European Liver Patients Association

Hepatitis C
Kako razumeti tihog ubicu

Činjenice, brojke i ostale medijske informacije

o virusnom hepatitisu C

Image © 1xpert/ Fotolia.com

 Uvod
Skoro 200 miliona ljudi u svetu boluje od hepatitisa C. U Evropi postoji
najmanje 9 miliona ljudi koji su inficirani virusom. Ovo je posebno ozbiljno
zbog toga što se procenjuje da 90% osoba inficiranih hepatitisom C nije
svesno svoje infekcije jer hepatitis C uglavnom uzrokuje simptome samo u
zadnjoj fazi. Takođe je činjenica da u javnosti postoji vrlo mala svesnost o
ovom oboljenju. Neznanje, prekomerni strah i predrasude su takođe razlozi
zbog kojih je hepatitis C još uvek stigmatizovano oboljenje. Medicinsko
izlečenje je danas moguće za više pacijenata nego ikada pre. Ipak, lečenje je
često povezano sa brojnim nuspojavama i nije pogodno za sve pacijente, niti
je jednako raspoloživo u svim zemljama. Ova knjižica vam daje pregled o
hepatitisu C od toka oboljenja, preko prevencije, infekcije, trenutnih
mogućnosti lečenja do epidemiološke situacije i političkih dimenzija oboljenja.
Tatjana Reić
Septembar 2012
Tatjana Reić
Predsednica ELPA-e

Hepatitis C: Kratke činjenice

Šta je hepatitis C? Jetra – koja je u stvari njena
funkcija?
„Hepatitis“ znači upala jetre. Infekcija hepatitis C
patogenom je mogući uzročnik. Jetra je uključena u puno vitalnih procesa u telu.
Više o hepatitis C virusu možete naučiti na strani Ako je oštećena, to može prouzrokovati
4. komplikacije. Ako dođe do prestanka rada jetre,
život pacijenta može biti ugrožen.
Više o jetri kao „nepoznatom organu“ možete
Kako se mogu zastititi? naučiti na strani 8.

Virus se skoro jedino prenosi preko kontakta s
inficiranom krvi (prenos s krvi na krv). Pridržavanje
jednostavnih uputstava može sprečiti infekciju. Ne
postoji zaštitna vakcina.
Više o putevima prenosa i zaštiti od infekcije možete
pročitati na strani 5.
Šta čini hepatitis C opasnim?
Postoji rizik od sekundarnog oboljenja kao što su
ciroza i karcinom jetre kod svake hronične jetrene
infekcije. Slično je s hepatitisom C.
Više o progresu hroničnog hepatitisa C možete
naučiti na strani 7.
Zar hepatitis C nema neke
simptome?
Kod puno pacijenata hronični hepatitis C ima
progresiju bez uzrokovanja nekih specifičnih
simptoma. Ovo znači da se često otkrije nakon
nekoliko godina ili decenija.
Više o simptomima hepatitisa C možete pročitati
na strani 9.
Ko bi trebao da se testira?
Kod određenih grupa ljudi postoji rizik. Svako ko
pripada toj grupi trebao bi da se testira.

2
Osobe koje su primile krvne proizvode pre 1994.
godine su takođe uključene, kao i medicinsko
osoblje, kao i intravenski zavisnici.
Više o grupama kod kojih postoji povećani rizik
možete pročitati na strani 10.
Kako lekar može otkriti hepatitis C?
Ako su u krvi otkrivena oba antitela na virus i virusni
genotip, tada pacijent ima hepatitis C. Ako ih ima
duže od pola godine, tada je hepatitis C postao
hroničan.
Više o dijagnostičkim metodama možete pročitati na
strani 10.
Može li se hepatitis C izlečiti?
Hepatitis C je izečiv. Opcije lečenja za hronični
hepatitis C se kontinuirano poboljšavaju tako da će
izlečenje u budućnosti biti moguće za još više
pacijenta.
- Rezime procedura lečenja možete pronaći na
strani 12.
- Nuspojave su brojne. Više o njima
možete saznati na strani 12.
- Više o budućim i alternativnim lečenjima
možete pronaći na strani 17.
Šta ako lečenje ne deluje?
Lečenje nije podjednako efikasno za sve pacijente.
Drugo, lečenje je u principu moguće, ali ne mora
dovesti do izečenja kod svih pacijenata.
Više o neuspehu lečenja možete pročitati na strani
15.
Transplantacija jetre. Moguće rešenje?
Transplantacija ne može pružiti izečenje. Moguće je
samo pod određenim okolnostima sprečiti infekciju
davaoca organa, a to je retko izvodljivo u praksi.
Više o hepatitisu C i transplantaciji jetre možete
pročitati na strani 19.
« ,/
HCV infekcija je postala
vodeći uzročnik primarnog
karcinoma jetre u Evropi. 1
European Association for the Study of the Liver (EASL)
Stigma.
Hepatitis C nije samo oboljenje koje je povezano sa
marginalnim grupama i narkomanima. Puno
pacijenata trpi posledice predrasuda i stigmatizacije.
Mediji takođe indirektno doprinose ovome.
Više o ovom problemu možete pročitati na strani 20.
Hepatitis C u Evropi i ostatku sveta
Skoro 200 miliona osoba je inficirano hepatitisom
C. Puno ih umire od posledica. Hepatitis C je
danas glavni uzročnik karcinoma jetre.
Više o trenutnoj situaciji možete pročitati na strani
23.
Politička dimenzija hepatitisa C
Svetska Zdravstvena Organizacija (World Health
Organisation – WHO) je pozvala na veću prevenciju.
Organizacije za pomoć pacijentima kao što je ELPA
rade u ime obolelih za bolji socijalni i politički
odgovor i za veći broj akcije.
Više o strategijama prevencije i samopomoći
možete pročitati na strani 24.
European Liver Patients Association
Autori: Catharina Pfingstgraf i Ingo van Thiel
Medicinski savetnik: Dr. Bernd Kronenberger
Projekat: Deutsche Leberhilfe e. V. Objavljeno:
Septembar 2012
Kontakt (naučna pitanja): adboard@ elpa-info.org
Kontakt (upravni odbor): sc@elpa-info.org
3
•
1. Šta je hepatitis? Šta u stvari virus hepatitisa C
radi u telu?
“Hepatitis” je krovni izraz za upalu jetre koja može Jednostavno rečeno, proces se najlakše može
nastati zbog različitih uzroka. Hepatitis C je upala opisati na sledeći način:
jetre prouzrokovana virusnom infekcijom. „Hepatitis“ kada virus hepatitisa C uđe u krvotok, on „traži put“
je opšti pojam za „upalu jetre“ i treba ga razumeti do jetre i ulazi u jetrene ćelije. Jednom kada dođe
potpuno nezavisno od onog što ga je uzrokovalo. tamo, počinje se reprodukovati. Sam virus koristi
Hepatitis može biti prouzrokovan različitim virusima jetrene ćele za razmnožavanje, ali on sam direktno
(hepatitis A, B, C, D ili E) – ali takođe i metaboličkim ne nanosi štetu.
oboljenjima kao što su steatohepatitis, imunološka Imunološki
virus sistem zatim detektuje inficirane
and destroy:
oboljenja (autoimuni hepatitis). Upala jetre se ćelije sa virusom i uništava ih. Ova
struction is exp
može desiti zbog štetnog uticaja okoline akcija uništavanja se izražava kao
(alkohol, toksini, itd). To znači da nije of the liver. 1
upala jetre. To je akutni hepatitis C.
svaki uzročnik hepatitisa zarazan lrnrr imunološki sistem uspe u
If the Ako
(infektivan). destroyii
uništavanju inficiranih ćelija i
ttu
and virusa, onda možemo govoriti
then o spontanom izlečenju. Na
heali taj način približno 20-50%
Virusni hepatitisi mal inficiranih osoba uspe da
A, B i C pel„preleži“ akutni hepatitis C.
ac
Virusni hepatitis je infektivni al
oblik hepatitisa. Moraju se n
uzeti u obzir različiti virusi Antitela
t protiv virusa takođe
koji mogu prouzrokovati I ostaju nakon završetka
hepatitis. Iako oni svi uzro- infekcije. Ipak, kod većine
kuju upalu jetre, virusi se pacijenta (do 80%) hepatitis
vrlo razlikuju jedan od C postane hroničan. Infekc-
drugog. Putevi prenosa, ija je hronična ako ostaje
progresija oboljenja i u telu duže od šest meseci i
/ Fotolia.com

ozbiljnost oboljenja, kao i ako je HCV-RNA u krvi

njegovo lečenje se razlikuju pozitivna.
od jednog do drugog. Dok se p
itzki

hepatitis A i E generalno izleče

n Kaul

spontano od strane imuno- U slučaju hroničnog hepatitisa

astia

loškog sistema, hepatitis C C imunološki sistem ne uspeva

Seb

postaje hroničan kod većine-e

©

potpuno da prepozna i
ljudi (do 80%). S druge strane, sly eliminiše sve inficirane ćelije.
sasvim je suprotan slučaj kod Ititis Zbog neuspeha eliminacije virusa,
hepatitisa B: kod odraslih on uzrokuje upalu jetre što takođe
nfec-
osoba približno 10% inficiranih dovodi do uništavanja zdravih ćelija.
)n the
pacijenata može računati na to Dugotrajna upala postupno dovodi do
da će oboljenje postati hronično.
opposite Do stvaranja ožiljaka na jetri. U finalnom
sada je otkrivena vakcina samo za
ilts, appro- gradually lea
stadijumu, on uzrokuje kompletnu zamenu
hepatitis A i B.2 :ients have to In the final sta tkiva što se naziva ciroza.
jetrenog
Iming chronic. replacement of Ii\!
h",,,,n ",,,t<>hli,,h,,,rIf"r I'irrh""i"
Jednom kada hepatitis C postane hroničan,
Označavanje virusnih oblika – na primer hepatitis medicinski tretman je neophodan ako želimo postići
A, B, C itd. opisuje različite viruse i nema ništa s izlečenje. Ipak, zbog toga što opisani proces u većini
ozbiljnosti oboljenja. Takođe, virus se ne može slučajeva prođe nezapaženo kod većine pacijenta,
promeni iz jednog oblika u drugi. Virusi hepatitisa A mogu proći godine ili decenije dok se hepatitis C ne
i B su otkriveni '60-ih i '70-ih godina; hepatitis C je dijagnostikuje. To je takođe deo onoga što čini
prvi put identifikovan kao odvojeni virus 1989 hepatitis C „pretećim“. Akutna faza često ima
godine. progresiju bez ikakvih simptoma ili se pojave samo
nespecifični simptomi. Hronična faza je takođe retko
propraćena bilo kojim određenim simptomima (3).
Zbog toga što prolazi nezapažena od strane obolele
osobe može dovesti do oštećenja jetre.

4
•
Dijagnostikovanje se često dešava kasno i
slučajno. Do tada se komplikacije kao što su Prenos "krv na krv"
fibroza ili ciroza jetre mogu već razviti. To je prvi
šok za puno pacijenta. Usput, ne dovodi svaki
kontakt sa virusom hepatitisa C do infekcije. Da li Za infekciju hepatitisom C, inficirana krv
(ili virus koji je u njoj) mora ući u krvotok
će se virus nastani u jetri takođe zavisi od broja
druge osobe. Takva krvna infekcija je
prenesenih virusa. moguća, na primer, od nečistih igala i
Nije svaka telesna tečnost jednako infektivna i nije medicinskih instrumenata. Do 1994.
svaki put prenosa jednako rizičan. Za hepatitis C, godine virus se često prenosio

Misha / Fotolia.com
prenos sa krvi na krv predstavlja najveći rizik. transfuzijama krvi i/ili ostalim krvnim
Treba izbegavati svaki kontakt sa inficiranom krvlju. proizvodima.

©
2. Prenos i zaštita od infekcije
Putevi prenosa
Hepatitis C se prenosi skoro jedino preko kontakta krvi sa krvlju. Ako inficirana krv
uđe u krvotok druge osobe, to može prouzrokovati infekciju hepatitisom C.
Hepatitis C se može preneti:
a) Krvlju i krvnim produktima
Tek se od 1994. godine sistematski sprovodi provera krvi i krvnih proizvoda davalaca
na hepatitis C, a koji je otkriven nešto pre tog vremena. Pre 1994. godine virus
hepatitisa C se puno puta prenosila preko kontaminiranih transfuzija krvi i ostalih krvnih
om
otolia.c

proizvoda ili krvne plazme kao što su koagulanti (na primer za pacijente sa hemo-
/F
sch

filijom / hemofiličare) ili imunoglobuline (na primer anti-D imunoprofilaksa za rezus-

ro
or
M
an

negativne trudnice). Smatra se da je danas u Evropi sigurna transfuzija krvi i krvnih

ep
© St

proizvoda.

b) Zajedničkom upotrebom pribora za uzimanje droga i igala

Virus hepatitisa C se učestalo prenosi zajedničkim korišćenjem igala narkomana. Čak i
deljenje slamki (kada se narkotik uzima kroz nos) može dovesti do infekcije
hepatitisom C.
m o
a.c
ol i
ot
/F

s
re
tu

c) Kontakt sa inficiranom krvlju (na primer ozlede sa iglama)

pic
ze_
© free

Ovo posebno važi za osobe koje rade u medicinskim ustanovama i zbog toga dolaze
u kontakt sa krvlju i zato one spadaju u povećani rizik od infekcije hepatitisom C nego
osobe u ostalim radnim grupama. Slučajne ozlede sa kontaminiranim iglama i
kanilama pripadaju najučestalijim putevima prenosa u ovoj instanci.

d) Medicinske i hirurške procedure

m
.co
lia

to
Fo

Mogući su prenosi za vreme operacija ili ostalih medicinskih ili zubnih intervencija ako,
r/
lke
Fe
© Inna

na primer, kontaminirani instrumenti nisu sterilisani ili su nedovoljno sterilisani. U ovoj

instanci rizik se danas u Evropi procenjuje kao vrlo nizak .4

e) Upotreba nesterilisanih instrumenata kod tetoviranja, piersinga, akupunkture

Virus hepatitisa C se lako može preneti upotrebom nečistih instrumenata za
a.com

tetoviranje ili boja koje se upotrebljavaju više puta; kada se sprovodi piersing ili čak
toli
Fo

kod ponovne upotrebe igala za akupunkturu.

ic/
ov
nk

Ra
re a
© And

5
•
Prenos se retko događa preko:
a) Seksa
Seksualni prenos hepatitis C virusa je moguć, ali
manje verovatan nego prenos hepatitisa B.
Hepatitis C se retko prenosi u monogamnim
heteroseksualnim odnosima. Rizik prenosa virusa
se ipak povećava pri analnim seksualnim odnosima
koji mogu prouzrokovati oštećenje sluzne mem-
brane ili za vreme menstruacije. Preporučuje se
upotreba kondoma ukoliko postoji bilo koja ozleda
u području genitalija ili ostale propratne infekcije
(na primer herpes ili HIV). Takođe se preporučuju
kondomi ako postoji učestala promena seksualnih
partnera.
b) Trudnoća i porođaj
Rizik od prenosa hepatitis C virusa na fetus ili
novorođenu bebu sa inficirane majke pre ili tokom
porođaja procenjuje se na oko 1–6 %. 5 Rizik od
prenosa se ne može smanjiti carskim rezom.
Prenos virusa je češći kod trudnica koje su
zaražene i sa hepatitisom C isa HIV-om. Stručnjaci
nisu protiv dojenja, jer je prenos hepatitisa C tim
putem veoma redak. Kao meru predostrožnosti, oni
savetuju prekid dojenja kada su bradavice upaljene
i/ili krvare.

Hepatitis C se ne može dobiti preko:

– Grljenja, maženja, ljubljenja;
– Rukovanja;
– Kašljanja, kijanja;
– Zajedničke upotrebe toaleta ili kupatila;
– Zajedničke upotrebe bazena ili sauna;
– Hranjenje iz istog tanjira sa istim priborom za jelo, pijenjem iz iste čaše;
– Hranom koja je pripremljena od strane nekog inficiranog sa hepatitisom C;
– Držeći dete na krilu ili u rukama;
– Odećom.

Virus se teško može preneti u svakodnevnom zajedničkom životu i u kontaktu sa

osobom inficiranom hepatitisom C. Ne postoji razlog za izbegavanje nekog s
hepatitisom C zbog straha od infekcije ili za drugačije ponašanje prema njemu.
Mora se samo izbegavati kontakt s njegovom/njenom krvlju.
© Ideeah Studio/Fotolia.com

Kako se možete zaštititi od

infekcije?
Hepatitis C se prenosi preko inficirane krvi. Sve
zaštitne mere se direktno odnose na prevenciju
kontakta sa krvi.
- Oštri i zašiljeni predmeti za ličnu higijenu se
ne bi trebali zajednički koristiti.
- Ne delite makaze za nokte,
žilete.
- Ne delite četkice za zube.
- Sanirajte rane koje krvare.
- Nosite zaštitne rukavice. © Sebastian Kaulitzki/Fotolia.com

Napomena: Infekciju ne može prouzrokovati krv koja

– Korisnici psihoaktvinih supstanci bi uvek trebali
teče preko neoštećene kože.
da koriste svoje igle i pribor.
Samo ako je kožna barijera probijena, na primer,
– Uvek bi trebalo da koriste kondome osobe koje:
ako postoje male rane tada je moguća infekcija sa
učestalo menjaju seksualne partnere, homo-
virusom hepatitisa C. Kako bi se zaštitili i od ostalih
seksualno aktivni muškarci, prilikom
prenosivih oboljenja, trebali bi generalno izbegavati
upražnjavanja seksualnih odnosa za vreme
bilo kakav direktan kontakt sa krvi.
menstruacije.6

6
•
Preporuke
– Pranje robe ili posuđa se može obavljati sasvim
normalno. Nije potrebno prokuvavanje.
– Treba se pripaziti pri rukovanju sa osušenom
krvi: virus može preživeti van tela nekoliko dana
od zavisnosti od okoline, a ponekad čak i duže
pod određenim uslovima. Nije potpuno jasno
koliko dugo u tom vremenu virus ostaje
infektivan. Preporučuje se upotreba antiseptičkog
dezinfekcijskog sredstva ili rastvora alkohola kao
što je 1-propanol. 7
Ne postoji vakcina za
hepatitis C
Zaštita od infekcije hepatitisom C vakcinisanjem,
nažalost, još nije moguća. Za sada je zaštitno
vakcinisanje raspoloživo samo protiv virusnog
hepatitisa A i B.
Vakcina protiv hepatitisa A i B je takođe
preporučljiva za pacijente sa hepatitisom C zbog
toga što dodatna infekcija sa ovim virusima može
značajno pogoršati progresiju oboljenja.

Poruke koje treba upamtiti:

– „Hepatitis" = upala jetre. Postoji više mogućih uzročnika, uključujući virusni hepatitis.
– Hepatitis C: opšta hronična upala jetre prouzrokovana infekcijom virusa hepatitisa C.
– Progres se obično događa bez simptoma uprkos velikom stepenu oštećenja jetre.
– Glavni putevi prenosa: kontakt sa inficiranom krvi (prenos sa krvi na krv).
– Predmeti koji mogu doći u kontakt sa krvlju se ne bi trebali zajednički koristiti
sa drugim osobama (četkice za zube, makaze za nokte, žileti, igle)!

– Skoro da ne postoji opasnost od infekcije u svakodnevnom životu.

– Zaštita od hepatitisa C vakcinisanjem nije još moguća.

3. Progresija oboljenja Treći stadijum – Fibroza: Nelečeni hronični

Kako se oboljenje ispoljava? Koje su posledice
infekcije hepatitisom C za jetru?
Prvi stadijum - akutni hepatitis:
Ovaj period prvih 6 meseci nakon infekcije se zove
akutni hepatitis C. Za to vreme imunološki sistem se
intenzivno bori sa virusom. U 20-50% slučajeva ovo
može dovesti do spontanog izlečenja. Nakon
infekcije inkubacijski period traje između 6 i 9
meseci. Nakon ovog vremena mogu se pojaviti prvi
simptomi (na primer iscrpljenost, blaga mučnina,
ponekad i žutilo kože ili očiju) – ipak, ovo nije
neizbežno. Hepatitis C može takođe napredovati
bez simptoma. Ako se akutna infekcija brzo otkrije i
leči sa pegilovaniminterferonom šanse za oporavak
su vrlo dobre, približno 90%.8
Drugi stadijum – Hronični hepatitis: Za 50-80%
pacijenata imunološki sistem sam po sebi ne može
eliminisati virus u prvih šest meseci. Tada upala
jetre postaje hronična.
hepatitis C tokom godina ili decenija može dovesti
do stvaranja ožiljaka na jetri. Dok se u početku
uništene jetrene ćelije mogu zameniti novim jetrenim
ćelijama, kasnije tokom oboljenja prazan prostor se
popunjava vezivnim tkivom koje nema funkciju (tkivo
ožiljka). Ovo povećano stvaranje ožiljaka na jetri se
naziva fibroza. Fibroza je stanje koje prethodi cirozi.
Četvrti stadijum – Ciroza jetre: Kada je stvaranje
ožiljaka toliko uznapredovalo da stvara strukturne
promene sa čvornovatim promenama, govorimo o
cirozi jetre.
Na početku jetra može dugo obavljati svoju funkciju
usprkos ožiljcima i može kompenzovati oštećenje
(„kompenzovana ciroza“). Kasnije ipak dolazi do
ograničavanja funkcije jetre („dekompenzovana
ciroza“).
Komplikacije koje čak mogu uključivati karcinom jetre
postaju ozbiljna pretnja:
– nadutost abdomena (ascites)
– krvarenje iz proširenih vena u trbuhu i jednjaku
(pozadinsko ili varikozitetno krvarenje jednjaka)

7
 ciroza jetre
Izlečenje(20 %)

80 % 2 – 6 % godišnje

zdrava jetra akutna infekcija hronična

infekcijafibroza
karcinom jetre

15 – 40 godina

– poremećaj rada mozga, zbunjenost, moguća i

koma (hepatična encefalopatija)
– prestanak rada jetre Jetra: Koju funkciju ima
Sa nelečenim hepatitisom C, do 40% pacijenata u telu?
razvije cirozu.9 Najčešće, ovaj proces sa
hepatitisom C od infekcije do ciroze traje približno
30 godina. Nijedan organ ne obavlja toliko funkcija kao
Peti stadijum - Karcinom jetre: Karcinom jetre je jetra. Život nije moguć bez jetre. Ona je
moguća posledica hroničnog oboljenja jetre i uključena u sve vitalne funkcije tela. Od
većinom se događa kod pacijenata sa hepatitisom konverzije i pripreme hranjivih sastojaka,
C, zbog toga što jetra postane cirotična. Karcinom vitamina i minerala preko detoksikacije tela
jetre je jedan od najtežih oblika karcinoma za do regulacije hormonalne ravnoteže i nivoa
lečenje i često nema dobre prognoze. Smrtnost u šećera u krvi.
prvih pet godina nakon dijagnostikovanja je 33%.
(10). Lečenje operacijom, ablativnim zračenjem ili
transplantacijom je nažalost jedino moguće kod
manjeg broja pacijenata. Ostale procedure kao što Glavna funkcija jetre:
su hemoembolizacija ili upotreba lekova kao što su – Jetra konvertuje hranljive sastojke iz
sorafenib mogu produžiti preživljavanje ali neće u krvi tako da ih telo može sačuvati.
potpunosti izlečiti tumor. – Žuč koja se formira u jetri je neophodna
za probavu lipida.
– Jetra vrši detoksikaciju tela.
Važna napomena Metabolička dekompozicija proizvoda i
toksina se transformiše u netoksične
– Tok oboljenja često ne zavisi od simptoma koje supstance koje se mogu izlučiti preko
interferon može prouzrokovati! Infekcija bubrega ili creva.
hroničnog hepatitisa C može napredovati brže ili – Važni hranljivi sastojci se razlažu u jetri
sporije bez obzira da li su simptomi prisutni ili (šećer, lipidi, vitamini) i šalju u telesne
ne. organe i ćelije po potrebi.
– Količina virusa (HCV-RNA) koja je detektabilna
– Jetra kontroliše nivo hormona u krvi
u krvi nema uticaja na progresiju hroničnog tako što aktivira ili deaktivira hormone.
hepatitisa C! Oštećenje jetre može napredovati Nivo šećera u krvi se takođe reguliše u
brže ili sporije bez obzira koliko je visoka ili jetri.
niska količina virusa. 11
Izuzetak: Pacijenti koji su imali transplantaciju jetre često imaju
slabiji napredak sa većom količinom virusa hepatitisa C. 12

8
•
Zbog čega upalu jetre ne osetimo
kao bol?
Bol, upozoravajući signal koji je prisutan kod puno
oboljenja se ne pojavljuje kod hroničnih oboljenja
jetre. U samoj jetri ne postoji nervno tkivo koje bi
moglo preneti signale boli. Uništavanje jetrenih ćelija
i srodna upala ne uzrokuju nikakvu bol kod bolesne
osobe.
Bol u područjima oko jetre se može pojaviti ako
jetrena kapsula (spoljni deo jetre) postane uvećana
posebno ako je jetra natečena.
4. Simptomi akutnog i
hroničnog hepatitisa C
Simptomi koji su u većini slučajeva povezani sa
infekcijom hepatitisa, požutelom kožom i mukoznom
membranom (Lat. Icterus) se retko događaju kod
hepatitisa C. Takođe, kod ostalih oboljenja
virusnog hepatitisa, ne možete se jednostavno
osloni na uobičajeno žutilo.
Kod akutnog i hroničnog hepatitisa C, samo se kod
nekih pacijenata pojavljuju simptomi kao što su
umor, bol u udovima, mučnina, nadutost, osećaj
nadimanja, epigastrička bol, gubitak apetita, bleda
stolica i taman urin; ali su ovo retki i ne-specifični
simptomi. Pacijenti i doktori za potencijalnu hepati-
sa C infekciju nego češće na primer rezultatom
prekomernog rada ili stresa. Čak i kada doktor ima
krvne vrednosti proverene u laboratoriji, infekcija
hepatitisom C se tada sigurno dijagnostikuje samo
ako je ciljano tražen virus. Jetrene vrednosti kao što
su ALT i AST su često povišene ali to nije slučaj kod
svih pacijenata.
Za neke pacijente hepatitis C se može nastaviti bez
simptoma kroz puno godina; tek se kasnije pojave
prvi simptomi. Kao rezultat ih često ne interpretiraju
kao indikaciju toga, hronični hepatitis C često prolazi
ne detektovan kroz dugi vremenski period kroz
koji se nastavlja oštećenje jetre. Kada se
infekcija hepatitisom C dijagnostikuje, puno
pacijenata je već razvilo ozbiljne, dugoročne
posledice oboljenja. Ne zove se slučajno hepatitis
C „tihi ubica“.

5. Kada virus utiče na ostale

organe – ekstrahepatične
manifestacije hepatitisa C
Iako je hepatitis C virusno oboljenje jetre, ono može
takođe prouzrokovati oboljenja ostalih organa. Ova
oboljenja i/ili simptomi izvan jetre se nazivaju
„ekstrahepatične manifestacije“. Prema Francuskoj
studiji, tri četvrtine pacijenata sa hepatitisom C
imaju najmanje jedan ekstrahepatični
poremećaj.13–16
Sledeće komplikacije se relativno često događaju: © ag visuell/Fotolia.com

– Bol u mišićima i zglobovima

– Oštećenje bubrega
Mogući ali ređi simptomi su: anemija (smanjeni
– Depresija i anksioznost
nivo crvenih krvnih ćelija), dijabetes melitus (opšti
– Promene na koži i sluznicama tip 2), oboljenja kože i štitne žlezde.
– Manjak energije i zamor

Poruke koje treba upamtiti:

– Hronična oboljenja jetre imaju sličan tok kada se ne leče.
– Dugoročne posledice su ciroza jetre i rak jetre.
– Oštećenja jetre bez simptoma čine hepatitis C „tihim ubicom“.
– Virus hepatitisa C može takođe izazvati simptome i oboljenja ostalih organa.
Ona se nazivaju „ekstrahepatične manifestacije“.

9
6. Ko treba da se testira na
hepatitis C?
Opšte je pravilo da se testiranje na hepatitis C
preporučuje sledećim osobama: 17
– Osobe koje su primale krv, krvne proizvode ili
organe pre nego što je uvedeno odgovarajuće
testiranje na hepatitis C (pre 1994 godine),
– Trenutni ili bivši korisnici droga (intravenozni
/nazalni),
– Pacijenti koji su već duže vremene na dijalizi,
– Medicinsko osoblje (zdravstveni radnici),
– Deca majki inficiranih sa hepatitisom C,
– Osobe inficirane HIV-om,
– Osobe sa povećanim jetrenim vrednostima ili
ostalim jetrenim oboljenjima.
7. Dijagnostikovanje:
Kako se hepatitis C ~18
detektuje? 18
s ThEkorak za doktora je specifično
Prvi korak: Detekcija antitela
Test na HCV antitela
Sa hepatitis C infekcijom, u krvi
se mogu detektovati antitela na
virus u periodu šest do devet
nedelja nakon infekcije. Antitela
nisu deo virusa: njih je stvorio
imunološki sistem kao imunolo-
ški odgovor. Pozitivni rezultat
testa samo indicira kako je ta
osoba bila u kontaktu sa virusom.
ne
Nije moguće razlikovati akutni the
i hronični hepatitis C ako su antitela
entiate
detektovana, treba uraditi i sledeći
dijagnostički test. ired hepa-
lrlV tP.!':t If H(;\/
Drugi korak: Detekcija samog virusa
HCV RNA test
Ako je virus još uvek aktivan (prisutna infekcija
hepatitisom C) nisu samo antitela detektabilna u
krvi nego takođe i genotip virusa (HCV-RNA). Tada
se koristi vrlo osetljiv test koji je poznat kao PCR
(polymerase chain reaction): pozitivan rezultat testa
znači da u vreme testiranja virus postoji u
krvotoku. Ako je HCV RNA detektovan u krvi,
prisutna je infekcija hepatitisa C.
Izuzeci: nedavne informacije
Za infekciju koja se nedavno dogodila, ne mogu se
izmeriti antitela. Za osobe sa smanjenim imuni-
tetom (npr. HIV/AIDS), antitela se mogu pojaviti tek
kasnije ali se i uopšte ne moraju pojaviti. Suprotan
slučaj od toga - novorođenčad majki inficiranih sa
HCV mogu imati HCV antitela u krvi a bez da su
sama inficirana.
U tim slučajevima treba uraditi HCV-RNA test
nezavisno od testa antitela. Za ovaj test treba više
vremena i skuplji je od testa antitela ali daje bolje
rezultate najranije dve nedelje nakon infekcije.
„Dijagnostika šanse“ – ostale indikacije u krvi koje
upućuju na hepatitis C infekciju
Za puno pacijenata ne postoji ciljano traženje
virusa hepatitisa C. Pretraga krvi se može sprovesti
zbog zdravstvenih problema ili zbog rutinske
provere. Znak upale jetre se uglavnom mogu
pronaći u krvi sa hepatitis C infekcijom.
Uništavanjem jetrenih ćelija dolazi do otpuštanja
određenih supstanci u krv koje se zatim mogu
detektovati u neuobičajeno visokim
koncentracijama.
U ICII UC ucu:;a."l
Dve važne jetrene vrednosti koje se
tions in th:
proveravaju su AST i ALT. Povećanje
lues, \
jetrenih vrednosti je znak upalnog
trans
procesa u jetrenom tkivu. Naredni
ar traženje uzroka (na primer
Ii' virusa hepatitisa C).
8. Pozitivni
om
hepatitis C test:
.c
lia
o
ot
g/ F
nz
P flu
e
Šta dalje?
© Fra
Akohepati
If the je patogen hepatitisa C (HCV-RNA
detektovan
np.tp.r.tp.n u krvi, moguće je uraditi različite
in the hlo
naknadne testove i doneti odgovarajuće odluke.
Akutni ili hronični hepatitis C?
Akutni hepatitis C se smatra lako lečivim. Naučnici
procenjuju kako je do 90% pacijenata koji mogu biti
podvrgnuti lečenju u mogućnosti eliminisati virus.19
Ako se akutni hepatitis C ne leči on postaje
hroničan kod većine pacijenata (50-80%). Smatra
se da je hepatitis C hroničan ako je virus
(PCV-RNA) detektovan u krvi 6 meseci nakon prve
dijagnoze.
Koliko teško on oštećuje jetru?
Nakon dijagnoze uvek treba sprovesti testiranje na
hepatitis C kako bi se utvrdilo do kojeg stepena je
oštećeno jetreno tkivo. Posebno, stanje jetre igra
važnu ulogu kada se razmatra koja će vrsta lečenja
biti pogodna za pacijenta. Ako su posledice kao
što su se dogodile ciroza jetre ili čak karcinom jetre,
10
•
one će imati odlučujuću ulogu u opcijama lečenja,
sveukupnoj prognozi za pacijenta i njegovim/njenim
očekivanjima.
Koriste se različite procedure kako bi se istražilo
stanje jetrenog tkiva:
– Ostale krvne vrednosti:
kao dopuna jetrenim vrednostima, AST i ALT,
određuju ostale krvne vrednosti, na primer
gama GZ, trombociti, serumski albumini i
bilirubin. Ove vrednosti pomažu u procenjivanju
sposobnosti funkcionisanja jetre.

– Biopsija jetre (invazivna tehnika):

Biopsija jetre se smatra vrlo korisnom metodom
za utvrđivanje opsega upale jetre i mogućim
ožiljcima jetrenog tkiva (stepen fibroze). 20
Kod biopsije tkivo se pod lokalnom anestezijom
direktno uzima iz jetre i proučava pod
mikroskopom. Za većinu pacijenata sa hepatiti-
som C znakovi hronične upale se mogu
detektovati na tkivu. To je invazivna (i zbog toga © Montage: psdesign/S. Kaulitzki/Fotolia.com
se povređuje tkivo) metoda koja se ne smatra
potpuno bez rizika pa je takođe bolan za
većinu pacijenata. U suprotnom slučaju, pacijenti sa niskom viremijom
Komplikacije kao što su, na primer, hemoragija se ne mogu smatrati kako nemaju virus. 23 Merenje
se mogu dogoditi kod malog broja obolelih. viremije je ipak važno za tok lečenja kao bi se
procenilo da li se treba prihvatiti medicinski
tretman. Pre početka tretmana, mora se odrediti
- Elastografija (ne invazivna tehnika):
početna (osnovna) viremija. Ona takođe služi kao
Elastografija je relativno nova procedura koja se
važna referentna tačka.
može koristiti za procenu stepena ožiljaka na
jetri. U zavisnosti koliko brzo se zvučni talasi
mogu proširiti kroz jetreno tkivo, može se izvesti
zaključak o konzistentnosti tkiva i prema tome o Sa kojim genotipom je pacijent inficiran?
stepenu ožiljaka. Elastografija u određenim Postoje različiti genotipovi hepatitis C virusa.
slučajevima može zameni biopsiju, posebno u Trenutno je poznato 6 različitih genotipova hepatitis
kombinaciji sa rezultatima nalaza krvi.21,22 Ipak, C virusa. Svaki genotip nosi različitu genetsku
takav uređaj nije svuda raspoloživ. Kod informaciju. U svetu se HCV genotipovi pojavljuju
određenih slučajeva je ispitivanje tkiva još uvek sa različitom učestalošću u zavisnosti od regije. U
neophodno. Evropi su najrašireniji genotipovi 1, 2 i 3 dok je
genotip 1 najučestaliji HCV genotip.
Virusni genotip je presudan za odabir lekova i
Koliko je velika viremija? dužinu lečenja. Do sada su genotipovi 2 i 3 bili
Količina virusa prisutnih u krvi je opisana kao najlakši za lečenje i češće su izlečeni nego
viremija (HCV-RNA), koja se meri u međunarodnim genotipovi 1 i 4. Šanse za uspešno lečenje
jedinicama (IU) po ml krvne plazme. Što je veća genotipa 1 se nedavno značajno poboljšalo.
viremija, više virusa je detektabilno u krvi. Uskoro se očekuje još više efikasnih tretmana za
Viremija nema neki značaj za progresiju hroničnog genotipove 4, 5 i 6.
hepatitisa C. Pacijenti sa visokom viremijom ne
moraju obavezno računati na bržu progresiju.

Poruke koje treba upamtiti:

– Infekcija hepatitisom C: antitela (HCV-AB) i virus (HCV-RNA) su detektabilni
u krvi.
– Hronični hepatitis C: virusna RNA je još prisutna u krvi nakon 6 meseci.
– Oštećenja jetre se većinom mogu proveriti krvnom slikom i biopsijom.

11
•
9. Lečenje hepatitisa C Sažetak o aktivnim
sastojcima
Pregled i istorija 24
Još 1974 godine istraživači su bili zbunjeni Interferon
hepatičnom infekcijom nakon transfuzije krvi, a kojoj Interferon je prirodni hormon koji se takođe izlučuje
nije mogle biti uzroci ni hepatitis A ni hepatitis B. 25 u telu kada virus ili bakterija uđe u telo. Interferon
Virus hepatitisa C koji je bio odgovoran za ovo je stimuliše prirodnu telesnu imunološku obranu.
prvi put identifikovan 1988/89 godine.26 Do tada je Danas se koristi pegilovani interferon. On ima oblik
on bio poznat kao „nonA, non-B hepatitis“. zaštitnog omota koji sprečava da se prerano razloži
Hepatitis C je izlečiv. u telu. Efikasnost se može poboljšati konstantnim
Lečenje hepatitisa C je doživelo veliki progres u održavanjem nivoa leka. Umesto prethodne tri
zadnje dve decenije. U 90-im godinama prošlog injekcije, sada je dovoljna jedna injekcija nedeljno.
veka, infekcija hepatitisa C je prvobitno bila lečena
samo sa interferonom alfa.
Ovo lečenje je imalo vrlo male izglede za izlečenje.
Kasnijih godina 90-ih godina interferon alfa je bio
Ribavirin
kombinovan sa ribavirinom. Šanse za izlečenje su
se povećale približno 40% sa ovom kombinovanom Ribavirin je virostatski lek a uzima se svakodnevno
nore upotrebom
terapijom. Nekoliko godina kasnije, effee- in tablet
u obliku forn Kao individualni lek ribavirin
tableta.
pegilovanog interferona efikasnostalpha),
lečenja skoro dariba-
tion, nema uticaja na virus hepatitisa
se opet povećala. Sada se 40-80% C. Kada
hepati1se kombinuje sa interferonom
pacijenata može nadati izlečenju.::;w bine:on češće dovodi do izlečenja
Napredak lečenja bio je i još je uvek
n mu hepatitis C virusa.
visoko zavistan od virusnog geno- a,
tipa hepatitisa C. Pacijenti sa
genotipom 1, koji je najučestaliji
u Evropi, imaju približno samo
40-50% šanse za izlečenje sa Inhibitori proteaze
kombinovanim tretmanom peg-
Inhibitori proteaze supoznati
interferonom alfa i ribavirinom.
kao DAA (direct acting antivirals
- direktno delujući antivirusi).
Sa druge strane, pacijenti sa geno-
n Ako specifični enzim inhibiran,
tipom 2 ili 3 imaju približno 70-80%
ha virusa više ne može da proizvodi
om
šanse da se reše virusa nakon tret-
eno- oto
li a
.c
reprod komponente koje su mu
određene
re
mana. Pacijenti sa genotipom 1j,sada have rez
off
/F
virus is ir potrebne za reprodukciju.
che
imaju znatno poboljšane izgledelee za of
izlečenje.
©

get-
Medicinske agencije u Evropi i SADent. su u 2011
godini dale odobrenja za dva inhibitora proteaze.
Obe supstance deluju samo protiv genotipa 1 i uvek
se moraju kombinovati sa peginterferonom alfa i
ribavirinom („trostruka terapija“).
U puno Evropskih zemalja trostruka terapija je
trenutni standard lečenja za pacijente sa genotipom 1.
Poboljšani izgledi za izlečenje su ipak propraćeni sa
puno nuspojava i interakcija i ostalih terapeutskih
rizika kao što je razvoj virusa otpornih na lekove.
Trostruka terapija je vrlo kompleksna. Ona zahteva
vrlo precizno planiranje, veliku disciplinu i blisku
saradnju lekara i pacijenta. Kako bi se pratile bilo koje
nuspojave, najbolje je da se lečenje odvija kao deo
interdisciplinarne saradnje sa ostalim specijalistima
(na primer psihijatrima i dermatolozima). Nadalje,
lečenje nije pogodno za sve pacijente.
Reprodukcija
parations for virusa je prekinuta.
have been given
Do danas dva preparata za lečenje
hroničnog hepatitisa C su dobila marketinško
odobrenje u Evropi (boceprevir i telaprevir). Oba
inhibitora proteazeze moraju uzimati sa
peginterferonom i ribavirinom i samo su efikasni
protiv genotipa 1. Virus hepatitisa C može postati
otporan na inhibitore proteaze.
Šema lečenja
Kada se danas razmatra lečenje za pacijenta sa
hroničnim hepatitisom C, oblik lečenja najviše zavisi
od virusnog genotipa. Jednostavno rečeno, trenutna
situacija je sledeća: pacijenti sa virusnim
genotipovima 2-6 se nastavljaju lečiti sa dvostrukom
terapijom peginterferona alfa i ribavirina. Pacijenti
sa genotipom 1 se leče kad god je to moguće sa
novom trostrukom terapijom.
(Raspoloživi podaci: 2012)

12
•
Sličnosti između dvostruke i
trostruke terapije
Aktivni sastojci: peginterferon i ribavirin
Ova dva aktivna sastojka su još uvek osnova svake
terapije za hepatitis C. (Peginterferon se ubrizgava
1x nedeljno; tablete ribavirina se uzimaju dnevno.)
Cilj tretmana:
Cilj je izlečenje (iskorenjivanje) virusa hepatitisa C.
Doktori govore o SVR (sustained virological
response - stabilan virološki odgovor), stanje kada
se virus ne može detektovati u krvi čak i pola
godine nakon tretmana. Pacijenti sa SVR se
smatraju izlečenim. Nakon toga je malo verovatno
da će se ponovo detektovati virus. Ovo izlečenje
može pomoći u sprečavanju sekundarnog
oboljenja kao što je ciroza ili karcinom jetre.
Cure
©
freshidea/Fotolia.com
Progres tretmana zavisi od odgovora (vođenog
odgovora):
Za dvostruku i trostruku terapiju postoje različita
pravila kada tretman može biti skraćen ili čak mora
biti produžen za svakog pojedinog pacijenta (na
primer prethodna oboljenja, propratna oboljenja, da
li je pacijent već bio lečen, virusni genotip ili količina
virusa na početku tretmana (početna „viremija“).
Iznad svega je važno meriti količinu virusa u
određenim vremenima za vreme tretmana.
Ako pacijent ima dobar odgovor na lečenje, to se
izražava kroz brzi i stalan pad broja virusa. U
idealnom slučaju virus ne bi trebao biti detektabilan
nakon samo 4 nedelje. Ipak, ako pacijent nema
reakciju ili je reakcija prespora, tretman se može
produžiti ili možda čak bude morao biti prekinut.
Tretman traje između 24 i 48 nedelja za obe,
dvostruku i trostruku terapiju. Dvostruka terapija
može biti produžena do maksimalno 72 nedelje.
Puno pacijenata sa genotipom 1 ima brzi odgovor
na novu trostruku terapiju. U tom slučaju period
tretmana može često biti smanjen na 24-48 nedelja
ako ne postoje ostali razlozi protiv toga (ciroza,
lična pretpovijest tretmana). Ovo je veliki korak
napred u poređenju sa prethodnom standardnom
terapijom sa dva leka koja skoro uvek traje 48
nedelja za pacijente sa genotipom 1. Još uvek su
samo peginterferon i ribavirin raspoloživi za
genotipove 2 i 3. U tom slučaju ipak je 24 nedelje
tretmana dovoljno za eliminaciju virusa.
(Raspoloživi podaci: 2012)
©
ch
er
ez
of
f&
ra
s-s
lav
a /F
otoli a
.com
Posebne karakteristike
trostruke terapije (2012) 27,28
Samo za genotip 1:
Za sada, samo pacijenti sa genotipom 1 se mogu
lečiti sa trostrukom terapijom (prethodno lečeni i
prethodno izlečeni pacijenti).
To je kombinacija tri aktivna sastojka:
Kao dodatak interferonu i ribavirinu, inhibitor
proteaze se mora uzimati 3x dnevno (svakih 8 sati)
(boceprevir ili telaprevir) u obliku tableta i/ili kapsula.
To je složeno i propraćeno
mnogim nuspojavama
Trostruka terapija je složenija u poređenju sa
dvostrukom terapijom. Lekovi se moraju uzimati
skoro precizno na vreme uvek zajedno sa hranom.
Zbog kombinacije tri aktivna sastojka pacijenti
nadalje moraju računati na učestale nuspojave i
interakcije (pogledajte sledeću stranicu).
13
 Nuspojave tretmana:
Potencijalna dilema za pacijente
Nuspojave terapije interferonom i ribavirinom mogu
biti vrlo stresne za pacijente. Promene u krvnoj slici
mogu uticati na potrebu za smanjenjem doze
ribavirina. Manja doza može, sa druge strane, imati
negativan uticaj na izglede za izlečenje. Doziranje
inhibitora proteaze ne sme biti smanjeno zbog
opasnosti od stvaranja otpornosti; ali ako nuspojave
postanu previše ozbiljne onda se logično inhibitori
proteaze moraju ukinuti. Kod nekih pojedinačnih
slučajeva, može biti potrebno potpuno prekinuti
lečenje. Nuspojave mogu stvoriti stvarnu dilemu kod
© Iakov Kalinin/Fotolia.com
pacijenata: moraju izdržati nuspojave ili ugroziti
uspeh tretmana. Lista potencijalnih nuspojava je
duga i varira od dijareje, gubitka kose do osipa na
Terapijske šanse za izlečenje koži i depresije. Neke od nuspojava koje učestalo
utiču na pacijente su navedene ispod:
Šanse za izlečenje su različite od osobe do osobe.
Sa dvostrukom terapijom šanse za izlečenje za
pacijente sa genotipom 2 i 3 su između 70 do 80%.
Pacijenti sa genotipom 1 koji su prvi put prošli
dvostruku terapiju imaju samo 40 do 50% za
izlečenje. Šanse za izlečenje ovih pacijenata sa
trostrukom terapijom se povećavaju na 67 do 75%.
Za pacijente koji su već bili neuspešno lečeni sa
peginterferonom i ribavirinom, šanse za izlečenje su
manje. Pacijenti sa genotipom 1 koji su imali relaps
nakon dvostruke terapije predstavljaju izuzetak u
ovome: oni imaju veće šanse za izlečenje sa
om

trostrukom terapijom nego prethodno nelečeni

lia .c
oto

pacijenti.*
/F

om
ot o

c
-p
h i a.
Iu o tol
g/F
©

yan
© amp

Pacijenti s cirozom:
Pacijenti s cirozom jetre bez restrikcija funkcija jetre
(kompenzirana ciroza) mogu u principu takođe biti
lečeni (u zavisnosti od genotipa sa dvostrukom ili a.
co
m
li
trostrukom terapijom). Lečenje mora biti vrlo pažljivo im u/F
oto
bab
praćeno zbog toga što su pacijenti podložniji ©

ozbiljnim komplikacijama.
Ovo posebno važi za trostruku terapiju sa tri leka.
– Simptomi slični gripu
Šanse za izlečenje su smanjene cirozom. Čak i
Velika većina pacijenata ima iznad svega u
nakon izlečenja od hepatitis C virusa, ciroza ostaje
početnoj fazi simptome slične gripu kao što su
prisutna. Rizik od karcinoma jetre stoga takođe
temperatura, drhtanje i bol u mišićima i zglobovima.
ostaje vrlo visok tako da se stanje jetre mora i dalje
Ti simptomi su prouzrokovani aktivacijom
pratiti. Odluka za ili protiv lečenja, posebno kod
imunološkog sistema od strane interferona (kao što
pacijenata sa cirozom jetre je individualna i zavisi
bi bili pokrenuti ličnim telesnim interferonom sa
od ličnog odnosa koristi/rizika.
„stvarnim“ virusnim gripom).

* Šanse za izlečenje sa trostrukom terapijom
variraju između 31-38% kod osoba koje nisu
prethodno imale odgovor na terapiju (null-
responderi) i 75-88% za osobe koje su imale
relaps. Pacijenti koji prethodno nisu bili lečeni
postižu izlečenju u 67-75%. 29–33
– Depresija
Više od polovine pacijenata doživljava psihološke
promene za vreme tretmana. Kod mnogih se to
izražava kroz promene raspoloženja, agresivnost ili
netrpeljivost, ali pravi napadi depresije mogu
takođe biti potstaknuti tretmanom (i samim
oboljenjem).

14
•
Podložnost depresiji se povećava za vreme samog
tretmana. Apsolutno ni jedna terapija se ne može
početi ako je depresija kod pacijenta nekontro-
lisana.
– Umor-izuzetno velika nevoljnost
Umor može biti nuspojava lekova za lečenje
hepatitisa C. Nedostatak volje, otežanost, skoro
nekontrolisani umor i nesanica mogu biti
onesposobljavajući za pacijenta.
– Promene u krvnoj slici
Promene u krvnoj slici se mogu dogoditi kao
nuspojava terapije. Može se smanjiti nivo
hemoglobina, crvenih krvnih zrnaca koji je
odgovoran za prenos kiseonika u telu.
Ova anemija se izražava preko nedostatka
vazduha, osećaja izmorenosti, i problema sa
koncentracijom. Ovo može biti pojačano
trostrukom terapijom. Ako broj belih krvnih
zrnaca (leukocita) takođe previše smanji,
posledica je pojačana osetljivost na infekciju.
Ako je broj krvnih pločica (trombocita)
smanjen pacijent će eventualno razviti
tendenciju da lako prokrvari.
– Oboljenja kože
Za vreme dvostruke terapije mogu se dogoditi
promene na koži. Posebno, kada je uključen
jedan od dva aktivna sastojka (telaprevir)
reakcija kože postaje učestalija i ozbiljnija:
Friedberg/Fotolia.com
mogu se češće događati isušivanje kože,
ekcem ili čak snažan svrab (pruritus). Pojedini
pacijenti mogu povremeno doživeti ozbiljniju
alergijsku reakciju sa odvajanjem kože,
©
stvaranjem mehura ili dermatofagiom. U
takvim slučajevima se mora prekinuti terapija.
– Teratogeni uticaj 34
Tretman sa ribavirinom ima teratogeni uticaj i može
prouzrokovati razvitak fetusnih anomalija. Ne sme
se koristiti za lečenje trudnica a trudnoća se mora
sprečiti upotrebom sigurne profilaktičke metode
kada se prolzi kroz tretman ribavirinom. Ova
„zabrana reprodukcije“ se prema tome primenjuje
do sedam meseci nakon kraja tretmana i važi za
žene i muškarce lečene sa ribavirinom.
Prema propisanim informacijama za ribavirin žena
mora odabrati sigurnu metodu kontracepcije za period
terapije i do 4 meseca nakon završetka terapije.
Muškarci moraju koristiti sigurnu metodu do 7 meseci
nakon završetka terapije. U praksi neki doktori zbog
sigurnosnih razloga takođe preporučuju period
čekanja do 12 meseci nakon završetka terapije.
– Interakcije sa ostalim lekovima
Dva inhibitora proteaze se razlažu određenim
enzimom u jetri (CYP3A4/5). Puno ostalih lekova
takođe razlažu isti enzimi. Ovo može dovesti do
interakcije: lekovi se brže razlažu što smanjuje
delotvornost ili se sporije razlažu pa dolazi do
nagomilavanja aktivnih sastojaka. Sa
predoziranjem se mogu pojaviti opasne
nuspojave.
Lekovi
c sa kojima može doći do interakcije variraju
od antidepresiva do prirodnih sastojaka kao što
je kantarion. Ovo takođe važi za sok od grejpa
zbog toga što naringin koji je u njemu sadržan
može takođe dovesti do interakcije sa
inhibitorima proteaze. U Evropi u Liverpulskom
r
Univerzitetu nalazi se registar svih poznatih
r
interakcija sa lekovima za hepatitis (kao što su
inhibitori proteaze) na web stranici
www.hep-druginteractions.org
Neuspeh lečenja
Uprkos poboljšanim šansama za izlečenje, ne
mogu se svi pacijenti koji se podvrgnu lečenju
izlečiti.
r Pacijenti kod kojih lečenje nije uspelo se
mogu
F podeliti u sledeće pod-kategorije:
–c Non-responderi i null-responderi
Ovo su pacijenti kod kojih viremija nije
dovoljno brzo pala za vreme terapije (još je uvek
pozitivna nakon 24 nedelje) ili se uopšte ne
spušta (smanjenje < 2 log 10 u 12 nedelji).
Non-responderi imaju ipak bolji odgovor nego
c
null-responderi. Virus ostaje detektabilan u obe
~
grupe. Terapija se prekida ranije.
r
– Relapseri
t
Kod ovih pacijenata virus terapije je spušten
ispod limita detekcije ali se još uvek događa
relaps nakon završetka terapije. Virus se može
ponovo detektovati.
– Pacijenti sa virusnim probojem
Virus je bio privremeno nedetektabilan za vreme
terapije ali se može ponovo detektovati dok traje
terapija. Ovo je relativno retko.
Drugi pokušaj lečenja?
Pacijenti kod kojih prvo lečenje nije bilo uspešno,
mogu pokušati još jednom sa lečenjem. Pacijenti sa
relapsom imaju veće šanse za uspeh. Nakon
dvostruke terapije za genotipove 2-6, može se
probati sa drugom dvostrukom terapijom. Nadalje,
za pacijente sa genotipom 1 je moguće da nakon
dvostruke pređu na trostruku terapiju. Da li se
trostruka terapija može ponoviti još uvek nije
istraženo i to ostaje otvoreno pitanje.
15
Novo doba u lečenju? Da li se svaki slučaj hepatitisa
Da, ali ne za svakoga! C mora lečiti?
Doktori mogu govoriti o novom dobu u lečenju Ne mora se svaki slučaj hepatitisa C odmah lečiti.
hroničnog hepatitisa C. Nove terapijske mogućnosti EASL smernice preporučuju kako za pacijente sa
(trostruka terapija) je povećala šanse za izlečenje. hroničnim hepatitisom C kod kojih virusno oboljenje
Ipak, lečenje se ne može primeniti na sve pacijente. ima sporu progresiju, lečenje se uvek treba
Ne sme se takođe zaboraviti kako je lečenje u razmotriti na individualnoj osnovi. Želja pacijenta bi
Evropi (i širom sveta) nije jednako raspoloživo za takođe trebala imati ulogu u odluci o lečenju.
sve pacijente. U nekim zemljama ponekad moraju
čekati nekoliko godina na lečenje što im ne pomaže
u njihovoj situaciji. Takođe postoje medicinski razlozi
koji ograničavaju određenu grupu koja bi se inače
mogla razmatrati za lečenje. Lečenje:
Rizik lečenja je ponekad prevelik za pacijente koji su Da ili Ne?
prethodno imali oboljenja koja su bila povezana sa
sličnim simptomima (na primer anemija ili čak
ozbiljniji, nekontrolisani napadi depresije). Isto je sa Bez obzira da li pojedini
pacijentima koji su imali ostala ozbiljna oboljenja (na pacijent počinje lečenje
primer tumore) ili su morali da uzimaju lekove koji ili ne, to je uvek lična
imaju interakciju sa inhibitorima proteaze. odluka. Šansa za izle-
Složenost lečenja, potreba kontinuiranog uzimanja čenje je vrlo privlačna
lekova tačno po uputstvima (telaprevir na primer ne ali lečenje koje u zavi-
samo što se mora uzimati svakih 8 sati nego se snosti od okolnosti
mora uzimati sa 20g masne hrane) ali takođe i može trajati skoro
brojne nuspojave zahtevaju jaku želju za lečenjem, godinu dana može imati
fizičku izdržljivost i dobar medicinski nadzor. puno nuspojava i biti n-

©
M
stresno. Ostali aktivni for

ike
Ki
Potencijalno jako iscrpljujuće lečenje koje traje 24 ev
/F

do 48 nedelja treba se pažljivo isplanirati. sastojci mogu u skoroj ot

ol
ia
have .
budućnosti postati raspoloživi a com
Profesionalni, socijalni, finansijski ili privatni stresni
biće lakše podnošeni iand be
još više
uticaji ne čine povoljnu početnu tačku za lečenje. e ingredients
poboljšati šanse za izlečenje. Zbog toga
Takvi nemedicinski razlozi mogu biti razlozi to nije laka odluka. U ~in the near
praksi, svakifuture, pacijent
protiv neposrednog lečenja. bi trebao razmotriti sledeća pitanja pre
sslly tolerated andnego što se
further
podvrgne lečenju:
- -

Zaključak: Lečenje je postalo delotvornije. Posebno a) Da li se ja trebam podvrći lečenju?

kod pacijenata sa genotipom 1 koji su sve do
nedavno imali najslabije izglede za izlečenje sada
očito imaju poboljšane šanse za izlečenje. Ipak,
ozbiljne nuspojave i interakcije kao i visoka cena
lečenja još uvek predstavljaju probleme. Nadalje,
posebno se trostruka terapija ne može razmatrati za
sve pacijente zbog različitih razloga.
Lečenje akutnog hepatitisa C35
Akutni hepatitis C se za razliku od hroničnog oblika
može lečiti sa monoterapijom (peg)interferonom.
Ako se hepatitis C detektira u ranoj fazi, do 90%
slučajeva se može izlečiti. Preporučeni period
lečenja traje do 24 nedelje.
Koji je dostignuti stepen jetrenog oboljenja?
Da li već postoji opasnost od oštećenja jetre?
Da li sam fizički sposoban suočiti se sa
nuspojavama i proći lečenje?
Mogu li sve to mentalno podneti?
Da li će me moje društvo podržati?
Mogu li kombinovati rad i lečenje?
Koliko mi je važno biti „izlečen“?
b) Mogu li podneti lečenje?
Da li postoje neki fizički razlozi ili drugi lekovi koji
negativno utičun na terapju?
Koji genotip imam?
Postoje li neki fizički razlozi ili drugi lekovi koji mogu
biti protiv lečenja?
Imam li pristup odgovarajućem lečenju (geografski,
finansijski,…)?
c) Koje su mi šanse za izlečenje?
Nemaju svi pacijenti jednako dobre šanse. To zavisi
od brojnih činilaca kao što je: genotip, prethodna
oboljenja i starost. Važno je prepoznati šanse za
individualan napredak kako bi se donela dobra
odluka.

16
 Kakva je situacija sa dopunskim i alternativnim
metodama lečenja?
Izlečenje upotrebom alternativnih ili prirodnih
preparata za razliku od antivirusne terapije se ne
može očekivati kod hroničnog hepatitisa C. Do
koje su mere određene biljke ili dodaci ishrani
korisni kod hepatitisa C je još uvek predmet
rasprave. Uvek se savetuje posebni oprez
kod preteranih tvrdnji o nekom izlečenju.
Dodaci ishrani:
Dodaci ishrani su predmet kontroverzi.
Dodatni unos vitamina i minerala kao
što je na primer kombinacija vitamina
D i kalcijuma može biti koristan kod
manjka vitamina ali o tome se treba-
te posavetovati sa vašim doktorom.
U većini slučajeva to nije neophodno.
U idealnom slučaju, vitamini trebaju
da se konzumiraju kao deo zdrave
dijete. U visokim dozama (posebno
vitamin A) može dodatno imati štetan
uticaj na jetru.
Mleko čička (silymarin-silibinin)
Preparati od mleka čička su popularni kod puno
pacijenata sa jetrenim oboljenjima i njih takođe
uzima puno pacijenata sa hepatitisom C.
Delotvornost silimarina u rastvoru pokazala je
odlične rezultate, dok silimarin u obliku tableta ili
kapsula ima sumnjivu delotvornost. U 2011 godini
nezavisna studija je pokazala kako kapsule
silimarina čak i u dozama 4 do 7 puta većim od
normalnih nemaju veći uticaj od placeba: nije bilo
uticaja ni na jetrene vrednosti, viremiju ni kvalitet
života. 36
Sa druge strane rastvori sa silimarinom imaju
snažan iako trenutan antivirusni uticaj na hepatitis C.
10. Načini lečenja u budućnosti
Brojne i povremeno ozbiljne nuspojave,
komplikovane instrukcije za uzimanje lekova, opasne
interakcije: ovo nisu jedini nedostaci trenutno
raspoloživih dvostrukih i trostrukih terapija.
Istraživanje novih oblika lečenja se nastavlja u
različitim smerovima. Koliko brzo, delotvorno i
sigurno će nove terapije biti raspoložive, tek trebamo
videti.
Trostruke terapije sa novim DAA
(npr. inhibitorima proteaze i polimeraze)
Postoji nada kako se mogu razviti terapije koje će
imati manje nuspojava i imati bolje izglede za
izlečenje i neće biti ograničene samo na genotip 1 a
Sprovode se dalja istraživanja sa povezanošću
interferonske terapije i transplantacije jetre.37,38
Tradicionalna Kineska medicina,
homeopatija, antropozofija
Metode lečenja koje variraju od
konvencionalnih oblika medicinskog
lečenja se takođe retko izučavaju u
naučnim studijama. Zbog toga je
njihova delotvornost stvar
kontroverze. U slučaju da je
odabran alternativni način lečenja,
pacijent bi se trebao konsultovati
sa uglednim kvalifikovanim
terapeutom.
O uzimanju aktivnih sastojaka
bilo koje vrste trebalo bi se
prodiskutirati sa pacijentovim
m
doktorom kako bi se isključili bilo
o
a.c
koji potencijalni štetni uticaji na jetru
toli
Fo/
i interakcije sa ostalim lekovima.
ich
pp
hu
Sc
© M.
Mi ne preporučujemo često predlaganu praksu
„čišćenja jetre“. Ljudski izmet menja boju i postaje
težak sa neobičnom dijetom maslinovog ulja i
soka. Pacijenti se uveravaju kako je izbleđena i
tvrda stolica uspešno izlučen „kamenac“.39,40
Upozorenje! Treba biti oprezan sa
mnogim takozvanim „homeopatskim
mešavinama“, „lekovima za jetru“
ili „čudesnim izlečenjima“. U nekim
slučajevima oni mogu prouzroko-
vati ozbiljne ili čak fatalne nuspojave
(na primer LIV.52, shosaikoto,
Čudesni Minerali).41–43
moći će se upotrebljavati sa jednostavnijim
uputstvima za uzimanje. Verovatno je da će
početno biti odobrene kao trostruke terapije sa
peginterferonom i ribavirinom.
Terapije bez interferona sa DAA:
Sve do sada, intreferon se posebno smatrao kao
osnova za bilo koji oblik lečenja hepatitisa C. Zbog
toga što interferon uzrokuje puno nuspojava,
razvoj lečenja bez interferona bi bio veliki korak
napred. To važi i za pacijente za koje nije moguće
primeni interferon –na primer zbog prethodnog
oboljenja ili uznapredovane ciroze jetre. Sprovodi
se istraživanje o kombinovanju nekoliko direktno
delujućih antivirusa (DAA) sa ili bez ribavirina.
Prvo izlečenje hepatitisa C bez interferona je bilo
postignuto u kliničkim istraživanjima 2011 godine.
17
•
Prva terapija bez interferona mogla bi biti
raspoloživa 2015 godine.

Četvorostruka terapija (terapija sa četiri leka):

Pacijenti koji su se prethodno pokazali kao teško lečivi
(na primer non-responderi i null-responderi), mogu imati
koristi iz kombinacije peginterferona i ribavirina sa dva
aktivna antivirusna sastojka. Takođe će biti moguće
skratiti ukupni period terapije iako će se morati uzeti u
obzir čak ozbiljnije nuspojave u takvim slučajevima.
© eyeami/Fotolia.com

Poruke koje treba upamtiti:

– Lečenje zavisi od genotipa.
– Dvostruka terapija je za genotipove 2-6, trostruka je za genotip 1.
– Terapija je zasnovana na odgovoru.
– Tretman je kompleksan za pacijente i za doktore.
– Moguće su ozbiljne nuspojave.
– Do 80% su šanse za izlečenje.
– Alternativne metode tretmana su imale vrlo malo testiranja i njihova
delotvornost je vrlo kontroverzna
– Istražuju se novi tretmani za hepatitis C.

11. Hepatitis C i HIV

(ko-infekcija)
Hepatitis C trenutno predstavlja jedan od Majka koja je dvostruko inficirana ima značajno veći
najozbiljnijih kliničkih izazova za pacijente sa HIV. rizik inficiranja deteta sa hepatitisom C prilikom
Skoro trećina svih osoba inficiranih sa HIV-om u poroda.
Evropi ima propratnu infekciju sa hepatitis C Nasuprot tome, čini se kako infekcija
on with the differs from the
virusom.44 hepatitisom C ima malo uticaja na
the perio
progresiju HIV infekcije. Lečenje
ition much
hroničnog hepatitisa C za
Propratna infekcija sa0-HIV tent
virusom (ko-infekcija) pacijente istovremeno
in inficirane sa HIV-om
ubrzava napredovanje
hepatitisa C. Zbog toga uglavnom
c se razlikuje
što je samo lečenje od dvostruke terapije
HIV doživelo veliki u tome što je period
napredak zadnjih lečenja puno duži.
nekoliko godina i Trenutno
a se istražuje
decenija, sada ima tai do koje mere novi
sastojci u trostrukoj terapiji
om

manje smrtnih slučajeva toli a.

c
Cm
od oboljenja koje su danas i/
Fo se takođe mogu koristiti.
a ulit
zk sible
Moguće (E su ozbiljne pa čak i
u Evropi uobičajeno povezane
IDS in Seb
asti
an K
ribavirin);
sa ADIS-om iako se smrtni
©
fatalne interakcije između lekova za
,ugh slučajevi
deaths HIV iment hepatitis of co-inf
C (na primer didanosine i
prouzrokovani hepatitisom C među osobama
C arnonost people
sa HIV-om povećao. Ciroza i karcinom jetre se ribavirin);
be carried outzbog toga lečenje ko-infekcije
by exper
češće i učestalije događaju kod pacijenata sa treba sprovoditi samo iskusni doktori.
HIV-om i HCV-om. Zbog visokog odnosa dvostrukih infekcija
pacijenti sa HIV-om bi se trebali sami testirati
na infekciju hepatitisa C.

18
•
12. Hepatitis C i
transplantacija jetre
Ciroza jetre zbog hepatitisa C je učestali razlog za
transplantaciju jetre. Čak se i neki karcinomi jetre
ako se dovoljno rano primete mogu izlečiti sa
transplantacijom. Transplantacija je zbog toga u
većini slučajeva ultima ratio – zadnje rešenje,
odnosno zadnja opcija lečenja. Terapijski cilj za
hronični hepatitis C je ,prema tome, hitna eliminacija
virusa pre nego što se dogodi nepopravljiva šteta
jetre. Transplantacija jetre je još uvek visoko rizična
intervencija čak i ako su odnosi mortaliteta i
morbiditeta puno poboljšani nakon transplantacije.
Pacijenti sa hroničnim hepatitisom C primaju
transplantaciju ako je očekivanje njihove životne
dobi znatno smanjeno zbog disfunkcije jetre i ako je
raspoloživ odgovarajući organ donora. U Evropi
organi su alocirani prema hitnosti (sa prioritetima na
listi čekanja): osoba koja ima veći rizik od smrti će
primiti sledeći organ kada postane raspoloživ.
Hronični hepatitis C ne može biti izlečen
transplantacijom. Kod skoro svih virusa sa aktivnim
virusom u vreme transplantacije ili obnovljenom
infekcijom od donora organa reinfekcija se događa u
samo nekoliko sati. Oboljenje može imati drugačiji
tok nakon transplantacije. Suprotno tome, kod
pacijenta koji ne dobiju transplantaciju, oboljenje
brže napreduje uz visoku viremiju.45 Trećina
pacijenata ponovo razvije cirozu u periodu od pet
godina.46
Pacijenti sa transplantisanom jetrom i hroničnim
hepatitisom C mogu u principu biti lečeni sa
dvostrukom terapijom. Šanse za izlečenje
dvostrukom terapijom sa dva leka su samo
15-25%. Posebna pažnja se mora obratiti
potencijalnoj reakciji odbacivanja.
Šanse za izlečenje se mogu poboljšati ako se
terapija počne pre transplantacije. Ako se viremija
može smanjiti ispod limita detekcije pre
transplantacije (uklanjanje HCV-RNA), kod tri
četvrtine pacijenata ne dolazi do re-infekcije.47
© chagin/Fotolia.com
Ovaj pristup se može razmatrati samo kod malog
broja pacijenata zbog ograničenih jetrenih funkcija
ili ostalih kontraindikacija pre transplantacije. Do
koje mere trostruka terapija sa tri leka može biti
uspešna za transplantirane pacijente je trenutno
predmet istraživanja. Sa jedne strane odnos
odgovora se može poboljšati. Sa druge strane
mora se biti svesno opasnih interakcija koje se
mogu dogoditi između antivirusnih lekova (DAA) i
imunosupresivnih lekova. Imunosupresanti vrše
supresiju imunološkog sistema i sprečavaju
odbacivanje novog organa od strane tela nakon
transplantacije. Delotvorni nivo nekih
imunosupresanata u krvi se može nekoliko puta
povećati interakcijom sa DAA. Zbog toga se takav
tretman treba sprovesti samo u kliničkim
istraživanjima i specijalizovanim centrima.
Posebno, novi, bolje podnosivi oblici tretmana bi bili
od velikog značaja na ove grupe pacijenata koji su
teže lečivi kao što je na primer terapija bez
interferona. Ovaj problem ostaje u ovom kontekstu,
ipak, pacijenti sa transplantiranom jetrom ne mogu
sudelovati u istraživanjima vezanim uz
marketinšku autorizaciju zbog povećanog rizika
(čak i ako to izrazito žele). To znači kako će oni na
koje to utiče morati čekati neko vreme dok ne bude
sigurno da li nova terapija može sigurno poboljšati
situaciju kod pacijenta nakon transplantacije.
Vreme je, naravno, upravo ono što oni nemaju.

Poruke koje treba upamtiti:

– Hepatitis C se događa učestalije kod osoba inficiranih HIV-om.
– HIV infekcija ubrzava progresiju upale jetre.
– Terapija za hepatitis C je moguća kod ko-infekcije sa HIV-om i treba se pripaziti
na interakciju lekova.
– Transplantacija jetre je „zadnje sredstvo“ kod jetrenih oboljenja.
– Re-infekcija organa donora se može dogoditi za samo nekoliko sati.
– Izlečenje transplantacijom: ovo je moguće samo sa odstranjivanjem HCV-RNAA
pre intervencije.
– Lečenje HCV infekcije je takođe moguće nakon transplantacije jetre.

19
•
13. Stigmatizacija:
još uvek je velika prepreka
Hepatitis C je stigmatizovana bolest. Predrasude,
neutemeljene nelagodnosti i pogrešne informacije
su vrlo učestale i ne samo u najširoj populaciji i
javnom mnjenju. Oboleli su često stigmatizovani
čak i kod specijalista. Mnogim obolelima ovo pada
teže od same bolesti.
Hepatitis C – nije samo bolest
zavisnika od droge
Hepatitis C može dobiti bilo ko. Istovremeno, mnogi
narkomani imaju tu bolest, budući da se može
preneti iglom i drugim narkomanskim priborom.
Procenjuje se da u Evropi ima 70% intravenskih
korisnika droga koji su bili u kontaktu sa virusom
© mikey/Fotolia.com
hepatitisa C.48 Međutim, to ne znači da važi i
obrnuta logika, zaraženost hepatitisom C nipošto ne
podrazumeva narkomansku prošlost ili sadašnjost.
Mnogi pacijenti su dobili bolest putem transfuzije,
preparata od krvne plazme, drugih medicinskih,
nesterilnih zahvata, uboda iglom, porođajem,
seksualnim putem, ili drugim načinima. Seksualni
put kao način infekcije je relativno redak; rizik je
uvećan jedino kod povreda ili za vreme
menstrualnog ciklusa. Način zaraze se ne može
ustanoviti kod jako velikog broja obolelih. Moguće
je da se radilo o nekom zaboravljenom ili
neprimećenom kontaktu sa zaraženom krvlju.49
Hepatitis C – lažno dramatizovanje
infektivnog rizika
Pacijenti s hepatitisom C su često isključeni iz
socijalnog kruga kolega, suseda i poznanika. Oboleli
svedoče o tome kako se izbegava svaki fizički
kontakt tipa zagrljaj, rukovanje – sve zbog
preteranog straha od infekcije. Hepatitis C se ne
prenosi, kao recimo grip, iz jedne kapljice. Niti iz
prljavštine kao hepatitis A. Dok nema kontakta s krvi
nije moguća hepatitis C infekcija (videti Poglavlje 2
„Prenos i zaštita od hepatitisa C, strana 5).
© arkna/Fotolia.com
Stigmatizacija usled manjka
zastupljenosti
Hepatitis C u medijima
Hepatitis C nema gotovo nikakvu zastupljenost u
medijima. Većina ljudi vrlo malo zna o funkciji
inficiranog organa, jetre, i kako ista zapravo deluju.
Progres hepatitisa C u organizmu – koji može biti
godinama ili čak dekadama neprimećen kod većine
obolelih – ne daje dugo vremena nikakve
simptome. Tek u finalnim stadijima bolesti se
primete dramatične posledice kao što su
iskašljavanje krvi, ascitis, rak jetre, prestanak rada
organa i koma. Sve do tad hepatitis C je praktično
nevidljiv.
Broj obolelih je takođe praktično nepromenjen. U
Evropi 9 miliona ljudi je zaraženo hepatitisom C56
[za poređenje: prema proceni Svetske zdravstvene
organizacije broj HIV obolelih je oko 2.3 miliona50]
U Evropi gotovo 90 000 ljudi svake godine umire od
posledica hepatitisa C. 51 Procenjuje se da 90%
trenutno obolelih nema nikakvih saznanja o tome da
su zaraženi.52
20

© Milan Jurkovic/Fotolia.com
U ovom kontekstu bi bilo od velike pomoći kada bi
postojala veća javna pažnja hepatitisu C. Još uvek
postoji premalo diskusije o „tihom ubici“ hepatitisu
C posebno u sredstvima javnog informisanja. To
što se tema hepatitisa C veoma retko pojavljuje u
medijima dalje doprinosi stigmatizaciji oboljenja.
Mediji bi trebali da naprave stvaran doprinos dajući
hepatitisu C lice i savladavajući predrasude.
Hepatitis C teoretski može uticati na svakoga bez
obzira na poreklo, starost ili stil života iako se
svako može efikasno zaštititi od infekcije
preduzimajući odgovarajuće preventivne mere.
Stigmatizacija: praktične posledice za
obolele
Doživljavajući socijalno isključivanje ili strah od
njega uteče na pacijente sa hepatitisom C i
suočava ih sa praktičnim problemima. Sa jedne
strane, doktori koji se brinu o pacijentima često ih
Poruke koje treba upamtiti:
– Hepatitis C pacijenti su često stigmatizovani
– To se dešava zbog neznanja, predrasuda i dramatizovanja rizika od infekcije
– Postoji vrlo malo svesnosti u medijima
savetuju da ne budu previše otvoreni u vezi
dijagnoze hroničnog hepatitisa C i da pažljivo
razmotre da li će reći kolegama sa posla.*
Uvek postoji potencijalna opasnost isključenja
ili diskriminacije. Sa druge strane, pacijenti koji se
spremaju podvrći medicinskoj terapiji takođe trebaju
podršku i razumevanje okoline. 24-48 nedeljna
terapija koja može biti propraćena sa brojnim
nuspojavama teško se može održavati tajnom.
Pacijentima koji se leče sa novom trostrukom
terapijom zbog brojnih potencijalnih nuspojava se
posebno savetuje da uključe svoj socijalni krug i
iznad svega da im se objasni sve o mogućim
psihijatrijskim promenama (koje variraju od
razdražljivosti do ozbiljne depresije). Više podrške za
pacijente koji su već pod stresom i oblik „sistema
ranog upozorenja“ na bilo koje psihološke promene
predstavlja pozitivnu ideju koja stoji iza ovoga. Vrlo je
lako zaboraviti socijalnu okolinu u kojoj puno
obolelih od hepatitisa C živi.
* Svako inficiran virusom hepatitisa C bi to trebao reći
svom (seksualnom) partneru, svakome sa kim žive i
svakome ko može doći u kontakt sa njihovom krvi (na
primer doktorima/stomatolozima/prvoj pomoći) o
postojećom HCV infekciji tako da se svesno mogu
zaštititi od dolaska u kontakt sa inficiranom krvlju.
Takođe, normalno postoji i pravna obaveza
informisanja seksualnog partnera. Kod zapošljavanja,
ako ne postoji povećani rizik infekcije na radnom
mestu tada naravno nije apsolutno neophodno
informisati radne kolege iako zakoni i obaveze o
objavljivanju mogu varirati od zemlje do zemlje u EU.
21
•
14. Život sa hepatitisom C
Ishrana:
Nije potrebna posebna dijeta ako nije došlo do
ograničenja jetrene funkcije. Preporučuje se dobro
balansirana dijeta. Pacijenti bi trebali izbegavati
preteranu težinu; apstinencija od alkohola i nikotina
je važna kako se ne bi dodatno opteretila jetra.
Lekovi:
Neki lekovi mogu dovesti do povećanja jetrenih
vrednosti. Svi pacijenti sa hroničnim obljenjem jetre
bi trebali izbegavati nepotrebne lekove. Interakcije
sa inhibitorima proteaze koji se uzimaju kao deo
trostruke terapije su od posebne važnosti. Za osobe
sa ostalim ozbiljnim oboljenjima (osim hepatitisa C)
situacija je posebno teška: ponekad se određeni
lekovi moraju uzimati iako će prouzrokovati dodatni
pritisak na jetra. U takvim slučajevima uvek treba
potražiti medicinski savet.

No Yes
©
Roman Siga

©
PhotoS
G /F
v/Fo e

oto
lia.
tolia

co
.co

m
m

Rad:
Ne postoje jedinstveni
Evropski propisi o hepatitisu
C i radnoj okolini. Osobe s
hroničnim hepatitisom C
Čini se kako kafa ima mogu normalno da raditi u
pozitivan uticaj na jetru. svim profesijama i nema
Studije su pokazale kako potrebe za promenama
©

se dugoročne posledice posla. Ipak, postoje

aks

Yes
el/p

kao što su ciroza i karci- ograničenja u profesijama s

ixe

nom jetre događaju ređe,

lio

visokim rizikom od infekcija,

.de

ili kasnije kod osoba sa ili povreda (na primer radnici

hepatitisom C koje konzumiraju
kafu. 53 Suprotno od kafe, zeleni
čaj nema nikakav uticaj na progresiju
hepatitisa C. 54
Pacijentima sa hepatitisom C se savetuje (sve dok
je mogu tolerisati) da piju kafu. Samo se osobama
sa cirozom jetre i komplikacijama savetuje
ograničavanje određene hrane kao što je kuhinjska
so i tekućine zbog ascitesa. O tome se mora odlučiti
na individualnoj osnovi sa doktorom ili
nutricionistom. Dijeta sa niskim udelom proteina se
vrlo retko danas preporučuje zbog toga što dovodi
do gubitka mišićne mase i često dovodi do
pogoršanja oboljenja.55 Ipak, pacijenti sa cirozom
mogu dobro podnositi biljne proteine na primer iz
povrća, bolje nego životinjske proteine iz mesnih
proizvoda.
u klanici) i u određenim
medicinskim područjima (na
primer hirurgiji).
Samopomoć: pacijenti pomažu pacijentima
Koncept samopomoći tj. oboleli koji pomažu drugim
obolelima je vredan i koristan za puno hronično
bolesnih pacijenata i puno hepatitis C pacijenata ga
ceni. U Evropskim zemljama postoje brojne hepatitis
C grupe za samopomoć u kojima oboleli mogu
dobiti informacije o oboljenju, terapiji i odgovore na
ostala praktična pitanja i pružiti uzajamnu podršku
jedni drugima kako bi prevladali oboljenje. Adresu
možete zatražiti od nacionalnih organizacija
pacijenata. Više informacija možete pronaći na
ELPA (European Liver Patients Association) web
sajtu: www.elpa-info.org

22
•
15. Statistika za
hepatitis C: situacija u [:=J<0,5
[:=J0,5· <,
Evropi i ostatku sveta ='·<2
_2·<4
_4·<6

_.8
_6·<8

~ No recent data
Evropa c:::::J Not included in review
– U Evropskim zemljama je 9
miliona ljudi inficirano sa
virusom hepatitisa C.56
– 86,000 osoba umire svake
godine od posledica.57
Non-visible countries
– Svake godine se dijagnostikuje ~ liechtenstein
29,000 novih slučajeva ~ Luxembourg
hepatitisa C, a taj trend je u [:=J Malta

porastu.
– Prevalenca (učestalost oboljenja
u odnosu na ukupnu populaciju)
u Evropi varira u različitim
zemljama od 0.1% u Belgiji do
2.6% u Italiji dok neke regije kao
npr. Sicilija izveštavaju o odnosu
preko 8%

Problem sa statistikom
Statistički i epidemiološki podaci Hepatitis C prevalenca kod opšte populacije.
distribucije i frekvencije hepatitisa C Podela na sever-jug: Hepatitis C se češće pojavljuje u mediteranskim
zemljama nego u severnoj Evropi (ECDC 2010)58
moraju se uzeti u obzir sa
određenom merom opreza.
Posebno je teško upoređivati dve Situacija širom sveta 61,62
zemlje. Razlog za ovo je sa jedne
strane nedovoljno raspoloživih
podataka, a sa druge strane – U zavisnosti od procene, 150-200 miliona osoba
različite metode prikupljanja je inficirano sa hroničnim hepatitisom C.
podataka u različitim zemljama. – Približno 3-4 miliona novih infekcija se dogodi
svake godine.
– Više od 350,000 osoba umre svake godine od
Karcinom jetre njegovih posledica.
Posebno je između 1980-1990 godina bilo veliko – Prevalenca (odnos oboljenja) varira od 0.4% u
povećanje mortaliteta zbog karcinoma jetre u delu centralnoj i severnoj Evropi preko 3.2% u Kini,
sa tendencijom kontinuiranog povećanja. Širom 4.8% u Pakistanu do 22% u Egiptu.*
sveta je karcinom jetre treći najučestaliji uzrok smrti
– Posebno u zemljama u razvoju skupe terapije
prouzrokovanih karcinomom.59 nisu raspoložive za većinu obolelih.
Karcinom jetre je u većini slučajeva posledica
hroničnog virusnog hepatitisa B ili C. U Italiji 82% * Virus hepatitisa C je bio učestalo prenošen preko
pacijenata sa karcinomom jetre je inficirano sa borbe sa shistosomijazom u Egiptu između 1950 i
hepatitisom B (18%) ili C (64%). Dok je u mnogim 1980; pretpostavlja se da je ovo bilo zbog višestruke
zemljama hepatitis C proporcionalno dominantan upotrebe nedovoljno dezinfikovanih kanila. Broj
među pacijentima sa karcinomom jetre, u Turskoj i zahvaćenih osoba se procenjuje na 6 miliona. Ovo
Grčkoj je suprotan slučaj.60 objašnjava neuobičajeno visoku prevalenciju od skoro
22% u Egiptu.63

Poruke koje treba upamtiti:

– Osobe inficirane sa hepatitisom C: 9 miliona u Evropi, do 200 miliona širom sveta.
– Hepatitis C je danas glavni uzročnik karcinoma jetre u Evropi.

23
•
16. Političke dimenzije
U Evropi je 9 miliona osoba inficirano sa virusom
hepatitisa C. Skoro 90,000 osoba umre svake
godine od njegovih posledica.64 Iako je hronični
hepatitis C jedna od najopasnijih infekcija bilo gde u
svetu učinjeno je vrlo malo napora u vezi
zdravstvenih politika u različitim državama a isto je i
na pan-evropskom nivou. Virusni hepatitis se ne
pojavljuje na „radaru“ donosioca političkih odluka.
Virusni hepatitis nema jake lobističke grupe a
javnost nije dovoljno svesna opasnosti koju
predstavlja ovaj „tihi ubica“. Hepatitis C takođe
dobija vrlo malo prostora u javnim medijima i
podcenjen je u poređenju sa ostalim (virusnim)
oboljenjima (na primer, postoji 9 miliona osoba
inficiranih sa hepatitisom C u poređenju sa 2.3
miliona osoba inficiranih sa HIV-om u Evropi).65
U kontekstu prevencije i strategije kontrole
oboljenja postoje dve različite strategije prevencije
- primarna i sekundarna strategija.
Strategije prevencije
(definisane od strane SZO) 66
– Primarna prevencija:
Primarna prevencija je usmerena direktno na
prevenciju daljeg širenja hepatitisa C. Zaštita od
infekcije preko informisanja ima prioritet.
Higijenske mere u medicinskoj sferi takođe igraju
važnu ulogu.
– Sekundarna prevencija:
Sekundarna prevencija se bazira na poboljšanju
situacije onih koji su već inficirani virusom hepatitisa
C. Rano dijagnostikovanje hepatitisa C, ciljano
testiranje među rizičnim grupama, skraćivanje
vremena tretmana: to su ciljevi sekundarne
prevencije.
© Sychugina_Elena/Fotolia.com
17. Pacijenti i organizacije
za samopomoć u Evropi 67
Aktivnosti pacijenata i organizacije za samopomoć u
pojedinim Evropskim gradovima su brojne i
raznovrsne. Sve je važnija politička funkcija koju
Evropske organizacije za samopomoć sprovode na
nacionalnom nivou sa odgovarajućim zdravstvenim
sistemom. To je zbog toga što se sami pacijenti
brinu o tome i pokreću aktivnosti povezane s
primarnom i sekundarnom prevencijom.
Sažetak njihovih glavnih funkcija:
– Podržavanje pacijenata:
Organizacije za samopomoć primarno sprovode
podršku ostalim pacijentima i njihovim porodicama.
Političke funkcije nisu ovo promenile. Zajedno s
činjeničnim informacijama i savetima, postoji fokus
na pružanju psihološke podrške. Ovo zadnje je
© Kirsty Pargeter/Fotolia.com
često zanemareno od strane zdravstvenog sistema.
Evropske EASL smernice za superviziju mentalnih
poremećaja povezanih sa hepatitisom C koje su
inicirane zbog pritiska od ELPA-e se očekuju u
skoroj budućnosti.
– Pružanje obuke kako bi se postigao veći odnos
dijagnostikovanja:
Neke organizacije za samopomoć su takođe
uključene u obuku i dalju edukaciju profesionalnih
zdravstvenih radnika.
Lekari opšte prakse i lekari porodične medicine su
ključne figure. Iako oni nisu specijalisti za jetru, ipak
imaju važnu ulogu u testiranju hepatitisa C. U
suprotnosti sa činjenicom da 90% osoba inficiranih
sa hepatitisom C nije svesno svog oboljenja, lekari
porodične medicine se nalaze u vrlo posebnom
položaju. Oni dolaze u najbliži kontakt sa pacijentom
i oni su prvi koji se suočavaju sa difuznim
simptomima virusnog hepatitisa. Sledeći korak je na
njima zbog toga što oni mogu proveriti jetrene
vrednosti u krvnoj slici i napraviti sledeći
dijagnostički korak.
24
•
Podizanje javne svesti:
Javna svest o virusnom hepatitisu C je vrlo mala.
Prema jednoj studiji samo je približno 20% hepatitis
C pacijenta u Evropi u vreme njihove infekcije
ikada čulo za virus hepatitisa C.
Samo četvrtina inficiranih pacijenta smatra za sebe
da pripadaju rizičnoj grupi.68 Većina njih nije znala
Poruke koje treba upamtiti:
– 90 % osoba sa hepatitisom C ne zna da je inficirano.
– Odnos prema dijagnostikovanju se mora povećati.
– Mediji i šira javnost moraju biti svesni „tihog ubice“: hepatitisa C.
– Organizacije za samopomoć igraju savetodavne i političke uloge.
Važni pojmovi i rečnik
Anemia: Nedostatak gvožđa. Nivo crvenih zrnaca u krvi
(hemoglobina) može biti smanjen kod hroničnog hepatitisa C,
ciroze jetre i HCV terapije. Dolazi do uticaja na prenos kiseonika
a to često utiče na dužinu udaha, osećaja nevoljnosti i
problema sa koncentracijom.
Biopsija: Uzima se tkivo iz tela, na primer sa dugom kanilom
pod lokalnom anestezijom i onda proučava pod mikroskopom.
Biopsija jetre se još uvek smatra naj-informativnija procedura za
ustanovljavanje stepena ožiljaka na jetri (stepen fibroze) i opsega
upale jetre sa hroničnim oboljenjem jetre.
Prenos s krvi na krv (krvna oboljenja); Hepatitis C je „krvna
bolest“ - oboljenje koje se prenosi krvlju. Dok kod ostalih krvnih
oboljenja kao što su hepatitis B ili HIV ostali putovi prenosa
igraju važnu ulogu (na primer seksualni prenos), virus hepatitisa
C se skoro jedino prenosi inficiranom krvlju.
Ciroza: Hronično oboljenje jetre može dovesti do stvaranja
ožiljaka na jetri. Proces stvaranja ožiljaka se zove ciroza. Ciroza
je zadnji stadijum procesa stvaranja ožiljaka. To je proces kada
dolazi do strukturalnog poremećaja jetrenog tkiva što može
dovesti do gubitka jetrene funkcije. Česti uzroci su virusni
hepatitis, alkohol, supstance koje oštećuju jetra ili metabolička i
autoimuna oboljenja. Jetra može nastaviti da funkcioniše sa
kompenziranom cirozom. U slučaju da dođe do poremećaja i
komplikacija tada se naziva dekompenzovana ciroza.
kako su lično imali povećani rizik. Ovi rezultati bi
trebali poslužiti kao poziv na buđenje: pokazuju
kako se malo zna o hepatitisu C. Programi
podizanja svesnosti su orijentisani prema osobama
koje pripadaju rizičnim grupama i javnosti. U većini
sadržaja takvi programi mogu ići daleko prema
destigmatizaciji hepatitisa C.
Ko-infekcija: Simultana infekcija sa dva patogena, na primer
hepatitisom C i HIV za razliku od monoinfekcije (infekcija sa
samo jednim patogenom). Kod superinfekcije postoji infekcija sa
novim patogenom kao dopuna postojećoj hroničnoj infekciji (na
primer pacijent sa hroničnim hepatitisom C inficira se sa
hepatitisom B).
Ekstrahepatično: Ne utiče na jetra ili ima uticaja na jetra
(suprotni izraz je hepatično). Ostali organi u telu mogu biti
oštećeni virusom preko ekstrahepatičnih manifestacija hepatitisa
C (na primer bubrezi). Simptomi kao što su depresija mogu biti
posledica infekcije hroničnim hepatitisom C.
Fibroza: Jetrene ćelije se mogu kao posledica hronične upale
jetre konvertovati u nefunkcionalno vezivno tkivo. Takvi ožiljci se
nazivaju fibroza, Fibroza je prethodni stepen ciroze jetre.
Genotip: Trenutno je poznato 6 različitih tipova genotipa
hepatitis C virusa (genotipovi 1-6) od kojih svaki ima različite
pod-vrste (na primer genotip 1a i 1b). Virusni genotip utiče na
izbor lečenja za hepatitis C i šanse za izlečenje. Čini se da HCV
genotip ima malo ili čak nema uticaja na progresiju oboljenja.
HCV: skraćenica za hepatitis C virus. Nakon infekcije sa virusom
hepatitisa C genotip virusa (HCV-RNA) se može detektovati u
krvi. Nakon kratkog perioda imunološki sistem proizvodi antitela
protiv virusa (HCV-AB), koji su onda isto tako detektabilna u krvi.
Ako se HCV-RNA i HCV antitela još uvek mogu detektovati
nakon 6 meseci, tada hepatitis C postaje hroničan. Ako je
hepatitis C izlečen (prirodno izlečenje ili zbog tretmana), virusni
25
•
genotip nije više prisutan u krvi. Sa druge strane, antitela su još
godinama kasnije detektabilna u krvi.
Hepatocelularni karcinom (HCC): karcinom jetre i/ili jetrenih
ćelija. Ovo je maligno tumorno oboljenje i dugoročna komplikacija
hronične upale jetre. Hronični virusni hepatitis je najučestaliji
uzročnik karcinoma jetre. Za pacijente sa hroničnim hepatitisom
C, karcinom jetre se događa kada je već prisutna ciroza. Sa
druge strane, sa hroničnim hepatitisom B maligni tumor se može
formirati u jetri čak i bez pojavljivanja ciroze.
Ikterus: žutilo kože i mukoznih membrana. Ikterus se retko
događa kod hepatitisa C. Simptomi se češće primećuju kod
ozbiljne akutne progresije ili kao posledica ciroze jetre.
Učestalost: Pogledati morbiditet
Limit detekcije: Najniži limit detekcije je standardno merenje za
testnu proceduru. Ono opisuje najnižu koncentraciju koja se još
uvek može detektovati od strane testnog sistema. Merenje HCV
ispod limita detekcije se deklariše kao „negativno“ što nije
sasvim tačno zbog toga što HCV-RNA može još uvek u malim
koncentracijama biti prisutna ispod limita detekcije. Može se
pretpostaviti da je osoba izlečena tek kada je koncentracija
virusa ispod limita detekcija šest meseci nakon završetka
terapije.
Morbiditet: Morbiditet je učestalost oboljenja kod posebnog dela
populacije. Morbiditet je krovni termin za prevalenciju (odnos
onih koji su već inficirani) i učestalosti (odnos novih infekcija u
određenom vremenskom periodu) oboljenja.
Ako neko želi da ispita broj novih infekcija u određenom periodu
(na primer u jednoj godini), onda je to učestalost. Svi indeksi se
odnose na određenu populaciju; na primer u odnosu na celu
populaciju ili na 100,000 stanovnika.
Na primer: u 2010 godini učestalost hepatitisa C u Nemačkoj je
bila 6.5 na 100,000 stanovnika (Novodijagnostikovani slučajevi
hepatitisa C se izračunavaju da su napravljeni za 6.5 stanovnika
za svakih 100,000 stanovnika za period od 1 godine)
Prevalenca hepatitisa C je bila 0.4% u Nemačkoj 2010 godine
(0.4% ukupne populacije je inficirano sa virusom hepatitisa C u
vreme merenja).
Mortalitet: Odnos smrtnih slučajeva. Statistička veličina
epidemiologije. Mortalitet opisuje broj smrtnih slučajeva u odnosu
na populaciju. (na primer ukupna populacija ili određena grupa
ukupne populacije kao što su „muškarci“).
Na primer: u 2010. mortalitet za muškarce u Mađarskoj zbog
ciroze jetre je bila 68 od 100,000 (Za svakih 100,000 muškaraca
koji su umrli u Mađarskoj u 2010. godini, ciroza jetre je bila uzrok
smrti kod 68 muškaraca).
Peginterferon: Ovaj lek za lečenje hepatitisa C se ubrizgava (po
pravilu 1x nedeljno). Inteferon stimuliše imunološki sistem tako
da se on efikasnije može boriti protiv virusa hepatitisa C.
Interferon se kombinuje sa ribavirinom za lečenje hroničnog
hepatitisa C. U novoj trostrukoj terapiji (za genotip 1) interferon
se kombinuje sa ribavirinom i inhibitorom proteaze. Najučestalije
nuspojave interferona su simptomi slični gripu, promene u krvnoj
slici i depresija.
Prevalenca: Pogledati morbiditet
Inhibitori proteaze: Inhibitori proteaze su aktivni sastojci koji
inhibiraju enzime hepatitis C virusa i tako direktno ometaju
virusnu reprodukciju. U 2011. godini dva inhibitora proteaze
(boceprevir i telaprevir) su odobreni od strane EMA (Evropska
Medicinska Agencija) za lečenje hroničnog hepatitisa C u EU.
Terapija se sprovodi samo u kombinaciji sa peginterferonom i
ribavirinom (pogledati pod trostruka terapija). Za sada, to je
moguće samo kod pacijenta sa genotipom 1.
Odgovor: Odgovor na terapiju. Današnji oblici terapije za
hronični hepatitis C su vođeni odgovorom, na primer terapija je
vođena s tim da li, i koliko brzo pacijent ima odgovor na tretman.
Razvoj viremije je presudan za tretman hepatitisa C. Mogu se
razlikovati različiti oblici odgovora:
– Rapidni virološki odgovor (RVR Rapid Virological
Response): Viremija se vrlo brzo smanjuje na početku terapije
i takođe ostaje ispod granice detekcije za vreme terapije.
– Odloženi virološki odgovor (DVR - Delayed Virological
Response): Viremija sporo pada, ali tada ostaje ispod granice
detekcije.
– Bez odgovora/delomični odgovor: Viremija se delimično
smanjuje ali uvek ostaje detektabilna. Terapija
peginterferonom i ribavirinom se tada prekida nakon 24
nedelje zbog neefikasnosti.
Bez odgovora (NR – Null Response): Viremija nije smanjena
ili je samo malo smanjena i uvek ostaje detektabilna.
Terapija peginterferonom i ribavirinomu u ovom slučaju se
prekida nakon 12 nedelja zbog neefikasnosti.
– Proboj (BT – Breakthrough): Viremija je već bila pala
ispod granice detekcije. Virus je iznenada ponovo postao
detektabilan za vreme terapije. (Povećanje viremije nakon
završetka terapije je relaps, pogledati.
– Relaps: Ovo je ponovno pojavljivanje oboljenja. Ako je
pacijent bez virusa kada je terapija završila (virusni genotip
se ne može detektovati) ali se virus ponovo može kasnije
detektovati u krvi, tada se to naziva relaps. Danas se
pretpostavlja da je pacijent izlečen ako se nije pojavio relaps
u prvih 6 meseci nakon završetka terapije.
– Sustained virological response (SVR): No virus is detectable
any more 6 months after the therapy has come to an end. The
hepatitis C is considered to be cured.
Ribavirin: Ribavirin je lek koji se primenjuje zajedno sa
interferonom za lečenje hroničnog hepatitisa C. On povećava
delotvornost interferonske terapije. Hepatitis C se ne može lečiti
samo ribavirinom. Anemija (manjak gvožđa) je učestala
nuspojava ribavirina.
Stabilan virološki odgovor (SVR - Sustained Virological
Response): dugotrajan uspešan tretman hepatitisa C.
HCV-RNA se šest meseci nakon završetka terapije ne može
detektovati u krvi. Smatra se da je hepatitis C izlečen. Kasniji
relaps je redak.
Trostruka terapija: Kod trostruke terapije se koriste u kombinaciji
tri leka za borbu protiv hroničnog hepatitisa C: trenutno su to
peginterferon (injekcije), ribavirin (tablete) i inhibitori proteaze
(tablete).
Još uvek se samo pacijenti koji su inficirani sa virusnim
genotipom 1 mogu lečiti trostrukom terapijom. Trostruka terapija
značajno poboljšava šanse za izlečenje ali je takođe i povezana
sa puno nuspojava. Period lečenja traje između 24 i 48 nedelja u
zavisnosti od pacijenta.
Viremija (HCV-RNA): Viremija daje informaciju o količini hepatitis
C virusa koja je detektabilna u krvi. Većinom se meri u
internacionalnim jedinicama (IU) po ml krvi: prethodna merenja
su bila izražena u kopijama po ml krvi. Prednost merenja u IU je
u tome da se rezultati merenja iz različitih testova mogu
upoređivati. Veličina viremije nema veze sa progresijom
oboljenja kod hroničnog hepatitisa C (osim za pacijente koji su
imali transplantaciju jetre ili pacijenata sa HIV ko-infekcijom), iako
veličina viremije može imati uticaja na izglede za izlečenje
medicinskim tretmanom.
26
•
Reference
1. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
2. WHO, Prevention & Control of Viral Hepatitis Infection: Framework for
Global Action, WHO 2012
3. Santnatonio T. et al. Acute hepatitis C: current statuts and remaining chal-
lenges. J Hepatol 2008; 49:625–633
4. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
5. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
6. See Recommendations of EASL: EASL Clinical Practice Guidelines: Ma-
nagement of hepatitis C virus infection, J Hepatol 2011; 55:245–264
7. Ciesek S et al.: How Stable Is the Hepatitis C Virus (HCV)? Environ-
mental Stability of HCV and Its Susceptibility to Chemical Biocides. J Infect
Dis. 2010 Jun 15;201(12):1859–66. Link: http://jid.oxfordjournals.org/con-
tent/201/12/1859.full.pdf+html
8. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
9. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
10. Yang JD, Roberts LR. Hepatocellular carcinoma: a global view. Nat Rev
Gastroenterol Hepatol 2010; 7:448–458
11. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
12. Roche B et al.: Risk factors for hepatitis C recurrence after liver trans-
plantation. J Viral Hepat. 2007 Nov;14 Suppl 1:89–96.
13. Cacoub P, Poynard T, Ghillani P et al. Extrahepatic manifestations of
chronic hepatitis C. MULTIVIRC Group. Multidepartment Virus C. Arthritis
Rheum 1999; 42: 2204–2212
14. Ferri C, Antonelli A, Mascia MT et al. HCV-related autoimmune and neo-
plastic disorders: the HCV syndrome. Dig Liver Dis 2007; 39 (Suppl 1):
S13–S21
15. Carta MG, Hardoy MC, Garofalo A et al. Association of chronic hepati-
tis C with major depressive disorders: irrespective of interferon-alpha the-
rapy. Clin Pract Epidemol Ment Health 2007; 3: 22
16. Zignego AL, Ferri C, Pileri SA et al. Extrahepatic manifestations of He-
patitis C Virus infection: a general overview and guidelines for a clinical ap-
proach. Dig Liver Dis 2007; 39: 2–17
17. WHO factsheet No.164, Hepatitis C, July 2012; www.who.int/media-
centre/factsheets/fs164/en
18. Chevaliez S, Pawlotsky JM. Diagnosis and management of chronic viral
hepatitis: antigens, antibodies and viral genomes. Best Pract Res Clin Ga-
stroenterol 208; 22:1031–1048
19. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
20. Ishak K. et al, Histological grading and staging of chronic hepatitis. J He-
patol 1995;22:696–699
21. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
22. Friedrich-Rust et al. Performance of transisient elastography for the sta-
ging of liver fibrosis: a meta-analysis. Gastroenterology 2008; 134:960-974
23. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
24. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
25. Prince AM et al.: Long-incubation post-transfusion hepatitis without se-
rological evidence of exposure to hepatitis-B virus. The Lancet, Volume
304, Issue 7875, Pages 241–246, 3 August 1974
26. Houghton M (November 2009). "The long and winding road leading to
the identification of the hepatitis C virus". Journal of Hepatology 51 (5):
939–48.
27. Sarrazin C et al (2012) Z Gastroenterol 50:50-72
28. Ghany M, Nelson D, et al. AASLD Practice Guidelines. An Update on
Treatment of Genotype 1 Chronic Hepatitis C Virus Infection: 2011 Practice
Guideline by the American Association for the Study of Liver Diseases, He-
patology Oct 2011; 1433–1444
29. Jacobson IM et al.: Telaprevir for previously untreated chronic hepatitis
C virus infection. N Engl J Med. 2011 Jun 23;364(25):2405–16.
30. Zeuzem S et al.: Telaprevir for retreatment of HCV infection. N Engl J
Med. 2011 Jun 23;364(25):2417–28.
31. Poordad F et al. Boceprevir for untreated chronic HCV genotype 1 in-
fection. N Engl J Med. 2011 Mar 31;364(13):1195–206.
32. Bacon BR et al.: Boceprevir for Previously Treated Chronic HCV Ge-
notype 1 Infection. N Engl J Med. 2011 Mar 31;364(13):1207–17.
33. Vierling JM et al.: Efficacy of Boceprevir in Prior Null Responders to
Peginterferon/Ribavirin: The PROVIDE Study. AASLD 2011, Abstract #931.
34. see package leaflet information for Ribavirin (e.g. Rebetol® and Cope-
gus®); available at www.ema.europa.eu.
35. see EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus
infection, J Hepatol 2011; 55:245–264
36. Fried MW et al.: Effect of Silymarin (Milk Thistle) on Liver Disease in Pa-
tients With Chronic Hepatitis C Unsuccessfully Treated With Interferon The-
rapy. JAMA, July 18, 2012 – Vol 308, No. 3
37. Rutter K et al.: Intravenous silibinin as 'rescue treatment' for on-treat-
ment non-responders to pegylated interferon/ribavirin combination therapy.
Antivir Ther. 2011;16(8):1327–33.
38. Neumann UP et al.: Successful prevention of hepatitis C virus (HCV)
liver graft reinfection by silibinin mono-therapy. J Hepatol. 2010 Jun;
52(6):951–2. Epub 2010 Mar 15.
39. Sies CW, Brooker J: Could these be gallstones? The Lancet, Volume
365, Issue 9468, Page 1388, 16 April 2005
40. Gaby AR: Nutritional Approaches to Prevention and Treatment of Gall-
stones. Alternative Medicine Review Volume 14, Number 3 2009.
41. Tojima H.: Two cases of pneumonia caused by Sho-saiko-to. Nihon
Kyobu Shikkan Gakkai Zasshi. 1996 Aug;34(8):904–10.
42. Schuppan D et al.: Herbal Products for Liver Diseases: A Therapeutic
Challenge for the New Millennium. Hepatology Vol. 30, No. 4, 1999
43. FDA Warns Consumers of Serious Harm from Drinking Miracle Mineral
Solution (MMS). http://www.fda.gov/NewsEvents/Newsroom/ PressAn-
nouncements/ucm220747.htm
44. Thomas DL. Hepatitis C and human immunodeficiency virus infection.
Hepatology 2002; 36 (5 Suppl 1): S201–S209 (I b)
45. Roche B et al.: Risk factors for hepatitis C recurrence after liver trans-
plantation. J Viral Hepat. 2007 Nov;14 Suppl 1:89–96.
46. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
47. EASL Clinical Practice Guidelines: Management of hepatitis C virus in-
fection, J Hepatol 2011; 55:245–264
48. ECDC; Hepatitis B and C in the EU neighborhood: prevalence, burden
of disease and screening policies, September 2010, www.ecdc.europa.eu;
49. Karmochkine M, the GERMIVIC Study Group: A case-control study of
risk factors for hepatitis C infection in patients with unexplained routes of in-
fection. J Viral Hepat. 2006;13(11): 775–82.
50. WHO Europe, HIV/Aids, facts and figures, 2012 (www.euro.who.int)
51. WHO, Prevention & Control of Viral Hepatitis Infection: Framework for
Global Action, WHO 2012
52. Eurasian Harm Reduction Networt (EHRN), “HCV Infection in Europe”,
1 Oct 2007
53. Freedman ND et al.: Coffee intake is associated with lower rates of liver
disease progression in chronic hepatitis C. Hepatology. 2009 Nov;
50(5):1360–9.
54. Inoue M et al.: Effect of coffee and green tea consumption on the risk
of liver cancer: cohort analysis by hepatitis virus infection status. Cancer
Epidemiol Biomarkers Prev. 2009 Jun;18(6): 1746–53.
55. Plauth M, Merli M, Kondrup J et al.: ESPEN guidelines for nutrition in
liver disease and transplantation, Clin Nutr 1997, 16: 43-55
56. WHO, Prevention & Control of Viral Hepatitis Infection: Framework for
Global Action, WHO 2012
57. WHO, Prevention & Control of Viral Hepatitis Infection: Framework for
Global Action, WHO 2012
58. ECDC; Hepatitis B and C in the EU neighborhood: prevalence, burden
of disease and screening policies, September 2010,; www.ecdc.europa.eu
59. EASL–EORTC Clinical Practice Guidelines: Management of hepato-
cellular carcinoma. Journal of Hepatology 2012 vol. 56 j 908–943
60. ECDC; Hepatitis B and C in the EU neighbourhood: prevalence, burden
of disease and screening policies, September 2010,; www.ecdc.europa.eu
61. WHO: Hepatitis C, Factsheet No. 164, July 2012
62. EASL Background Media Information Viral Hepatitis, Barcelona Apr
2012; www.easl.eu
63. Strickland GT: Liver disease in Egypt: hepatitis C superseded schisto-
somiasis as a result of iatrogenic and biological factors, Hepatology 2006
Mai; 43(5):915–22
64. WHO, Prevention & Control of Viral Hepatitis Infection: Framework for
Global Action, WHO 2012
65. WHO Europe, HIV/Aids, facts and figures, 2012 (www.euro.who.int)
66. WHO, Prevention & Control of Viral Hepatitis Infection: Framework for
Global Action, WHO 2012
67. Sota Summit Conference Report, Hepatitis B and Hepatitis C, Brussels,
Oct 2010
68. Piorkowsky NY. Europe’s hepatitis challenge: defusing the “viral
timebomb”. Jounal of Hepatology 51 2009; 1068–1073
27
 European Liver Patients
Association (ELPA)
www.elpa-info.org
F. De Renesselaan, 57
- B - 3800 Sint-Truiden
Belgium

This booklet was supported by an unrestricted grant from Abbott Laboratories.