Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad
UDK: (Upisuje redakcija, ostaviti ovaj red)
Korišćenje fotonaponskog sistema na prečistaču otpadnih voda u Rumenci
Using photovoltaic solar system in wastewater treatment facility in Rumenka
Gojko Maričić, Vladimir Katić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Oblast – Elektrotehnike i računarstva – Energetska
elektronika i električne mašine
Kratak sadržaj – U radu je ukratko predočen pregled
obnovljivih izvora energije. Detaljnije je predstavljena
energija Sunca i nastanak fotonapona. Urađena je
predlog implementacije „on-grid“ solarne elektrane na
prečistaču otpadnih voda u naselju Rumenka. Izvršen je
pregled energetskog bilansa i tehno-ekonomska analiza
Ključne reči: Fotonaponski sistem, solarna energija,
prečistač otpadnih voda, obnovljivi izvori
Abstract – The paper briefly presents an overview of
renewable energy sources. The energy of the Sun and the
formation of photovoltaics are presented in more detail. A
proposal for the implementation of an "on-grid" solar
power plant at the wastewater treatment plant in
Rumenka has been made. An overview of the energy
balance and a techno-economic analysis were performed.
Keywords: solar energy, photovoltaic technology,
wastewater treatment, renewable energy
1. UVOD
Jedan od glavnih problema današnjice predstavljaju
klimatske promene odnosno globalno zagrevanje. Te
promene su: povećanje ukupne prosečne godišnje
temperature, povećanje koncentracije gasova staklene
bašte u atmosferi, smanjenje ledenih površina, porast
nivoa mora 3,3mm godišnje i smanjenje Ph vrednosti
vode u okeanima. Glavni uzrok je korišćenje fosilnih
goriva. Smanjenju emisije CO2 doprinose obnovljivi
izvore energije, čiji resursi su neograničeni. Ove resurse
čine solarna energija, energija vetra, hidroenergija,
energija biomase, energija pokretanja morske vode,
geotermalna energija.
U radu je izvršena procena moguće izgradnje solarne
elektrane koja bi umanjila potrošnju električne energije.
Skrenuta je pažnja i na još jedan obnovljivi izvor –
biogas, koji je moguće koristiti kao produkt tretmana
mulja na prečistaču. Na kraju je izvršena tehno-
ekonomska analiza.
2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Korišćenje obnovljivih izvora energije je postalo
civilizacijska nužnost sa ekonomskog, bezbedonosnog i
ekološkog aspekta.
Biogas je mešavina gasova nastala razlaganjem organske
materije u odsustvu kiseonika. Glavni sastojci biogasa su
metan i ugljen-dioksid. Biogas nastaje anaerobnom
digestijom metanogenih ili anaerobnih organizama koji
vare organsku materiju u zatvorenom sistemu. Iz 1 Nm³
DOI: (Upisuje redakcija, ostaviti ovaj red)
deponijskog gasa dobija se 2 kWh električne energije,
2,15 kWh toplotne energije.
2.1. Solarna energija
Proteklih 20 godina protekle su u eksponencijalnom
porastu prodaje fotonaponskih solarnih modula i razvoja
solarnih sistema. Solarni energija se sakuplja na dva
osnovna načina:
1. Solarni termalni kolektori – koncentrisani ili
nekoncentrisani Sunčevi zraci zagrevaju tečnost.
2. Fotonaponski solarni moduli – sastoje se iz niza
povezanih ćelija u kojima se odvija fotoelektrični efekat
tj. elektroni se oslobađaju pomoću fotona
Trenutno solarni sistemi ogromnih razmera, koji
imaju ulogu snabdevača energijom, su u vrhu
najislplativijih tehnologija stvaranja električne energije
[1]. Od novougrađenih postrojenja za stvaranje električne
energije u 2019. godini čak 48% čine solarni sistemi.
Predviđa se da će se porast solarnih sistema nastaviti u
narednih 5 godina [1]. Fotonaponske tehnologije koje se
trenutno koriste i istražuju uspevaju da iz godine u godinu
unaprede svoju efikasnost, produže svoj životni vek i sve
to uz smanjenje cene. Sve ovo svedoči da se trenutno
nalazimo na pragu energetske revolucije.
2.2. Komercijalne tehnologije fotonaponskih ćelija
U prodaji se mogu videti paneli od polikristalnog (Poly-
Si) i monokristalnog (Mono-Si) silicijuma i paneli tankog
filma. Monokristal se dobija do polikristala putem
Čokralski metode. Mono-Si ćelije postižu efikasnost
15%-23%. Poly-Si ćelije postižu efikasnost 12%-18% uz
manju cenu izrade. Predviđa se da će monokristalni paneli
u potpunosti izbaciti polikristalne panele sa tržišta [1].
Paneli tankog filma imaju takav naziv jer su napravljeni
od tankog sloja materijala kao što su kadmijum-telurid
(CdTe) ili bakar-indijum-galijum diselenid (CIGS) ili
amorfni silicijum (a-Si). Fleksibilne su, lagane, zahtevaju
malo potrošene energije za izradu i skaliraju bolje od
klasičnih silicijumskih ćelija tako da su uprkos lošijoj
efikasnosti od 9% do 14% i kraćem životnom veku našle
komercijalnu primenu.
Tehnologije koje se trenutno primenjuju u industiriji za
poboljšanje performansi panela su:
• PERC (eng. Passivated Emitter Rear Contact),
• heterospoj (eng. heterojunction - HTJ),
• tandemske ćelije - kombinuju dve tehnologije
• bifacijani paneli –hvataju svetlost sa obe strane
• sistem za praćenje Sunca i pozicioniranje
• ćelije od polovine vejfera – povećan izlaz snage
• Multi-magistrale - smanjuju električnu otpornost
• Crepni solarni paneli- služe kao krovni crep
 • Moduli od 500W+
• Podloga od stakla - povećava se izdržljivost
Tehnologije fotonaponskih ćelija koje se aktivno
istražuju:
• Koncentrisane fotonaponske ćelije(eng.
concentrator photovoltaics)-svetlost se sabira u snop
svetlosti jačeg inteziteta. Zbog raznih prepreka u razvoju
ovih tehnologija trenutno se retko komercijalno
primenjuju, što ne znači da se u budućnosti ovo ne može
promeniti[3].
• III-V solarne ćelije i ćelije sa više spojeva -
koriste elemente iz treće i pete grupe periodnog sistema.
Različitom kombinacijom ovih elemenata sa različitim
energetskim skokom elektrona (eng. band gap) i
dizajniranjem ćelija sa više spojeva(eng. multi-junction)
dobija se na efikasnosti ćelije. Ćelije sa više spojeva
imaju nisku termalizaciju i nisku otpornost, ali visoku
cenu [4].
• Perovskit (eng. perovskite) - veštački stvorena
jedinjenja dostižu efikasnost i do 20% u razvojnoj fazi.
Perovskit se može štampati na tanak sloj fleksibilne
podloge. Kombinuje se sa c-Si ili CIGS tehnologijom u
„tandem” ćeliju zarad veće efikasnosti [5].
• FN ćelije sa kvantnim tačkama
• razne organske FN ćelije, neorganske FN ćelije i
hibridne organsko-neorganske FN ćelije.
3. POTENCIJAL SUNČEVE ENERGIJE U
VOJVODINI
Sunčevo zračenje zavisi od insolacionih uslova, veličine i
karakteristike prijemnika sunčeve energije, te vremena
izlaganja dejstvu sunčevog zračenja.
U Srbiji broj sunčanih sati se kreće od 2.000 do 2.300
sati, dnevna energija globalnog zračenja na horizontalnu
površ u toku zimskog perioda od 1,0 kWh/m2 do 1,7
kWh/m2, leti od 5,4 kWh/m2 do 6,9 kWh/m2 na jugu.
Srbija ima jedne od boljih resursa u Evropi, nažalost
solarni potencijal nije dovoljno iskorišćen. Na teritoriji
Vojvodine, godišnji prosek dnevne energije globalnog
sunčevog zračenja na površinu nagnutu prema jugu pod
uglom od 30° iznosi od 4,0-4,6 kWh/m² [6].
Slika 1. Solarna karta AP Vojvodine sa godišnjim zonama
osunčanosti u kWh/m² [6]
3.1. Uticaj nagiba prijemne površine na veličinu
energije globalnog zračenja
Najviše energije prima površina koja se prilagođava
položaju Sunca, tj. koja „prati“ sunčevu putanju.
Površina koja je fiksirana prima najviše dozračene
energije kada je postavljena pod nagibom β=0.8*L [°] gde
je L geografska širina lokacije porvšine, ukoliko je
orijentisana prema jugu i ne menja joj se ugao.
3.2. PVGIS kao softver za procenu Sunčevog zračenja
i FN električne energije
Ova aplikacija omogućava dnevni, mesečni i godišnji
prikaz prosečnog globalnog zračenja na horizontalne i
kose površine (optimalni ugao nagiba površine). Procena
deficita u godišnjem sunčevom zračenju zbog senke,
nagiba i orijentacije terena takođe je obezbeđena. Ovaj
softver nam omogućava procenu fotonaponske električne
energije na bilo kojoj lokaiji u svetu, unošenjem njenih
koordinata ili naziva mesta. Takođe, omogućava praćenje
meteroloških podataka na godišnjem nivou za devet
klimatskih promenljivih [7].
Panel se nalazi pod optimalnim uglom u odnosu na
horizontalu, kada sunčevi zraci padaju pod pravim uglom
na panel. Ugao fiksiranog fotonaponskog panela jednak je
srednjoj vrednosti optimalnih mesečnih uglova .
Slika 2. Izgled fotonaponskog geografskog informacionog
sistema PVGIS [7]
4. OPIS OBJEKTA
Objekat prečistača otpadnih voda se nalazi u naselju
Rumenka. Postrojenje se sastoji iz sledećih objekata:
objekat za grubu rešetku, jedinstveni objekat crpne stanice
i sigurnosnog bazena, prijemna stanica za septički mulj,
objekat za biološko prečišćavanje – SBR bazeni i silos za
mulj, mašinska hala, upravna zgrada, izlivna građevina i
šahtne konstrukcije.
Otpadna voda dolazi do postrojenja gravitacionim putem,
prvo prolazi kroz grubu rešetku, zatim se potiskuje na
postrojenje za mehanički predtretman (fina rešetka,
peskolov, hvatač masti). U SBR bazenima se odigravaju
procesi punjenja, aeracije, mešanja, taloženja i
dekantiranja. Prečišćena voda se odvodi u recepijent,
višak mulja u silos za mulj, gde se vrši zgušnjavanje i
dodatna stabilizacija. Vijčanom pumpom se ugušćeni
mulj vodi na dehidraciju.
Ukupna instalisana snaga je 128,48 kW, pa je maksimalna
jednovremena snaga 89,94 kW.
Postrojenje je povezano na distributivnu mrežu i napaja
preko stubne trafostanice transformatorom snage 250
kVA. U slučaju nestanka struje uključuje se dizelagregat
kao rezervno napajanje.

5. IZBOR OPREME ZA FOTONAPONSKI SITEM

Kako je postrojenje povezano na distributivnu mrežu
ovde smo razmatrali „on grid“ sistem.
Za panele smo odabrali austrijskog proizvođača
Tommatech koji daje garanciju na 25 godina na vek
trajanja. Snaga panela je 280 W i moguće je montirati
ukupno 89 panela što nam obezbeđuje ukupnu snagu od
25 kW.
Za noseću konstrukciju smo odabrali dve vrste nosača, za
ravni i za kosi krov. Nosači su aluminijumski, fleksibilni,
otporni na udare i sneg, sa mogućnošću montaže panela
horizontalno i vertikalno.
Najvažniji deo opreme je invertor. Koristimo invertor
proizvođača FRONIUS tip ECO 25.0-3-S snage 25 kW.
Ovaj uređaj se lako i brzo može instalirati, izrađen u IP66
zaštiti. Integrisani držači sa osiguračima svih polova znači
da više nisu potrebne kutije za prikupljanje niti.
Slika 4. Potrošnja PPOV Rumenka
Sa grafika se vidi da je potrošnja industrijskog tipa, tj.
tokom cele godine je ujednačena, bez velikih odstupanja.
6.2. Procena proizvodnje fotonaponskog sistema sa
“PVGIS” softverom
Photovoltaic Geographical Information System (PVGIS)
omogućava procenu proizvodnje sistema u toku jedne
godine.
Pomoću PVGIS softvera dolazimo do rezultata
izračunavanja energetske efikasnosti instalirane solarne
elektrane od 25 kW. Sistem je nepokretan, ugao nagiba
prema jugu je 36° i orijentacijom od 0°. Procenjeni gubici
na osnovu softverske simulacije : gubici usled
temperaturnih uticaja – 6,95%, gubici zbog ugaone
refleksije – 2,82% i drugi sistemski gubici – 2% ukupni
gubici:11,77%. U tabeli 1 su prikazane vrednosti :
prosečna mesečna proizvodnja električne energije sistema
(Em) u kWh/m2, prosečnog sunčevog zračenja na FN
modul (Hm) u kWh/m2 i standardne devijacije (SDm) u
kWh [7].
Tabela 1. Mesečna proizvodnja električne energije,
sunčevo zračenje i standardna devijacija
Mesec Em Hm SDm
Januar 1513,3 61,9 278,4
Februar 1656,4 68,7 410

Slika 3. Izgled FRONIUS invertora Mart 2930 125 528,1

Sa obe strane invertora povezuju se zaštitna orema, tj. DC April 3465,7 153,9 500,8
i AC ormani sa odgovarajućim osiguračima, Maj 3744,2 170,3 285,5
prenaponskom zaštitom , diferencijalnom zaštitom. Pošto
su paneli fiksirani nema potrebe za korišćenjem Jun 3831,6 177,6 298,1
kontrolera za fotonaponske panele, takođe nisu nam Jul 4247 199,4 308,3
potrebni ne ni akumulatorske baterije jer smo povezani na
elektroenergetski sistem. Avgust 4066,4 189,8 458,9
Na kraju za uvezivanje sistema ostaju nam kablovi. Za Septembar 3278,8 148,2 480,6
jednosmernu struju koristi se nadzemni kabal tip
Oktobar 2779,4 120,6 437,1
SOLARFLEX-X PV1-F, koji se polaže duž postojećih
kablovskih trasa. Sa druge strane koristi se podzemni Novembar 2067,1 86,3 270,1
kabal PP00 4x10mm2.
Decembar 1328 54,8 354,8
6. PROCENA ENERGETSKOG BILANSA Proizvodnja električne energije dostiže svoj maksimum
6.1. Procena proizvodnje i potrošnje energije od 4.247 kWh u toku meseca jula, dok je očekivani
minimum proizvodnje u toku decembra, i iznosi 1.328
Procena potrošnje je izvršena na osnovu jednogodišnjih kWh, što je prikazano na slici 5.
podataka potrošnje električne energije dobijene od JKP
“Vodovodi i kanalizacija” Novi Sad.
 8. ZAKLJUČAK
Obnovljivi izvori energije predstavljaju budućnost
energetske industrije, pogotovo solarna energija. Kroz
ovaj rad smo videli da proizvodnja električne energije
pomoću solarnih panela podiže energetsku efikasnost, i da
se relativno brzo isplaćuje kao investicija. Ojašnjen je i
princip rada biogasnog postrojenja, međutim kapacitet
postrojenja je nedovoljan da bi se takav poduhvat isplatio.
Ostaje prostora za dalju analizu izgradnje biogasnog
postojenja, nakon povećanja kapaciteta PPOV Rumenka.

4. LITERATURA
[1] „Global Market Outlook For Solar Power / 2020 –
Slika 5. Procena mesečne proizvodnje električne energije 2024” , SolarPower Europe 2020.
solarnih panela prema PVGIS softveru[7] https://www.solarpowereurope.org/
[3] “Study: Current Status of Concentrator Photovoltaic
7. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA (CPV) Technology” Maike Wiesenfarth, Dr. Simon P.
Philipps, Dr. Andreas W. Bett, Fraunhofer ISE /
Sagledavši investiciju koja nam je potrebna za izgradnju
Kelsey Horowitz, Dr. Sarah Kurtz, National
solarne elektrane došli smo do vrednosti od 22.779,20 €.
Renewable Energy Laboratory NREL, USA | Version
U tabeli je prikazana potrebna oprema.
1.3, April 2017
Tabela 2. Predmer opreme solarne elektrane [4] Connolly, James & Mencaraglia, Denis. (2013). III-V
Solar Cells.
Materijal J.M. Kol. Cena (€) Uk. Cena
[5] “Perovskite solar cells: the future of solar?”
Solarni panel TT285-
60P, 280 Wp kom 89 95,00 8.455,00 https://news.energysage.com/perovskite-solar-cells/
Aluminijumski nosači (pristupljeno u oktobru 2020.)
za montažu kom 1 2.457,00 2.457,00 [6] M. Lambić i dr., “Studija o proceni ukupnog solarnog
Invertor FRONIUS Eco potencijala – solarni atlas i mogućnosti proizvodnje i
25.0-3-S kom 1 2.942,00 2.942,00 korišćenja solarne energije na teritoriji AP
DC orman sa zaštitnom Vojvodine”, Studija za Pokrajinski sekretarijat za
opremom kom 1 758,00 758,00 energetiku i mineralne sirovine, Tehički fakultet
AC orman sa zaštitnom “M.Pupin”, Zrenjanin, 2011.godine, veb sajt:
opremom kom 1 856,00 856,00 http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/index.php/studije/
Set kablova i konektora item/8-studije-potencijala-i-mogucnosti-primene-
za povezivanje pauš 1 758,00 758,00
energije-sunca-u-apv
Uređaj za kontrolu toka
[7] PVGIS softver,
energije kom 1 650,00 650,00
Ostali sitan montažni
http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/apps4/pvest.php?lang=
materijal pauš 1 440,00 440,00 en&map=europe
Kratka biografija:
Ukupno bez PDV 17.316,00
Gojko Maričić rođen je u Gračacu, Hrvatska
UKUPNO: 20.779,20 1987. god. Fakultet tehničkih nauka, studijski
Nakon toga smo izveli obračun uštede na električnoj program energetika, elektronika i
telekomunikacije upisao je školske 2006/2007.
energiji prema cenama Elektroprivrede Srbije. Dobijena
Diplomski rad na Fakultetu tehničkih nauka iz
razlika vrednosti potrošnje i proizvodnje se koristi za oblasti Elektrotehnike i računarstva –
procenu isplativosti investicije. Na slici 4 je prikazana Energetska elektronika i električne mašine
isplativost investicije kroz period od 20 godina. odbranio je 2013.god.
Vladimir Katič je rođen 1954. god. u Novom
Sadu. Diplomirao je na Fakultetu tehničkih
nauka u Novom Sadu 1978. god., a
magistrirao i doktorirao na Univerzitetu u
Beogradu 1991. godine. Оd 2002. godine je
redovni profesor u Univerzitetu u Novom
Sadu. Trenutno je i prodekan Fakulteta
tehničkih nauka i šef katedre za energetsku
elektroniku i pretvarače. Oblasti interesovanja
su mu energetska elektronika, obnovljivi
izvori električne energije, električna vozila i
kvalitet električne energije.

Slika 6. Grafički prikaz isplativosti investicije