1.

ODABRANE MONOGRAFIJE FARMACEUTSKO-

-HEMIJSKIH SUPSTANCI KOJE PROPISUJE
EVROPSKA FARMAKOPEJA VII
(PH. EUR. VII) PRILAGOĐENE POTREBAMA
PRAKTIČNE NASTAVE
 ACETILSALICILNA KISELINA
Acidum acetylsalicylicum
COOH
O CH 3
O
C9H8O4 Mr 180,2
DEFINICIJA
Acetilsalicilna kiselina sadrži od 99,5 % do 101,0 % 2-
acetoksibenzoeve kiseline, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, teško
rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u alkoholu, umereno
rastvorljivi u etru.
Topi se na oko 143 °C (metoda trenutnog topljenja).
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: B,C, D.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za acetilsalicilnu kiselinu HRS.
B. U 0,2 g doda se 4 ml natrijum-hidroksida, rastvora
razblaženog R i zagreva se da ključa 3 min. Ohladi
se i doda 5 ml sumporne kiseline, razblažene R.
Izdvaja se kristalan talog. Filtrira se, ispere talog i
osuši na 100 °C do 105 °C. Temperatura topljenja
(2.2.14) iznosi od 156 °C do 161 °C.
C. U epruveti se pomeša 0,1 g sa 0,5 g kalcijum-
hidroksida R. Smeša se zagreva i nastalim parama
izloži se komadić filter papira impregniran 0,05 ml
nitrobenzaldehid, rastvorom R. Razvija se
žućkastozelena ili plavkastozelena boja na papiru.
Ovlaži se papir hlorovodoničnom kiselinom,
razblaženom R. Boja postaje plava.
D. Rastvori se uz zagrevanje oko 20 mg taloga
dobijenog u ispitivanju za Indentifikaciju B u 10 ml
vode R i ohladi. Rastvor daje reakciju (a) salicilata
(2.3.1).
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u 9 ml alkohola R.
Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
Srodne supstance. U odmernoj tikvici od 100 ml
rastvori se 0,15 g u 10 ml 0,1 M tetrabutilamonijum
hidroksida u 2-propanolu R. Posle 10 min doda se 8,0
ml 0,1 M hlorovodonične kiseline i 20,0 ml rastvora
2
19,0 g/l natrijum-tetraborata R pa se promeša. Uz
neprestano mešanje kružnim pokretima doda se 2,0 ml
rastvora 10 g/l aminopirazolona R i 2,0 ml rastvora 10
g/l kalijum-heksacijanoferata(III) R. Posle 2 min dopuni
se do 100,0 ml vodom R. Ostavi se da stoji 20 min.
Izmeri se apsorbancija (2.2.25) rastvora na 505 nm u
kiveti od 2 cm, uz korišćenje vode R kao rastvora za
kompenzaciju. Apsorbancija nije veća od 0,25 (oko 0,1
% izraženo kao acetilsalicilna kiselina).
Salicilna kiselina. Rastvori se 0,10 g u 5 ml alkohola R,
doda se 15 ml ledene vode R i 0,05 ml rastvora 5 g/l
gvožđe(III)-hlorida R. Ostavi se da stoji 1 min. Rastvor
nije intenzivnije obojen od standarda, pripremljenog u
isto vreme dodavanjem smeše 0,05 ml rastvora 5 g/l
gvožđe(III) -hlorida R, 0,1 ml sirćetne kiseline R, 4 ml
alkohola R i 15 ml vode R u 1 ml rastvora 5,0 mg
salicilne kiseline R u 100 ml alkohola R (500 ppm).
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 0,75 g u 9 ml acetona
R i dopuni do 15 ml vodom R. 12 ml rastvora odgovara
zahtevima limit testa B za teške metale (20 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova standardnog
rastvora (1 ppm Pb), dobijenog razblaživanjem olova,
standardnog rastvora (100 ppm Pb) R smešom 6
zapremina vode R i 9 zapremina acetona R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,00 g, sušenjem u vakuumu.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
ALUMINIJUM-SULFAT
Aluminii sulfas
DEFINICIJA
Aluminijum-sulfat sadrži od 51,0 % do 59,0 %
Al2(SO4)3 (Mr 342,1). Sadrži promenljivu količinu
kristalne vode.
OSOBINE
Bezbojni, sjajni kristali ili kristalne mase, umereno
rastvorljivi u hladnoj vodi, lako rastvorljivi u toploj
vodi, gotovo nerastvorljivi u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakciju (a) sulfata
(2.3.1).
B. Rastvor S daje reakcije aluminijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5g u vodi R i dopuni do 50 ml
istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije
intenzivnija od opalescencije referentne suspenzije III
(2.2.1) i rastvor S je bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). Rastvori se 0,5 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. pH
vrednost rastvora je od 2,5 do 4,0.
Alkalni i zemnoalkalni metali: Gravimetrijski
Amonijum (2.4.1). 0,4 ml rastvora S dopunjenog do 14
ml vodom R odgovara zahtevima limit testa za
amonijum (500 ppm).
Teški metali (2.4.8). Dopuni se 6 ml rastvora S do 15ml
vodom R. 12 ml rastvora odgovara zahtevima limit testa
A za teške metale (50 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9) 2 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (100
ppm). U ovom ispitivanju koristi se 0,3 ml tioglikolne
kiseline R.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
AMONIJUM-HLORID
Ammonii chloridum
NH4Cl Mr 53,49
DEFINICIJA
Amonijum-hlorid sadrži od 99,0 % do 100,5 % NH4Cl,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako
rastvorljivi u vodi.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakcije hlorida (2.3.1)
B. Daje reakciju amonijum soli (2.3.1)
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, destilovanoj R i
dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
3
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,05
ml metilcrvenog, rastvora R. Potrebno je najviše 0,5 ml
0,01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-
hidroksida da bi se promenila boja indikatora.
Bromidi i jodidi. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i 0,05 ml
hloramina, rastvora R. Posle 1 min doda se 2 ml
hloroforma R i energično mućka. Hloroformski sloj
ostaje bezbojan (Metoda I, 2.2.2).
Sulfati (2.4.13). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (150 ppm).
Kalcijum (2.4.3.). 5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa
za kalcijum (200 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (10 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20
ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C u toku 2
h.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 2,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ASKORBINSKA KISELINA
Acidum ascorbicum
CH2OH
HC OH
O
O
HO OH
C6H8O6 Mr 176,1
DEFINICIJA
Askorbinska kiselina sadrži od 99,0 %, do 100,5 % (R)-
5-[(S)-1,2-dihidroksietil]-3,4-dihidroksi-5H-furan-2-
ona.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, ili bezbojni kristali
koji menjaju boju nakon izlaganja vazduhu i vlazi, lako
rastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u alkoholu,
gotovo nerastvorljivi u etru.
Topi se na oko 190 °C, uz raspadanje.
IDENTIFIKACIJA ODREĐIVANJE: volumetrijski.
Prva identifikacija: B, C.
ČUVANJE
Druga identifikacija: A, C, D.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru koji nije od
A. Rastvori se 0,10 g u vodi R i odmah dopuni do 100,0
metala, zaštićeno od svetlosti.
ml istim rastvaračem. U 10 ml 0,1 M
hlorovodonične kiseline R doda se 1,0 ml
pripremljenog rastvora i dopuni do 100,0 ml vodom
R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na
243 nm, odmah posle razblaživanja. Specifična ATROPIN-SULFAT
apsorbancija na maksimumu je od 545 do 585.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Atropini sulfas
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
CH3
za asorbinsku kiselinu HRS. Ispitivana i referentna N
supstanca se pripreme tehnikom diska koji sadrži 1
mg supstance. ,H2SO4, H2O

C. pH vrednost (2.2.3) rastvora S (videti Ispitivanja) je

od 2,1 do 2,6. O OH

D. U 1 ml rastvora S doda se 0,2 ml azotne kiseline, O

razblažene R i 0,2 ml srebro-nitrata, rastvora, R2. C34H48N2O10S · H2O Mr 695

Izdvaja se sivi talog.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u vodi, bez prisustva
ugljendioksida R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY7
(Metoda II, 2.2.2)
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 2,50 g
u vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem.
Specifična optička rotacija je od +20,5° do +21,5°.
Oksalna kiselina. Rastvori se 0,25 g u 5 ml vode R.
Rastvor se neutrališe uz lakmus reagens papir, crveni R
sa natrijum-hidroksidom, rastvorom, razblaženim R, pa
se doda 1 ml sirćetne kiseline, razblažene R i 0,5 ml
kalcijum-hlorida, rastvora R (ispitivani rastvor).
Poredbeni rastvor se priprema na sledeći način: 70 mg
oksalne kiseline R rastvori se u vodi R i dopuni do 500
ml istim rastvaračem; u 5 ml ovog rastvora doda se 1 ml
sirćetne kiseline, razblažene R i 0,5 ml kalcijum-hlorida,
rastvora R (poredbeni rastvor). Rastvori se ostave da
stoje 1 h. Opalescencija ispitivanog rastvora nije
intenzivnija od opalescencije poredbenog rastvora (0,2
%).
Bakar. Atomskom apsorpcionom spektrometrijom
(Metoda I, 2.2.23).
Gvožđe. Atomskom apsorpcionom spektrometrijom
(Metoda I, 2.2.23).
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit
testa D za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olovo, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
DEFINICIJA
Atropin-sulfat sadrži od 99,0 % do 101,0 % bis
(1R,3R,5S)-3-[(RS)-(3-hidroksi-2-fenilpropionil)oksi)]-
8-metil-8-azabiciklo[3.2.1]oktan-sulfata, izračunato u
odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, vrlo lako
rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u alkoholu, gotovo
nerastvorljivi u etru. Topi se na oko 190 °C uz
raspadanje, određeno za supstancu koja je sušena na 135
°C u toku 15 min.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B, E
Druga identifikacija: C, D, E, F
A. Vodeni rastvor skoro da ne pokazuje optičku rotaciju
(videti Ispitivanja).
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za atropin-sulfat HRS.
C. Rastvori se oko 50 mg u 5 ml vode R i doda 5 ml
pikrinske kiseline, rastvora R. Talog, ispran vodom
R i sušen 2 h na temperaturi od 100 °C do 105 °C,
topi se (2.2.14) na temperaturi od 174 °C do 179 °C.
D. U oko 1 mg doda se 0,2 ml azotne kiseline, pušljive
R i upari do suva na vodenom kupatilu. Rastvori se
ostatak u 2 ml acetona R i doda 0,1 ml 30 g/l
kalijum-hidroksida, rastvora R u metanolu R.
Razvija se ljubičasta boja.
E. Daje reakcije sulfata (2.3.1).
F. Daje reakciju alkaloida (2.3.1).

4
ISPITIVANJA
pH (2.2.3). Rastvori se 0,6 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 30 ml istim rastvaračem.
pH vrednost rastvora je od 4,5 do 6,2.
Optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 2,50 g u vodi R i
dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Ugao optičke
rotacije, izmeren u polarimetarskoj cevi dužine 2 dm
iznosi od
-0,50° do +0,05°.
Strani alkaloidi i proizvodi degradacije. Ispituju se
hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na silikagelu
G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance
u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora do 100 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 5 ml poredbenog
rastvora (a) do 10 ml metanolom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvije u dužini od 10 cm uz mobilnu
fazu: aceton R - voda R - amonijak, koncentrovani R
(90:7:3 V/V/V). Hromatogram se suši 15 min na 100 °C
do 105 °C. Ostavi se da se ohladi i isprska se kalijum-
jodbizmutat rastvorom, razblaženim R, sve dok se ne
pojave mrlje. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora osim glavne mrlje, nije intenzivnije
obojena od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora
(a) (1,0 %) i najviše jedna takva mrlja je intenzivnije
obojena od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora
(b ) (0,5 %).
Apoatropin. Rastvori se 0,10 g u 0,01 M
hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 100,0 ml istom
kiselinom. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 245 nm.
Specifična apsorbancija nije veća od 4,0, izračunata u
odnosu na bezvodnu supstancu (oko 0,5 %).
Voda (2.5.12). Od 2,0 % do 4,0 %, određena za 0,50 g
semi-mikro metodom za određivanje vode.
Sulfatni ostatak (2.4. 14). Najviše 0,1 %, određen za
1,0 g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,500 g u 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R, ako je potrebno uz zagrevanje. Rastvor se ohladi.
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 67,68 mg
C34H48N2O10S.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
5
BARBITON
Barbitalum
H
O N O
C2H5
NH
C2H5
O
C8H12N2O3 Mr 184,2
DEFINICIJA
Barbiton sadrži od 99,0 % do 101,0 % 5,5-dietil-
1H,3H,5H-pirimidin-2,4,6-triona, izračunato u odnosu
na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, teško
rastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u ključaloj vodi,
alkoholu i etru. Sa alkalnim hidroksidima, karbonatima i
amonijakom gradi jedinjenja rastvorljiva u vodi.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Odredi se temperatura topljenja (2.2.14) ispitivane
supstance. Pomešaju se jednaki delovi ispitivane
supstance i barbiton HRS pa se odredi temperatura
topljenja smeše. Razlika između temperatura
topljenja (koje su oko 190 °C) iznosi najviše 2 °C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za barbiton HRS.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 75 mg ispitivane sup-
stance u alkoholu R i dopuni do 25 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 75 mg barbitona HRS
u alkoholu R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 18 cm
uz mobilnu fazu: donji sloj smeše amonijaka,
koncentrovanog R - alkohola R - hloroforma R
(5:15:80 V/V/V). Posmatra se odmah pod UV
svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po
položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora.
D. Daje reakciju N-nesupstituisanih barbiturata (2.3.1).
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u smeši 4 ml
natrijum-hidroksida, rastvora, razblaženog R i 6 ml
vode R. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije
obojen od referentnog rastvora Y6 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. Zagreva se da ključa 1,0 g sa 50 ml vode R 2
min, ostavi se da se ohladi i filtrira. U 10 ml filtrata
doda se 0,15 ml metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je
narandžastožut. Potrebno je najviše 0,1 ml 0,1 M
natrijum-hidroksida da se dobije jasno žuta boja.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R, kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
u alkoholu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog
rastvora do 100 ml alkoholom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 20 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu:donji sloj smeše amonijaka, koncentrovanog R -
alkohola R - hloroforma R (5:15:80 V/V/V). Posmatra se
odmah pod UV svetlošću na 254 nm. Hromatogram se
isprska difenilkarbazon živa(II)-hloridom, reagensom R,
osuši na vazduhu i isprska sveže pripremljenim kalijum-
hidroksidom, rastvorom, alkoholnim R, razblaženim u
odnosu 1:5 alkoholom, bez prisustva aldehida R.
Zagreva se 5 min na 100 °C do 105 °C i odmah
posmatra. Kad se posmatra pod UV svetlošću i nakon
prskanja, bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE:
Rastvori se 85,0 mg u 5 ml piridina R. Doda se 0,5 ml
timolftaleina, rastvora R i 10 ml srebro-nitrata,
rastvora u piridinu R. Titrira se 0,1 M natrijum-
hidroksidom, etanolnim do jasno plave boje. Izvodi se
titracija slepe probe.
1 ml 0,1 M natijum-hidroksida, etanolnog odgovara
9,21 mg C8H12N2O3.
6
BARIJUM-SULFAT
Barii sulfas
BaSO4 Mr 233,4
OSOBINE
Fin, težak, beo prašak, bez većih čestica, gotovo
nerastvorljiv u vodi i u organskim rastvaračima. Vrlo
teško rastvorljiv u kiselinama i rastvorima alkalnih
hidroksida.
IDENTIFIKACIJA
A. Zagreva se da ključa 0,2 g sa 5 ml rastvora 500 g/l
natrijum-karbonata R u toku 5 min, doda se 10 ml
vode R, filtrira i deo filtrata se zakiseli
hlorovodoničnom kiselinom, razblaženom R. Rastvor
daje reakcije sulfata (2.3.1).
B. Ostatak sakupljen u prethodnom ispitivanju ispere se
tri puta malim količinama vode R. Ostatku se doda 5
ml hlorovodonične kiseline, razblažene R, filtrira se
i filtratu doda 0,3 ml sumporne kiseline, razblažene
R. Izdvaja se beo talog koji se ne rastvara u
natrijum-hidroksidu, rastvoru, razblaženom R.
ISPITIVANJA
Rastvor S. U 20,0 g doda se 40 ml vode, destilovane R i
60 ml sirćetne kiseline, razblažene R. Zagreva se da
ključa 5 min, filtrira i ohlađeni filtrat se dopuni do 100
ml vodom, destilovanom R.
Aciditet ili alkalitet. Zagreva se 5,0 g sa 20 ml vode,
bez prisustva ugljen-dioksida R na vodenom kupatilu 5
min i zatim filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,05 ml
bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,5
ml 0,01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-
hidroksida da se boja indikatora promeni.
Supstance rastvorljive u kiselinama. Upari se do suva
25 ml rastvora S na vodenom kupatilu i osuši do
konstantne mase na 100 °C do 105 °C. Masa ostatka je
najviše 15 mg (0,3 %).
Oksidabilna jedinjenja sumpora. Mućka se 1,0 g sa 5
ml vode R 30 s i filtrira. Filtratu se doda 0,1 ml skroba,
rastvora R, rastvori se 0,1 g kalijum-jodida R u smeši,
doda 1,0 ml sveže pripremljenog rastvora 3,6 g/l
kalijum-jodata R i 1 ml 1 M hlorovodonične kiseline i
dobro promućka. Rastvor je intenzivnije obojen od
standarda pripremljenog u isto vreme i na isti način, ali
bez kalijum-jodida.
Rastvorljive barijumove soli. U 10 ml rastvora S doda
se 1 ml sumporne kiseline, razblažene R. Posle 1 h, bilo
koja opalescencija u rastvoru nije intenzivnija od
opalescencije smeše 10 ml rastvora S i 1 ml vode,
destilovane R.
Fosfati. U 1,0 g doda se smeša 3 ml azotne kiseline,
razblažene R i 7 ml vode R. Zagreva se na vodenom
kupatilu 5 min, filtrira i filtrat dopuni do 10 ml vodom
R. Doda se 5 ml molibdenvanadatnog reagensa R. Posle
5 min, bilo koja žuta boja u ispitivanom rastvoru nije
intenzivnija od žute boje u standardu pripremljenom u
isto vreme i na isti način, korišćenjem 10 ml fosfata,
standardnog rastvora (5 ppm PO4) R (50 ppm).
Arsen (2.4.2). U maloj posudi za razaranje dugog vrata
mućka se 0,5 g sa 2 ml azotne kiseline R i 30 ml vode R.
Postavi se mali levak u grlić posude, zagreva se u
nagnutom položaju na vodenom kupatilu 2 h, ostavi se
da se osuši, dopuni se do početne zapremine vodom R i
filtrira. Ostatak se ispere dekantovanjem tri puta sa po 5
ml vode R. Spoje se filtrat i rastvori posle ispiranja, doda
se 1 ml sumporne kiseline R, upari do suva na vodenom
kupatilu i dalje zagreva dok se razvijaju obilne bele
pare. Ostatak se rastvori u 10 ml sumporne kiseline,
razblažene R i doda 10 ml vode R. Rastvor odgovara
zahtevima limit testa A za arsen (2 ppm).
Teški metali (2.4.8). Dopuni se 7,5 ml rastvora S do 15
ml vodom R. 12 ml ovog rastvora odgovara zahtevima
limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se
standard korišćenjem olova, standardnog rastvora (1
ppm Pb) R.
Gubitak žarenjem. Najviše 2,0 %, određen za 1,0 g
žarenjem na 600 °C.
Taloženje. Prenese se 5,0 g u menzuru sa brušenim
staklenim zatvaračem od 50 ml koja ima oznaku za 50
ml na 14 cm od dna. Doda se voda R do 50 ml, smeša se
mućka 5 min i ostavi da stoji 15 min. Talog barijum-
sulfata ne pada ispod oznake za 15 ml.
BENZOJEVA KISELINA
Acidum benzoicum
COOH
C7H6O2 Mr 122,1
DEFINICIJA
Benzojeva kiselina sadrzi od 99,0 % do 100,5 %
benzenkarboksilne kiseline.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, bez mirisa ili
sa jako slabim karakterističnim mirisom, teško
rastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u ključaloj vodi,
lako rastvorljivi u alkoholu, etru i masnim uljima.
7
IDENTIFIKACIJA
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 121°C do 124°C.
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakciju (a)
benzoata (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u alkoholu R i dopuni do
100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Supstance koje ugljenišu. Rastvori se 0,5 g uz
mućkanje u 5 ml sumporne kiseline R. Posle 5 min.,
rastvor nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora
Y5 (Metoda I, 2.2.2).
Oksidabilne supstance. Rastvori se 0,2 g u 10 ml
ključale vode R. Ohladi se, promućka i filtrira. U filtrat
se doda 1 ml sumporne kiseline, razblažene R i 0,2 ml
0,02 M kalijum- permanganata. Posle 5 min, rastvor je i
dalje obojen ružičasto.
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa B za teške metale (10 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem smeše 5 ml olova,
standardnog rastvora (1 ppm Pb) R i 5 ml alkohola R.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
BIZMUT-SUBKARBONAT
Bismuthi subcarbonas
DEFINICIJA
Bizmut-subkarbonat sadrži od 80,0 % do 82,5 % Bi (Ar
209,0), izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi,
alkoholu i etru. Rastvara se uz izdvajanje gasa
(efervescenciju) u mineralnim kiselinama.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakciju karbonata (2.3.1).
B. Daje reakciju bizmuta (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Mućka se 5,0 g sa 10 ml vode R i doda se 20
ml azotne kiseline R. Zagreva se dok se ne rastvori,
ohladi i dopuni do 100 ml vodom R.
Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije
intenzivnija od opalescencije referentne suspenzije II
(2.2.1) i bezbojan je (Metoda II, 2.2.2).
Hloridi (2.4.4). U 6,6 ml rastvora S doda se 4 ml azotne
kiseline R i dopuni do 50 ml vodom R. 15 ml ovog
rastvora odgovara zahtevima limit testa za hloride (500
ppm).
Nitrati. U 0,25 g u tikvici po Erlenmajeru od 125 ml,
doda se 20 ml vode R, 0,05 ml indigokarmina, rastvora
R1 i zatim, odjednom ali oprezno, 30 ml sumporne
kiseline R. Titrira se odmah indigokarminom, rastvorom
R1 do stabilne plave boje. Potrebno je ne više od n ml
titranta; n ml je zapremina koji odgovara 1 mg NO3 (0,4
%).
Alkalni i zemnoalkalni metali. U 1,0 g doda se 10 ml
vode R i 10 ml sirćetne kiseline R. Ključa 2 min, ohladi i
filtrira. Ostatak se ispere sa 20 ml vode R. U spojene
filtrate i rastvore posle ispiranja doda se 2 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i 20 ml vode R.
Ključa i propušta se vodonik-sulfid R kroz ključali
rastvor sve dok se izdvaja talog. Filtrira se, ostatak
ispere vodom R, spojeni filtrat i rastvori posle ispiranja
se upare do suva na vodenom kupatilu i doda 0,5 ml
sumporne kiseline R. Blago se žari i ostavi da se ohladi.
Masa ostatka nije veća od 10 mg (1,0 %).
Arsen (2.4.2). U 0,5 g u tikvici za destilaciju doda se 5
ml vode R i 7 ml sumporne kiseline R, ostavi se da se
ohladi pa se doda 5 g smeše za redukciju R i 10 ml
hlorovodonične kiseline R. Postepeno se zagreva sadržaj
tikvice do ključanja u toku 15 min - 30 min i nastavi se
zagrevanje takvom brzinom da destilacija protiče
stabilno sve dok se zapremina ne smanji na pola ili do 5
min nakon što vazdušni hladnjak postane pun pare.
Važno je da se destilacija prekine pre pojave para
sumpor-trioksida. Sakupi se destilat u epruvetu za
poredbena ispitivanja koja sadrži 15 ml vode R ohlađene
u ledenoj vodi. Hladnjak se ispere vodom R i destilat
dopuni do 25 ml istim rastvaračem. Rastvor odgovara
zahtevima limit testa A za arsen (5 ppm). Pripremi se
standard korišćenjem smeše 2,5 ml arsena, standardnog
rastvora (1 ppm As) R i 22,5 ml vode R.
Bakar. U 5 ml rastvora S doda se 2 ml amonijaka R i
dopuni do 50 ml vodom R. Filtrira se. U 10 ml filtrata
doda se 1 ml rastvora 1 g/l natrijum-
dietilditiokarbamata R. Rastvor nije intenzivnije obojen
od standarda pripremljenog u isto vreme i na isti način,
korišćenjem smeše 0,25 ml bakra, standardnog rastvora
(10 ppm Cu) R i 9,75 ml vode R umesto 10 ml filtrata
(50 ppm).
Olovo. Atomskom apsorpcionom spektrometrijom
(Metoda II, 2.2.23).
Srebro. U 2,0 g doda se 1 ml vode R i 4 ml azotne
kiseline R. Blago se zagreva dok se ne rastvori i dopuni
do 11 ml vodom R. Ohladi se i doda 2 ml 1 M
hlorovodonične kiseline. Ostavi se da stoji 5 min,
zaštićeno od svetlosti. Bilo koja opalescencija rastvora
nije intenzivnija od one u standardu pripremljenom u
isto vreme i na isti način, korišćenjem smeše 10 ml
8
srebra, standardnog rastvora (5 ppm Ag) R, 1 ml azotne
kiseline R i 2 ml 1 M hlorovodonične kiseline (25 ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se zaštićeno od svetlosti.
BORAKS
Borax
Na2B4O7 · 10H2O Mr 381,4
DEFINICIJA
Boraks sadrži od 99,0 % do 103,0 % natrijum-
tetraborata dekahidrata.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali ili kristalna
masa, eflorescentna, umereno rastvorljiva u vodi, vrlo
lako rastvorljiva u ključaloj vodi, lako rastvorljiva u
glicerolu.
IDENTIFIKACIJA
A. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 0,1 ml
sumporne kiseline R i 5 ml metanola R pa se zapali.
Plamen ima zeleno obojen rub.
B. U 5 ml rastvora S doda se 0,1 ml fenolftaleina,
rastvora R. Rastvor je crvene boje. Po dodatku 5 ml
glicerola (85 %) R boja se gubi.
C. Rastvor S daje reakcije natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 4,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R, pripremljenoj od vode destilovane R i
dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda, II 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 9,0 do 9,6.
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za sulfate (50 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem smeše 3 ml sulfata, standardnog rastvora
(10 ppm SO4) R i 12 ml vode, destilovane R.
Amonijum jon (2.4.1). 6 ml rastvora S dopunjenog do
14 ml vodom R odgovara zahtevima limit testa za
amonijum (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
smeše 2,5 ml amonijuma, standardnog rastvora (1 ppm
NH4) R i 7,5 ml vode R.
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (5 ppm).
Kalcijum (2.4.3). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za kalcijum (100 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem smeše 6 ml kalcijuma, standardnog
rastvora (10 ppm Ca) R i 9 ml vode, destilovane R.
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (25 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora(1ppmPb) R.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
BORNA KISELINA
Acidum boricum
H3B03 Mr 61,8
DEFINICIJA
Borna kiselina sadrži od 99,0 % do 105,0 % H3BO3.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojne, sjajne pločice, masne
pri dodiru ili beli kristali umereno rastvorljivi u vodi i
alkoholu, lako rastvorljivi u ključaloj vodi i glicerolu
(85 %).
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvori se 0,1 g uz pažljivo zagrevanje u 5 ml
metanola R, doda 0,1 ml sumporne kiseline R i
rastvor zapali. Plamen ima zeleno obojen rub.
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) je kiseo (2.2.4).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 3,3 g u 80 ml ključale vode,
destilovane R, ohladi se i dopuni do 100 ml vodom, bez
prisustva ugljen-dioksida R pripremljenoj od vode,
destilovane R.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.21) i bezbojan
(Metoda, II 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 3,8 do 4,8.
Rastvorljivost u alkoholu. Rastvori se 1,0 g u 10 ml
alkohola R koji ključa. Opalescencija rastvora nije
intenzivnija od opalescencije referentne suspenzije II
(2.2.1) i rastvor je bezbojan (Metoda, II 2.2.2).
Organske materije. Zagrevanjem do crvenog usijanja
ne potamni.
Sulfati (2.4.13). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (450 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (15 ppm).
9
Pripremi se standard korišćenjem smeše 2,5 ml olova,
standardnog rastvora (2 ppmPb) R i 7,5 ml vode R..
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
BROMAZEPAM
Bromazepamum
O
HN
N
Br
N
C14H10BrN3O Mr 316,2
DEFINICIJA
Bromazepam sadrži od 99,0 % do 101,0 % 7-brom-2,3-
dihidro-5-piridil-2-1H-1,4-benzodiazepin-2-ona,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili žućkast, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
vodi, teško rastvorljiv u alkoholu i metilenhloridu.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: B.
Druga identifikacija: A, C, D, E.
A. Rastvori se 50,0 mg u metanolu R i dopuni do 100,0
ml istim rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml ovog
rastvora do 100,0 ml metanolom R. Ispituje se u
oblasti od 220 nm do 350 nm (2.2.25); rastvor
pokazuje apsorpcioni maksimum na 233 nm i rame
na oko 260 nm, a može da pokaže široki apsorpcioni
maksimum na oko 325 nm. Specifična apsorbancija
na maksimumu na 233 nm je od 980 do 1080.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom
bromazepama HRS. Ispitivana i referentna supstanca
su pripremljene tehnikom diska.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na pogodnom silikagelu sa fluorescentnim
indikatorom koji ima optimalni intezitet na 254 nm
kao adsorbensa.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
stance u smeši 1 zapremine metanola R i 9
zapremina metilenhlorida R pa se dopuni do 10 ml
istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg
bromazepama HRS u smeši 1 zapremine metanola R
 i 9 zapremina metilenhlorida R pa se dopuni do 10
ml istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg
bromazepama HRS i 10 mg temazepama HRS u
smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
metilenhlorida R pa se dopuni do 10 ml istom
smešom rastvarača.
Na ploču se nanese odvojeno po 5µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm
uz mobilnu fazu: dietilamin R – etar R (30:70 V/V).
Hromatogram se osuši u struji vazduha i posmatra
pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po
položaju i veličini sa glavnom mrljom na
hromatogramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje
je validno samo ako hromatogram poredbenog
rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
D. Rastvori se oko 20 mg u 5 ml metanola R. Doda se 5
ml vode R i 1 ml rastvora 10 g/l gvožđe(II)-
amonijum sulfata R. Razvija se ljubičasta boja.
E. Pomeša se 0,15 g u porcelanskom lončiću za žarenje
sa 0,5 g natrijum-karbonata, bezvodnog R. Lončić se
zagreva iznad otvorenog plamena 10 min. Ostavi se
da se ohladi. Ostatku se doda 10 ml azotne kiseline,
razblažene R i filtrira. U 1 ml filtrata doda se 1 ml
vode R. Rastvor daje reakciju (a) bromida (2.3.1).
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u smeši 1 zapremine
metanola R i 4 zapremine tetrahidrofurana R pa se
dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača. Rastvor je
bistar (2.2.1).
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu. Rastvori se pripremaju neposredno pre
upotrebe, a ispitivanje se izvodi zaštićeno od svetlosti.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane
supstance u smeši 1 zapremine metanola R i 9
zapremina metilenhlorida R i dopuni do 5 ml istom
smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
do 20 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9
zapremina metilenhlorida R. Dopuni se 2 ml rastvora do
50 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
metilenhlorida R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 7,5 cm uz mobilnu
fazu: alkohol R - trietilamin R – metilenhlorid R –
petroletar R1 (5:5:20:70 V/V/V/V). Hromatogram se suši
u struji vazduha 20 min i posmatra pod UV svetlošću na
254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,2 %).
10
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,2 %, određen za
1,000 g sušenjem 4 h na 80 °C, pri pritisku do 2,7 kPa.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,250 g u 20 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R. Doda se 50 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira
se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko
određivanje završne tačke titriracije. (2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 31,62 mg
C14H10BrN3O.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
CINK-OKSID
Zinci oxidum
ZnO Mr 81,4
DEFINICIJA
Cink-oksid sadrži od 99,0 % do 100,5 % ZnO,
izračunato u odnosu na ižarenu supstancu.
OSOBINE
Fin, beo ili slabo žućkastobeo, amorfan prašak, bez
prisustva krupnih čestica, gotovo nerastvorljiv u vodi i
alkoholu. Rastvara se u razblaženim mineralnim
kiselinama.
IDENTIFIKACIJA
A. Požuti kad se jako zagreva, a žuta boja nestaje
hlađenjem.
B. Rastvori se 0,1 g u 1,5 ml hlorovodonične kiseline,
razblažene R i dopuni do 5 ml vodom R. Ovaj
rastvor daje reakciju cinka (2.3.1).
ISPITIVANJA
Alkalitet. Mućka se 1,0 g sa 10 ml ključale vode R.
Doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvora R i filtrira. Ako je
filtrat crven, potrebno je najviše 0,3 ml 0,1 M
hlorovodonične kiseline da bi se boja indikatora
promenila.
Karbonati i supstance nerastvorljive u kiselinama.
Rastvori se 1,0 g u 15 ml hlorovodonične kiseline,
razblažene R. Rastvara se bez izdvajanja gasa,
opalescencija rastvora nije intenzivnija od
opalescentnije referentne suspenzije II (2.2.1) i bezbojan
je (Metoda II, 2.2.2).
Arsen (2.4.2). 0,2 g odgovara zahtevima limit testa A za
arsen (5 ppm).
Kadmijum. Atomskom apsorpcionom spektrometrijom
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se 50 mg u 1 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i dopuni do 10 ml
vodom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
gvožđe (200 ppm). U ovom ispitivanju se koristi 0,5 ml
tioglikolne kiseline R.
Olovo. Atomskom apsorpcionom spektrometrijom
Gubitak žarenjem. Najviše 1,0 %, određen za 1,00 g
na 500 ºC.
ODREĐIVANJE: volumetrijski..
CINK-SULFAT
Zinci sulfas
ZnSO4 · 7H2O Mr 287,5
DEFINICIJA
Cink-sulfat sadrži od 99,0 % do 104,0 % ZnSO4 · 7H2O.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni, providni kristali,
eflorescentni, vrlo lako rastvorljiv u vodi, gotovo
nerastvorljiv u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije sulfata
(2.3.1).
B. Rastvor S daje reakciju cinka (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 4,4 do 5,6.
Hloridi (2.4.4). 3,3 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (300
ppm).
Gvožđe (2.4.9). 2 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (100
ppm). U ovom ispitivanju se koristi 0,5 ml tioglikolne
kiseline R.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se dobro zatvorenom kontejneru, koji nije od
metala.
11
DEKSPANTENOL
Dexpanthenolum
C9H19NO4 Mr 205,3
DEFINICIJA
Dekspantenol sadrži od 98,0 % do 101,0 % (R)-2,4-
dihidroksi-N-(3-hidroksipropil)-3,3-dimetilbutiramida,
izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
OSOBINE
Bezbojna ili bledo žućkasta, viskozna higroskopna
tečnost, ili beli kristalni prašak, vrlo lako rastvorljiv u
vodi, lako rastvorljiv u alkoholu, teško rastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Odgovara zahtevima Ispitivanja za specifičnu
optičku rotaciju (videti Ispitivanja).
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
dekspantenol HRS. Ispitivana i referentna supstanca
se pripreme tehnikom diska, nanošenjem 0,05 ml
rastvora 50 g/l dekspantenola u etanolu R, na disk
kalijum-bromida R. Disk se suši 15 min na 100 ºC
do 105 ºC.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni kod ispitivanja
za 3-aminopropanolu. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora (b) slična je po
položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora (a).
D. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 1 ml
natrijum-hidroksida, rastvora razblaženog R i 0,1
ml bakar(II)-sulfata, rastvora R. Razvija se plava
boja.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,500 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 50,0 ml istim
rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora B6 (Metoda
II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je manja od 10,5.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Specifična optička
rotacija je od +29,0º do +32,0º, određena za rastvor S i
izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu.
3-Aminopropanol. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,25 g ispitivane sup-
stance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 10 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 50 mg dekspantenola
HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 25 mg 3-
aminopropanola R u metanolu R i dopuni istim
rastvaračem do 100 ml.
Na ploču se nanese po 10 μl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R - butanol R
(20:25:55 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu, a
zatim isprska se rastvorom 100 g/l trihlorsirćetne
kiseline, R u metanolu R i zagreva 10 min na 150 ºC.
Isprska se rastvorom 1 g/l ninhidrina, R u metanolu R i
zagreva na 120 ºC do pojave boje. Ni jedna mrlja koja
odgovara 3-aminopropanolu na hromatogramu
ispitivanog rastvora (a), nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (20 ppm).
Pripremi se standard koristeći olovo, standardni rastvor
(1 ppm Pb) R.
Voda (2.5.12). Najviše 1,0 %, određena za 1,000 g
semi-mikro metodom za određivanje vode.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše od 0,1 %, određen za
1,0 g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
DIAZEPAM
Diazepamum
H 3C O
N Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
N
Cl
C16H13ClN2O Mr 284,7
12
DEFINICIJA
Diazepam sadrži od 99,0 % do 101,0 % 7-hlor-1-metil-
5-fenil-2,3-dihidro-1H-1,4-benzodiazepin-2-ona,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalni prašak, vrlo teško rastvorljiv
u vodi, umereno rastvorljiv u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 131 ºC do
135 ºC.
B. Zaštite se rastvori od direktne svetlosti i odmah
izmere apsorbancije. Rastvori se 25 mg u rastvoru 5
g/l sumporne kiseline R u metanolu R i dopuni do
250,0 ml istim rastvorom kiseline (rastvor A).
Dopuni se 5,0 ml rastvora A do 100,0 ml rastvorom
5 g/l sumporne kiseline R u metanolu R. Ispituje se u
oblasti od 230 nm do 330 nm (2.2.25). Rastvor
pokazuje dva apsorpciona maksimuma, na 242 nm i
285 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu na
242 nm je oko 1020. Dopuni se 25,0 ml rastvora A
do 100,0 ml rastvorom 5 g/l sumporne kiseline R u
metanolu R. Ispituje se u oblasti od 325 nm do 400
nm, rastvor pokazuje jedan apsorpcioni maksimum,
na 366 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu
je od 140 do 155.
C. Rastvori se oko 10 mg u 3 ml sumporne kiseline R.
Rastvor pokazuje zelenkastožutu fluorescenciju pod
UV svetlošću na 365 nm.
D. U porcelanski lončić za žarenje prenese se 80 mg
ispitivane supstance i doda 0,3 g natrijum-
karbonata, bezvodnog R. Zagreva se na otvorenom
plamenu 10 min. Ostavi se da se ohladi. Prenese se
ostatak sa 5 ml azotne kiseline, razblažene R i
filtrira. U 1 ml filtrata doda se 1 ml vode R. Rastvor
daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJA
Srodne supstance i degradacioni proizvodi.
Ispitivanje se izvodi zaštićeno od direktne svetlosti.
silikagelu GF254 R, kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Pripremi se neposredno pre upotrebe.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
do 100 ml acetonom R. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do
10 ml acetonom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm uz mobilnu
fazu jednakih zapremina etilacetata R i heksana R.
Ploča se osuši i mrlje se posmatraju pod UV svetlošću
na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija
od glavne mrlje dobijene sa poredbenim rastvorom (0,1
%).
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 4 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem 4 h u vakuumu na 60 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,15 g analize u 15 ml sirćetne kiseline,
anhidrida R, doda 3 kapi kristalvioleta, rastvora R kao
indikatora i titrira 0,1 M perhlornom kiselinom, do
pojave narandžaste boje. Istovremeno se izvodi titracija
slepe probe.
Rastvori se 0.200 g u 50 ml sirćetne kiseline, anhidrida
R.. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom. Završna tačka
titracije se određuje potenciometrijski (2.2.20 ).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 28,47 mg
C16H13ClN2O.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
EFEDRIN-HIDROHLORID
Ephedrini hydrochloridum
OH
H
N tankom sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
CH3 ,HCl
CH3
C10H16ClNO Mr 201,7
DEFINICIJA
Efedrin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 %
hidrohlorida (1R,2S)-2-metilamino-1-fenilpropan-1-ola,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
13
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako
rastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u alkoholu,
gotovo nerastvorljivi u etru.
Topi se na oko 219 ºC.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: B, E.
Druga identifikacija: A, C, D, E.
A. Odgovara zahtevima Ispitivanja za specifičnu
optičku rotaciju (videti Ispitivanja).
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
ze efedrin-hidrohlorid HRS.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju
za srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju, boji i
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora (a).
D. U 0,1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 1 ml
vode R, 0,2 ml bakar(II)-sulfata, rastvora R i 1 ml
natrijum-hidroksida, rastvora koncentrovanog R.
Nastaje ljubičasta boja. Doda se 2 ml etra R i
mućka. Sloj etra je purpurne, a vodeni sloj plave
boje.
E. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode R. Ovaj rastvor
daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJE
Rastvor S. Rastvori se 5,00 g u vodi, destilovanoj R i
dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml
metilcrvenog, rastvora R i 0,2 ml 0,01 M natrijum-
hidroksida. Rastvor je žut. Doda se 0,4 ml 0,01 M
hlorovodonične kiseline. Rastvor je crven.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Dopuni se 12,5 ml
rastvora S do 25,0 ml vodom R. Specifična optička
rotacija je od –33,5º do –35,5º izračunata u odnosu na
osušenu supstancu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,2 g ispitivane
supstance u metanolu R i dopuni se do 10 ml istim
rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 10 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg efedrin-
hidrohlorida HRS u metanolu R i dopuni se do 10 ml
istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 200 ml metanolom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 μl od svakog
rastvora. Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz
mobilnu fazu: hloroform R – amonijak, koncentrovani R
- 2-propanol R (5:15:80 V/V/V). Hromatogram se osuši
na vazduhu, isprska ninhidrinom, rastvorom R i zagreva
5 min na 110 ºC. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (0,5 %). Zanemari se bilo koja mrlja svetlija
od pozadine.
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za sulfate (100 ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,10 g analize u 10 ml smeše rastvarača,
doda se 5 ml živa(II)-acetata, rastvora R, 3 kapi
kristalvioleta, rastvora R kao indikatora i titrira 0,1 M
perhlornom kiselinom do pojave plave boje.
Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
Rastvori se 0,150 g u 50 ml etanola (96 posto) R i doda
5,0 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline. Izvede se
potenciometrijska titracija (2.2.20), korišćenjem 0,1 M
natrijum-hidroksida. Očita se zapremina koja se doda
između dve prevojne tačke.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 20,17 mg
C10H16ClNO.
ČUVANJE
Čuva se zaštićeno od svetlosti.
ETILPARABEN
Ethylis parahydroxybenzoas
O
O CH 3
HO
C9H10O3 Mr 166,2
14
DEFINICIJA
Etilparaben sadrži od 99,0 % do 100,5 % etilestra 4-
hidroksibenzojeve kiseline.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, ili bezbojni kristali,
vrlo teško rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u
alkoholu i metanolu.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 115 °C do 118
°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za etilparaben HRS.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
za srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju i
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora (b).
D. U epruvetu se prenese oko 10 mg i doda 1 ml
natrijum-karbonata, rastvora R, zagreva se do
ključanja za 30 s i ohladi (rastvor a). U sličnoj
epruveti, u drugih 10 mg doda se 1 ml natrijum-
karbonata, rastvora R; supstanca se delimično
rastvara (rastvor b). Istovremeno se doda u rastvore
(a) i (b) po 5 ml aminopirazolona, rastvora R i 1 ml
kalijum-heksacijanoferata(III), rastvora R i pomeša.
Rastvor (b) je žut ili narandžastobraon. Rastvor (a)
je narandžast do crven, ova boja je jasno intenzivnija
od bilo koje slične boje koja može da se dobije sa
rastvorom (b).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u alkoholu R i dopuni do
10 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY6
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. U 2 ml rastvora S doda se 3 ml alkohola R, 5
ml vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i 0,1 ml
bromkrezolzelenog, rastvora R. Potrebno je najviše 0,1
ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi se boja indikatora
promenila u plavu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu sa
fluorescentnim indikatorom koji ima optimalni
intenzitet na 254 nm kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
stance u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 10 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog ras-
tvora (a) do 100 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg etilparabena
HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg metilparabena
R u 1 ml ispitivanog rastvora (a) i dopuni do 10 ml
acetonom R.
Na ploču se nanese po 2 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R – voda R – metanol
R (1:30:70 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja
na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne
mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (a) (0,5 %). Ispitivanje je validno
samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c)
pokazuje dve jasno razdvojene glavne mrlje.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
FENAZON
Phenazonum
O N CH3
N Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
CH3
C11H12NO Mr 188,2
DEFINICIJA
Fenazon sadrži od 99,0 % do 100,5 % 2,3-dimetil-1-
fenil-3-pirazolin-5-ona, izračunato u odnosu na osušenu
supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali,
vrlo lako rastvorljivi u vodi, alkoholu i metilenhloridu,
slabo rastvorljivi u etru.
15
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 109 °C do 113
°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za fenazon HRS. Ispitivana i referentna supstanca
pripreme se tehnikom diska korišćenjem kalijum-
bromida R.
C. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 4 ml
vode R i 0,25 ml sumporne kiseline, razblažene R.
Doda se 1 ml natrijum-nitrita, rastvora R. Razvija se
zelena boja.
D. U 1 ml rastvora S doda se 4 ml vode R i 0,5 ml
gvožđe(III)-hlorida, rastvora R2. Razvija se crvena
boja koja se gubi dodatkom sumporne kiseline,
razblažene R.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml
fenolftaleina, rastvora R. Rastvor je bezbojan. Doda se
0,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida. Rastvor je crven.
Doda se 0,25 ml metilcrvenog, rastvora R i 0,4 ml 0,01
M hlorovodonične kiseline. Rastvor je crven ili
žućkastocrven.
Hloridi (2.4.4). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (100
ppm).
Sulfati (2.4.13). Rastvori se 1,5 g u vodi, destilovanoj R
i dopuni do 15 ml istim rastvaračem. Rastvor odgovara
zahtevima limit testa za sulfate (100 ppm).
zahtevima limit testa A za teške metale (20 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
1,000 g sušenjem u vakuumu 6 h na 60 °C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno
od svetlosti.
 FENOBARBITON
Phenobarbitalum
O
H
N O
H 3C NH
O
C12H12N2O3 Mr 232,2
DEFINICIJA
Fentobarbiton sadrži od 99,0 % do 101,0 % 5-etil-5-
fenil-1H,3H,5H-pirimidin-2,4,6-triona, izračunato u
odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, vrlo teško
rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u alkoholu, umereno
rastvorljivi u etru. Sa alkalnim hidroksidima i
karbonatima i sa amonijakom gradi jedinjenja
rastvorljiva u vodi.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Odredi se temperatura topljenja (2.2.14) ispitivane
supstance. Pomešaju se jednaki delovi ispitivane
supstance i fenobarbitona HRS i odredi temperatura
topljenja smeše. Razlika između temperatura
topljenja (koje su oko 176 °C) nije veća od 2°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za fenobarbiton HRS.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,1 g ispitivane
supstance u alkoholu R i dopuni do 100 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,1 g fenobarbitona
HRS u alkoholu R i dopuni do 100 ml istim
rastvaračem.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 18 cm.
Kao mobilna faza koristi se donji sloj smeše
amonijak, koncentrovani R - alkohol R - hloroform
R (5:15:80 V/V/V). Posmatra se odmah pod UV
svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po
položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora.
D. Daje reakciju N-nesupstituisanih barbiturata (2.3.1).
16
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u smeši 4 ml
natrijum-hidroksida, rastvora razblaženog R i 6 ml vode
R. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora Y6 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. Zagreva se da ključa 1,0 g sa 50 ml vode R 2
min, ostavi da se ohladi i filtrira. U 10 ml filtrata doda
se 0,15 ml metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je
narandžastožut. Potrebno je najviše 0,1 ml 0,1 M
natrijum-hidroksida da bi se dobila čisto žuta boja.
Srodne supstance. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
u alkoholu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog
rastvora do 100 ml alkoholom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 20 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm. Kao
mobilna faza koristi se donji sloj smeše amonijak,
koncentrovani R - alkohol R - hloroform R (5:15:80
V/V/V). Posmatra se odmah pod UV svetlošću na 254
nm. Hromatogram se isprska difenilkarbazon živa(II)-
hloridom, reagensom R. Hromatogram se osuši na
vazduhu i isprska sveže pripremljenim kalijum-
hidroksidom, rastvorom, alkoholnim R koji je razblažen
1:5 alkoholom, bez prisustva aldehida R. Zagreva se 5
min na 100 °C do 105 °C i posmatra odmah. Kada se
posmatra i pod UV svetlošću i nakon prskanja, bilo koja
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim
glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE:
Rastvori se 0,100 g u 5 ml piridina R. Doda se 0,5 ml
timolftaleina, rastvora R i 10 ml srebro-nitrata,
rastvora u piridinu R. Titrira se 0,1 M natrijum-
hidroksidom, etanolnim do pojave jasno plave boje.
Izvede se titracija slepe probe.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida, etanolnog odgovara
11,61 mg C12H12N2O3,
 FENOBARBITON-NATRIJUM
Phenobarbitalum natricum
H
O N ONa
H3C N položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
O
C12H11N2NaO3 Mr 254,2
DEFINICIJA
Fenobarbiton-natrijum sadrži od 99,0 % do 101,0 %
natrijum-5-etil-5-fenil-1H,3H,5H-pirimidin-2,4,6-triona,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, higroskopan, lako rastvorljiv u
vodi bez ugljen-dioksida (neznatan deo može biti
nerastvoran), umereno rastvorljiv u alkoholu, gotovo
nerastvorljiv u metilenhloridu i etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B, E.
Druga identifikacija: A, C, D, E.
A. Zakiseli se 10 ml rastvora S (videti Ispitivanja)
hlorovodoničnom kiselinom, razblaženom R i mućka
sa 20 ml etra R. Odvoji se etarski sloj, ispere sa 10
ml vode R, osuši preko natrijum-sulfata, bezvodnog
R i filtrira. Filtrat se upari do suva i ostatak osuši na
100 °C do 105 °C. Odredi se temperatura topljenja
(2.2.14) ispitivanog ostatka. Pomešaju se jednaki
delovi ovog ostatka i fenobarbitona HRS i odredi
temperatura topljenja smeše. Razlika između dve
temperature topljenja (koje su oko 176 °C) nije veća
od 2°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem IR spektra ostatka
dobijenog u ispitivanju za Identifikaciju A sa IR
spektrom dobijenim za fenobarbiton HRS. Ako
spektri dobijeni za supstance u čvrstom stanju
pokažu razlike, rastvori se ispitivani ostatak i
referentna supstanca odvojeno u etanolu R, upare do
suva i ponovo snime IR spektri.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
stance u alkoholu (50 % V/V) R i dopuni do 100 ml
istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 90 mg fenobarbitona
HRS u alkoholu (50 % V/V) R i dopuni do 100 ml
istim rastvaračem.
17
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 18 cm.
Kao mobilna faza koristi se donji sloj smeše
amonijak, koncentrovani R - alkohol R - hloroform
R (5:15:80 V/V/V). Posmatra se odmah pod UV
svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po
poredbenog rastvora.
D. Daje reakciju N-nesupstituisanih barbiturata (2.3.1).
E. Daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u alkoholu (50 % V/V) R i
dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y7 (Metoda
II, 2.2.2).
pH (2.2.3). Rastvori se 5,0 g što je moguće potpunije u
vodi, bez prisustva ugljen-dioksida R i dopuni do 50 ml
istim rastvaračem. pH vrednost ovog rastvora nije veća
od 10,2.
Srodne supstance. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
u alkoholu (50 % V/V) R i dopuni do 100 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog
rastvora do 100 ml alkoholom (50 % V/V) R.
Na ploču se nanese odvojeno po 20 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm. Kao
mobilna faza koristi se donji sloj smeše: amonijak,
koncentrovani R - alkohol R - hloroform R (5:15:80
V/V/V). Posmatra se odmah pod UV svetlošću na 254
nm. Hromatogram se isprska difenilkarbazon živa(II)-
hloridom, reagensom R. Hromatogram se osuši na
vazduhu i isprska sveže pripremljenim kalijum-
hidroksidom, rastvorom, alkoholnim R koji je razblažen
1:5 alkoholom, bez prisustva aldehida R. Zagreva se 5
min na 100 °C do 105 °C i odmah posmatra. Kada se
posmatra i pod UV svetlošću i nakon prskanja, bilo koja
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim gla-
vne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (0,5 %). Zanemari se bilo koja
mrlja na startnoj tački.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 7,0 %, određen za
0,500 g sušenjem 4 h u sušnici na 150 °C.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
 GLUKOZA, BEZVODNA
Glucosum anhydricum
CH2OH
O
OH
HO OH
OH
C6H12O6 Mr 180,2
DEFINICIJA
Glukoza, bezvodna je D-(+)-glukopiranoza.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, slatkog ukusa, lako rastvorljiv u
vodi, slabo rastvorljiv u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Specifična optička rotacija (videti Ispitivanja): od
+52,5° do +53,3°.
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27)
na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
stance u smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine
metanola R, pa se dopuni do 20 ml istom smešom
rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg glukoze
HRS u smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine
metanola R, pa se dopuni do 20 ml istom smešom
rastvarača.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se po 10 mg fruktoze
HRS, glukoze HRS, laktoze HRS i saharoze HRS u
smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola R,
pa se dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača.
Na ploču se nanese odvojeno po 2 µl svakog
rastvora i dobro se osuše startne tačke.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, uz
mobilnu fazu: voda R - metanol R - sirćetna kiselina,
bezvodna R - etilenhlorid R (10:15:25:50 V/V/V/V).
Rastvarači treba da budu tačno odmereni, pošto mali
višak vode dovodi do zamućenja. Hromatogram se
suši u struji toplog vazduha. Razvijanje se ponovi
odmah u sveže pripremljenoj istoj mobilnoj fazi.
Hromatogram se suši u struji toplog vazduha i
isprska ravnomerno rastvorom 0,5 g timola R u
smeši 5 ml sumporne kiseline R i 95 ml alkohola R.
Zagreva se 10 min na 130 °C. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora odgovara po
položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje
je validno samo ako hromatogram poredbenog
rastvora (b) pokazuje četiri jasno razdvojene mrlje.
18
C. Rastvori se 0,1 g u 10 ml vode R. Doda se 3 ml ba-
kar(II)-vinske kiseline, rastvora R i zagreva. Izdvaja
se crveni talog.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, destilovanoj R i
dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvori se 10,0 g u 15 ml vode R.
Rastvor je bistar (2.2.1), bez mirisa i nije intenzivnije
obojen od referentnog rastvora BY7 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 6,0 g u 25 ml vode, bez
prisustva ugljen-dioksida R i doda 0,3 ml fenolftaleina,
rastvora R. Rastvor je bezbojan. Potrebno je najviše
0,15 ml 0,1 M natrijum-hidroksida za promenu boje
indikatora u ružičastu.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 10,0 g
u 80 ml vode R, doda 0,2 ml amonijaka, razblaženog
R1, ostavi da stoji 30 min i dopuni do 100,0 ml vodom
R. Specifična optička rotacija je od +52,5° do +53,3°,
izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu.
Strani šećeri, rastvorljiv skrob, dekstrini. Rastvori se
1,0 g, uz zagrevanje da ključa, u 30 ml alkohola (90 %
V/V) R. Posle hlađenja izgled rastvora se ne menja.
Sulfiti. Rastvori se 5,0 g u 40 ml vode R, doda se 2,0 ml
0,1 M natrijum-hidroksida i dopuni do 50,0 ml vodom
R. U 10,0 ml rastvora doda se 1 ml rastvora 310 g/l
hlorovodonične kiseline R, 2,0 ml fuksina, obezbojenog
rastvora R1 i 2,0 ml rastvora 0,5 % V/V formaldehida,
rastvora R. Ostavi se da stoji 30 min i izmeri
apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na 583 nm.
Pripremi se standard na sledeći način: rastvori se 76 mg
natrijum-metabisulfita R u vodi R i dopuni do 50,0 ml
istim rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do
100,0 ml vodom R. U 3,0 ml ovog rastvora doda se 4,0
ml 0,1 M natrijum-hidroksida i dopuni do 100,0 ml
vodom R. U 10,0 ml ovog rastvora odmah se doda 1 ml
rastvora 310 g/l hlorovodonične kiseline R, 2,0 ml
fuksina, obezbojenog rastvora R1 i 2,0 ml rastvora 0,5
% V/V formaldehida, rastvora R. Ostavi se da stoji 30
min i izmeri apsorbancija na maksimumu na 583 nm.
Kao rastvor za kompenzaciju, u oba merenja, upotrebi
se rastvor, pripremljen na isti način, uz korišćenje 10,0
ml vode R. Apsorbancija ispitivanog rastvora nije veća
od apsorbancije standarda (15 ppm SO2).
Hloridi (2.4.4). 4 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (125
ppm).
Sulfati (2.4.13). 7,5 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (200 ppm).
Arsen (2.4.2). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa A za
arsen (1 ppm).
Barijum. U 10 ml rastvora S doda se 1 ml sumporne
kiseline, razblažene R. Posmatra se odmah i posle 1h;
opalescencija ovog rastvora nije intenzivnija od
opalescencije smeše 1 ml vode, destilovane R i 10 ml
rastvora S.
Kalcijum (2.4.3). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit testa
za kalcijum (200 ppm).
Olovo u šećerima (2.4.10). Odgovara zahtevima limit
testa za olovo u šećerima (0,5 ppm).
Voda (2.5.12). Najviše 1,0 %, određena za 0,50 g semi-
mikro metodom za određivanje vode.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %. Rastvori se
5,0 g u 5 ml vode R, doda se 2 ml sumporne kiseline R,
upari do suva na vodenom kupatilu i zatim žari do
konstantne mase. Ako je neophodno, ponovi se
zagrevanje sa sumpornom kiselinom R.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi:
– apirogenost supstance, kada je neophodna za
primenu.
HLORAMFENIKOL
Chloramphenicolum
C11H12Cl2N2O5 Mr 323,1
DEFINICIJA
Hloramfenikol je 2,2-dihlor-N-[(1R,2R)-2-hidroksi-1-
hidroksimetil-2-(4-nitrofenil)etil]acetamid, proizvod je
rasta određenih sojeva Streptomyces venezuelae u
pogodnom medijumu. Obično se dobija sintetski. Sadrži
od 98,0 % do 102,0 % C11H12Cl2N2O5, izračunato u
odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, sivkastobeo ili žućkastobeo, fin kristalan prašak ili
fini igličasti kristali, takođe dolazi u obliku izduženih
pločica, teško rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u
alkoholu i propilenglikolu, teško rastvorljiv u etru.
19
Etanolni rastvor je desnoaktivan, a rastvor iz etilacetata
je levoaktivan.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D, E.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 149 °C do 153
°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za hloramfenikol HRS.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
srodnih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu
dobijena sa 1µl ispitivanog rastvora, je slična po
položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora (a).
D. Rastvori se oko 10 mg u 1 ml alkohola (50 % V/V)
R, doda se 3 ml rastvora 10 g/l kalcijum-hlorida R i
50 mg cinka u prahu R i zagreva na vodenom
kupatilu 10 min. Filtrira se vruć rastvor i ohladi.
Doda se 0,1 ml benzoilhlorida R i mućka 1 min.
Zatim se doda 0,5 ml gvožđe(III)-hlorida, rastvora
R1 i 2 ml hloroforma R i promućka. Vodeni sloj se
oboji svetlo ljubičastocrveno do purpurno.
E. U 50 mg u porcelanskom ločiću za žarenje, doda se
0,5 g natrijum-karbonata, bezvodnog R i zagreva na
otvorenom plamenu u toku 10 min. Ostavi se da se
ohladi. Ostatku se doda 5 ml azotne kiseline,
razblažene R i filtrira. U 1 ml filtrata doda se 1 ml
vode R. Rastvor daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJA
Aciditet ili alkalitet. U 0,1 g doda se 20 ml vode, bez
prisustva ugljen-dioksida R, promućka i doda se 0,1 ml
bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,1
ml 0,02 M hlorovodonične kiseline ili 0,02 M natrijum-
hidroksida da se promeni boja indikatora.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 1,50 g
u etanolu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem.
Specifična optička rotacija je od +18,5° do +20,5°.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,10 g ispitivane
supstance u acetonu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,10 g
hloramfenikola HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml
istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 0,5 ml poredbenog
rastvora (a) do 100 ml acetonom R.
Nanese se odvojeno na ploču 1 µl i 20 µl ispitivanog
rastvora, 1 µl poredbenog rastvora (a) i 20 µl
poredbenog rastvora (b). Hromatogram se razvija u
dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R -
hloroform R (1:10:90 V/V/V). Ploča se osuši na vazduhu
i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja
na hromatogramu, gde je naneto 20 µl ispitivanog
rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %).
Hloridi (2.4.4). U 1,00 g doda se 20 ml vode R i 10 ml
azotne kiseline R i mućka 5 min. Rastvor se filtrira kroz
filter papir, prethodno ispran nekoliko puta sa po 5 ml
vode R, sve dok 5 ml filtrata više ne daje opalescenciju
dodavanjem 0,1 ml azotne kiseline R i 0,1 ml srebro-
nitrata, rastvora R1. 15 ml filtrata odgovara zahtevima
limit testa za hloride (100 ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 2,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,100 g u vodi R i dopuni do 500,0 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml ovog rastvora do 100,0
ml vodom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na
maksimumu na 278 nm.
Izračuna se sadržaj C11H12Cl2N2O5, uzimajući da je
vrednost specifične apsorbancije 297.
ČUVANJE
Čuva se zaštićeno od svetlosti. Ako je supstanca
sterilna, čuva se u sterilnom, hermetički zatvorenom
kontejneru, koji obezbeđuje originalnost pakovanja
(tamper-proof).
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi:
– sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu,
– apirogenost supstance, kada je neophodna za
primenu.
20
KALCIJUM-GLUKONAT
Calcii gluconas
COO-
OH
H C
HO C H
Ca2+ , H2O
H C OH
OH
H C
CH2OH 2
C12 H22CaO14 · H2O Mr 448,4
DEFINICIJA
Kalcijum-glukonat sadrži od 98,5 % do 102,0 %
kalcijum-D-glukonat, monohidrata.
OSOBINE
Beo, kristalan ili zrnast prašak, slabo rastvorljiv u vodi,
lako rastvorljiv u vrućoj vodi.
IDENTIFIKACIJA
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20 mg ispitivane sup-
stance u 1 ml vode R, ako je potrebno zagrevanjem u
vodenom kupatilu na 60 °C.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 mg kalcijum-
glukonata HRS u 1 ml vode R, ako je potrebno
zagrevanjem u vodenom kupatilu na 60 °C.
Nanese se odvojeno na ploču po 5 µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm
uz mobilnu fazu: etilacetat R – amonijak,
koncentrovani R - voda R - alkohol R (10:10:30:50
V/V/V/V). Hromatogram se zagreva 20 min na 100
°C, ohladi se, a zatim isprska rastvorom 50 g/l
kalijum-dihromata R u 40 % m/m rastvoru sumporne
kiseline R. Posle 5 min, glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po
položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora.
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakciju kalcijuma
(2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u vodi R, zagrejanoj na 60
°C, i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Na 60 °C rastvor S nije intenzivnije
obojen od referentnog rastvora Y6 (Metoda II, 2.2.2).
Posle hlađenja, opalescencija ovog rastvora nije
intenzivnija od opalescencije referentne suspenzije II
(2.2.1).
Organske nečistoće i borna kiselina. Prenese se 0,5 g
supstance u porcelansku posudu, prethodno ispranu
sumpornom kiselinom R, i postavi u ledeno kupatilo.
Doda se 2 ml ohlađene sumporne kiseline R i promeša.
Ne razvija se žuta ili smeđa boja. Doda se 1 ml
hromotropa II B, rastvora R. Razvija se ljubičasta boja
koja ne prelazi u tamnoplavu. Uporedi se dobijena boja
sa bojom smeše 1 ml rastvora hromotropa II B, rastvora
R i 2 ml ohlađene sumporne kiseline R.
Saharoza i redukcioni šećeri. Rastvori se 0,5 g u smeši
2 ml hlorovodonične kiseline R1 i 10 ml vode R.
Zagreva se da ključa 5 min, ostavi da se ohladi, doda se
10 ml natrijum-karbonata, rastvora R i ostavi da stoji.
Dopuni se do 25 ml vodom R i filtrira. U 5 ml filtrata
doda se 2 ml bakar(II)vinske kiseline, rastvora R i
zagreva da ključa 1 min. Ostavi se da stoji 2 min. Ne
izdvaja se crven talog.
Hloridi (2.4.4). 12,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (200
ppm).
Sulfati (2.4.13). Rastvori se 10,0 g uz zagrevanje u
smeši 10 ml sirćetne kiseline R i 90 ml vode, destilovane
R. 15 ml ovog rastvora odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (100 ppm)
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit
testa D za teške metale (10 ppm). Ispitivana supstanca
se zagreva postepeno i pažljivo sve dok gotovo potpuno
ne pređe u belu masu, a zatim žari. Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Magnezijum i alkalni metali. Rastvori se 1,00 g u 100
ml ključale vode R, doda se 10 ml amonijum-hlorida,
rastvora R i 1 ml amonijaka R u kapima. Zatim se u
kapima dodaje 50 ml vrućeg amonijum-oksalata,
rastvora R. Ostavi se da stoji 4 h, dopuni do 200 ml
vodom R i filtrira. Upari se 100 ml filtrata do suva i žari.
Masa ostatka je najviše 2 mg (0,4 %).
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
KALCIJUM-KARBONAT
Calcii carbonas
CaCO3 Mr 100,1
DEFINICIJA
Kalcijum-karbonat sadrži od 98,5 % do 100,5 % CaCO3,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi.
21
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakciju karbonata (2.3.1).
B. Rastvor S zapremine 0, 2 ml (videti Ispitivanja) daje
reakcije kalcijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u 80 ml sirćetne kiseline,
razblažene R. Kada prestane burno izdvajanje gasa
zagreva se uz ključanje 2 min, ostavi da se ohladi,
dopuni do 100 ml sirćetnom kiselinom, razblaženom R, i
ako je potrebno filtrira kroz filter od sinterovanog
stakla.
Supstance nerastvorljive u sirćetnoj kiselini. Ispere se
bilo koji ostatak, dobijen u toku pripremanja rastvora S,
4 puta sa po 5 ml vruće vode R i suši na 100 °C do 105
°C u toku 1h. Masa ostatka je najviše 10 mg (0,2 %).
Hloridi (2.4.4). 3 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (330
ppm).
Sulfati (2.4.13). 1,2 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (0,25 %).
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (4 ppm).
Barijum. U 10 ml rastvora S doda se 10 ml kalcijum-
sulfata, rastvora R. Posle najmanje 15 min
opalescencija rastvora nije intenzivnija od opalescencije
smeše 10 ml rastvora S i 10 ml vode, destilovane R.
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (20 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se 50 mg u 5 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i dopuni do 10 ml
vodom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
gvožđe (200 ppm).
Magnezijum i alkalni metali. Rastvori se 1,0 g u 12 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R. Rastvor se
zagreva da ključa oko 2 min i doda 20 ml vode R, 1 g
amonijum-hlorida R i 0,1 ml metilcrvenog, rastvora R.
Dodaje se amonijak, razblaženi R1 sve dok se ne
promeni boja indikatora, a zatim još 2 ml u višku.
Rastvor se zagreva do ključanja, i doda 50 ml vrućeg
amonijum-oksalata, rastvora R. Ostavi se da stoji 4 h, a
zatim dopuni do 100 ml vodom R i filtrira kroz
odgovarajući filter. U 50 ml filtrata se doda 0,25 ml
sumporne kiseline R, upari se do suva na vodenom
kupatilu i žari do konstantne mase na 600 °C. Masa
ostatka je najviše 7,5 mg (1,5 %).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 2,0 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 200 °C.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,150 g supstance u smeši 3 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i 20 ml vode R.
Rastvor ključa 2 min, ostavi da se ohladi i dopuni do 50
ml vodom R. Izvodi se kompleksometrijska titracija
kalcijuma (2.5.11).
1 ml 0,1 M natrijum-edetata odgovara 10,01 mg CaCO3.
KALCIJUM-HIDROGENFOSFAT,
DIHIDRAT
Calcii hydrogenophosphas dihydricus
CaHPO4 · 2H2O Mr 172,1
DEFINICIJA
Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat sadrži od 98,0 % do
105,0 % CaHPO4 · 2H2O.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u hladnoj
vodi i alkoholu. Rastvara se u razblaženoj
hlorovodoničnoj kiselini i razblaženoj azotnoj kiselini.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvori se 0,1 g u smeši 5 ml azotne kiseline,
razblažene R i 5 ml vode R. Rastvor daje reakciju (b)
fosfata (2.3.1).
B. Daje reakciju (b) kalcijuma (2.3.1).
C. Odgovara zahtevima za granice Određivanja.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u 20 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R, filtrira se ako je potrebno i
dodaje se amonijak, razblaženi R1, sve dok se ne izdvoji
talog. Doda se dovoljno hlorovodonične kiseline,
razblažene R, da se rastvori talog i dopuni do 50 ml sa
vodom, destilovanom R.
Kalcijum-dihidrogenfosfat i kalcijum-fosfat. Rastvori
se 2,00 g u 30,0 ml 1M hlorovodonične kiseline i doda
se 20 ml vode R i 0,05 ml metiloranža, rastvora R.
Titrira se višak hlorovodonične kiseline 1M natrijum-
hidroksidom. Potrebna količina hlorovodonične kiseline
je 11,0 ml do 12,5 ml.
Karbonati. Mućka se 0,5 g sa 5 ml vode, bez prisustva
ugljen-dioksida i doda 1 ml hlorovodonične kiseline R.
Ne izdvajaju se mehurići gasa (bez efervescencije).
Hloridi (2.4.4). Rastvori se 0,5 g u smeši 1 ml azotne
kiseline R i 10 ml vode R, i dopuni do 50 ml vodom R.
15 ml ovog rastvora odgovara zahtevima limit testa za
hloride (330 ppm).
22
Fluoridi. (2.4.5). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa
za fluoride (100 ppm).
Sulfati. (2.4.13). U 1 ml rastvora S doda se 2 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i dopuni do 25 ml
vodom, destilovanom R. 15 ml ovog rastvora odgovara
zahtevima limit testa za sulfate (0,5 %).
Arsen (2.4.2). 2 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (10 ppm).
Barijum. U 10 ml rastvora S doda se 0,5 ml sumporne
kiseline, razblažene R. Posle 15 min, bilo koja
opalescencija rastvora nije intenzivnija od opalescencije
smeše 10 ml rastvora S i 0,5 ml vode, destilovane R.
Teški metali (2.4.8). Dopuni se 10 ml rastvora S do 20
ml vodom R. 12 ml ovog rastvora odgovara zahtevima
limit testa A za teške metale (40 ppm). Pripremi se
standard korišćenjem olova, standardnog rastvora (1
ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 0,5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (400
ppm).
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
KALCIJUM-PANTOTENAT
Calcii pantothenas
C18H32CaN2O10 Mr 476,5
DEFINICIJA
Kalcijum-pantotenat sadrži od 98,0 % do 101,0 % kalci-
jum-bis[(R)-3-(2,4-dihidroksi-3,3-dimetilbutiramido)
propionata], izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo prašak, slabo higroskopan, lako rastvorljiv u vodi,
teško rastvorljiv u alkoholu, a gotovo nerastvorljiv u
etru.
IDENTIFIKACIJA
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu
optičku rotaciju (videti Ispitivanja).
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
3-aminopropioninske kiseline. Glavna mrlja na
 hromatogramu ispitivanog rastvora (b) slična je po
položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora (a).
C. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 1 ml
natrijum-hidroksida, rastvora razblaženog R i 0,1
ml bakar(II)-sulfata, rastvora R. Razvija se plava
boja.
D. Daje reakciju (a) kalcijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,50 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R, i dopuni do 50,0 ml istim
rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 6,8 do 8,0.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Od +25,5° do
+27,5°, određena za rastvor S, i izračunata u odnosu na
osušenu supstancu.
3-aminopropionska kiselina. Ispituje se
hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na silikagelu
G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,2 g ispitivane
supstance u vodi R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog,
rastvora (a) do 10 ml vodom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg kalcijum-
pantotenata HRS u vodi R i dopuni do 5 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg 3-
aminopropionske kiseline R u vodi R i dopuni do 50 ml
istim rastvaračem.
Nanese se odvojeno na ploču po 5 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm uz mobilnu
fazu: etanol R – voda R (65:35 V/V). Hromatogram se
osuši na vazduhu i isprska ninhidrinom, rastvorom R1.
Zagreva se 10 min na 110 °C. Moguća mrlja koja
odgovara 3-aminopropionskoj kiselini na hromatogramu
ispitivanog rastvora (a) nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %).
Hloridi (2.4.4). 5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (200
ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (20 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše do 3,0 %, određen
za 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
23
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,180 g u 50 ml sirćetne kiseline, glacijalne
R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom. Završna tačka
titracije se određuje potenciometrijski (2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 23,83 mg
C18H32CaN2O10.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru
KALCIJUM-SULFAT, DIHIDRAT
Calcii sulfas dihydricus
CaSO4 · 2H2O Mr 172,2
DEFINICIJA
Kalcijum-sulfat, dihidrat sadrži od 98,0 % do 102,0 %
CaSO4 · 2H2O.
OSOBINE
Beo, fini prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, gotovo
nerastvorljiv u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak žarenjem
(videti Ispitivanja).
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakciju (a) sulfata
(2.3.1).
C. Rastvor S daje reakciju (a) kalcijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u 50 ml rastvora 10 % V/V
hlorovodonične kiseline R zagrevanjem 5 min na 50 °C.
Ostavi se da se rastvor ohladi.
Aciditet ili alkalitet. Mućka se 1,5 g u toku 5 min sa 15
ml vode, bez prusustva ugljen-dioksida R. Ostavi se da
stoji 5 min i filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,1 ml
fenolftaleina, rastvora R i 0,25 ml 0,01 M natrijum-
hidroksida. Rastvor se oboji crveno. Dodavanjem 0,30
ml 0,01 M hlorovodonične kiseline rastvor se obezboji.
Dodavanjem 0,2 ml metilcrvenog, rastvora R rastvor se
oboji crvenkastonarandžasto.
Hloridi (2.4.4). Mućka se 0,5 g sa 15 ml vode R u toku
5 min. Ostavi se da stoji 15 min i filtrira. Dopuni se 5 ml
filtrata do 15 ml vodom R. Rastvor odgovara zahtevima
limit testa za hloride (300 ppm).
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (10 ppm).
Teški metali (2.4.8). U 2,5 g doda se smeša 2 ml
hlorovodonične kiseline R i 15 ml vode R. Zagreva se do
ključanja. Ohladi se i doda 0,5 ml fenolftaleina, rastvora
R. Oprezno de doda amonijak, koncentrovani R, do
promene boje indikatora u ružičastu. Doda se 0,5 ml
sirćetne kiseline, glacijalne R, dopuni do 25 ml vodom R
i filtrira. 12 ml ovog filtrata odgovara zahtevima limit
testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem olova, standardnog rastvora (2 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). U 0,25 g doda se smeša 5 ml
hlorovodonične kiseline R i 20 ml vode R. Zagreva se do
ključanja, ohladi i filtrira. 10 ml filtrata odgovara
zahtevima limit testa za gvožđe (100 ppm).
Gubitak žarenjem. Od 18,0 % do 22,0 %, određen za
1,000 g žarenjem do konstantne mase na 800 °C.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
KALIJUM-BROMID
Kalii bromidum
KBr Mr 119,0
DEFINICIJA
Kalijum-bromid sadrži od 98,0 % do 100,5 % KBr,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako
rastvorljiv u vodi i glicerolu, teško rastvorljiv u
alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakcije bromida (2.3.1).
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije kalijuma
(2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R pripremljenoj od vode, destilovane R i
dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II,2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml
bromotimolplavog, rastvora R1. Za promenu boje
indikatora potrebno je najviše 0,5 ml 0,01 M
hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-hidroksida.
Bromati. U 10 ml rastvora S doda se 1 ml skroba,
rastvora R, 0,1 ml rastvora 100 g/l kalijum-jodida R i
24
0,25 ml 0,5 M sumporne kiseline i ostavi da stoji
zaštićeno od svetlosti 5 min. Ne razvija se plava ili
ljubičasta boja.
Hloridi (2.4.4). U tikvici po Erlenmeyeru, rastvori se
1,000 g u 20 ml azotne kiseline, razblažene R. Doda se 5
ml vodonik-peroksida, rastvora, koncentrovanog R i
zagreva na vodenom kupatilu dok se rastvor potpuno ne
obezboji. Isperu se zidovi suda sa malo vode R i zagreva
na vodenom kupatilu 15 min. Ostavi da se ohladi,
dopuni do 50 ml vodom R i doda 5,0 ml 0,1 M srebro-
nitrata i 1 ml dibutilftalata R. Mućka se i titrita 0,1 M
amonijum-tiocijanatom uz 5 ml indikatora gvožđe(III)-
amonijum-sulfata, rastvora R2. Koristi se najviše 1,7 ml
0,1 M srebro-nitrata (0,6 %). Zabeleži se zapremina
utrošenog 0,1 M srebro-nitrata (videti Određivanje).
Jodidi. U 5 ml rastvora S doda se 0,15 ml gvožđe(III)-
hlorida, rastvora R1 i 2 ml hloroforma R. Promućka se i
ostavi da se odvoje slojevi. Hloroformski sloj je
bezbojan (Metoda I, 2.2.2).
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za sulfate (100 ppm).
Barijum. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode,
destilovane R i 1 ml sumporne kiseline, razblažene R.
Posle 15 min, bilo koja opalescencija u rastvoru nije
intenzivnija od opalescencije u smeši 5 ml rastvora S i 6
ml vode, destilovane R.
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (10 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora(1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20
ppm).
Magnezijum i zemno-alkalni metali (2.4.7). 10,0 g
odgovara zahtevima limit testa za magnezijum i zemno-
alkalne metale. Upotrebljena zapremina 0,01 M
natrijum-edetata ne prelazi 5,0 ml (200 ppm, izračunato
kao Ca).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C 3 h.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
KAOLIN, TEŠKI
Kaolinum ponderosum
DEFINICIJA
Kaolin teški je prečišćeni, prirodni, hidratisan
aluminijum silikat, promenljivog sastava.
OSOBINE
Sitan, beo ili sivobeo, mastan prašak, gotovo
nerastvorljiv u vodi i u organskim rastvaračima.
IDENTIFIKACIJA
A. Na 0,5 g u metalnom lončiću za žarenje doda se 1 g
kalijum-nitrata R i 3 g natrijum-karbonata R i
zagreva dok se smeša ne istopi. Ostavi se da se
ohladi. Ostatku se doda 20 ml ključale vode R,
promeša i filtrira. Ostatak se ispere sa 50 ml vode R.
Ostatku se doda 1 ml hlorovodonične kiseline R i 5
ml vode R. Filtrira se. Filtratu se doda 1 ml natrijum-
hidroksida, rastvora, koncentrovanog R i filtrira.
Filtratu se doda 3 ml amonijum-hlorida, rastvora R.
Izdvaja se beo želatinozan talog.
B. Doda se 2,0 g, podeljenih u dvadeset porcija, u 100
ml rastvora 10 g/l natrijum-laurilsulfata R, u
menzuri od 100 ml, čiji je prečnik oko 30 mm.
Sačeka se po 2 min između svakog dodavanja da se
slegne. Ostavi se da stoji 2 h. Prividna zapremina
taloga nema veću zapreminu od 5 ml.
C. 0,25 g daje reakciju silikata (2.3.1).
ISPITIVANJE
Rastvor S. Na 4 g se doda smeša 6 ml sirćetne kiseline
R i 34 ml vode, destilovane R, mućka 1 min i filtrira.
Aciditet ili alkalitet. Na 1,0 g doda se 20 ml vode, bez
prisustva ugljen-dioksida R, mućka 2 min i filtrira. U 10
ml filtrata doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvora R.
Rastvor je bezbojan. Potrebno je najviše 0,25 ml 0,01 M
natrijum-hidroksida da indikator promeni boju u
ružičasto.
Organske nečistoće. Zagreva se 0,3 g do crvenog
usijanja cevi za kalcinaciju. Ostatak je samo malo jače
obojen nego početna supstanca.
Moć adsorpcije. U epruveti sa brušenim staklenim
zatvarčem, u 1,0 g doda se 10,0 ml rastvora 3,7 g/l
metilenplavog R i mućka 2 min. Sačeka se da se slegne.
Centrifugira se i razblaži rastvor u odnosu 1:100 vodom
R. Rastvor nije intenzivnije obojen od rastvora koji
sadrži 0,03 g/l metilenplavog R.
Moć bubrenja. Rastrlja se 2 g sa 2 ml vode R. Smeša
nije tečna.
Supstance rastvorljive u mineralnim kiselinama. U
5,0 g doda se 7,5 ml hlorovodonične kiseline,
razblažene R, 27,5 ml vode R i ključa 5 min. Filtrira se,
ostatak na filtru ispere vodom R, a sjedinjen filtrat i
rastvori posle ispiranja dopune do 50,0 ml vodom R. U
10,0 ml ovog rastvora doda se 1,5 ml sumporne kiseline,
razblažene R, upari na vodenom kupatilu do suva i ižari.
Masa ostatka nije veća od 10 mg (1%).
Hloridi (2.4.4). 2 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (250
ppm).
25
Sulfati (2.4.13). 1,5 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (0,1%).
Kalcijum(2.4.3). 4 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
sa vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit
testa za kalcijum (250 ppm).
Teški metali (2.4.8). U 5 ml rastvora pripremljenog za
ispitivanje supstanci koje su rastvorljive u mineralnim
kiselinama, doda se 5 ml vode R, 10 ml hlorovodončne
kiseline R i 25 ml metilizobutilketona R. Mućka se 2
min. Odvoje se slojevi. Vodeni sloj se upari do suva na
vodenom kupatilu. Ostatak se rastvori u 1 ml sirćetne
kiseline R i dopuni do 25 ml sa vodom R. Filtrira se. 12
ml ovog rastvora odgovara zahtevima limit testa A za
teške metale (50 ppm). Pripremi se standard,
korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Kaolin, teški koji je namenjen za unutrašnju primenu,
odgovara zahtevima iz monografije, modifikovanim
kako je prikazano u donjem ispitivanju za teške metale.
Teški metali (2.4.8). U 10 ml rastvora koji je
pripremljen za ispitivanje supstanci koje su rastvorljive
u mineralnim kiselinama, doda se 10 ml vode R, 20 ml
hlorovodonične kiseline R i 25 ml metilizobutilketona R.
Mućka se 2 min. Odvoje se slojevi. Vodeni sloj se upari
do suva na vodenom kupatilu. Ostatak se rastvori u 1 ml
sirćetne kiseline R i dopuni do 25 ml vodom R. Filtrira
se. 12 ml ovog rastvora odgovara zahtevima limit testa
A za teške metale (25 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem olova, standarnog rastvora (1 ppm Pb) R.
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi;
način primene, da je supstanca pogodna za unutrašnju
primenu.
KETOKONAZOL
Ketoconazolum
N
N
O
O
N N O O
H 3C H Cl Cl
C26H28Cl2N4O4 Mr 531,4
DEFINICIJA
Ketokonazol sadrži od 99,0 % do 101,0 % cis-1-acetil-
4-[4-[[(2 RS, 4 SR)-2-(2,4-dihlorfenil)-2-(1H-imidazol-
1-ilmetil) -1,3-dioksolan-4-il]metoksi]fenil]piperazina,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit
testa D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
Beo ili skoro beo prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi,
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
lako rastvorljiv u metilenhloridu, umereno rastvorljiv u
Pb) R.
metanolu, slabo rastvorljiv u alkoholu.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 % određen za
IDENTIFIKACIJA 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Prva identifikacija: B. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 % određen za 1,0
g.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatuta topljenja (2.2.14): od 148 ºC do 152 ºC. ODREĐIVANJE
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
Rastvori se 0,200 g u 70 ml smeše sirćetne kiseline,
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
glacijalne R i metietilketona R (1:7 V/V). Titrira se 0,1
za ketokonazol HRS. Ispitivana i referentna
M perhlornom kiselinom, uz potencijometrijsko
supstanca se pripreme tehnikom diska.
određivanje završne tečke titracije (2.2.20).
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 26,57 mg
(2.2.27), na pogodnom oktadecilsilil silikagelu, kao
C26H28Cl2N4O4.
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 30 mg ispitivane sup- ČUVANJE
stance u mobilnoj fazi i dopuni do 5 ml mobilnom
fazom. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 30 mg
ketokonazola HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 5 ml
mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 30 mg KLINDAMICIN-HIDROHLORID
ketokonazola HRS i 30 mg ekonazol-nitrata HRS u
mobilnoj fazi i dopuni do 5 ml mobilnom fazom.
Clindamycini hydrochloridum
Na ploču se nanese odvojeno po 5 µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm,
uz mobilnu fazu: amonijum-acetat, rastvor R -
dioksan R - metanol R (20:40:40 V/V/V).
Hromatogram se suši 15 min u struji toplog vazduha
i izloži parama joda dok se ne pojave mrlje.
Posmatra se na dnevnoj svetlosti. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora je slična po
položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje
je validno samo ako hromatogram poredbenog
rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
D. U lončić za žarenje od porcelana, na oko 30 mg doda
se 0,3 g natrijum-karbonata, bezvodnog R. Zagreva
C18H34Cl2N2O5S Mr 461,5
se na otvorenom plamenu 10 min i ostavi da se
ohladi. Ostatak se rastvori sa 5 ml azotne kiseline, DEFINICIJA
razblažene R i filtrira. U 1 ml filtrata doda se 1 ml
Klindamicin-hidrohlorid je so hidrohlorid (2S-
vode R. Ovaj rastvor daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
trans)metil-7-hlor-6,7,8-trideoksi-6-[[(1-metil-4-propil-
ISPITIVANJE 2-pirolidinil)karbonil]amino]-1-tio-a-L-treo-D-galakto-
oktapiranozida. Sadrži od 84,0 % do 93,0 %
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u metilenhloridu R i
klindamicina (C18H33ClN2O5S), izračunato u odnosu na
dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
bezvodnu supstancu. Sadrži promenljivu količinu vode.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY4 OSOBINE
(Metoda II, 2.2.2).
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, vrlo lako rastvorljiv
Optička rotacija. (2.2.7). Ugao optičke rotacije u vodi, teško rastvorljiv u alkoholu.
određen za rastvor S je od -0,10° do +0,10°.
Srodne supstance. Tečna hromatografija.

26
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, D.
Druga identifikacija: B, C, D.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za klindamicin-hidrohlorid HRS.
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg
klindamicin-hidrohlorida HRS u metanolu R i
dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg
klindamicin-hidrohlorida HRS i 10 mg linkomicin-
hidrohlorida HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml
istim rastvaračem.
Nanese se odvojeno na ploču po 5 µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm
koristeći gornji sloj smeše raastvarača: 2-propanol R
- rastvor 150 g/l amonijum-acetata R, prethodno
podešenog pH na 9,6 amonijakom R - etilacetat R
(20:40:45 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu
i isprska rastvorom 1 g/l kalijum-permanganata R.
Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora
slična je po položaju boji i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje
je validno samo ako hromatogram poredbenog
rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
C. Rastvori se oko 10 mg u 2 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R i zagreva 3 min u vodenom
kupatilu. Doda se 3 ml natrijum-karbonata, rastvora
R, i 1 ml rastvora 20 g/l natrijum-nitroprusida R.
Razvija se ljubičastocrvena boja.
D. Rastvori se 0,1 g u vodi R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem. Rastvor daje reakciju (a) hlorida
(2.3.1).
ISPITIVANJA
pH (2.2.3). Rastvori se 1,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Vrednost pH rastvora je od 3,0 do 5,0.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 1,000 g
u vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem.
Specifična optička rotacija je od +135° do +150°,
izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatogrami dobijeni u
Određivanju, za ispitivane rastvore (c) i (d). Na
hromatogramu ispitivanog rastvora (c), zbir površina
svih pikova osim pika koji odgovara klindamicinu nije
veći od 3 % ukupne površine pikova, a površina bilo
kojeg od ovih pikova nije veća od 2 % ukupne površine.
27
Zanemari se pik koji odgovara rastvaraču. Ispitivanje je
validno samo ako pik koji odgovara klindamicinu na
hromatogramu ispitivanog rastvora (d) zauzima
najmanje 70 % ukupne skale pisača.
Voda (2.5.12). Od 3,0 % do 6,0 %, određena za 0,500 g
semi-mikro metodom za određivanje vode.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,5%, određen za
1,0g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvornom kontejneru na
temperaturi koja ne prelazi 30 °C.
KOFEIN
Coffeinum
O CH 3
H3 C
N
N
N
O N
CH 3
C8H10N4O2 Mr 194,2
DEFINICIJA
Kofein sadrži od 98,5 % do 101,5 % 1,3,7-trimetil-3,7-
dihidro-1H-purin-2,6-diona, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili svilenkasti beli kristali, koji
lako sublimišu. Slabo rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv
u ključaloj vodi, teško rastvorljiv u etanolu i etru.
Rastvara se u koncentrovanim rastvorima alkalnih
benzoata ili salicilata.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B, E.
Druga identifikacija: A, C, D, E, F.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 234 °C do 239
°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za kofein HRS.
C. U 2ml zasićenog rastvora doda se 0,05 ml kalijum-
jodida, rastvora jodiranog R. Rastvor ostaje bistar.
Kada se doda 0,1 ml hlorovodonične kiseline,
razblažene R, izdvaja se smeđ talog. Neutrališe se
 natrijum-hidroksidom, rastvorom razblaženim R,
talog se rastvara.
D. U epruveti sa brušenim staklenim zatvaračem,
rastvori se oko 10 mg u 0,25 ml smeše 0,5 ml
acetilacetona R i 5 ml natrijum-hidroksida, rastvora
razblaženog R. Zagreva se 7 min u vodenom
kupatilu na 80 °C. Ohladi se i doda 0,5 ml 4-
dimetilaminobenzaldehida, rastvora R2. Zagreva se
ponovo 7 min u vodenom kupatilu na 80 °C. Ostavi
se da se ohladi i doda 10 ml vode R. Razvija se
intenzivna plava boja.
E. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak sušenjem
(videti Ispitivanja).
F. Daje reakciju ksantina (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 0,5 g uz zagrevanje u 50 ml
vode, bez prusustva ugljen-dioksida R, pripremljene od
vode, destilovane R, ohladi se i dopuni do 50 ml istim
rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. U 10 ml rastvora S doda se 0,05 ml
bromtimolplavog, rastvora R1. Rastvor je zelen ili žut.
Potrebno je najviše 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida
da se boja indikatora promeni u plavu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,10 g analize u 10 ml sirćetne kiseline,
anhidrida R, doda se 10 ml toluena R, 3 kapi
kristalvioleta, rastvora R kao indikatora i titrira 0,1 M
perhlornom kiselinom do pojave narandžaste boje.
Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
Rastvori se 0,170 g uz zagrevanje u 5 ml sirćetne
kiseline, bezvodne R. Ostavi se da se ohladi i doda 10 ml
sirćetne kiseline, anhidrida R i 20 ml toluena R. Titrira
se 0,1 M perhlornom kiselinom. Završna tačka titracije
se određuje potenciometrijski (2.2.20 ).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 19,42 mg
C8H10N4O2.
KSILOMETAZOLIN-
HIDROHLORID
Xylometazolini hydrochloridum
CH3
N

Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance , HCl

u smeši 4 zapremine metanala R i 6 zapremina NH
hloroforma R i dopuni do 10 ml istom smešom H3C C(CH3)3

rastvarača.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog C16H25ClN2 Mr 280,8
rastvora do 100 ml smešom rastvarača 4 zapremine
DEFINICIJA
metanola R i 6 zapremina hloroforma R.
Nanese se odvojeno na ploču po 10 µl svakog rastvora. Ksilometazolin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0
Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz mobilnu % 2-(4-1,1-dimetiletil-2,6-dimetilbenzil)-2(1H)-
fazu: amonijak, koncentrovani R - aceton R - hloroform imidazolin hidrohlorida, izračunato u odnosu na osušenu
R - butanol R (10:30:30:40 V/V/V/V). Hromatogram se supstancu.
osuši na vazduhu, mrlje se posmatraju pod UV svetlošću
na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu OSOBINE
ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija Beo ili skoro beo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u
od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %). vodi, alkoholu i metanolu, gotovo nerastvorljiv u etru.
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za sulfate (500 ppm). Pripremi se standard IDENTIFIKACIJA
korišćenjem smeše 7,5 ml sulfata, standardnog rastvora Prva identifikacija: A, E.
(10 ppm SO4) R i 7,5 ml vode, destilovane R.
Druga identifikacija: B, C, D, E.
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
testa C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
ksilometazolin-hidrohlorida HRS.
Pb) R.
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
za srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
1,000 g sušenjem u sušnici 1 h na 100 °C do 105 °C.

28
 ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju, boji i
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora (a).
C. Rastvori se oko 0,5 mg u 1 ml metanola R, doda 0,5
ml sveže pripremljenog rastvora 50 g/l natrijum-
nitroprusida R i 0,5 ml rastvora 20 g/l natrijum-
hidroksida R. Ostavi se da stoji 10 min i doda 1 ml
rastvora 80 g/l natrijum-hidrogenkarbonata R.
Razvija se ljubičasta boja.
D. Rastvori se 0,2 g u 1 ml vode R, doda 2,5 ml
alkohola R i 2 ml 1 M natrijum-hidroksida. Dobro se
promeša i posmatra pod UV svetlošću na 365 nm.
Rastvor ne pokazuje fluorescenciju ili pokazuje
gotovo istu fluorescenciju kao rastvor slepe probe
pripremljen na isti način. Identifikacija je validna
samo ako rastvor koji je pripremljen na isti način
korišćenjem nafazolin-hidrohlorida HRS umesto
ispitivane supstance, pokazuje jasnu plavičastu
fluorescenciju.
E. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 50,0 ml istim
rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y6 (Metoda
II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 0,25 g u vodi R i
dopuni do 25 ml istim rastvaračem. Doda se 0,1 ml
metilcrvenog, rastvora R i 0,1 ml 0,01 M
hlorovodonične kiseline. Rastvor je crven. Potrebno je
najviše 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida da bi se boja
indikatora promenila u žutu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,20 g ispitivane sup-
stance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 10 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg
ksilometazolin-hidrohlorida HRS u metanolu R i dopuni
do 5 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 4 mg
hlorovodonične kiseline R1 i 2 zapremine 15 g/l rastvora
kalijum-permanganata R. Kada za hromatografiju se
zatvori i ostavi da stoji 15 min. Osušena ploča se postavi
u kadu koja se ponovo zatvori. Ploča se izloži parama
hlora 5 min. Ploča se izvadi i izloži struji hladnog
vazduha sve dok se višak hlora ne ukloni, a površina
adsorbensa ispod tačaka nanošenja ne prestane da daje
plavu boju s kapi kalijum-jodida i rastvora skroba R.
Isprska se kalijum-jodidom i rastvora skroba R. Moguća
mrlja koja odgovara ksilometazolinu, nečistoći-A na
hromatogramu ispitivanog rastvora (a), nije intenzivnija
od glavne mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora
(b) (0,2 %). Bilo koja mrlja, osim glavne mrlje i mrlje
koja odgovara ksilometazolinu, nečistoći-A na
hromatogramu ispitivanog rastvora (a), nije intenzivnija
od glavne mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora
(c) (0,2 %).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g, sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,200 g supstance u 25 ml sirćetne kiseline,
bezvodne R i doda 10 ml sirćetne kiseline, anhidrida R.
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 28,08 mg
C16H25ClN2.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
LAKTOZA, MONOHIDRAT
Lactosum monohydricum
CH2OH
CH2OH
OH
O
HO O
O
OH , H2O
OH

ksilometazolina, nečistoće-A HRS u metanolu R i dopuni

do 50 ml istim rastvaračem. OH
OH
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1 ml ispitivanog C12H22O11 ∙ H2O Mr 360,3
rastvora (b) do 50 ml metanolom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora. DEFINICIJA
Hromatogram se razvije u dužini od 10 cm uz mobilnu Laktoza, monohidrat je monohidrat O-b-D-
fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R (5:100 galaktopiranozil-(1®4)-a-D-glukopiranoza.
V/V), a zatim ostavi da se osuši. Na dno kade za
hromatografiju postavi se posuda za uparavanje koja To može da se menja, kao i fizičke osobine, a može da
sadrži smešu 1 zapremine vode R, 1 zapremine varira i proporcija sadržaja amorfne lakoze.

29
OSOBINE
Beo ili skoro beo kristalan prašak, lako ali sporo
rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, D.
Druga identifikacija: B, C, D.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za laktozu
HRS.
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
stance u smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine
metanola R i dopuni do 20 ml istom smešom
rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg laktoze
HRS u smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine
metanola R i dopuni do 20 ml istom smešom
rastvarača.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se po 10 mg fruktoze
HRS, glukoze HRS, laktoze HRS i saharoze HRS u
smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola R
i dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača.
Na ploču se nanese odvojeno po 2 µl svakog
rastvora i potpuno se osuše startne tačke.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz
mobilnu fazu: voda R - metanol R - sirćetna kiselina,
bezvodna R - etilenhlorid R (10:15:25:50 V/V/V/V),
izmerenu tačno jer mali višak vode može da dovede
do mutnoće. Hromatogram se osuši u struji toplog
vazduha. Ponovi se razvijanje u sveže pripremljenoj
istoj mobilnoj fazi. Hromatogram se osuši u struji
toplog vazduha i ravnomerno isprska rastvorom 0,5
g timola R u smeši 5 ml sumporne kiseline R i 95 ml
alkohola R. Zagreva se 10 min na 130 ºC. Glavna
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora je slična
po položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje
je validno samo ako hromatogram poredbenog
rastvora (b) pokazuje četiri jasno razdvojene mrlje.
C. Rastvori se 0,25 g u 5 ml vode R. Doda se 5 ml
amonijaka R i zagreva u vodenom kupatilu na 80 ºC
u toku 10 min. Razvija se crvena boja.
D. Odgovara zahtevima ispitivanja za vodu (videti
Ispitivanja).
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u vodi R, zagreva do
50 ºC, dopuni do 10 ml istim rastvaračem i ostavi da se
ohladi. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen
od referentnog rastvora BY7 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 6,0 g uz ključanje u 25
ml vode bez prisustva ugljen-dioksida R, ohladi i doda
30
0,3 ml fenolftaleina, rastvora R. Rastvor je bezbojan.
Potrebno je najviše 0,4 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da
bi se boja indikatora promenila u ružičastu.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 10,0 g
u 80 ml vode R i zagreva do 50 ºC. Ostavi se da se
ohladi i doda 0,2 ml amonijaka, razblaženog R1. Ostavi
se da stoji 30 min i dopuni do 100,0 ml vodom R.
Specifična optička rotacija je od +54,4º do 55,9º
izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu.
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 1,0 g u ključaloj
vodi R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem (rastvor
A). Apsorbancija rastvora izmerena na 400 nm je
najviše 0,04. Dopuni se 1,0 ml rastvora A do 10,0 ml
vodom R. Ispituje se rastvor u oblasti od 210 nm do 300
nm. Apsorbancija je najviše 0,25 na talasnim dužinama
od 210 nm do 220 nm, a na talasnim dužinama od 270
nm do 300 nm apsorbancija je najviše 0,07.
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 4,0 g u vodi R uz blago
zagrevanje, doda 1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline i
dopuni do 20 ml vodom R. 12 ml ovog rastvora
odgovara zahtevima limit testa A za teške metale (5
ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova,
standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Voda (2.5.12). Od 4,5 % do 5,5 % određena za 0,50 g
semi-mikro metodom za određivanje vode korišćenjem
smeše 1 zapremine formamida R i 2 zapremine
metanola R kao rastvarača.
Sulfatni ostatak. Najviše 0,1 %. U 1,0 g se doda 1 ml
sumporne kiseline R, upari do suva na vodenom kupatilu
i žari do konstantne mase.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
LIDOKAIN-HIDROHLORID
Lidocaini hydrochloridum
CH3
H
N
N CH3
, HCl, H2O
O
CH3 CH3
C14H23ClN2O · H2O Mr 288,8
DEFINICIJA
Lidokain-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 2-
dietilamino-2',6'-dimetilacetanilid-hidrohlorida,
izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, vrlo lako rastvorljiv u vodi, lako
rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B, F.
Druga identifikacija: A, C, D, E, F.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 74 ºC do 79 ºC,
određena bez prethodnog sušenja.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za lidokain-hidrohlorid HRS.
C. Rastvori se 0,2 g u 10 ml vode R i doda 10 ml
pikrinske kiseline, rastvora R. Talog ispran vodom
R, i osušen topi se (2.2.14) na oko 230 ºC.
D. U oko 5 mg doda se 0,5 ml azotne kiseline, pušljive
R. Upari se do suva na vodenom kupatilu, ohladi, i
ostatak rastvori u 5 ml acetona R. Doda se 0,2 ml
kalijum-hidroksida, rastvora alkoholnog R. Nastaje
zelena boja.
E. U 5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 5 ml
vode R i rastvor zaalkališe natrijum-hidroksidom,
rastvorom, razblaženim R. Sakupi se talog na filtru i
ispere vodom R. Rastvori se polovina taloga u 1 ml
alkohola R i doda 0,5 ml rastvora 100 g/l kobalt(II )-
nitrata R. Izdvaja se plavkastozeleni talog.
F. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). Dopuni se 1 ml rastvora S do 10 ml vodom,
bez prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora je
od 4,0 do 5,5.
2,6-dimetilanilin.
Rastvor (a). Rastvori se 0,25 g ispitivane supstance u
metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Ovaj
rastvor se koristi za pripremanje ispitivanog rastvora.
Rastvor (b). Rastvori se 50 mg 2,6-dimetilanilina R u
metanolu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 100 ml metanolom R.
Ovaj rastvor se koristi za pripremanje standarda.
Koriste se tri epruvete sa ravnim dnom. U prvu se
prenese 2 ml rastvora (a), u drugu 1 ml rastvora (b) i 1
ml metanola R, a u treću 2 ml metanola R (koristi se za
pripremanje slepe probe). U svaku epruvetu se doda po
1 ml sveže pripremljenog 10 g/l rastvora 4-
dimetilaminobenzaldehida R u metanolu R i 2 ml
sirćetne kiseline, glacijalne R, i ostavi da stoji na sobnoj
temperaturi 10 min. Intenzitet žute boje ispitivanog
31
rastvora je između intenziteta slepe probe i standarda.
(100 ppm).
Teški metali (2.4.8).Rastvori se 1,0 g u vodi R i dopuni
do 25 ml istim rastvaračem i izvede prethodna filtracija.
10 ml prethodno filtriranog rastvora odgovara limit testu
E za teške metale (5 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (1 ppm
Pb) R.
Voda (2.5.12). Od 5,5 % do 7,0 %, određena za 0,25 g
semi-mikro metodom za određivanje vode.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 % određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,25 g u 25 ml smeše rastvarača, doda
se 5 ml živa(II)-acetata, rastvora R, 3 kapi
kristalvioleta, rastvora R kao indikatora i titrira 0,1 M
perhlornom kiselinom do pojave plave boje.
Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
Rastvori se 0,220 g u 50 ml etanola (96 posto) R i doda
5,0 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline. Izvede se
potenciometrijska titracija (2.2.20), korišćenjem 0,1 M
natrijum-hidroksida. Očita se zapremina koja se doda
između dve prevojne tačke.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 27,08 mg
C14H23ClN2O.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
LIMUNSKA KISELINA,
MONOHIDRAT
Acidum citricum monohydricum
CH2 COOH
HO C COOH , H2O
CH2 COOH
C6H8O7 · H2O Mr 210,1
DEFINICIJA
Limunska kiselina, monohidrat sadrži od 99,5% do
101,0 % 2-hidroksipropan-1,2,3-trikarboksilne kiseline,
izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, bezbojni kristali ili zrnaca
eflorescentni, vrlo lako rastvorljiva u vodi, lako
rastvorljiva u alkoholu, slabo rastvorljiva u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: B, E.
Druga identifikacija: A, C, D, E.
A. Rastvori se 1 g u 10 ml vode R. Rastvor je jako
kiseo (2.2.4).
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za limunsku kiselinu, monohidrat HRS, posle
sušenja, ispitivane i referentne supstance 24 h na 100
°C do 105 °C.
C. Doda se oko 5 mg u smešu 1 ml sirćetne kiseline,
anhidrida R i 3 ml piridina R. Razvija se crvena
boja.
D. Rastvori se 0,5 g u 5 ml vode R, neutrališe 1 M
natrijum-hidroksidom (oko 7 ml), doda 10 ml
kalcijum-hlorida, rastvora R i zagreva do ključanja.
Izdvaja se beo talog.
E. Odgovara zahtevima ispitivanja za vodu (videti
Ispitivanja).
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 2,0 g u vodi R i dopuni do
10 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y7, BY7 ili
GY7 (Metoda II, 2.2.2).
Supstance koje lako ugljenišu. U 1,0 g u čistoj
epruveti doda se 10 ml sumporne kiseline R i smeša se
odmah zagreva 60 min u vodenom kupatilu na 90 ± 1°C.
Odmah se brzo ohladi. Rastvor nije intenzivnije obojen
od smeše 1 ml primarnog standardnog rastvora, crvenog
i 9 ml primarnog standardnog rastvora, žutog (Metoda I,
2.2.2).
Oksalna kiselina. Rastvori se 0,80 g u 4 ml vode R.
Doda se 3 ml hlorovodonične kiseline R i 1 g cinka R u
granulama. Zagreva se da ključa 1 min. Ostavi se da
stoji 2 min. Supernatant se prenese u epruvetu koja
sadrži 0,25 ml rastvora 10 g/l fenilhidrazin-hidrohlorida
R i zagreva do ključanja. Ohladi se brzo, prenese u
menzuru i doda ista zapremina hlorovodonične kiseline
R i 0,25 ml rastvora 50 g/l kalijum-
heksacijanoferata(III) R. Promućka se i ostavi da stoji
30 min. Bilo koja ružičasta boja u rastvoru, nije
intenzivnija od ružičaste boje standarda pripremljenog u
isto vreme i na isti način, korišćenjem 4 ml rastvora 0,1
g/l oksalne kiseline R (350 ppm, izračunato kao oksalna
kiselina, bezvodna).
Sulfati (2.4.13). Rastvori se 1,0 g u vodi, destilovanoj R
i dopuni do 15 ml istim rastvaračem. Rastvor odgovara
zahtevima limit testa za sulfate (150 ppm).
32
Aluminijum (2.4.17). Ako je namenjen za proizvodnju
rastvora za dijalizu, odgovara zahtevima ispitivanja za
aluminijum. Rastvori se 20 g u 100 ml vode R i doda se
10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R. Rastvor
odgovara zahtevima limit testa za aluminijum (0,2
ppm). Pripremi se standard korišćenjem smeše 2 ml
aluminijuma, standardnog rastvora (2 ppm Al) R, 10 ml
rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 98 ml vode R. Za
pripremanje rastvora slepe probe, koristi se smeša 10 ml
rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 100 ml vode R.
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 5,0 g u 39 ml
natrijum-hidroksida, rastvora razblaženog R, dodatih u
nekoliko porcija i dopuni do 50 ml vodom, destilovanom
R. 12 ml ovog odgovara zahtevima limit testa A za teške
metale (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Voda (2.5.12). Od 7,5 % do 9,0 %, određena za 0,500 g
semi-mikro metodom za određivanje vode.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi:
– apirogenost supstance, kada je neophodna za
primenu,
– da je supstanca namenjena za proizvodnju rastvora
za dijalizu.
MAGNEZIJUM-KARBONAT, LAKI
Magnesii subcarbonas levis
DEFINICIJA
Magnezijum-karbonat, laki je hidratisani, bazni
magnezijum-karbonat. Sadrži od 40,0 % do 45,0 %,
izračunato kao MgO (Mr 40,30).
OSOBINE
Beo prašak, praktično nerastvorljiv u vodi. Rastvara se u
razblaženim kiselinama uz naglo izdvajanje gasa
(efervescenciju).
Prividna zapremina: 15 g zauzima zapreminu od oko
180 ml.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakciju karbonata (2.3.1).
B. Rastvori se oko 15 mg u 2 ml azotne kiseline,
razblažene R i neutrališe natrijum-hidroksidom,
rastvorom razblaženim R. Rastvor daje reakciju
magnezijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u 100 ml sirćetne kiseline,
razblažene R. Kada prestane izdvajanje gasa
(efervescencija), zagreva se da ključa 2 min, ohladi i
dopuni do 100 ml istom kiselinom. Ako je potrebno,
filtrira se kroz prethodno ižaren i odmeren lončić za
filtriranje od porcelana ili kvarca odgovarajuće
poroznosti da se dobije bistar filtrat.
Izgled rastvora. Rastvor S nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora B4 (Metoda II, 2.2.2).
Rastvorljive supstance. Gravimetrijski.
Supstance nerastvorljive u sirćetnoj kiselini.
Gravimetrijski.
Hloridi (2.4.4). 1,5 ml rastvora S, dopunjen do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride
(0,07 %).
Sulfati (2.4.13). 1 ml rastvora S, dopunjen do 15 ml
vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (0,3 %).
Arsen (2.4.2). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa A za arsen (2 ppm).
Kalcijum (2.4.3). Dopuni se 2,6 ml rastvora S do 150
ml vodom, destilovanom R. 15 ml rastvora odgovara
zahtevima limit testa za kalcijum (0,75 %).
Teški metali (2.4.8). U 20 ml rastvora S doda se 15 ml
hlorovodonične kiseline R1 i promućka 2 min sa 25 ml
metilizobutilketona R. Ostavi se da stoji, odvoji se
vodeni sloj i upari do suva. Ostatak se rastvori u 1 ml
sirćetne kiseline R i dopuni do 20 ml vodom R. 12 ml
rastvora odgovara zahtevima limit testa A za teške
metale (20 ppm). Pripremi se standard koristeći olovo,
standardni rastvor (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se 0,1 g u 3 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R i dopuni do 10 ml vodom R. 2,5
ml rastvora, dopunjen do 10 ml vodom R, odgovara
zahtevima limit testa za gvožđe (400 ppm).
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
MAGNEZIJUM-OKSID, LAKI
Magnesii oxidum leve
MgO Mr 40,30
DEFINICIJA
Magnezijum-oksid, laki sadrži od 98,0 % do 100,5 %
MgO, izračunato u odnosu na ižarenu supstancu.
33
OSOBINE
Beo, fin, amorfan prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi;
vodena suspenzija daje alkalnu sa fenolftaleinom.
Rastvara se u razblaženim kiselinama uz slabo
izdvajanje gasa (bez efervescencije).
Prividna zapremina: 15 g zauzima zapreminu od oko
150 ml.
IDENTIFIKACIJA
Rastvori se oko 15 mg u 2 ml azotne kiseline,
razblažene R i neutrališe natrijum- hidroksidom,
rastvorom, razblaženim R. Rastvor daje reakciju
magnezijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u smeši 70 ml sirćetne
kiseline R i 30 ml vode, destilovane R, zagreva da ključa
2 min, ohladi i dopuni do 100 ml sirćetnom kiselinom,
razblaženom R. Ako je potrebno, filtrira se kroz
predhodno ižaren i odmeren lončić za filtriranje od
porcelana ili kvarca odgovarajuće poroznosti da se
dobije bistar rastvor.
Izgled rastvora. Rastvor S nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora B2 (Metoda II, 2.2.2).
Rastvorljive supstance. Gravimetrijski.
Supstance nerastvorljive u sirćetnoj kiselini.
Gravimetrijski.
Hloridi (2.4.4). 0,7 ml rastvora S, dopunjen do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride
(0,15 %).
Sulfati (2.4.13). 0,3 ml rastvora S, dopunjen do 15 ml
vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (1,0 %).
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (4 ppm).
Kalcijum (2.4.3). Dopuni se 1,3 ml rastvora S do 150
ml vodom, destilovanom R. 15 ml ovog rastvora
odgovara zahtevima limit testa za kalcijum (1,5 %).
Teški metali (2.4.8). U 20 ml rastvora S doda se 15 ml
hlorovodonične kiseline R1 i mućka 2 min sa 25 ml
metilizobutilketona R. Ostavi se da stoji, odvoji se
vodeni sloj i upari do suva. Ostatak se rastvori u 1,5 ml
sirćetne kiseline R i dopuni do 30 ml vodom R. 12 ml
ovog rastvora odgovara zahtevima limit testa A za teške
metale (30 ppm). Pripremi se standard koristeći olovo,
standardni rastvor (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se 50 mg u 5 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i dopuni do 10 ml
vodom R. 2 ml ovog rastvora, dopunjen do 10 ml vodom
R, odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (0,1 %).
Gubitak žarenjem. Najviše 8,0 %, određen za 1,00 g,
na 900 ºC.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
MAGNEZIJUM-SULFAT
Magnesii sulfas
MgSO4 · 7H2O Mr 246,5
DEFINICIJA
Magnezijum-sulfat sadrži od 99,0 % do 100,5 %
MgSO4, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili sjajni, bezbojni kristali, lako
rastvorljivi u vodi, vrlo lako rastvorljivi u ključaloj vodi,
gotovo nerastvorljivi u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakcije sulfata (2.3.1).
B. Daje reakciju magnezijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi R i dopuni do 50 ml
istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,05
ml fenolcrvenog, rastvora R. Potrebno je najviše 0,2 ml
0,01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-
hidroksida da bi se promenila boja indikatora.
Hloridi (2.4.4). 1,7 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (300
ppm).
Arsen (2.4.2). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa A za
arsen (2 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (10 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 10 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20
ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 48,0 % do 52,0 %,
određen za 0,500 g sušenjem u sušnici 1 h na 110 °C do
120 ºC, a zatim na 400 ºC do konstantne mase.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
34
MEBENDAZOL
Mebendazolum
O
H
N OCH 3
NH
N
O
C16H13N3O3 Mr 295,3
DEFINICIJA
Mebendazol sadrži od 98,0 % do 101,0 % metil
N-(5-benzoil-1H-benzimidazol-2-il)karbamata,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili slabo žućkast prašak, gotovo nerastvorljiv u
vodi, alkoholu, etru i metilenhloridu.
Pokazuje polimorfizam.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvori se 30,0 mg u 2 ml mravlje kiseline,
bezvodne R i dopuni do 100,0 ml 2-propanolom R.
Dopuni se 2,5 ml ovog rastvora do 100,0 ml
2-propanolom R. Ispituje se u oblasti od 230 nm do
320 nm (2.2.25) rastvor pokazuje dva apsorpciona
maksimuma, na 247 nm i 312 nm. Specifične
apsorbancije na ovim maksimumima su od 940 do
1040, odnosno od 485 do 535. Kao tečnost za
kompenzaciju koristi se 0,05 % V/V rastvor mravlje
kiseline, bezvodne R u 2-propanolu R.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za mebendazol HRS. Ispitivana i referentna
supstanca se pripreme tehnikom diska, bez
prekristalizacije.
C. U oko 10 mg doda se 5 ml alkohola R, 1 ml
dinitrobenzena, rastvora R i 1 ml natrijum-
hidroksida, rastvora, razblaženog R. Nastaje
intenzivna žuta boja.
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,10 g u smeši 1 zapremine
mravlje kiseline, bezvodne R i 9 zapremina
metilenhlorida R pa se dopuni do 10 ml istom smešom
rastvarača. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije
obojen od referentnog rastvora BY4 (Metoda II, 2.2.2).
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu HF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane
supstance u smeši 1 zapremine mravlje kiseline,
bezvodne R i 9 zapremina metilenhlorida R pa se dopuni
do 5 ml istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog ras-
tvora do 100 ml smešom 1 zapremine mravlje kiseline,
bezvodne R i 9 zapremina metilenhlorida R.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 10 ml poredbenog ras-
tvora (a) do 20 ml smešom 1 zapremine mravlje
kiseline, bezvodne R i 9 zapremina metilenhlorida R.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: metanol R - mravlja kiselina, bezvodna R –
metilenhlorid R (5:5:90 V/V/V). Hromatogram se osuši u
struji toplog vazduha. Posmatra se pod UV svetlošću na
254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,5 %) i najviše
jedna mrlja je intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (b) (0,25 %).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici 4 h na 100 °C do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,20 g analize u 30 ml smeše rastvarača
doda 3 kapi kristalvioleta, rastvora R kao indikatora i
titrira 0,1 M perhlornom kiselinom do pojave mrkožute
boje. Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
Rastvori se 0,250 g u 3 ml mravlje kiseline, bezvodne R
i doda 50 ml smeše 1 volumena sirćetne kiseline,
bezvodne R i 7 volumena metil etil ketona R. Titrira se
0,1 M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko
određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 29,53 mg
C16H13N3O3.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
METILPARABEN
Methylis parahydroxybenzoas
O oktadecilsilil silikagel sa fluorescentnim indikatorom
OCH 3
HO
C8H8O3 Mr 152,1
35
DEFINICIJA
Metilparaben sadrži od 99,0 % do 100,5 % metilestar
4-hidroksibenzojeve kiseline.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, vrlo teško
rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u alkoholu i
metanolu.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 125 °C do
128 ºC.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za metilparaben HRS.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
za srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju i
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora (b).
D. Prenese se oko 10 mg u epruvetu i doda se 1 ml
natrijum-karbonata, rastvora R, ostavi da ključa 30 s
i ohladi (rastvor (a)). U sledećih 10 mg u sličnoj
epruveti doda se 1 ml natrijum-karbonata, rastvora
R; supstanca se delimično rastvara (rastvor (b)). U
rastvor (a) i rastvor (b) doda se u isto vreme po 5 ml
aminopirazolona, rastvora R i 1 ml kalijum-
heksacijanoferata(III), rastvora R pa se promeša.
Rastvor (b) je žut do narandžastosmeđ. Rastvor (a)
je narandžast do crven, a boja je jasno intenzivnija
od bilo koje slične boje koja može da se dobije sa
rastvorom (b).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u alkoholu R i dopuni do
10 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY6
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. U 2 ml rastvora S doda se 3 ml alkohola R, 5
ml vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i 0,1 ml
bromkrezolzelenog, rastvora R. Potrebno je najviše 0,1
ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi se boja indikatora
promenila u plavu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), koristeći kao adsorbens pogodan
optimalnog intenziteta na 254 nm.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
stance u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 10 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog ras-
tvora (a) do 100 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg metilparabena
HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg etilparabena
HRS u 1 ml ispitivanog rastvora (a) i dopuni do 10 ml
acetonom R.
Na ploču se nanese po 2 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - voda R - metanol
R (1:30:70 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja
na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne
mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (a) (0,5 %). Ispitivanje je validno
samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c)
pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
METRONIDAZOL
Metronidazolum
OH
O2N
N
CH 3
N vazduhu. Posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm.
C6H9N3O3 Mr 171,2
DEFINICIJA
Metronidazol sadrži od 99,0 % do 101,0 %
2-(5-nitro-2-metilimidazol-1-il)etanola, izračunato u od-
nosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili žućkast, kristalan prašak, teško rastvorljiv u
vodi, acetonu, alkoholu i metilenhloridu, vrlo teško
rastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, C.
Druga identifikacija: A, B, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 159 °C do
163 ºC.
B. Rastvori se 40,0 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj
kiselini i dopuni do 100,0 ml istom kiselinom.
36
Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml 0,1 M
hlorovodoničnom kiselinom. Ispituje se u oblasti od
230 nm do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje
apsorpcioni maksimum na 277 nm i minimum na
240 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je
od 365 do 395.
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za metronidazol HRS. Ispitivana i referentna
supstanca se pripreme tehnikom diska.
D. U oko 10 mg doda se oko 10 mg cinka, praška R, 1
ml vode R i 0,25 ml hlorovodonične kiseline,
razblažene R. Stavi se u vodeno kupatilo 5 min.
Ohladi se. Rastvor daje reakciju primarnih
aromatičnih amina (2.3.1).
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u 1 M
hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 20 ml istom
kiselinom. Opalescencija rastvora nije intenzivnija od
opalescencije referentne suspenzije II (2.2.1) i rastvor
nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora GY6
(Metoda II, 2.2.2).
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,10 g u acetonu R i
dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,3 ml ispitivanog
rastvora do 100 ml acetonom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 20 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, uz mobilnu
fazu: voda R - alkohol R - dietilamin R - hloroform R
(1:10:10:80 V/V/V/V). Hromatogram se osuši na
Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora,
osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,3 %).
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem 3 h u sušnici na 100 °C do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,15 g analize u 30 ml smeše rastvarača,
doda 3 kapi kristalvioleta, rastvora R, kao indikatora i
titrira 0,1 M perhlornom kiselinom, do pojave plave
boje. Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
Rastvori se 0,150 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 17,12 mg
C6H9N3O3.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
MINOKSIDIL
Minoxidilum
N N NH 2
N zelena boja. Rastvor postaje zelenkastožut
O dodavanjem 0,1 ml hlorovodonične kiseline,
NH 2
C9H15N5O Mr 209,3
DEFINICIJA
Minoksidil sadrži od 98,5% do 101,0% 6-(piperidin-1-
il)pirimidin-2,4-diamin 3-oksida, izračunato u odnosu
na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalni prašak, teško rastvorljiv u
vodi, umereno rastvorljiv u metanolu i propilenglikolu,
vrlo teško rastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Rastvori se 20,0 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj
kiselini i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem
(rastvor a). Dopuni se 2,0 ml rastvora (a) do 100,0
ml 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom (rastvor b) i
dopuni se 2,0 ml rastvora (a) do 100,0 ml 0,1 M
natrijum-hidroksidom (rastvor c). Ispitaju se rastvori
(b) i (c) u oblasti od 200 do 350 nm (2.2.25).
Rastvor (b) pokazuje dva apsorpciona maksimuma
na 230 nm i 281 nm. Specifična apsorbancija na
maksimumu na 230 nm je od 1015 do 1120, a na
maksimumu na 281 nm je od 1060 do 1170. Rastvor
(c) pokazuje tri apsorpciona maksimuma na 230 nm,
262 nm i 288 nm. Specifična apsorbancija na
maksimumu na 230 nm je od 1525 do 1685, na
maksimumu na 262 nm je od 485 do 535, a na
maksimumu na 288 nm je od 555 do 605.
37
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za minoksidil HRS.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg minoksidila
HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Na ploču se nanese odvojeno po 2 µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm
uz mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R -
metanol R (1,5:100 V/V). Hromatogram se osuši na
vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm.
Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora
slična je po položaju i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora.
D. Rastvori se oko 10 mg u 1 ml metanola R. Doda se
0,1 ml bakar(II)-sulfata, rastvora R. Razvija se
razblažene R.
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u 12,5 ml metanola R
i dopuni do 25 ml vodom R. Rastvor je bistar (2.2.1) i
nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y6
(Metoda II, 2.2.2).
Srodne supstance. Tečna hromatografija
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,150 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20). Izvede se titracija slepe probe.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 20,93 mg
C9H15N5O.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
 NATRIJUM-BENZOAT
Natrii benzoas
COONa
C7H5NaO2 Mr 144,1
DEFINICIJA
Natrijum-benzoat sadrži od 99,0 % do 100,5 %
natrijum-benzenkarboksilata, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan ili zrnast prašak, ili ljuspice, slabo
higroskopne, lako rastvorljive u vodi, slabo rastvorljive
u alkoholu (90 % V/V).
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakcije (b) i (c) benzoata (2.3.1).
B. Daje reakcije natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y6 (Metoda
II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 10 ml
vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i 0,2 ml
fenolftaleina, rastvora R. Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1
M natrijum-hidroksida ili 0,1 M hlorovodonične kiseline
za promenu boje indikatora.
Halogenovana jedinjenja. Spektrofotometrijski.
Svi stakleni sudovi koji se upotrebljavaju moraju da
budu bez hlorida i mogu da se pripreme tako što se
ostave preko noći potopljeni u rastvoru 500 g/l azotne
kiseline R, isperu vodom R i čuvaju napunjeni vodom
R. Preporučuje se da se to posuđe koristi samo za ovo
ispitivanje.
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 2,0 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,10 g analize u 25 ml smeše rastvarača
doda 3 kapi kristalvioleta rastvora R kao indikatora i
38
titrira 0,1 M perhlornom kiselinom, do pojave plave
boje. Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
Rastvori se 0,250 g u 20 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R, zagreva do 50 °C, ako je potrebno. Ohladi se. Titrira
se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz 0,05 ml
naftolbenzeina, rastvora R kao indikatora, do pojave
zelene boje.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 14,41 mg
C7H5NaO2.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
NATRIJUM-CITRAT
Natrii citras
C6H5Na3O7 · 2H2O Mr 294,1
DEFINICIJA
Natrijum-citrat sadrži od 99,0 % do 101,0 % trinatrijum-
2-hidroksipropan-1,2,3-trikarboksilata, izračunato u
odnosu na bezvodnu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili beli, zrnasti kristali, slabo
rastopljivi na vlažnom vazduhu, lako rastvorljivi u vodi,
gotovo nerastvorljivi u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 4 ml
vode R. Rastvor daje reakciju citrata (2.3.1).
B. 1 ml rastvora S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R, pripremljenoj od vode, destilovane R,
i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml
fenolftaleina, rastvora R. Za promenu boje indikatora
potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M hlorovodonične
kiseline ili 0,1 M natrijum-hidroksida.
Supstance koje lako ugljenišu. U 0,20 g sprašene
ispitivane supstance doda se 10 ml sumporne kiseline R
i zagreva u vodenom kupatilu na 90 ± 1 ºC u toku 60
min. Brzo se ohladi. Rastvor nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora Y2 ili GY2 (Metoda II, 2.2.2).
Hloridi (2.4.4). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15 ml
vodom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
hloride (50 ppm).
Oksalati. Rastvori se 0,50 g u 4 ml vode R, doda 3 ml
hlorovodonične kiseline R i 1 g granula cinka R i
zagreva na vodenom kupatilu 1 min. Ostavi se da stoji 2
min, tečnost dekantuje u epruvetu koja sadrži 0,25 ml
rastvora 10 g/l fenilhidrazin-hidrohlorida R i zagreva do
ključanja. Brzo se ohladi, prenese u graduisan cilindar i
doda ista tolika zapremina hlorovodonične kiseline R i
0,25 ml kalijum-heksacijanoferata(III), rastvora R.
Promućka se i ostavi da stoji 30 min. Bilo koja boja
rastvora nije intenzivnija od boje standarda
pripremljenog u isto vreme i na isti način, korišćenjem 4
ml rastvora 50 mg/l oksalne kiseline R (300 ppm).
Sulfati (2.4.13). U 10 ml rastvora S doda se 2 ml
hlorovodonične kiseline R1 i dopuni do 15 ml vodom,
destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (150 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (10 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm) R.
Voda (2.5.12). Od 11,0 % do 13,0 %, određena za 0,300
g semi-mikro metodom za određivanje vode. Posle
dodavanja ispitivane supstance meša se 15 min, pre
titriranja.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,10 g analize u 25 ml smeše rastvarača,
doda 3 kapi kristalvioleta, rastvora R kao indikatora i
titrira 0,1 M perhlornom kiselinom do pojave plave boje.
Rastvori se 0,150 g u 20 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R, uz zagrevanje na oko 50 ºC. Ostavi se da se ohladi.
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz 0,25 ml
naftolbenzeina, rastvora R kao indikatora, do pojave
zelene boje.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 8,602 mg
C6H5Na3O7.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
NATRIJUM-
DIHIDROGENFOSFAT, DIHIDRAT
Natrii dihydrogenphosphas dihydricus
NaH2PO4 · 2H2O Mr 156,0
39
DEFINICIJA
Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat sadrži od 98,0 % do
100,5 % NaH2PO4, izračunato u odnosu na osušenu sup-
stancu.
OSOBINE
Beo prašak ili bezbojni kristali, vrlo lako rastvorljivi u
vodi, vrlo teško rastvorljivi u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvor S (videti Isptivanja) je slabo kiseo (2.2.4).
B. Rastvor S daje reakcije fosfata (2.3.1).
C. Rastvor S, prethodno neutralisan rastvorom 100 g/l
kalijum-hidroksida R, daje reakciju (a) natrijuma
(2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R, pripremljenoj od vode, destilovane R,
i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode, bez
prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost ovog rastvora
je od 4,2 do 4,5.
Redukcione supstance. U 5 ml rastvora S doda se 0,25
ml 0,02 M kalijum-permanganata i 5 ml sumporne
kiseline, razblažene R i zagreva u vodenom kupatilu 5
min. Rastvor ostaje slabo crveno obojen.
Hloridi (2.4.4). 2,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (200
ppm).
Sulfati (2.4.13). U 5 ml rastvora S doda se 0,5 ml
hlorovodonične kiseline R i dopuni do 15 ml vodom,
destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (300 pm).
Arsen (2.4.2). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa A za
arsen (2 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (10 pm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za gvožđe (10 ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 21,5 % do 24,0 %,
određen za 0,50 g sušenjem u sušnici na 130 °C.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
 NATRIJUM-DIKLOFENAK ako hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje
dve jasno razdvojene mrlje.

Diclofenacum natricum C. Rastvori se oko 10 mg u 10 ml alkohola R. U 1 ml

ovog rastvora doda se 0,2 ml smeše jednakih
COONa zapremina rastvora 6 g/l kalijum-
Cl heksacijanoferata(III) R i rastvora 9 g/l gvožđe(III)-
hlorida R. Smeša se pripremi neposredno pre
H
N upotrebe, Ostavi se da stoji 5 min zaštićeno od
svetlosti. Doda se 3 ml rastvora 10 g/l
hlorovodonične kiseline R. Ostavi se da stoji 15 min,
zaštićeno od svetlosti. Razvija se plava boja i izdvaja
Cl se talog.
C14H10Cl2NNaO2 Mr 318,1
D. Rastvori se 60 mg u 0,5 ml metanola R i doda 0,5 ml
vode R. Rastvor daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1).
DEFINICIJA
Natrijum-diklofenak sadrži od 99,0 % do 101,0 % ISPITIVANJA
natrijum-2-[(2,6-dihlorfenil)amino]fenil]acetat, Izgled rastvora. Rastvori se 1,25 g u metanolu R i
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar
(2.2.1). Apsorbancija rastvora (2.2.25), izmerena na 440
OSOBINE nm, nije veća od 0,05.
Beo ili slabo žućkast, kristalan prašak, slabo Srodne supstance. Tečna hromatografija
higroskopan, slabo rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit
metanolu, umereno rastvorljiv u alkoholu, teško testa C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
rastvorljiv u acetonu, gotovo nerastvorljiv u etru. korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Topi se na 280 °C, uz raspadanje. Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
IDENTIFIKACIJA
1,000 g sušenjem u sušnici 3 h na 100 °C do 105 °C.
Prva identifikacija: A, D.
Druga identifikacija: B, C, D. ODREĐIVANJE

A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Rastvori se oko 0,10 g u 20 ml smeše rastvarača, doda 3

(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim kapi kristalvioleta rastvora R kao indikatora i titrira 0,1
za natrijum-diklofenak HRS. Ispitivana i referentna M perhlornom kiselinom do pojave plave boje.
supstanca se pripreme tehnikom diska. Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu. Rastvori se 0,250 g u 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne
Ispitivani rastvor. Rastvori se 25 mg ispitivane sup- R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz
stance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim potenciometrijsko (2.2.20) određivanje završne tačke
rastvaračem. titracije.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg natrijum- 1 ml se 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 31,81 mg
diklofenaka HRS u metanolu R i dopuni do 5 ml C14H10Cl2NNaO2.
istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg
ČUVANJE
indometacina HRS u poredbenom rastvoru (a) i
dopuni do 2 ml isti rastvorom. Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno
Na ploču se nanese odvojeno po 5 µl svakog od svetlosti.
rastvora. Hromatogram se razvije u dužini od 10 cm
uz mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R -
metanol R - etilacetat R (10:10:80 V/V/V).
Hromatogram se osuši na vazduhu. Posmatra se pod
UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po polo-
žaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo

40
 NATRIJUM-HIDROGENFOSFAT,
DODEKAHIDRAT
Natrii hydrogen phosphas
dodecahydricus
Na2HPO4 ·12H2O Mr 358,1
DEFINICIJA
Natrijum-hidrogenfosfat, dodekahidrat sadrži od 98,0 %
do 101,0 % Na2HPO4, izračunato u odnosu na bezvodnu
supstancu.
OSOBINE
Bezbojni, providni kristali, vrlo lako eflorescentni, vrlo
lako rastvorljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u
alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije fosfata
(2.3.1).
B. Rastvor S daje reakcije natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, destilovanoj R i
dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Redukcione supstance. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml
sumporne kiseline, razblažene R i 0,25 ml 0,02 M
kalijum-permanganata pa se zagreva na vodenom
kupatilu u toku 5 min. Rastvor ostaje slabo crveno
obojen.
Hloridi (2.4.4). U 2,5 ml rastvora S doda se 10 ml
azotne kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml vodom
R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride
(200 ppm).
Sulfati (2.4.13). U 3 ml rastvora S doda se 2 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml
vodom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima
limit testa za sulfate (500 ppm).
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (2 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (10 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml
vodom R odgovara limit testu za gvožđe (20 ppm).
Voda (2.5.12). Od 57,0 % do 61,0 %, određena za 0,100
g semi-mikro metodom za određivanje vode. Kao
41
rastvarač koristi se smeša 10 zapremina metanola R i 40
zapremina dimetilformamida R.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
NATRIJUM-
HIDROGENKARBONAT
Natrii hydrogencarbonas
NaHCO3 Mr 84,0
DEFINICIJA
Natrijum-hidrogenkarbonat sadrži od 99,0 % do 101,0
% NaHCO3.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, umereno rastvorljiv u vodi,
gotovo nerastvorljiv u alkoholu. Kada se zagreva u
suvom stanju ili u rastvoru postepeno prelazi u natrijum-
karbonat.
IDENTIFIKACIJA
A. U 5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 0,1 ml
fenolftaleina, rastvora R. Nastaje bledoružičasta
boja. Zagreva se; oslobađa se gas i rastvor postaje
crven.
B. Daje reakciju karbonata i hidrogenkarbonata (2.3.1).
C. Rastvor S daje reakcije natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u 90 ml vode, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do100,0 ml istim
rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Karbonati. pH vrednost (2.2.3) sveže pripremljenog
rastvora S nije više od 8,6.
Hloridi (2.4.4). U 7 ml rastvora S doda se 2 ml azotne
kiseline R i dopuni do 15 ml vodom R. Rastvor odgovara
zahtevima limit testa za hloride (150 ppm).
Sulfati (2.4.13). U suspenziju 1,0 g u 10 ml vode,
destilovane R doda se hlorovodonična kiselina R do
neutralne reakcije i još oko 1 ml u višku. Dopuni se do
15 ml vodom, destilovanom R. Rastvor odgovara
zahtevima limit testa za sulfate (150 ppm).
Amonijum (2.4.1). 10 ml rastvora S, dopunjenog do 15
ml vodom R, odgovara zahtevima limit testa za
amonijum (20 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
smeše 5 ml vode R i 10 ml amonijuma, standardnog
rastvora (1 ppm NH4) R.
Arsen (2.4.2). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa A za
arsen (2 ppm).
Kalcijum (2.4.3). U suspenziju 1,0 g u 10 ml vode,
destilovane R doda se hlorovodonična kiselina R do
neutralne reakcije i dopuni do 15 ml vodom,
destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa
za kalcijum (100 ppm).
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 2,0 g u smeši 2 ml
hlorovodonične kiseline R i 18 ml vode R. 12 ml ovog
rastvora odgovara zahtevima limit testa A za teške
metale (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se 0,5 g u 5 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R i dopuni do 10 ml vodom R.
Rastvor odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20
ppm).
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
NATRIJUM-HLORID
Natrii chloridum
NaCl Mr 58,44
DEFINICIJA
Natrijum-hlorid sadrži od 99,0 % do 100,5 % NaCl,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako
rastvorljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u etanolu.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakcije hlorida (2.3.1).
B. Daje reakcije natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 20,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R, pripremljenoj od vode, destilovane R,
i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 20 ml rastvora S doda se 0,1 ml
bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,5
ml 0,01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-
hidroksida za promenu boje indikatora.
Bromidi. U 1,0 ml rastvora S doda se 4,0 ml vode R, 2,0
ml fenolcrvenog, rastvora R2 i 1,0 ml rastvora 0,1 g/l
42
hloramina R i odmah promeša. Posle tačno 2 min doda
se 0,15 ml 0,1 M natrijum-tiosulfata, promeša i dopuni
do 10,0 ml vodom R. Apsorbancija (2.2.25) rastvora
izmerena na 590 nm, uz vodu R kao rastvor za
kompenzaciju, nije veća od apsorbancije standarda,
pripremljenog u isto vreme i na isti način, korišćenjem
5,0 ml rastvora 3,0 mg/l kalijum-bromida R (50 ppm).
Heksacijanoferati(II). Rastvori se 2,0 g u 6 ml vode R.
Doda se 0,5 ml smeše 5 ml rastvora 10 g/l gvožđe(III)-
amonijum-sulfata R u rastvoru 2,5 g/l sumporne kiseline
R i 95 ml rastvora 10 g/l gvožđe(II)-sulfata R. U toku 10
min ne razvija se plava boja.
Jodidi. Ovlaži se 5 g dodavanjem u kapima sveže
pripremljene smeše 0,15 ml natrijum-nitrita, rastvora R,
2 ml 0,5 M sumporne kiseline, 25 ml skroba, rastvora,
bez prisustva jodida R i 25 ml vode R. Posle 5 min
posmatra se na dnevnoj svetlosti, ne javlja se plava boja.
Nitriti. U 10 ml rastvora S doda se 10 ml vode R. Izmeri
se apsorbancija (2.2.25) rastvora na 354 nm.
Apsorbancija nije veća od 0,01.
Fosfati (2.4.11). Dopuni se 2 ml rastvora S do 100 ml
vodom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
fosfate (25 ppm).
Sulfati (2.4.13). 7,5 ml rastvora S dopunjenog do 30 ml
vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (200 ppm).
Aluminijum (2.4.17). Ako se koristi u proizvodnji
rastvora za peritonealnu dijalizu, hemodijalizu ili za
hemofiltraciju, odgovara zahtevima ispitivanja za
aluminijum. Rastvori se 20,0 g u 100 ml vode R i doda
se 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R. Rastvor
odgovara zahtevima limit testa za aluminijum (0,2
ppm). Kao poredbeni rastvor koristi se smeša 2 ml
aluminijuma, standardnog rastvora (2 ppm Al) R, 10 ml
rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 98 ml vode R. Kao
slepa proba, koristi se smeša 10 ml rastvora acetatnog
pufera pH 6,0 R i 100 ml vode R.
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (1 ppm).
Barijum. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode,
destilovane R i 2 ml sumporne kiseline, razblažene R.
Posle 2 h bilo koja opalescencija rastvora nije
intenzivnija od opalescencije smeše 5 ml rastvora S i 7
ml vode, destilovane R.
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (5 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za gvožđe (2 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem smeše 4 ml gvožđa, standardnog rastvora
(1 ppm Fe) R i 6 ml vode R.
Magnezijum i zemno-alkalni metali (2.4.7). 10,0 g
odgovara zahtevima limit testa za magnezijum i zemno-
alkalne metale. Potrebno je najviše 2,5 ml 0,01 M
natrijum-edetata (100 ppm, izračunato kao Ca).
Kalijum. Atomska emisiona spektrometrija
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici 2 h na 100 °C do 105 °C.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi:
gde je primenljivo, da je supstanca pogodna za
proizvodnju parenteralnih preparata,
apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu,
gde je primenljivo: da je supstanca pogodna za proiz-
vodnju rastvora za peritonealnu dijalizu, hemodijalizu ili
hemofiltraciju.
NATRIJUM-KARBONAT,
BEZVODNI
Natrii carbonas anhydricus
Na2CO3 Mr 106,0
DEFINICIJA
Natrijum-karbonat, bezvodni sadrži od 99,5 % do 100,5
% Na2CO3, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, slabo zrnast prašak, higroskopan, lako
rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvori se 1 g u vodi R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem. Rastvor je jako alkalan (2.2.4).
B. Rastvor pripremljen ispitivanjem za Identifikaciju A
daje reakciju karbonata (2.3.1).
C. Rastvor pripremljen ispitivanjem za Identifikaciju A
daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
D. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak sušenjem
(videti Ispitivanja).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se dodavanjem postepeno u
porcijama 2,0 g u smeši 5 ml hlorovodonične kiseline R
i 25 ml vode, destilovane R. Rastvor se zagreva do
ključanja i ohladi. Dodaje se natrijum-hidroksid,
rastvor, razblaženi R sve dok rastvor ne postane
neutralan i dopuni do 50 ml vodom, destilovanom R.
43
Izgled rastvora. Rastvori se 2,0 g u 10 ml vode R.
Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora Y6 (Metoda I, 2.2.2).
Alkalni hidroksidi i hidrogenkarbonati. Rastvori se
0,4 g u 20 ml vode R. Doda se 20 ml barijum-hlorida,
rastvora R1 i filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,1 ml
fenolftaleina, rastvora R. Rastvor se ne oboji crveno.
Ostatak filtrata ključa 2 min. Rastvor ostaje bistar
(2.2.1).
Hloridi (2.4.4). Rastvori se 0,4 g u vodi R, doda 4 ml
azotne kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml vodom
R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride
(125 ppm).
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za sulfate (250 ppm).
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (5 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (50 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog
rastvora (2 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). Dopuni se 5 ml rastvora S do 10 ml
vodom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
gvožđe (50 ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
1,000 g, sušenjem na 300 °C.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
NATRIJUM-SALICILAT
Natrii salicylas
COONa
OH
C7H5NaO3 Mr 160,1
DEFINICIJA
Natrijum-salicilat sadrži od 99,0 % do 101,0 %
natrijum-2-hidroksibenzenkarboksilata, izračunato u
odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, ili sitni bezbojni kristali, ili sjajne
ljuspice, lako rastvorljive u vodi, slabo u alkoholu i
gotovo nerastvorljive u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, C.
Druga identifikacija: B, C.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za natrijum-salicilat HRS.
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije salicilata
(2.3.1).
C. Daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R, koja je pripremljena od vode,
destilovane R, i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY6
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. U 20 ml rastvora S doda se 0,1 ml
fenolcrvenog, rastvora R. Rastvor je žut. Potrebno je
najviše 2,0 ml 0,01 M natrijum-hidroksida da se
promeni boja indikatora u crvenkastoljubičastu.
Hloridi (2.4.4). U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode R i
10 ml azotne kiseline, razblažene R i filtrira. 10 ml
filtrata dopunjenog do 15 ml vodom R odgovara
zahtevima limit testa za hloride (200 ppm).
Sulfati (2.4.13). 2,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (600 ppm).
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 1,5 g u 15 ml smeše 5
zapremina vode R i 10 zapremina alkohola R. 12 ml
ovog rastvora odgovara zahtevima limit testa B za teške
metale (20 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
olova, standardnog rastvora (2 ppm Pb) pripremljenog
razblaživanjem olova, standardnog rastvora (100 ppm)
R smešom od 5 zapremina vode R i 10 zapremina
alkohola R.
Gubitak sušenjem. Najviše 0,5 % određen za 1,00 g
sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,10 g analize u 21 ml smeše rastvarača,
doda 3 kapi malahitzelenog rastvora R kao indikatora i
titrira 0,1 M perhlornom kiselinom do pojave
narandžaste boje. Istovremeno se izvodi titracija slepe
probe.
Rastvori se 0,130 g u 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R.. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz
44
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 16,01 mg
C7H5NaO3.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno
od svetlosti.
NATRIJUM-SULFAT, BEZVODNI
Natrii sulfas anhydricus
Na2SO4 Mr 142,0
DEFINICIJA
Natrijum-sulfat, bezvodni sadrži od 99,0 % do 100,5 %
Na2SO4, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo prašak, higroskopan, lako rastvorljiv u vodi.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakcije sulfata (2.3.1).
B. Daje reakcije natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,2 g u vodi, destilovanoj R i
dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml
bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,5
ml 0,01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-
hidroksida da se promeni boja indikatora.
Hloridi (2.4.4). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (450
ppm).
Arsen (2.4.2). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa A za arsen (5 ppm).
Kalcijum (2.4.3). 10 ml rastvora S, dopunjenog do 15
ml vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit
testa za kalcijum (450 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (45 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardog
rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 10 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (90
ppm).
Magnezijum. U 10 ml rastvora S doda se 1 ml glicerola
(85 %) R, 0,15 ml titanžutog, rastvora R, 0,25 ml
amonijum-oksalata, rastvora R, 5 ml natrijum-
hidroksida, rastvora, razblaženog R i promućka.
Ružičasta boja ispitivanog rastvora nije intenzivnija od
boje standarda pripremljenog u isto vreme i na isti
način, korišćenjem smeše 5 ml magnezijuma,
standardnog rastvora (10 ppm Mg) R i 5 ml vode R (200
ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5,0 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 130 ºC.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
NATRIJUM-TIOSULFAT
Natrii thiosulfas
Na2S2O3 · 5H2O Mr 248,2
DEFINICIJA
Natrijum-tiosulfat sadrži od 99,0 % do 101,0 % Na2S2O3
· 5H2O.
OSOBINE
Providni, bezbojni kristali, eflorescentni u suvom
vazduhu, vrlo lako rastvorljivi u vodi, gotovo
nerastvorljivi u alkoholu. Rastvara se u prisutnoj
kristalnoj vodi na oko 49 ºC.
IDENTIFIKACIJA
A. Obezbojava kalijum-jodid, rastvor jodiran R.
B. U 0,5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 0,5
ml vode R i 2 ml srebro nitrata, rastvora R2.
Izdvaja se beo talog koji brzo postaje žućkast, a
zatim crn.
C. U 2,5 ml rastvora S se doda 2,5 ml vode R i 1 ml
hlorovodonične kiseline R. Izdvaja se talog sumpora,
a gas koji se razvija boji skrob-jodat, reagens papir
R u plavo.
D. 1 ml rastvora S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R, koja je pripremljena od vode,
destilovane R, i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 6,0 do 8,4.
45
Hloridi (2.4.4). U 5 ml rastvora S doda se 15 ml azotne
kiseline, razblažene R. Pažljivo se zagreva da ključa 3
do 4 min. Ohladi se, filtrira i filtrat dopuni do 25 ml
vodom R. 12,5 ml rastvora dopunjenog do 15 ml vodom
R odgovara zahtevima limit testa za hloride (200 ppm).
Sulfati i sulfiti. Dopuni se 2,5 ml rastvora S do 10 ml
vodom, destilovanom R. U 3 ml ovog rastvora doda se 2
ml kalijum-jodida, rastvora jodiranog R i nastavi sa
dodavanjem u kapima sve dok se ne pojavi vrlo slaba
postojana žuta boja. Dopuni se do 15 ml vodom,
destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa
za sulfate (2.4.13) (0,2 %).
Sulfidi. U 10 ml rastvora S doda se 0,05 ml sveže
pripremljenog rastvora 40 g/l natrijum-nitroprusida R.
Rastvor ne postaje ljubičast.
Teški metali. U 10 ml rastvora S doda se 0,05 ml
natrijum-sulfida, rastvora R. Posle 2 min braon boja
rastvora nije intenzivnija od boje standarda
pripremljenog u isto vreme i na isti način korišćenjem
10 ml olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R (10
ppm).
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
NIKOTINAMID
Nicotinamidum
N
NH 2
O
C6H6N2O Mr 122,1
DEFINICIJA
Nikotinamid sadrži od 99,0 % do 101,0 % piridin-3-
karboksamida, izračunato u odnosu na osušenu
supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, slabog
karakterističnog mirisa, lako rastvorljiv u vodi i etanolu,
teško rastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 128 °C do 131
°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
nikotinamid HRS.
C. Zagreje se do ključanja 0,1 g sa 1 ml natrijum-
hidroksida, rastvora razblaženog R. Izdvaja se
amonijak, koji se prepoznaje po karakterističnom
mirisu.
D. Dopuni se 2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 100
ml vodom R. U 2 ml ovog rastvora, doda se 2 ml
cijanogen-bromida, rastvora R i 3 ml rastvora 25 g/l
anilina R i promućka. Razvija se žuta boja.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvatračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY7
(Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 6,0 do 7,5.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.1), na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,4 g ispitivane supstance
u smeši jednakih zapremina alkohola R i vode R i
dopuni do 5,0 ml istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog
rastvora do 200 ml smešom jednakih zapremina
alkohola R i vode R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm uz mobilnu
fazu: voda R - etanol R - hloroform R (4:45:48 V/V/V).
Hromatogram se osuši i posmatra se pod UV svetlošću
na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija
od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (0,25
%).
Teški metali (2.4.8). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15
ml vodom R. 12 ml ovog rastvora odgovara zahtevima
limit testa A za teške metale (30 ppm). Pripremi se
standard korišćenjem olova, standardnog rastvora (1
ppm Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,00 g sušenjem u vakuumu 18 h.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,10 g analize u 20 ml smeše rastvarača,
doda 3 kapi kristalvioleta rastvora R kao indikatora i
titrira 0,1 M perhlornom kiselinom, do pojave plave
boje. Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
46
PARACETAMOL
Paracetamolum
HO
O
N CH 3
H
C8H9NO2 Mr 151,2
DEFINICIJA
Paracetamol sadrži od 99,0 % do 101,0 % N-(4-
hidroksi-fenil)-acetamida, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, slabo rastvorljiv u vodi, lako
rastvorljiv u alkoholu, vrlo teško u etru i metilenhloridu.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, C.
Druga identifikacija: A, B, D, E.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 168 °C do 172 °C.
B. Rastvori se 50 mg u metanolu R i dopuni do 100,0
ml istim rastvaračem. U 1,0 ml rastvora doda se 0,5
ml 0,1 M hlorovodonične kiseline i dopuni do 100,0
ml metanolom R. Rastvor se zaštiti od direktne
svetlosti i odmah izmeri apsorbancija (2.2.25),
maksimum apsorpcije je na 249 nm. Specifična
apsorbancija na maksimumu je od 860 do 980.
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
paracetamol HRS. Ispitivana i referentna supstanca
pripreme se tehnikom diska.
D. U 0,1 g doda se 1 ml hlorovodonične kiseline R i za-
greva se da ključa 3 min, doda se 10 ml vode R i
ohladi, talog se ne izdvaja. Doda se 0,05 ml 0,0167
M kalijum-dihromata. Razvija se ljubičasta boja koja
se ne menja u crvenu.
E. Daje reakciju acetil grupe (2.3.1). Zagreva se na
otvorenom plamenu.
ISPITIVANJA
Srodne supstance. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu HF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Prenese se 1,0 g fino sprašene
ispitivane supstance u staklenu ili politetrafluoretilensku
kivetu za centrifugiranje od 15 ml sa zapušačem, doda
5,0 ml etra, bez prisustva peroksida R, mehanički
mućka 30 min i centrifugira 15 min ili dok se ne dobije
bistar supernatant.
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
stance u metanolu R i dopuni do 4,0 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 50 mg
hloracetanilida R u metanolu R i dopuni do 10,0 ml
istim rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do
100 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 5,0 ml poredbenog
rastvora (a) do 8,0 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 0,25 g
hloracetanilida R i 0,1 g ispitivane supstance u
metanolu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Na ploču se nanese odvojeno 200 µl ispitivanog rastvora
(a), 20 µl poredbenog rastvora (a), 20 µl ispitivanog
rastvora (b), 20 µl poredbenog rastvora (b) i 20 µl
poredbenog rastvora (c). Hromatogram se razvije
odmah, u hromatografskoj kadi koja nije zasićena, u
dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: metanol R - 1,1,1-
trihloretan R - diizopropiletar R (10:40:50 V/V/V).
Hromatogram se suši na vazduhu i posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja koja odgovara
hloracetanilidu na hromatogramu ispitivanog rastvora
(a) nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (a) (0,005 %). Bilo koja mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora (b), osim glavne
mrlje i mrlje koja odgovara hloracetanilidu, nije
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (0,25 %). Ispitivanje je validno samo ako
hromatogram poredbenog rastvora (c) pokazuje dve
jasno razdvojene mrlje.
4-aminofenol. Rastvori se 0,50 g u smeši jednakih
zapremina metanola R i vode R i dopuni do 10,0 ml
istom smešom rastvarača. Doda se 0,2 ml sveže
pripremljenog rastvora koji sadrži 10 g/l natrijum-
nitroprusida R i 10 g/l natrijum-karbonata, bezvodnog
R, pomeša i ostavi da stoji 30 min. Pripremi se standard
u isto vreme i na isti način korišćenjem 10,0 ml smeše
metanola R i vode R koja sadrži 0,50 g paracetamola,
bez prisustva 4-aminofenola R i 0,5 ml 0,05 g/l 4-
aminofenola R pripremljenog u smeši jednakih
zapremina metanola R i vode R. Bilo kakva plava boja
ispitivanog rastvora ne sme biti intenzivnija od boje sta-
ndarda (50 ppm).
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 1,0 g u smeši 15 zapre-
mina vode R i 85 zapremina acetona R i dopuni do 20
ml istom smešom rastvarača. 12 ml ovog rastvora
odgovara zahtevima limit testa B za teške metale (20
ppm). Pripremi se rastvor standarda korišćenjem olova,
standardnog rastvora (1 ppm Pb) koji se dobija
razblaživanjem olova, standardnog rastvora (100 ppm
Pb) R smešom acetona R i vode R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici od 100 °C do 105 °C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
47
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
PENTOKSIFILIN
Pentoxifyllinum
O O
CH 3
H3C N
N
O N N
CH 3
C13H18N4O3 Mr 278,3
DEFINICIJA
Pentoksifilin sadrži od 99,0 % do 101,1 % 3,7-dimetil-
1-(5-oksoheksil)-3,7-dihidro-1H-purin-2,6-diona,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, rastvorljiv u vodi,
lako rastvorljiv u metilenhloridu, slabo rastvorljiv u
alkoholu, vrlo teško rastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 103 °C do 107
°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
pentoksifilin HRS. Ispitivana i referentna supstanca
pripreme se tehnikom diska.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem
za srodne supstance pod UV svetlošću na 254 nm.
Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora
(b) je slična po položaju i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora (a).
D. Daje reakciju ksantina (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R, pripremljenoj od vode, destilovane R,
i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Dopuni se 4 ml rastvora S do 10 ml vo-
dom R. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije
obojen od referentnog rastvora Y7 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. U 8 ml rastvora S doda se 12 ml vode R i 0,05 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko
ml bromtimolplavog, rastvora R1. Rastvor je zelen ili određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
žut. Za promenu boje indikatora u plavu potrebno je
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 27,83 mg
najviše 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida.
C13H18N4O3.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
ČUVANJE
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
stance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 10 ml metanolom R.
PROPIFENAZON
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg pentoksifilina
HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Propyphenazomun
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (b) do 50 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 20 mg pentoksifilina
HRS i 20 mg teofilina HRS u metanolu R i dopuni do 10
ml istim rastvaračem. N
O CH 3
Na ploču se nanese odvojeno po 2 µl svakog rastvora. N

Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm uz mobilnu

fazu: metanol R - etilacetat R (15:85 V/V).
Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje nije
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (0,2%). Ispitivanje je validno, samo ako
hromatogram poredbenog rastvora (c) pokazuje dve
jasno razdvojene glavne mrlje.
Hloridi (2.4.4). Prenese se 20 ml rastvora S u levak za
odvajanje i mućka dva puta sa po 20 ml 2-
metilpropanola R. Dopuni se 10 ml vodenog sloja do 15
ml vodom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
hloride (100 ppm).
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za sulfate (200 ppm).
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g supstance sušenjem iznad fosfor(V)-oksida R na
60 °C i pri pritisku koji ne prelazi 700 Pa.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,10 g analize u 10 ml sirćetne kiseline,
anhidrida R, doda se 10 ml toluola R, 3 kapi
kristalvioleta rastvora R, kao indikatora i titrira 0,1 M
perhlornom kiselinom do pojave narandžaste boje.
Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
Rastvori se 0,200 g u 5 ml sirćetne kiseline, bezvodne R.
Doda se 20 ml sirćetne kiseline, anhidrida R i titrira 0,1
H 3C CH 3
CH 3
C14H18N2O Mr 230,3
DEFINICIJA
Propifenazon sadrži od 99,0 % do 101,0 % 1,2-dihidro-
1,5-dimetil-4-(1-metiletil)-2-fenil-3H-pirazol-3-ona (1-
fenil-2,3-dimetil-4-izopropil-3-pirazolin-5-ona),
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili slabo žućkast, kristalan prašak, teško rastvorljiv
u vodi, lako rastvorljiv u alkoholu i metilenhloridu,
umereno rastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 102 ºC do 106
ºC.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometijom
(2.2.24) upoređivanjem sa spektrom dobijenim za
propifenazon HRS. Ispitivana i referentna supstanca
pripremaju se tehnikom diska.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem
srodnih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) odgovara po položaju, boji i
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora (a).
D. U 1 ml rastvora S ( videti Ispitivanja) doda se 0,1 ml
gvožđe(III)-hlorida, rastvora R1. Braonkastocrvena
boja postaje žuta kada se doda 1 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R.

48
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2 g u smeši jednakih zapremine
alkohola R i vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i
dopuni do 50 ml istom smešom rastvarača.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II,2.2.2)
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml
fenoftaleina, rastvora R. Rastvor je bezbojan. Doda se
0,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida; rastvor postaje
ružičast. Doda se 0,4 ml 0,01 M hlorovodonične
kiseline; rastvor se obezboji. Doda se 0,2 ml
metilcrvenog, rastvora R. Rastvor postaje narandžast ili
crven.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na silikagelu HF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,4 g ispitivane
supstance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim
rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 5 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 80 mg propifenzona
HRS u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (b) do 100 ml metanolom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: butanol R - cikloheksan R - etilacetat R (10:45:45
V/V/V). Hromatogram se suši u struji vrućeg vazduha 15
min i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim
glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,2 %).
Hromatogram se isprska smešom jednakih zapremina
kalijum-heksacijanoferata(III), rastvora R i gvožđe(III)-
hlorida, rastvora R1. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (0,2 %).
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 1 ml olova, standardnog rastvora ( 10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u vakuumu na 60 ºC 4 h.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određeno za
0,5 g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,200 g u 10 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R i doda 75 ml etilenhlorida R. Titrira se 0,1 M
perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko
odreeđivanje završne tačke titracije (2.2.20).
49
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 23,03 mg
C14H18N2O.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
SAHAROZA
Saccharum
C12H22O11 Mr 342,3
DEFINICIJA
Saharoza je b-D-fruktofuranozil-a-D-glukopiranozid. Ne
sadrži aditive.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili sjajni, suvi, bezbojni ili beli
kristali, vrlo lako rastvorljivi u vodi, teško rastvorljivi u
alkoholu, gotovo nerastvorljivi u etanolu.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A.
Druga identifikacija: B, C.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za saharozu HRS.
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
stance u smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine
metanola R pa se dopuni do 20 ml istom smešom
rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg saharoze
HRS u smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine
metanola R pa dopuni do 20 ml istom smešom
rastvarača.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se po 10 mg fruktoze
HRS, glukoze HRS, laktoze HRS i saharoze HRS u
smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola R
pa se dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača.
Na ploču se nanese odvojeno po 2 µl svakog
rastvora i startne tačke se potpuno osuše.
 Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz
mobilnu fazu: voda R - metanol R - sirćetna kiselina,
bezvodna R - etilenhlorid R (10:15:25:50 V/V/V/V),
tačno izmerenu, jer mali višak vode može da dovede
do zamućenja rastvora. Hromatogram se osuši u
struji toplog vazduha. Ponovi se razvijanje
hromatograma odmah u sveže napravljenoj mobilnoj
fazi. Osuši se u struji toplog vazduha i ujednačeno
isprska rastvorom 0,5 g timola R u smeši 5 ml
sumporne kiseline R i 95 ml alkohola R. Zagreva se
10 min na 130 ºC. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji i
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje
četiri jasno razdvojene mrlje.
C. Dopuni se 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 100
ml vodom R. U 5 ml ovog rastvora doda se 0,15 ml
sveže pripremljenog bakar(II)-sulfata, rastvora R i 2
ml sveže pripremljenog natrijum-hidroksida,
rastvora, razblaženog R. Rastvor je plav i bistar, a
takav ostaje i posle ključanja. U vreo rastvor se doda
4 ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i zagreva
da ključa 1 min. Doda se 4 ml natrijum-hidroksida,
rastvora razblaženog R. Izdvaja se odmah
narandžast talog.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 50,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R pripremljenoj od vode, destilovane R,
i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y6 (Metoda
II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,3 ml
fenolftaleina, rastvora R. Rastvor je bezbojan. Potrebno
je najviše 0,3 ml 0,01 M natrijum-hidroksida da se
promeni boja indikatora u ružičastu.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 26,0 g
u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
Specifična optička rotacija je od +66,3º do +67,0º.
Dekstrini. Ako se koristi u pripremanju infuzija velikih
zapremina, odgovara zahtevima ispitivanja za dekstrine.
U 2 ml rastvora S doda se 8 ml vode R, 0,05 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i 0,05 ml 0,05 M
joda. Rastvor ostaje žut.
Glukoza i invertni šećer. U 5 ml rastvora S u epruveti
(150 mm × 16 mm) doda se 5 ml vode R, 1,0 ml 1 M
natrijum-hidroksida i 1,0 ml rastvora 1 g/l
metilenplavog R. Promeša se i stavi u vodeno kupatilo.
Posle tačno 2 min, epruveta se izvadi i rastvor odmah
ispituje. Plava boja ne nestaje sasvim (0,04 %).
Zanemari se plava boja dodirne površine
vazduh/rastvor.
50
Sulfiti. Rastvori se 5,0 g u 40 ml vode R, doda 2,0 ml
0,1 M natrijum-hidroksida i dopuni do 50,0 ml vodom
R. U 10,0 ml ovog rastvora doda se 1 ml 3 M
hlorovodonične kiseline, 2,0 ml fuksina, obezbojenog
rastvora R1 i 2,0 ml 0,5 % V/V formaldehida, rastvora
R. Ostavi se da stoji 30 min i izmeri apsorbancija
(2.2.25) na maksimumu od 583 nm. Pripremi se
standard na sledeći način. Rastvori se 76 mg natrijum-
metabisulfita R u vodi R i dopuni do 50,0 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do 100,0
ml vodom R. U 3,0 ml ovog rastvora doda se 4,0 ml 0,1
M natrijum-hidroksida i dopuni do 100,0 ml vodom R.
U 10,0 ml ovog rastvora odmah se doda 1 ml 3 M
hlorovodonične kiseline, 2,0 ml fuksina, obezbojenog
rastvora R1 i 2,0 ml 0,5 % V/V rastvora formaldehida R.
Ostavi se da stoji 30 min i izmeri apsorbancija na
maksimumu na 583 nm. Kao rastvor za kompenzaciju
za oba merenja koristi se rastvor pripremljen na isti
način korišćenjem 10,0 ml vode R. Apsorbancija
ispitivanog rastvora nije veća od apsorbancije standarda
(15 ppm SO2). Ispitivanje je validno samo ako je boja
standarda jasno ljubičastocrvena.
Olovo. Atomska apsorpciona spektrometrija.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,1 %, određen za
2,000 g zagrevanjem u sušnici 3 h na 105 ºC.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi:
- da je supstanca pogodna za izradu parenteralnih
preparata velikih zapremina, kada je neophodno za
primenu.
SALICILNA KISELINA
Acidum salicylicum
COOH
OH
C7H6O3 Mr 138,1
DEFINICIJA
Salicilna kiselina sadrži od 99,0 % do 100,5 % 2-
hidroksibenzojeve kiseline, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, odnosno beli ili bezbojni
acikularni kristali, teško rastvorljivi u vodi, lako
rastvorljivi u alkoholu i etru, slabo rastvorljivi u
metilenhloridu.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 158 °C do 161
°C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom, dobijenim
za salicilnu kiselinu HRS.
C. Rastvori se oko 30 mg u 5 ml 0,05 M natrijum-
hidroksidu, neutrališe ako je potrebno i dopuni do 20
ml vodom R. 1 ml ovog rastvora daje reakciju (a)
salicilata (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u 50 ml ključale vode,
destilovane R, ohladi i filtrira.
Izgled rastvora. Rastvori se 1 g u 10 ml alkohola R.
Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
Hloridi (2.4.4). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (100
ppm).
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa za sulfate (200 ppm).
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 2,0 g u 15 ml alkohola
R i doda 5 ml vode R. 12 ml ovog rastvora odgovara
zahtevima limit testa B za teške metale (20 ppm).
Pripremi se standard korišćenjem olova standardnog
rastvora (2 ppm Pb) pripremljenog razblaživanjem
olova, standardnog rastvora (100 ppm Pb) R smešom 5
zapremina vode R i 15 zapremina alkohola R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,00 g sušenjem u eksikatoru.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za
2,00 g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
51
SULFACETAMID-NATRIJUM
Sulfacetamidum natricum
Sulfo-preparat (praktične vežbe)
O
O O
S
N CH3
Na
, H2 O
H2N
C8H9N2NaO3S · H2O Mr 254,2
DEFINICIJA
Sulfacetamid-natrijum sadrži od 99,0 % do 101,0 %
natrijumove soli N-[(4-aminofenil)sulfonil]acetamida,
izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
OSOBINE
Beo ili žućkastobeo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u
vodi, teško rastvorljiv u etanolu, gotovo nerastvorljiv u
etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: B, F.
Druga identifikacija: A, C, D, E, F.
A. Rastvori se 0,1 g u rastvoru fosfatnog pufera pH 7,0
R i dopuni do 100,0 ml istim rastvorom pufera.
Dopuni se 1,0 ml rastvora do 100,0 ml rastvorom
fosfatnog pufera pH 7,0, R. Ispituje se u oblasti od
230 nm do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje
apsorpcioni maksimum na 255 nm. Specifična
apsorbancija na maksimumu je od 660 do 720,
izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za sulfacetamid-natrijum HRS.
C. Rastvori se 1 g u 10 ml vode R, doda 6 ml sirćetne
kiseline, razblažene R i filtrira. Talog, koji je ispran
malom količinom vode R i sušen 4 h na 100 ºC do
105 ºC, topi se (2.2.14) na 181 ºC do 185 ºC.
D. Rastvori se 0,1 g taloga dobijenog u ispitivanju za
Identifikaciju C u 5 ml alkohola R. Doda se 0,2 ml
sumporne kiseline R i zagreva. Oseća se miris
etilacetata.
E. Rastvori se oko 1 mg taloga dobijenog u ispitivanju
za Identifikaciju C u 1 ml vode R, uz zagrevanje.
Rastvor daje reakciju primarnih aromatičnih amina
(2.3.1), uz izdvajanje narandžastocrvenog taloga.
F. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije natrijuma
(2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,25 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora GY4
(Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 8,0 do 9,5.
Srodne supstance. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu HF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,5 g ispitivane supstance
u vodi R i dopuni do 15 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg sulfanilamida R
u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Razblaži se 5 ml poredbenog ras-
tvora (a) do 10 ml vodom R.
Poredbeni ratvor (c). Rastvori se 5 mg sulfanilamida R
u 10 ml ispitivanog rastvora.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - etanol R - voda R -
butanol R (10:25:25:50 V/V/V/V). Hromatogram se osuši
na vazduhu i isprska 4-dimetilaminobenzaldehidom,
rastvorom R2. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija
od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,5
%) i najviše jedna takva mrlja je intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,25 %).
Ispitivanje je validno samo ako hromatogram
poredbenog rastvora (c) pokazuje dve jasno razdvojene
mrlje.
Sulfati (2.4.13). Rastvori se 2,5 g u vodi, destilovanoj R
i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. Doda se 25 ml
sirćetne kiseline, razblažene R, mućka 30 min i filtrira.
15 ml filtrata odgovara zahtevima limit testa za sulfate
(200 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml filtrata koji je dobijen u
ispitivanju za sulfate odgovara zahtevima limit testa A
za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard koristeći
olovo, standardni rastvor (1 ppm Pb) R.
Voda (2.5.12). Od 6,0 % do 8,0 %, određena za 0,200 g
semi-mikro metodom za određivanje vode.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićenom od
svetlosti.
52
SULFAMERAZIN
Sulfamerazinum
N
O O
S
N N CH 3
H
H 2N
C11H12N4O2S Mr 264,3
DEFINICIJA
Sulfamerazin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-
(4-metil-2-pirimidinil)benzensulfonamida izračunato u
odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, žućkastobeo ili ružičastobeo kristalan prašak ili
kristali, vrlo teško rastvorljiv u vodi, slabo u acetonu,
teško u alkoholu, vrlo teško rastvorljiv u metilenhloridu.
Rastvara se u rastvorima alkalnih hidroksida i
razblaženim mineralnim kiselinama.
Topi se na oko 235 °C, uz raspadanje.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A,B.
Druga identifikacija: B,C,D.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za sulfamerazin HRS. Ispitivana i referentna
supstanca se pripreme tehnikom diska.
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
za srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) je slična po položaju, boji i
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora (a).
C. Prenese se 3 g u suvu epruvetu. Iskosi se epruveta
pod uglom od oko 45°, dno epruvete se uroni u
silikonsko uljano kupatilo i zagreva na oko 270 °C.
Supstanca se raspada, izdvajajući beo ili
žućkastobeo sublimat, koji se, posle prekristalizacije
iz toluena R i sušenja na 100 °C, topi (2.2.14) na 157
°C do 161 °C.
D. Rastvori se oko 20 mg u 0,5 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R i doda 1 ml vode R. Rastvor
daje, bez daljeg zakišeljavanja, reakciju primarnih
aromatičnih amina (2.3.1).
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,8 g u smeši 5 ml
natrijum-hidroksida rastvora, razblaženog R i 5 ml vode
R. Rastvor nije intenzivnije obojen od referentnog
rastvora Y4, BY4 ili GY4 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. U 1,25 g fino usitnjenog praška doda se 40 ml
vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i zagreva 5 min na
oko 70 °C. Ohladi se oko 15 min u ledenoj vodi i
filtrira. U 20 ml filtrata doda se 0,1 ml bromtimolplavog
rastvora R1. Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M natrijum-
hidroksida da bi se promenila boja indikatora.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
stance u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R i dopuni
do 5 ml istom smešom rastvarača.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 10 ml smešom 2 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R..
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg sulfamerazina
HRS u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R i dopuni
do 5 ml istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 2,5 ml ispitivanog ras-
tvora (b) do 50 ml smešom 2 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, razblaženi R1 - voda R - nitrometan R -
dioksan R (3:5:40:50 V/V/V/V). Ploča se osuši na 100 °C
do 105 °C i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo
koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a),
osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %).
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
53
TALK
Talcum
DEFINICIJA
Talk je praškast, prečišćen, prirodno hidratisan magnezi-
jum-silikat. Može da sadrži različite količine
aluminijuma i gvožđa u oblicima nerastvorljivim u
sumpornoj kiselini, razblaženoj R. Talk ne bi trebalo da
sadrži mikroskopska azbestna vlakna.
OSOBINE
Lak, homogen, beo ili skoro beo prašak, mastan na
dodir, gotovo nerastvorljiv u vodi, u alkoholu i
razblaženim rastvorima kiselina i alkalnih hidroksida.
IDENTIFIKACIJA
A. Kada se posmatra pod mikroskopom, vide se pločice
nepravilnog oblika od kojih je većina dugačka
najviše 50 µm. Čestice se ne boje primetno
rastvorom 1 g/l metilenplavog R u alkoholu R.
B. U metalnom lončiću za žarenje istopi se smeša 0,5 g
sa 1 g kalijum-nitrata R i 3 g natrijum-karbonata,
bezvodnog R. Doda se 20 ml ključale vode R,
promeša i filtrira. Ispere se ostatak na filtru sa 50 ml
vode R. Ostatku se doda smeša 0,5 ml
hlorovodonične kiseline R i 5 ml vode R pa se
filtrira. Filtratu se doda 1 ml amonijaka R i 1 ml
amonijum-hlorida, rastvora R i filtrira. Filtratu se
doda 1 ml natrijum-hidrogenfosfata, rastvora R.
Izdvaja se beo, kristalan talog.
C. 0,1 g daje reakciju silikata (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S1. Suspenduje se 0,250 g u 40 ml sumporne
kiseline, razblažene R. Mućka se 15 min, doda 10 ml
rastvora 10 g/l kalijum-hlorida R i dopuni do 100,0 ml
vodom R. Filtrira se celokupan rastvor kroz filter papir
koji je ispran hlorovodoničnom kiselinom i
fluorovodoničnom kiselinom. Zadrži se nerastvorljiv
ostatak za pripremanje rastvora S2.
Rastvor S2. Ispere se ostatak dobijen pripremanjem ras-
tvora S1 sa 10 ml rastvora 10 g/l kalijum- hlorida R, pa
zatim vodom R sve do negativne reakcije filtrata na
hloride. Prenese se filter sa nerastvorljivim ostatkom u
platinski lončić za žarenje i žari do pojave crvenog
usijanja, sve dok u potpunosti ne nestanu tragovi
ugljenika. Doda se 2,5 ml sumporne kiseline R. Zagreva
se sve dok se oslobađaju bele pare (sumpor-trioksid).
Ostavi se da se ohladi. Oprezno se doda 5 ml do 10 ml
fluorovodonične kiseline R. Uparava se bez ključanja
sve dok pare fluorovodonične kiseline ne nestanu, a
pojave se bele pare (sumpor-trioksid). Ostavi se da se
potpuno ohladi. Oprezno se doda 20 ml vode R i meša.
Doda se 10 ml rastvora 10 g/l kalijum-hlorida R i
dopuni do 100 ml vodom R. Ako je rastvor opalescentan
ili mutan, ostavi se da stoji dok se ne izbistri.
Karbonati. U toku pripreme rastvora S1, dodavanje
sumporne kiseline, razblažene R ne dovodi do pojave
efervescencije.
Hloridi. Suspenduje se 0,7 g u 10 ml vode R. Doda se
10 ml azotne kiseline, razblažene R, mućka 15 min i
filtrira. 10 ml filtrata dopunjenog sa 15 ml vode R
odgovara zahtevima limit testa za hloride (140 ppm).
Kalcijum. Atomska apsorpciona spektrometrija.
Gvožđe rastvorljivo u sumopornoj kiselini,
razblaženoj R. Atomska apsorpciona spektrometrija.
Magnezijum rastvorljiv u sumpornoj kiselini,
razblaženoj R. Atomska apsorpciona spektrometrija.
Organske supstance. Ostatak dobijen u ispitivanju
gubitka sušenjem je uglavnom bledožut ili siv.
Gubitak sušenjem (2.2.23). Najviše 1,0 %, određen za
1,00 g zagrevanjem na 180 ºC 1 h.
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi: kada je potrebno, da je supstanca
pogodna za peroralnu ili lokalnu primenu.
TEOBROMIN
Theobrominum
O CH 3
N R - butanol R (10:30:30:40 V/V/V/V). Hromatogram se
HN
O N N nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
CH 3
C7H8N4O2 Mr 180,2
DEFINICIJA
Teobromin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 3,7-dimetil-
3,7-dihidro-1H-purin-2,6-diona, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi i etanolu, teško
rastvorljiv u amonijaku, gotovo nerastvorljiv u etru.
Rastvara se u razblaženim rastvorima alkalnih
hidroksida i u mineralnim kiselinama.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija:A, C.
Druga identifikacija: B, C.
54
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za
teobromin HRS.
B. Rastvori se oko 20 mg u 2 ml amonijaka,
razblaženog R1, uz blago zagrevanje, a zatim ohladi.
Doda se 2 ml srebro-nitrata, rastvora R2. Rastvor
ostaje bistar. Zagreva se da ključa nekoliko min.
Izdvaja se beo, kristalan talog.
C. Daje reakciju ksantina (2.3.1).
ISPITIVANJA
Aciditet. U 0,4 g doda se 20 ml ključale vode R i
zagreva da ključa 1 min. Ostavi se da se ohladi i filtrira.
Doda se 0,05 ml bromtimolplavog, rastvora R1. Rastvor
je žut ili žućkastozelen. Potrebno najviše 0,2 ml 0,01 M
natrijum-hidroksida da se promeni boja indikatora u
plavu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. U 0,2 g fino sprašene ispitivane sup-
stance doda se 10 ml smeše metanol R - hloroform R
(4:6 V/V). Zagreva se uz povratni hladnjak na vodenom
kupatilu u toku 15 min, uz povremeno mućkanje. Ohladi
se i filtrira.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg teobromina HRS u
smeši metanol R - hloroform R (4:6 V/V) i dopuni do 50
ml istom smešom rastvarača.
Na ploču se odvojeno nanese po 10 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - aceton R - hloroform
osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %).
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
 TEOFILIN
Theophyllinum
O rastvora do 100 ml smešom metanol R - hloroform R
H (4:6 V/V).
H3C N
N Na ploču se odvojeno nanese po 10 µl svakog rastvora.
O N N
CH 3
C7H8N4O2 Mr 180,2
DEFINICIJA
Teofilin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 1,3-dimetil-3,7-
dihidro-1H-purin-2,6-diona, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, teško rastvorljiv u vodi, slabo
rastvorljiv u etanolu. Rastvara se u rastvorima alkalnih
hidroksida, u amonijaku i u mineralnim kiselinama.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B, D.
Druga identifikacija: A, C, D, E.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 270 ºC do 274
ºC, određena posle sušenja na 100 ºC do 105 ºC.
B. Ispituje se IR apsorpcijom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za teofilin
HRS.
C. Zagreva se 10 mg sa 1,0 ml rastvora 360 g/l kalijum-
hidroksida R u vodenom kupatilu na 90º min, zatim
se doda 1,0 ml sulfanilne kiseline rastvora,
diazotovane R. Sporo se razvija crvena boja. Izvede
se ispitivanje slepe probe.
D. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak sušenjem
(videti Ispitivanja).
E. Daje reakciju ksantina (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 0,5 g zagrevanjem u vodi, bez
prisustva ugljen-dioksida R, ohladi i dopuni do 75 ml
istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2.).
Aciditet. U 50 ml rastvora S doda se 0,1 ml
metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je crven. Potrebno je
najviše 1 ml 0,01 M natrijum-hidroksida da se promeni
boja indikatora u žutu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu sa
fluorescentnim indikatorom koji ima optimalni
intenzitet na 254 nm kao adsorbensu.
55
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance
u smeši metanol R - hloroform R (4:6 V/V) i dopuni do
10 ml istom smesom rastvarača.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - aceton R - hloroform
R - butanol R (10:30:30:40 V/V/V/V). Hromatogram se
osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %).
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
TERFENADIN
Terfenadinum
C(CH 3)3
N
OH
OH
C32H41NO2 Mr 471,7
DEFINICIJA
Terfenadin sadrži od 98,5 % do 101,0 % (RS)-1-[4-(1,1-
dimetiletil)fenil]-4-[4-(hidroksidifenil-metil)piperidin-1-
il]
butan-1-ola, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi i u
razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini, lako rastvorljiv u
metilenhloridu, umereno rastvorljiv u metanolu.
Supstanca pokazuje polimorfizam.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: C.
Druga identifikacija: A, B, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 146 ºC do 152
ºC.
B. Rastvori se 50,0 mg u metanolu R i dopuni do 100,0
ml istim rastvaračem. Ispuje se u oblasti od 230 nm
do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni
maksimum na 259 nm i ramena na 253 nm i 270 nm.
Specifična apsorbancija na maksimumu je od 13,5
do 14,9.
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za
terfenadin HRS.
D. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane sup-
stance u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg terfenadina
HRS u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog
rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm
uz mobilnu fazu: metanol R – metilenhlorid R (10:90
V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra
se pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po
položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora.
ISPITIVANJA
Srodne supstance. Tečna hromatografija
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem na 60 ºC pri pritisku koji ne prelazi
0,5 kPa.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,400 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 47,17 mg
C32H41NO2.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
56
TIMOLOL-MALEAT
Timololi maleas
S
N N
H COOH
C(CH3)3
N O N
H ,
H COOH
O OH
C17H28N4O7S Mr 432,5
DEFINICIJA
Timolol-maleat sadrži od 98,5 % do 101,0 % (S)-1-
[(1,1-dimetiletil)amino]-3-[[4-(4-morfolinil)-1,2,5-
tiadiazol-3-il]
oksi]-2-propanol-(Z)-hidrogenbutendioata, izračunato u
odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali,
umereno rastvorljivi u vodi i u alkoholu, gotovo
nerastvorljivi u etru.
Topi se na oko 199 ºC, uz raspadanje.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu
optičku rotaciju (videti Ispitivanja).
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za timolol-maleat HRS.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
srodnih supstanci posle izlaganja parama joda.
Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora
(b) slična je po položaju, boji i veličini glavnoj mrlji
na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
D. Homogeno se izmeša 0,1g sa smešom 1 ml
natrijum-hidroksida, razblaženog R i 3 ml vode R.
Promućka se sa 3 zapremine od po 5 ml etra R. U
0,1 ml vodenog sloja doda se rastvor 10 mg
rezorcinola R u 3 ml sumporne kiseline R. Zagreva
se na vodenom kupatilu 15 min. Ne razvija se
ljubičastocrvena boja. Ostatak vodenog sloja se
neutrališe sumpornom kiselinom, razblaženom R i
doda se 1 ml bromne vode R. Zagreva se na
vodenom kupatilu 15 min, zatim se zagreva do
ključanja i ohladi. U 0,2 ml ovog rastvora doda se
rastvor 10 mg rezorcinola R u 3 ml sumporne
kiseline R. Zagreva se na vodenom kupatilu 15 min;
razvija se ljubičastocrvena boja. Doda se 0,2 ml
rastvora 100 g/l kalijum-bromida R i zagreva 5 min
na vodenom kupatilu. Boja postaje ljubičastoplava.
ISPITIVANJA ČUVANJE
Rastvor S. Rastvori se 0,5 g vode, bez prisustva ugljen- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. svetlosti.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora B8 (Metoda
II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 3,8 do 4,3. TRIMETOPRIM
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 1,000 g
u 1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 10,0 ml Trimethoprimum
istom kiselinom. Specifična optička rotacija je od –5,7º
OCH 3
do –6,2º.
H3CO N NH 2
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao N
adsorbensu. H3CO

Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,5 g ispitivane NH 2

supstance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 50 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg timolol-
maleata HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 10 ml ispitivanog
rastvora (b) do 50 ml metanolom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu amonijak, koncentrovani R - metanol R -
metilenhlorid R (1:20:80 V/V/V). Hromatogram se osuši
na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm.
Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora
(a), osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,4 %).
Zanemari se mrlja koja ostaje na startnoj tački. Ploča se
izloži parama joda 2 h. Bilo koja mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mr-
lje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (b) (0,4 %). Zanemari se mrlja koja
ostaje na startnoj tački.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
0,500 g sušenjem u sušnici na temperaturi od 100 ºC do
105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,350 g u 60 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20).
1 ml 0,1M perhlorne kiseline odgovara 43,25 mg
C17H28N4O7S.
C14H18N4O3 Mr 290,3
DEFINICIJA
Trimetoprim sadrži od 98,5 % do 101,0 % 2,4-diamino-
5-(3,4,5-trimetoksibenzil)pirimidina, izračunato u
odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili žućkastobeo prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi,
teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, C.
Druga identifikacija: A, B, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 199 ˚C do 203 ˚C
B. Rastvori se 20 mg u 0,1 M natrijum-hidroksidu i
dopuni do 100,0 ml istim rastvorom. Dopuni se 1,0
ml ovog rastvora do 10,0 ml 0,1 M natrijum-
hidroksidom. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350
nm (2.2.25); rastvor pokazuje jedan apsorpcioni
maksimum na 287 nm. Specifična apsorbancija na
maksimumu je oko 245.
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
trimetoprim HRS.
D. Rastvori se oko 25 mg, ako je potrebno uz
zagrevanje, u 5 ml 0,005 M sumporne kiseline i doda
2 ml rastvora 16 g/l kalijum-permanganata R u 0,1
M natrijum-hidroksidu. Zagreva se do ključanja i u
vruć rastvor doda 0,4 ml formaldehida R. Promeša
se, doda 1 ml 0,5 M sumporne kiseline, promeša i
ponovo zagreva do ključanja. Ohladi se i filtrira. U
filtrat se doda 2 ml hloroforma R i energično
promućka. Hloroformski sloj, koji se ispituje pod
UV svetlošću na 365 nm, pokazuje zelenu fluore-
scenciju.

57
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u 10 ml smeše 1
zapremine vode R, 4,5 zapremina metanola R i 5
zapremina hloroforma R. Rastvor nije intenzivnije
obojen od referentnog rastvora BY7 (Metoda II, 2.2.2).
Srodne supstance. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao
adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance
u smeši 1 zapremine vode R, 4,5 zapremina metanola R i
5 zapremina hloroforma R, i dopuni do 5 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
do 10 ml smešom 1 zapremine vode R, 4,5 zapremina
metanola R i 5 zapremina hloroforma R. Dopuni se 1 ml
ovog rastvora do 50 ml smešom 1 zapremine vode R, 4,5
zapremina metanola R i 5 zapremina hloroforma R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora.
Hromatogram se razvije u hromatografskoj kadi koja
nije zasićena, u dužini od 17 cm uz mobilnu fazu:
mravlja kiselina, bezvodna R - voda R - metanol R -
etilacetat R (2:5:10:85 V/V/V/V). Hromatogram se suši 5
min u struji hladnog vazduha. Na dnu hromatografske
kade stavi se posuda za uparavanje koja sadrži smešu
hlorovodonične kiseline R1, vode R i 15 g/l rastvora
kalijum-permanganata R (1:1:2 V/V/V), kada se zatvori i
ostavi da stoji 15 min. U kadu se unese osušeni
hromatogram i kada se zatvori. Hromatogram se izloži 5
min parama hlora, a zatim se ploča izvadi i drži u struji
hladnog vazduha dok se ne ukloni višak hlora. Površina
adsorbensa ispod starta ne sme da se oboji plavo kada se
doda kap kalijum-jodida i rastvora skroba R. Isprska se
hromatogram kalijum-jodidom i rastvorom skroba R.
Hromatogram se posmatra pod UV svetlošću na 254 nm
pre izlaganja parama hlora i na dnevnoj svetlosti posle
prskanja. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,2 %)
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 4 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,15 g analize u 20 ml smeše rastvarača,
doda 3 kapi kristalvioleta rastvora R kao indikatora i
titrira 0,1 M perhlornom kiselinom do pojave plave boje.
Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.
58
Rastvori se 0,250 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne
R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 29,03 mg
C14H18N4O3.
TROPIKAMID
Tropicamidum
OH CH 3
N
N
O
C17H20N2O2 Mr 284,4
DEFINICIJA
Tropikamid sadrži od 99,0 % do 101,0 % (RS)-N-etil-3-
hidroksi-2-fenil-N-(4-piridilmetil)propionamida,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, teško rastvorljiv u
vodi, lako rastvorljiv u alkoholu i u metilenhloridu.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: C
Druga identifikacija: A, B, D, E.
A. Temperatura topljenja (2. 2.14): od 95 °C do 98 °C.
B. Rastvori se 20,0 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj
kiselini i dopuni do 50,0 ml istom kiselinom. Dopuni
se 2,0 ml ovog rastvora do 20,0 ml 0,1 M
hlorovodoničnom kiselinom. Ispituje se u oblasti od
230 do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje
apsorpcioni maksimum na 254 nm. Specifična
apsorbancija na maksimumu je od 170 do190.
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim
za tropikamid HRS. Ispitivana i referentna supstanca
pripreme se tehnikom diska.
D. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
za srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju i
veličini mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora
(a).
E. Rastvori se oko 5 mg u 3 ml smeše koja sadrži 9 ml
sirćetne kiseline, anhidrida R, 1 ml sirćetne kiseline
R i 0,1 g limunske kiseline R. Zagreva se na
 vodenom kupatilu u toku 5 do 10 min. Nastaje
crvenkastožuta boja.
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,1 g u alkoholu R i dopuni
do 10 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i
bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
Optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 2,5 g u etanolu R i
dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Ugao optičke
rotacije je od - 0,1° do +0,1°.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na odgovarajućem silikagelu, sa
fluorescentnim indikatorom koji ima optimalni
intenzitet na 254 nm kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
stance u metilenhloridu R i dopuni do 5 ml istim
rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (a) do 20 ml metilenhloridom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg tropikamida
HRS u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog
rastvora (b) do 10 ml metilenhloridom R.
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 2 ml poredbenog
rastvora (b) do 5 ml metilenhloridom R.
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 20 mg 4-[(etilamino)
metil]piridina R u metilenhloridu R i dopuni do 20 ml
istim rastvaračem. Dopuni se 1 ml rastvora i 1 ml
poredbenog rastvora (a) do 10 ml metilenhloridom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R -
metilenhlorid R (0,5:5:95 V/V/V). Hromatogram se osuši
na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm.
Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora
(a), osim glavne mrlje, nije intenzivija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %) i najviše
jedna mrlja je intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (c) (0,2 %). Ispitivanje je validno
samo ako hromatogram poredbenog rastvora (d) pokaže
dve jasno razdvojene mrlje.
Tropa kiselina. U 10 mg doda se 5 mg natrijum-
tetraborata R i 0,35 ml sveže pripremljenog rastvora
100 g/l 4-dimetilaminobenzaldehida R u smeši 1
zapremine vode R i 9 zapremina sumporne kiseline R.
Zagreva se na vodenom kupatilu 3 min. Ohladi se u
ledenoj vodi i doda 5 ml sirćetne kiseline, anhidrida R.
Ne razvija se ljubičastocrvena boja (0,05 %).
Hloridi (2.4.4). Rastvori se 1,0 g uz zagrevanje u 8 ml
sirćetne kiseline R, ohladi i dopuni do 10 ml istom
kiselinom. Dopuni se 5 ml ovog rastvora do 15 ml
vodom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
hloride (100 ppm).
59
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 80 ºC pri pritisku koji ne
prelazi 0,7 kPa u toku 4h.
Sulfatni ostatak (2.2.14). Naviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,200 g u 50 ml sirćetne kiseline, glacijalne
R. Doda se 0,2 ml naftolbenzeina, rastvora R i titrira 0,1
M perhlornom kiselinom do promene boje iz
narandžaste u zelenu.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 28,44 mg
C17H20N2O2.
ČUVANJE
Čuva se dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
VINSKA KISELINA
Acidum tartaricum
COOH
HC OH
HO CH
COOH
C4H6O6 Mr 150,1
DEFINICIJA
Vinska kiselina sadrži od 99,5 % do 101,0 % (2R,3R)-
2,3-dihidroksibutan dikarboksilne kiseline, izračunato u
odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali,
vrlo lako rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) je kiseo (2.2.4).
B. Daje reakciju tartarata (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, destilovanoj R i
dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y6 (Metoda
II, 2.2.2).
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 5,00 g
u vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem.
Specifična optička rotacija je od +12,0º do +12,8º.
Oksalna kiselina. Rastvori se 0,80 g u 4 ml vode R.
Doda se 3 ml hlorovodonične kiseline R i 1 g cinka R u
granulama pa se zagreva da ključa 1 min. Ostavi se da
stoji 2 min. Tečnost se prenese u epruvetu koja sadrži
0,25 ml rastvora 10 g/l fenilhidrazin-hidrohlorida R i
zagreva do ključanja. Brzo se ohladi i prenese u
menzuru, pa se dodaju jednaka zapremina
hlorovodonične kiseline R i 0,25 ml rastvora 50 g/l
kalijum-heksacijanoferata(III) R. Promućka se i ostavi
da stoji 30 min. Bilo koja ružičasta boja rastvora nije
intenzivnija od boje standarda pripremljenog u isto
vreme i na isti način, korišćenjem 4 ml rastvora 0,1 g/l
oksalne kiseline R (350 ppm izračunata kao bezvodna
oksalna kiselinu).
Hloridi (2.4.4). 5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (100
ppm).
Sulfati (2.4.13). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
sa vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit
testa za sulfate (150 ppm).
Kalcijum (2.4.3). U 5 ml rastvora S doda se 10 ml
rastvora 50 g/l natrijum-acetata R u vodi, destilovanoj
R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za kalcijum
(200 ppm).
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit
testa C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,2 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na temperaturi od 100 ºC do
105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ŽIVA(II)-HLORID
Hydrargyri dichloridum
HgCl2 Mr 271,5
60
DEFINICIJA
Živa(II)-hlorid sadrži od 99,5 % do 100,5 % HgCl2,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, odnosno bezbojni ili beli kristali,
odnosno teške kristalne mase, umereno rastvorljive u
vodi, etru i glicerolu, lako rastvorljive u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakcije hlorida (2.3.1).
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije žive
(2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u vodi, bez prisustva
ugljen-dioksida R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije
intenzivnija od opalescencije referentne suspenzije II
(2.2.1), a rastvor je bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml
metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je crven. Doda se 0,5
g natrijum-hlorida R. Rastvor postaje žut. Potrebno je
najviše 0,5 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline da bi se
boja promenila u crvenu.
Živa(I)-hlorid. Rastvori se 1,0 g u 30 ml etra R.
Rastvor ne pokazuje opalescenciju.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
2,00 g sušenjem 24 h u vakuumu.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlost
2. ODABRANE MONOGRAFIJE FARMACEUTSKO-
-HEMIJSKIH SUPSTANCI KOJE SU PROPISIVALE
PRETHODNO VAŽEĆE FARMAKOPEJE (PH. EUR
V-VI/PH. JUG IV-V) - PRILAGOĐENE POTREBAMA
PRAKTIČNE
NASTAVE

61
 ODREĐIVANJE
Rastvori se oko 0,1 g analize u 30 ml smeše rastvarača,
doda 3 kapi indikatora kristalvioleta i titrira 0,1 M HClO4
do plave boje. Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.

++ARSEN-TRIOKSID

Arseni trioxydum
AMINOFENAZON
As2O3 Mr 197,84
Aminophenazonum OSOBINE
Beo, težak prašak, bez mirisa slabo kiselog ukusa. Dosta
teško se rastvora u vodi, a gotovo se ne rastvara u
koncentrovanom etanolu. Rastvara se u mineralnim
kiselinama i rastvorima alkalnih hidroksida i karbonata.
N CH3
O N IDENTIFIKACIJA
Zagrevanjem sublimuje.
(CH3)2N CH3
Kada se 1 kap rastvora u koncentrovanoj hlorovodoničnoj
4-dimetilamino-2,3-dimetil-1-fenil-3-pirazolin-5-on kiselini na papiru za filtriranje stavi u pare vodonik-sulfida
C13H17N3O Mr 231,30 mrlja se oboji žuto. Kada se zatim na mrlju stavi 1 kap
rastvora amonijum-karbonata, boja se gubi.
OSOBINE
ISPITIVANJE STEPENA ČISTOĆE
Bezbojni kristali ili beo, kristalan prašak, bez mirisa,
nagorkog ukusa. Vrlo lako se rastvora u etanolu i Ne ispituje se.
hloroformu, a umereno u vodi i etru.
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
IDENTIFIKACIJA
Zagrevanjem se topi i ispari.
Kada se rastvoru doda srebro-nitrat, rastvor R1, postepeno BARBITON-NATRIJUM
se boji ljubičasto, a zatim se izdvaja sivocrn talog.
Kada se rastvoru doda 1kap 0,05M joda R oboji se Barbiton-natrium
ljubičasto, a daljim dodatkom 0,05 M joda R izdvaja se
smeđ talog. Natrijum-5,5-dietil-1H,3H,5H-pirimidin-2,4,6-trion
Kada se rastvoru doda nekoliko kapi razblažene
hlorovodonične kiseline i kap rastvora natrijum-nitrita, boji C8H11N2O3Na Mr 206,18
se prolazno ljubičasto.
Rastvor se sa gvožđe(III)hlorid, rastvorom R2 boji
O
ljubičasto. H5C2
N
H5C2
ISPITIVANJE STEPENA ČISTOĆE
O N ONa
Rastvor 2:50 upotrebljava se za ispitivanja od 1-3.
H
1. Teški metali: stepen čistoće B.
Natrijum-5,5-dietil-1H, 3H, 5H-pitimidin-2,4,6-trion
OSOBINE
2. Sulfati: 5 ml, stepen čistoće B.
3. Hloridi: 5 ml, stepen čistoće B. Beo, kristalan prašak bez mirisa, gorkog i malo alkalnog
ukusa. Lako se rastvora u vodi, teško u etanolu, a ne
rastvara se u etru.

58
IDENTIFIKACIJA 1. Daje diazo-reakciju (reakcija primarnih aromatičnih
amina).
Zagrevanjem se ugljeniše i razvija se miris na užeglost, a
pare reaguju alkalno. 2. Daje jodoformsku reakciju.
Ostatak posle žarenja preliven razblaženom hlorovo-
ISPITIVANJE STEPENA ČISTOĆE
doničnom kiselinom razvija mehuriće ugljen-dioksida, a
rastvor daje reakciju na natrijum. Rastvor 1,5:15 u etanolu upotrebljava se za ispitivanja 1 i 2.
Vodeni rastvor reaguje alkalno i daje sa srebro-nitratom, 1. Hloridi: 2 ml i 3 ml etanola, stepen čistoće C.
rastvorom R1 beo talog koji se rastvara u rastvoru 2. Teški metali: 1 ml i 4 ml etanola, stepen čistoće B.
amonijaka.
Kada se oko 0,05 g ovlaži sa 1-2 kapi rastvora bakar(II) ODREĐIVANJE: volumetrijski.
sulfata i zagreva, smeša se oboji svetlo ljubičasto. Daljim
dodavanjem bakar(II)sulfata i zagrevanjem intenzitet boje
se postepeno pojačava, a zatim boja prelazi u plavu i najzad
u svetlo zelenu. FENACETIN
ISPITIVANJE STEPENA ČISTOĆE
Phenacetinum
0,5 g rastvori se u 18 ml vode i 12 ml razblažene sirćetne
kiseline, promućka i filtrira. Filtrat se upotrebljava za H
N CH 3
ispitivanja od 1-3.
1. A. Teški metali: 5 ml, stepen čistoće A O
H3C O
2. B. Sulfati: 5 ml, stepen čistoće A
C10H13NO2 Mr 179,2
3. C. Hloridi: 5 ml, stepen čistoće B
DEFINICIJA
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
Fenacetin sadrži od 98,0 % do 101,0 % N-(4-etoksifenil)-
acetamida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.

OSOBINE
ETILAMINOBENZOAT
Fin, beo, kristalan prašak ili bele, sjajne, kristalne pločice,
vrlo teško rastvorljive u vodi, umereno rastvorljive u alko-
Aethylii p-aminobenzoas holu, teško rastvorljive u etru.

Anestezin (Praktične vežbe) IDENTIFIKACIJA

Prva identifikacija: A, B.
COOC2H5 Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 134 °C do 137 °C.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
NH2 fenacetin HRS.
Etilestar 4-aminobenzojeve kiseline C. U oko 50 mg doda se 1 ml azotne kiseline, razblažene R
i 1 ml vode R i ključa 30 s. Naglo se ohladi, filtrira, ta-
C9H11NO2 Mr 165,19
log ispere vodom R i prekristališe iz alkohola R. Izdva-
OSOBINE vaju se žuti kristali koji se tope (2.2.14) na 100 °C do
103 °C.
Beo, kristalan prašak, bez mirisa, slabo gorkog ukusa, čini
jezik prolazno neosetljivim. Lako se rastvora u etanolu, etru D. U 0,1 g doda se 1 ml hlorovodonične kiseline, razbla-
i hloroformu, a vrlo teško u vodi. žene R i ključa 1 min. Doda se 10 ml vode R, ohladi i
filtrira. U filtrat se doda 0,1 ml kalijum-dihromata, ras-
IDENTIFIKACIJA tvora R. Nastaje ljubičasta boja koja se naglo menja u
rubincrvenu.
Zagrevanjem se topi i ispari.
0,1 g se rastvori u smeši od 1 ml vode i 1 ml vrlo ISPITIVANJA
razblažene hlorovodonične kiseline i upotrebljava za
Hloracetanilid. Ispituje se hromatografijom na tankom
ispitivanja 1 i 2.
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.

59
Ispitivani rastvor. U 2,5 g ispitivane supstance doda se 15 OSOBINE
ml rastvora 400 g/l hlorovodonične kiseline R i zagreva uz
Bezbojni, pločasti kristali ili beo, kristalan prašak,
povratni hladnjak dok se potpuno ne rastvori (30 min). Oh-
aromatičnog mirisa i ukusa. Zagrevanjem se topi. Lako
ladi se na oko 40 °C i doda kroz hladnjak 15 ml metanola
rastvorljiv u etru, etanolu i hloroformu, vrlo teško
R. Ohladi se na 25 °C, skine hladnjak i uz hlađenje, doda 15 rastvorljiv u vodi.
ml amonijaka, razblaženog R1. Dopuni se do 50 ml
metanolom R. IDENTIFIKACIJA
Poredbeni rastvor. Rastvori se 38 mg hloranilina R u meta-
Kada se naglo zagreje, razvija se miris na fenol.
nolu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se
1,0 ml rastvora do 100,0 ml metanolom R. Etanolni rastvor se boji ljubičasto po dodatku gvožđe(III)-
hlorida, rastvora R2.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz metilenhlorid Kada se rastvori uz zagrevanje u natrijum hidroksidu,
R kao mobilnu fazu. Ploča se osuši u struji toplog vazduha i rastvoru razblaženom R i rastvor zakiseli hlorovodoničnom
izlaže parama azota 15 min. Pare se proizvode u koničnom kiselinom izdvaja se beo, kristalan talog i razvija se miris
sudu, koji se nalazi u zatvorenoj kadi, dodavanjem 2 ml fenola.
rastvora 500 g/l sumporne kiseline R u 10 ml rastvora koji
sadrži 100 g/l natrijum-nitrita R i 30 g/l kalijum-jodida R. ISPITIVANJE STEPENA ČISTOĆE
Azotne pare otklone se sa površine hromatograma strujom 0,5 g rastvori se u 20 ml vode, filtrira, filtrat se upotrebljava
toplog vazduha, hromatogram isprska rastvorom 5 g/l za ispitivanja od 1-3.
naftiletilendiamin-dihidrohlorida R u alkoholu R, osuši i 1. Sulfati: 5 ml, stepen čistoće A
prskanje ponovi. Ako se na hromatogramu poredbenog ras-
2. Hloridi: 5 ml, stepen čistoće A
tvora ne pojavi nijedna mrlja, prskanje se ponovi. Bilo koja
mrlja koja odgovara hloracetanilidu na hromatogramu 3. Salicilna kiselina i fenol: sa 1 kapi gvožđe(III)-hlorida,
ispitivanog rastvora nije intenzivnija od mrlje na hromato- rastvora R2 ne sme se obojiti ljubičasto.
gramu poredbenog rastvora (100 ppm hloracetanilida).
p-Fenetidin. Rastvori se 0,3 g u 1 ml alkohola R. Doda se 3
ml vode R i 0,05 ml 0,05 M joda i zagreva do ključanja. Ne
razvija se crvena boja. KALIJUM-JODID
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- Kalii iodidum
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za KI Mr 166,0
1,00 g sušenjem u sušnici 1 h na 60 °C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. DEFINICIJA
ODREĐIVANJE: volumetrijski. Kalijum-jodid sadrži od 99,0 % do 100,5 % KI, izračunato
u odnosu na osušenu supstancu.

OSOBINE
FENIL SALICILAT Beo prašak ili bezbojni kristali, vrlo lako rastvorljiv u vodi,
lako rastvorljiv u glicerolu, umereno rastvorljiv u alkoholu.
Phenylii salicilas
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije jodida
(2.3.1).
COOC6H5
B. Rastvor S daje reakcije kalijuma (2.3.1).
OH
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva ugljen-
dioksida R pripremljenoj od vode, destilovane R i dopuni do
100 ml istim rastvaračem.
Fenil estar salicilne kiseline Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me-
C13H10O3 Mr 214,21 toda II, 2.2.2).

60
Alkalitet. U 12,5 ml rastvora S doda se 0,1 ml IDENTIFIKACIJA
bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,5 ml
A. Kada se rastvoru doda 1 kap razblažene hlorovodonične
0,01 M hlorovodonične kiseline R za promenu boje indika-
kiseline i 1 kap gvožđe(III)-hlorida, rastvora R2, oboji
tora.
se plavo, zatim zeleno pa žuto.
Jodati. U 10 ml rastvora S doda se 0,25 ml skroba, ras-
B. Kada se ostatak nakon žarenja rastvori u razblaženoj
tvora, bez prisustva jodida R i 0,2 ml sumporne kiseline,
hlorovodoničnoj kiselini daje reakcije natrijuma.
razblažene R i ostavi da stoji zaštićeno od svetlosti 2 min.
Ne razvija se plava boja. C. 0,2 g se žari sa 0,25 g kalijum-karbonata i 0,25g
bezvodnog natrijum-karbonata, ohladi, ostatak rastvori
Sulfati (2.4.13). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml vo-
u 5 ml razblažene hlorovodonične kiseline i filtrira.
dom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa za sul-
Filtrat daje reakciju sulfata.
fate (150 ppm).
D. Kada se rastvoru doda kap joda, žuta boja joda se gubi,
Tiosulfati. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml skroba, ras-
a sa viškom rastvora joda izdvaja se smeđ talog.
tvora R i 0,1 ml 0,005 M joda. Nastaje plava boja.
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima ISPITIVANJE STEPENA ČISTOĆE
limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
Rastvor 5:10 upotrebljava se za ispitivanja 1-5.
korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
1. Bistrina I: stepen čistoće A
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml vo-
dom R odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20 ppm). 2. Boja: posle 3 min, stepen čistoće B: 1,8 ml Co (p.o.),
2,4 ml Cu (p.o.), 5,4 ml Fe (p.o.)
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
1,00 g predhodno sprašene supstance, sušenjem u sušnici na 3. Baze i kiseline: kada se 1 ml pomeša sa 9 ml vode i 2
kapi fenolftaleina, ne sme se obojiti, a kada se zatim
100 °C do 105 °C 3h.
dodaju 2 kapi bromtimolplavog mora se obojiti
ODREĐIVANJE: volumetrijski. žutozeleno.

ČUVANJE 4. Teški metali: kada se 1 ml pomeša sa 5 ml amonijum-

hlorida, rastvora R, doda 1 kap amonijum hidroksida,
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od rastvora R dopuni vodom do 10 ml i u rastvor uvodi 3
svetlosti. min vodonik-sulfid (ili doda 1 kap rastvora natrijum-
sulfida), ne sme se promeniti.
5. 4-Normetamizol natrijum: 0,1 g se rastvori u 2 ml
vode, pomeša sa 1 ml razblažene sumporne kiseline,
NORAMINOFENAZON-NATRIJUM zagreva 3 min, a zatim doda 3 ml vode i 1 g natrijum-
acetata. Kada se ohladi i pomeša sa 5 ml benzaldehida,
Metamizol-natrijum ne sme se promeniti.

ODREĐIVANJE
Noraminophenazoni natrii mesylas
Rastvori se oko 0,2 g analize u 25 ml smeše rastvarača,
doda 3 kapi indikatora kristalvioleta i titrira 0,1 M HClO4
do zelene boje. Istovremeno se izvodi titracija slepe probe.

N
O CH3
N

H3C
H2O SOLANI AMYLUM
N CH3
NaSO3H2C Krompirov skrob
Natrijum-1-fenil-2,3-dimetil-3-pirazolin-5-on
4-metilaminometansulfonat DEFINICIJA
C13H16N3O4SNa Mr 351,4 Skrob dobijen iz krtole krompira, Solanum tuberosum L.
OSOBINE OSOBINE
Beo, kristalan prašak, bez mirisa, slabo gorkog ukusa. Veoma fin prašak, bele boje, bez ukusa, između prstiju
Lako se rastvara u vodi, teško u etanolu, vrlo teško u etru i škripi i pucketa, gotovo se ne rastvara u hladnoj vodi i alko-
hloroformu. holu. Retko su prisutna zrna sa pukotinama i nepravilnim
ivicama.

61
OPIS UROTROPIN
Mikroskopsko ispitivanje: Zrna su nepravilnog oblika, jajo-
lika ili kruškolika (promera od 30 µm do 100 µm) ili lopta- Hexamethylentetraminum
sta (promera od 10 µm do 35 µm). Složena zrna su samo
ponekad prisutna i sastoje se od dva do četiri dela. Zrna Methenaminum
imaju ekscentričan centar formiranja (hilum) i jasno vid-
ljivu koncentričnu slojevitost. Između ukrštenih Nikolovih
prizmi, u centru formiranja skrobnog zrna vidi se tamna
pukotina u obliku krsta. 1,3,5,7-tetraazaadamantan
C6H12N4 Mr 140,19
IDENTIFIKACIJA
A. Pripremi se suspenzija sa 1 g droge u 50 ml vode R, za- OSOBINE
greje do ključanja, ostavi 1 min da ključa i ohladi. For- Bezbojna, kristalna zrnca ili beo, kristalan prašak, bez
mira se gusta opalescentna sluz. mirisa, ukusa prvo sladunjavog zatim slabo gorkog. Vrlo
B. U 1 ml sluzi dobijene u ispitivanju za Identifikaciju A, lako se rastvora u vodi, lako u etanolu.
dodaje se 0,05 ml joda, rastvora R1. Nastaje tamno-
plava boja, koja zagrevanjem nestaje, a hlađenjem se IDENTIFIKACIJA
ponovo javlja.

ISPITIVANJA
Pri zagrevanju prska, zatim isparava ne topeći se i pri tome
Aciditet. U 100 ml alkohola (70% V/V) R koji je prethodno se razvija amonijak i neprijatan miris.
neutralisan uz dodatak 0,5 ml fenolftaleina, rastvora R, Vodeni rastvor reaguje bazno i daje sa srebro-nitratom,
doda se 10 g skroba i mućka 1 h. Filtrira se i uzme 50 ml rastvorom R1, beo talog koji se u višku urotropina rastvara.
filtrata. Potrebno je najviše 2,0 ml 0,1 M natrijum-hidrok-
Kada se zagreva sa razblaženom hlorovodoničnom
sida za promenu boje indikatora.
kiselinom, razvija se miris na formaldehid, a kada se zatim
Gvožđe (2.4.9). Pomeša se 1,5 g sa 15 ml hlorovodonične rastvor zaalkališe razblaženim rastvorom natrijum-
kiseline, razblažene R i filtrira. Filtrat odgovara zahtevima hidroksida, razvija se amonijak.
limit testa za gvožđe (10 ppm).
Strane primese. Ništa osim tragova ćelijskih membrana i
protoplazme nije prisutno. ISPITIVANJE STEPENA ČISTOĆE
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 20,0 %, određeno za Rastvor 1:10 upotrebljava se za ispitivanja 1-3.
1,00 g droge sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
1. Teški metali: 5 ml, stepen čistoće A.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,6 %, određeno za 1,0 g
2. Sulfati: 5 ml, stepen čistoće A.
droge.
3. Hloridi: 5 ml, stepen čistoće B.
ČUVANJE
ODREĐIVANJE: volumetrijski.
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.

N N
N

62
3. MONOGRAFIJE ZA DISKUSIJU

1. Na osnovu prikazanih strukturnih formula aktivne supstance i njenih nečistoća napisati reakcije (i navesti tip
reakcije) formiranja navedenih nečistoća aktivne supstance.
2. Na osnovu prikazanih struktura i navedenih nomenklatura aktivne supstance i njenih nečistoća numerisati
atome na strukturnim formulama
3. Obeležiti hiralne centre optički aktivnih jedinjenja
4. Obeležiti kisele i bazne funkcionalne grupe na strukturnoj formuli aktivne supstance
5. Na osnovu navedenih nomenklatura nečistoća aktivne supstance nacrtati njihove strukturne formule.

63
 1. ACETILSALICILNA KISELINA

Acidum acetylsalicylicum
COOH

O CH 3

C9H8O4 Mr 180,2
2-acetoksibenzoeva kiselina
Nečistoće:
HOOC R

OH

A. R = H: 4-hidroksibenzoeva kiselina
B. R = COOH: 4-hidroksibenzen -1,3-dikarboksilna kiselina (4-hidroksiizoftalna kiselina)
C.
COOH

OH
Salicilna kiselina

COOH

O R

D. R = O-CO-CH3: 2-[[2-acetiloksi]benzoil]oksi]benzoeva kiselina

E. R = OH: 2-[(2-hidroksibenzoil)oksi]benzoeva kiselina (salicilsalicilna kiselina)
O

O O O CH3

O CH3

F. anhidrid 2-(acetiloksi)benzoeve kiseline (anhidrid acetilsalicilne kiseline)

64
 2. AMITRIPTILIN-HIDROHLORID

Amitriptylini hydrochloridum

C20H24ClN Mr 313,9
3-(10,11-dihidro-5H-dibenzo-[a,d]ciklohepten-5-iliden)-N,N- dimetilpropilamin-hidrohlorid

Nečistoće:

O
A. 10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]cikloheptan-5-on

CH3
N

CH3

B. 3-(5H-dibenzo[a,d]cikloheptan-5-iliden)-N,N-dimetilpropan-1-amin (ciklobenzaprin)

CH3
N
H
C. 3-(10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]cikloheptan-5-iliden)-N-metilpropan-1-amin

65
 HO CH3
N

CH3

D. 5-[3-(dimetilamino)propel]-10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]cikloheptan-5-ol

CH3
N

CH3

E. 3-(1,2,3,4,4a,10,11,11a-oktahidro-5H-dibenzo[a,d]-cikloheptan-5-iliden)-N,N-dimetilpropan-1-amin
OH
H

CH3
N

CH3

F. (10RS)-5-[3-(dimetilamino)propiliden]-10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]cikloheptan-10-ol

66
 3. ATENOLOL

Atenololum

C14H22N2O3 Mr 266,3

Nečistoće:
O
O
R =

H 2N

A. R-H: 2-(4-hidroksifenil)acetamid
H OH

R OH

B. 2-[4-[(2RS)-2,3-dihidroksipropoksi]fenil]acetamid
H
R
O
C. 2-[4-[[(2RS)-oksiran-2-il]metoksi]fenil]acetamid
H OH

R Cl

D. 2-[4-[(2RS)-3-hloro-2-hidroksipropoksi]fenil]acetamid
OH

R R

E. 2,2’-[2-hidroksipropan-1,3-diilbis(oksi-4,1-fenilen)]diacetamid
H3C CH3
OH OH

R N R

F. 2,2’-[(1-metiletil)iminobis(2-hidroksipropan-3,1-diiloksi-4,1-fenilen)]diacetamid
H OH
H
O N CH3

HOOC CH3

G. 2-[4-(2RS)-2-hidroksi-3-[(1-metiletil)amino]propoksi]fenil] sirćetna kiselina

H OH
H
O N CH3

NC CH3

67
H. 2-[4-[(2RS)-2-hidroksi-3-[(1-metiletil)amino]propoksi]fenil]acetonitril

4. BROMAZEPAM

Bromazepamum

C14H10BrN3O Mr 316,2
7-brom-2,3-dihidro-5-piridil-2-1H-1,4-benzodiazepin-2-on

Nečistoće:

H
N
R

Br O

A. R = H: (2-amino-5-bromofenil)(piridin-2-il)metanon
B. R = CO-CH2-Cl: N-[4-bromo-2-(piridin-2-ilkarbonil)fenil]-2-hloroacetamid
O
H
N

Br N

H3 C

C. 7-bromo-5-(6-metilpiridin-2-il)-1,3-dihidro-2H-1,4-benzodiazepin-2-on

68
 H
N O

Br NH2

D. 3-amino-6-bromo-4-(piridin-2-il)hinolin-2(1H)-on

5. HIDROKORTIZON

Hydrocortisonum

C21H30O5 Mr 362,5
11b,17,21-trihidroksipregn-4-en-3,20-dion

Nečistoće:

CH3 OH
HO
H

CH3 H

H H

O
A. prednizolon
O

CH3 OH
O
OH

CH3 H

H H

O
B. kortizon

69
 O
O

CH3 O
HO CH3
OH

CH3 H

H H

O
C. hidrokortizon acetat
O
R3
H CH3
R2
OH

CH3 H

H H

H R1

D. R1 = R2 = OH, R3 = CH2OH: 6β,11β17,21-tetrahidroksipregn-4-en-3,20-dion

(6β-hidroksihidrokortizon)
E. R1 = R2 = H, R3 = CH2OH: 17,21-dihidroksipregn-4-en-3,20-dion
F. R1 = H, R2 = OH, R3 = CHO: 11β,17-dihidroksi-3,20-dioksopregn-4-en-21-al
O

H CH3
OH
HO OH

CH3 H

H H

O
G. 11β,17,21-trihidroksipregna-4,6-dien-3,20-dion
(Δ6-hidrokortizon)

70
 6. FELODIPIN

Felodipinum

C18H19Cl2NO4 Mr 384,3
etil metil (RS)-4-(2,3-dihlorfenil)-1,4-dihidro-2,6-dimetilpiridin-3,5-dikarboksilat

Nečistoće:

A. etil metil 4-(2,3-dihlorofenil)-2,6-dimetilpiridin-3,5-dikarboksilat,

B. R = CH3: dimetil 4-(2,3-dihlorofenil)-2,6-dimetil-1,4-dihidropiridin-3,5-dikarbokslat,

C. R = C2H5: dietil 4-(2,3-dihlorofenil)-2,6-dimetil-1,4-dihidropiridin-3,5-dikarboksilat.

71
 7. FENITOIN

Phenytoinum

C15H12N2O2 Mr 52.3
5,5-difenilimid-azolidin-2,4-dion
Nečistoće:

A. R = C6H5: difenilmetanon (benzofenon),

B. R = CO-C6H5: difeniletandion (benzil).

72
 8. IBUPROFEN

Ibuprofenum

C13H18O2 Mr 206,3
(RS)-2-(4-izobutilfenil) propionska kiselina

Nečistoće:

A. R1 = OH, R2 = CH2-CH(CH3)2, R3 = H: (2RS)-2-(3-izobutilfenil)propionska kiselina,

B. R1 = OH, R2 = H, R3 = [CH2]3-CH3: (2RS)-2-(4-butilfenil)propionska kiselina,

C. R1 = NH2, R2 = H, R3 = CH2-CH(CH3)2: (2RS)- 2-(4-izobutilfenil)propionamid,

D. R1 = OH, R2 = H, R3 = CH3: (2RS)- 2-(4-metilfenil)propionska kiselina

E. 1-[4-(2-metilpropil)fenil]etanon

73
 9. KAPTOPRIL

Captoprilum

C9H15NO3S Mr 217,3
(2S)-1-[(2S)-3-merkapto-2-metilpropanoil]pirolidin-2-karboksilne kiselina

Nečistoće:

O O
H H
COOH
HOOC

N S S N

H CH3 H CH3

A. (2S,2’S)-1,1’-[disulfanedilbis(2S)-2-metil-1-oksopropan-3,1-diil]-bis[pirolidin-2-
karboksilna] kiselina (kaptopril-disulfid)

74
 10. KETOKONAZOL

Ketoconazolum

C26H28Cl2N4O4 Mr 531,4
cis-1-acetil-4-[4-[[2 RS, 4 SR)-2-(2,4-dihlorfenil)-2-(1H-imidazol-1-ilmetil)-1,3-dioksolan-4-il]metoksi]fenil]piperazin

Nečistoće:

Cl Cl

O
-R = O H N

N
O

N N R

H3C

A. 1-acetil-4-[4-[[(2RS,4SR)-2-(2,4-dihlorofenil)-2-(1H-imidazol-1-ilmetil)-1,3-
dioksolan-4-il]metoksi]fenil]1,2,3,4-tetrahidropirazin
O

O N N

O CH3

N N R

H3C

B. 1-acetil-4-[4-[[(2RS,4SR)-2-(2,4-dihlorofenil)-2-(1H-imidazol-1-ilmetil)-1,3-
dioksolan-4-il]metoksi]-3-[4-(4-acetilpiperazin-1-il)fenoksi]fenil]piperazin
Cl Cl

O
O
N N O H
N
H3C

N
C. 1-acetil-4-[4-[[(2RS,4RS)-2-(2,4-dihlorofenil)-2-(1H-imidazol-1-ilmetil)-1,3-
dioksolan-4-il]metoksi]fenil]piperazin

75
 HN N R

D. 1-[4-[[(2RS,4SR)-2-(2,4-dihlorofenil)-2-(1H-imidazol-1-ilmetil)-1,3-dioksolan-4-
il]metoksi]fenil]piperazin

76
 11. KSILOMETAZOLIN-HIDROHLORID

Xylometazolini hydrochloridum

C16H25ClN2 Mr 280,8
2-(4-1,1-dimetiletil-2,6-dimetilbenzil)-2(1H)-imidazolin hidrohlorid

Nečistoće:

A. N-(2-aminoetil)-2-(4-1,1-dimetiletil-2,6-dimetilfenil) acetamid.

77
 12. LIZINOPRIL, DIHIDRAT

Lisinoprilum dichydricum

C21H31N3O5 ∙ 2H2O Mr 441,5

N-[N-[(1S)-1-karboksi-3-fenilpropil]-L-lizil]-L-prolin

Nečistoće:

A. (RS)-2-amino-4-fenilbutanska kiselina,

B. toluen-4-sulfonska kiselina,

C. (S)-2-[(3S,8aS)-3-(4-aminobutil)-1,4-diokso-1,2,3,4,6, 7,8,8a-oktahidropirolo[1,2-a]piperazin-2-il]-4-fenil butanska

kiselina (S,S,S-diketopiperazin),

D. (S)-2-[(3S,8aR)-3-(4-aminobutil)-1,4-diokso-1,2,3,4,6,7, 8,8a-oktahidropirolo[1,2-a]piperazin-2-il-]-4-fenil butanska

kiselina (R,S,S-diketopiperazin),

78
E. N-[N-[(R)-1-karboksi-3-fenilpropil)-L-lizil-]-L-prolin(lizinopril R,S,S-izomer),

F. N-[N-[(S)-1-karboksi-3-cikloheksilpropil)-L-lizil]-L-prolin (cikloheksil analog).

79
 13. METOPROLOL-TARTARAT

Metoprololi tartras

C34H56N2O12 Mr 685
di [(RS)-3-[4-(2-metoksietil)fenoksi]-1-(izopropilamino) propan-2-ol]-tartarat

Nečistoće:

A. R = NH-CH2-CH3, R’ = CH2-CH2-OCH3: 1-(etilamino)-3-[4-(2-metoksietil)fenoksi]propan-2-ol,

C. R = NH-CH(CH3)2, R’ = CHO: 4-(2-hidroksi-3-isopropilaminopropoksi)benzaldehid,

D. R = OH, R’ = CH2-CH2-OCH3: 3-[4-(2-metoksietil)fenoksi]propan-1,2-diol,

H. R = NH-CH(CH3)2, R’ = CH2-CH2-OH: 1-izopropilamino-3-[4-(2-hidroksietil)fenoksi]

propan-2-ol,

J. R = O-CH2-CHOH-CH2-NH-CH(CH3)2, R’ = CH2-CH2-OCH3: 3-[2-hidroksi-3-[4-(2-metoksietil)fenoksi]

propoksi]-1-izopropilaminopropan-2-ol,

B. R = CH3: 4-(2-metoksietil)fenol,

G. R = H: 4-(2-hidroksietil)fenol,

80
E. R = CH2-CH2-OCH3: (2RS)-1-izopropilamino-3-[2-(2-metoksietil)fenoksi]propan-2-ol,

F. R = H: (2RS)- 1-izopropilamino-3-fenoksipropan-2-ol,

M. R = NH-CH(CH3)2: 1,3-di-izopropilaminopropan-2-ol,

N. R = OH: (2RS)-3-izopropilaminopropan-1,2-diol,

O. izopropilamino-1,1'-bis[3-[4-(2-metoksietil)fenoksi]propan-2-ol],

I. 1-izopropilamino-3-(4-vinilfenoksi)propan-2-ol,
K. (E)-i(Z)-1-izopropilamino-3-[4-(2-metoksi vinil)-fenoksi]propan-2-ol,
L. 1,1'-oksibis[(3-izopropilamino)propan-2-ol].

81
 14. METRONIDAZOL

Metronidazolum

C6H9N3O3 Mr 171,2
2-(5-nitro-2-metilimidazol-1-il)etanol

Nečistoće:

R4

R1
R3 N

N
R2

A. R1 = R4 = H, R2 = CH3, R3 = NO2: 2-metil-4-nitroimidazol

B. R1 = R2 = R4 = H, R3 = NO2: 4-nitroimidazol
C. R1 = CH2-CH2-OH, R2 = R4 = H, R3 = NO2: 2-(4-nitro-1H-imidazol-1-il)etanol
D. R1 = CH2-CH2-OH, R2 = R3 = H, R4 = NO2: 2-(5-nitro-1H-imidazol-1-il)etanol
E. R1 = CH2-CH2-OH, R2 = CH3, R3 = NO2, R4 = H: 2-(2-metil-4-nitro-1H-imidazol-1-
il)etanol
F. R1 = CH2-CH2-O-CH2-CH2-OH, R2 = CH3, R3 = H, R4 = NO2: 2-[2-(2-metil-5-nitro-
1H-imidazol-1-il)etoksi]etanol
G. R1 = CH2-COOH, R2 = CH3, R3 = H, R4 = NO2: 2-(2-metil-5-nitro-1H-imidazol-1-il)
sirćetna kiselina

82
 15. MINOKSIDIL

Minoxidilum

C9H15N5O Mr 209,3
6-(piperidin-1-il)pirimidin-2,4-diamin 3-oksid

Nečistoće:

A. 6-hlorpirimidin-2,4-diamin-3-oksid,

B. 6-hlorpirimidin-2,4-diamin,

C. 3-(cijanoimino)-3-piperidinopropanamid,

D. 6-[[(4-metilfenil)sulfonil]oksi]pirimidin-2,4-diamin-3-oksid,

83
E. 6-(piperidin-1-il)pirimidin-2,4-diamin (dezoksiminoksidil).

84
 16. NAFAZOLIN-HIDROHLORID

Naphazolini hydrochloridum

C14H15ClN2 Mr 246,7
4,5-dihidro-2-(1-naftalenilmetil)-1H-imidazol-hidrohlorid

Nečistoće:

A. R = CO-NH-[CH2]2-NH2: N-(2-aminoetl)-2-(naftalen-1-l)acetamid (naftilacetiletilenediamin),

B. R = CO2H: (naftalen-1-il)sirćetna kiselina (1-naftilsirćetna kiselina),

C. R = CN: (naftalen-1-il)acetonitril (1-naftilacetonitril),

D. 2-(nafthalen-2-ilmettil)-4,5-dihidro-1H-imidazol (β-nafazolin).

85
 17. NATRIJUM-DIKLOFENAK

Diclofenacum natricum

C14H10Cl2NNaO2 Mr 318,1
natrijum-2-[(2,6-dihlorfenil)amino]fenil]acetat

Nečistoće:

A. 1-(2,6-dihlorfenil)indolin-2-on,

B. R1 = CHO, R2 = Cl: 2-[(2,6-dihlorfenil)amino]benzaldehid,

C. R1 = CH2OH, R2 = Cl: [2-[(2,6-dihlorfenil)amino]fenil]metanol,

D. R1 = CH2-CO2H, R2 = Br: 2-[2-[(2-brom-6-hlorfenil)amino]fenil]sirćetna kiselina,

E. indolin-2-on.

86
 18. NIFEDIPIN

Nifedipinum

C17H18N2O6 Mr 346,3
dimetil 1,4-dihidro-2,6-dimetil-4-(2-nitrofenil) piridin-3,5-dikarboksilat

Nečistoće:

H3C N CH3

O O
H3C CH3

O O
R

A. R = NO2: dimetil 2,6-dimetil-4-(2-nitrofenil)piridin-3,5-dikarboksilat

B. R = NO: dimetil 2,6-dimetil-4-(2-nitrozofenil)piridin-3,5-dikarboksilat

87
 19. PARACETAMOL

Paracetamolum

C8H9NO2 Mr 151,2
N-(4-hidroksi-fenil)-acetamid

Nečistoće

A. R1 = R3 = R4 = H, R2 = OH: N-(2-hidroksifenil)acetamid,

B. R1 = CH3, R2 = R3 = H, R4 = OH: N-(4- hidroksifenil)propanamid,

C. R1 = R2 = H, R3 = Cl, R4 = OH: N-(3-hloro-4- hidroksifenil)acetamid,

D. R1 = R2 = R3 = R4 = H: N-fenilacetamid,

H. R1 = R2 = R3 = H, R4 = O-CO-CH3: 4-(acetilamino)fenil acetat,

J. R1 = R2 = R3 = H, R4 = Cl: N-(4-hlorofenil)acetamid (hloroacetanilid),

E. X = O, R2 = H, R4 = OH: 1-(4-hidroksifenil)etanon,

G. X = N-OH, R2 = H, R4 = OH: 1-(4-hidroksifenil)etanon oksim,

88
I. X = O, R2 = OH, R4 = H: 1-(2-hidroksifenil)etanon,

F. R = NO2: 4-nitrofenol,

K. R = NH2: 4-aminofenol.

89
MONOGRAFIJA ZA DISKUSIJU
Naziv supstance:
1. Na osnovu prikazanih strukturnih formula aktivne supstance i njenih nečistoća napisati reakcije (i navesti tip
reakcije) formiranja navedenih nečistoća aktivne supstance.
2. Na osnovu prikazanih struktura i navedenih nomenklatura aktivne supstance i njenih nečistoća numerisati
atome na strukturnim formulama
3. Obeležiti hiralne centre optički aktivnih jedinjenja
4. Obeležiti kisele i bazne funkcionalne grupe na strukturnoj formuli aktivne supstance
5. Na osnovu navedenih nomenklatura nečistoća aktivne supstance nacrtati njihove strukturne formule.

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

90
MONOGRAFIJA ZA DISKUSIJU
Naziv supstance:
1. Na osnovu prikazanih strukturnih formula aktivne supstance i njenih nečistoća napisati reakcije (i navesti tip
reakcije) formiranja navedenih nečistoća aktivne supstance.
2. Na osnovu prikazanih struktura i navedenih nomenklatura aktivne supstance i njenih nečistoća numerisati
atome na strukturnim formulama
3. Obeležiti hiralne centre optički aktivnih jedinjenja
4. Obeležiti kisele i bazne funkcionalne grupe na strukturnoj formuli aktivne supstance
5. Na osnovu navedenih nomenklatura nečistoća aktivne supstance nacrtati njihove strukturne formule.

Datum: Overava:
____________________________________________________________________________________________

91
MONOGRAFIJA ZA DISKUSIJU
Naziv supstance:
1. Na osnovu prikazanih strukturnih formula aktivne supstance i njenih nečistoća napisati reakcije (i navesti tip
reakcije) formiranja navedenih nečistoća aktivne supstance.
2. Na osnovu prikazanih struktura i navedenih nomenklatura aktivne supstance i njenih nečistoća numerisati
atome na strukturnim formulama
3. Obeležiti hiralne centre optički aktivnih jedinjenja
4. Obeležiti kisele i bazne funkcionalne grupe na strukturnoj formuli aktivne supstance
5. Na osnovu navedenih nomenklatura nečistoća aktivne supstance nacrtati njihove strukturne formule.

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

92
MONOGRAFIJA ZA DISKUSIJU
Naziv supstance:
1. Na osnovu prikazanih strukturnih formula aktivne supstance i njenih nečistoća napisati reakcije (i navesti tip
reakcije) formiranja navedenih nečistoća aktivne supstance.
2. Na osnovu prikazanih struktura i navedenih nomenklatura aktivne supstance i njenih nečistoća numerisati
atome na strukturnim formulama
3. Obeležiti hiralne centre optički aktivnih jedinjenja
4. Obeležiti kisele i bazne funkcionalne grupe na strukturnoj formuli aktivne supstance
5. Na osnovu navedenih nomenklatura nečistoća aktivne supstance nacrtati njihove strukturne formule.

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

93
MONOGRAFIJA ZA DISKUSIJU
Naziv supstance:
1. Na osnovu prikazanih strukturnih formula aktivne supstance i njenih nečistoća napisati reakcije (i navesti tip
reakcije) formiranja navedenih nečistoća aktivne supstance.
2. Na osnovu prikazanih struktura i navedenih nomenklatura aktivne supstance i njenih nečistoća numerisati
atome na strukturnim formulama
3. Obeležiti hiralne centre optički aktivnih jedinjenja
4. Obeležiti kisele i bazne funkcionalne grupe na strukturnoj formuli aktivne supstance
5. Na osnovu navedenih nomenklatura nečistoća aktivne supstance nacrtati njihove strukturne formule.

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

94
EKSPERIMENTALNO DOBIJENI REZULTATI

95
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

96
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

97
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

98
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

99
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

100
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

101
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

102
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

103
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

104
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

105
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

106
KVALITATIVNA ANALIZA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Dokazne reakcije:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

107
 ISPITIVANJE FARMACEUTSKO-HEMIJSKE ČISTOĆE LEKOVITIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula i nomenklatura:

Prisutno
Urađen test Zapažanje onečišćenje
(DA / NE)

Datum: Overava:

_________________________________________________________________________________________________

108
 ISPITIVANJE FARMACEUTSKO-HEMIJSKE ČISTOĆE LEKOVITIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula i nomenklatura:

Prisutno
Urađen test Zapažanje onečišćenje
(DA / NE)

Datum: Overava:

_________________________________________________________________________________________________

109
 ISPITIVANJE FARMACEUTSKO-HEMIJSKE ČISTOĆE LEKOVITIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula i nomenklatura:

Prisutno
Urađen test Zapažanje onečišćenje
(DA / NE)

Datum: Overava:

_________________________________________________________________________________________________

110
ISPITIVANJE FARMACEUTSKO-HEMIJSKE ČISTOĆE LEKOVITIH SUPSTANCI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula i nomenklatura:

Prisutno
Urađen test Zapažanje onečišćenje
(DA / NE)

Datum: Overava:

_________________________________________________________________________________________________

111
 ODREĐIVANJE SADRŽAJA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
TITRACIJOM U NEVODENOJ SREDINI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura supstance:
Reakcija titracije:

Titracija: Ponovljena titracija:

Odmerena masa uzorka:

Mililitri titranta:

Koncentracija titranta:

Račun:

Sadržaj:

Datum: Overava:

112
 ODREĐIVANJE SADRŽAJA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
TITRACIJOM U NEVODENOJ SREDINI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura supstance:
Reakcija titracije:

Titracija: Ponovljena titracija:

Odmerena masa uzorka:

Mililitri titranta:

Koncentracija titranta:

Račun:

Sadržaj:

Datum: Overava:

113
 ODREĐIVANJE SADRŽAJA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
TITRACIJOM U NEVODENOJ SREDINI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura supstance:
Reakcija titracije:

Titracija: Ponovljena titracija:

Odmerena masa uzorka:

Mililitri titranta:

Koncentracija titranta:

Račun:

Sadržaj:

Datum: Overava:

114
 ODREĐIVANJE SADRŽAJA FARMACEUTSKO-HEMIJSKIH SUPSTANCI
TITRACIJOM U NEVODENOJ SREDINI
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura supstance:
Reakcija titracije:

Titracija: Ponovljena titracija:

Odmerena masa uzorka:

Mililitri titranta:

Koncentracija titranta:

Račun:

Sadržaj:

Datum: Overava:

115
ODREĐIVANJE SPECIFIČNE OPTIČKE ROTACIJE
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Priprema rastvora:

Izračunavanje:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

116
ODREĐIVANJE SPECIFIČNE OPTIČKE ROTACIJE
Broj analize:
Naziv supstance:
Strukturna formula
i nomenklatura:

Priprema rastvora:

Izračunavanje:

Datum: Overava:
_________________________________________________________________________________________________

117
SADRŽAJ

118