena ,i sa izvesnom raeboritošču i lakoćom
tako obelodanjena kako sam je ja osetio, pre­
ma životu ikojti. je u samom komadu prikazan
ipak stoji na odveć nisikom stepenu da Ibi moglo
da se IS njfan jaW10 i1Stupli.
S dbz,irom na moje rporellclo ,i ono ma1o mojih
studija, ništa nije bi1o čudno. Odl'UJČ!~o sam da taj
komad preradim i podesim za posorššte, ali da
pre toga usavršim svoje obraeovanje kako bih· se
osposobio da sve dignem· na vdši· stepen. Silna
želja m unlverzjtetom, gde sam se nadao da ću
postići sve što mi je nedostajalo i da ču time
doći i u 1bolj,i IPOložaj u životu, posta moja strast.
· Rešio sam da dbjav;im pesme da lbih,time olakšao
ostvarenje pomenute želije. A pošto nisam ·imao
ime da bih · mogao očekivati neki bolji honorar
od :i.zdwvaća, j a 1izalbrah
101I10 što je za mene ikoousni•je
- tPUt pretplate. ·
Prijatelji mi u ·tome pomogoše ii. sve divno
pođe. Svojim starešinama sam izložio da name­
ravam da studiram u Getingenu i zamolio ih da
prime ostavku; pošto se ·ovli. uveriše da ja sasvim .
oobiljllO':rms1imd da neću IPQPlJStiti, oni iziđoše
ususret mome zahtevu. Na predlog moga šefa,
tadašnjeg pukovnika fon Berqera, vojna kance­
larija mi wvaži ostavku i odredi godišnje sto
diram samo za nasušni thleb. A sada, poučen
iskustvom i suviše dobro svestan da me čeka ..
neiskazana borlba kojrusam dmao da izdržim tada
i s najbližom okolinom i sa uticajnim višim Iič­
nio.s'bima, ibi,o sam dosta pametan da se prila­
godim shva,tairujimanadmoćnog sveta, te .da od­
mah izjavirn da hoću da izaberem studije radi
hleba i da se posvetim pravu.
Moji moćni pokrovitelji našli su da je to
vrlo pametno, 1kao i •svi drugi 'kojima je moj na­
predak ležao na srcu i koji misu imawipojma o
snazi mojih iduhovnrlihpotreba. Opiranja je od­
[edanput nestalo, 'svuda sam naflazio na ljuba­
zan prijem i spremnost da mi se pomogne u
ostvarenju mojih ciljeva. Nisu propuštali da moje
namere potkrepe tvrdnjom da studiranje prava
daije duhu višu korist. Ja ću, ,govoriJi su, pomoću
prava ·U1Pomati građanske i svetske pnilike, što
ni na koji drugi način ne 'bti.h postigao. Sem toga,
ovo studiranje nije taikvog obima da se uporedo
s njim čove!k ne može 1baviti mnogim, takozva­
nim višim stvarima. Navodsli su mi imena čuve­
njih ličnosti koje su studirale pravo, ·a d1paik. su
pored njega postigle najviša znanja druge vrste.
Ali i ija i moji prijatelji 1Previidelismo da su
ond l}uididošli na univerzitet ne samo naoružani
temeljnim školskim znanjem vek da su za studije
imaH nesravnjeno više vremena nego što je
mens neumitna nužda mojih naročitih priitikaldo­
zvoJ.jruvraJ.ai.
Bllo kako bilo, ali kao što sam druge obma­
1

pedeset ta!lira od moje 1Plateradi studija na dve
godine.
Bi:o sam srećan ·što sam uspeo da ostvarim
planove {kojima sam se godinama nosio. Pesme
sam vrlo brzo 'Štampao ii. ~ast'Urio; od !Iljih sam
po odbi.tku troškova dmao čistu dobit od sto
pedeset talira, Potom sam, mlalja 1821, otišao u
Getingen ostavljajući kod kuće mi.Lu draganu,
Moj prvi pokušaj tla dođem na univeraitet ·
propeo je eato što sam tvrdoglavo odbiioda, istu-
104
nuo, malo pomade obmanjivao sam d samog sebe,
, te sam naposletku uobrazio da mogu sasvđrn
ozbfiljill'o da studiraen pravo a ujedno da (Postig-
nem i svoj pravi cilj. -.
U zabludi da nešto tražim, što nikako nisam
želeo· ni da imam, ni da koristim, rpočeo sam
odimah po dolasku ·na univerzitet da studiram
pravo. Našao sam oo ta nauka nije tako neln­
teresantna, već da bih joj se mogao svesrdno.
posvetiti, samo da mi gllava nije bila prepuna
105
drugfh naimera i sbremljenja. Međutim, ja . sam
se osećao kao neka devojka !koja je protiv l[)red­
ložene udaje dmala štošta da 'kaže samo zato što
joj je na nesreću u srcu neki (Prikriveni dragan.
Sedeći na ,predavanj:ima dnstituoija i pandekta,
često lbth se zaneo stvaranjem dramskih prizma
i činova. Trudio sam se 1lwliko sam mogao da
usretsredim pažnju na cr>redavanja, ali ona je
stalno skretala. MiJSlio sam samo na poeziju i
umetnost i na svoj viši čovečanski razvoj, zbog
čega sam godinama strasno želeo da dođem na
univerzitet.
Heren je <biio itaj lk·ojd me je prve ,godine znatno
pomagao u ostvarivanju mojih ,pravih ciljeva.
Njegova etnografilja i istorija tz.g11a1dili su u meni
naj'boilj1uosnovu za dalie studije te vrste, kao
što su i jasnoća i jedrina njegovog predavanja
i u drugom pogledu bili za mene od velike ko­
risti. Posećivao sam svako predavanje sa lju­
bavlju i in'iisaan napuštao ni [edno .a ida me nisu
prožimali sve veće poštovanje i naklonost prema
izvrsnom čoveku.
Druge akademske godine počeo sam pametno
da potpuno 111,aipuštam prava koja su stvarno bila
odveć važna da bih mogao da :ih onako uzgred
savladam i koja su mi kao ,glavno zanimanje bila
suviše velika smetnja. Zato pređoh na fiJo'Log:~ju.
Kao što sam prve godine imao mnogo da bu­
dem zahvalan Herenu, tako sam to sad bio Di­
senu. Jer ne samo što isu njegova predavanja
mojim studijama davala baš .traženu i željenu
hranu ii što sam svakog dana video da napre­
duj em i širim ·svoj vidokrug i da prema njeg,o­
vim nagoveštajima krećem pouzdanim pravcima
za buduće stvaranje, već sam imao sreću da, se
lično upoznam sa cenjenim čovekom i da dobijem
njegovu pomoć, ipodršku i 1putokaz u mojim stu­
dijama ..
Osim .toga, svakodnevno ophođenje sa svim
Istakmnitirn studentima i stalna diskusija o naj­
važnijim predmetima, ma šetnjama, često d du-
106
boko u noć, billi su za mene od meprocenjive
vrednosti i od najpovoljnijeg uticaja na moj sve
slobodniji razvoj. ·
Ali nije bio dalek ikraij moje novčana pomoći.
Ja sam zato već godinu i po svakog dana stacao
dragocena 21I11anja; dalje nagomilavanje ibez
praktične upotrebe ni,je odgovarado mojo] prirodi
ni mome živcitu, te sam osetio strasnu želju· da
se ponovo osamostahm spisateljsksm radom i
omogućim nastavak toldko željenih etudija.
Nameravao sam da· obradim i završim svoje
drame za k-0\ie sam se u (POg1ledu građe· stallm.o
usavršavao, atli tkojfana l.9U ibHii potrebni i bolji
oblik, i eadržaj i ideje, s obeirom na osnovne
prdmospeip,oei:Lje lkoji! su se iraizviili eiaročeto ika,o
protivrecnost prema tada vladajućim nazorama.'
Stoga nijesen 1822 napustih univerzltet ti uzeh
stan u selu ,u 1bli21ini Hanovera. Najpre sam pisao
one teordske članke od ikojih sam očekivao da će,
naročito kod · mladih talenata, doprdneti ne samo
stvaranju već i ocenjivamju pesnečkih dela, a
naslov dm dadoh, Prilozi poeziji.
Godine 18.23 završio sam ,taj rad. U mom po­
ložaju nije md bilo stalo samo do toga c1a nađem
dobrog dzdavača već i dobar honorar, i talko se
brzo reših d tPO·Sllah rukopis Geteu s molbom da
me preporuči gospodinu Koti.
Gete de sada, kao o. uvek, 'bio onaj među pe­
snicirna na koga sam svakog dana upirao pogled
kao na svoju IPOU~dan!u zvezdu vodnlju, čiji su se
sudovi slagali s mojim načinom mišljenja i do­
voditi me na sve višu tačku gledanja, čiju sam
visoku umetnost . u obrađivanju najrazličdtdjih
predmeta sve wiše nastojao da sih'vatiimli ·da 1k n-joj
stremim, ,i prema kome su moja usrdna Ljubav .i
poštovanje ihild skoro strasne !Prirode.
Uskoro posle mog dolaska u Getingen poslao
sam mu pored male skice svog života i obraze­
vanja [edan primerak 5V10jri,h pesama, mašte sam
doživeo veliku radost ne samo da dobijem kraće
pismo već da cd putnika čujem da Gete ima o
107,
meni dobro rnišbjenje i da !hoće da me pomene u
sveskama Umetnosti i starine.
To saznanje ibi.lo je za mene u mojoj tada­
šnjoj situaciji od velikog 7JilaQS.ja, ·klao što me je
i sada ohrabrelo da mu baš dovršeni rukopis po­
šaljem s puno poverenja.
Nisam osećao drugu žarku želju osim da jed­
nom budem s njim lično nekoliko trenutaka: i
tako, krajem maja krenuh radi ostvarenja ove
želje i dođoh peške preko Getimgena i doline
Vere u Vajmar.
.Na.A-omeputu, često tegobnom ii mučnom zbog
velike vrućine, u dušii sam imao ponovo utisak
kao da stojim pod naročitdm vočsbvom blago­
naklonih /bića i !kao da će ovaj pwt biti od
važnih .posledica za moj dalji žilvot.
GETE - KAKO GA JE VIDEO EKERMAN
Ne potraja dugo ikad dođe Gete, u plavom
kaputu; uzvišena pojava! Utisak je bio vanre­
dan. .AJli OO odmah rasprši !SVU moju zbunaenost
najljubazniij;imrečima. Sedosmo na divan. Bio sam
srećno zbunjen gledajući ga i nalazeći se u nje-
gov-Oj blizini, te sam malo govorio. . . ·· '
Dugo smo sedeli u mdrrrom, simpatičnom ra­
spoloženju. Gledajući ga, zaboravio sam da go­
vorim, prosto ndlS<aim mogao da ga se nagledam,
Uce mu je >bhl'O tako snažno d smeđe i puno .bora,
a svaka bora pun izraz. A u svemu toliko po­
štenja i čvrstine, i takav mir i rveličina! Govorio
je. polako d neusiljeno, 'baš kao što zamišljamo
staxijeg monarha ikad govort, Na njemu se vi­
delo da se odmara u samom sebi li da se izdigao
irznad pohvale i pokude. Kod njega mi je bilo
neopisano prijatno; osećao sam ,imirenje kao čo­
vek koji posle mnogo muka. i dugog nadanja na­
posletku '\ltldi zadov-dljetn;jesVIOje najllllli1lije žel1e.
•
 * . •Gota i Inzlberg; Z'atim nadalje severno ,bregovn
Pređosmo ponovo u vnt i ja zapeh 'luk »No,
kuda?« UJPita Gete. - »Ja' kao mislim, prvo onako
u vazduh«, odgovorih ja. - »Odapndte samo!«
reče Gete. J a odapeh visdk•o prema sunčandrn
oblacima 'll plavom vazduhu. Strela 'Se dobro dr­
žala, zatim se savd i dolete opet dole i zard se
u zemlju. »Dajte i eneni«, reče Gete; Bio sam
srećan što je i on !hteo da strelja. Dadoh mu [•U'k
i uzeh strelu. Gete utisnu žljeb strele 'll tetivu,
uhvati dobro luk, ali ipotraja ,trenutaGcdok to ne
iavede dobro. ··on nanašanf nagore i: povuče te­
tivu. Stajao je kao Apol•001, sa nerazorivorn
mladošću u srcu, a'H star telom. Potrčah i do­
nesoh strelu, »Još [edanput!« reče Gete. Nišanio
[e u vodoravnom pravcu niz peskovitu staau
vrta. Strela je letela oko trideset koraka prili­
čno dobro, a tada se iSipus1Ji i pade sa šumom na
tlo, Gete mi se prilikom tog streljanja lukom i
strelom vanredno dopade: Setih se stihova:
Ostavlja li me starost na cedilu?
Jesam li opet dete?
Ja mu vratilh strelu. On me zamoli da odap­
nem jedanput' i u vodoravnom pravcu, i naznači
na.i. -kao metu neku mrlju ma prozorskom kapku
njegove radine sobe. Ja· odapeh, Strela nije uda­
nila daleko od mete, ali se zarila tako duJboko u
meko drvo da rni , nije 1POšl:o za rukom da je iz­
vučem. »Neka stojd«, reče Gete, ·»neklame ne·
koliko dana potseča na naše šale«,
* sam 'bio u najraniije. vreme, često i sa zadovolj­
]izgled sa tog <mesta, u jasnoj jutarnjoj svet­
losti najčistijeg jesenjeg sunca, stvarno je bio
divan. Prema jugu i [ugoeapadu mogao se sa­
gledati ceo danac Tirinškog Šumskog Gorja; ,pre­
ma zapedu, sve preko Erfurta uzvišeni dvorac
110
/;j.za Langenzalce i Milhauzena, dok se dzgiledpre­
-ma severu ne završi kroz plavu planinu Harc.
Setih se stihova: ·
Daleko, visoko, ldilv,an pogled
Uokolo u život!
Od p].amlilne do (Planiilne
Lelbd.i 'V'€1Člrl.til đuh,
N 81Slućud1Ući !V'eČlrld ~ot.
Sedosmo Ieđima prema hrastovima, tako da
smo za vreme doručka imali pred sobom širok
vidik preko pola Tirimigije.Pojeiliismo, međutim,
dve pečene prepelice 1Sa svežim belim hlebom .i
pop11ibocu vnlo dobrog vina, i to iz fine, zlatne
šolje ,koju je Gete na takvim izletima obično nosio
sa sobom u žutoj kožno] futroli.
» Vr.Io često sam bio na · ovom mestu«, reče
on, »i docnijih godina sam vr1o često mislio da je
to poslednji put što sam odavde gledao carstva
Sveta ti njihove krasote. Ali to se još održava,
i ja se nadam da ni danas nije (PO·sledpjli. put što
smo nas dvojica ovde doživeli ilep dan. Ubuduće
ćemo češće dolazjti ovamo. Čovelk se ~uči u te­
snom dornačinetvu. Ovde se on oseća velik d slo­
bodan, kao velika priroda koja je {PTed mjim, a
takav hi trebalo da je on uvek.
»Odavde imam iz;giled«, produži Gete, »na
mnoštvo tačaka na 'koje se nadovezuju naj-boga­
tije uspomene dugog života. šta nisam sve do­
živeo u svojoj mladosti, tamo preko u brdima
Ilmenaual Onda tamo dole u dragom Erfurtu
koliko sam doživeo ,leipilh pustolovjnal l u Goti
stvom; a11i već mnogo godina skoro ni.jedanput« ...
•
... Izneo sam Geteu svoja· ·zaipažanjaI misli o
tim tačkama; ali pošto mi nije da-no da s ime-
111

snom Jasnoćom iapšimo razvdjem predmete
usmenom razgovoru, ograničio sam se na to
prtl:kažem samo rezultate svog .za,paižanja,ne
ulazeći u bliže objašnjavanje !Pojedinosti, već
lzrazfh nameru da to pismeno učinim.
Alli. tek što sam · počeo da govorim kad se Ge­
teovo nzvišeno-vedro biće smrači i ja jasno pri­
metih 'Cia ()111 ne odobrava moje · primedbe,
»Svaikalko«,rekoh ja, »ko hoće da je prema
Va:šOlj eilmellencijli1u IJ)ll"aVIU, mora, da [P·01raini; ali
ipak može da se desi da se punoletni zatrči, a
nepunolebni da to nađe«.
»Kao da ste Vd. to mašld!«oldgiOVlOll"li. Gete ru­
gaj1t1ći se ma1J..o ironJičnio;Vi sa svojom idejom
obojene svetlosti spadate u četrnaesti vek,· a. ~
ostalome ste u najbolje] dijalekti.ci. Jedino što je
na wama dobro je <U 1tome~lio ste Vd bar dosta
pošteni, pa otvoreno kažete .kako mislite«.
• obradovesmo i Gete ispriča nekoliko dosetka. »Kad
Prilikom smrti Geteovogsilna
• sredstva, ·i Gete se o .tome italloođe ipo,voljno
Ponovo sam osetio u svom životu da ljudski
život ima teške trenutke !roje čovek mora da iz­
drži. Moje mii.sli opštesa višim bićima iznad metne,
kad me ipog·odi pogled Meseca koji na nekoliko
sekundi i stupi sjajno iz gustog oblaka i tada se
opet zamrači kao ii ranije. Da li je to bio slučaj
ili nešto vliše, ja to primih kao povoljan znak
odozgo i osetih od toga neočekivano okrepljenje.
Tek što sam pozdravio svoje domaćine odmah
se uputih u Geteovu kuću. Najpre priđoh gospođi
Gete1). Nj,u zatekoh . u- duboko] crnini, ali mir­
nu i p:riibra111u, i mi nađosmo mnogo da kažemo
jedno drugome.
Posle toga siđoh Geteu. Stojao je pravo i
čvrsto kad me je za.grlio. Našao sam ga potpuno
vedra i mirna. Selii smo i razgi/vara'li odmah
1) Reč je o Geteovoj snast Otilij!. - Prtm. prev.
112
o pametnim stvarima, .prl ćemu osetih veHku
u sreću što sam opet kod njega. On mi pokaza dva
da započeta pisma koja mi je uputio u Northajm, ali
ih nije poslao. Posle smo govoriillio gospođi ve­
lilroj vojvotkinjl, o iPrinicu li mnogom drugom;
njegovog silna nismo ni reč;ju pomenuU ...
•
Zatekao sam ga kao pre nekoliko dana kako
sedi· u naslonjači: on mi ljubaeno ipr,užiruku go­
voreći ,nekoliko reči sa nebeskom blagošću. Ve­
lik štit od peći stojao je pored njega zak.lanja­
jući ga ujedno od sveblosti sveća koje su' stojale
malo dailje na stolu. I g~odlin •kancelar uđe i
prid:ruži.nam se. Posedasmo u Geteovoj !blizini i
povedosmo lak razgovor da. bi on mogao da '
ostane. u stavu slušaoca. Uskoro dođe i lekar,
dvorski ,savetntk Reibaijlll. On nađe da je Geteov
puls, kako se izrazdo, vrlo živ i lak, čemu se mi
bi samo otišao bol sa strane srca!« požali se on
tada. Rebajn predloži da mu itamo stavt melem;
mi ise i.zjasnismo o dobrim dejstvima takvog
izrazi. Reibaj,nnavede razgovor na Marlijoobad,
što Jood Getea kao da izazva prdjatne uspomene.
Napravi se plan da se idućeg Ieta ode opet onamo
i doda da ćP. tamo ibiti i veHk.i. vojvoda, što Ge­
tea najrvedrije rall:U)oloži.
•
Prošlog petka Gete nas baci ,u ne malu brigu,
1
jer je u toku no.ć.i: dmao žestoko krvol.iptanje, i
celog dana zamalo što in.ije umro. Izgubio ·je, za­
jedno sa puštanjem krvli,šest funti krvi, što mnogo
znači u njegovfo osamdeset godina. Veltka spret­
nost njegovog lekara, dvorskog savetnika Fogla,
.zajedno sa njegovoon neUJpOreditVIOIIll pr irodom, i
ovog puta su ipobedhli,tako da on !brzim koracima.
8 Razgovori sa Geteo.m 113
ide ususret svom ozdravljenju, opet ima najbolji
apetit i spava cele noći. K njemu ne sme niko.
zabranjeno mu je da govori, ali njegov ·žividuh
ne može da miruje, on vei: misli opet na svoje
radove.
•
... Sledećeg. jutra posle Geteove smrti obuze
me duboka čežnja ida još jedanput V)idim·nje,gove
zemne ostatke. Njegov verni sluga Fr idrth otvori
mi sobu u kojoj je on ležao. Ispružen na leđtima
počivao je kao da spava; orte njegovog uzvišeno­
plemenitog 11~ca odavale su dubok mir ,i tišmu.
Velfko čelo kao da se Još zabavljalo mislima.
Obuze me želja za uvojkom njegove kose, ali
strahopoštovanje me spreči <la mu je otsečem.
Telo je ležalo uVJijenou 'beli čaršav, oko ,njega su
bjli postavljeni veldki komadi leda da bl ga što
duže održabi svežeg. Fridrih podiže čaršav i ja
se zadivih božanstvenoj krasoti toga tela. Grudi
neobično velike, široke i ispupčene; rucrte i noge
pune i umereno muskulozne: stopala fdna i naj­
lepšeg oblika, i riigde na celom rtelu ni traga go­
[aanosti m mršavostt d. oronuloeti. Savršen čovek
ležao je preda mnom (U velikoj lepoti, i ushićenje
koje sam zibog toga osetio učini da na trenutke
zaboravih da je besmrtna duh napustio takvo
telo. Položih ruku ,na njegovo 'srce - svuda je
vladala duboka tišma - i [a se srolon~hustranu
da bih pustio zadržavane suze da slobodno teku.
POGOVOR
Pišući u svom poznatom autobiografskom delu
Poezija i stvarnost o prvim danima sviog žirvata, Jo­
han Vo1~amig Gete 1primetiio je, pomalo šalji-vo d ne
bez iloo,n,Jlie, dia se irodii10 pod dobnim znamennem.
»Po1oža\i zveziđla. bio je srećan: Sunce je stojalo u
znaku Device :i _Prođa!2'Jiio am,oz ipodnevalk toga dana;
Jupiter li Venera p1osrm:11Irald ru ga ipri·jaitieljiski; Merik:UII'
nije bio neljiubarzain«.Nažalost, merna 'po:llrebe da se:
irzmarLaze horoskop! ,i tumače znamenja poslednjih
čovelrovtih dana; lll!j!ilhova tragilka je sama po se!l)i
ne'iizb~o j,asna. Pa :i!Palk, ikaid se ;raclii o poslednjim
Geteovim godinama i ,ilmia u Vlidu nd'ih()JV osnovni,
stvaralački značaj i smisao, a apstrahuju neizbežne
nev,oi1je starosti, može se sa mnogio prava oc-eći da su
i one bile u osnovi srećne. U mnogo čemu zahvaljujući
Jt0hB!llJU Peteru EkertrnaJI1U i srećnom sLuooju koji mu
je čovelk· tto.gia lloov,a doveo za se!lm-etaa:a njegove sta­
rCIStl.
Poreklom iz .sirotp.aŠile {POrodice, nename1l1}l'V l
skroman, iaurtoldidaikit bez zaviršendh škola, a.ii načitan
do učenosti, Eketmain nije Vliše lbio u iprvoj mladosti
u vreme kad đe došao iu dOldln- sa Geteom. Prosarvšt
u. detinjstvu školu bede, a u mladosti nauk rata 1813·
-1814, đmao je do1wljno žwotneig d,s'k,ustvai osećanja.
mere da bi, bez .želje za sopstvenim liJg,ticandem.'1 peo:.
zavisti prema Gelteovdj veličmd, mogao blirtli pažljiv
.slušelac, a od pr.in-ode'bilstair i .~Illte1iigentan n,ije bio
osuđen samo na pasiivnu ·UJLogu ipis<ll!"a, već je, povre-
/
meno, · pa i često, . u tom dijalogu bivao i duhovit,
dobro smššljen pa1JS11ica\j bez Ikoga svalkii ~ mon1-
da u.sablne i zamre.
•• 115
 Kad je 1822 god, IPTOČirtJoo rukop.ls Priloga poeztJt se ,pred ovdlrn problemom, sastavffijač ~a l!Ulkovodiio
sa naročitim osvrtom na Getea, ilmji mu je Ekerman se kri.<tf,)I'lij1tmll0tm s~og · aiu1lora 1i prenosio prvenstveno
poslao na ocenu, d pozvao ga zaitian'. k sebi u Vajmar Gateove reč,!, Jrros11aiv'ljaj,ući ĐVe q>iise, nebitne :i pri­
za svog lii,oo.•og sekretara d ired~a svojlih poslednjih godne uvode ru ir~ovore, ireči n<rtaUh učesnika u
radova, Gete je, pn,ed sve svoje čuvene vitalnosti raagovorima, pa, sa malo lialuzetalka, ti IDkermainove.
i duhovne svežJine, bio već star i umoran čovek ikoga Za<tim đe, dlržeffi se g;iiro,grama bilblliOlteke »Reč 1 misao«,
su, više od staračlke slalbosti, mudrost i skepsa spre­ oilja ISU .i!2Jda,n,ja posvećena pretežno kln:jiževnostl i
čavale da podig!Ile ruđw do h!aJ!'!!;ije. Umesto njega činio umetnosti, vaJđ<al,o izosta.v~lli Geteova dsbražiiva.nja i
je to -tiho i nenamellljwo, pažijwvi, odam i samopre-: učenja o fizičkoj prirodi boja, o politici i savremenim
gorni Ekerma:n, smaitralj,uć'i vamiljim da spasava od događajima, o :Uoo.ostlima Geteove-_Olkollne ,i malog
z.abo:ratVa :pl'Odove zrelosti .golemog Geteovog duha no dvora .u Vajmaru. Tailro je klnij.iiga, nužeo, ~ub.fila
da u l[)ijegowj senol beleži SV10je sopstvene misli d za­ od svoje atmosfere, ali je, prema svrsi kojoj je na­
pažanja. Tako su, i iirz tallwog odnosa »učenfka · prema menjena, dobila u ,preglednosti, 1postajući na nel.m na­
učitieljru, želdnog mlJalllja iprema 1irzvoou saznanja«, na­ čilil 1P1Uru6nilk Gateovih miiS<li o umet1nOIS1Ji »u poslednj,im
staild ovi Ekermanovi razgovori sa Geteom u posled· gođililaima njegova 1Jiivota«.
njim godinama. njegova života.
Utvirđeno je da Ekermain niilka'd nije bio plaćeni E. K.
Geteov sekrretaa:. Po sopstveOJim Geteovim rečima on
je samo blaigonaildlono »omogučavao Ekermanu učešće ·
u •duhovnim i telesnim uživanjima jedne više egzt-.
staneije«. Veran Geteru d ,poisle njegove smrti, on je
pažljdrvo ll"erliJgovao kinj,iž0V1Illu ostaiv'štilIJ!U svog velikog
učLtelja 1 posmrtno liooain:je Geteovih celokwpnih dela.
R-.rde6i nesebično ,i ipožrtvovwoo za drugoga, on nije
_ lttnao vremena da OIS~a d scq)Stvenu egziistenciju, pa
malda neobićno sposoba,n, zaposlen godinama kao bib­
liotekar i privatni učitelj, umro je 1854 god. u teškoj
bedi koja mu je !PI'0d kraj žiivota .poma-ačila i um.
Pa ipak je u životu pravično udešeno da i ver­
ll.09t, jedtri,a od najređih ljud.skJh vtr'lllna, bude po za­
slfu.zi nqx,ađenia. Ekennmove 6Qp!Stvene Pesme (1821
god.), dtao ! njegiove «mjiževtne ~rave, odavno su
zaibararvlljene. Ostao je zabelešen ru svim dSl!loo:ijama
književnosti· ba! kact· pis~ Č'Uvenih Ra-zgovorci ša
Getea m.
•
Ekermmovli RazgovoTt sa Geteom obimno su đelo
od pre'kio hi~Đidu striaoHica. U blJbli<neci >Reč i mlsaoe
bilo je
maeućno pretstaMliti ih samo u dzboru. Nal~eći
116

. ..ili
 SADRZAJ
Gete o svom stvaranju i svojim delima
Gete o stvaralaštvu, umetnicima
- 6)
umetnosti - - - - - - -'~t.i~;)
Geteov sud o velikim prethodn1cima
domaćim i stranim velikim
savremenicima - - 50
O dramskom stvaralaštvu i prtkazfvaniu 73
O likovnoj umetnosti - 81
Ekermanov predgovor 85
Uvod 89
Gete - kako ga je video Ekerman 109
Pogovor 115